Upravljanje Projektima

1.ZNAČAJ PROJEKTNOG PLANIRANJA U PROCESU UPRAVLJANJA PROJEKTIMAPlanovi se mogu podeliti na vremenske i projektne planove.Vremenski planovi se rade u određenim vremenskim intervalima i oni obuhvataju:kratkoročne (period od 1 godine),srednjoročne (od nekoliko meseci do 5 godina) i dugoročne (10 i više godina).Projektni planovi obuhvataju programe i projekte i oni se donose za rešavanje konkretnog problema koji se javio u poslovanju preduzeća. Programi predstavljaju smešu objekata,ciljeva,strategija,politika,pravila i poslovnih odredbi kao i fizičkih i ljudskih resursa koji se zahtevaju za njihovu primenu.Program obuhvata ciljeve poslovanja i korake koji se moraju preduzeti da se dostignu ti ciljevi sa odgovarajućim vremenom kao i resurse potrebne za postizanje određenih ciljeva. Program obuhvata 3 elementa:rezultat (output),izvore (input) i vreme.Na bazi unapred utvrđenih ciljeva koji se žele ostvariti određuju se izvori koji će se koristiti.Rezultat zavisi od vrste delatnosti organizacije koja je nosilac programa.Projekti su samostalni delovi programa koji su ciljno usmereni i imaju odredjeni početak i završetak.Nikada se ne ponavljaju u istim uslovima.Vremenski interval je manje bitan za projektne planove.Projektnim planovima realizuje se razvojna politika preduzeća. 2.POJAM I CILJEVI PROJEKTA-Pojam: Projekti predstavljaju jednokratne procese.Osnovna karakteristika je da imaju postavljen konačan cilj,kada se postigne taj cilj proces prestaje da postoji.Projekat se definiše kao niz aktivnosti koji imaju:konkretne ciljeve,zahtevaju resurse,u većini organizacija se ne ponavljaju,imaju jasno deginisan datum početka i završetka aktivnosti.Projekat je ono sto preduzeće nije ranije radilo,on uglavnom podrazumeva ostvarenje određenih ciljeva sa planiranim vremenom,resursima i budžetom.Karakteristike projekata su:oni su jedinstveni i neponovljivi procesi,vremenski su ograničeni,imaju jasne ciljeve koji treba da se postignu,zahteva koordinaciju u realizaciji,zahteva resurse za svoju realizaciju (novac,opremu,materijal i ljude).Prema metodi upravaljanja imamo:projekte za proizvodnju,građevinske,rudarske,inženjering i upravljačke projekte.Bez obzira na vrstu svaki projekat ima određeni nivo rizika. 3.CILJEVI:oni mogu biti različiti.Svaki projekat ima primarni određeni aspekt koji odgovara njegovim svojstvima.Ti aspekti mogu biti:1.Društveno-politički-izražen je kod projekata izgradnje novih industriskih objekata,2.tržisno-ekonomski-kod projekata istraživanja i razvoja novih proizvoda i tržista,3.Ekološki-kod izgradnje nuklearnih elektrana,hemiskih proizvoda,rafinerija…4.Tehničkotehnološki-istrživanje novih proizvoda i tehnologija,uvođenje novih tehnoloških procesa.Uspešan projekat je onaj koji je završen na vreme,u oviru predvidjenih budzetskih cena i prema tehnickim standardima koji zadovoljavaju korisnika.Projekti koji se zavrse na vreme verovatno ce zadovoljiti sve ostale ciljeve projekata.Ako nije završen na vreme ugovarac nije u mogucnosti da izda fakturu i izvrši naplatu.Ako izbegava da izvrši svoju obavezu on za svaki dan kašnjenja plaća penale i tako povećava cenu koštanja.Kontrola cena zasniva se na podeli ukupnog projekta na veći broj delova kojima se može upravljati.Ona uključuje kontrolu cene rada,cene materijala i opreme. 4.VRSTE PROJEKATA:DETERMINISTIČKI I STOHASTIČKI-Projekat u toku svog zivotnog veka prolazi kroz odredjene faze:Fazu koncipiranja-u njoj se postavljaju ciljevi projekta,fazu definisanja u kojoj se planiraju aktivnosti i fazu izvodjenja u kojoj dolazi do realizacije projekta.1.Deterministički projekti su oni kod kojih se u skladu sa fazom koncipiranja i definasanja odredjuje struktura ciljeva.to su projekti kod kojih su ciljevi utvrdjeni unapred,najverovatnije ce se projektom ostvariti planirani rezultat.Ovi projekti su npr:projekti izgradnje nove fabrike,novog autoputa…Cilj kod ove vrste projekta se postavlja u fazi koncipiranja. 2.Stohastički projekti su oni kod kojih nema odredjenog konacnog cilja.kod njih se prvo definisu aktivnosti a ciljevi se postavljaju prema rezultatima tih aktivnosti.Uglavom imaju istrazivacki karakter.Rezultati ovih projekata mogu biti pozitivni i negativni s obzirom na cilj i namenu.Kod njih se dugo ne zna da li ce biti postignut konacni cilj ili ne. 5.PROJEKTI U ODNOSU NA PROGRAMIRANJE RAZVOJA-Razvoj poslovnog sistema se ostvaruje kroz konkretne projekte,pa se ciljevi projekta programiraju kao deo procesa razvoja poslovnog sistema.Imamo 3 vrste projekta:1.Programski projekti su takvi projekti kod kojih iz

ciljeva programa proizilaze ciljevi projekta.2.Delimično programski projekti sa takvo kod kojih postoji konacan cilj i znacajniji parcijalni ciljevi i oni predstavljaju osnovu za dopunu ili promenu programa.Ovi projekti nazivaju se i projektima provere programa. 3.Ciljni projekti su oni kod kojih su ciljevi projekta osnova za postavljanje programa.Pripadaju kategoriji stohastickih projekata.To su istrazivacko razvojni projekti,izvode se s namenom da se ostvari program razvoja.Oni mogu biti:istrazivacki projekti,istrazivanja i razvoja proizvoda,tehnologije,projekti sanacije…projektni pristup programiranja i razvoja zahteva da se poveze upravljanje i vodjenje projektom sa ukupnim upravljanjem i vodjenjem poslovnim sistemom. 6.PROJEKTI S OBZIROM NA UČESTALOST U POSLOVNIM SISTEMIMA-Dinamika izvodjenja projekta zavisi od brojnih faktora kao npr:potrebe za rastom,inteziteta rasta,mogucnosti poslovnog sistema…1.Jednokratni projekti su takvi projekti koji se samo jednom ponavljaju u poslovnim sistemima.Oni su jedinstveni i po svom nacinu izvodjenja.To su npr: investicioni projekti izgradnje novog pogona,fabrike…Oni mogu biti deterministicki i stohasticki.Osnovne karakteristike ovih projekata su:Struktura ciljeva je slozena,struktura aktivnosti odgovara nacinu izvodjenja radova,zahtevaju posebna strucna znanja,izvodjenje projekta se razlikuje od tekuceg obavljanja radova.2.Projektni procesi su projekti koji se pojavljuju vise puta i slicni su po nacinu izvodjenja.Taj proces mogu ciniti projekti uvodjenja novih proizvoda,izgradnje pojedinih objekata…Ovaj proces se moze sastojati od deterministickih i stohastickih projekata.Osnovne karakteristike projektnog procesa su:Sastoje se iz slicnih projekata,struktura izvodjenja aktivnosti je slicna jer se radi o tipskom nacinu izvodjenja i aktivnostima koje se ponavljaju,na bazi terminiranja projektnog procesa vrsi se i terminiranje pojedinog projekta. 7.TIPOVI ORGANIZACIJE PROJEKTA-TRADICIONALNA (KLASIČNA) ORGANIZACIJA-Organizacija mora biti dinamicna po svojoj prirodi.To znaci da mora biti sposobna da brzo reaguje ako to spolni uslovi zahtevaju a to su: konkurencija na trzistu, promene tehnologije… Ovaj tip je pogodan za preduzeca sa manjim brojem proizvodnih linija.Generalni direktor ispod sebe ima sve funkcionalne jedinice koje su potrebne za obavljanje istrazivanja.Sve aktivnosti se obavljaju u okviru funkcionalnij jedinica a koordinaciju vrsi rukovodilac projekata.Svaki pojedinac je odgovoran za svoj rad rukovodiocu funkcionalne jedinice kojoj pripada.Postoje odredjene prednosti i nedostaci.Osnovne prednosti klasicne organizacije su:Moguca je bolja tehnicka kontrola jer su specijalisti grupisani,izvrsena je podela odgovornosti,osoblje se moze koristiti na vecem broju razlicitih projekata,fleksibilnost u koriscenju resursa,dobra kontrola nad osobljem,vertikalna komunikacija koja je dosta dobra…Najvece slabosti leze u cinjinici da ne postoji jak centralni autoritet ili osoba koja je odgovorna za celokupni projekat. Osnovne slabosti su:koordinacija izmedju funkcionalnih jedinica je slozena,postoje teskoce u tacnom definisanju odgovornosti,ideje su orjentisane prema funkcionalnim jedinicama,nijedan pojedinac nije neposredno odgovoran za realizaciju projekta. 8.PROJEKTNA ORGANIZACIJA-predlaze se kod projekata koji su slozeni i koji traju dugo.Na celu projektnog tima se nalazi rukovodilac projekta.Ima sva ovlascenja za donosenje odluka.Za realizaciju odredjenog projekta se formira poseban projektni tim koji moze da bude stalnog ili privremenog karaktera.Projektni tim stalnog karaktera je prisutan kod velikih organizacija.Taj tim ima manje organizacione jedinice kao sto su sektori ili odeljenja.po zavrsetku jednog projekta tim prelazi na drugi.Projektna organizacija privremenog tipa formira se za realizaciju odredjenog projekta i traje sve dok se ne zavrsi zadatak za koji je formirana.Kada se projekat zavrsi ovaj tim se gasi,njegovi clanovi se vracaju u organizacione jedinice iz kojih su dosli. Prednosti:ova organizacija je usmerena prema realizaciji projekta i na taj nacin je moguce uociti sve probleme koji se javlaju tokom izvodjenja projekta.Tako se efikasnije upravlja projektom,projektni tim je samostalan,nema mesanja rukovodilaca. Nedostaci:formiranjem projektnog tima se dupliraju organizacione jedinice,tako dolazi do slabijeg koriscenja kadrovskih i organizacionih potencijala.

9.MATRIČNA ORGANIZACIJA-predstavlja kombinaciju funkcionalne i projektne organizacije.Ova forma odgovara kompanijama koje su organizovane oko nekog projekta kao sto su to npr: gradjevinske kompanije.Svaki direktor projekta neposredno odovara generalnom direktoru firme,od njega dobija moc i ovlascenja koja koristi u realizaciji projekta.Direktor projekta je odgovoran za uspeh projekta.U realizaciji projekta ucestvuju organizacione jedinice iz stalnog sastava funkcionalne organizacione strukture i projektni timovi formirani za svaki projekat posebno.Na celu funkcionalne jedinice je sef odeljenja,njegov zadatak je da obezbedi razmenu informacija koje su bitne za realizaciju projekta.Postoje uslovi koje treba da poseduje matricna struktura a to su:ucesnici treba da budu puno vreme angazovani na projektu,efikasni metodi za resavanje problema,moraju postojati kanali komuniciranja izmedju direktora,svi direktori moraju ucestvovati u procesu planiranja.Prednosti:mogucnost brzog reagovanja na promene,konflikti su svedeni na minimum,bolja ravnoteza vremena,steceno znanje se koristi za sve projekte,uspostavljena je podela odgovornosti,funkcionisu i vertikalne i horizontalne veze. Nedostaci:menjanje prioriteta,potreban je veci broj administrativnog osoblja da bi se uspostavila odredjena politika,sto znaci da dolazi do povecanja administrativnih troskova. 10.FINANSIRANJE PROJEKTA-znaci finansiranje velikih poslovnih poduhvata.Finansijska izvodljivost odredjenog projekta vrsi se na bazi analize finansijskog polozaja investitora i na osnovu ocene rentabilnosti projekta uz pomoc investicionih kriterijuma.Analiza finansijskih mogucnosti investitora treba ocenom velikog broja relevantnih informacija da pruzi odgovor na pitanja vezana za raspolozivost potrebnih sredstava.Vrsi se primenom odgovarajucih metoda za finansijsku analizu i procenom imovinske vrednosti investitora.Postoji mnogo vrsta racio kategorija i racija.Preduzece najcesce koristi:likvidnost,solventnost,rentabilnost,upravljanje…Analiza izvodljivosti projekta podrazumeva utvrdjivanje 2 vazna aspekta izvodljivosti projekta:ekonomsku efektivnost projekta i inalizu finansijske konstrukcije.Potencijalni izvori finansiranja se razlikuju prema razvijenosti zemlje:interni izvori u vidu sopstvenih sredstava,kreditiranje u vidu pozajmljenog kapitala,uplacivanje akciskog kapitala,zajednicka ulaganja.Kada se radi o finansiranju sopstvenim sredstvima onda se investitor oslanja na sopstvene snage.U nedostatku sopstvenih izvora preduzeca ih obezbedjuju pozajmljivanjem ili uplacivanjem kapitala.Lizing je oblik finansiranja gde se profit ostvaruje koriscenjem nekog sredstva a ne njegovim posedovanjem.Obveznice su duznicke hov,preduzeca ih izdaju radi prikupljanja dodatnog kapitala koji im je potreban za finansiranje projekata.Uplacivanje kapitala se obavlja emisijom akcija.Osnovni cilj preduzeca koje izdaje akcije je da prikupi potreban kapital za rad i dalji rast.Finansiranje putem zajednickih ulaganja je vid finansiranjaprojekta preko udruzivanja sredstava vise preduzeca po principu ucesca u zajednickom profitu.Znacajni izvori za formiranje finansijskih fondova u razvijenim zapadnim zemljama su:evropsko zajednicko trziste,izvozni krediti,multilateralna pomoc,bilateralna pomoc,trziste kapitala. 11.PRIMENA MREŽNOG PLANIRANJA U UPRAVLJANJU PROJEKTIMA-RAZVOJ TEHNIKE MREŽNOG PLANIRANJA-U poslednje vreme se pojavio veliki broj tehnika i metoda u oblasti upravljanja.Najednostavnija je tehnika mreznog planiranja,zato se brzo i razvila.Ona sluzi da upravljamo procesima u toku realizacije planskih zadataka.Pronalaskom ove metode omoguceno je da se kompleksno obuhvate sve aktivnosti projekta.Nastala je krajem 50tih godina povodom dva razlicita istrazivacka zadatka.Prvi je bio vezan za realizaciju upravljanja projekta raketnog sistema ,,Polaris” (PERT).Kasnije se primenjivao i u drugim oblastima.Godinu dana ranije je razvijena metoda CPM u jednoj firmi sa namerom da se izvrsi planiranje i izgradnja fabrike hemiskih proizvoda.kasnije su razvijene i druge metode mreznog planiranja:MDM-potencijalna metoda,OBPS,PD…Sve ove metode se koriste za resavanje razlicitih problema upravljanja projektima.Ove metode se zasnivaju na grafickom prikazivanju redosleda aktivnosti u okviru jednog projekta. 12.OSNOVNE KARAKTERISTIKE METODA MREŽNOG PLANIRANJA-Ove metode omogucavaju graficko prikazivanje strukture projekta i to uz primenu mreznih dijagrama orjentisanih aktivnostima.Koriscenjem mrežnog planiranja postiže se visok stepen racionalnosti.Osnovna prednost ovih metoda je što omogućavaju i vrše razdvajanje analize strukture od analize vremena.Analiza

strukture obuhvata podelu projekta na grupu nezavisnih aktivnosti,uspostavlja redosled i međuzavisnost.Analiza vremena obuhvata optimalno trajanje aktivnosti u mreži.Tehnika mrežnog planiranja se koristi u raznim oblastima:planiranju razvojnih,naucnoistrazivackih projekata,razvojnih programa,gradjevinskih radova…Primenom ove tehnike poboljsano je planiranje procesa realizacije slozenih projekata i povecana efikasnost upravljanja.One imaju mogucnost precizne procene troskova.Primena ove tehnike zahteva timski rad i aktivno učestvovanje rukovodilaca. 13.PRAVILA ZA KONSTRUISANJE MREŽNIH DIJAGRAMA-svaki projekat se sastoji od skupa aktivnosti i dogadjaja.Aktivnosti su pojedinacni delovi projekta koji imaju svoj pocetak i kraj,za cije je izvrsenje potrebno odredjeno vreme i sredstva.Postoje stvarne i fiktivne aktivnosti.Dogadjaj je pocetna ili zavrsna tacka jedne aktivnosti i nema vremensku dimanziju.Pocetni dogadjaj oznacava stanje u kome neka aktivnost pocinje a zavrsni dogadjaj stanje u kome se zavrsava.Aktivnosti se graficki predstavljaju strelicom a dogadjaji krugom.Postoje 2 oblika grafickog prikazivanja mreze:1.Mreže orjentisane aktivnostima-aktivnost se prikazije pomocu strelice u pravcu vremenskog odvijanja posla i 2.Mreže orjentisane dogadjajima-umesto aktivnosti se definisu odredjeni dogadjaji koji su povezani strelicama.Da bi mrežni projekat pokazivao stvarnost potrebno je pridrzavati se odredjenih pravila.Pravilo br.1-svaka aktivnost pocinje i zavrsava se u jednom dogadjau.Pravilo br.2zavrsni dogadjaj prve aktivnosti je pocetni dogadjaj druge aktivnosti.Pravilo br.3-zavrsetak vise aktivnosti je pocetni dogadjaj narednih aktivnosti.Pravilo br.4-ako vise aktivnosti ima pocetni i zavrsni dogadjaj potrebno je uvodjenje fiktivnih aktivnosti.Pravilo br.5-u redosled aktivnosti se moze ukljuciti proizvoljan broj fiktivnih aktivnosti.Pravilo br.6-u mreznom dijagramu se jedna aktivnost ne odigrava vise puta,pa ne sme biti ni zatvorenih petlji. 14.ANALIZA STRUKTURE-je odraz tehnologije rada na projektu,ona obuhvata utvrđivanje redosleda i medjusobnih odnosa pojedinih aktivnosti.Podrazumeva ispitivanje redosleda i uzajamnih odnosa svih aktivnosti.Potrebno je da se svaki projekat rasclani na sastavne elemente koji se mogu predstaviti aktivnostima a zatim utvrditi njihovu zavisnost.Treba grafički putem odredjenih pravila predstaviti sve te aktivnosti.Projekat je svaki poduhvat koji ima odredjeni cilj,zaciju je realizaciju potrebno izvrsiti odredjene radnje,utrositi vreme i sredstva.Aktivnosti su pojedinacni delovi projekta koji imaju svoj pocetak i svoj kraj,za cije je izvrsenje potrebno odredjeno vreme i sredstva.Dogadjaj je vremenski trenutak kojim se oglasava pocetak ili kraj neke aktivnosti,tj. projekta.Graficki dogadjaj se predstavlja krugom,kvadratom…Analiza strukture obuhvata sledece etape: 1.Sastavljanje liste aktivnosti projekta-vrsi se tako sto se uzmu u obzir sve karakteristike projekta.Ona sadrzi sve radove koje treba izvesti u toku realizacije projekta. 2.Sema medjuzavisnosti-sadrzi medjusobne odnose aktivnosti i utvrdjuje koje se aktivnosti moraju zavrsiti da bi mogla da pocne. 3.Konstruisanje mreznog dijagrama-vrsi se posle izrade liste aktivnosti i seme medjuzavisnosti aktivnosti.On je osnova za dalju analizu vremena i troskova. 4.Numerisanje mreznog dijagrama-tj.obelezavanje svih dogadjaja projekata se moze vrsiti na dva nacina:proizvoljno i rastuce numerisanje. 5.Kontrola izradjenog mreznog dijagrama-treba da utvrdi da li je on konstruisan u skladu sa pravilima tehnike mreznog planiranja.Vrsi se u cilju otklanjanja svih greski prilikom realizacije projekta. 15.ANALIZA VREMENA-obuhvata odredjivanje vremenskih parametara kao sto su:vreme trajanaja aktivnosti,vremenske rezerve…Sustina analize vremena je da se nadje najduze vreme za kompletan zavrsetak projekta,to vreme je put kroz projekat koji se naziva kritičan put,a sve aktivnosti na tom putu su kriticne.Analiza vremena je razlicita kod CPM i PERT-a. 1.Analiza vremana po metidi CPM-polazi od predpostavke da je planirano vreme trajanja pouzdana velicina,a PERT operise elementima verovatnoce.Analizom vremena u mrezi se odredjuje najduzi put u mrezi tj.kritican put.Analizom vremena po metodi CPM vrsi se procena vremena trajanja pojedinih aktivnosti.Cpm metod predpostavlja da je vreme trajanja pouzdana velicina.Iskljucivanjem aktivnosti koje leze na kriticnom putu u mreznom dijagramu skracuje se duzina trajanja projekta.Aktivnosti kod

kojih je maksimalno dozvoljeno vreme trajanja vece od normiranog vremena trajanja-te aktivnosti imaju vremensku rezervu.Kriticne aktivnosti nemaju vremensku rezervu i moraju se izvrsiti u predvidjenom roku. Primenom ove metode vrši se procena vremana trajanja pojedinih aktivnosti pri čemu se koriste sledeći elementi: Najraniji početak aktivnosti ti0, Najraniji završetak aktivnosti tj0, Najkasniji početak aktivnosti ti1, Najkasniji završetak aktivnosti tj1, Nominalno vreme trajanja aktivnosti tij, Ukupna vremenska rezerva St, Slobodna vremenska rezerva Ss, Nezavisna vremenska rezerva Sn, Uslovna vremenska rezerva Su, Pojava kritičnih aktivnosti t ij=tj1-ti0. Postoje 4 vrste vremenskih rezervi:1.Ukupna vremenska rezerva-predstavlja razliku izmedju najranijeg i najkasnijeg pocetka (zavrsetka) aktivnosti.To je vreme koje se moze produziti a da se ne narusi dalji tok projekta.2.Slobodna vremenska rezerva predstavlja vreme za koje je moguce pomeriti najraniji pocetak aktivnosti a da se ne ugrozi najraniji pocetak bilo koje naredne aktivnosti.3.Nezavisna vremenska rezerva-predstavlja vreme za koje se moze produziti trajanje aktivnosti.4.Uslovna vremenska rezerva-odnosi se samo na dogadjaje u mrezi zrazliku od prethodne 3 koje se odnose na aktivnosti. 2.Analiza vremena po metodi PERT-PERT je statisticki metod koji operise elementima verovatnoce a karakteristican je za naucno istrazivacke projekte.U analizi vremena po PERT metodi insistira se na 3 procene vremena trajanja aktivnosti:1.Optimisticko vreme-najkrace potrebno vreme za izvrsenje aktivnosti,uz predpostavku da nema prepreka.2.Najverovatnije vreme-uzima u obzir normalne uslove i najrealnije procenjuje trajanje aktivnosti.3.Pesimisticko vreme je najduze vreme trajanja aktivnosti,uz predpostavku da ce se desiti sve moguce prepreke.Vremenska razlika izmedju najkasnijeg i najranijeg vremena nastupanja dogadjaja predstavlja vremensku rezervu dogadjaja.Ona moze biti pozitivna-znaci da se neki posao moze zavrsiti pre predvidjenog roka,a negativna-ukazuje da se posao najverovatnije nece zavrsiti u planiranom roku. 16.ANALIZA TROŠKOVA-Cilj investicionog projekta je rast i razvoj preduzeca.Cilj upravljanja projektom jeste da se uz odredjene resurse projekat zavrsi u predvidjenom roku,uz predvidjene troskove.Analizom troskova postize se njihova minimizacija i najbolje se sagledava medjusobna zavisnost troskova i vremena.Pocetni korak u analizi troskova je rasclanjivanje projekta na aktivnosti kako bi se mogli pratiti troskovi.Za svaku aktivnost se utvrdjuje vreme trajanja,nacin izvodjenja,koriscenja sredstava rada,sirovina i materijala,pa se na bazi ovog sagledavanja vrsi procena troskova za svaku aktivnost.Analiza vremena po PERT metodi i analiza troskova su uzajamno zavisne.Svaka aktivnost ima svoje normalno i usiljeno vreme trajanja,kao i odgovarajuce troskove.Prirast troskova po jedinici vremena se naziva prosecan prirast troskova.Koristi se pri analizi mreznih dijagrama i pri ispitivanju razlicitih varijanti skracivanja vremena trajanja odredjenih aktivnosti.Postoji PERT/COST metod po kome je moguce skratiti vreme trajanja pojedinih aktivnosti dodatnim ulaganjem sredstava.Najpre se skracuju aktivnosti koje leze na kriticnom putu,ako se vreme projekta skracuje skracivanjem aktivnosti.Teziste analize troskova je da se kriticka analiza varijantnih resenja sa stanovista troskova. 17.BUDŽETIRANJE PROJEKTA-Budzet predstavlja upravljačku tehniku koja poboljsava efikasnost poslovanja i obezbedjuje preduzecu dugorocni opstanak.postoji veliki broj budzeta koji su medjusobno povezani a to su:proizvodni,gotovinski,fleksibilni,master budzet…Budzetiranje projekta obuhvata:pripremu budzeta,budzetsku kontrolu i kontrolu troskova.Priprema budzeta-pocinje prva,njome koordinira budzetski kontrolor a svi ucesnici imaju detaljna uputstva u raspored.Kada je priprema zavrsena,menadzeri moraju da obezbede sve informacije o ciljevima i politici budzeta odgovarajucem osoblju.kontrola budzeta se odnosi na stalno poredjenje mesecnih predvidjenih i ostvarenih rezultata.kontrola troskova se svodi na odgovornost pojedinaca za odredjeni deo budzeta.kontrola treba direktno da bude usmerena na resavanje problema. 18.METODE BUDŽETIRANJA-Budzetiranje je proces predvidjanja sredstava koja su neophodna za realizaciju projekta sto je vrlo tesko predvideti kod pojedinih projekata.Najcesce se za to unajmljuju

iskusni procenitelji koji se oslanjaju na svoje dugogodisnje iskustvo ili na prethodne projekte.Postoje 2 metode budzetiranja:odozgo-nadole i odozdo-nagore. 1.Budžetiranje odozgo-nadole-se bazira na iskustvima top menadzera i procenitelja iz slicnih proslih projekata.Oni procenjuju globalni trosak na bazi glavnih zadataka,zatim nizi nivo direktora razbija te zadatke i tako dalje sve dok se ceo posao ne izbudzetira.Prednost je sto se troskovi mogu proceniti dosta tacno i dozvoljena su odredjena finansijska istupanja. 2.Budžetiranje odozdo-nagore-najpre se sredstva,materijal i radna snaga pretvaraju u troskove,zatim preduzece dodaje opste i administrativne troskove,rezerve za nepredvidjene situacije…Ovaj pristup je bitan za detaljne zadatke,prisutan je u preduzecima sa filozofijom participativog menadzmenta.Ovo budzetiranje je retkost jer direktori gornjg nivoa ne prepustaju radnicima izradu budzeta zbog straha prevelicavanja troskova i kontrole. 19.PROCENA TROŠKOVA-je vrlo značajna za budžet projekta.Svaki element posla se vrednuje u skladu sa potrebnim sredstvima a zatim se procenjuju njegovi troskovi.ukupni trosak projekta obuhvata direktne troskove za radni snagu,masine,materijal,rezijske troskove,prodajne,opste i administrativne troskove.Na osnovu ukupnog troska budzeta racunovodstvo procenjuje profit koji treba da se ostvari projektom. 20.POBOLJŠANJE PROCESA PROCENE TROŠKOVA-Veliki broj procena troskova nosi greske zbog npr: nekoriscenja raspolozivih instrumenata i alata,zbog nepredvidjenih situacija,nemarnosti radnika…Postoje specijalne tehnike za poboljsanje procesa procene troškova kao što su kriva učenja,signali praćenja i ostale tehnike.Kriva učenja-svaki put kada se proizvodnja duplira radni sati radnika po jedinici vremena se smanjuju za fiksni procenat u odnosu na njihovu prethodnu vrednost.Signali pracenja-Izracunavanje broja koji se zove signal pracenja moze da otkrije da li postoji sistenska pristrasnost u troskovima i da li je ta pristrasnost pozitivna ili negativna.Prilikom procene troskova i njihovog trajanja postoje 2 vrste grešaka u njihovim procenama:Nasumične-kada je procena iznad ili ispod pravih vrednosti.Pristrasne-javljaju se ukoliko mogucnost da se naprave prevelike ili premale procene nije podjednaka.pored krive ucenja i signala pracenja za procenu troskova vazan je i srednji apsolutni odnos MAR koji ukazuje na promenljivost procena u poredjenju sa ostvarenim vrednostima.Postoje brojni problemi koji utiču na procenu troškova:1.Promene u cenama resursa-pa se najcesce povecavaju sve procene troskova za veci procenat.2.Faktor za gubitke ili kvarove-pa se za svaki pojedinacni zadatak odredi kolicina odpada/kvara.3.Troskovi osoblja usled gubitka ili zamene-tada se povecavaju troskovi ucenja i obuke novih.4.Mitski ćovek-mesecpovecavaju se troskovi jer postojeci radnici odvajaju vreme da obuce nove kadrove na terenu,Precenjivanje troskova…Postoji i element verovatnoce kod nekih projekata-neki projekti zahtevaju da se svaki element proceni sa 100% tacnosti kako bi konacni proizvod radio prema predvidjenom 21.BUDŽETSKA NEIZVESNOST I UPRAVLJANJE RIZIKOM-Rizik je sastavni deo projekta.Razlozi za neizvesnost prilikom procene troskova su npr: povecanje cena,potrebni drugi resursi,vremensko produzenje projekta…Postoji nekoliko uzroka promena u projektima.neke promene se desavaju zbog gresaka koje napravi procenitelj troskova,neke zbog novih saznanja o cilju projekta (ako se nadje novi cilj),neke promene su prinudne usled npr: donosenja novog zakona,novih standarda…Postupanje promenama-Najlošiji postupak prema procenama jeste da se ona prihvati negativno i da se ostvari gubitak.Najbolje je biti unapred pripremljen za moguce promene.Najteze promene su tehnoloske i zakonodavne.Ukoliko promene uticu na troskove projekta budzet za preostali deo projekta ce morati da se revidira. 22.PROCES KAPITALNOG INVESTIRANJA-Ovaj proces je neophodan,ogleda se u rastu proizvodnje,modernizaciji i uslovima brzog tehnoloskog progresa.Kapital donosi odredjenu vrednost u buducnosti.Realni kapital predstavlja skup fizickih kapitalnih dobara.Kapitalno dobro je fizicki predmet koji predstavlja izvor povoljnih prilika za potrosnju u buducnosti.Kapitalna vrednost je rezultat procesa trzisnog vrednovanja.Radi se o buducem prihodu koji je kapitalizovan.Likvidni ili

slobodni kapital predstavlja kolicinu slobodnih fondova koji su namenjeni investicijama.glavni cilj preduzeca je da omoguci usmeravanje kapitala iz likvidnog oblika (novac).Veza izmedju prihoda i kapitala je kamatna stopa.Ukoliko kamatna stopa opada vrednost kapitala raste i obrnuto. Kapitalne investicije se odnose na ulaganja u realna dobra kao sto su:zemljiste,oprema i zalihe,zgrade…Analiza investiranja u kapitalna dobra ima cilj da se proizvedu dobra ili usluge kojima se zadovoljava traznja potrosaca.Kapitalno investiranje podrazumeva donosenje veceg broja upravljackih odluka i preduzimanje akcija na razlicitim nivoima u preduzecu.Strategija preduzeca se bazira na investicijama.Investiranje u velikoj meri podrazumeva i kontrolu preduzetih akcija.Investiranje je rezultat planova preduzeca i doprinosi realizaciji ciljeva preduzeca.Ima strategijski znacaj posto odluke i akcije imaju strategijske karakteristike.Strategijsko upravljanje je koncept koji pruza pomoc da se sprovedu investicije. 23.CILJEVI I ZNAČAJ KAPITALNOG INVESTIRANJA-Osnovni cilj investiranja jeste razvoj pa zatto svako preduzece treba da investira i to pravilno i efikasno.Ti razvojni ciljevi se odnose na kapitalne investicije u izgradnju ili prosirenje proizvodnog potencijala.Inicijativa,motivi i povracaji od investicija su vrlo raznoliki.Znacajan motiv za kapitalno investiranje je potreba preduzeca za rastom i razvojem,povecanjem profita i trzisnog ucesca,sticanje konkurentske prednosti…Postoji medjusobna zavisnost izmedju karaktera investicionog ulaganja i cilja koji se zeli postici.Prvo se definise cilj pa se onda vrse ulaganja u razne oblasti delatnosti.Mnogi investitori ulazu u nekretnine zato sto to predstavlja status,uspeh ili zadovoljstvo a sa druge strane to je najsigurnija investicija.Drugi investitori ulazu u HOV radi licne i direktne kontrole nad imovinom.Znacaj kapitalnog investiranja je ogroman i za razvoj privrede i drustva.Sa makroekonomskog aspekta investicije obezbedjuju uslove za stabilan privredan razvoj ukoliko su efikasne.Zbog posledica pogresnog ivestiranja preduzeca zaostaju u svom razvoju.Ukoliko one ne doprinose ostvarivanju pozitivnog buduceg rezultata,one nemaju ekonomsko i drustveno opravdanje.Dugogodisnja iskljucenost nase zemlje iz medjunarodnih finansijskih tokova dovela je do zastoja i stagnacije u domacoj ekonomiji i privredi. 24.UPRAVLJANJE TOKOM ŽIVOTNOG VEKA INVESTICIJA-Strategijski ciljevi preduzeca onose se na ostvarenje dugorocne profitabilnosti pa zato oni predstavljaju odredjene investicije u proizvodne potencijale,realni kapital…Da bi se ciljevi ostvarili neophodno je ustanoviti investicionu politiku,a konkretizacija te investicione politike vrsi se realizacijom odgovarajucih programa i projekata.Svaki program i projekat ima svoje faze. 25.IDENTIFIKOVANJE INVESTICIONIH IDEJA I NJIHOVA ANALIZA-Faze razvoja projekta zovu se jos i faze zivotnog ciklusa projekta.U zemljama u razvoju na osnovu iskustva u realizovanju projekata smatra se da postoje 3 osnovne faze u zivotnom veku investicionih projekata:faza oportuniteta,faza izvodlivosti i faza izvrsenja. 1.Faza oportuniteta je prva faza i ona podrazumeva pronalazenje i preliminarno ocenjivanje ideje ili zamisli.One ideje koje najvise obecavaju podvrgavaju se detaljnijoj analizi rizika,rokova,troskova i drugih perfomansi.Ova faza pocinje davanjem ideje a zavrsava se odlukom dali prihvatiti ili odbaciti projekat.Pristupa se studiji oportuniteta gde se procenjuje izgubljeni dobitak i vrednuje predlozeni projekat.Zadatak menadzmenta je da pronadje set alternativa investiranja tako da odgovaraju limitiranim finansijskim mogucnostima i formulisanim strategijama.Prvi korak je identifikovanje investicione ideje koja ce ispunjavati sve relevantne kriterijume.Faza koncipiranja obuhvata davanje prvog preseka u smislu izvodljivosti tog posla.Vazno je identifikovati potencijalno dobre projekte a to se postize primenom 2 kljucna postupka:1.Pronaci potrebu a zatim traziti proizvod koji tu potrebu zadovoljava.2.Imati ideju o proizvodu a zatim ispitati dalju potrebu za takvim proizvodom na trzistu.Da bi se prepoznala potreba i formirala ideja o proizvodu neophodno je analizirati postojece industrije,ekonomske trendove,drustvene i zakonske promene,trziste…Da bi se ideje o proizvodu uklopile sa potrebom neophodnoje ispitati lokalno raspolozivo trziste sirovina i resursa,mogucnost supstitucije uvoza,novu tehnologiju,prouciti kvalifikacije lokalnog stanovnistva…

26.FAZA IZVODLJIVOSTI-Ukoliko se posle studije oportuniteta investicioni predlog prihvati prelazi se na fazu izvodljivosti.Faza izvodljivosti se odnosi na istrazivanje koliko je projekat moguce ostvariti tj. da li postoji trziste,da li ima dovoljno sirovina i radne snage,da li su obezbedjene lokalne pratece usluge,da li su troskovi procenjeni…U ovoj fazi se daju karakteristike projekta,analizira se rentabilnost i rizik tj. izradjuje se studija izvodljivosti projekta.Tada se jasno identifikuju resursi,rokovi,troskovi,dokumentacija,potencijalna rizicna podrucja…Glavni delovi izvodljivosti studije projekta treba da obuhvate analizu trzista,tehnicku analizu,finansijsku analizu,analizu drustvene profitabilnosti.Analiza trzista ukljucuje analizu podataka koji se mogu koristiti za identifikaciju,opis trzista.Ova analiza treba da sadrzi:kratak opis trzista i kanala distribucije,analizu potreba i glavih potrosaca,analizu stepena zadovoljenja tih potreba.Tehnicka analiza odnosi se na analizu tehnicke izvodljivosti projekta i procenu troskova.Ova analiza razmatra razne tehnicke aspekte i njihov uticaj na zaposlenost,infrastrukturu,kapital…Tehnicka analiza treba da sadrzi:fizicke,mehanicke i hemjiske osobine proizvoda zatim opis odvijanja celokupnog proizvodnog procesa,izbor lokacije,sirovina i radne snage.Finansijska analiza odnosi se na procenu troskova prezintiranih u trzisnoj i tehnickoj analizi.Ona treba da sadrzi pregled prihoda i rashoda i novcanih tokova,zatim pregled kapitala…Analiza drustvene profitabilnosti projekta odnosi se na utvrdjivanje doprinosa projekta ekonomije zemlje i drustveno-ekonomskog razvoja. EKONOMSKO-FINANSIJSKA OCENA PROJEKTA-Predstavlja deo faze izvodljivosti.Investicione odluke su strategijskog karaktera jer proizilaze iz strategijskog plana razvoja u kome su sadrzani strateski ciljevi preduzeca.Svrha ove analize je kvantitativno i finansijsko vrednovanje inputa i outputa koji se javljaju u veku trajanja investicionog projekta.Jedan od najvaznijih delova investicione studije je deo koji se odnosi na utvrdjivanje ukupnih ulaganja u osnovna,obrtna i ostala sredstva.1.Ulaganja u osnovna sredstva su kljucni deo ukupnih investicija i ona su polazna tacka svakog projekta.To su ona sredstva koja se trajno trose,postepeno trose a mogu se koristiti duzi niz godina.Obuhvataju ulaganja u zemljiste,opremu,gradjevinske objekte,prava…postoje osnovna sredstva u pripremi i u funkciji.Ulaganja u obrtna sredstva si izvedena iz vrednosti ukupnog prihoda.Obuhvataju zalihe,potrazivanja…Visina ulaganja u obrtna sredstva se odredjuje raznim metodama kao sto su:vrednost ukupnih prihoda i prosecni koeficijent obrta obrtnih sredstava i obracun potrebnih obrtnih sredstava za svaku stavku.Dele se na trajna i kratkorocna obrtna sredstva.Ulaganja u ostala sredstva odnose se na ulaganja koja nisu direktno vezana za projekat. 2.Drugi važan deo investicione studije su izvori finansijskih sredstava.Investiciona ulaganja su jednaka izvorima finansiranja.Polaznu osnovu za utvrdjivanje potrebnih finansijskih sredstava cini vrednost ulaganja u nameravani projekat.Vlastita sredstva-obezbedjuje ih sam investitor,to su sredstva iz akumulacije.Zajednička ulaganja-udruzivanje sredstava vise preduzeca po principu ucesca u zajednickom profitu.Pozajmljivanje u vidu kredita,Uplaćivanje akciskog kapitala i ostali izvori. 3.Obračun troškova poslovanja-treći važan deo investicionog projekta,predstavlja detaljnu analizu troskova redovne proizvodnje tokom ekonomskog veka trajanja projekta.Jedan od najvaznijih uslova kvantitativne analize efikasnosti investicionog projekta je poznavanje raznih vrsta troskova i njihovih karakteristika.Postoje 4 karakteristične grupe vezane za obračun troškova:1.Materijalni troškovisirovine,energija i drugi elementi cijom se preradom dolazi do finalnog proizvoda.2.Amortizacijanjen obracun vrsi se na osnovu spiska opreme i odgovarajucih cena.3.Zarade-to su troskovi radne snage.4.Nematerijalni troškovi-mogu biti neproizvodni troskovi,troskovi premije osiguranja,reprezentacije,platnog prometa…5.Finansijski troškovi-obuhvataju troskove kamata po osnovu kredita. 4.Četvrti vazan deo investicionog projekta je formiranje i raspodela ukupnog prihoda.Efekti buducih poslovnih dogadjaja moraju biti ekonomsko opravdanje za preduzimanje investicionog poduhvata.Ukupan prihod investicionog projekta je zbir vrednosti prodatih proizvoda i usluga na inostranom i domacem trzistu.Prihod moze biti poslovni,finansijski i vanredni. 5.Peti važan deo investicinog projekta je projektovanje novčanih tokova-jedan od osnovnih tokovanje bilans uspeha koji zbirno prikazuje sve prihode i sve rashode i njihov saldo (dobitak/gubitak).Finansijski tok-je sinteticki pregled svih podataka iz finansijske analize i obuhvata

sva poslovna zbivanja od pocetka projekta.On zbirno prikazuje sve prilive i odlive novca i zove se jos Cash flow. Postoje dva tipa ocenjivanja projekta:Staična ocena i dinamička ocena efikasnosti projekta.Zbirna ocena projekta je kratki rezime i rekapitulacija ocena investicionog projekta i ona obuhvata 3 grupe kriterijuma:eliminacione,funkcionalne i deskriptive. 27.FAZA IZVRŠENJA-Zapocinje odlukom o realizaciji projekta i obuhvata sve aktivnosti do pocetka redovne proizvodnje (pregovaranje,projektovanje,gradnja,kontrola…).Sustina izvrsenja je da se primene odredjeni upravljacki alati kako bi se projekat zavrsio u predvidjenom vremenu i budzetu.Najvazniji alat je mrezno planiranje i to CPM i PERT metode.Upravljanje projektom uz pomoc metoda mreznog planiranja obuhvata analizu strukture,vremena i troskova.Metode mreznog planiranja doprinose laksoj realizaciji projekta i blagovremenom uocavanju problema pri izvodjenju projekta.1.Planiranje realizacije investicionog projekta obuhvata 3 elementa:resurse,vreme i troskove kako bi se povecala ukupna efikasnost investicije.Sustina analize vremena je da se iz tehnoloski uslovljnog niza aktivnosti pronadje vreme koje zahteva najduze trajanje da bi se projekat kompletno mogao zavrsiti.U skladu sa planiranjem realizacije projekta vrsi se 2.Pracenje i kontrola realizacije inevsticionog projekta odnosi se na kontolu vremena realizacije,kontrolu utrosenih resursa i kontrolu troskova kako bi se uporedili sa planiranim.Cilj kontrole troskova je da se dodje do najjeftinijeg a kvalitetnog resenja.Metode za kontrolu troskova mogu se podeliti u 3 grupe:kontrola troskova bazirana na kontroli utrosaka resursa,staticka kontrola troskova,kontrola protoka novca.Osnovni cilj upravljanja projektom je minimiziranje vremena i troskova potrebnih za odvijanje projekta.Kontrola troskova svodi se na koncipiranje strikture buduceg projekta i definisanje obima i cene radova. 28.UPRAVLJANJE PORTFOLIO INVESTICIJAMA- Teorija portfolio investiranja bavi se iznalazenjem one grupe hartija od vrednosti koja je najpozeljnija za investitora.Ova teorija je prosla kroz 2 faze:tradicionalnu i modernu.Efikasnost portfolio investiranja se utvrdjuje primenom odgovarajucih statistickih velicina.Za portfolio menadzere najvazniji su ocekivani povracaj i rizik investiranja.Portfolio predstavlja kombinaciju odredjenog skupa dobara kao sto su proizvodi,valute,nekretnine,hov…Izmedju investicija sa datim ocekivanim stopama povracaja treba izabrati onu sa najmanjim rizikom.Izmedju investicija sa datim stepenom rizika treba izabrati onu sa najvisom ocekivanom stopom povracaja.Primena i razvoj teorije portfolio investiranja kod nas uslovljena je razvojem trzista kapitala kao mestom gde se susrecu ponuda i traznja za dugorocnom finansijskom aktivom.Medjutim ocekuje se da ce portfolio investicije tek dobiti na znacaju u privredi SCG.Vrednost finansijke imovine potice i zavisi od vrednosti realne imovine preduzeca.Finansijska dobra se mogu posmatrati kao sredstvo pomocu kojeg pojedinci i preduzeca zadrzavaju svoje pravo na realnu imovinu.Pored investiranja u pojedinacne projekte ili odredjena kapitalna dobra preduzeca imaju mogucnost da svoj kapital investiraju i u sticanje hov.Predmet investiranja mogu biti i finansijska dobra kao sto su akcije,obveznice,komercijalni zapisi,finansijski derivati…Ove vrste hov se razlikuju po tome ko ih izdaje,da li su kratkorocne ili dugorocne,prema statusu sredstava ulozenih u njihovo sticanje… 29.AKCIJE-su dugorocne vlasnice hov koje predstavljaju dokaz o pravu svojine.Imalac akcije koristi prava i odgovara na obaveze koje akcija nosi u skladu sa zakonom.Investitori koji plasiraju svoj novac u akcije oplodjuju svoj kapital i dobijaju dividende a preduzece koje emituje akcije stice materijalne pretpostavke za svoj razvoj.U pogledu emitovanja akcija razlikuju se preduzeca u osnivanju i ostala preduzeca.Preduzeca u osnivanju emituje akcije sa ciljem da prikupi pocetni kapital za svoj rad a vec osnovana preduzeca prikiupljaju dodatni kapital za svoj razvoj.Akciski kapital-se jos naziva i kapital rizika jer postoji mogucnost eventualnog gubitka sredstava ulagaca ako preduzece ne bude uspesno.Ako poduhvat bude uspesan svi ulagaci ucestvuju u dobiti.Osnovni cilj preduzeca koje izdaje akcije je da prikupi kapital neophodan za dalji rad i razvoj preduzeca.Prednosti emisije akciskog kapitala su:mogucnost da se prikupi veliki iznos kapitala,bolji imidz preduzeca,zadrzavanje kljucnih kadrova,koriscenje akcija za kupovinu drugih preduzeca…Slabosti emisije akciskog

kapitala:slabljenje osnivackog vlasnistva,gubitak privatnosti,polaganje racuna deonicarima,gubitak kontrole nad preduzecem… Podela akcija:Prema nacinu izdavanja akcija na trzistu akcije mogu biti:1.Otvorene-ove akcije su predmet ponude i traznje na trzistu kapitala bez prethodnih uslova prodavca i kupca.2.Zartvorene-ove akcije se nude i prodaju samo poznatim kupcima,prema obelezju na omotu akcije ili upisu u knjigu akcionara.Prema pravima i obavezama deonicara akcije mogu biti:1.Obične-to su vlasnicke hov koje nemaju rok dospeca i daju vlasniku pravo na upravljanje i dividendu.2.Preferencijalne-daju svom vlasniku pravo prvenstva pri naplati dividende a isto tako i u namirenje potrazivanja u slucaju stecaja ili likvidacije preduzeca.Znaci iz likvidacione mase se prvo isplacuju obveznice,pa preferencijalne akcije pa obicne akcije.Dividende na preferencijalne akcije su cesto unapred garantovane.Ove akcije mogu imati osobinu participacije,sto vlasniku omogucava prihod.3.Konvertibilne-to su preferencijalne akcije koje su otkupljive. 30.OBVEZNICE- su dugorocne hov ciji se zivotni ciklus krece od 5-30 godina i one predstavljaju trajni izvor finansiranja sredstava.Obveznice su hov sa fiksnim dohotkom i privlacne su za investitore, jer nude redovan dohodak od kamata kao i povracaj glavnice po dospecu.Cilj emitovanja obveznica je da se tako prikupljena sredstva namene investiciono-razvojnim projektima koji podsticu razvoj preduzeca.Osnovni prinos od obveznice je kamata, rec je o fiksnom prinosu koji se placa u polugodisnjim ratama. Vrste obveznica-Prema emitentima obveznice mogu biti:Privatne(korporacijske)-izdaju ih preduzeca i druga pravna lica.One su jemstvo da ce investitoru biti vracen ulozeni kapital u odredjenom roku i uz kamatu.Javne-izdaje ih drzava i pravna preduzeca.Za njih izdavaoci jemce svojim postojanjem.Ove obveznice se izdaju u odredjene svrhe:izgradnja puteva,vodovoda…Municipalne obveznice su posebna vrsta hov koje izdaju nize teritorijalne jedinice-regioni,gradovi,i lokalne organizacije(bolnice,javne sluzbe). Prema načinu ostvarivanja prava postoje:Obveznice na ime i obveznice na donosioca. Prema sigurnosti naplate:garantovane i negarantovane. Prema prihodu koji donose investitoru:sa fiksnom kamatnom stopom, sa promenljivom kamatnom stopom i obveznice sa pravom ucesca u dobiti. Bitni termini koji se vezuju za obveznice:1.Par vrednosti-to je nominalna vrednost obveznice.2.Kamata na kupon-izdavalac obveznice je obavezan da placa kamatu pa se to zove placanje na kupcu.3.Rok dospeca-datum do koga se nominalna vrednost mora isplatiti.4.Kupovna provizijakada izdavalac moze da ih naplati pre roka dospeca.5.Nove emisije i nedospele obveznice-nova je ona koja je upravo emitovana,nedospela je ona koja je jedno vreme provela na trzistu.Sa promenama kamatnih stopa u privredi,zbog promena u monetarnoj politici dolazi i do promene cene obveznica.Usled promena kamatnih stopa javljaju se 2 vrste rizika:1.Povecanje kamatne stope dovodi do pada vrednosti nedospelih obveznica.To je rizik kamatne stope.2.Pad kamatne stope dovesce do manje stope povracaja za vlasnike obveznica. 31.EMITOVANJE AKCIJA I OBVEZNICA KAO METOD FINANSIRANJA EKSTERNOG RASTA PREDUZEĆA – Portfolio investicije su karakteristicne za eksterni metod rasta,a on je vrlo popularan i rasprostranjen nacin za povecanje velicine preduzeca i ostvarivanje razvojnih ciljeva.Finansiranje eksternog rasta uglavnom se zasniva ili na zameni akcija jedne kompanije za akcije druge ili emitovanjem hov.Najpoznatije strategije eksternog rasta su merdzeri i akvizicije,cime nastaje nova poslovna kombinacija.Merdžeri se finansiraju iskljucivo zamenom akcija jedne kompanije za akcije druge kompanije,tj. spajanjem njihove aktive. Akvizicije se finansiraju emitovanjem hov,najcesce u formi obveznica.Krajnji cilj ovakvih pripajanja i udruzivanja jeste da se poveca opsta efikasnost poslovanja i ostvare drugi ciljevi npr:nabavka opreme,ostvarenje novih kanala distribucije…Ako sticateljsko preduzece kupuje akcije ciljnog preduzeca tada se radi o akviziciji akcija.Ovo finansiranje postaje najatraktivnija metoda finansiranja.Uspesna primena strategija eksternog rasta zahteva postojanje zakonske regulative i jasno definisanu vlasnicku strukturu.Preduzeca na nasim prostorima jos uvek nemaju jasno definisanu vlasnicku strukturu,taj proces je jos u toku.

32.FINANSIJSKI DERIVATI-Medjunarodno finansijsko trziste poslednjih godima dozivljava brojne promene usled liberalizacije i inovacija a usled tih promena nastali su i brojni derivati hov.Finansijski derivati su finansijski ugovori cija vrednost zavisi od brojnih varijabli kao sto su devizni kursevi,akcije i roba.Duga pozicija oznacava kupovinu hov za odredjenu precizno utvrdjenu cenu i to odredjenog datuma u buducnosti.Kratka pozicija znaci da se hov prodaje istog precizno utvrdjenog datuma za unapred utvrdjenu cenu.Postoje sledece vrste finansijskih derivata:forward,fjučers,swap,opcije. 33.FORWARD UGOVORI-Po ovom ugovoru se dve strane obavezuju da prodaju i kupe imovinu po fiksnoj ceni,na precizno odredjen dan.Strana koja ce kupiti imovinu ili hov je u dugoj poziciji a strana koja proje je u kratkoj.Poseban tip ovih ugovora je valutni forward,a to je ugovor gde je predmet trovine ograniceni broj valuta.Cena isporuke utvrdjena je po forward stopi,tako da je vrednost ugovora na pocetku-0. 34.SWAP- je transakcija koja predstavlja paralelnu kupovinu i prodaju u razlicitim vremenskim terminima sa istim partnerima.Uglavnom su to obligacije da se izvrse odredjeni nizovi uplata tj. isplata.Trziste swapova je organizovano kao trziste velikih komercijalnih banaka i brokera.Posebna vrsta swapova su valutni swapovi,a to su transakcije na medjubankarskom trzistu koje obuhvataju paralelnu kupovinu i prodaju odredjene kolicine valute u razlicitim terminima sa istim partnerima.Postoje još i sledeće vrste swapova:Dugoročni forward-su jedna vrsta trampe izmedju partnera.,straight valutni swap-predstavlja razmenu dve valute po trenutnom ili spot kursu sa ugovorom za suprotnu transakciju po odredjenom kursu,odredjenog dana u buducnosti i back-toback-su zajmovi izmedju dve kompanije iz dve razlicite zemlje,gde svaka kompanija daje drugoj zajam u svojoj valuti. 35.FJUCERS UGOVOR-je cvrst sporazum izmedju trgovca i berze fjucersa ili njene klirinske kuce,u kome se trgovac obavezuje da isporuci ili prihvati isporuku predmeta ugovora naznacenog kvaliteta pod uslovima isporuke za obe strane berze na kojoj se kotira.Klirinška kuća je institucija terminske berze koja garantuje ispunjenje ugovora obema stranama.Postoje robni i finansijski fjucersi.Finansijski se dele na:fjucerse na hov,valutne,fjucerse kamatnih stopa i fjucerse na trzisne indekse.Iako je dosta slican forward ugovorima,postoje odredjene razlike medju njima i to su:Fjucersima je moguce trgovati i oni su standardizovani dok forwardi nisu.Kod fjucersa se isporuka vrši u toku meseca a kod forwarda se isporuka vrsi tacno u dan.Kod fjucersa postoji dnevni limit promene cena dok kod forwarda ne postoji.trziste fjucersa je dostupno manjim korporacijama i kompanijama kao i spekulantima na malo dok je trziste forwarda dosupno samo velikim korporacijama.Ucesnici u trgovini fjucersima su berzanski trgovci,hedzeri i spekulanti. 36.OPCIJA-Je izvedena hov koja daje pravo svom vlasniku da kupi ili proda odredjenu finansijsku aktivu po unapred dogovorenoj ceni u odredjenom vremenskom periodu.Odnosi izmedju kupca i prodavca opcije regulisu se opcionim ugovorom.Opcioni ugovor je vrsta nepotpunog ugovora jer kupac ima pravo ali ne i obavezu da kupi ili proda aktivu samo ako mu je to u interesu.Opcije su najuspesnija finansijska inovacija.Prema kriterijumu da li je u pitanju pravo na kupovinu ili prodaju,razlikuju se call i put opcije.Call opcija-ili opcija na poziv daje pravo vlasniku da kupi odredjenu aktivu u odredjenom vremenskom periodu po unapred ugovorenoj ceni.Osnovni motiv investitora za ulazag u kupovinu call opcije je njegovo ocekivanje da ce cena osnovne aktive biti veca u buducnosti.Put opcija-daje vlasniku pravo da proda odredjenu aktivu u toku odredjenog vremenskog perioda (americka opcija) ili na odredjeni datum (evropska opcija),po unapred dogovorenoj ceni.Investitor ulazi u kupovinu put opcije nadajuci se da ce cena osnovne aktive pasti.On placa premiju prodavcu opcije koji se za razliku od investitora nada da ce cena osnovne aktive porasti pa ce stoga po dospecu opcija postati bezvredna pa ce pri tome ostvariti profit u visini premije. 37.POSLOVANJE DERIVATIVNIM HOV U SCG-Donosenjem zakona o hov 1995 god. i zakona o berzama 1994 stvoreni su institucionalni uslovi za koriscenje derivata i u domacem finansijskom sistemu.Zakon o hov podrazumeva pod finansijskim derivatima fjucerse,swapove i opcije.Medjutim u

SCG finansijski derivati se ne koriste kao u drugim zemljama jer je nase finansijsko trziste nerazvijeno,oskudna je struktura i drugih finansijskih instrumenata,infrastruktura finansijskih i bankarskih organizacija je slaba,zemlja je vrlo zaduzena… 38.DRUGE HOV-Lepeza hov kao izvora finansiranja investicionih projekata,vrlo se razlikuje u svim zemljama zavisno od razvijenosti trzisne privrede.Kod nas se emituju:Akcije-su dugorocne vlasnicke hov koje predstavljaju dokaz o pravu svojine.Obveznice su dugorocne hov ciji se zivotni ciklus krece od 5-30 godina i one predstavljaju trajni izvor finansiranja sredstava.Obveznice su hov sa fiksnim dohotkom i privlacne su za investitore, jer nude redovan dohodak od kamata kao i povracaj glavnice po dospecu.Čekovi-izdaje lice koje ima pokrice na svom racunu za placanje,Menica-izdaje lice koje zeli da olozi placanje,blagajnički zapis-je kratkorocna hov kojom se emitent obavezuje da ce kupcu o roku dospeca platiti odredjenu sumu primljenog novca sa pripadajucom kamatom.,certifikati-su vrednosni papiri o udruzenim sredstvima izmedju preduzeca koji nastaju na bazi zajednickih ulaganja.,komercijalni zapis-je hov sa rokom dospeca do godinu dana cijom prodajom se prikupljaju kratkorocna novcanu sredstva. 39.IZVORI FINANSIJSKIH INFORMACIJA-Za donosenje racionalnih strategijskih i investicionih ulaganja neophodne su pravovremene,sveobuhvatne i brze informacije.Osnovna pretpostavka znacajnije upotrebe finansijskih informacija kod nas jeste razvoj trzista kapitala,uspostavljanje informacionih sistema i stvaranje specijalizovanih finansijskih institucija.Finansijske informacije su neophodne nosiocima u koriscenju i razmeni informacionih podataka kao sredstvu koje otvara vrata efikasnijem odlucivanju.Vazno je i uvodjenje informacione tehnologije kojom ce se obezbediti razne informacije i podaci opste finansijske prirode. 40.INVESTICIONI INFORMACIONI SERVIS-U razvijenim trzisnim ekonomijama postoje specijalizovane institucije koje se bave pruzanjem finansijskih informacijavezanih za pojedine grane i preduzeca.Od kvaliteta i brzine protoka informacija zavisi pravac alokacije finansijskih i realnih resursa u privredi,a to vodi ka vecoj efikasnosti ukupnog finansijskog sistema.Najpoznatije publikacije koje pruzaju ovakve informacije bave se sledecim poglavljima:kapitalizacija,dugovi,prihodi,finansije,istorija korporacija,podaci o deonicama… 41.BROKERSKE KUCE I PROFESIONALNI ČASOPISI-Neke informacije o kretanju kamatnih stopa i trzistu hov daju brokerske kuce.Velike brokerske kuce imaju sopstvene sluzbe za istrazivenje koje daju informacije svojim klijentima.Brokerska sluzba istrazivanja dostavlja publikacije obicno u formi biltena ili revija svojom klijentima.Ovakvo odeljenje sprovodi analize pojedinih industrija ili pojedinacnih kompanija.Na zahtev klijenata sluzbe za istrazivanje mogu izvrsiti analizu odredjenih portfolija.Ponekad male brokerske kuce koriste biltene koje izdaju velike brokerske kuce.Najveci broj brokerskih kuca u SAD ima vlastita odeljenja za istrazivanje.Publikacije brokerskih kuca omogucavaju investitoru da stekne brz uvid u trziste.Najpoznatije publikacije brokerskih kuca su:Financial management-izdaje ga udruzenje finansijskih menadzera,Institutional Investor-objavljuje se mesecno,ciljna grupa su mu profesionalni investitori i menadzeri portfolija deonica. 42.DIVERSIFIKACIJA I EFIKASNOST INVESTIRANJA-Danasnje trziste hov je vrlo slozen mehanizam pa su preduzecu kao investitoru potrebne dodatne informacije i analize kako bi se formulisala adekvatna investiciona strategija.Zato se formiranje efikasnog portfolia preduzeca vrsi na osnovu lociranja sredstava sa sto vecim prinosom sto ce doprineti ukupnom rastu preduzeca. 43.OPŠTE KARAKTERISTIKE PORTFOLIA-Cilj kreiranja portfolia hov je minimizacija rizika kroz diversifikaciju plasmana.Neophodno je uspostaviti optimalni odnos izmedju rizika i povracaja.Prema portfolio teoriji,ocekivani povracaj portfolia je ponderisana srednja vrednost ocekivanih povracaja od pojedinacnih hov.Pronalazenje najpozeljnije grupe hov se vrsi primenom statisticke analize tj. mera.Najcesce koriscene mere su aritmeticka sredina,ocekivana stopa povracaja…Koristi se za izrazavanje privlacnosti portfolia hov za investitore.U cilju efikasnog

upravljanja portfoliom vazno je pronaci ocekivanu stopu povracaja kao i meru koja ukazuje na to koliko se ono sto se dogadja razlikuje od proseka. 44.PORTFOLIO PRISTUPI I DIVERSIFIKACIJA-u osnovi portfolio pristupa jeste zamisao da se kombinovanjem odredjenog broja hov postize neki stepen stabilnosti prihoda a da se ne umanji ocekivani profit.Ulaganje u portfolio finansijskih dobara uvek nosi rizik koji se moze diversifikovati.Investitor u hov ima mogucnost da diversifikuje svoja ulaganja na veliki broj hov i tako raspodeli rizik na brojne alternative.Na taj nacin diversifikacija znacajan faktor usmeravanja rizika uz maksimiziranje efekata investicija.Ponekad investitori raspolazu malom sumom novca sto znaci da bi diversifikacijom ulozili vrlo malo novca u svaku hov.Drugo,investitoru moze biti tesko i skupo da plati veliki broj hov.Ukupan rizik vecine hov moze da se podeli na dva dela:1.sistematski (netrzisni)-vezan je za trziste i 2.nesistematski rizik-on nije vezan za trziste.Proporcija izmedju ova dva rizika varira.Nepotrebna diversifikacija daljim sirenjem portfolia nece dovesti do smanjenja rizika.Prekomerna diversifikacija se zasniva na stavu da pojedinci portfolia ne treba da ga sire na prevelik broj hov jer to moze dovesti do prekomerne ili nepotrebne diversifikacije koju treba izbegavati.Za rezultat ona moze imati lose postupke u upravljanju portfoliom. 45.UTVRĐIVANJE GRANICE EFIKASNOSTI-Osnovni cilj upravljanja portfoliom jeste da se razvije efikasan portfolio,odredjene kombinacije hov koja ima maksimalni ocekivani povracaj uz odredjeni rizik,ili minimalni rizik za ocekivani povracaj.Moguce je postojanje vise grupa efikasnih portfolia koje se zajednicki zovu efikasan set portfolia.Efikasan set portfolia odredjuje granicu efikasnosti u odnosu na rizik-povracaj.To je onaj momenat u odnosu na rizik-povracaj gde se postize maksimalan povracaj na svakom stepenu rizika.Da bi portfolio bio superiorniji neophodno je da obecava visi prinos od ostalih kombinacija hov koje imaju isti rizik,ili da je manje rizican u odnosu na sve portfolie sa istim ocekivanim prinosom.Investitorov finalni izbor izmedju efikasnih portfolia zavisi od njegovog ukusa.To ce biti onaj koji mu omogucava najvecu korist.Utvrdjivanje efikasnog portfolia se svodi na ulaganje u one hov koje imaju zeljene karakteristike. 46.STRATEGIJE PORTFOLIO INVESTIRANJA-Investitori koriste razlicite strategije u zavisnosti od spremnosti na rizik,poznavanja trzista hov i ciljeva investitora.Osnovne vrste strategija za sve portfelje su aktivne i pasivne strategije.1.Pasivne strategije-Sustinska razlika izmedju aktivnog i pasivnog menadzmenta je u tome da li je njihovo delovanje isplanirano na osnovu podataka iz prognoze trzista ili ne.Najednostavniji slucaj pasivnog menadzmenta je indeksni fond a njegovo funkcionisanje se zasniva na indeksnom modelu.Indeksni modeli se baziraju na pretpostavci da se odnosi izmedju cenovnih kretanja pojedinih hov formiraju preko njihovih individualnih odnosa sa nekim indeksom.Kod obveznica i akcija jedna od pasivnih strategija znaci pracenje indeksa.Menadzer indeksnog fonda obveznica mora da kupuje mnogo cesce nego menadzer indeksnog fonda akcija.Osnovna karakteristika akciskih indeksa je da oni ne govore kako ce se cene kretati u buducnosti,pokazuju koliko su se cene akcija promenile u odnosu na prethodni period.Drugi tip pasivne strategije je formiranje trusta.Jedna od prednosti trusta je diversifikacija rizika.Trust diversifikuje rizik koji ukljucuje indeksni fond.Razlicito vreme dospevanja obveznica obezbedice stabilniji priliv gotovine. 2.Aktivne strategije-podrazumevaju takvo usmeravanje aktivnosti kojom se obezbedjuje zauzimanje pozicije razlicite od one u slucaju pasivnog portfolia.Aktivne strategije se mogu podeliti u 3 grupe:1.Tajmeri trzista-oni menjaju beta koeficijent portfolia prema prognozama o ponasanju trzista.2.Selektori hov-investitori traze potcenjene hov i od njih formiraju optimalni portfolio.3.Selektori sektora-njihovo interesovanje je usmereno na industrisku granu ili sektor.Menadzeri rotiraju svoje precenjene/potcenjene sektore onako kako menjaju svoje prognoze o njima.Aktivne strategije kod obveznica su veoma slicne kao kao akcija.Aktivna strategija koja se koristi je tajming trzista,zasniva se na proceni onoga sto ce se dogoditi sa kamatnim stopama.Druga aktivna strategija usmerena je na premiju za rizik.Treca aktivna strategija je strategija rotacije sektora,usmerena je na industrisku granu ili sektor.

47.INVESTICIONE STRATEGIJE U OBLASTI AKCIJA I OBVEZNICA SA BUBUCIM MATERIJALNIM OBAVEZAMA-Mnigi menadzeri portfolia upravljaju investicionim fondovima cija je svrha da ispune neke obaveze u buducnosti.Sve se vise uzima u obzir i niz buducih materijalnih obaveza.Strategija investicija se menja u skladu sa karakteristikama gotovinskog toka buducih materijalnih obaveza i u skladu sa karakteristikama hov.Postoje 2 načina za modelovanje budućih materijalnih obaveza:1.Fiksirani lanac buducih materijalnih obaveza-od menadzera se zahteva da upravlja portfoliom obveznica tako da ispuni jedan fiksiran skup obaveza i isplata.To su niskorizicne strategije upravljanja portfoliom.One ukljucuju strategiju pariranja gotovinskog toka (cash flow) i imunizaciju.2.Stohasticki niz buducih materijalnih obaveza-moze da nastane u velikom broju realnih situacija.To je problem vezan za obezbedjivanje penzionih fondova tako da oni ukljuce i prilagodjavanje porastu troskova zivota.Eskontna stopa zavisi i od strukture kamatnih stopa. 48.NOSIOCI INVESTICIONE AKTIVNOSTI-Investiranje je raznovrsan i kompleksan proces i to je osnov za drustveno ekonomski progres pa je vrlo vazno i ko je nosilac ove aktivnosti.Investiciona delatnost preduzeca se bazira na efikasnom koriscenju raspolozivih resursa.1.Individualni investitoripredstavljaju posebnu kategoriju investitora,oni nemaju direktan pristup berzi vec to cine preko posrednickih firmi.Na primarnom trzistu su posrednici investicione banke a na sekundarnom to su brokeri.razvijanjem primarnog trzista uslovice se i brzi razvoj sekundarnog trzista,razvijenost jedne zemlje se i meri razvijenoscu njenog finansijskog trzista.Investicione banke vode racuna o plasmanu hov na trzistu i one imaju ulogu da pokrenu emisiju,otkupe celu emisiju,i plasiraju akcije javnosti.Uloga ovih banaka je visestruka,sastoji se od sledecih procesa:pokretanje emisije,otkup cele emisije akcija emetenta od strane konzorcijuma banaka,plasiranje akcija u javnosti.Brokersko dilerske-firme-one vrse posrednicke poslova za svoj racun i za racun investitora.Ne snose rizik za krajnji ishod posla i naplacuju proviziju za svoje posredovanje-to je obicno procenat od obavljenog prometa. 2.Institucionalni investitori-to je grupa investitora koja ima razlicite investicione ciljeve,razlicitu sklonost ka riziku i uloge.njihov nastanak je povezan sa nastankom i razvojem trzista hov,a posebno trzista kapitala.Institucionalni investitori su zauzeli vodecu ulogu na trzistu kapitala razvijenih zemalja zbog svoje ekonomske i imovinske moci.Vecina institucionalnih investitora je orjentisana ka strvaranju dugorocnih izvora sredstava i emisiji dugorocnih plasmana.Mogucnost predvidjanja povlacenja sredstava iz preduzeca im omogucava da plasiraju svoja sredstva u dugorocne i rizicne plasmane na trzistu kapitala. 49.PENZIONI FONDOVI-su vrlo znacajna komponenta finansijskog sistema u razvijenim trzisnim ekonomijama.Formiraju ih korporacije i vlade zemalja kao instituciju penzionog osiguranja radi placanja penzija penzionisanim radnicima.Sustinu poslovanja ovih fondova cini finansiranje penzija na bazi prinosa od hov u koje se investiralo na osnovu periodicnih uplata penzionih osiguranika.Sredstva koja ulaze u penzioni fond ne podlezu oporezivanju a sredstva koja izlaze iz fonda podlezu.Postoje 2 osnovna tipa:1.Privatni penzioni fondovi-njih formira privatni sektor a sredstva za finansiranje ovog fonda obezbedjuju se uplatama kompanija i njihovih radnika.Fondom upravljaju menadzeri penzionih fondova,banka ili osiguravajuca kompanija.U SAD postoje 2 osnovna tipa privatnih penzionih fondova a to su:Planovi privatnih trustova-njima upravlja staratelj kojeg imenuju sponzori plana.Privatno osigurani fondovi-njima upravlja kompanija za osiguranje zivota..Razlikuju se po definisanoj investicionoj strategiji,profitu i riziku pojedinih plasmana.2.Javni penzioni fondovi-oni se nalaze pod sponzorstvom drzave koja izdvaja deo sredstava za njihovo finansiranje,a ostali deo sredstava se obezbedjuje na bazi izdavanja zaposlenih.Umesto uprave direktora ovi fondovi cesto imaju poverenike,neki se biraju a neke postavljaju drzavni funkcioneri.Cilj menadzera fonda je ocuvanje fiksne nominalne vrednosti kapitala,da osiguraju plasmene koji ce obezbediti sigurnost,likvidnost… 50.INVESTICIONE KOMPANIJE-One su po pravilu organizator i nosilac veceg broja investicionih fondova razlicitih profila.To su specijalizovane finansijske institucije za dugorocno investiranje u hov na trzistu kapitala.To su najcesce komercijalne banke,osiguravajuce kuce i berzanske firme.Investiciona kompanija zadovoljava potrebe pojedinca,poslovne organizacije ili

institucije.Sustina investicionih kompanija je da prikuplaju kapital putem prodaje svojih akcija stanovnistvu a zatim da taj kapital plasiraju u akcije i deonice preduzeca ili drzave.One rade po strogo definisanoj politici za realizaciju svojih poslovnih aktivnosti.Da bi investiciona kompanija plasirala svoj kapital u odredjeno preduzece ona treba da sagleda njegove karakteristike:njegov menadzment,konkurentsku prednost i nematerijalne faktore.Postoje 2 vrste investicionih fondova:1.Otvoreni-ili zajednicki fondovi su oni fondovi sa promenljivim brojem akcija.Broj akcija se menja iz dana u dan zato sto fond stalno kreira nove akcije za investitore koji zele da ih kupe.Ovi fondovi nisu registrovani na berzi jer se kupoprodaje izmedju investitora obavljaju direktno sa doticnim otvorenim investicionim fondom.2.Zatvoreni-za razliku od otvorenih emituju fiksan broj akcija koje prodaju na primarnom trzistu putem javne prodaje.Transakcije vezane za akcije zatvorenog tipa desavaju se izmedju ucesnika koji trguju na sekundarnom trzistu. 51.OSIGURAVAJUCE KOMPANIJE-Nastale su kao posledica postojanja rizika tj.zbog potrebe za njegovim pokricem.Osnov za investiranje cine uplate po osnovu kupovine polise osiguranja zajedno sa kapitalom osiguravajuce kompanije.Ove kompanije u velikoj meri ulazu u hov koje donose prihod od kamata tj. u obveznice a manje u akcije.Postoji nekoliko oblika osiguravajucih kompanija:1.Stok kompanije-su profitne organizacije koje poseduju i kontrolisu akcionari.2.Kompanije za uzajamno osiguranje-su neprofitne organizacije koje poseduju i kontolisu vlasnici polisa osiguranja.3.Llojds udruženja-su profitne organizacije osnovane od strane pojedinaca,nude osiguranje na kooperativnoj bazi.4.Reciprocitetna društva su neprofitne organizacije,svaki osiguranik preuzima deo rizika koji donosi drugi osiguranik.Ovaj tip osiguranja je poznat samo kod osiguranja imovine.Prema predmetu osiguranja kompanije se dele na:One koje osiguravaju zivot i one koje osiguravaju imovinu. TRUST- je fiducijarni sporazum u kome staratelj upravlja hartijama onih koji su ga formirali (darodavci ili donatori).On se formira kako bi se odgovornost za upravljanje necijom imovinim ili hov dodelila nekom drugom a ne kreatoru trusta.Oni su ustvari veliki institucionalni investitori.Trustovima upravljaju fiducijarne kompanije,odeljenja banaka ili osiguravajuci zavodi.Najveci deo hov koji se drze u trustovima je takav gde dominiraju akcije sa 60% a oko 25% su obveznice.Glavni cilj trustova je odrzavanje glavnice. 52.OSNOVNE DETERMINANTE POJEDINIH OBLIKA RIZIKA-Rizik predstavlja manju ili vecu neizvesnost u vezi sa ocekivanim ishodom neke poslovne aktivnnosti.On je determinisan nepouzdanim informacijama na osnovu kojih se donose poslovne odluke.Proces odlucivanja prati odredjeni stepen rizika ili neizvesnosti.Neizvesnost je veoma znacajna karakteristika procesa investiranja.Postoji razlika izmedju rizika i neizvesnosti.Kada distribucija verovatnoce buducih prinosa od razmatranog projekta moze da bude procenjena-radi se o riziku a u slucajevima u kojima ne postoji dovoljno relevantnih informacija da bi se distribucija mogla dovoljno dobro proceniti-radi se o neizvesnosti.Analiza rizika treba da pruzi elemente za upravljanje rizikom.Upravljanje rizikom sadrzi nekoliko faza:Identifikacija rizika,procena rizika,kontrola i finansiranje trzista.Suština analize rizika jeste da se sagledaju determinante koje odredjuju njegovu visinu i prirodu a svaka vrsta rizika je determinisana razlicitim ciniocima.Postoje 3 vrste rizika:1.Rizik projekta u izolaciji-je rizik koji ne ukljucuje efekte portfolia.2.Korporativni (unutrasnji) rizik-je vrlo znacajan pogotovo za vlasnike malih preduzeca,vazan je za cenu akcija,za stabilnost firme. 3.Trzisni ili beta rizik-je rizik projekta ocenjen sa stanovista investitora. U investicionoj teoriji postoje:Sistematski rizik-vezan je za opsta kretanja na trzistu,socioekonomske i politicke dogadjaje.Nesistematski rizik-neocekivan je i nepredvidiv,prouzrokuju ga promene u preduzecu. Prema tradicionalnoj podeli postoje 5 osnovnih vrsta rizika:kreditni rizik,cenovni rizik,obracunski rizik,rizik zemlje i trzisni rizik likvidnosti.Kreditni rizik se odnosi na mogucnost da duznik ne izvrsi isplatu zajma.Rizik nelikvidnosti odnosi se na nesposobnost preduzeca da ispuni finanijske obligacije.Rizik deviznih kurseva predstavlja potencijalne promene u imovini i konkurentskoj poziciji preduzeca zbog promene deviznog kursa.

Prema osnovnim uzrocima rizici se dele na:1.Pojedinačne-vezani su za pojedinacne privredne subjekte.2.Poslovne-oni su posledica faktora poslovnog okruzenja.3.Opšti-vezani su za prirodno i drustveno okruzenje. 53.RIZIK I VREME-Duzina perioda na koji se donosi investiciona odluka determinise stepen njene rizicnosti.Vreme je ogranicavajuci faktor procesa investiranja.Jedno od kljucnih pitanja vezanih za proces investiranja jeste da li se i koliko mogu predvideti promene u uslovama privredjevanja.Odgovor je da to zavisi od kvaliteta informacione osnove.U razvijenim zemljama zapada informacioni sistemi su vrlo razvijeni,imaju bogate i razijene analiticke baze podataka.koje su povezane u razlicite sisteme komunikacije.Pored razvijene informacione baze neophodno je i programiranje buducih potencijalnih promena.U praksi su brojni primeri gde realizacija investicionog projekta probije rok.Prekoracenje vremena ima brojne posledice na povecanje troskova,gubitaka,zastarevanja tehnologije… 54.STAV PREMA RIZIKU-Stav donosioca odluka prema riziku vazan je faktor koji se mora uzeti u obzir pri razmatranju investicionih alternativa.Razliciti investitori imaju razlicite stavove prema riziku.Odbojnost prema riziku je uobicajen stav nosilaca odlucivanja u preduzecu.Ovi investitori ne vole rizik i spremni su da se upuste u rizik samo ako imaju adekvatnu kompenzaciju.Sklonost ka riziku je spremnost da se odustane od ocekivanih zarada zbog povecanog rizika.Neutralnost prema riziku je stav onih investitora koji biraju svoje investicije iskljucivo prema ocekivanom profitu.Prilikom donosenja investicionih odluka u uslovima rizika treba imati jasnu predstavu o tome ciji su stavovi prema riziku relevantni.Stav donosioca odluka prema riziku izrazava funkcija korisnosti.Ona izrazava stav subjekata odlucivanja prema verovatnoci ostvarenja neke odluke tako sto pripisuje odredjeni broj svakom mogucem rezultatu nekog neizvesnog dogadjaja. 55.TEHNIKE DONOSENJA INVESTICIONIH ODLUKA U USLOVIMA RIZIKA-Simulacione tehnike-Simulacuja podrazumeva ispitivanje ishoda investicione odluke pre nego sto se ona realizuje.Najednostavnija vrsta simulacije je analiza osetljivosti,drvo odlučivanja i Monte Carlo simulacija. 1.Analiza osetljivosti-je tehnika koja nam pomaze da saznamo koliko ce se neto sadasnja vrednost projekta promeniti zbog promene vrednosti nekog kapitala,a da ostali parametri ostanu nepromenjeni.Ova tehnika sluzi za preispitivanje odluke da bi smo utvrdili u kojoj meri se moze tolerisati netacnost pretpostavki na kojima odluka pociva.Proces primene anlize osetljivosti ima nekoliko faza:definisanje kriticnih parametara projekta,odredjivanje intervala moguceg kretanja vrednosti kriticnih parametara u buducnosti,odredjivanje verovatnih vrednosti kriticnih parametara i ocena projekta uz primenu verovatnih vrednosti kriticnih parametara.Primenom ove analize moze se videti do koje maksimalne ili minimalne vrednosti moze ici neka velicina pa da investicioni program jos uvek bude opravdan i prihvatljiv za realizaciju.Osnovni cilj analize osetljivosti je sagledavanje uticaja razlicitih parametara na promenu vrednosti pojedinih kriterijuma kao i sagledavanje uticaja ovih promena na ukupnu ocenu valjanosti odredjenog investicionog projekta.Nedostatak analize osetljivosti je to sto je ona slozen racunski postupak,sto ne postoji subjektivno misljenje prognozera i sl. 2.Drvo odlučivanja-predstavlja tehnicki postupak za donosenje investicionih odluka u uslovima rizika i neizvesnosti.Drvo odlucivanja veoma olaksava donosenje investicionih odluka zato sto se vrsi racvanje posledica odluke.Primenom ove tehnike vrsi se odredjivanje neto novcanih tokova koje bi projekat mogao da generise polazeci od rezultata koji su ostvareni u prethodnom periodu.Koriscenjem ove tehnike pokusavamo da prikazemo razvoj buducih dogadjaja onako kako bi se desili u buducnosti.Kod dreveta odlucivanja najpre se hronoloski navode odluke i neizvesnosti zatim se vrsi konstruisanje stabla tako da se prikazu moguci ishodi alternativnih odluka.Nakon toga se odredjuju finansijska sredstva i na kraju se vrsi analiza stabla od strane menadzera preduzeca. 3.Monte Carlo simulacija-je tehnika analize rizika u kojoj se verovatni dogadjaji simuliraju na racunarima uz izracunavanje procenjene stope prinosa i indeksa rizika.Primenom ove simulacije dobija se informacija o opsegu i ocekivanoj vrednosti ulaganja u izabranu investicionu strategiju.Kljucni faktori Monte Carlo simulacije su:analiza trzista (velicina trzista,ucesce na njemu,stopa rasta,prodajna

cena),analiza investicionih troskova (visina i vrednost investicije) i fiksni i varijabilni troskovi.Monte Carlo analiza predstavlja slozen matematicko-tehnicki postupak koji se sastoji iz vise faza:1.Sacinjavanje liste kljucnih faktora koji mogu da uticu na novcane tokove.2.Utvrdjivanje distribucije verovatnoce svakog od tih faktora.3.Procena verovatnoce.4.Odabir jedne vrednosti za svaki posmatrani faktor i kombinovanje u neto sadasnju vrednost projekta.5.Testiranje sve dok se nedobije distribucija verovatnoce neto sadasnje vrednosti projekta. 56.ANALIZA KRITIČNE (PRELOMNE) TAČKE-Analiza prelomne tacke predstavlja metod za utvrdivanje potrebnog obima proizvodnje na kome je ukupan prihod jednak ukupnim troskovima.Govori nam o nivou troskova koji se moraju kompenzirati odgovarajucim prihodom.Informacija o prelomnoj tacki koristi se da bi se identifikovao minimalni obim prodaje neophodan da se ispune unapred postavljeni ciljevi vezani za profit.Prelomna tacka predstavlja granicu izmedju dobitka i gubitka jer iznad ove tacke se ostvaruje profit a ispod nje dolazi do gubitka.Model prelomne tacke zasnovan je na nekoliko elemenata:ukupni prihod-novcani izraz ostvarene ukupne prodaje,fiksni troskovi-oni su konstantni bez obzira na promene u obimu proizvodnje ili prodaje,varijabilni troskovi-uslovljeni su obimom prodaje i proizvodnje i prodajna cena po jedinici proizvoda.Analiza prelomne tacke ima odredjene nedostatke i ogranicenja.Naime ona polazi od pretpostavke da je obim proizvodnje jednak obimu prodaje sto u praksi nije tacno.Drugo-gotovo je nemoguce razvrstati troskove na fiksne i varijabilne.Uprkos nedostacima ona je vazna za ocenu investicionih projekata,njene informacije su uglavnom precizne i tacne za pojedine situacije u odlucivanju. 57.PRILAGOĐAVANJE MODELA NETO SADAŠNJE VREDNOSTI ZA OCENU U USLOVIMA RIZIKA-1.Korekcija diskontne stope za visinu rizika se zasniva na stavu da sto je ulaganje u neki projekat skopcano sa vise rizika utoliko treba da stopa prinosa bude veca da bi vlasnici bili kompenzirani za veci rizik.Korekcija diskontne stope kao kriterijum odlucivanja u uslovima rizika nastala je modifikacijom imenioca u formuli za utvrdjivanje neto sadasnje vrednosti.Razlika izmedju ocekivane stope prinosa na ulaganja u rizicniji projekat i izvesne stope prinosa na ulaganja u projekte bez rizika naziva se premijom rizika.2.Koeficijent ekvivalencije-je metod racunanja sa rizikom koji polazi od toga da se rizik ulaganja u alternativne investicione projekte kvantificira u odnosu na neto sadasnju vrednost koja bi se dobila diskontovanjem novcanih tokova projekta po najnizoj ceni kapitala.Treba proceniti koji je to siguran prinos koji vlasnici mogu da dobiju na svoja ulaganja izvan preduzeca,koji je ekvivalentan prinosima koji bi se ostvarili u preduzecu uz manji ili veci rizik. 58.KRITERIJUMI ODLUČIVANJA U USLOVIMA RIZIKA-ZASNOVANI NA TEORIJI IGARA-Teorija igara je naziv za filozofiju i tehnike resavanja odlucivanja u uslovima neizvesnosti i ono je vrlo znacajno sredstvo za upravljanje rizikom i konfliktnim situacijama.Primena ove teorije obuhvata odredjene etape:1.Razvijanje matrice igre-izvodi se tako sto se ispituju moguci rezultati jedne ili vise investicija u svim uslovima.2.Preispitivanje ili analiziranje da se utvrdi dominacijainvestitor treba da ispita sve strategije i alternative koje su manje pozeljne od drugih.Kada se pronadje kriva alernativa ona se eliminise.3.Rešavanje igre nalaženjem strategija koje maksimalno uvecavaju investitorov minimalni mogući dobitak-radi se tako sto se prvo proveri da li matrica igre ima prelomnu tacku koja nastaje kada su minimalne i maksimalne isplate dva konkurenta jednake.4.Iznalaženje vrednosti igre. 59.KRITERIJUMI ODLUČIVANJA ZASNOVANI NA TEORIJI VEROVATNOĆE-Teorija verovatnoce vrsi utvrdivanje optimisticke,pesimisticke i realisticke procene nekog dogadjaja i pripisuje verovatnoce desavanja svokoj od mogucih vrednosti.Sustina utvrdjivanja verovatno razlicitih prinosa razmatranog investicionog projekta se odnosi na mogucnost utvrdjivanja njegove ocekivane vrednosti.Utvrdjivanje ocekivanih vrednosti razmatranih projekata nije samo po sebi dovoljno za procenu rizika po kome su izlozeni ti projekti vec je potrebna i specijalna metoda zvana distribucija verovatnoce ocekivanih prinosa.Distribucija verovatnoce predstavlja graficki metod za prikazivanje odnosa izmedju posmatranih ishoda od ulaganja i njihovih verovatnoca.Dobija se nabrajanjem svih

mogucih ishoda nekog dogadjaja i njihovih verovatnoca.Najednostavniji nacin tog prikazivanja je histogram. 60.IZBOR ADEKVATNOG METODA I KRITERIJUMA ODLUČIVANJA U USLOVIMA NEIZVESNOSTI-Jedan od kljucnih problema sa kojima se suocavaju donosioci investicionih odluka u uslovima rizika i neizvesnosti je opredeljivanje za neki odredjeni kriterijum od mogucih. Postoji 4 faktora koji utiču na izbor donosioca odluka:1.Učestalost odlučivanja-ako se izlazemo nekom riziku samo jednom postoji verovatnoca da se nezeljeni dogadjaj izbegne uz malo srece.2.Veličina uloga sa kojom se kocka-da li nosilac odlucivanja moze da priusti posledice koje ce proizaci iz najgoreg moguceg slucaja.3.Stav nosioca odlučivanja prema riziku-to je individualni stepen prihvatanja ili odbijanja rizika.4.Informisanost nosioca odlučivanja-oni moraju raspokagati relevantnim informacijama koje su bitne za donosene vaznih poslovnih odluka.Donosenje odgovarajuce investicione odluke se zasniva na kombinaciji postojecih kriterijuma odlucivanja i navedenih faktora.