Spor_oko_univerzalija

Problem univerzalija Ad hominem – u ravni razuma; ne na nivou više objavljene istine. Problem univerzalija ima tri resenja: 1) Ekstremni realizam: Stanovište koje dokazuje da opšti pojmovi postoje realno u platoničkom duhu. Predstavnici realizma: Johan Skot Erigena, Anselmo Kenterberijski (objašnjenje zašto univerzalije postoje je potpuno u duhu Platona. Sve pojedinačne žene su manje bitne od pojma žene (ontološka težina univerzalijama). Ovo predstavlja Platonizam srednjeg veka. Kažu da su univerzalije ante res (pre stvari suštinski (ontološki) starije, ne hronološki) Umereni realizam: predstavnik je Toma Akvinski koji je bio pod uticajem Aristotela. Linija odvajanja platonizma i aristotelizma u srednjem veku. Toma Akvinski je bio aristotelovac. (Aristotel: „Ne mogu lečiti čoveštvo, ako ne lečim Taliju i Sokrata.“). Toma je govorio da opšte ne može biti van pojedinačnog. 2) Nominalizam – od latinske reči nomen – najizrazitiji predstavnik je Roscelin, učitelj Pjera Abelara. Smatra da univerzalija ne postojii da su to puka imena (talasanje vazduha kada izgovaramo reči, nemaju nikakvog realiteta u sebi). Kod Roscelina je kriterijum stvarnosti najtvrđi senzualizam, nema realnosti. Kritikovaće ga čuveni filozof rane sholastike, njegov učenik Pjer Abelar („Pisma Eloizi“). Bio je fizički lep, držao je sjajna predavanja u Parizu, bio je najobrazovaniji čovek svog doba. Pjer Abelar kaže da Roscelin nije bio pravu, jer talasanje vazduha nema veze sa opštošću, to je jedan čulni, fizički događaj, ništa drugo. On se u svom rešenju vraća na Boetija i kao rešenje nudi konceptualizam. Opšti pojmovi postoje kao pojmovi u svesti ljudskog. Pojmovi nastali apstrahovanjem bitnih karakteristika čulnih pojedinačnih stvari. I to predstavlja srednje (pomiriteljsko) rešenje, mada on nije imao nameru da ga nalazi, nego je jednostavno tako video stvari. Univerzalija post res (posle stvari).