Džon Lok – jedan od najznačajnijih britanskih empiričara. Sedamnaesti vek je obeležilo interesovanje za spoznaju. U metodskom pristupu su slični Dekart i Lok. Lok je zasnovao filozofsku metodu NEW WAY OF IDEAS (novi način mišljenja, novi put ideja). Da bi se suštinski saznao predmet mora se poći od analize reakcije subjektove svesti./tu su Dekart i Lok slični. Problem spoznaje: odvojio subjekat i objekat/svest i predmet/neprijateljski tabori/tu su slični Lok i Dekart. Lok: predmet je mojoj svesti suprotstavljen. „Ogled o ljudskom razumu“ – Lokovo glavno delo Školski primer empirizma> NIHIL EST IN INTELLECTU QUOD ANTEA NON FUERIT IN SENSU...Razum se puni utiscima iz iskustva. -nema urođenih ideja. Razum je prazan kabinet - TABULA RASA/sve nam dolazi iz iskustva. Lok je bio protivnik teorije o urođenim idejama i trudio se da je sruši. ->nema ideje o besmrtnosti. Lok poteže za najlošijim argumentom: Deca i idioti nemaju urođene ideje. Bio je jako uticajan i ugledan; uticaće na Njutna...koncepcija materije. Svojim empirizmom je bio jako atraktivan. Njegova misao je bila jako dobro primljena. Učenje o primarnim i sekundarnim kvalitetima. Primarne i sekundarne ideje o svesti. Prvi put je na pravi način povučena granica između subjektivnog i objektivnog. Subjektivno je ono što je obojeno svešću subjekta. Objektivno je potpuno nezavisno od svesti i takvo je samo po sebi. Primarni kvalitet predmeta postoje objektivno, sami po sebi, kao takvi. Istovetnost kvaliteta na objektu sa idejom koju imamo u svesti. -oblik, veličina, protežnost i kretanje Ta svojstva su takva kakva jesu. Naša svest ne utiče na njihovo formiranje. Sekndarni kvaliteti/ sekundarne ideje u svesti. Nešto se dešava na liniji odnosa svest – predmet -boja, miris, zvuk, ukus/ toplo – hladno Jako dobro se primila ova ideja u ’common sence’. Politički filozof: utemeljio je liberalizam u političkoj filozofiji (ali je Spinoza pre njega rekao nešto na tu temu). Polazi od države kao posledice društvenog ugovora./socijalna konstrukcija Ne gleda crno kao Hobs na ljudsku prirodu. Veliki apologet ljudskog razuma. Razum (takav) je dovoljan za srećan i moralan život. I jeste vodič u životu. „Oni koji se žale na moć ljudskog razuma i neće da se oslone na svoj razum. Ponašaju se kao lenj sluga koji ima sveću (razum), koja mu je sasvim dovoljna, a opet se žali što nema svetlost dana i neće ništa da rade.“ Dakle, sveća je sasvim dovoljna. Ljudska priroda je definisana umnim ponašanjem. Prirodno stanje nije tako crno kao kod Hobsa. Može doći do neumnog ponašanja i zbog te mogućnosti je potrebno građansko stanje, reče Lok. -antitotalitaran. Apologet ljudske jedinke. Drži do pojedinca/vs. Platon AMOR HABENDI – nagon za imanjem Smatra da je suštinska vrednost države tolerancija/zalaže se za versku toleranciju. Daje pouku šta je tolerancija/što je preko potrebno. Pojedinac je sveta krava. Lok je bio vigovac, jako uticajan, ključno je uticao na ’kralj kraljuje, a parlament vlada. Tolerancija podrazumeva korak nazad obe strane.
Politički liberalizam prepoznajemo na tri nivoa: 1. individua – zaštiti prava i slobode pojedinca 2. ekonomska ravan – liberalna sloboda tržišta da država ne uskače. Ne sme da bude monopola. Slobodno formiranje cena. 3. nivo religioznih ubeđenja – država ne sme nametati državna ubeđenja. Neka svako veruje u ono u šta želi. S druge strane se zalaže za postepene promene u državi: jako je loše menjati naglo, čak iako se ide ka boljitku. Razgraničio je principe vlasti na zakonodavnu, izvršnu i federativnu/skupština, vlada (nije opstala: jedan organ/telo koje će funkcionisati sa inostranstvom.)...SUDSKA. Ključna razlika između Hobsa i Loka je to što Lok dopšta narodu pravo na pobunu. Smatra da ako su građani nezadovoljni, imaju pravo na apelacije (žalbe) svim institucijama redom do monarha. Ako ćuti najviša instanca vlasti narod ima pravo da apeluje na nebo (APEAL TO HEAVEN)/pravo naroda na pobunu; svrgavanje. Generalno je revolucija njemu jako loša. Jedan je od kamena temeljaca moderne politike Britanije i Evrope.