RAZUMEVANJE PRANJA NOVCA (prvi deo) Pranje novca – proces prikrivanja ilegalnog porekla rezultata kriminala (ili „pranje“)- je sa nama od biblijskih vremena. Rani trgovci su cesto pruibegavali sakrivanju teskom mukom zaradjenih profita da bi izbegli restriktivne mere poreza koji su uvodili despotski vladari. (Koliko se malo stvari menjaju!). Ali pranje novca nije zaista uzimalo maha do 1930-tih kada je postalo „omiljeno oruzje“ netipicnog sefa mafije: On je bio 160 cm visok, Poljskog porekla, Njujorski jevrejin koji nije zavrsio ni prvi razred srednje skole. Neuobicajeno za gangstere njegove ere, on se nije oslanjao na snagu misica ili oruzja vec na snagu njegoveg intelekta da bi postao najvise rangiran Ne-Italijan u u onome sto se tada zvalo „Sindikat“. On je od milja nazivan „knjigovodjom Mafije“. Njegovo ime je bilo Majer Lanski. Dakle, otkud potice naziv „pranje novca“? Ranih 1900-tih zaprljani novac se mogao vratiti drzavnoj riznici u Vasingtonu na ciscenje. Federalne vlasti bi ga oprale, ispeglale i vratile posiljaocu. Da li bi to moglo da bude poreklo izraza “pranje novca“? Ne, nikako ne. Iako je interesantna cinjenica, zar ne? Sada slusajte pazljivo: Legenda kaze da je taj izraz skovao legendarni sef mafije iz doba prohibicije Alphonse „Al“ Kapone koji je navodno koristio lanac masina za pranje vesa kako bi „oprao“ zaradu od kockanja, prostitucije i reketiranja. Da li bi to moglo biti poreklo izraza „pranje novca“? Opet pogresno! Interesantna price, vise kao „urbana legenda“ nego cinjenica ali jednostavno nije tacna. U stvari, izraz „pranje novca“ je nastao relativno skoro. Izraz se prvi put pojavio u pisanom obliku 1973 godine u novinama koje su izvestavale o Votergejt skandalu. Bio je koriscen kao opis aktivnosti pretsednika Niksona i njegovih saradnika koji su tajno stvarali ilegalni ratni budzet.