Ii Kolokvijum.docx

O Egiptu - Staro carstvo (III-VI dinastija, oko 2686-2180 g.p.n.e.) - Na jugu je granica Egipta bila do prvog katarakta i grada Elefantine (Asuana). - Na istoku je granica bila Arabijska, dok na zapadu Libijska pustinja. - Sinaj je bilo važno nalazište bakra i tirkiza. - Dolina Nila se deli na: 1. Gornji Egipat (od Asuana do Kaira) 2. Donji Egipat (od Kaira do obale mora) - Ranjiva tačka Egipta je Peluzijski rukavac koji se račvao prema istoku; ko god da je osvojio Egipat, prošao je kroz taj rukavac. - Nova godina u Egiptu počinje kada i izlivanje Nila 17.-19.7. - Sudan (Nubija) je puna zlata i predstavlja tampon zonu za trgovačke veze sa ekvatorijalnom Afrikom. - Pre dolaska Feničana, kao i Grci, putuju samo uz obalu. - Smatrano je da je Oziris sahranjen u Abidosu. - Predinastički period (5300-3100 g.p.n.e.) - Ranodinastički period (I,II dinastija, oko 3100-2686. g.p.n.e.) - Staro carstvo (III-VI dinastija, oko 2686-2181. g.p.n.e.) - I međuperiod (VII-1/2 XI dinastija, oko 2181-2055. g.p.n.e.) - Međuperiod obeležava decentralizacija, dva ili više političkih centara i počev od II međuperioda, prisustvo stranih dinastija. (primer su Hiksi, Hekahasut, koji drže severni i srednji Egipat) - Od III međuperioda se libijci i nubijci bore za vlast u Egiptu. - Srednje carstvo (XI-XIII dinastija, oko 2040-1650. g.p.n.e.) - II međuperiod (XIV-XVII dinastija, oko 1650-1550. g.p.n.e.) - Novo carstvo (XVIII-XX dinastija, oko 1550-1069. g.p.n.e.) - Smrću Ramzesa XI se završava epoha Novog carstva. - III međuperiod (XXI-XXVI dinastija, oko 1069-664. g.p.n.e.) - III međuperiod je prekinut Asirskim osvajanjem Egipta 671. g.p.n.e. - Od 665-525. g.p.n.e. je Egipat bio pod Saisima; sve do Peluzijske bitke sa Persijom. - Pozni period (XXVI-XXX dinastija, oko 664-332. g.p.n.e.) - Ptolomejski period (332-30. g.p.n.e.) - Za rekonstrukciju hronologije dinastija je važan kamen iz Palerma. - Per-A (faraon) znači velika kuća. - Titulatura kralja Egipta se sastoji iz 5 elemenata. - Jedno ime dobija na rođenju, drugo (programsko) na krunisanju. - Princ je čovek dok ne postane vladar, potom postaje Horus, veza sa bogovima. - U ratu protiv Hetita se prvi put bogovi mešaju u život ljudi. (Amon spasava Faraona) - Egipćani pripadaju hamitsko-semitskoj grupi naroda, odnosno afroazijskoj porodici. - U Egiptu uglavnom ima slobodnih ljudi, robovi su ratni zarobljenici. - Egipćani su usmereni na donju Nubiju, dok je Biblos njihovo uporište na Levantu (odatle uvoze drvo) - Drugi čovek u državi je vezir (čati); kontroliše unutrašnju upravu. U Starom carstvu je vezir bio član carske porodice. - U Novom carstvu se javljaju dva vezira (sever i jug). - Na čelu noma je nomar. - U Starom carstvu nema profesionalne vojske i sveštenstva. - Žene su samostalne, imaju pravo na privatnu svojinu, vezirstvo, vlast.

Od ujedinjenja Egipta do kraja Starog carstva - Nilove poplave su dovodili u vezu sa mitom o nastanku sveta. - Egipćani su razvili sistem navodnjavanja. - Svoju zemlju su nazivali Ta-kemet (crna zemlja), nasuprot pustinji (crvena zemlja). - Simbol gornjeg Egipta je lotos, dok je donjeg papirus. - Plodnom zemljom je vladao Oziris, a pustinjom Set. - Podela na gornji, srednji i donji Egipat je nastala u Ptolomejskom periodu. - Dolina Nila južno od prvog katarakta je pripadala Nubiji, - Oblast od I do II katarakta su nazivali Vavat (donja Nubija), a južnije od toga je Kuš (gornja Nubija). - Gaje se ječam i emer; od lana su se pravili odevni predmeti - Konji su stigli u Egipat tokom drugog međuperioda (XVII-XVI. vek), a kamile i kokoške tek u vreme vladavine Rima; tirkiz sa Sinajskog poluostrva. - Građevine su im bile od drveta i loše opeke. - Podelu prošlosti Egipta je načinio Moneton, sveštenik iz Sebenitonisa koji je živeo u III veku p.n.e. Napisao je delo Aegyptiaca. - Između 3100-3000. g.p.n.e. vladar gornjeg Egipta, Menes, je pokorio donji i osnovao je grad Memfis. - Postoji spiskovi vladara iz XIX dinastije (Torinski papirus, spisak iz Karnika i spisak iz Abidosa) koji beleže Menija kao prvog kralja, međutim po Palermskom kamenu je Aha prvi kralj. - Ujedinjenje Egipta se može pripisati Škorpionu i Normeru. - Škorpionova glava buzdovana i Normerova poleta svedoče o dva odvojena pohoda na Deltu.

Ranodinastički period - Prema Monetonu, prestonica je u Tisu, tada je nastala podela na nome; u kasnijem periodu ih je bilo 42. - Osvajanja u ovom periodu su bila usmerena prema Levantu i Nubiji. - Za vreme ovog perioda nastaje eksploatacija rudnika na Sinaju. - Za vreme vladavine Džera je bila godina udaranja zemlje Sečet; Džer je zauzeo zemlje prema Libiji i Nubiji. - Elefantina je prirodna granica Egipta i Nubije. - Nubija se prostirala od Kartuma do današnjeg južnog Egipta; podeljena je na oblasti Vavat i Kuš. - Za vreme II dinastije je došlo do unutrašnjih nemira. - Maat je ćerka Rea, boga sunca, ona je personifikacija istine i predstavlja harmoniju. - Ukoliko bi Maat bio narušen, zavladao bi haos. - Faraon je polubožanstvo, inkarnacija Horusa na zemlji, a vlast mu je zemaljska i božanska. - Naslednik je dobijao vlast posle smrti prethodnog vladara, dobijao bi Ka. - Poštovan je sed ritual posle 30 god vladavine, a potom je na svake 3 god. - Nesu-Biti je kralj gornjeg i donjeg Egipta. - Njegovu titulaturu čine: 1. Horus ime 2. Nebti ime (posebna veza vladara sa Nehbet i Vadžet, boginje epohe koje su prethodile ujedinjenju. 3. Zlatni Horus 4. Prenomen (dobijao kao kralj) 5. Nomen (dobijao na rođenju, prethodila je titula ’sin Rea’) - Egipćani su svog kralja nazivali i Nedžer Nefer (dobri bog). - Na Normerovoj paleti je vladar prikazivan kao soko.

- Ornat su činile: 1. krune (crvena-gornji; bela-donji; plava-rat; dvostruka-ujedinjena zemlja) 2. ureus (kobra-simbol boginje Vadžet) i kraguj (glava i vrat-simbol boginje Nehbet) 3. nemes (lažna brada, heka, flagelum, vas žezlo i šandit kecelja) - Vladar je bio ovapoćenje Ka; stoga je vladao po pravilima Maat. - Čovek se sastoji iz 6 elemenata (fizičkog tela, imena, senke, ka, ba, ah). - Ka ne napušta telo čoveka (duša) - Ba je prikazivan kao ptica sa telom sokola, ljudskom glavom i rukama, božanska nematerijalna sila. - Ah se oslobađao tela posle smrti i odlazio na nebo - Mumifikacija se javlja u 4. veku p.n.e. - U grobnici Amulet u obliku skarabeja (tekstovi knjige mrtvih) - Knjiga mrtvih je stavljana između ruku ili nogu - Organi su držani u kanopama (osim srca) - Vladari ovog perioda su sahranjivani u mastabama; jednoj od 5 tipova grobnica (grobna jama, mastaba, piramida, grobnice u steni, građena kapela) - Kanope u početku četvrtaste kutije a potom u formi glava četiri Horusova sina (Amseti, Duamutef, Hapi i Kebehsenuef) - Krajem dinastičkog perioda se za mumifikaciju koristio crni bitumen i zahvaljujući persijskoj reči mum (bitumen), dobilo se ime mumiya. - Horus (solarno božanstvo), Hathor (žensko solarno božanstvo, boginja ljubavi i lepote) sa glavom krave, Tot (bog znanja, pisma i lekarske veštine) sa glavom ibisa, Anubis (božanstvo podzemnog sveta), Sehmet (boginja rata) sa glavom lavice. - Prema Heliopoljskoj kosomogoniji (centar Rea i Atuma), prvo je postojala uzburkana voda (Nun), pa je potom odatle izronio breg na kome se nastanio Atum (Sunce), koji je iz svog tela stvorio sva bića. Iz njegovih telesnih tečnosti je nastao prvi božanski par: Šu (vazduh) i Tefnut (vlaga). Sledeću generaciju bogova čine Nut (nebo) i Geb (zemlja), a ovaj par je izrodio Ozirisa, Izidu, Seta i Neftis. - Ova kosmogonija uči da je svet nastao iz Ogdoade koju su činila 4 muška i 4 ženska božanstva. Ovi bogovi su praelementi sveta (boda,beskraj,tama,skrivenost). Mitovi o nastanku sveta, stvaranje pripisuju Minu, bogu plodnosti čiji se centar nalazio u Koptosu, Amonu tebanskom, Hnumu elefantinkom i drugim bogovima - Prema Memfiskoj kosmogoniji, Ptah, zaštitnik Memfisa, je bog tvorac. On je srce i jezik svih bogova. Izrodio je Atuma, Re, Horusa i ostale bogove. - Zbog praizvornog jedinstva bogova u religiji Egipta, ovakav sistem se definiše kao kosmoteizam. - Kult Horusa je vezan za Hijerakonpolis (zatim Edfa), dok je Set poštovan u Ombosu i Avarisu. Glavno svetilište Ptaha je u Memfisu dok je Ozirisov kult u Abidosu. - Vernici su se moleli pred spoljašnjim zidom, darovi bogovima su ostavljani u kapelama i svetilištima. - U vreme novog carstva su hramove činili: ulaz na istoku, dvorište, jedna ili dve hipostilne dvorane, predvorje, svetilište. Hram je u posedu imao i pristanište, aleju i sveto jezero. Među najpoznatijim je i kompleks u Karnaku koji je posvećen tebanskoj trijadi (Amon, Mut, Honsuu).

Staro carstvo - Staro carstvo je epoha graditelja piramida. - Sanaht, prvi vladar III dinastije, vladao 18 godina i tokom njegove vladavine započeta eksploatacija rude bakra i tirkiza na Sinaju. Prvi je počeo svoj nomen da piše u kartušu. Njega je nasledio njegov brat Džoser (2668-2649). - Džoser gradio grobnicu u Sakari u blizini Memfisa, a taj grad je načinio svojom prestonicom. Za izgradnju grobnice je zadužen vezi Imhotep, a njegova stepenasta piramida u Sakari je najstariji spomenik od kamena na Starom istoku. - Nadzemni deo je prvobitno bio četvorougaona mastaba koja je potom proširena. Potom je pretvorena u četvorostepenu a potom i u šestostepenu strukturu bez prostorija. Dodate su dodatne prostorije i dobilo je odlike kraljevskog kompleksa. - Džosera je na prestolu nasledio Sehemhet, a njegova piramida je ostala nezavršena. - Sehemhetovi naslednici su gradili takođe stepenaste piramide. Uni, poslednji vladar III dinastije je započeo gradnju u Mejdumu koja je takođe prvobitno zamišljena kao mastaba. - U blizini piramide je otkrivena nekropola sa mastabama od kojih je najvažnija mastaba princa Rahotepa i njegove žene Nofret. - Snefru (2613-2589) je bio prvi vladar IV dinastije i izgradio je dve piramide u Dahšuru; prelomljenu (južna) i crvenu (severna). Prelomljena piramida je nazvana tako jer je u toku gradnje promenjen ugao nagiba stanice. Funerarni kompleks je povezan sa hramom u dolini. Na zidovima hrama su se nalazili reljefi koji su prikazivali Snefrua koji obavlja rituale sed praznika. Crvena piramida je nazvana tako zbog krečnjaka koji je korišćen za izgradnju jezgra, prva je piramida koja je projektovana i sagrađena. - Snefrua je na prestolu nasledio njegov sin Hufu (Keops, 2589-2566). Za njegovo vreme je Egipat doživeo vrhunac. - Hufu je podigao veliku piramidu u Gizi. Sagrađena je od lokalnog krečnjaka. Ulaz u piramidu je kao i kod piramide u Dahšuru, na severnoj strani. U unutrašnjosti građevine, otkriveni su grafiti sa imenom Hufua. Sa istočne strane piramida je podignut posmrtni hram, sa prilaznim hodnikom. - Hufua je na prestola nasledio njegov sin Džedefre (2566-2558). Sagradio je piramidu u Abu Rošu, severno od Gize. Međutim, ubrzo je umro i grobnica je nezavršena, ali se čini da bi bila veća od Hufuove. - Posle Džedefreove smrti, na presto je došao njegov brat ili sin Kefren (2558-2532) koji je svoju piramidu takođe podigao u Gizi. Njegov posmrtni hram je podignut uz istočnu stranu grobnice, a građevina je sagrađena od lokalnog krečnjaka. Hram se nalazio u rukavcu Nila kako bi povorka mogla kanalom da uđe u njega a potom i do hrama mrtvih. Poslednji element Kefrenovog kompleksa je činila sfinga, manifestacija Sunca, koja je postavljena severno od hrama u dolini. - Treću piramidu u Gizi, dvostruko manju od prethodne dve je napravio Kefrenov naslednik Mikerin. Hram mrtvih, ulazni put i hram u dolini su očuvani samo u ruševinama. - Poslednji vladar IV dinastije, Šepseskaf, je završio Menkaureovu piramidu, a sebi sagradio mastabu u Sakari. Šepseskaf nije imao muške naslednike, pa je vlast prešla u ruke njegovog rođaka Userkafa, a sa njim je vladavina označila početak V dinastije. - Između Šepseskafa i Userkafa je vladala Hentkaues, žena. Prema predanjim, prva tri vladara V dinastije su bili direktvni potomci Rea i jedne od njegove sveštenice. - Henetkaues je verovatno bila majka Userkafa i Sahure. Njene titule ’Majka dvojice kraljeva Gornjeg i Donjeg Egipta’, ali i ’kralj Gornjeg i Donjeg Egipta i majka kralja Gornjeg i Donjeg Egipta’. - Po okončanju IV dinastije, staro carstvo je trajalo još 300 godina, ali je vlast konstantno padala. - Za vreme V dinastije se povećao broj ljudi koji su mogli sebi prijuštiti grobnice. - Sredinom V dinastije se prestalo sa gradnjom hramova Sunca, a piramide su daleko manje nego one iz prethodne dinastije. - Vladari V dinastije Sahure, Neferirkre i Neusere su svoje piramide sagradili kod današnjeg Abusira. Osim

piramida su gradili i hramove sunca, a te građevine su imale formu otvorenih svetilišta sa obeliskom koji je u vezi sa benbenom, svetim kamenom iz Heliopolisa, večnom gradu Sunca. - Userkaf je svoju piramidu sagradio pored Džoserove, građevina je jedinstvena po tome što se posmrtni hram nalazio sa južne strane. - Maneton navodi da je Unas (2345-2323) bio poslednji vladar V dinastije, a da je sa Tetijevim stupanjem na presto započeka vladavina VI dinastije. - Unas je sagradio piramidu u Sakari. Glavnu novinu Unasove piramide čini pojava Tekstova piramida koji su ispisani na unutrašnjosti građevine. Tekstvi piramida upokojenog vladara se poistovećuju sa bogovima Reom i Ozirisom i imenuju ga kao Oziris-Unasa. Doktrina o Ozirisu čini centralni element Tekstova piramida, ali su važne i ideje o bogu Sunca, a sami Tekstovi piramida se pojavljju i u drugim piramidama Starog carstva. - Tekstovi piramida su najstariji poznat korpus religijskih tekstova starog Egipta. Pretpostavlja se da su bar jedan vek stariji u odnosu na sačuvanu formu. Tekstovi se sastoje od formula basmi kojih ima oko 800; najmanje ih je posvedečeno u Unasovoj piramidi (228), a najviše u piramidi Pepija II (preko 678). - U korpusu se razlikuju 3 žanra, svaki je imao posebnu namenu i karakterističan je za odaju piramide u kojoj je ispisan; basme protiv nemani (pisane na zidu ka serdabu ili plafonu iznad sarkofaga, najstariji deo), ritualni tekstovi (pokojnik se poistovećuje sa Ozirisom, u grobnoj odaji su), basme namenjene pokojniku.7 - Tekstovi služe da vladar stupi u carstvo boga Ozirisa. Oziris je u početku bio lokalno božanstvo istočne delte, jedan od bogova podzemnog sveta povezan sa zemljoradnjom i smenom prirodnih ciklusa. Od kraja starog carstva, se pojavljuje njegov mit o uskrsnuću, prerasta u univerzalno božanstvo. - Vladari VI dinastije su gradili svoje piramide zapadno od Sakare. Za potrebe smeštaja radnika, oko piramida su nicala naselja. Značaj prvobitne prestonice (Beli zid) osnovane u ranodinastičkom periodu u vreme VI dinastije, počeka su da potiskuju mnogoljudna pregrađa istočno od Tetijeve piramide. - Naselje nastalo u blizini piramida Pepija I je prozvano Memfis (Mennefer). - Tetijevi naslednici, Pepi I i Userkare nisu dugo vladali. Pepija su nasledili Pepi II i Merenre. - Pepi I je vladao 96 godina, što je najduža vladavina u istoriji faraonskog Egipta. U drugom delu njegove vladavine, kriza upravnog sistema je postala očigledna. Vladar je ekonomski oslabljen i nije mogao da održava položaj. - Neefikasna vlast kralja je imala tri posledice: 1. urušavanje fiskalnog sistema. 2. prenos nadležnosti sa centralnog na lokalni nivo. 3. pretvaranje administrativnih službi u nasledna zvanja. - Krajem vladavine Pepija II, centralna vlast skoro da nije ni postojala. Situaciju su pogoršali i klimatski uslovi: nekoliko uzastopnih sezona niskog vodostaja Nila i smanjena količina padavina su uticali da se nomadsko stanovništvo pomeri ka dolini, pa je nastupila glad. - Smrt Pepija II je označila kraj starog carstva. - Tokom ranodinastičkog perioda, većina stanovništva je bilo slobodno, a ekonomija zemlje se temeljila po principu radne obaveze. - Glavna privredna grana je bila poljoprivreda, pa se većina stanovništva bavio gajenjem žitarica, voća, povrća, uzgojem stoke, živine, ribolovom. - Većina javnih radova se obavljao tokom sezona poplava kada je rad na poljima bio nemoguć. - Noma je bila kao posebna drćava. Za svoje delovanje je nomarh bio odgovoran vladaru, a za uzvrat je od dvora dobijao imanje. - Prestonica države je strateški smeštena na granici Gornjeg i Donjeg Egipta, da bi kontrolisala funkcionisanje oba dela zemlje. - Egipat je bio činovnička zemlja koja je počivala da na složenom birokratskom aparatu koji je činio veliki broj činovnika. U početku su činovnici bili članovi kraljevske porodice, da bi kasnije tu poziciju zauzela elita. - Činovnici su imali počasne i radne titule, a dužnosti su im bile uglavnom savetničke i nadzorničke. - Takse i porezi su se skupljali u lokalnim riznicama, pa su odatle upućivane u dve glavne: riznica Gornjeg i Donjeg Egipta.

- Biografija Mečena (IV dinastija) govori o službama koje su bile dostupne ljudima koji nisu bili u srodstvu sa vladarskom porodicom. - Naknada za službu je bilo davanje zemlje u zakup koja se vraćala dvoru po isteku službovanja. - Najviši činovnički položaj, počev od III dinastije, je bio čati (vezir), koga je imenovao sam vladar. On je nadzirao rad svih institucija i kontrolisovao funkcije administracije. U vreme III i IV dinastije su članovi kraljevske porodice bili na mestu vezira. - Porez se plaćao u žitaricama i učešću u državnim radovima. Pre žetve su polja premeravana i procenjivan je prinos i time je određivana visina poreza. Tu procenu su obavljali državni činovnici sa pisarima. 10% je davano kao porez, a 10% je zadržavano kao seme za sledeću setvu. Mogla se izgubiti sloboda ukoliko bi se izbegavao porez. - Egipćani su svoju spoljnu politiku usmerili ka Nubiji i ka Sinaju. Nubijce su nazivali Nehesi. - Pohodi na Nubiju su preduzeti zbog plemenitih metala i diorita. - U vreme IV dinastije je osnovana egipatska kolonija u Buhenu koja je bila centar trgovine sa oblastima koje su bile južnije. - Palermski kamen beleži plen od 7 000 zarobljenika i 200 000 grla stoke kao posledica Snefruove akcije na prostoru donje Nubije. - Slobodni ljudi su ćinili vojsku tokom ovih pohoda. Egipat do novog carstva nije imao stajaću vojsku. Regrutacija i mobilizacija vojske je vršena na lokalnom nivou, a služenje vojske je bio deo radne obaveze stanovništva. Tek u vreme novog carstva je formiran sloj profesionalnih oficira. - Jezgro egipatskih vojnih odreda je činila pešadija, ali i odredi najamnika nubijskog i libijskog porekla. - Poslednji vladari V dinastije su pokazali interes ka osvajanju III katarakta, pogotovu Jam. U vreme Pepija I, Merenrea i Pepija II (VI dinastija) egipatska pažnja je bila zaokupirana Jamom, što je za posledicu imalo dovođenje nubijskih prinčeva u Memfis. - Sredinom VI dinastije, naselje u Buhenu je napušteno, kao i rudna nalazišta u tom predelu. - Eksploatacija bakra na Sinaju je počela za vreme III dinastije, a vladari VI su nastavili eksploataciju ruda.

Egipat u vreme I međuperioda - Kraljevi VII i VIII dinastije su vladali iz Memfisa i imali su kontrolu nad čitavom zemljom, ali većina tih vladala nije dugo vladala. - Prema podacima Kraljevske liste iz Abidosa, može se zaključiti da je 15 ili 17 vladara VII i VIII dinastije oko 20 god. Odraz ovih prilika je našao mesto i u Manetonovoj Istoriji Egipta. Prema verziji Julija Afrikanca, VII dinastiju je činilo 70 kraljeva koji su vladali 70 dana. - Proces urušavanja centralne administracije je počelo u vreme VI dinastije. - Nomarsi Herakleopolja, grada na severu srednjeg Egipta su želeli kraljevsku vlast, pa su oko sebe okupili dinaste srednjeg Egipta sa kojima su bili povezani. Ali kraljevi Herakleopolja nisu imali stvarnu vlast nad njima, već samo formalnu premoć nad nomama koje su se nalazile na njihovoj teritoriji. - Prema Manetovoj Istoriji, dinasti Herkleopolja su činili IX i X dinastiju. Oblast koji su kontrolisali je obuhvatala Fajum, na severu se širila do oboda južne delte, a na jugu do Asijuta. - Severni Egipat se nalazio pod kontrolom lokalnih dinasta. U nekim od oblasti je dolazilo do sukoba, a uz to je bilo i nestašica hrane. Na prostoru delte se pojačao i priliv semitskog stanovništva (Azijati). - U vreme uzdizanja Herakleopolja, nomarsi Tebe su počeli da šire vlast nad južnim Egiptom. Dve države će se sukobljavati sve dok tebanski vladar Nebheptre, Mentuhotep II ne bude uspeo da porazi Herakleopoljane. Ujedinjenje zemlje pod vlašću tebanske XI dinastije je označilo kraj prvog međuperoda. - U vreme starog carstva, Teba je bila provincijski grad, ali je nomah Intef uspeo da ujedini nekoliko noma Gornjeg Egipta. - Pošto je južni Egipat bio čvrsto pod upravom Tebe, Intef II je preduzeo pohod na sever. Osvojio je nomu Abidos, koja je od vremena starog carstva bila najznačajniji centar Gornjeg Egipta. Osvajanjem nome Abidosa

je došlo do otvorenog neprijateljstva sa Herakleopoljem i do sukoba oko centralnog Egipta. Osvajanje Abidosa je donelo višedecenijski rat između Abidosa i Asijuta. - Na teritoriji koju su kontrolisali tebanski vladari, nije bilo nomarha, čime je tebanski dvor hteo da spreči da se lokalni dostojanstvenici učvrste kao lokalni gospodari. - Najveći deo teritorije Egipta, tokom I međuperioda se nalazio u rukama Herakleopoljana, naslednika poslednjih kraljeva iz Memfisa. Oni su kontrolisali severni i srednji Egipat oko 185 godina. - Maneton navodi da se osnivač heraklepoljske dinastije zvao Heti, a epigraf koji ukazuje na severno kraljevstvo kao na kuću Hetija. Oblast koju su držali je konfederacija koja je temeljena na principu lične odanosti vladaru. - Napad Vahanh Intefa II na Tinitsku nomu je označio kraj Severnog kraljevstva. Tebansko napredovanje ka severu su zaustavili nomarsi Asijuta. - Podaci o kontranapadu Herakleopoljana, o pohodu protiv južnih noma su sačovani u natpisima u grobnici ItiIeba, jednog od nomarha u Asijutu. - Tokom poznog herakleopoljskog perioda, Asijut se uzdigao kao najvažnije uporište u Gornjem Egiptu. - Natpisi iz Asijuta pominju uspešne vojne operacije protiv noma juga, dok Pouka za Merikrea navodi na je Merkareov otac ponovo osvojio Abidos. - Vojni uspeh Herakleopoljana nije imao trajne posledice, jer se u grobnici Hetija II, sina Iti-Ieba, nomarha Asijuta, pominje sukob sa Tebancima. - Kasnije je Asijut nasilno osvojen a vladajuća porodica Asijuta nije preživela. - Posle pada Asijuta, Mentuhotepu II je bio otvoren put ka severu. - Tokom I međuperioda došlo je do premeštanja težišta političke i ekonomske moći iz prestonice u provincijske centre. - Urušavanje administrativnog sistema starog carstva je postalo očito krajem VI dinastije, kada je uprava nad nomom postala nasledna. Kao posledica toga je bilo da su nekadašnji ekonomski resursi, prešli u nadležnost provincijskog plemstva, a da je provincijska elita počela da deluje kao nezavisan centar. - Ekonomsko jačanje provincije je dovelo do toga da imaju kulturni značaj kao i nekadašnji centri, kao i uslove za samostalno delovanje provincijskog plemstva. - Anhrifi, nomarh III i IV nome Gornjeg Egipta je bio primer jačanja lokalnog plemstva. Njegova autografija je bila na stubovima njegove grobnice u El-Moali. Kao nomarh i nadzornik sveštenik, Anhtifi je preuzeo samostalni vojni pohod protiv koalicije noma Tebe i Koptosa, ali se ime vladara u autobiografiji ne pominje. - Nomarsi su hranili svoje nome dok je ostatak zemlje gladovao. - Od pozitivnih promena, umetničke radionice su se kao i književnost, razvijale. - U vreme I međuperioda, nastale su Pouka za kralja Merikarea i Priča o rečitom seljaku. - Pouka je pisana u formi političkog testamenata, u koje Merkareov otac odbija azijatsku najezdu istočne delte. - Tokom ovog perioda se pojavljuju pesimistički tekstovi poput Upozorenje egipatskog mudraca, Proročanstvo Nefertija itd.

Srednje carstvo - Do oko 2065. g.p.n.e. su tebanski monarsi uspeli da svoju vlast prošire do Asijuta. - Nebhepetre Mentuhotep II je nastavio politiku svojih prethodnika i uspeo je da ujedini Egipat, uspostavljanje jedinstvene vlasti oko 2040. g.p.n.e. je označilo početak srednjeg carstva. - Mentuhotep II je po osvajanju Herakleopolja promenio svoje Horus ime u ’Ujedinitelj dve zemlje’, naglasivši tako jedinstvo Egipta. Preduzeo je i pohode ka jugu i uspeo je da povrati kontrolu nad Donjom Nubijom, do drugog katarakta, time je zlato Nubije dolazilo u Egipat. - Mentuhotep II je podigao hram mrtvih i grobnicu na zapadnoj obali Nila u Tebi. Hram je podignut u Deir elBahariju nasuprot Karnaka. - Dolazi do unutrašnjih previranja po završetku vladavine Mentuhotepa III, jer njegovog sina Mentuhotepa IV ne beleži ni Torinski papirus, niti kraljevska lista iz Abidosa, ni Spisak iz Sakare jer se pot tim izvorima kao

naslednik pominje Amenemhet I, prvi vladar XII dinastije, koji je obavljao dužnost vezira za vreme Mentuhotepa III. - Proročanstvo Nefertija da je dolazak na vlast Amenemheta I bio nasilne prirode, ali se mora uzeti u obzir da je tekst nastao u vreme ovog vladara. Radnja ovog teksta je smeštena u vreme starog carstva i odvija se na dvoru kralja Snefrua, a sveštenik po imenu Neferti kazuje kralju proročanstvo u kojem će Egipat izvući iz nevolja kralj Ameni. Po ovom proročanstvu su bogovi izabrali Amenmheta, čoveka skromnog porekla. - Novi vladar je odmah svoju pažnju usmerio ka jugu i osigurao egipatsko prisustvo u južnoj Nubiji, podigao je liniju utvrda u Vadi Tumilatu. - Zbog lakšeg upravljanja zemljom, preselio je prestonicu iz Tebe na sever zemlje u Amenmhat-Ititavi. - Kao naslednik Amenemhata I je određen njegov sin Senuserta I, koji je bio njegov savladar 10 godina. Posle ovoga, gotovo svi vladari srednjeg carstva su praktikovali savladarstvo. - Književno delo Pouka kralja Amenemheta I za njegovog sina Senuserta I je nastao u vreme Senuserta I. Izvor prenosi da je u vreme Senusertovog odsustvovanja iz prestonicem dok je bio u Libiji, Amenemhat I ubijen u dvorskoj zaveri. Pouka se izdaje kao da ju je sačinio sam Amenemhat I, obeledanjujući svom sinu u snu šta se desilo, - Nastavak događaja otkriva Povest Sinuheta. Sinuhet je bio dvoranin Amenmhata I i u vreme prevrata je bio u Libiji. On kaže da je Senusert I bio tajno obavešten šta se dešava na dvoru i da je odmah pohitao u prestonicu. - Ostatak vladavine Senuserta I, kao i njegovih naslednika Amenemheta II i Senuserta II su doneli Egiptu stabilnost i napredak. - U regiji Fajuma su preduzeti melioracioni radovi, pa je ta oblast postala poljoprivredni faktor. - Egipat je obnovio trgovačke kontakte sa priobalnim gradovima Levanta i Biblos je postao glavna ekspozitura. - Tokom ove dinastije su takođe uspostavljeni kontakti sa minojskim Kritom. - Od vremena vladavine Senuserta I, Egipćani su na prostoru Donje Nubije, između prvog i drugog katarakta, počeli da grade sistem utvrda kao zaštitu trgovinskih puteva. - O rastu trgovine Levanta i Egipta govore i zidne slike iz grobnice Hnumhotepa II, nomarha Beni Hasana u vreme Senuserta II. - Arheološka istraživanja su pokazala da je u Tel el-Dabi postojala zajednica Azijata još u vreme XIII dinastije i to je jedini dokaz za postojanje naselja azijatskog stanovništva u Egiptu tokom srednjeg carstva. - Granica na severoistoku tokom srednjeg carstva je i pored intezivne aktivnosti rudnika na Sinaju (bakar i tirkiz) kao i onoga iza Sinaja (abonos, lapis-lazuri, srebro) nije prešla prirodne granice prema Sinaju. - Gradovi duž oboda istočne Delte su bili planski nastanjivani i utvrđeni još u vreme X dinastije kako bi se sprečili upadi Azijata. Među naseljima u toj zoni su i Tel el-Daba, Tel el-Rataba. - Srednje carstvo je dostiglo vrhunac za vreme vladavine Senuserta III i Amenemheta III. Senusert III je preduzeo nekoliko vojnih pohoda prema Nubiji i prešao je u regiju iza drugog katarakta. Vojnih pohoda je bilo i na severoistoku: Natpis na steli Husobeka iz vremena Senuserta III govori o vojnoj akciji u regiji južnog Levanta. - U vreme Senuserta III je sprovedena i administrativna reforma kojom je izmenjeno administrativno-upravno ustrojstvo zemlje. Egipat je time podeljen na tri administrativno-upravne regije: sever (donji Egipat), jug (severni i središnji deo gornjeg Egipta) i glava juga (prvih osam noma gornjeg Egipta). - Donja Nubija, kojom se upravljalo iz Mirgise, se nalazila pod kontrolom vezirove kancelarije u Tebi. - Od vremena Senuserta III, služba nomarha nestaje, a institucije žitnice, riznice, sudstva su pod kontrolom vezira. - Sa krajem vladavine Amenemheta III je počela da pada i moć srednjeg carstva. - Sa vladavinom kraljice Sobekneferu se završila epoha XII dinastije. Vladari nisu uspeli da zadrže jedinstvo zemlje. - Kraj srednjeg carstva je označeno premeštajem prestonice iz Ititavija u Tebu u poslednjim decenijama XVIII veka p.n.e. - Srednje carstvo je donelo procvat u književnosti i tada su sačuvani izvori koji govore o ovom periodu. Ti izvori ukazuju na jačanje srednje klase i pisarskog sektora društva u vreme Senusreta III.

- Ovde se nalaze pripovesti poput Priče o Sinohetu, Priče o mornaru brodolomniku, Himne Hapiju, Satire o trgovcu. - Običaji sahranjivanja su isti kao i u I međuperiodu. Grobnice u steni su dominatni oblik. Od vremena Amenemheta I je obnovljena praksa gradnje piramida kao dela vladarskog kompleksa. XII dinastija je gradila u Lištu, Lahunu i Dahšuru. Pored tih kompleksa, nastao je i grad Hetep Senusret za radnike i porodice. - Provincijske grobnice privatnih lica u steni su karakteristične za rano srednje carstvo (mastabe). - Oziris postaje glavno htonsko božanstvo u srednjem carstvu i centar njegov je u Abidosu. Od ovog trenutka je svako imao šansu da se pridruži Ozirisu. - U ovom periodu se kreće sa dekorisanjem nevladarskih kovčega sa Tekstovima kovčega. Reč je o kombinaciji Tekstova piramida i novih tekstova. - U ovom periodu se pojavljuje uvođenje ušabtija, statua koje su polagane u grobnice i predstavljale su magijskog zamenika pokojnika. Kada je vlasnik pozivan da radi za Ozirisa, figurine su ovaj posao obavljale umesto njega. - Kultovi su i Sobeka, Amona i Montua. Sobek je zaštitnik vladara XII i XIII dinastije.

Hetitsko staro carstvo (1650-1420 p.n.e.) - Najstarija svedočanstva o indoevropskim jezicima na Starom istoku potiču sa tablica koje su nastale kao razultat delovanja asirskih trgovaca koji su živeli u Kanešu krajem III i početkom II milenijuma p.n.e. - Na tablicama su zabeležena mnoga indoevropska imena. Sa izuzetkom kasnije frigijskog, svi indoevropski jezici kojima se govorilo na prostoru Male Azije – hetitski (centar Anadolije), palajski (sever), luvijski (jugozapad i zapad) – blisko su povezani ali i drugačiji od ostalih indoevropskih jezika. - Sredinom III milenijuma p.n.e. protoindoevropjani su se verovatno raslojili u nekoliko odvojenih podgrupa, a jedna od njih, protoanadolijska, se kretala prema Maloj Aziji gde se odvojila u nekoliko grupa, među kojima su hetitskim luvijski, palajski, likijski i lidijski. - Između 2000. i 1900. p.n.e. su ljudi koji su pričali protoanadolijskim jezicima bili prisutni na prostoru Male Azije. - Delove centralne Anadolije je nastanjivala skupina ljudi koji su svoj jezik nazivali nesili prema imenu grada Neše (Kaneš). - Palajci su bili druga grupa Indoevropljana i nastanjivali su oblast severozapadno do zemlje Hati. - Na prostoru zapadne i južne Anadolije su se nalazili Luvijci. - Imena ovih etničkih skupina su izvediena iz termina kojima su u izvorima identifikovani jezici kojima su govorili: nesili, palaumnili i luvili. - Luvijci su se vremenom proširili na veći deo zapadne Anadolije i Luvija se pominje u hetitskim dokumentima kao poseban entitet povezan sa državom Hetita. Kao dokaz za tako nešto ukazuje da su luvijski kultni tekstovi rano bili inkorporirani u korpus religijskih tekstova Hatuše. - Veliki broj naselja bronzanog doba u zapadnoj Anadoliji se dovodi u vezu sa Luvijcima, među kojima je i Apasa, Bejčesultan i Troja VI. Luvijci su se bavili stočarstvom polunomadskog tipa. - Luvijci su bili najbrojnija indoevropska skupina u maloj Aziji. Tokom srednje i kasne bronze se njihova ekspanzija nastaila pa si se sredinom II milenijuma proširili i na jug Anadolije. - U zapadnoj Anadoliji se nalazila i Arzava koja je u hetitskim tekstovima prvi put posvedočena u vreme Hatušiliša I. Sa pojavom Arzave, termin Luvija je prestao da se koristi kao etnogeografsko određenje. - Među najvažnijim nezavisnim zemljama zapadne Anadolije, bile su Masa i Karkisa, potonje Mizija i Karija, kao i luvijska zemlja Luka. - Hetiti su se mešali sa starosedeocima Hatima i prihvatili određene elemente njihove kulture. Hetitski vladari koji su dominirali centralnom Anadolijom između 1650. i 1590. g.p.n.e. su isticali da dinastija potiče iz Kušara, koji je pokorio asirski Kaneš i načinio ga svojom prestonicom.

- Osvajanje Kaneša je moglo uzrokovati razaranje koje je nateralo asisrske trgovce da napuste grad oko 1850. g.p.n.e. Asirci su se vratili i obnovili svoj karum nekoliko generacija kasnije, a situacija se stabilizovala za vreme Anite, sina Pitaninog. - Anita je proširio teritoriju svoje države osvajajući okolne teritorije. Razorio je i bacio prokletstvo na Hatušu. Pitana i Anita su mogli biti preci potonjih hetitskih kraljeva. Kasnije će hetitski vladari obnoviti Hatušu i načiniti je prestonicom. - Na lokalitetu Hatuše je otkriven jedan od najvećih arhiva Starog istoka, oko 35 000 tablica. - Pad Anitinog kraljevstva sa centrom u Neši, razaranje Neše i povlačenje asirskih trgovaca 1750. g.p.n.e. je ostavilo Anadoliju bez pisanih izvora čitav vek. Ovo mračno doba je završeno dolaskom na presto Hatušiliša I (1650-1620 g.p.n.e.), prvog vladara starohetitske države. - Hatušiliš I nije bio osnivač dinastije jer se navodi u izvorima da se se njegov prethodnik zvao Labarna. Na značaj Labarne govorio i to da su potonji kraljevi koristili njegovo ime kao titulu kralj, ovi kraljevi su bili iz Kušara. - Hatušiliš je u jednom trenutku osvojio Hatušu i načinio je prestonicom svoje države. Uspeo je da uspostavi kontrolu nad istočnom Anadolijom, da pređe Taur i prodre u severnu Siriju. Izvori govore da je u 6. godini vladavine ratovao protv Arzave u zapadnoj maloj Aziji. Pohod je verovatno bio jedan u nizu pograničnih sukoba između Hetita i Arzave, a rezultat toga je bilo to da je deo teritorije Arzave u visini hetitske donje zemlje, pripao Hetitima. Hatušiliš I je verovatno preminuo u vreme pohoda na Jamhad. - Hatušiliš je imao velikih porblema da za vreme svoje vlasti odabere naslednika jer je uklonio sinove koji su podigli pobunu protiv njega u želji da preuzmu vlast. Za naslednika prestola je odredio bratovljevog sina, kojeg je u međuvremenu usvojio, ali je ova odluka dobila negodovanje među aristokratijom, pa je morao povući svoju odluku i neposredno pre svoju smrt je za naslednika odredio unuka Muršiliša, kojeg je takođe usvojio. Aristokratija je ovo prihvatila i Muršiliš I vlada 1620-1590. g.p.n.e. - Muršiliš je konsolidovao upravu u oblastima u južnoj Anadoliji koju je osvojio njegov prethodnik. Potom je preduzeo pohod protv Jamhada i uspeo da ga osvoji i uništi. Pad Jamhada je otvorio Hetitima put za osvajanje Vavilona 1595. g.p.n.e. - Muršiliš I je pao kao žrtva zavere koju je predvodio jedan od rođaka. Njegovim ubistvom je otpočeo period anarhije, ubistava članova vladarske porodice i građanskog rata koji je trajao sl par decenija. - Uzdiže se kraljevstvo Mitani, koje je iskoristilo slabost hetitske države pa su par puta upadali na teritoriju Hetita. Istovremeno su pobune uzdizali i hetitski vazali u Maloj Aziji, pa se hetitska država svela na teritoriju Hatuše. - Prilike su se popravile kada je na vlast došao Telepin (1525-1500. g.p.n.e.) i doneo zakon (Telepinov edikt) kojim je jasno definisao pravila nasleđivanja kraljevske vlasti, ali ipak nije uspeo da uspostavi red u državi. - Hetitski vladar nije bio apsolutni monarh iako je upravljao civilnom administracijom i vojskom. Njegovu vlast je ograničavalo veće ’pankus’ koje su u početku činili svi ljudi pod oružjem, kasnije samo aristokratija Hatuše. - Vladar je imao prava da nominuje svog naslednika, ali je njegovo pravo na presto potvrđivao pankus. Veće se staralo i o zaštiti života kraljevske porodice.

Država Mitani - Poreklo Hurita se treba tražiti u oblastima južnog Kavkaza i Jermenije i oko jezera Van. Njihov jezike ne pripada ni semitskoj ni indoevropskoj porodici jezika. Po strukturi je blizak urartskom jeziku, koji se u II milenijumu p.n.e. govorio na prostoru Jermenije i istočne Turske. - Urartski i huritski su verovatno nastali iz istog jezika, iako mnogi istraživači smatraju da je urartski samo poznija faza razvoja hurirtskog. - Krajem ranodinastičkog perioda, jedan talas Hurita se pomerao iz oblasti južnog Kavkaza ka jugu. U akadskom periodu, Huriti su već kontrolisali jedan broj gradova-država u severnoj i severoistočnoj Mesopotamiji.

- Najvažniji grad-država Hurita je bio Urkeš, koji je u huritskim mitovima označen kao prestonica boga-tvorca Kumarbija. - Migracije Hurita ka jugu i zapadu su doživele vrhunac za vreme III dinastije Ura, kao deo velike migracije stanovništva na Starom istoku koji je doveo i Amorite. - Vladari Mesopotamije tog perioda su u to vreme ratovali sa Huritima na severu Mesopotamije i Sirije kako bi zaustavili njihov prodor ka jugu. - Početkom II milenijuma, Huriti su već držali velike delove jugoistočne delove Anadolije i Sirije, ali su ipak tu činili manjinu. - Huritske kolonije (enklave) su postojale u Ebli, Mariju i Alalahu, a huritsko stanovništvo je bilo prisutno i u natpisima iz Čagar-Bazara, Karhemiša, Alepa i Ugarita. - Hetitsko uništenje Jamhada i Vavilona krajem XVII i početkom XVI veka p.n.e. je dovelo bezvlašće na prostoru severne Mesopotamije i Sirije, što su iskoristili Huriti. - Staro semitsko stanovništvo su potisnuli u Tepe Gavri, Nuziju i Arapi u severnoj Mesopotamiju i u Katni, Tunipu, Ugaritu, Alalahu i Emaru i Siriji. - Mitani je najvažnija huritska država i njena istorija se rekonstruiše na osnovu hetitskih, egipatskih i asirskih dokumenata. - Oko 1600. g.p.n.e. jedan broj huritskih gradova-država se ujedinio u jednu državu ili konfederaciju država, a ujedinjenje se pripisuje kralju Baratmi. Njegovo ime, kao i imena velikog broja božanstava (Mitra, Varuna, Indra) je indoevropskog porekla. Središte ove države je između reka Kabur i Balik, a prestonica je u Vašukaniju. - Hetiti su ovu državu nazivali zemlja Huri, asirci Hanigalbat, egipćani Naharina, dok su huriti svoju državu nazivali Mitani. Iako je huritski bio zvanični jezik dvora i administracije, akadski je posvedočen na velikom broju natpisa. - Oko 1500. g.p.n.e je država Mitani postala jedna od najmoćnijih kraljevina zapadne Azije. Držala je pod kontrolom gotovo čitavu Siriju, severnu Mesopotamiju, jugoistočnu Anadoliju i priobalje Levanta. - Krajem XV veka je počela nova dinastija da obnavlja moć hetitske države, Hetiti su činili značajan deo stanovništva u velikom delu nekadašnjih htetitskih zemalja. - Egipatske pretenzije ka Levantu su dovele do sukoba dve sile. Posle niza sukoba sa Egiptom, u vreme Artamame I (1400-1385), sklopljen je mir. - Država Mitani je na vrhuncu bila za vreme naslednika Artamame I, Šutarne II, čak je brak sklopljen između Šutarnine ćerke i novog vladara Egipta, Amenhotepa III. - Posle smrti Šutarne II, Mitani su potresale dinastičke borbe. Na vlast je došao Tušrata (1380-1350), Šutarnin sin. U to vreme su državu ugrožavali Hetiti sa severa i Asirci sa istoka. - Hetitski vladar Šupiluliuma I je upao sa vojskom u severnu Siriju i preoteo vazale Mitanija. Hetiti i Asirci su podržavali različite pretendente u Mitaniju. - Poslednjih decenija XIV veka p.n.e. su Hetiti osvojili Vašukani i na presto postavili Šativazu (1350-1320), Tušratinog sina. Posle hetitskih osvajanja u Siriji, Šativazina država se svela na dolinu Kabura. - Asirci su osvojili i razorili Nuzi, a Šativaza je priznao vrhovnu vlast Asirije. - Natpisi iz vremena asirskog vladara Adad-Nirarija I, beleže pobunu mitanskog kralja Šutaure. Adad-Nirari ga je pobedio i u lancima doveo u Ašur, gde je morao priznati premo Asirije. Posle je vraćen u Mitani, ali uz obavezu da redovno plaća porez. - Šatuarin naslednik, Vasašata se pobunio protiv Asirije i tražio je pomoć Hetita, ali su u to vreme Hetiti bili zaokupljeni unutrašnjim sukobima koji su pratili dolazak na presto Hatušiliša III i mogući nastavak rata sa Ramzesom II koji je podržavao rivalskog pretedenta. - Asirci su osvojili kraljevski grad Taidu i uništili su većinu gradova u dolini Kabura. - U vreme Šalmanasara I (1263-1234) u Vašukaniju je izbila pobuna, a asirski izvori navode da je pogubljeno 14 4000 ljudi, a da su preživeli raseljeni širom Asirije. Posle pobune je preostala teritorija prisjedinjena Asircima i pretvorena u provinciju Hanigalbat sa centrom u Tel Sabi Abijadu, jer su svi stari gradski centri uništeni - Asirci su potom podigli čitav niz utvrda u dolini Balika.

Egipat u vreme drugog međuperioda - Početak drugog međuperioda je počelo premeštanjem prestonice iz Ititavija u Tebu, krajem XIII dinastije. - Gotovo vek pre toga, počela je seoba kananskog stanovništva ka istočnoj delti. U vreme XIII dinastije, njihova najvažnija naselja su u Tel el-Dabi i Tel el-Maskuti. - Semiti su počeli da prihvataju pojedine aspekte egipatske kulture i meša ih sa svojima. Kananski bog oluje Baal poistovećen je sa Setom. - Krajem XVIII veka p.n.e. je počela da slabi vlast dvora i centralne vlasti na prostoru delte i Srednjeg Egipta, neki od dinasta su iskoristili ovu situaciju za uspostavljanje hegemonije nad oblastima kojima su vladali. Ovi vladari pripadaju Manetonovoj XIV dinastiji. - Dok se na severu i u centralnom Egiptu odigravao proces decentralizacije, jugom su iz Tebe još vladali vladari iz XIII dinastije. Kontrolisali su oblast do Abidosa. - Oko 1650. g.p.n.e. je jedna od lokalnih dinastija iz istočne delte uspostavila kontrolu nad Donjim Egiptom, a Egipćani su iz zvali heka hasut (vođe stranih zemalja). Oni su polunomadska skupina sa prostora južnog i severnog Kanana. Posredstvom grčkog jezika se heka hasut pretvorila u Hiksi i počela je da se koristi kao ime naroda, a ne samo kao titula vladara. - Hiksoškoj dinastiji su pripadala šestorica moćnih kraljeva koji su koristili severni i centralni Egipat od 1650. do 1540. g.p.n.e. Prema Manetonu, oni su činili XV dinastiju. - Zbog decentralizacije, Egipćani su došli u kontakt sa nosiocima tri kulture. Populacija C-grupe je živela na prostoru između prvog i drugog katarakta. Kultura C-grupe je posvedočena u Nubiji i Egiptu jer su se brojni Nubijci pred kraj starog carstva stupili u milicije nomarha. - Južno od C-grupe (20 000 ljudi), na prostoru Gornje Nubije, se razvijala civilizacija Kerme, ona se može posmatrati kroz četiri faze: 1. stara Kerma (2400-2000. pne) 2. srednja Kerma (2000-1750. pne) 3. klasična Kerma (1750-1550. pne) 4. pozna Kerma (posle 1550. pne) - Grad Kerma je bio sedište kraljevstva koje je bilo na vrhuncu moći tokom klasičnog perioda koji vremenski odgovara II međuperiodu. Sam grad je bio i verski centar, o čemu svedoči veliki kultni kompleks. - Veliki tumuli u kojima su vladri Kerme sahranjivani, sačuvali su brojne predmete od kojih mnogi potiču iz Gornjeg Egipta. Pošto stanovništvo Kuša nije znalo pismo, antički naziv ove države i ime prestonice nije poznato. - U jednoj od grobnica u Buhenu je posvedočeno Horus ime Neferhotepa I. Na skaraboidnom pečatu iz Mirgise je zabeleženo ime istog kralja. - Za vreme Sobekhotepa IV (XIII dinastija) u Nubiji su se pojavili prvi znaci promena. Epigrafska i arheološka svedočanstva ukazuju na to da su krajem srednjeg carstva i početkom drugog međuperioda Egipćani, koji su još uvek bili naseljeni u tvrđavama donje Nubije, zajedno sa stanovništvom C-grupe i nomadima Istočne pustinje priznavali vlast kralja Kuša. - Krajem srednjeg carstva, zemlje južno od Elefantine su izmakle kontroli Egipta i našli se pod kontrolom loze nubijskih dinasta sa centrom u Kermi, a južna granica Egipta je pomerena na prvi katarakt. - Kraljevi Kuša su shvatali da je savez sa Hiksima na severu koristan za njihovu državu. Taj savez je omogućio Kušu da trguje i sa zemljama istočnog Mediterana. - Josif Flavije je, pozivajući se na Manetona, preneo da se prvi kralj Hiksa zvao Salitis. On je vladao iz Memfisa, ali se utvrdio u Avarisu, u istočnoj delti. - Veliki broj Semita se doselio iz oblasti Kanana na prostor istočne delte tokom srednjeg carstva, a veliki broj vladara je uspeo da kontroliše tu regiju već oko 1720. god. p.n.e. - Potpuni slom centralne uprave otvorio je vrata novom talasu imigranata iz Kanana. - Sredinom XVII veka p.n.e. je jedna grupa ovih pridošlica uspostavila kontrolu nad čitavom regijom pošto je pobedila lokalne egipatske dinaste koji su koristili srednji Egipat. Izvori kažu da su hiksoški kraljevi prinudili vladare Tebe da im plaćaju porez.

- Hiksi su koristili titule i insignije egipatskih faraona, egiptianizovali svoja imena, agažovali su Egupćane u administraciji i koristili su hijeroglife. Slavili su egipatske bogove, pogotovu Seta. - Doseljenici su doneli u Egipat tehniku proizvodnje bronze, a Egipćani su do tada koristili bakarno oružje. - Za vreme drugog međuperioda su Egipćani počeli da koriste dvokolice koju vuku konji, da izrađuju i koriste kompozitni luk i da koriste bronzani oklop i šlemove. - Dvokolice su u novom carstvu bile najvažniji element egipatske vojske. Konji su u Egiptu bili poznati već sredinom 18. veka p.n.e. zahvaljujuči nalazima iz Buhena u Nubiji i Tel el-Dabe i Tel el-Maskute. - Najstarija ikonografska svedočanstva o konjskim dvokolicama su iz vremena Kamozeovog rata sa Hiksima oko 1550. god. p.n.e. - Po hiksoškom preuzimanju kontrole nad severnim i centralnim Egiptom, XIII dinastiju u Tebi je zamenila nova loza. Pod vlašću novih vladara iz Tebe (XVII dinastija) nalazila se teritorija između Abidosa i Elefantine. - Dominacija Hiska u Donjem Egiptu je omogućila Tebancima pristup Levantu i drugim regijama starog Istoka. Savez Hiksa i Kerme je bio pretnja tebanskoj dinastiji. - Posle nekoliko decenija, vladari Tebe su želeli da napadnu svoje severne susede. ’Svađa Apepija i Sekenenrea’, tekst zabeležen na papirusu oko 350 godina kasnije u vreme vladavine Merenptaha (1213-1203. p.n.e.), vladara XIX dinastije, kako navodi Ausere Apepi, vladar Hiksa, narugao vladaru Tebe i tako isprovocirao sukob. - Šta god da je bio povod rata, Sekenenre Tao II (1559-1554. p.n.e.) je započeo pohod koji će u vreme njegovog naslednika, dovesti do proterivanja Hiksa iz Egipta. - Odredi Sekenenre Taoa su ušli na teritoriju srednjeg Egipta i tamo se sukobili sa lokalnim egipatskim dinastima koji su lojalni Hiksima. - Iako je tebanski vladar tokom ove akcije osvojio veliki deo srednjeg Egipta, ipak nije uspeo da uništi Hikse. Analize Sekenenreove mumije pokazale su da je umro nasilnom smrću, tokom rata protiv Hiksa. - Njega ja na prestolu nasledio njegov sin Kamoze. Posle nekoliko manjih akcija na prostoru Donje Nubije,Kamoze je napao teritoriju koju kontrolisali Hiksi. - Uspostavio je kontrolu nad srednjim Egiptom i opustošio okolinu Avarisa. Tokom pripreme za napad, on je nakratko prekinuo akciju i vratio se u Tebu, gde je dodatno osnažio južnu granicu. - U čast svojih uspeha, podigao je dve pobedničke stele, a ubrzo potom je umro. - Zahvaljujući njegovim uspesima, teritorija koju su kontrolisali Hiksi, bila je značajno smanjena. - Osvajanje Avarisa je čekalo njegovog mlađeg brata Ahmosea, čija vladavina označava početak novog carstva. - Osim veza sa Nubijom Hiski su održavali i bliske kontakte sa Levantom. - Izvori iz vremena Kamozea beleže da su stotine brodova punih kananskih dobara bile usidrene u Avarisu. - Izvori ukazuju da su veze sa gradovima južne Palestine bile jake, što ukazuje da je posle uništenja Avarisa, Ahmose napao Šaruhen, grad u južnom Levantu. - Eposi drugog međuperioda u Egiptu savremeni su srednjominojski IIIb i poznominojski Ia i Ib.

Kasitski Vavilon - Kasiti se prvi put pominju pri kraju vladavine Rim-Sina I (1822-1763. pne.) - Kao politički faktor, Kasiti se na prostoru Vavilonije pojavljuju u drugoj polovini 18. veka p.n.e, kada su protiv njih ratovali i Šamsi-Iluna i Rim-Sin II. - Oko 1700. g.p.n.e., kasitsko ime vladara Hane, ukazuje na to da su Kasiti već imali kontrolu nad ovom oblašću. Otprilike u isto vreme su osvojili i Mari. Centar ove države se nalazio u Terki. - Posle hetitskog povlačenja iz Vavilona 1595. g.p.n.e, Kasiti su uspostavili vlast i u centralnoj Mesopotamiji. Kasitska dinastija je vladala Vavilonijom do 1150. g.p.n.e. - Poreklo vode iz planina centralnog Zagrosa, istočno od Vavilona, odakle su se spustili u dolinu Dijale i nastanili se u okolini Sipara. - Imena nekih bogova su indoevropska, pa se smatra da su bili u bliskoj vezi sa indoevropljanima.

- Još nijedan tekst na kasitskom jeziku nije nađen. Oko 260 kasitskih termina je posvedočeno, odnose se na poljoprivredu i uzgoj konja. Govorili su jezikom koji ne pripada nijednoj poznatoj porodici jezika. - Država Kasita je obrazovana u XVI veku p.n.e. Prvi vladar koji je kontrolisao Vavilon je Burnabarijaš I, deseti vladar koji je imenovan u Vavilonskoj listi kraljeva. U vreme obrazovanja države Kasita na severu, na jugu Mesopotamije je postojala država Primorske dinastije koja je kontrolisala Uruk, Ur i Larsu. Ova oblast je priključena Vaviloniji u poslednjim decenijama XVI veka p.n.e. - Početkom XV veka p.n.e. Kasiti su kontrolisali čitavu središnju Mesopotamiju dok se Dilmun u Persijskom zalivu nalazio pod kasitskim protektoratom. - Kasitski Vavilon je sredinom II milenijuma p.n.e. bio vodeća sila Starog Istoka, o čemu svedoče Pisma iz Amarne. Prepiska Amenhotepa III i dvojice kasitskih kraljeva (Kadašman-Enlila i Burnabarijaša II), koja se uglavnom odnosi na sklapanje diplomatskih brakova, ukazuje na to da su dve države u političkom pogledu bile u istom novou. - Svi kasitski vladari do Kaštilijaša IV su nosili kasitska imena. Posle asirskog upada u Vaviloniju, u vreme Tukulti-Ninutre I (1233-1197. p.n.e), kasitski vladari su počeli da nose i akadska imena. Vladari tri postkasitske dinastije (1150-982. p.n.e.), druge dinastije Isina, druge primorske dinastije i Bazu dinastije su nosili akadskokasitska imena. - Pod poznim kasitskim vladarima, kontrola Vavilona je počela da slabi, što se odrazilo posebno na granične provincije koje su počele da se osamostaljuju. - Tukulti-Ninutra I je uspeo da porazi Kaštrilijaša IV i odveo ga u lancima u Ašur. - 10 god posle ovoga je Vavilonijom upravljao asirski štićenik. - Zahvaljujući Elamu su Kasiti uspeli da povrate nezavisnost, pa je elamska vojska okončala postojanje kasitske dinastije oko 1150. god. p.n.e. - Kasiti su po doseljavanju prihvatili kulturno i versko nasleđe Mesopotamije. Vladari su podsticali religiju starovavilonskog i akadskog perioda. Sami Kasiti nisu ostavili traga u kulturi Vavilona. - Većina dokumenata iz kasitskog perioda (oko 12 000) je pronađeno u Nipuru i pripada upravniku grada i odnose se na period 1360-1220. g.p.n.e. - Služba upravnika je bila sekularna ali je verovatno obavljao i funkciju visokog sveštenika Enlilovog hrama u Nipuru. - Stepen urbanizacije u Vaviloniji je opao u odnosu na prvu polovinu II milenijuma, kasitski vladari su obnavljali stare gradove poput nove prestonice Dur-Kurigalzu, severno od Vavilona, koja je podignuta u vreme Kurigalzua I u 15. veku p.n.e. - Najvažnija književna dela su: Neka mi bude dopušteno da slavim boga (Marduka) zbog njegove mudrosti (Knjiga o Jovu), Ep o Gilgamešu, Enuma Eliš. - Kasitski vladari su odbacili sistem datovanja po kome je svaka godina nosila određeno ime, umesto toga su računali vreme u odnosu na godine vladavine trenutnog kralja, počev od nove godine u godini njegovog stupanja na presto. - Počeli su da koriste kuduru spomenike (stele malih dimenzija) na kojima su beležene odluke o dodeljivanju zemljišta. - Pošto je kamen za izradu skulptura bio skup jer se uvozio, Kasiti su modelovali cigle i pravilnim slaganjem se dobijala predstava u reljefu. Ovaj tip dekoracije (keramo-plastika) je u kapiji boginje Ištar. - Kasiti su unapredili i lake dvokolice. Uzgajali su punokrvne konje.