Kant

KANT - klasična nemačka filozofija i klasični nemački idealizam. (40-ak godina u kojima se mnogo toga izdešavalo…taj period se poredi sa vremenom Sokrata…od “Kritike razuma” do Hegelove smrti). U Kantovom filozfskom razvoju postoje dve faze: 1.) predkritička 2.) kritička Hjum ga je trgao iz dogmatskog dremeža. Kant je bio profesor na univerzitetu predavao je Lajbnic-Volfov sistem/Hegel će predavati svoju filozofiju/ Bio je miran, tih, povučen. Uvek je šetao u isto vreme, bio je neženja/kad žena priča o matematici to je kao da ima bradu/zalagao se za “porez za neženje”. *predkritički period nas ne zanima. “Kritika čistog uma” (gnoseologija), “Kritika praktičnog uma”(etika) i “Kritika moći rasuđivanja” (estetika). Šta mogu da znam? Šta treba da činim? Čemu smem da se nadam? Razvio je filozofiju moći svesti. Ljudska svest je aktivna u procesu spoznaje. Težak je kao pisac. Šopenhauer je rekao da je Kant naučio ljude da velike i bitne stvari mogu da se kažu komplikovanije, a Hegel, ______ i _______ su to zloupotrebili U procesu spoznaje učestvuju podjenako i iskustvo i um. Iskustvo daje objekat spoznaje (šta saznajem, materiju), a razum ulaže formu spoznaje (kako saznajem) Kantova metoda je kriticizam, jer mu je namera da kritički preispita ljudski um. Spoznaja bez iskustva nikako nije moguća. U teoriji saznanja je napravio kopernikanski obrt, zato što su, do Kanta, ljudi stvar posmatrali kao da subjekt kruži oko predmeta i pokušava da ga sazna, a Kant – predmet kruži oko naše svesti i nudi nam se u saznanju samo onako kako svest moze da ga primi. Nema objektivnosti. Razlikuje (poučen Hjumom): analitički sudd i sintetički sud. A PRIORI – telo je rasprostrto – analitički sud. Ne izlazi iz pojma tela. A POSTERIORI – telo je teško – sintetički sud koji se širi na osnovu iskustva i koji se na njemu zasniva. “teško” - oslanja se na iskustvo. Izlazi se iz pojma tela. Njegovi termini su ‘a priori’ i ‘a posteriori’ (iz iskustva). Kant je apsolvirao Hjuma. Sintetički sudovi a priori. Ključni problem je kada se nešto dodaje a nije iz iskustva. Svaka pojava ima svoj uzrok/kod Hjuma nema uzroka. Problem koji Kant postavlja: Šta je uzrok? Na šta se mi to oslanjamo? Slaže se sa Hjumom da uzrok nije iskustvo. Razlikuje tri stupnja saznanja: 1. čulnost – prvi nivo, prva lestvica svesti 2. razum 3. um U svesti postoje apriorne (čiste – čiste od iskustva) koja sređuju haos utisaka iz iskustva. Funkcije naše svesti. Na nivou čulnosti to su prostor i vreme. “Pojmovi bez opažaja su prazni, a opažaji bez pojmova su slepi.” Na nivou razuma nije ovo što je formirano ide se dalje. Čiste forme mišljenja ili kategorije. (Aristotelov termin iz “Organona”). 4 osnovne funkcije: kvantet, kvanitet, relacija i modalitet. Ukupno ima 12 kategorija KVALITET KVANTITET – jedninica i množina RELACIJA uzročnost je apriori forma naše sveti

MODALITET – slučajnost, nužnost Oslanjamo se na mogućnosti sopstvene sveti i mi ne grešimo kada se na to oslanjamo.

Kant – prelazak između racionalizma i empirizma. Tri spoznaje moći u sveti su suštinski moć sinteze. ČULNOST – sintezu vrše čiste forme čulnosti: PROSTOR i VREME RAZUM – čiste forme mišljenja su KATEGORIJE: UZROČNOST (najznačajnija) SLUČAJNOST, NUŽNOST REALITET, NEGACIJA JEDINICA, MNOŽINA UM – dve funkcije uma: -teorijska – osobina da koristi čiste forme mišljenja i da se zatrčava s njima izvan granica iskustva/tu nema istine. -praktična Pojmovi bez opažaja su prazni, opažaji bez pojmova su slepi. Pojava je predmet spoznaje, a ne stvar po sebi. Ona je legitiman predmet naše spoznaje. Ona je, u stvari, produkt, s jedne strane naše svesti, a s druge strane utisaka spolja. AGNOSTICIZAM – spoznaja objektivno postojeće stvarnosti je nemoguća. Stvar je nesaznatljiva, jer smo omeđeni svojom svešću. ANTINOMIJE – stavovi čija se i afirmacija i negacija mogu podjednako dokazivati (doveka). Teorijski um se zapliće u antinomije. TEZA I ANTITEZA Za antinomije nema iskustva *svet ima početak u vremenu i ograničen je u prostoru. KRITICIZAM – kritičko preispitivanje uma samog. TRANSCENDENTNO – onostrano TRANSCENDENTALNO – analiza moći spoznaje – Kant je sam smislio ovaj pojam. Kaže da je to njegova (gnoseologija) saznanje koje nije usmereno na predmet, nego da je usmereno na samu sebe i to na takvo saznanje koje je moguće – a priori *fenomen=noumen *pojava=stvar ETIKA KANTOVA: Kanta oduševljava moral. *"Zwei Dinge erfüllen das Gemüt mit immer neuer und zunehmender Bewunderung und Ehrfurcht, je öfter und anhaltender sich das Nachdenken damit beschäftigt: Der bestirnte Himmel über mir, und das moralische Gesetz in mir." Suština ljudskog dostojanstva. Kategorički imperativ – čini to zbog toga samog; praktični um nam naređuje šta treba da radimo. Hipotetički imperativ – propisuje nešto kao dobro zbog nečeg drugog – nije samo sebi svrha. Kantova etika je formalistička etika. „Čini tako da uvek možeš hteti da načelo tvoje volje postane opšti zakon (princip).“ MAKSIMA – načelo po kome postupam.

Moralni zakon se uvek može ispoštovati, bez obzira na sve. Moral je ono po čemu je čovek prepoznatljiv. Formulacija kategoričkog imperativa: čini tako da čoveštvo kako u sebi takoj i u drugoj osobi tretiraš uvek kao svrhu, a nikada kao sredstvo. UNIVERZALIZACIJA – propuštanje kroz pitanje opštosti i zato Kant svoju etiku naziva formalističkom.(nema sadržaja, materije, relevantna je jedino forma opštosti) Bitan pojam Kantove etike je pojam dužnosti. Etika dužnosti/deonta – deontološka etika. Dužnost određuje kao nužnu iz samog poštovanja moralnog zakona. - legalitet radnje – legalna je ona radnja koja se čini uskladu sa dužnošću. - moralitet radnje – moralna je ona radnja koja se čini samo i isključivo zbog dužnosti. *Tomas Mor Pretpostavka za poštovanje moralnog zakona je postulat (pretpostavka) slobode. Čovek je po njemu dvostruko biće: 1.) fizičko 2.) umnost sloboda moral