He Gel

HEGEL – četvrti u nizu klasičnih nemačkih filozofa. Bio je profesor na univerzitetu, ali je za razliku od Kanta predavao svoju filozofiju. I Hegel i Kant su bili jaki u filozofiji prava. Šopenhauer ga je mrzeo; u isto vreme su predavali, a studenti su Hegela obožavali, a Šopenhauera i nisu baš.../Marks je Hegelov učenik. Svi prihvataju suštinu njegove misli (čak i oni koji ga kritikuju i osporavaju). Niče kritikuje Hegela, ali je njegova ideja o natčoveku hegelijanska; Darvinova teorija je hegelijanska. „Enciklopedija filozofskih nauka“ „Fenomenologija duha“ „Logika“ „Istorija filozofije“ – beleške studenata sa njegovih predavanja „Estetika“ – beleške studenata sa njegovih predavanja Hegel je želeo da filozofija najzad jednom stane na svoje noge i postane nauka (kasnije je i Fihte imao istu ideju). Kant nije imao takvih pretenzija i želja. -idealizam Hegel kritikuje Kanta zbog njegovog agnosticizma. Vraća se na pretkantovske pozicije („šta će mi saznanje ako nije objektivno?“) Hegel kao suštinu svega proklamuje ideju. Duhovna je suština stvarnosti ideja. Kod Hegela vreme postaje ontološka kategorija. Utiče na suštinu, biće. Ta suština ideja kroz vreme se menja i napreduje do samosvesti. Na putu kroz vreme dolazi do samosvesti. Hegel smatra da um može da spozna objekat, jer su i um i objekat prožeti istim principom i zato svest može da spozna predmet. PANLOGIZAM – umni princip je osnova i svesti i objekta (stvarnosti) „sve što je stvarno umno je i sve što je umno stvarno je.“ Dijalektika je metoda Hegelova. Po dijalektičkoj metodi stvari jesu. Po dijalektičkoj metodi stvari se saznaju. Dijalektička motda ima tri momenta: TEZA * pravni poredak AFIRMACIJA ANTITEZA * zločin hegelijanski termini> NEGACIJA SINTEZA * kazna NEGACIJA NEGACIJE početna pozicija za dalji dijalektički kod Tek na kraju procesa dolazimo do istine. Hegelov sistem 1.) IDEJA PO SEBI u apstraktnom elementu mišljenja. Apstraktna i nesvesna sebe. Njome se bavi logika. 2.) IDEJA VAN SEBE – opredmećena, materijalizovana; otuđenje i opredmećenje; nesvesna sebe i konkretna. Njome se bavi filozofija prirode. 3.) IDEJA ZA SEBE = DUH – konkretan i svestan sebe> krajnji cilj putovanja kroz vreme.