Struktura Evropske Unije

Struktura Evropske unije Šta je EU? Nadnacionalno povezivanje – integracija – njenih država članica • •

Nadnacionalno – nadležnosti koje se prenose sa države na posebnu strukturu, sposobnu da usvaja i sprovodi obavezujuće odluke čak i u odnosu na fizička i pravna lica Integracija – proces koji se odnosi pre svega na ekonomski aspekt: slobodna zona trgovine, carinska unija, zajedničko/jedinstveno tržište i ekonomska i monetarna unija • Politička unija?

Kako su nastale tri Zajednice • • • • • • •

1951 – Evropska zajednica za ugalj i čelik 1957 – EEC i Euroatom 1986 – Jedinstveni evropski akt 1992 – Mastriht – Ugovor o EU 1997 – Amsterdam 2001 - Nica 2004 - nacrt Ugovora o ustavu EU

Ko je osnivač, a ko se pridružio? • • • • • • •

1951 – Nemačka, Francuska, Italija, Benelux 1973 – Velika Britanija, Danska, Irska 1981 – Grčka 1986 – Španija, Portugalija 1995 – Austrija, Švedska, Finska 2004 – Letonija, Estonija, Litvanija, Poljska, Češka, Slovačka, Madjarska, Slovenije, Malta, Kipar – Evropa 25 2007 – Bugarska, Rumunija – Evropa 27

Kako definisati EU? Niti tipična medjunarodna organizacija jer ima mnogo veći stepen povezanosti članica, Direktna obaveznost odluka, Odluke se odnose i na fizička i pravna lica u članicama i van njih Niti federacija jer Nema sopstvena sredstva prinude (vojska,policija); Nema dovoljne fondove za sprovodjenje svojih politika; Nema dovoljno administracije za implementaciju; Oslanja se na države članice Od čega se sastoji – na čemu počiva EU ? Tri stuba EU - kombinacija integracije i medjuvladine saradnje:Prvi stub – integracija država članica u tri Zajednice Drugi stub – Zajednička spoljna i bezbednosna politika Treći stub – Saradnja u pravosudju i unutrašnjim poslovima po krivičnim stvarima TEU – tri stuba Unije Tri evropskajednice CFSP JHA INTEGRACIJA Opšte nadležnosti: Unutrašnje tržište EMU Socijalna pitanja, Regionalne politike, Životna sredina, Spoljni trgovinski odnosi, Transport, Konkurencija,

Komunitarni metod odlučivanja:Savet, EK i EP Kvalifikovana većina Obavezujuće i direktno primenjive odluke Nadležnost Suda pravde MEDJUVLADINA SARADNJA Opšta nadležnost: Saradnja u oblasti spoljne, politike i bezbednosti Savet odlučuje jednoglasno Primena mera većinski Odluke: Zajednički stavovi, Zajedničke akcije Ograničena uloga EK i EP Sud pravde nema nadležnost

MEDJUVLADINA SARADNJA Opšta nadležnost: Politike azila, Imigracija, Policijska saradnja, Pravosudje,Vize Savet odlučuje jednoglasno Odluke: Zajedničke akcije, zajednički stavovi, konvencije Ograničena uloga EK i EP Sud nema nadležnost Prvi stub - tri Zajednice Najkomplikovaniji i najvećeg obima posla Sadrži i najveći deo odgovornosti EU Osnovno obeležje je integracija • Povezivanje država koje podrazumeva prenos ovlašćenja sa države na organizacionu strukturu • Integraciju prati i nadnacionalnost/supranacionalnost – ključna uloga organa EU vlast van/preko države sa više zakonodavnih ovlašćenja i direktno primenjivim pravom • • •

•

Organi EU Legislativni organi • • • •

Savet/Evropski savet Evropska komisija Evropski parlament Evropska centralna banka

Pravosudni organi • • •

Sud pravde evropskih zajednica Računovodstveni sud Sud prve instance • Ombudsman

Savetodani organi - Ekonomski i socijalni komitet - Komitet regiona Legislativni organi Unije • • • •

Evropska komisija – predlagač komunitarnih akata (odluka) Savet – glavni zakonodavac Evropski parlament – kozakonodavac Sud pravde – kontrola zakonitosti procesa odlučivanja

Evropski savet i Savet ministara Terminološka odredjenja ; Države Evrope i šire ; Tipična MO regionalnog karaktera Savet Evrope Ministri država članica EU Glavni organ medjudržavne saradnje u EU Savet ministara Šefovi država ili vlada država članica EU Kreator strategije delovanja EU Evropski savet • • •

Praksa okupljanja na ovom nivou od ranih 70-ih Institucionalizovan kao forum za političko okupljanje Pariskim samitom 1974. Razlog za nastanak: • Nemogućnost Komisije da brzo odgovori na sve izazove • Blokiranje Saveta jednoglasnim glasanjem i vetom

•

Ideja D’Estaing-a i Schmidt-a – organ koji će na neformalnoj osnovi okupiti šefove država kako bi razmenjivali ideje i davali pravac razvoju politika

Uloga i aktivnosti Evropskog saveta • •

• • •

Evolucija EU (budućnost Unije) Ustavna i institucionalna pitanja • Pitanja vezana za pristupanje EU • Značajna institucionalna pitanja (broj MEP posle unifikacije Nemačke) • Odluke o kretanju ka konstitucionalizaciji Unije Ekonomija EU (rast, trgovina, inflacija, nezaposlenost) Spoljni odnosi Posebna pitanja interne politike Unije • Kada je potreban autoritet šefova država • Kada obuhvata više sektora

Nadležnosti Saveta ministara • • •

Osnovna nadležnost – usvajanje zakonodavnih odluka i odluka o zajedničkim politikama Savet je legislator i kolegislator Deluje isključivo na inicijativu Komisije – može od Komisije tražiti pokretanje nekog pitanja kao inicijative (kada to smatra potrebnim)

Sastav Saveta ministara •

•

Resorni ministri država članica – od 1965. Savet je jedinstven za sve tri Zajednice, ali ima veoma mnogo formacija (sastava) Saveta: • Opšti Savet • Sektorski saveti (više od 20) Savetom predsedava država koja predsedava EU (na 6 meseci)

Održavanje sastanaka Saveta • • • • •

Oko 90 sastanaka godišnje – pokazuje značaj Uobičajeno se održavaju u Briselu April, jun, oktobar – Luksemburg Najčešće zasedaju ministri spoljnih poslova, poljoprivrede, ekonomije i finansija (ECOFIN) – jednom mesečno 4-5 puta godišnje ostale fromacije Saveta ministara

COREPER • • •

Prestavnici stalnih misija država članica u Briselu (ambasada) – sastaje se jednom nedeljno Nije predvidjen Ugovorom iz Pariza, ali je stvoren komitet starijih zvaničnika 1953. Ovo telo je odgovorno za za pripremu rada Saveta i sprovodjenje zadataka koje mu poveri Savet – priprema donošenje odluka u Savetu

Ko još pomaže Savetu u radu? •

•

•

Komiteti Saveta • Stariji službenici odgovarajućih ministarstava • Priprema sastanaka Radne grupe Saveta • Ima ih oko 150 (nestalne) • Analiza formalnih inicijativa Komisije Sekretarijat Saveta • Administrativni poslovi i koordinacija rada Saveta • Oko 2000 službenika

Kako se donose odluke u Savetu? Prva faza: Početno ispitivanje predloga Komisije – radne grupe. Zavisi od načina na koji se odluka donosi Druga faza:Upućivanje dokumenta koji usvoji radna grupa u COREPER - filter u pripremi sastanka Saveta. Zadatak: da raščisti što je moguće više nedoumica Treća i konačna faza: Usvajanje odluke bez obzira koliki je posao uradjen ranije, jedino mesto gde se može usvojiti odluka jeste ministarski nivo Stavke dnevnog reda Saveta: • •

Tačke A – usvajaju se bez diskusije, jer su ranije došli do saglasnosti Tačke B – o njima se raspravlja nakon prvih, jer o njima nema saglasnosti

Način odlučivanja u Savetu Tri su osnovna načina donošenja odluka, koji su predvidjeni Osnivačkim ugovorima: •

Jednoglasnost - Za oblasti saradnje i konstitucionalna pitanja

•

Kvalifikovana većina - Ponderacija glasova – ukupno 87 (71% kvalifikovana većina)

•

Prosta većina - Po jedan glas – za proceduralna pitanja

Evropska komisija Sastav Evropske komisije •

• • • •

Danas 25 članova Komisije • u EU15 Komisija imala 20 članova - po 2 iz pet velikih (GB, E, I, F, D) i po jedan iz ostalih članica Predsednik EK Svaki član EK je zadužen za jedan resor – portfolio 26 Generalnih direktorata – zaduženi za pojedine oblasti Članovi EK nisu predstavnici država – štite interese Unije

•

Mandat pet godina, nezavisnost garantuje Ugovor o EC – zabrana primanja i traženja instrukcija (čl. 213) • Najmanje se izmenila od nastanka do danas • Osnovni zadatak • briga o fondovima (kohezioni, regionalni i strukturni) • Uredjuje neke politike – spoljna trgovina, konkurencija

Četiri grupe nadležnosti •

• • •

Formulisanje politika – tri osnovna mehanizma • Pravo na inicijativu • Nacrt i alokacija budžeta • Donošenje političkih odluka Ostvarivanje i administriranje politika Predstavljanje interesa EU Čuvar osnovnih ugovora

Ekskluzivni inicijator odluka EU • • •

Mnogo više od prostog odobrenja da se neko pitanje nadje na dnevnom redu Zašto baš EK inicijator? • Zbog najboljeg uvida u stvari u EU – stalna prisutnost Komisija je čuvar predloga sve dok se ne donese odluka – mora da se saglasi sa svakim predloženim amandmanom

Kako se biraju članovi Komisije? • • • • •

Medjusobni dogovor članica o predsedniku Komisije Mišljenje Evropskog parlamenta Predsednik Komisije predlaže članove Komisije Saslušanja pred Evropskim parlamentom Parlament prihvata ili odbacuje Komisiju samo u celini!

Evropski parlament Razvoj organa • •

•

Najpre Skupština u ECSC, od 1962. usvaja naziv Evropski parlament Osnovna pitanja • Efikasanost i značaj ovog organa • Da li je on odgovor na problem demokratskog deficita u EU Njegov uticaj se ogleda na tri načina: • Kroz legislativni proces • Kroz usvajanje budžeta • Kroz kontrolu i nadgledanje izvršne vlasti •

Način izbora članova EP Članovi su predstavnici naroda država članica EU Biraju se od 1979. na direktnim izborima na 5 godina Procedura za izbor nije jedinstvena za čitavu Uniju • Slab odaziv na izbore – 2004. manje od polovine onih sa pravom glasa (45%) • Glasaju gradjani Unije, bez obzira na teritoriju gde se nalaze; takodje svi gradjani EU mogu biti kandidati za MEP • • •

Organizacija i funkcionisanje EP • • • •

Plenarna zasedanja u Strazburu; Mini-plenarna i Komiteti rade u Briselu Osoblje je smešteno u Luksemburgu • U ovom slučaju je argument nacionalnog interesa prevladao argument efikasnosti Na čelu je Biro EP, koga čine Predsednik i 16 potpredsednika (izabrani na 2,5 godina)

Komiteti EP • • • •

Kao odbori u nacionalnim parlamentima - obavljaju najveći deo posla Članovi se biraju na predlog Kolegijuma predsednika parlamentarnih grupa,vodeći računa o zastupljenosti država članica Osnovni zadaci: ispitivanje ideja sa Komisijom u pripremi inicijative, i posebno ispitivanje predloga odluke Postoje dve vrste komiteta: • Stalni (19) • Ad hoc komiteti (osnivaju se za posebna pitanja)

Procedura rada Komiteta EP •

• • •

Predlog odluke se upućuje odgovarajućem Komitetu • Komitet piše izveštaj (izvestilac), uz pomoć različitih organa (Sekretarijat EP, istraživačke grupe, političke grupe,...) Prvi nacrt ispituje Komitet – moguće izmene Upućuje se EP – o mišljenju Komiteta govori izvestilac Kada postoji drugo čitanje (koje traže neke procedure), postupak je isti

Organizovanje poslanika u Evropskom parlamentu • • •

Političke grupe u EP, ne na osnovu nacionalne već političke pripadnosti Minimalni broj za formiranje pol. grupe je 26 (iz jedne članice), 21 (iz 2), 16 (iz 3) i 13 (iz 4 ili više) Najznačajnije grupe: Partija evropskih socijalista (PES), Evropska narodna partija (EPP), Liberalno demokratska i reformska grupa (LDR), Zeleni...

Sastav sadašnjeg Parlamenta Parlament i legislativni postupak u EU Načini na koje EP može biti uključen u ovaj postupak: Neformalnim konsultovanjem EP od strane Komisije pre iniciranja predloga odluke Može zahtevati od Komisije iniciranje predloga odluke – uvedeno sa TEU čl. 192 Godišnje usvajanje budžeta – sredstvo uticaja Direktno učešće u legislaciji

• • • •

Nedostaci učešća EP u legislativnom postupku •

• •

Nema potpunu legislativnu vlast • Nema pozitivnu legislativnu ulogu (iniciranje, razvijanje i pretvaranje u pravo svojih predloga) • Nema negativnu legislativnu ulogu (donekle samo u saodlučivanju) Savet često prejudicira odluku EP usvajajući svoj zajednički stav “u principu” ili “očekujući odluku EP” Ne učestvuje u svim legislativnim postupcima

Procedure u kojima EP ima ulogu • • • •

Procedura konsultovanja • Neobavezujuće mišljenje Procedura saradnje • EMU – mišljenje EP se može promeniti samo jednoglasnošću Saveta Procedura saodučivanja • Nema odluke bez saglasnosti EP Procedura pristanka • Za medjunarodne sporazume – o pridruživanju i članstvu!!

EP i budžet • •

Značajna ugovorna ovlašćenja u odnosu na usvajanje budžeta Posebna ovlašćenja dobio je Ugovorima iz 1970. i 1975. kojima se menjaju finansijske odredbe osnivačkih akata)

Ovlašćenja EP u budžetu • • •

Pravo predlaganja modifikacija na obavezne troškove (poljoprivreda – polovina budžeta) Pravo predlaganja amandmana na neobavezne troškove Može odbiti nacrt budžeta i tražiti izradu novog

Kontrola i nadgledanje izvršnih organa Dvostruka uloga: •

Ispituje da li se politike efikasno implementiraju

•

Šira kontrola – da li izvršna vlast EU deluje odgovorno u ostvarivanju svojih dužnosti

Kontrola Komisije • • • • • •

Konsultovanje o osobi koje države članice žele da postave za Predsednika Komisije Komisija kao telo mora biti odobrena od Parlamenta Može razrešiti Komisiju u celini Ispituje godišnji izveštaj Komisije Ispituje finansijski izveštaj Komisije Komisiji se mogu postavljati (poslanička) pitanja

Kontrola Saveta ministara • • •

Mogućnost kontrole je manja, jer bi to bilo unošenje mere nadnacionalnosti koja za sada nije prihvatljiva u EU Takodje je nemoguće kontrolisati rad Saveta u II i III stubu – EP tamo nema ovlašćenja MEP imaju mogućnost postavljanja pitanja predsedavajućem Saveta

Sud pravde Evropske unije Sud pravde EC i Prvostepeni sud • • • •

Glavni pravosudni organi Unije Danas 25 sudija (ranije 15) i 25 pravobranilaca Rešava sporova izmedju država i organa EU, pojedinaca i organa i tumači komunitarno pravo – “krivac” za širenje nadležnosti organa (implicirana nadležnost) Prvostepeni sud dodat zbog opterećenja Suda pravde

Vrste zadataka Suda pravde • • • •

Ima ulogu ustavnog suda: Pojašnjava prava i obaveze organa EU i odnosa država i EU; Kontroliše zakonodavni proces; Provera valjanosti donetih odluka Administrativni sud: Odgovara na žalbe fizičkih i pravnih lica u odnosu na mere EU i rešava sporove sa službenicima Gradjanski sud: Naknada štete nanete fizičkim i pravnim licima Arbitrazni sud: Moguće je da ugovorne strane predvide nadležnost ovog suda za svoje buduće sporove

Kako se u EU donose odluke? • •

Ne postoji jedinstvena procedura donošenja odluka – više od 20 različitih Najveće razlike postoje u odnosu na oblasti u kojima deluje EU • Na oblast integracije – I stub • Na oblast saradnje – II i III stub

Legislativni proces u Prvom stubu EU

•

•

učestvuje četiri organa • Komisija inicijator • odluke usvaja Savet ministara sa Evropskim parlamentom • Sud kontroliše legalnost odlučivanja vrste odluka • uredbe • direktive • odluke • preporuke i mišljenja

Drugi i treći stub EU • • •

uvode se Ugovorom iz Mastrihta 1992. godine kada se formira EU Drugi: Zajednička spoljna i bezbednosna politika Treći: Pravosudje i unutrašnji poslovi - sada Policijska i pravosudna saradnja u krivičnim stvarima • osnovno obeležje - meduvladina saradnja država članica

Kako se ovde donose odluke • •

•

ključno mesto - Savet ministara Uloga organa EU je veoma ograničena • vrlo retko Komisija je inicijator • sa Parlamentom samo savetovanja • Sud nema nikakvu ulogu vrste odluka • zajednički stavovi • zajedničke strategije • okvirne konvencije (III stub)

Uloga organa u procesu pridruživanja i pristupanja EU Poltika proširenja EU danas posebna politika Unije – nastala sa nalaženjem odgovora na uspostaljanje odnosa sa zemljama Centralne i Istočne Evrope Za nas posebno interesantna zbog Procesa stabilizacije i pridruživanja Odnos sa zemljama Zapadnog Balkana (Hrvatska, BiH, SCG, Albanija i Makedonija) Preduslov – ispunjenje kriterijuma za članstvo u EU Na predlog Komisije odluku od otpočinjanju pregovora (i za pridruživanje i za pristupanje) donosi Savet ministara Pregovore u oba slučaja vodi Komisija sa državom kandidatom Nakon završetka pregovora, Komisija upućuje svoje mišljenje Savetu koji u slučaju pozitivnog mišljenja zaključuje ugovor o pridruživanju odn. o stupanju u članstvo Takav Ugovor mora da potvrdi Evropski parlament i ratifikuju sve države članice (tzv. Mešoviti sporazum) Tek nakon svih ratifikacija stupa na snagu