Nikolo_makijaveli

NIKOLO MAKIJAVELI- VLADALAC decembar 1513. godine .....star 43 godine - poslao je pismo Frančesku Vetoriju, prijatelju koji je tada bio u Rimu na dvoru pape Lava X, koji je predstavljao vezu između Firence i medičijevskog pape - Makijaveli je povratkom Medičijevih u Firencu 1512. optužen za učestvovanje u zaveri, ali je dokazao nevinost - posle toga se povukao u selo - spominje svoje delo De pricipatibus- O državama (šta je država, koliko vrsta država ima, kako se dolazi na vlast, kao se ona održava i zašto se gubi) - prvo je Vladaoca planirao da posveti Đulijanu, najmlađem sinu Lorenca Veličanstvenog; šale ga prijatelju a ne direktno da ga ne bi drugi potpisali kao svoje, a delo je posvetio Medičiju jer želi da mu se dodvori ne bi li ga ovaj zaposlio -

posvetio je delo Lorencu Medičiju (ne Lorencu Veličanstvenom), ali mu ovaj nije bio zahvalan niti je potvrdio očekivanja

-

sve države dele se na: monarhije ili republike monarhije se dele na nasledne i nove; nove mogu biti sasvim nove ili delovi dodati naslednoj državi vladaoca koji ih zadobija idealni tipovi novog vladara po Makijaveliju: Frančesko Sforca (Milan=Lombardija), Čezaro Borđija, Ferdinand Katolički (kralj Španije)

I

II -

u delu ne raspravlja o republikama jer je to učinio u Raspravi o prvoj dekadi Tita Livija (osvrt na rimsku istoriju) logično, priča o naslednim monarhijama tvrdi da je lakše vladati nasleđenom državom jer su ljudi već naviknuti na lozu, treba samo upravljati pod već donešenim uredbama predaka, a čak i da se izgubi vlast, nesumnjivo će mu biti vraćena

III -

-

vladar novoosvojeneom zemljom mora da brine o tamošnjem stanovništvu, da se ne bi pobunili (a stanovništvo po pravilu nije zadovoljno jer suviše očekuju na početku) međutim, odmetnuta zemlja kada se ponovo dobije, teže se gubi, jer se koncentriše na otkrivanju izdajica novoosvojene oblasti lakše je održati ako su istog jezika i ako nisu navikle da budu slobodne ako to nije slučaj, najbolje rešenje je da se osvajač tamo nastani; drugo rešenje je osnivanje naseobina (u jednom ili dva mesta) koje bi postale ključne tačke države ali da se u njima ne drže vojnici jer je to suviše veliki trošak a i povećano je nasilje (i samim tim mogućnost osvete) kada se o državnim problemima sazna na vreme, lako ih je rešiti i ne treba im dati da uzmu maha

1

-

nikada ne treba dozvoliti da neredi uzmu maha da bi se izbegao rat, jer se rat ne izbegava, već se odlaže na sopstvenu štetu

-

državama na koje je sačuvana uspomena upravljaju se na 2 načina: ili jedan gospodari a ostali su potčinjeni, ili vladalac gospodari sa velikašima koji su tu zahvaljujući starni svoje porodice

IV

V -

osvojene države naviknute na svoje zakone mogućnosti: uništiti ih, otići i nastaniti se tamo, ostaviti ih da žive naplaćujući danak, uspostavljajući u njima vladavinu nekolicine

VI -

potpuno nove vladavine- teškoće prema veštini osvajača ironija pri spominjanju religije oni koji postaju vladaoci svojom sposobnošću, teško je zadobijaju ali lako održavaju svi naoružani proroci su pobedili, a nenaoružani propali

VII -

oni koji oh običnih lica postaju vladaoci, hrabrošću ili srećom teško je da održe vlast: kao sve što naglo poraste, pod prvim naletom vetra se savije dobar potez je nakon osvajanja osnovati sopstvenu vojsku i postati jači u odnosu na osobu koja te je dovela na vlast

VIII -

kada se zločinstvom dođe na vlast ili naklonošću ostalih sugrađana dobro upotrebljena svirepa dela su ona koja se vrše odjednom, radi osiguranja vlasti, a onda se ne nastavljaju loše upotrebljena su ona koje vremenom rastu umesto da nestaju

IX -

pristankom ostalih sugrađana ili “građanska vladavina“ ili pomoću naroda ili pomoću velikaša; stvara se 1 od 3 posledice: tiranija, demokratija ili raspuštenost onaj koji dolazi na vladu pomoću velikaša teže se održava jer se oni prema njemu ponašaju kao prema jednakome od nezadovoljenog naroda vladalac se nikada ne može osigurati zato što ga je vrlo mnogo lakše je menjati velikaše od naroda onaj koji postaje vladalac zahvaljujući narodu treba da očuva njihovo prijateljstvo; to je lako jer narod samo traži da ne bude ugnjetavan onaj koji postaje vladalac pomoću velikaša treba prvo da zadobije narod

X -

da li je za održavanje vladavine potrebna tuđa odbrana mogu se održati samo oni koji skupe dovoljno vojske ili oni koji dobro utvrde grad i zidine iza kojih će se kriti

XI o crkvenim državama

2

- štite ih odredbe koje se oslanjaju na veru, one su tako jake da one održavaju one koji vladaju; samo su takve vladavine sigurne i srećne XII XIII XIV -

vladaoc mora imati dobre temelje; temelji su dobri zakoni i dobra vojska vojska: lična ili najamnička, pomoćna ili mešovita; najamnička i pomoćna su nekorisne i opasne plaćenik i zapovednici ili su sposobni ili nisu; ako jesu, ne možeš da se pouzdaš u njih jer će uvek težiti za svojom veličinom, ako nisu sposobni uvaliće te u propast vojskom treba upravljati vladalac ili republika iz iskustva, uspehe postižu samo vladaoci i naoružane republike pomoćna vojska može biti korisna i dobra samoj sebi, ali je za onoga koji je zove štetna (ako propadne, i ti gubiš, pobedi li postaješ joj zatočenik) kod najamničke vojske opasnija je lenjost, kod pomoćne hrabrost sopstvena vojska je ona koja je sastavljena ili od svojih podanika, ili od građana ili svojih ljudi, dok je svaka druga ili najamnička ili pomoćna prvi uzrok za gubljenje vladavine je zanemarivanje vojne veštine vladalac koji se ne razume u vojničke stvari ne može da bude poštovan od svojih vojnika niti se može uzdati u njih vladalac trea da drži vojnike dobro uređene i izvežbane, stalno da lovi da bi navikao telo na teškoće, da upozna prirodu njegove vladavine (da bi bolje saznao zaštitna mesta; iz položalja jednog kraja lako se može doći do poznavanja ostalih) vežbanje razuma: poručavanje istorije u mirnim vremenima, vladalac nikada ne treba da sedi besposlen

XV XVI -

ophođenje vladaoca sa podanicima i prijateljima jednom vladaocu koji hoće da se održi potrebno je da se navikne da ne bude dobar, pa da se time služi ili ne služi, po potrebi vladalac treba da izbegne one osobine koje mogu da mu stvore rđav glas, a da sačuva one koje ne mogu da ga liše države dobro je biti smatran izdašnim, ali ne javno jer to škodi i bolje je da ga zovu cicijom izdašnost je dobra samo dok si na putu da postaneš vladalac vladalac treba da se čuva da ne bude prezren i mrzak

XVII - svaki vladalac treba da želi da ga smatraju blagim, a ne svirepim, ali treba smišljeno da služi blagošću - da li je bolje da te ljudi vole ili da te se boje? i jedno i drugo bi bilo poželjno, ali pošto je to teško, bolje da te se boje - ljudi su pre skloni da vređaju onoga koji se trudi ga vole nego onoga koga se boje (pomisao na strah od kazne se nikada ne gubi) - kada je vladalac sa vojskom, tada mu je svejedno da li će ga zvati svirepim XVIII

3

-

XIX -

-

održanje date reči i pošten život 2 načina borbe: zakonima i silom; prvi je svojstven čoveku, drugi životinjama vladalac treba da ume da se ponaša i kao čovek i kao životinja; on treba da se ugleda na lisicu i lava, jer se lav ne brani od zamke, a lisica od vuka; treba biti lisica i poznavati zamke i lav pa poznavati vukove (samo je potrebno vešto sakriti ovu prirodu, biti veoma pritvoren i dvoličan) potrebno je vladaocu da je spreman da se upravlja prema tome kako mu vetar i promena sreće naređuju vladalac treba da se trudi da izbegava ono što ga čini mrskim ili prezrenim mrskim ga može učiniti kad je grabljiv i dira u imanje i žene podanika prezrenim ga može učiniti ako ga smatraju nepostojanim, nestalnim, razneženim, malodušnim i neodlučnim; treba da se trudi da se u njegovim delima vide veličina, hrabrost, ozbiljnost i snaga i da nastoji da njegova odluka bude neopoziva vladalac treba da se plaši 2 stvari: iznutra (podanika) i spolja (spoljašnjih neprijatelja); od spoljnih neprijatelja se brani dobrim oružjem i dobrim prijateljima uvek će biti bezbedan unutra ako je bezbedan spolja, osim u slučaju zavere moćno sredstvo protiv zavere je da vladalac ne bude omrznut od mase vladalac treba da poveri drugima srpovođenje neprijatnih stvari (kao npr. francuski kralj parlamentu, u to doba)

XX XXI -

kad vladalac zatekne obezoružane podanike, on ih naoruža, jer tako to oružje postaje njegovo, podozrivi postaju privrežni, privrežni ostaju takvi, i od podanika postaju pristalice kad ih obezoružaš, počinješ da ih vređaš, jer nemaš poverenje u njih kad vladalac dobija novu državu koju kao deo treba pridodati staroj, onda je potrebno razoružati je (izuzev pristalica, pa i njih treba vremenom učiniti mekima i razneženima) potrebno je da, čim se neprijatelj približi, raspre između gradova nestanu mudar vladalac treba čim mu se ukaže prilika da lukavo usmeri mržnju nekog neprijatelja protiv sebe kako bi mu moć postala veća kad ga uništi vladalac vrlo lako može da zadobije one koji su na početku njegove vladavine bili neprijatelji (oni se onda više trude da se delima izbriše loš ugled koji su stekli kod vladara) podizanje tvrđava: one su korisne ili ne, zavisi od prilika; ako su ti u jednom pogledu od koristi, u drugom su ti od štete vladalac koji se više boji naroda od stranaca- treba da podiže tvrđave; u obrnutoj situaciji- bolje mu je bez njih ništa ne podiže ugled vladaoca koliko veliki poduhvat i junačka dela; takođe, koristi mu kada daje primere svoje retke umešnosti u unutrašnjoj upravi poštuje se i kada se bez ikakve poštede zalaže za nekoga protiv nekog drugog vladalac mora da pazi da se nikada ne poveže sa moćnijim od sebe kako bi napao drugog, osim kada ga natera nevolja (jer ako pobedi ostaješ u njegovim rukama)

4

-

vladalac treba da bude ljubitelj sposobnosti da odlikuje one koji su se istakli na kakvom poslu; isto tako, mora povremeno da okuplja narod na svetkovine i predstave

XXII -

ministri oni su dobri ili rđavi, prema razboritosti vladara kada su dobri i verni, vladalac se smatra mudrim kada su drukčiji, vladalac se smatra rđavim (jer je doneo pogrešan sud) umne sposobnosti (postoje 3 vrste): prva shvata sama po sebi, druga prihvata ono što drugi predoče, treća ne razume ni sebe ni druge prva je izvrsna, druga dobra, treća nekorisna kako vladalac da upozna svog ministra? kada on u svim stvarima više misli na sebe i svoju ličnu korist, nikada neće biti dobar ministar vladalac treba ministru da ukazuje poštovanje, daje mu bogatstvo, obavezuje ga častima i dužnostima

XXIII - laskavci; najbolji način čuvanja od njih je uveriti ljude da te ne vređaju kada govore istinu, a opet da vladalac bira za saradnike samo mudre ljude i samo njima da da slobodu da mu govore istinu (i to samo o stvarima o kojima ih pita) - vladalac treba da se savetuje, ali kad on to hoće XXIV - na dela novog vladaoca se mnogo više polaže nego na dela starog; a kada se vidi da su uspešni zadobijaju mnogo više ljudi i mnogo ih više obavezuju negoli stra loza XXV - sudbina može da odlučuje u polovini naših dela, ali nama ostavlja drugu polovinu ili približno toliko - sudbina pokazuje svoju moć onde gde nema hrabrosti koja će joj se suprotstaviti - onaj vladalac koji se sav oslanja na sreću, propada čim se ona promeni - obziran čovek, nastupi li vreme kada treba da istupi naprasito, ne ume to da učini, i propada - ljudi su srećni, ostajući uporni u postupcima pri promeni sudbine, ako se njihovi postupci podudaraju sa njom, a nesrećni ako se ne podudaraju XXVI - Makijaveli upućuje na to da je Italiji potreban dobar novi vladalac koji će joj povratiti život - “Pravedan je rat kada ga vode oni kojima je neophodan, a sveto je ono oružje u kome ti još jedino leži nada “ - insistira na pripremi dobre vojske - “Svakom je dozlogrdilo tuđinsko gospodarstvo. “ “Vrlina protiv besa Uzeće oružje, i borba će biti kratka; Jer stara hrabrost U italskim srcima još nije umrla. “

5