Zakoni.docx

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja - Sistem obrazovanja i vaspitanja obuhvata: 1. predškolsko vaspitanje i obrazovanje; 2. osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje; 3. obrazovanje odraslih. - Osnovna načela na kojima se zasniva obrazovno – vaspitni rad ma kog predmeta u školi su nastavni ili didaktički principi. - Ishodi obrazovanja i vaspitanja su jasni i konkretni iskazi o tome šta se od učenika očekuje da zna, razume i da je sposoban da pokaže, odnosno uradi nakon završenog odgovarajućeg nivoa obrazovanja i vaspitanja. - Ishodi obrazovanja i vaspitanja su osnova za planiranje, praćenje i vrednovanje obrazovanja i vaspitanja. Ovi ishodi predstavljaju sposobnost učenika da uradi nešto ’učenik će biti u stanju da.’ - Cilj je za razliku od ishoda, opšti i široko postavljeni rezultat koji treba da se dobije učenjem. U pitanju su dugoročni rezultati i efekti koji treba da budu ostvareni u razredu, odeljenju ili pojedinačnom času. - Standardi obrazovanja i vaspitanja predstavljaju skup normi na osnovu kojih se vrši procena kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i to: 1. Standardi postignuća učenika; 2. Standardi kvaliteta rada ustanove; 3. Standardi kvaliteta udžbenika; 4. Standardi kompetencija nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika; 5. Standardi kompetencija direktora. - Ključne kompetencije predstavljaju skup integrisanih znanja, veština stavova koji su potrebni svakom pojedincu za lično ispunjenje i razvoj, uključivanje u društveni život i zapošljavanje, ključne kompetencije za celoživotno učenje su: 1. Komunikacija na maternjem jeziku 2. Komunikacija na stranom jeziku 3. Matematičke, naučne i tehnološke kompetencije 4. Digitalna kompetencija 5. Učenje učenja 6. Društvene i građanske kompetencije 7. Osećaj za inicijativu i preduzetništvo 8. Kulturološka osvešćenost i izražavanje - Opšte predmetne kompetencije predstavljaju znanja, umenja, veštine i stavove koje učenici treba da usvoje kroz savladavanje određenog predmeta u školi na kraju obrazovnog ciklusa (Prvi ciklus 1-4 osnovne, Drugi ciklus 5-8 osnovne, Treći ciklus srednja škola). - Opštepredmetna kompetencija opisuje krajnju svrhu učenja datog predmeta, postoje specifične predmetne kompetencije koje opisuju specifična znanja i sposobnosti koje učenici koriste za usvajanje opšte predmetne kompetencije. - Opšte međupredmetne kompetencije se zasnivaju na ključnim kompetencijama, razvijaju se kroz nastavu svih predmeta, primenjive su u različitim situacijama i kontekstima pri rešavanju različitih problema i zadataka i neophodne su svim učenicima za lično ostvarenje i razvoj i uključivanje u društvene tokove i zapošljavanje, ujedno čine osnovu za celoživotno učenje. - Postoje opšte međupredmetne kompetencije za kraj obaveznog osnovnog obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji kao i opšte međupredmetne kompetencije za kraj srednjeg obrazovanja. - U ustanovi vaspitno obrazovni, obrazovno vaspitni i vaspitni rad obavljaju nastavnik, vaspitač i stručni saradnik. Obrazovno-vaspitni rad obuhvata nastavne i vannastavne aktivnosti ustanove kojima se ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja i postižu se propisani ciljevi i standardi postignuća.

- Članove Nacionalnog prosvetnog saveta imenuje Vlada sa liste predlagača: SANU, Matica srpska, KONUS, nacionalni savet nacionalnih manjina, SPC, Komisije za versku nastavu u školi, strukovnih udruženja, stručnih društava i sindikata. - U oblasti razvoja i unapređivanja sistema obrazovanja i vaspitanja Nacionalni prosvetni savet daje mišljenje: 1. O stanju obrazovanja i vaspitanja i usaglašenosti sistema sa evropskim principima i vrednostima; 2. O pravcima razvoja i unapređivanja kvaliteta predškolskog, osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja. 3. Ministarstvu u postupku donošenja zakona i drugih akata od značaja za oblast obrazovanja i vaspitanja. 4. O standardima postignuća 5. O standardima: kompetencija za profesiju nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika i njihovog profesionalnog razvoja; standardima kompetencija direktora, standardirma kvaliteta udžbenika i nastavnih sredstava, standardima uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, standardima kvaliteta rada ustanove. - Radi praćenja, obezbeđivanja i unapređivanja kvaliteta i razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja, za obavljanje razvojnih, savetodavnih, istraživačkih i drugih stručnih poslova u obrazovanju i vaspitanju, republika Srbija osniva: 1. Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja – obavlja sturčne poslove iz oblasti obrazovanja i vaspitanja i učestvuje u pripremi propisa iz nadležnosti Ministarstva i u svom sastavu ima organizacione jedinice – centre: - Centar za razvoj programa i udžbenika - Centar za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih - Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju 2. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja – obavlja stručne poslove u oblasti praćenja i vrednovanja stepena ostvarenosti opštih principa, ciljeva obrazovanja i vaspitanja kao i ostvarivanja standarda postignuća. - Nacionalni okvir kurikuluma (NOK) daje smernice za proces obrazovanja i vaspitanja na predškolskom, osnovnoškolskom i srednješkolskom nivou i postavlja ih u zajednički okvir i uzajamno povezuje ključne elemente procesa obrazovanja i vaspitanja. - NOK predstavlja osnovu za izradu planova i programa nastave i učenja. On predlaže napuštanje sadržaja i prelazak na obrazovanje zasnovano na kompetencijama i ishodima. Usmerenje na funkcionalnu dimenziju i celoživotno učenje, da se uči uvek i svuda. Podstiče se inkluzija u obrazovanju, individualizacija učenika i dodatne aktivnosti. Planovi i programi nastave i učenja osnovnog i srednjeg obrazovanja - Planovi nastave i učenja sadrže: 1. listu obaveznih predmeta i izbornih programa i aktivnosti po razredima 2. ukupan godišnji fond časova po predmetima, programima i aktivnostima 3. nedeljni fond časova po predmetima, programima i aktivnostima - Program je sredstvo za ostvarivanje standarda i razvijanje kompetencija. Programi nastave učenja u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju sadrže: 1. ciljeve osnovnog opšteg srednjeg, stručnog i umetničkog obrazovanja i vaspitanja i ciljeve učenja predmeta, izbornih predmeta i aktivnosti po razredima 2. opšte predmetne kompetencije 3. specifične predmetne kompetencije 4. ishode učenja 5. obrazovne standarde za osnovno obrazovanje i vaspitanje i opšte srednje obrazovanje i vaspitanje 6. standard kvalifikacije za srednje stručno obrazovanje i vaspitanje 7. ključne pojmove sadržaja svakog predmeta

8. uputstvo za didaktičko-metodičko ostvarivanje programa 9. uputstva za formativno i sumativno ocenjivanje - Sve vezano za obrazovanje i vaspitanje donosi ministar po pribavljenom mišljenju Nacionalnog prosvetnog saveta. Standardi kompetencija za profesiju nastavnika i njegovog profesionalnog razvoja - Kompetencije postoje za: nastavnu oblast; poučavanje i učenje podršku razvoju ličnosti učenika; komunikaciju i saradnju. - Oni se posmatraju kroz znanja, planiranje, realizaciju, vrednovanje i usavršavanje. Udžbenik u nastavi istorije - Ono je osnovni izvor znanja i nastavno sredstvo. Postoje 3 vrste: 1. klasičan (osnovni tekst + ilustracije); 2. integrisan/kombinovan (sadrži pitanja i zadatke + klasičan); 3. programiran (nastavni program raspoređen oko ključnih pojmova po logičkoj strukturi). - Programska nastava je zasnovana na povratnim informacijama učenika i potkrepljenjima od strane nastavnika. - Pojmovi su opšte ideje, sredstvo pomoću kojeg se organizuje istorijsko znanje, vrše uopštavanja, poredi, uočavanju sličnosti i razlike, pravilnosti. Stradling govori o 2 vrste pojmova: 1. sadržinski – pojmovi prvog reda (totalni rat, revolucija..); 2. tehnički – pojmovi drugog reda (kontinuitet, hronologija, urzočnost). - Udžbenik mora biti naučno zasnovan, mora biti pedagoško-psihološki zasnovan, jezik mora imati norme književnog jezika. Takođe udžbenik mora biti ilustrovan i grafički opremljen (kvalitetna hartija, istaknuti naslovi i slično) - Udžbenik mora sadržati i didaktičku opremu poput sadržaja, uvoda za teme i jedinice, sinteze, podsetnike ali i hronološke i sinhronističke tablice. - Učenik se bavi udžbenikom na času pod nastavnikom, samostalnim radom kod kuće i radom domaćih zadataka. Nastavnik kritikuje tekst, vrši aktuelizaciju vizuelnih materijala i vrši korelaciju slike i teksta. Multiperspektivnost - Analitički pristup istorijskom događaju ili procesu se vrši iz više stanovišta u cilju boljeg razumevanja. Zavisi od sposobnosti da se međusobno povežu različita stanovišta. Ima 3 cilja: 1. veće razumevanje razmatranjem sličnosti i razlika stanovišta svih aktera. 2. dublje razumevanje razmtranjem odnosa između nacija, susednih zemalja ili većine i manjine u okviru države. 3. jasnija slika o dinamici istraživanjem interakcija među učesnicima i njihove međuzavisnosti. - Istorijska empatija je sposobnost da se zamislimo da smo neko drugi i pokušaj da tako uvidimo kako je neko shvatio neki događaj i zašto. - Pedagogiju dekonstrukcije je ustanovio Antonio Nani i to je polaženje od stanovišta onog drugog. Osetljive i kontroverzne teme - Nije kontroverzno isto što i osetljivo. - Kod kontrovernih tema treba izvršiti kritičku analizu svedočanstva kako bi se shvatilo da stvari nisu crno bele, kako bi se grupisale tvrdnje, razdvojilo bitno od nebitnog. To se vrši postavljanjem analitičkih pitanja: koji su motivi, tuđe viđenje uzroka, izostavljanje podataka... Ujedno je bitna i analiza jezika: upotreba analogija, stereotipa, lekcija iz istorije.

- Kod osetljivih pitanja, postoje 4 strategije: 1. distanciranje – traženje analogija i paralela u drugim društvima i državama ili traganje za istorijatom datog pitanja 2. kompenzacija – nastavnik kao đavolji advokat pokušava istaći protivrečnosti u stavovima učenika i demitologizovati njihove tvrdnje 3. empatija – pr. U slučaju diskriminacije jedne grupe od strane većine učenika 4. istraživanje – pre svega kada postoje stereotipi Standardi postignuća - Standardi su zasnovani na kompetencijama, oni treba da pokažu šta učenici mogu ili znaju da urade na određenom nivou razvoja kompetencija, prema standardima se meri nivo određene kompetencije koji je ostvaren na kraju osnovnog ili srednjeg obrazovanja. Pored kompetencija, merenju preko standarda podležu i ishodi. - Za svaku kompetenciju su definisana 3 standarda (nivoa postignuća). Oni su kumulativni (ugrađeni jedan u drugi) – pokazuju u kom nivou je učenik ovladao određenim kompetencijama: 1. Osnovni nivo (80% učenika treba da postigne) 2. Srednji nivo (50%) 3. Napredni nivo (20%) - Iskazi standarda definišu konkretna znanja, veštine i stavove koje učenici treba da steknu u određenoj oblasti nastave na određenom nivou standarda. - Primer standarda: Učenik može da reši dve jednačine sa dve nepoznate; Učenik može da napiše osvrt na knjigu. - Opštepredmetna kompetencija za predmet istorije sadrži više komponenti, npr razvijanje svesti učenika u značaju proučavanja istorije za razumevanje proščosti i sadašnjosti, razvijanje analitičkih veština i kritičkog mišljenja i slično. - Pored ove opštepredmetne kompetencije za nastavu postoje i dve specifične predmetne kompentencije isto tako podeljene u tri nivoa: 1. Razumevanje istorije i kritički odnos prema prošlosti i sadašnjosti 2. Razumevanje istorije i savremenih identiteta kao osnova za aktivno učestvovanje u društvu.