географски и хронолошки оквири си.docx

  • Uploaded by: Butovski Jovan
  • 0
  • 0
  • July 2020
  • PDF

This document was uploaded by user and they confirmed that they have the permission to share it. If you are author or own the copyright of this book, please report to us by using this DMCA report form. Report DMCA


Overview

Download & View географски и хронолошки оквири си.docx as PDF for free.

More details

  • Words: 891
  • Pages: 3
СТАРИ ИСТОК 1. Географски и хронолошки оквири Старог истока Област коју називамо Стари исток обухватала је Малу Азију, Левант (Сирија, Либан, Израел, Палестина и Јордан), Египат, обале Арабијског полуострва, Месопотамију и Иранску висораван. Језгро старог истока чинио је плодни полумесец. Као доња хронолошка граница може се узети појава првих седелачких заједница (око 10.000. п.н.е.) али и настанак сложених урбаних друштава (3100. п.н.е.). Период између 10.000. и 3100. обележиле су промене у друштвено-економском и политичком животу: настанак седелачких заједница, усавршавање пољопривредних техника, развој занатства, металургије и трговине. Током ових процеса (названих неолитска револуција) створени су услови за настанак сложених политичких творевина: поглаварстава, градова-држава и централизованих држава. Крајем IV миленијума овакве творевине посведочене су на читавом простору Старог истока. Другу половину IV миленијума п.н.е. на Старом истоку обележио је изум писма. Између 3200. и 3000. године п.н.е. писана сведочанства попримају доследан смисао и постају важан чинилац функционисања државе. Почетак историјске епохе (3100.) на простору Старог истока одређен је настанком политичких творевина и употребом писма у функционисању ових заједница. Савремен је почетку бронзаног доба у археолошкој периодизацији прошлости. Хронологија држава Старог истока утемељена је на писаним и материјалним изворима. У њима се време није рачунало у односу на одређен датум којим је започињала ера, већ су се године бележиле: у односу на важне појаве и догађаје који су се у њима одиграли, према годинама владавина династа или према епонимним магистратима (што је карактеристично за Асирију). Хронолошка одређења сачувана у писаним изворима доносе датуме релативне хронологије. Захваљујући трговачким и политичким везама међу народима, уз помоћ синхронизма у односу на хронологију Египта и култура Месопотамије, установљени су хронолошки оквири и других регија. Египатске листе краљева (Палермски камен, Торински папирус, Листа из Абдиоса, Листа из Карнака, Манетонова Историја Египта), Сумерска листа краљева и асирске Лиму хронике и други извори омогућавају да се реконструише след владавина династичког Египта и држава Месопотамије. Осим листа краљева, на територији Месопотамије вођени су и пописи година, тј. њихово именовање. Ова имена су се користила за датовање докумената и тако је настајала фиксна релативна хронолигија једне области. У Асирији се сваке године бирао лиму чиновник чије је име давано години. Лиму хронике су имале исту улогу као и пописи имена година. Апсолутна хронолигија свих староисточних држава за датуме пре 1000. године п.н.е. је спорна и непрецизна. Многи догађаји и периоди могу се датовати само у оквирима следа догађаја или хронолошке секвенце (релативна хронолигија). Овакво датовање најчешће настаје као резултат археолошких истраживања. Анализа пресека

слојева (стратиграфија) на локалитету даје хронолошке одреднице јер је материјал у најдубљем слоју старији него онај ближи површини. Хронолошке секвенце са једног пореде се налазима добијеним на другим локалитетима и уочене закономерности омогућавају да се образују хронолошке секвенце културних фаза или периода. Археологија користи и друге методе. Радиоугљеникова метода (метода С14): С14 је један од изотопа угљеника. Његова концентрација у живим бићима је константна, а после угинућа организма проценат изотопа се смањује. Пошто је брзина распада позната а број изотопа мерљив може се одредити колико времена је прошло од угинућа организма. Дендрохронологија се заснива на мерењу и анализи годишњих прстенова раста на пресеку стабла. Ова метода се користи за датовање и праћење климатских услова током последњих 10.000 година. Готово сви апсолутни датуми историјске епохе Старог истока добијени су на основу астрономских посматрања поменутих у писаним изворима Египћана, Хетита и становника Месопотамије. Већина астрономских феномена понавља се у циклусима. Често су довољно кратки па је могуће одредити два или више датума за појаву поменуту у тексту. Неслагања око тачности астрономских података, непрецизне дужине владавине владара, непотпуне листе владара (лиму, пописи имена година) и недовољан број синхронизама произвели су различите схеме датовања који се у науци дефинишу као висока, средња и ниска хронологија. Почев од периода Акада (2334.) хронологија држава Месопотамије реконструисана је на основу сачуваних листа владара, имена година, хроника, натписа, синхронизама и археолошких метода датовања. Хронолошки оквири за период Сумера (3100-2330.) заснивају се на релативном хронолошком следу. Захваљујући поменима помрачења сунца и месеца из VIII и VI века пре н.е. успостављено је датовање владавина асирских монарха од око 1000. и готово свих нововавилонских и персијских краљева. Крајем владавине I династије Вавилона, средином II миленијума, на простору Месопотамије почела су да се врше посматрања Венере и бележење правилности. Понављање интервала Венериног циклуса омогучило је датовање владавина једног броја владара I вавилонске династије. Међу њима датована је и владавина Хамурабија (1792-1750.), што је пресудно за уобличавање хронологије Старог истока у II миленијуму. За Египат је могуће реконструисати хронолошки след (заснован на династијама) захваљујући сачуваним листама краљева (Палермски камен, Торински папирус, Листа из Абдиоса, Листа из Карнака, Манетонова Историја Египта) и астрономским подацима. Попут хронолологије Месопотамије, и апсолутни датуми за стари Египат установљени су на основу астрономских података сачуваних у писаним изворима. Током династичког периода почетак године везивао се за уздизање Сиријуса и почетак поплава (крај јула). Египатска година делила се на 12 месеци од по 30 дана, а четири

месеца чинила су једну сезону. Збиру од 360 дана додавало се још пет светих дана у којима су рођени богови. Податке писаних извора употпуњује археолошки материјал који је од изузетне важности не само за успостављање релативне већ и за извођење апсолутне хронологије. Хронологија других регија Старог истока, пре свега Мале Азије и Леванта, у великој мери зависи од синхронизације са египатским или месопотамским датумима. Наравно, и ови датуми су подложни променама, а што се дубље сеже у прошлост хронолошка одступања постају све израженија – пре I миленијума ниједан датум апсолутне хронологије није известан.

Related Documents

?.docx
May 2020 65
'.docx
April 2020 64
+.docx
April 2020 67
________.docx
April 2020 65
Docx
October 2019 42

More Documents from ""

July 2020 13
Ii Kolokvijum.docx
July 2020 6
Zakoni.docx
June 2020 3
June 2020 9