Mladi Reporter - April

KOMERCIJAL A vs UNDERGROUND APRIL 2009

-

JUŽNA SRBIJA

-

PRAVA OMLADINSKA NOVINA

-

B E S P L AT N O I Z D A N J E

mladi

Reporter

Marčelo: Treća strana medalje Ko sad upali baklju i odabere stranu, učiniće to znajući šta radi

strana 6

SUROVA ISTINA

strana 4 Ljudi uglavnom zatvaraju uši na sam pomen reči filozofija. Verujem da je to zato što im je ova “ljubav prema mudrosti” (filos - ljubav, sofija - mudrost) saopštena na loš način. Ja sam pristalica načela: jednostavnost je najbliža savršenosti. U skladu sa tim, želim da kažem nekoliko reči o filozofu Fridrihu Ničeu i o njegovim stavovima. Fridrih Niče (Friedrich Nietzsche) je rođen u Rekenu kod Lajpciga 1844. godine. Tvrdio je da je volja pokretač svega. Život je završio kao duševni bolesnik. Umro je 1900. godine u Vajmaru kod Lajpciga...

BUNT! (U glavi)

Neshvaćeni

strana 4

strana 2

Nedavno je u Londonu održan samit grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta, G 20. Tema samita je bila aktuelna ekonomska kriza. Međutim, upravo politika najmoćnijih i najuticajnijih eko-

nomija na planeti dovela je do krize. Ne samo ove poslednje već i svake druge koja se javljala do sada. Politika tih zemalja dovodi ljude i decu u Africi do umiranja od gladi i bolesti.

Na početku, govoreći o hiphopu, ne govorim o pravcu, alternativi niti samo jednom izboru muzike… Govorim o hip-hopu kao načinu života i ponašanja; kao jedinstvu kul-

ANA(liza) bajke:

Pepeljuga

Kroz prizmu sadašnjeg trenutka verovatno bismo se latili teorije o tome kako su nekada u tim „starovremskim“ i posve arhaičnim bajkama žene tražile princa na belom konju, a da sada čekaju konja u besnim kolima... strana 7

ture i umetnosti; o hip-hopu kao načinu stvaranja i shvatanja… Kao delu čitavog tog hip-hop sveta i načinu doživljavanja današnjice i okruženja govorim o hip-hopu kao plesu… Ne o brejk densu niti elektrik bugiju.

strana

Reporter

mladi

2

april 2009.

“Neshvaćeni u svojoj sredini” Na početku, govoreći o hip-hopu, ne govorim o pravcu, alternativi niti samo jednom izboru muzike…Govorim o hip-hopu kao načinu života i ponašanja; kao jedinstvu kulture i umetnosti; o hip-hopu kao načinu stvaranja i shvatanja…Kao delu čitavog tog hip-hop sveta i načinu doživljavanja današnjice i okruženja govorim o hip-hopu kao plesu…Ne o brejk densu niti elektrik bugiju. Hip-hop kao ples je nastao kao način izražavanja sopstvenog doživljaja muzike, još kada je hip-hop kao pravac u muzici postavljao prve korake i uspehe. Danas se, hip-hop ples znatno razlikuje. Prošao je dosta faza u razvoju kao i svi pravci koji bivaju obeleženi određenim stilovima koji traju izvestan vremenski period. Pa tako, hip-hop danas predstavlja jednu vrstu plesa koja danas nosi jedan sasvim drugačiji karakter. Hip-hop kao ples postoji i u Srbiji, pa eto i kod nas, u Leskovcu. Mnogi i ne znaju ali čitava priča što se tiče hip-hopa u Leskovcu počela je oktobra 2005.godine kada je Miodrag Miša Cvetković otvorio školu plesa a u okviru plesne škole La Luna.Od tada pa sve do danas postoji grupa Wizard koja je prva formirana nakon otvaranja škole hip-hopa u našem gradu. Naravno, postoji jos par grupa koje su formirane nakon upisa novih polaznika svake naredne godine. Odskora je La Luna klub postao član plesnog kluba Fenix pa samim tim i grupa Wizard. Kao član grupe Wizard još od njenog formiranja 2005.godine bila sam učesnik mnogih takmičenja. Takmičenja se organizuju na nivou opština, države, zatim su tu balkanska, evropska i svetska prvenstva. Postoje različite kategorije za koje se prijav-

ljuju takmičari i u kojima učestvuju boreći se za određeno mesto ili titulu. Kao i na svakom takmičenju imate određeno vreme da pokažete svoje umeće što, zatim, biva ocenjivano od strane sudija. Ukoliko postignete dobre rezultate i kvalifikacije dobijate priliku da predstavljate Srbiju tako što ćete biti član reprezentacije i učestvovati na svetskim kupovima. Na takmičenjima postoji velika konkurencija, ali grupa Wizard je do sada postizala dosta dobre rezultate. Nastupali smo i na određenim manifestacijama i u pojedinim televizijskim emisijama. Takmičenja su takođe i prelepa druženja na kojima stičete prijatelje iz drugih gradova, nova iskustva i delite sa drugima neki svoj doživljaj hip-hop muzike i svoj lični stav o novinama u tom svetu. Kada kažem nekome da treniram hiphop obično pomisle da se vrtim na glavi ili slično, a da ne pominjem to da ljudi čak i ne znaju da to postoji u našem gradu pa i kada nas vide na nastupima obično pitanje koje usledi jeste:”A odakle ste vi?”. Ali, ne krivim

ljude za to… Jednostavno smatram da prvo čitava ta priča o hip-hopu nije dovoljno propraćena u medijima ili bar ne u tolikoj meri kao što je slučaj sa drugim gradovima u Srbiji. Mislim da se ne pridaje dovoljno značaja dešavanjima vezanim za hiphop. Jer ukoliko situacija ostane ovakva kakva i jeste bila do sada, ko zna koje je sledeće pitanje koje mi može biti postavljeno... Osim grupe, p o s t o j i mogućnost takmičenja i u drugim kategorijama, pa se tako i ja takmičim i u kategoriji solista, parova, male grupe i formacije, a sve to u okviru A kategorije. Ali jednostavno, pored svega onoga što je danas in i popularno, a po meni manje vredno, gotovo je nemoguće dokazati se, bar što se tiče ovog plesa, pogotovo u jednoj sredini kao što je naša. Često ljudi smatraju da ukoliko neko sluša hip-hop ili se obuče čak i malo drugačije, jeste čudak i da takvi pojedinci jedino što žele jeste da privlače pažnju okoline. Ali, naprotiv… To je samo onaj stav koji vam pruža dobar osećaj; to je samo ona odeća

koja izražava deo vaše ličnosti ili neku sklonost, interesovanje; to je samo ona muzika koja vas opušta ili kojoj pribegavate kada se umorite od svakodnevice. I da, to je samo onaj ples koji mi volimo, kroz koji izražavamo neki svoj doživljaj promena ili situacija, kroz koji težite usavršavanju jer taj ples i jeste smisao čitavog truda da stalno napredujete…. Hip-hop jeste i određena vrsta sporta. Mnogi misle da hip-hop ne predstavlja veliki napor niti da stvara bilo kakav zamor. Ali, to nije tako jer kao i svaki sport zahteva stalno treniranje i adekvatnu ishranu. Da bi se čitav taj tempo mogao izdržati potrebno je imati i kondicione treninge koji znaju biti dosta iscrpljujući. A kada se sprema koreografija za formaciju sprema se i određena “priča” koja pojačava čitav doživljaj tog plesa, ali su takođe tu i različiti efekti uz koje treba uskladiti i pokrete, a to zaista nije mali posao ni za koreografa ni za igrače. I naravno kao i u svakom sportu neophodno je konstantno ulaganje u sebe, i kao i u svakom sportu postoje i neuspesi i nepravde, ali kada nešto volite, donekle se i ne borite za nagrade niti za mesta na državnom prvenstvu, već igrate za sebe, a osećate se zadovoljno onda kada vi, u stvari, shvatite da ste napredovali. I tako, hip-hoperi neshvaćeni u svojoj sredini trajemo jer smatramo, zapravo, znamo da to vredi, čak i kada nas drugi ne shvataju ozbiljno i čak i onda kada, u našem gradu, bivamo samo “oni” koji privlače pažnju “frikastim” stavovima i izgledom. Za sve one koji shvataju smisao borbe za ono što je ostalima tj. većini besmisleno… Peace! Milica Jović

Uticaj padeža na letargičnost jedne frajle Umetnost je uzvišena.. zar ne? Umetnost je mistična i njene čari mogu doživeti samo posebni ljudi, odabrani.... i to se ne uči, ne! To jednostavno dolazi sa rođenjem.. ili jesi ili nisi - nema sredine..

Motivacija je nešto više od osećaja, nagon za napredovanjem. Ona ne donosi uspeh i sreću koju zeliš. Ona te pokreće od mesta gde si sad do mesta gde zeliš da budeš.. Volim da verujem da je moj pokretač sama umetnost... Umetnost je uzvišena.. zar ne? Umetnost je mistična i njene čari mogu doživeti samo posebni ljudi, odabrani.. i to se ne uči, ne! To jednostavno dolazi sa rođenjem.. ili jesi ili nisi - nema sredine.. Biti umetnik znači biti pre svega – genije! Vizionar, emancipovana ličnost, kreativac, džentlmen i pre svega širokih pogleda na svet... Ja? Ja sam umetnik, i moj svet je predivan... ja vidim, osećam i dišem na jedan poseban način.. Boje su mnogo izraženije,a mirisi kafe, zime, toplog hleba ili kože na mojim sandalama inspirišu pri prvom susretu.. Buđenje sa toplinom sunca na licu u cik zore ne predstavlja problem, ne, pa čak ni bez te topline.. jer, pomisao na produktivnost koju dan može da donese budi sva čula

i osmeh je već tu.. i sa tim osmehom krećem u svoj kreativni prostor, mnogima poznat pod imenom FAKULTET... Moj kreativni prostor nije preterano veliki, no ipak, onako, potaman za rad... Naravno, njega delim sa nekolicinom Odabranih, što u suštini i nije tako loša stvar, jer i sam timski rad moze dovesti do jako zanimljivih ideja.. Dve krupne osobe igraju jako važnu ulogu u usmeravanju naših genija, sa živahnim inspirativnim pričama. Ideje se rađaju kao u proleće.. Oni su uvek tu da sa nama lično porazgovaraju i koriguju projekte... Jasno i glasno teme doleću do nas, ne tražimo prečice – one se same stvaraju pred nama... u našem kreativnom prostoru nema mesta za sujetu, zlobu i zavist.. naš je svet nezagađen... Oh, umetnost je tako precenjena! I umetnici.. oni naročito.. i ne samo precenjena, vec je to osećanje kulminiralo do tih granica da za umetnicima sada lebdi oblačak ludosti koji vec objašnjava svaki njihov

postupak.. pa se mlađani šepure k’o fazani u proleće.. za njih već ne postoje granice, jer, Bože moj, „pusti ih oni su umetnici“.. Glumatajući svoje beznačajne uloge, gube se čak i u svojoj mizernosti.. Pravo su mi se smučili.. Hm, da, Ja sam kvazi-umetnik i moj je život potpuno običan.. Dane odvajam brojevima, ne čulima, ne osećanjima.. . Administracija mi nalaže da minute, sate i neke druge merne jedinice provodim u podrumu... naš fakultet, da.. pod lupetanjima stopala osmaka koji nam ljubazno ustupaju podrum svoje škole, slušamo priče o Liliputancima i ribaru iz Edinburga, o pustim željama o zaposlenju u ne-daj-Bože nekoj poznatijoj kompaniju i o hilja-

Reporter

mladi

april 2009.

dama ograničenja kojih se moramo držati u radu.. to je to, Šmizlo, vreme iskompleksiranih dolazi, ili u ovom slučaju uveliko udara na vrata.. Bije i ruši sve mitove o uzvišenosti ove discipline.. Satire se o pričama Gospode, koja zbog svojih obaveza na Ko-Zna-Kom-Sve-Fakultetu nemaju dovoljno vremena za studente, pa se časovi i pored nabubrelih podočnjaka redovno zakazuju i mimo termina, jer tad Gospodi odgovara, naravno.. da, studirati umetnost zaista je nepredvidivo... Dakle... Umetnost kao motivacija?! No way Jose! Ne u današnje vreme... Tatjana Cvetanović

Res, non verba Da li podatak da u Srbiji postoji čak 4.481 divlja deponija, koje najčešće nastaju pored reka, u selima i na obodima gradova, budi vašu uspavanu svest? Dokle će Leskovac i njegovi građani biti prepoznatljivi po lošoj navici da bacaju đubre gde stignu?

građane percipiraju kao najveće zagađivače. Zato, budimo iskreni prema prirodi, sugrađanima, ali i prema sebi samima. Mi smo ti koji prljaju sopstveni grad, selo, reku ili planinu. Moramo promeniti loše navike da bacamo otpad gde stignemo, da prestanemo sa korišćenjem plastičnih kesa u ogromnim količinama, kao i da konkretnim primerima i akcijama čišćenja okoline pokažemo da je leskovačka omladina spremna da uzme deo odgovornosti u svoje ruke, kad to već ne čine nadležne službe.

Možda naslov ovog teksta zbuni čitaoca, pa pomisli da je reč o nekom književnom delu ili latinskim izrekama. Ni jedno ni drugo, već kao što izreka kaže – „Dela, ne reči“! Da li podatak da u Srbiji postoji čak 4.481 divlja deponija, koje najčešće nastaju pored reka, u selima i na obodima gradova, budi vašu uspavanu svest? Dokle će Leskovac i njegovi građani biti prepoznatljivi po lošoj navici da bacaju đubre gde stignu? Na žalost, činjenicu da je naša ekološka i građanska svest na niskom nivou potvrđuje i podatak da se na teritoriji Leskovca nalazi čak 359 divljih deponija, što ga čini drugim gradom u Srbiji po broju divljih deponija. Svakako da to nije za pohvalu, ali ne treba se stideti i čekati da se problem reši sam od sebe, već se moraju preduzeti konkretne akcije koje će dati rezultate u što kraćem roku.

Ko je kriv? Podaci do kojih je Cesid došao u svom istraživanju, pokazuju da samo 23 odsto građana poznaje ekološke teme, ali je tek svaki deseti spreman na konkretnu ekološku akciju, dok skoro 70 odsto građana veoma malo, ili uopšte ne učestvuje u ekološkim akcijama i kampanjama. Takvi poražavajući podaci pokazuju da je ekološka svest građana Srbije na izuzetno niskom nivou. Inače, na pitanje „ko nas zagađuje“ ispitanici su odgovorima pokazali da same

Što se tiče rada komunalnih preduzeća u našem gradu, suvišno je trošiti reči. Neadekvatan pristup rešavanju problema divljih deponija samo je jedan od razloga zbog kojih i oni snose veliki deo odgovornosti za nastalu situaciju. Takođe, lokalna samouprava će, bez obzira koja opcija je na vlasti, uvek prebacivati loptu u tuđe dvorište rečima: „ …nemamo dovoljno novca, nedostaju nam kamioni, kontejneri i slično“.

strana

Koju poruku šaljemo?

Producentska kuća “Emotion” je i ove godine emitovala reality show „VIP Veliki brat“. Veliki brat predstavlja pravi fenomen u Srbiji i ostavlja posledice po sve nas. Dok se neko tuče za daljinski, rugima je to porodična serija. Kakvo je stanje bilo sa klincima u Srbiji, to smo očigledno primetili s obzirom na pad posete Facebook-u za vreme emitovanja ovog reality show-a . Ponovo i ponovo je Veliki brat postao vrlo aktuelan na sreću ili na žalost?! Hm… veoma diskutabilno…. Ovaj serijal Velikog brata svakako će ostati upamćen i po prvom učešću jednog srpskog političara, lidera Lige Socijaldemokrata Vojvodine – Nenada Čanka, koji je ušao u kuću da “dokaže” da je ovaj koncept zapravo “dno dna”, mada je svesrdno učestvovao u postavljenim zadacima. Međutim, na treću sreću, Miki

E, sad je i tom izgovoru kraj, jer odnedavno siromašne lokalne samouprave imaju mogućnost da konkurišu za dodelu sredstava iz Fonda za zaštitu životne sredine, pa neka nabave nove kontejnere, neka nabave kamione za odvoženje smeća i neka posao čišćenja Leskovca obave valjano. Nemojmo dozvoliti da svaki posetilac koji dođe u Leskovac kaže: … lep je grad, samo je mnogo prljav…

Rešenje problema Civilni sektor, odnosno građani okupljeni u organizacije civilnog društva (OCD) treba da, u okviru svojih programa i projekata unapređenja kapaciteta civilnog društva, mnogo više rade na podizanju nivoa ekološke svesti građana. Takođe, organizovanjem konkretnih akcija čišćenja grada i okoline, treba da dati primer i pokre-

je mirne glave otišao kući sa 50 000 evra…. Zaslužena pobeda ili ne – slažem se sa Čankom koji kaže da je Mikijeva pobeda pokazala šta je dominantan sistem vrednosti onih ljudi koji gledaju ovaj program. Sve u svemu, dok su “prijatelji” uspeli da postanu neprijatelji, niko nije razmatrao pitanje da li je šou bio vredan toliko uloženog novca i, ako bismo se malo zapitali i razmislili, svakako bi bilo bolje taj utrošeni novac uložiti u neke humanitarne svrhe….. Summa summarum – štampa je uveliko pisala o Velikom bratu, takođe je i Youtube odigrao važnu online ulogu! Dakle, poruku koju nam je očigledno ostavio Veliki brat nije “radi da bi bio poznat” u realnom svetu, već “pristani na bilo šta i tako ćeš postati uspešan i zaraditi novac”! Martin

nuti sve stanovnike Leskovca na akciju. Dovoljno je, primera radi, da ekološke sekcije u školama i omladine političkih partija zajedničkim snagama očiste korito Veternice na području grada, a ta akcija bi bila pravi primer kako se građanska svest i odgovornost formiraju pod uticajem politički aktivnih građana. Naravno, za one nepopravljive, koji ružne navike menjaju samo kada ih „udare po džepu“ , Ministarstvo životne sredine je izmenama zakona predvidelo strožije kazne, pa će iznosi kazni biti desetostruko veći od dosadašnjih. Ipak, ne treba čekati da kazne počnu da „menjaju“ navike neodgovornih pojedinaca, već se mora preći sa dela na reči. Res, non verba!

Gde ima najviše divljih deponija: 1. Kraljevo 463

2. Leskovac 359 3. Kruševac 182 4. Nova Varoš 121 5. Lapovo 112 6. Vlasotince 109 7. Obrenovac 97 8. Svilajnac 91 9. Lebane 88 10. Medveđa 71 11. Sokobanja 66 12. Subotica 65 13. Lučani 62 14. Knić 51 15. Novi Sad 50 16. Vladičin Han 50 17. Varvarin 43 18. Lazarevac 42 19. Loznica 42 20. Beograd 28

Petar Đurović

3

Reporter

mladi

4

strana

april 2009.

BUNT ! (u glavi) Nedavno je u Londonu održan samit grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta, G 20. Tema samita je bila aktuelna ekonomska kriza. Međutim, upravo politika najmoćnijih i najuticajnijih ekonomija na planeti dovela je do krize. Ne samo ove poslednje već i svake druge koja se javljala do sada. Politika tih zemalja dovodi ljude i decu u Africi do umiranja od gladi i bolesti. Politika tih zemalja srozava planetu Zemlju do te mere, da je opstanak živih bića u narednim vekovima doveden u pitanje.

U Srbijici naravno nije bilo nikakvog protesta vezanog za samit G 20. Pitanje je da li ovde postoje neki drugi razlozi za ’glas protiv’ ?!Ima bezbroj. Svakodnevno se javljaju novi. Od raznih paketa mera za ublažavanje krize koji štite tajkune a opterećuju srednju klasu, preko demagoških

priča političara koje služe za ispiranje mozga, pa do svih mogućih oblika diskriminacije u društvu. Ali ako zbog svega ovoga nema protesta na ulicama, ne znači da Ti kao pojedinac treba da ostaneš letargičan. Ništa te ne sprečava da probudiš svoju svest i napraviš revoluciju u sebi. Za početak

To što si glasač, simpatizer ili pak član neke stranke ne znači da moraš slepo verovati svom predsedniku. Naprotiv, upravo ti moraš biti taj koji će vršiti najveći pritisak na njega kada ne deluje onako kako bi trebalo. Ako si vernik ne znači da je sve onako kako kažu popovi koji propagiraju tvoju religiju. Uglavnom je daleko od toga...

U glavnom gradu Velike Britanije, u danima održavanja pomenutog samita, demonstriralo je desetine hiljada ljudi, isto je bilo i u pojedinim većim gradovima Evrope i sveta. Ti ljudi kapiraju pogrešnu politiku uticajnih vlada i ne libe se da to pokažu svetu, a jedan mladi demonstrant je brutalnost pandura platio svojim životom! Slično stanje već mesecima traje u Grčkoj gde su nezadovoljni građani konkretizovali protest pretvorivši ga u žestoku uličnu borbu protiv vlasti.

Mućni glavom, zauzmi stav i bori se za svoja prava! Milan Stojanović

LIBRE SOFTWARE Reč “free” u terminu “free software” se odnosi na slobodu, a ne na cenu. Srpski jezik, na sreću, nema ovakvih problema, pa je reč “slobodan” jasan pokazatelj suštine. Ovo značenje pomenutog termina je u upotrebi od 80-ih godina, a prvi put je dokumentovano u Biltenu GNU projekta, broj 1. deo 6. [1] januara 1989. U suštini, slobodan softver definišu četiri slobode:

Sloboda korišćenja programa u bilo koje svrhe: Ograničenja korišćenja slobodnog softvera kao što su vremenska (probni period, istek licence), geografska (program se ne može koristiti u određenoj zemlji) ili ograničenja svrhe korišćenja (korišćenje u nekomercijalne svrhe) program čine neslobodnim.

Sloboda unapređivanja programa i objavljivanja unapređenja, kako bi cela zajednica imala koristi: Ova sloboda omogućava korisnicima koji su u mogućnosti (programerima), da reše potencijalni problem i unaprede program bez ograničenja. Ovo može i ne mora biti naplaćeno. Navedene slobode predstavljaju prava, ne obaveze, ali poštovanje ovih sloboda u društvu u perspektivi može biti obavezujuće za pojedinca. Suština je da slobodan softver ne mora značiti nekomercijalnu upotrebu. Broj kompanija koje deo svog poslovanja ili kompletno poslovanje baziraju na slobodnom softveru raste. Slobodan softver pravno omogućava pružanje tehničke podrške, ali onemogućava stvaranje monopola na istu. Terminologija

Sloboda uvida u način funkcionisanja programa (otvoreni kod): Ograničavanje uvida u izvorni kod programa, shvatanja njegovog funkcionisanja ili modifikovanja, program čine neslobodnim. Bez slobode modifikacije izvornog koda programa, ko r i s n i c i ostaju u nemilosti j e d n o g subjekta, odnosno proizvođača. Sloboda redistribucije kopija: Softver može biti kopiran i distribuiran bez ograničenja, načelno besplatno. Ukoliko ovo nije dozvoljeno, program nije slobodan. Ukoliko korisnik to želi, kopiranje/distribucija može biti naplaćeno.

ne prihvataj nijednu informaciju zdravo za gotovo samo zato što dolazi od nekog „autoriteta“. Ispitaj je logički. Od detinjstva nam roditelji, babe, dede, tetke... pune glavu raznim sranjima od kojih se pojedinci oslobode čim malo odrastu, neki malo kasnije, a neki nažalost nikada jer ne razmišljaju niti pitaju - „Zašto? Kako?“ Isto to rade i političari u savezu sa medijima. Ali ako je detetu moguće nametnuti stavove, odraslima to nikako ne bi smelo da se desi.

Engleski je verovatno jedini jezik koji termin free koristi podjednako za označavanje slobode i cene. Zato se u ter-

minu “free software”, “free” koristi za označavanje slobode. Otvoreni kod (Open Source) Trećeg februara 1998. godine, u

vreme Netscapeovog objavljivanja otvaranja koda svog web browsera, grupa ljudi se sastala u Palo Altu, Silikonska dolina, kako bi započela marketinšku kampanju za promociju slobodnog softvera koristeći termin “open source”, u cilju što brže komercijalizacije slobodnog softvera i njegovog prihvatanja u kapitalističkoj eri moderne ekonomije. U svrhu ostvarenja svojih ciljeva, ostavili su po strani suštinske i dugoročne principe (filozofija, etika i društveni uticaj slobodnog softvera) osvrćući se na tehničke prednosti slobodnog softvera. Termin “otvoreni kod” je služio za označavanje softvera u istom smislu kao i termin “slobodan softver”. No, danas se ovaj termin koristi u različite namene, počevši od slobodnog softvera do Microsoftovog programa za sigurnost državnih institucija.

Libre

Software

U cilju da ispravi pogrešno razumevanje engleskog termina “free” i raznoliko korišćenja termima otvoreni kod, Evropska komisija je povela inicijativu koja je 1992. ustanovila novi termin “Libre Software”. Ovaj termin je uspeo da se suprotstavi pogrešnom tumačenju prethodna dva i može služiti kao odlična alternativa za zaobilaženje pomenutih problema. Izvor http://www.fsfeurope.org/documents/freesoftware.sr.html

Blagoje Jovanović

surova istina Ljudi uglavnom zatvaraju uši na sam pomen reči filozofija. Verujem da je to zato što im je ova “ljubav prema mudrosti” (filos - ljubav, sofija - mudrost) saopštena na loš način. Ja sam pristalica načela: jednostavnost je najbliža savršenosti. U skladu sa tim, želim da kažem nekoliko reči o filozofu Fridrihu Ničeu i o njegovim stavovima. Fridrih Niče (Friedrich Nietzsche) je rođen u Rekenu kod Lajpciga 1844. godine. Tvrdio je da je volja pokretač svega. Život je završio kao duševni bolesnik. Umro je 1900. godine u Vajmaru kod Lajpciga. Glavna ideja Ničeove filozofije je volja za moć. On smatra da ona postoji u svim ljudima i da oni ne treba da beže od sebe i od onog što im je u prirodi. Čovek treba da bude ono što jeste, a ne da se skriva iza morala. Niče kritikuje moral kao licemerje i lažnu vrednost. U skladu sa time on kritikuje i hrišćanstvo. On smatra da hrišćanstvo svoju volju za moć samo prikriva moralom, miroljubivošću i skromnošću. Pošto hrišćanstvo ima boga koji ima sve ove osobine, koje su u potpunoj suprotnosti sa pravom ljudskom prirodom, Niče tvrdi: Bog je mrtav! On želi da se postojeći moralizam prevaziđe i da se uspostavi imoralizam. To bi bila potpuna negacija morala koji je nametnulo društvo koje truli. Imoralizam bi bio u skladu sa čovekovim nagonima, željama i voljom. Čovek želi da zadovolji svoje potrebe. Nezadovoljene potrebe u čoveku stvaraju nezadovoljstvo. To nezadovoljstvo stvara u čoveku volju koja ga pokreće. Tada dolazi u sukob sa drugima koji takođe žele da zadovolje svoje potrebe. Čovek se bori svim sredstvima protiv drugih, da bi zadovoljio

svoje potrebe i samo najsposobniji pobeđuje. Tada nastaje privremeno zadovoljstvo, koje brzo prolazi i stvara se novo nezadovoljstvo, jer nastaju nove i veće potrebe. Život je večna patnja, koja se povremeno prekida kratkim zadovoljstvima. Taj proces se nastavlja dok se ne zatvori krug, a zatim započinje novi krug i to ide u nedogled. To je Ničeov princip večnog vraćanja stvari. Primeri iz istorije govore tome u prilog: prvi i poslednji gospodar Rima se zvao Romul; prvi i

Reporter

mladi

april 2009.

poslednji gospodar Carigrada se zvao Konstantin; Jevreji su bili proterani iz svoje zemlje i vratili su se u svoju zemlju. Predstavnik Ničeovog imoralizma je nadčovek. To je čovek koji se uzdigao iznad morala trulog društva i živi u skladu sa svojim potrebama. On je sebičan, pohlepan i lukav. Uživa u čulnim zadovoljstvima, u nasilju i u vlasti. Nadčovek nikad ne odustaje od svoje životne borbe, iako zna da je život večna patnja. Najsposobniji zaslužuju da opstanu, a nesposobni treba da nestanu. Ničeova filozofija je poslužila Hitleru za stvaranje nacističke ideologije. Proglasio je Nemce najsposobnijima, a Jevreje nesposobnima. To mu je bio izgovor da započne Drugi svetski rad i da izvrši genocid nad Jevrejima. Niče je prepoznao najmračnije ljudske osobine i saopštio je tu surovu istinu. Na žalost, on nije predložio prevazilaženje tih osobina i stvaranje humanijeg društva. On jednostavno savetuje život u skladu sa tim osobinama. Prepoznat problem jeste polovina rešenja tog problema. Za potpuno rešenje problema potreban je iskreni trud na humanoj osnovi. Mirko Vukojević

Leskovac, sigurno napred!

Od formiranja demokratske vlasti u Leskovcu, 19.3.2009, grad je krenuo uzlaznom putanjom. Za prethodnih mesec dana, Leskovac je postao tema br.1 u Srbiji. Sve oči su uprte u Leskovac, grad je često glavna tema i nacionalnih televizija. U uvodnom ekspozeu gradonačelnik, Slobodan Kocić je istakao osnovna načela delovanja nove vlasti: štednja i racionalizacija kao preduslovi za razvoj. U međuvremenu, za prethodnih mesec dana, Leskovac je posetilo više ministara i direktora javnih preduzeća iz Vlade Srbije, kao i predstavnika međunarodnih organizacija, sa kojima su dogovoreni konkretni oblici saradnje i pomoći gradu.

nje sanitarne deponije Željkovac i vodosistem Barje, Leskovac će postati grad sa uređenom komunalnom infrastrukturom, i kao takav prijatno mesto za život. Na pomenutoj sednici koja je održana 19. marta ove godine, i ja sam izabran za člana gradskog veća, odnosno gradske vlade. Na prvoj sednici gradskog veća, dobio sam zaduženje za resor obrazovanja i NVO. Samo za prethodnih mesec dana, Leskovac je načinio važne korake ka poboljšanju obrazovanja u gradu-potpisan je ugovor o gradnji Visoke poslovne škole strukovnih studija (3,7 miliona evra), a u pripremi je i odluka o Regionalnom centru za obrazovanje. Imenovano je dosta mladih ljudi u gradskoj vladi i na mnogim direktorskim funkcijama, čak više nego ikada do sada. Njihova energija i inovativnost, uz iskustvo starijih, jesu garant da će Leskovac biti lepo mesto za život. Na kraju pitanje: Kako ćemo menjati grad ako sami ne učestvujemo u kreiranju novog i boljeg? Menjajte i vi vaš grad, svaka sugestija i predlog za poboljšanje uslova života, kao i žalba i kritika su dobrodošli.

Glavna briga su svakako građjani i uslovi života, zbog kojih se, prethodnih godina, veliki broj građana iselio iz Leskovca. Tako je već krenulo asfaltiranje i uređenje ulica i sređivanje fasada stambenih zgrada. U najavi su i drugi infrastrukturni objekti, kao što je recimo izgradnja obilaznice i nadvožnjaka na ulazu u grad (vrednost 308 miliona dinara). Najveći uspeh do sada je svakako odobren EU projekat za izgradnju centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadSajt grada, www.gradleskovac.org/ nih voda, rekonstrukciju i izgradnju je u funkciji i na njemu će uskoro biti vodovodne i kanalizacione mreže na objavljene mail adrese svih gradskih široj teritoriji grada (vrednost prelazi većnika, a moja trenutna mail adresa 28 miliona evra). Uz završetak izgradje [email protected]. Miroslav Živković, član veća grada Leskovca

strana

PROJEKAT VENUS Da li je moguće stvoriti samo-održivi svet pun izobilja ? Da li nam nova tehnologija može pomoći ? O tome govori Projekat Venus. Osnovno pitanje ostaje: Da li mi na Zemlji imamo dovoljno resursa i tehnološkog razumevanja da napravimo društvo izobilja u kome bi sve što sada imamo bilo dostupno bez cene i bez potrebe za potčinjenošću kroz zaposlenje? Da, imamo ! Imamo resurse i tehnologiju da to omogućim, da podignemo životni standard toliko visoko da bi ljudi u budućnosti na našu civilizaciju gledali čudeći se, koliko smo bili primitivni i nezreli. Venus projekat predlaže potpuno drugačiji sistem koji je osavremenjen najnovijim saznanjima. Nikada nismo pitali naučnike: “Kako da stvorimo društvo koje bi eliminisalo dosadne i monotone poslove, nezgode u prevozu, kako da omogućimo ljudima veći životni standard, eliminišemo otrove iz naše hrane, i obezbedimo druge izvore energije koji su čisti i efikasni, kako da stvorimo ekonomiju baziranu na prirodnim resursima?” Sve to možemo da postignemo. Glavna razlika između ekonomije bazirane na resursima i monetarnog sistema je u tome što je resorno bazirana ekonomija zaista zainteresovana za ljude i njihovu dobrobit, dok je monetarni sistem postao toliko izopačen da je interes ljudi u drugom planu, ako uopšte i postoji. Ishod koji se traži: Koliko novca možeš da dobiješ? Ukoliko postoji problem u društvu i ne možete da zaradite novac da biste rešili taj problem, onda problem neće ni biti rešavan. Izvorno bazirana ekonomija u stvarnosti nije bliska ničemu što je pokušano. I sa svom našom tehnologijom koju imamo danas, možemo stvoriti izobilje. Može se upotrebiti da poboljša svačiji život. Izobilje širom sveta je moguće, ako mudro upotrebimo našu tehnologiju i sačuvamo prirodnu sredinu.

Energija Trenutno, mi ne moramo da koristimo fosilna goriva. Mi ne moramo da koristimo bilo šta što može da kontaminira naše prirodno okruženje. Postoji mnogo izvora energije. Alternativna energetska rešenja koja sistem protura, kao što su hidrogen, biomasa i čak nuklearna su nepotrebna, opasna i postoje samo da bi održale profitne strukture koje je industrija stvorila. Kada pogledamo iza te propagande i sebična rešenja stavljena u prvi red od strane energetskih kompanija pro-

nalazimo beskrajan niz čiste, u izobilju, obnovljive izvore energije. Solarna i energija vetra su dobro poznata u javnosti. Ali pravi potencijali ovih izvora ostaju nedorečeni. Solarne energije koju dobijamo od Sunca ima toliko da jedan sat svetlosti u sred podneva sadrži više energije nego što čitav svet potroši tokom jedne godine. Kada bismo mogli da uhvatimo 1/100 ove energije, svet nikada ne bi morao da koristi naftu, gas ili bilo šta drugo. Pitanje nije dostupnost te energije već tehnologije koja može da je obradi i danas imamo toliko savremenih sredstava koja bi mogla da pomognu da se postigne taj cilj, a kada ne bismo bili sprečavani potrebom onih koji žele udeo u tržištu sa već uspostavljenom energetskom strukturom.Onda tu je energija vetra. Energija vetra je dugo bila smatrana slabim izvorom. I pošto je zavisila od lokacije, odnosno geo-položaja, smatrana je nepraktičnom. Ovo jednostavno nije istina. Američko ministarstvo za energiju priznalo je 2007. godine da kada bi se u samo 3 od ukupno 50 američkih država koristila energija vetra, čitava nacija bi bila snabdevena strujom. Tu su takođe manje poznati izvori energije kao što su plima i talasi. Energija plime se dobija od plime i oseke u okeanu. Postavljanjem turbina koje bi “hvatale” kretanje vode generiše se energija. U Velikoj Britaniji postoje 42 mesta podobna za ovakav vid iskorišćavanja prirodnih resursa. 34% ukupne energije u Velikoj Britaniji moglo bi da dolazi od ovog vida energije. Što se tiče snage talasa koja crpi energiju od površinskog kretanja vode u okeanu, procenjuje se da globalni potencijal ovog vida energije može dostići proizvodnju i do 80,000 TW/h (teravat-časova) godišnje. To znači da se 50% ukupne potrošnje energije

na planeti može pokriti samo iz ovog izvora. Veoma je važno naglasiti da plimni, talasni, solarni i izvor energije vetra ne zahtevaju da se bilo koja druga energija pre njih mora upotrebiti, npr. ugalj, nafta, biomasa, hidrogen, i svi drugi. U kombinaciji samo ova četiri izvora energije, ukoliko se efikasno iskoriste kroz tehnologiju, mogli bismo snabdevati svet zauvek. Intellect waste / L2K / Zeitgeist Movement Serbia [email protected]

5

Reporter

mladi

6

strana

april 2009.

marČelo

intervju:

Treća strana medalje

Skoro su četiri meseca prošla od izlaska novog albuma, sada možeš da sumiraš neke utiske vezano za reakciju kritike, publike, prodaju, kao i reakcija medija? Među kritičarima imaš posvećenike i imaš one druge, koji to rade tako što stave sluške u uši u prevozu na putu od tačke A do tačke B, kao malo te čuju, i onda napišu recenziju – i sad, kao, neko to treba da shvati, tobože, ozbiljno. Mislim da bilo koji konceptualni album nužno trpi kad mu se tako rogobatno priđe – u smislu, mi nemamo pojma kolika je umetnička vrednost našeg dela i da li je uopšte ima, ali definitivno smemo da kažemo da to delo nije jednodimenzionalno, pa je čist ćorsokak prilaziti mu na taj način.”Treća strana medalje” je, čini mi se, tako dospela u fasciklu sa etiketom “zbunjujući albumi”: ljudi iznose njene vrline, iznose njene mane, ali su vrlo, vrlo uzdržani u tome šta to sve skupa znači i koje mesto zauzima u nekoj široj slici mog angažmana. Ukratko, ako smem da primetim, kritika čeka da me iskritikuje vreme – pošto oni nemaju vremena da se ozbiljnije bave sadržajem. Jedan mi je čak kazao da je dublja analiza posao fanova, ostavivši me sa jasnim zaključkom koja je onda vrsta analize njegov posao, po njemu. Što se, pak, publike tiče, tu imaš ljude koji naprosto ne žele da slušaju ništa što nije hip hop, imaš one koji žele da slušaju neke druge stvari pa su se prikačili na ovaj voz, al im još i dalje treba vremena da pohvataju šta se tu zbiva, a imaš i ljude koji slušaju muziku kao muziku i još uvek im je, gle čuda, važno šta se svira i šta se kaže tekstom, a ne kako se taj žanr zove i kojoj sceni pripada. I imaš četvrtu kategoriju, koja je, srećom, sve manja, a to su ljudi kojima ništa pod milim bogom tu nije jasno, nego im se čini da je to “in” pa zato slušaju. Nama se sada dešava filtracija publike i to nas

jako raduje: nikakva promena nije se dogodila naglo, niti postoji promena u stavu koja nema svoje objašnjenje u samim pesmama, stoga – ko sad upali baklju i odabere stranu, učiniće to znajući šta radi. Prodaja ide dobro, mediji su upratili priču – jednom rečju, sve je u najboljem redu. Na albumu se između ostalog baviš posledicama ovog sistema na društvo, odnosno pojedinca, o uticaju, globalizaciji, otuđenosti?

dešava i, naravno, njegova interakcija sa društvom, sa sredinom, jer sve ovo jeste borba za pojedinca, za osobu. Nešto kao: “ Čovek čoveku, o čoveku” - to je to. Čitav album bazira se na pričama o običnim ljudima, čak i onda kad su te priče, kanda, neobične. “Treća strana medalje” se dosta bavi time kako ljudi razrešavaju nekakvu svakodnevnu dilemu, koja se ipak ispostavlja bitnom. Pišući o tome, ja, međutim, ništa ne tvrdim, ali predlažem neka rešenja i stavljam ih na diskusiju.

To je nešto što je i pre bilo prisutno, ja sam samo ovog puta napravio jedan “hirurški zahvat” da taj socijalni

U daljem radu pretpostavljam ostaješ na fuziji muzičkih pravaca, a što se tiče tekstualnog dela?

angažman dalje ne mešam u politički. Ta se konotacija stvorila zbog svega par pesama, a onda otišla tako daleko da neki deo javnosti misli da sam ja neki dnevni politički komentator, što stvarno nema veze s mozgom. I tako, dolazimo upravo do toga što si ti pomenuo: pojedinac, njegova priča, njegova sudbina, ono što se njemu

Pa, tu su dva puta i oba me poprilično privlače. Jedan je potpuno konceptualni pristup, gde će čitava ploča biti jedna priča koja se nastavlja iz pesmu u pesmu, nešto kao Viklerova rock-opera “Zagađenje u Japanu”, recimo. Drugi put je ličniji pristup, priče iz sopstvenog života, ali opet sastavljene tako da formiraju neku celinu.

Tako da ću pokušati da dva sledeća albuma radim uporedo, a bilo bi zanimljivo da se istovremeno i objave jednog dana. Veliki broj mladih ljudi na jugu Srbije nema dovoljno samopouzdanja zbog loše finansijske situacije i uopšte teškog života u Srbiji. Da li imaš neki savet za mlade na jugu? Kako da najlakše prebrode ovu krizu koja već dugo vlada našim prostorima. Da veruju u sebe i što više rade na sebi, uprkos okolini koja se iz petnih žila trudi da ih ubedi kako sve to ne služi ničemu. Samopouzdanje je stvar koju moraš sam sebi da rodiš, druge

nema: ova naša sredina posebno ti neće pomoći u tome. Šta misliš o političarima koji su vodili našu državu dugi niz godina? Da li su oni krivi za tu tešku situaciju ili je kriv narod jer ne ume da odabere prave ljude na tim visokim funkcijama? Vrzino kolo, to je dilema poput one

o kokoški i jajetu. Ali, verujem da je i jedno i drugo prilično značajno za sadašnju sliku. Tužna je istina da je svaka vlast došla iz naroda, sve su to neki “naši ljudi” – čije poštenje na vlasti očigledno ima svoj rok trajanja. Za to vreme, televizija drži ljude u stanju hipnoze: veća se galama digne oko Marka Kona nego oko suštinski bitnih stvari i tako, evo gde smo: možeš da pobediš Slobu, možeš da budeš primljen u EU, ali ni prijem u nekakvu intergalaktičku flotu neće promeniti onaj glavni problem – mentalitet. Evo ti klasičan primer kako taj mentalitet funkcioniše: svi se na njega žale i osećaju da nije baš nešto najzdraviji, ali čim to kažeš glasno – kažu ti da si anti-Srbin i onda počnu da veličaju svakodnevicu od koje im se inače povraća. Šta misliš o velikom uticaju televizije, Grand produkcije... na mlade devojke koje oponašaju stil oblačenja i ponašanja razgolićenih popularnih pevačica?

Reporter

mladi

april 2009.

Ljudi često kažu kako neki muzički pravci imaju svoju ideologiju, a to bi značilo da neki drugi nemaju – što se ispostavlja sasvim netačnim u praksi: eto, ko može da kaže da narodnjaci nemaju ideologiju? Druga je stvar što je ona tebi ili meni žestoko nakaradna. Pogledaj, tu je stil oblačenja, pogled na svet, način života… sve imaš i sve funkcioniše. Devojčice oponašaju pevaljke zato što su videle da dovoljno vešta sponzoruša može da se obezbedi za celi život ako upeca lokalnog mafijaša. I, šta sad, da neće da se izdvoumi da li je to u redu zato što ti i ja kažemo da je to sve tako prazno, jadno, nepismeno, neproduhovljeno, banalno… čoveče, u njihovom sistemu vrednosti ove reči znače nešto sasvim drugo ili ne znače ništa. Ne postoji prase koje se stidi što mu je majka svinja. Neki ljudi nemaju veći ideal od ugađanja stomaku i ako postoji recept da to ostvare, dalje ih ne interesuje. A deca takav “pelcer” mnogo češće dobiju od svojih roditelja nego od sredine – jer, čak i kad ga

pokupe drugde, roditelj je taj koji takav poriv uzgaja i neguje. Ne znam, da ja imam petnaestogodišnju ćerkicu koja odjednom želi štikle i oskudnu odeću, svakako bih primetio da se nešto dešava. Dakle, da se ne lažemo, problem je u tome što i majke tih cura nemaju ništa protiv i sigurno bi radile to isto da su mlađe. Da nije tako, našle bi način da svojoj deci budu veći autoritet od televizora. I za kraj, šta misliš koja je velika tajna serije “Lost”, zašto je ostrvo toliko bitno? Pa sad... o Lost-u bismo mogli do sutra (smeh)! Evo, za fanove serije Lost: mislim da smo svi do sad ukapirali da ostrvo ima neke posebne fizičke (naročito elektromagnetne) osobine koje ne postoje drugde na Zemlji, što bi moglo da ima svoje dublje objašnjenje, ali i ne mora. Međutim, evo zgodne cake. Naime, nešto što je u fizici poznato kao “Faradejev efekat” svodi se na

strana sledeće: ukoliko bismo imali neko abnormalno jako elektromagnetno polje i neki objekat unutar tog polja – posmatraču van polja taj objekat ne bi bio vidljiv. Eto teorije zašto se ostrvo ne vidi; ako polje oko njega još i rezultuje zakrivljenjem kazaljke kompasa, ti možeš da ga polukružno obiđeš a da to ni ne znaš: nisi ga video, a kompas te je lagao da si išao pravo. Drugim rečima, možeš do njega samo ako na neki drugi način tačno doznaš gde je, a pride imaš u vidu da te kompas vara. Hvala ti puno na ovom razgovoru, pa se čujemo uskoro. Bila mi je čast kao i uvek, svako dobro i pozdrav.

Vladislav Stojičić Provera mikrofona 016

Pepeljuga Ana Vučković

U ovoj, nadam se dugovečnoj, kolumni pokušaćemo da se igramo arhetipovima koji su možda najživopisniji u bajkama. A možda su nam upravo i najbliskiji, jer smo se sa njima sretali još u najranijem detinjstvu. Ne moramo znati komplikovane matematičke šeme funkcionisanja bajke koje je u sitna crevca objasnio i na primerima dokazao Vladimir Prop u svojoj „Morfologiji bajke“. Mi ćemo, u ovom kutku, imati taj luksuz da bajke tumačimo spontano i prirodno kao kad smo bili deca (nadam se da smo i dalje), a opet možemo da im nađemo korelat u opasnom i komplikovanom svetu odraslih. Možda je „najdevojačkija“ bajka upravo „Pepeljuga“. Ona je omiljena bajka svake devojčice (ako izuzmemo retke alternativne devojčice kojima su to npr. „Lepotica i zver“ ili „Alisa“). Nije čudno zašto svaka mama ili baka prvo posegne za ovom bajkom da je

Svi mi, bili veliki ili mali, mršavi ili debeli zaslužujemo ista prava i zahtevamo plemenite odežde za svoja mravlje minijaturna ili slonovski velika tela.

pročita ili ispriča svojoj mezimici. U njoj je centralna figura žena. Kakva žena? Lepa žena. Kakva žena? Vredna žena. Dakle, primer vrline, paradigma onoga što bi svaki momak želeo- ljupku ženicu koja riba pod, onu koja će znati da skuva gulaš, a da joj se pritom ne pokvari punđa i da miriše divno, ali ne na ručak. Opet, nema ničeg lošeg u tome da budete lepi i vredni, pa su naše bake potpuno bile u pravu. Ovu bajku bismo mogli secirati na najrazličitijim mogućim mestima i njeno ukusno meso gledati iz raznih aspekata. Kroz prizmu sadašnjeg trenutka verovatno bismo se latili teorije o tome kako su nekada u tim „starovremskim“ i posve arhaičnim bajkama žene tražile princa na belom konju, a da sada čekaju konja u besnim kolima. To je jedna od hipoteza koja će skoro svima prva pasti na pamet u dekodiranju bajke spram današnjeg trenutka. Ta je hipoteza kao i sve ostale

podložna ispitivanjima i raspravi. Ali ne smeju se zaboraviti ni periferne hipoteze npr. o lepoti i perverziji. Đavo je u detaljima. Tako bi se moglo diskutovati npr. o tome zašto je baš u ponoć pravi trenutak da se Pepeljuga vrati kući? Zašto baš tada čarolija nestaje? Roditelji bi mogli ovo povezati sa noćnim izlascima svoje dece. Opet, deca nisu glupa i ona, kao i roditelji znaju da čarolija prestaje u ponoć zato što tada počinje novi dan, dakle, jedan ciklus se zatvara, a drugi otvara. Novi dan nosi neke nove odluke, a neke odluke bi bolje bilo da preleže. Pepeljuga je moderna u tome što je, kao i današnji trenutak, opterećena lepotom. Pepeljugine sestre su gramzive i zle, ali i ružnjikave. Dakle, naspram Pepeljuge koja je sušta vrlina, polusestre su osuđene i na ružnoću i na duhovno siromaštvo i loš karakter. Da se vratimo kod starih Grka, rekli bi nam da je Pepeljuga bajka na svom mestu, jer lepota i vrlina idu zajedno. A polusestre su gubitnice, jer su zle i nogate. Jer, lepo je skladno. A to sigurno nije ženska noga broj 42. I da, time dolazimo do poente ovog teksta, odnosno onog na šta ja ciljam. To su upravo te noge, odnosno stopala i fetiš cipelice. I njihova veličina.

Pepeljugina cipela je verovatno 36. U integralnoj bajci sa kojom većina ljudi nije upoznata polusestre seku delove svojih nogu, otkidaju ih i testerišu, kako bi svoje nežno stopalo udenule u cipelicu. Primenimo teror sklada i lepote na današnje prilike u našoj zemlji. Ni kršnijih i krupnijih ljudi, ni odeće manjih dimenzija u prodavnicama. Ja, kao predstavnica one grupe žena koje su tzv. „poslednji voz“ za fine klasične prodavnice (nosim XL i 41) saosećam sa modernim Pepeljuginim sestrama koje su ili u mojoj koži ili me premašuju. Tužno je što malo krupniji od mene mogu da nađu džemper, ali će se teško utegnuti u lepu lepršavu haljinu koja mami iz izloga. A svi hoće, kao što smo ustanovili na početku- da budu lepi. Možda bi trebalo napisati peticiju ili protestovati ispred zgrade Vlade... Opet, ne treba zaboraviti ni one koji su sa druge strane reke i nose XS i traže cipelice za svoje majušne nožice. Čemu nas je „Pepeljuga“ naučila? Kad smo bili mali verovatno smo imali predstavu da je u pitanju nekakva pravda, jer na kraju divni kraljevski par živi srećno do kraja života. I uživali u činjenici da je mučenica zabarikadirana među sudovima i međ’ snom o lepoj haljini i palati ostvarila svoju zamisao i zavela princa svojim proporcijama i delikatnim nožnim prstićima. Ali, koji bismo još zaključak mogli izvući? Pravim prinčevima i princezama ne bi trebalo da se sviđa prvenstveno garderoba već onaj ko je nosi, ali svi mi, bili veliki ili mali, mršavi ili debeli zaslužujemo ista prava i zahtevamo plemenite odežde za svoja mravlje minijaturna ili slonovski velika tela.

7

Reporter

mladi

8

strana

april 2009.

Svetski sistem koji melje i mrvi čoveka Dragana Stojičić

Gonjeni strahom da ne zaostanemo, hteli bismo sve da znamo, sve umemo, sve možemo. Plašimo se da nas ne preteknu, ne ostave za sobom, da se ne uzdignu iznad nas. Zaboravljamo pritom da i drugi, kao i mi, znaju i umeju „ponešto”. Civilizacija u kojoj živimo nametnula nam je nadmetanje kao bit i cilj života. Besmislica. Svako ljudsko biće ima vrednost po sebi i za sebe. Te vrednosti su neuporedive. Mudar čovek ne teži da bude bolji od drugih, zato se nikada ne oseća gorim. Mudar čovek želi da bude istovetan sa sobom; da se ostvari, ne da se uzdigne iznad bilo koga. I upravo zato se nikada ne oseća uniženim. On veruje u sebe, jer je načisto sa sobom, sa onim što ume, zna, može, i što je još važnije-sa onim što ne ume, ne zna i ne može. Sveopšti vapaj zbog manjka samopouzdanja pokazatelj je sveopšteg odsustva mudrosti koja je, u stvari, svrha postojanja.

od nas ne misli da je na pravom putu, i svako svakome je mogući suparnik. Ljudi preziru one koji ne uspeju, a mrze one koji se uzdignu iznad njih. Naviknite se na prezir ako želite mir, ili na mržnju ako pristanete na borbu. Jednostavno, došlo je novo vreme, i sa sobom donelo nova pokolenja. Vreme je do sada bilo more što se polako giba među velikim obalama trajanja. Sad liči na brzi tok reke koja nepovratno odnosi trenutke. Retko ko to shvata. Treba neko ko će se odvažiti i podići sve te ljude. Zaista bi trebalo promeniti ,,malo’’ ovaj svet, uzdići ljude, probuditi ih iz nekog dubokog sna u kojem tvrdo spavaju i samo misle kako će se desitii neka katastrofa ili nešto slično. Mogu mnogo toga učiniti, samo ne žele ili ih je strah i neugodno im je, pa znate kako se kaže-težak put je uvek lakši, a lakši je uvek teži.

Sistemi vrednosti su apsolutno poremećeni-bili, jesu, i biće. Svet mi je oduvek bio tajna, i ja svetu. Stojimo jedno naspram drugog, začuđeno se gledamo. Ne prepoznajemo se, a još manje razumemo. Začudim se kada vidim kako je uzan krug što se zatvara oko ljudskih života i kako su izukrštane staze kojima hodamo. Naučili smo da preživljavamo, ali ne i da živimo. Uradili smo velike stvari, ali nikako i bolje. Nesreća je to što niko

Ništa toliko ne unižava kao kukavičko pristajanje i sitničava razumnost. Toliko smo podređeni nečijoj tuđoj volji, izvan i iznad svoje, da to postaje naša kob. Najbolji ljudi, u najboljim svojim trenucima, otimaju se iz te nemoći i nezavisnosti. Nepriznavanje slabosti-to je već pobeda, osvajanje koje će, jednom, u budućnosti, postati trajnije i prostranije, i to onda nije pokušaj-već početak, nije prkos-već

samopoštovanje. P.S. Nemojte puniti vaše živote praznim stvarima koje su, šatro, vaša budućnost. Idite u korak s vremenom, ali ne dajte da ono od vas napravi robota koji radi ono što drugi žele, misli ono što drugi žele, postoji zato što drugi tako žele. Čovek je mogućnost koja se stalno ostvaruje.

Biti odrastao znači suočiti se sa novim krizama, a ne izbeći ihkao što velika većina to misli i time se vodi.

Salman Ruždi – Bes Izdavač: Narodna knjiga - Alfa Beograd 2001. Prevod: Lazar Macura

Salman Ruždi, angloindijski pisac, verovatno vam je poznat po magičnom realizmu, ali i kritičkom stavu prema fanatizmu koji često prati verske i političke sukobe, koji nisu strani podneblju sa koga potiče. U senzacionalističkom smislu, poznat je i po fatvi bačenoj na njega upravo zbog jednog njegovog dela, „Satanski stihovi“, u kome je prikazao proroka Muhameda na svetovni način, zbog čega je većinu života proveo krijući se od fundamentalističkih dželata, u čemu mu je pomogla i britanska vlada. Iako je fatva skinuta sa njega, najradikalniji vernici i dalje ga smatraju izdajnikom iako je on postao simbol borbe protiv religijskog i svakog drugog jednoumlja. Uvod je priča o Salmanu Ruždiju revolucionaru i pacifisti, makar književnom. Ipak, u knjizi koju je objavio 2001. godine pod nazivom Bes, vidimo jednog modernog Angloindijca, u vrtlogu savremenog društva i masovne kulture, koga zaposeda bes. Skok sa Ruždija kome je centralna tema kompleksnost Indije kao podneblja u

svakom mogućem smislu, na Ruždija čiji protagonista od sopstvenog besa beži u grotlo moderne plastične civilizacije, u Ameriku, prijatno je iznenadio ljubitelje njegovog književnog senzibiliteta. Protagonista ove knjige, Malik So-

lanka, između ostalog i tvorac Male mozgalice, lutke čija popularnost prerasta u fenomen koji preti da proguta identitet samog njenog tvorca, ostavlja porodicu u Engleskoj i seli se u Ameriku uplašen sopstvenim besom koji postaje pretnja za njega i njegovu porodicu. U nadi da će ga megalomanska civilizacija progutati i obezvrediti njegov lični bes ponikao iz činjenice da tvorčeva ideja često poprima najradiklanije i po tvorca destruktivne forme, on prekida svaki kontakt sa stvarnošću koja ga je do tada definisala. Raščlanjivanje besa kao jedinog mehanizma koji se razvija u dodiru sa demorališućom realnošću, Ruždi je obavio na potpuno adekvatan način, ako se uzme u obzir aktuelnost konteksta u okviru koga pratimo protagonistu. Njegova sposobnost da prodre do najdubljih, najskrivenijih odlika jedne civilizacije funkcioniše u skladu sa njegovim već poznatim genijem. Prelaz iz često obrađivanog kastinskog društva u društvo koje definiše pop kultura i masovni mediji ne os-

tavlja nikakav trag na primenljivosti napisanog. Ruždi piše o Njujorku podjednako dobro kao i o Bombaju, pa se puls besa prepliće sa pulsom ovog grada koji ni u romanu ne može biti nenametljivi topos. Naposletku, mogli bi zaključiti da je pravi protagonista ovog dela sâm bes, koji dovodi do stanja sužene svesti koja je paradoksalno i uzrok nastajanju istog. Kolektivna frivolnost je ta koja dovodi do urušavanja pojedinca u sopstvenim destruktivnim porivima. Salman Ruždi prvi se gotovo svakodnevno bori protiv besa, zbog fatve često odvojen od sina i u stalnoj životnoj opasnosti. Možda je u takvom jednom društvu, postmodernom i antiutopijskom, bes zapravo nova fatva koja vas prati i obavija se oko vas preteći da eksplodira ako ga pravovremeno ne kanališete. Ili je on samo jedna zanemarena arhetipska forma koja je napokon došla do izražaja. Ocena: 5/5, Marija Pavlović

Reporter

mladi

april 2009.

Nezaposlenost mladih

Društveni faktori utiču na pružanje mogućnosti mladim ljudima za zapošljavanje, a ujedno uzrokuju nezaposlenost mladih. Nosioci društva i savremene države, svojim radom i koordinacijom treba da doprinesu lakšem zapošljavanju mladih i ponude platforme za rešavanje svih društvenih problema, a samim tim i da zapošljavaju mlade ljude odmah po završenom školovanju. To su: državni organi; državne institucije – tržište rada; ekonomski sektor – privredni i ekonomsko-bankarski sektor; nevladin sektor, omladinske organizacije; državne i privatne institucije formalnog obrazovanja – osnovno, srednje, više obrazovanje.

Kada kažete patike za skejt Kada kažete patike za skejt, prvi brendovi koji vam padnu napamet su verovatno „Vans“, „Circa“ i eventualno „Globe“. E, pa dragi čitaoci biće mi drago da svojim poznavanjem urbanwear brendova kao i istoriju nastanka istih, podelim sa vama.Već od ovoga broja moći ćete i da saznate gde možete da pazarite nešto od onoga o čemu vam pišem, da ne bude„vidi ove budale, piše nam o nečemu što možemo da gledamo samo na internetu ili da sanjamo pošto u Srbiji ne može da se kupi“, i koliko je novca potrebno da izdvojite za to zadovoljstvo. U prvom broju „Mladog reportera“ predstavio sam vam jedan od najpoznatijh brendova iz sveta urbanwear kulture „Vans“, u ovom broju ću vas upoznati sa manje poznatim (kada to kažem mislim na naše tržište), ali nikako i manje kvalitetnim brendovima. Reč je o brendovima „World Industries“, „Ipath“ i „Duffs“.

Međutim u ovim institucijama postoji nepovezanost svih sektora i to predstavlja izvor problema prilikom zapošljavanja mladih na jugu Srbije; nepovezanost Univerziteta sa ekonomijom, neusklađeni planovi lokalnih samouprava sa ekonomskim i nevladinim sektorom, kao i drugim institucijama. Mladi u manjim sredinama imaju velike društvene teškoće. Nepristupačnost informacijama, medijima, obrazovanju, kako formalnom, tako i neformalnom, uzrokovala je “letargiju” mlade populacije na selu.

Ipath je američki skate brend, nastao je 1999. godine u Kaliforniji. Ipath karakteriše drugačiji pristup kreiranju i proizvodnji skate patika, od samih početaka brend se trudio da kreira princip odgovornosti prema okruženju, i da na svaki mogući način utiče na zaštitu planete. Većina materijala koji se koristi u proizvodnji potiče od prirodnih supstanci, pa tako često možemo videti modele koji su izrađeni od organskog pamuka, konoplje ili recikliranog materijala. Ipath pokušava da utiče na svest mladog čoveka da, u vremenu tehnološkog napretka gde svaki cilj opravdava svako sredstvo, jednostavno nemamo pravo da zaboravimo na očuvanje životne sredine. Ovaj specifičan stil je sjajno uklopljen u dizajn svakog modela, pored toga same patike su izuzetno kvalitetne i izdržljive što ih svrstava u red najpopularnijih svetskih skate brendova. Koliko je ‘Ipath’ obuća dobra mogu da vam kažem i iz ličnog iskustva jer sam ja jedan od promotera za našu državu. Ipath tim danas čine proslavljeni vozači među kojima su: Adelmo Jr., Bobby Puleo, Danny Renaud, Fred Gall, Jack Sabback, Joey Tershay, Matt Field,Jon Newport, Karl Watson,

U gradovima se ističe uticaj socijalnih i ekonomskih faktora. Izražena je sveopšta apatija sa asocijativnošću, poremećenim sistemom vrednosti pojedinca u gradskoj sredini. Moralna degradacija je postala bolest mladih ljudi. Svi sociološki faktori se mogu povezati sa ekonomskim faktorima u društvu. Samo društvo je prožeto sivom ekonomijom, loša ekonomska situacija omogućava stvaranje pogrešnih idola u društvu (turbo-folk generacija) i marginalizovana svest o značaju očuvanja životne sredine. Osnovno pravo mladih je da im se omogući da pre svog zapošljavanja steknu adekvatna i kvalitetna znanja i veštine koje im omogućavaju da kompetentno rade na poslovima koje samostalno izaberu - sloboda izbora znanja i veština. Pristup edukaciji trebalo bi da imaju svi mladi i to pristup kvalitetnom znanju koje ne ograničava, već otvara mogućnosti. Stečena znanja moraju da budu dovoljno primenljiva na tržištu rada i u skladu sa potrebama društva. Kvalitet obrazovanja mora biti podvrgnut stalnoj kontroli. Institucije formalnog obrazovanja moraju pružiti teorijsku osnovu sa praktičnom primenom znanja i veština. Formalno obrazovanje se ne sme zasnivati na neprimenjivim znanjima, niti na usko stručnim, sa nemogućnošću daljeg nadograđivanja u željenim oblastima. Mladima treba da se omogući da steknu veštinu učenja koja im pružaju prilagodljivost na tržištu rada, a sve ovo do sada nije bilo prisutno, niti moguće. Društveni procesi neprestano se odvijaju i menjaju izgled i potrebe društva. Jednim delom naučne discipline odumiru dok se druge, zasnovane na novim

strana

teorijama, svakodnevno rađaju. Formalno obrazovanje se sporije menja u skladu sa potrebama društva i to je ujedno i osnovna mana formalnog obrazovanja. Zbog nedostatka dovoljno efikasnog modela fleksibilnog formalnog obrazovanja, neformalna edukacija je nosilac smanjenja jaza između postojećeg i potrebnog obrazovanja, naučnih disciplina i želja mladih ljudi. Međutim, kako u Srbiji nema jasno definisane i struktuirane saradnje poslovnog i javnog sektora koja treba da pospeši zapošljavanje mladih i omladinsko preduzetništvo, mnogi mladi ljudi takođe napuštaju zemlju da bi stekli dobro obrazovanje, pronašli adekvatno plaćen posao i počeli karijeru. Ovaj “odliv mozgova” u regionu postaje skoro jednako ozbiljan problem kao sam faktor nezaposlenosti. Bez izgleda za posao, mladi su primorani da traže i druge načine za ostvarivanje prihoda. Oni se često okreću crnom tržištu ili kriminalnim aktivnostima. U Srbiji je kod mlađih generacija dva puta veća šansa da će postati umešani u poslove na crnom tržištu, u poređenju sa starijima. Sa druge strane, mladi koriste tešku situaciju u zemlji kao opravdanje za svoju pasivnost i odsustvo ambicije. Bekstvo u snove je zapravo “najbolji” način da se suoče sa realnošću. Bez podrške i ideje mladi gube veru u rad i prestaju da ulažu u svoju budućnost. Namera postoji, ali ne i želja. Knowing is not enough; we must apply. Willing is not enough; we must do. Johann Wolfgang von Goethe Vladica Stojanović / Aleksandar Zdravković

Brendan Drakombs • Alex Urquiza • Peter Csonka • Zach Tilghman • Nathan Tilghman • Ronson Lambert Mike Hill, australijski režiser, snimio je 2007. godine film “The Man Who Souled the World” o osnivanju brenda World Industries, kao i njegovom osnivaču Steve Roccu. Zaštitni znaci brenda su maskote Flame Boy i Water Willy.

Barker Barrett, kao i mnogi drugi. World Industries je jedan od najvećih i najuticajnijih skateboarding brendova na svetu, nastao je 1988. godine u mestu Santa Monica u Kaliforniji. World Industries je skateboarding kompanija koja u svojoj ponudi ima obuću, skate daske, prateću opremu, garderobu kao i opremu za snowboard. Kompaniju je osnovao Steve Rocco poznati skateboarder, a kasnije su mu se pridružili i vozači Rodney Mullen i Mick Vallely. World Industries tim vozača trenutno čine:• Narcisse Baptiste • Cody Davis • Jorge Comelli • Kurtis Colamonico • Lauren Perkins • Malcom Watson •

Duffs je jedan od najstarijih skate brendova. Nastao je u kolevci skateboarding-a, u sunčanoj Kaliforniji, rame uz rame sa Vans-om i AirWalkom krčio je put ka svetskoj slavi. Duffs se isticao po tome što je bio jedan od retkih brendova čiji su vlasnici bili sami skate vozači. Modele su kreirali oni koji su po čitav dan bili na daskama, i najbolje znali kako treba da izgleda idealna patika za vožnju. Pored tehničke superiornosti, Duffs je plenio i svojim originalnim izgledom i za veoma kratko vreme stekao na hiljade fanova širom Amerike. Istinske zaljubljenike u skateboarding privlačio je pristup koji je u prvi plan isticao skate lifestyle, dok su zarada i širenje kompanije bili u drugom planu. Od sezone proleće/leto 2007. sve ove brendove je konačno moguće pronaći i u Srbiji, u svim prodavnicama URBAN shopa.

Milan Saitović

9

Reporter

mladi

10

strana

april 2009.

Istorijat Linuxa Praktično je Linuxu trebalo 30 godina da evaluira do današnjeg kvaliteta. Evo nekih značajnih istorijskih detalja. 1971. je izašao prvi Unix operativni sistem iz Bell laboratorija. Iako Linux ne sadrži Unix kod, on je Unix klon, što znači da deli dosta zajedničkih tehničkih karakteristika sa Unixom, tako da Unix možemo smatrati pretečom Linux-a. U toku sedamdesetih godina, Unix kod je distribuiran raznim univerzitetima i kompanijama koje su razvile razne Unix varijante, od kojih su najpoznatije Solaris (Sun Microsystems), FreeBSD (Berkeley University) i IRIX (Silicon Graphics).

GNU označava “GNU is Not Unix”. Stallman-ova fondacija besplatnog softvera (Free Software Foundation) je kasnije prerasla u GNU opštu javnu licencu (General Public License), koja je opšte usvojena i potpuno legalna “anticopyright” licenca koja i danas omogućava da Linux ostane potpuno besplatan. 1987. profesor Andrew Tanenbaum je stvorio Minix, open-source op-

1985. Richard Stallman objavljuje poznati GNU manifest, jedan od prvih dokumenata u open-source revoluciji. Stallman je započeo rad na GNU operativnom sistemu 1983. godine, uglavnom zato što je želeo da kreira open-source verziju Unix-a. Skraćenica

Bolonja

u Srbiji… Bolonjska deklaracija, vrlo škakljiva tema o kojoj se već duže vreme sa velikom nesigurnošću govori u Srbiji. Pored tolikih problema sa kojima se naša država neprestano bori, javio se i ovaj, ne baš tako mali problem obrazovanja. Bolonjska deklaracija je potpisana 1999. godine od strane ministara nekoliko evropskih zemalja zaduženih za visoko obrazovanje. Potpisivanjem Bolonjske deklaracije otpočeo je Bolonjski proces koji ima za cilj kreiranje jedinstvenog evropskog sistema univerzitetske nastave i istraživanja do 2010. godine, uz istovremeno priznavanje i zadržavanje raznolikosti nacionalnih specifičnosti (kultura, jezik, tradicija, itd). Ovaj sistem visokog obrazovanja do danas je potpisalo 40 zemalja Evrope, među kojima je i naša. Najvažnija konkretna opredeljenja u okviru Bolonjskog procesa su: - uvođenje Evropskog Sistema Prenosa Bodova (ESPB ili na engleskom ECTS) - usvajanje nove strukture studija, koju čine 3 ciklusa - promovisanje mobilnosti studenata i nastavnika

- usvajanje sistema uporedivih diploma. Gledano iz ugla studenta sve ovo je jako nejasno. Početni veliki problem je to što pojedini fakulteti, iako su obavezani zakonom da ispunjavaju sve obaveze koje im Bolonja nalaže, oni to

ne čine. Tako na primer, Elektronski fakultet u Nišu poštuje sve odredbe tog zakona dok Pravni i Medicinski nastavljaju studije po starom programu – narodski rečeno “ne zna se ko kosi a ko vodu nosi”. Pored toga, poznato je da stariji, iskusniji profesori tvrde da im je ispod časti da menjaju svoj način rada samo zato što drugačiji principi negde tamo u Evropi daju dobre rezultate. Jer njihova “teško zarađena doktorska diploma” je mnogo vrednija od naše buduće evropske diplome. Jasno je da svako misli da je njegov metod rada najbolji, tako da nama, studentima jedino ostaje da se borimo za svoja prava i želje koje su vrlo dobro

erativni sistem koji predstavlja klon Unix-a. Mladi Linus Torvalds, u to vreme student računarskih nauka u Finskoj, je upoznao Minix i bazirao svoje planove za Linux na primeru Minix-a. U avgustu 1991. Torvalds objavljuje svoje planove Minix korisničkim grupama da će kreirati besplatan operativni sistem. Skromno je naglasio da je u pitanju samo njegov hobi i da operativni sistem neće biti tako profesionalan kao GNU. U oktobru, Linux 0.01 je izdat na Internetu pod GNU javnom licencom. U Minix korisničkim grupama, Torvalds nalazi saradnike radi zajedničkog rada u cilju poboljšanja novog operativnog sistema. Dobio je dovoljno pomoći da završi verziju 0.1 u decembru. U toku sledećih godina, Linux i GNU kompatibilan softver je razvijalo stotine hiljada programera. Proizvođači poput RedHat-a, Caldere i Debiana kreiraju popularne distribucije Linuxa koje sadrže kako operativni sistem, tako i mnoštvo korisnih programa i grafički interfejs.

argumentovane samim uspehom obrazovanja Evropske Unije. Praksa nam jasno govori da trenutni sukob generacija tvrdoglavih starijih i inovativnih mladih profesora naše visoko obrazovanje postepeno srozava i pretvara ga u jedan neozbiljan sistem koji najviše ide na štetu studentima. Da bi nesreća bila veća, mladi profesori se povinuju starijim profesorima, ne znam da li iz poštovanja ili iz lične koristi. Retko koji student, bilo da studira po starom ili novom programu, zna šta znače sve one titule koje se stalno pominju, poput: master, magistar, doktor, diplomirani, nediplomirani… Sve je zbrkano do te mere da ni oni sami ne mogu da nam objasne šta smo mi kada završimo fakultete. Srednjoškolcima je nejasno šta donosi Bolonja uopšte, a niko im ne objašnjava na pravi način. Shvatiće tek kada dođu na izabrani fakultet koji je nešto prihvatio iz Bolonjske deklaracije, a ostatak kreirao po svojim pravilima. Pozitivno je to što bi trebalo da samim prisustvom na predavanjima studenti dobijaju određeni broj poena. Aktivnost na predavanjima i vežbama takođe se boduje, i zajedno sa dobro urađenim kolokvijumima ne moraju izaći na ispit. Znači, ukoliko je student stalno prisutan na predavanjima, aktivan je i dobro uradi kolokvijume,

1997. Torvalds se seli u Silicijumsku dolinu (Silicon Valley) i počinje da radi za kompaniju Transmeta. Avgusta 1999. Red Hat završava svoju inicijalnu javnu ponudu, formirajući prvu zvaničnu Linux orijentisanu kompaniju. U decembru, Andover.net, konzorcijum Web sajtova namenjenih Linux-u i VA Linux, proizvođač Linux hardvera su udružili snage. Linuxcare, vodeći Linux servis provajder najavljuje alijansu sa industrijskim gigantima poput IBM-a, Dell-a, Motorole i Informix-a. 2004. Izlazi prva verzija Ubuntu Linuxa koji je nastao kao fork Debian GNU/Linux projekta. Iza ove distribucije stoji firma Canonical Ltd. u vlasništvu Marka Shuttlewortha. 23. April 2009. Ubuntu 9.4 za sve novine koje nova verzija donosi, skinuti novu verziju i isprobati je...  Preuzeto sa LINUX.RS. Blagoje Jovanović

on ima dovoljno poena za prelaznu ocenu. Ukoliko želi veću ocenu, student može izaći na ispit i usmeno odgovarati za tu, željenu ocenu. Ovo su neki bolonjski principi koji nekim studentima odgovaraju a nekima ne. Isto tako su neki profesori zadovoljni ovakvim programom, a neki nisu. Za studente je dobro što na kraju svakog semestra dobijaju anketu u kojoj ocenjuju svakog profesora posebno i ta anketa se šalje u ministarstvo gde se procenjuje kvalitet profesorskog kadra. Za razliku od našeg dosadašnjeg sistema obrazovanja koji je po ruskoj školi bio usmeren na postavljanje jakih teorijskih osnova, sada je akcenat na praktičnom osposobljavanju za radna mesta i uža je specijalizacija. To je odlična prilika da se mladi ljudi osposobe za profesionalno bavljenje jednim poslom ali sa druge strane se gubi jedna širina znanja koja može biti jako korisna u nekim strukama. Stalno se priča o tome kako je poboljšana mogućnost mobilnosti studenata. Između ostalog, studenti mogu prelaziti sa jednog fakulteta na drugi u okviru EU ali je pitanje ko u Srbiji to finansijski može da podnese. Komentari na forumima su različiti. Većina studenata je razočarana ne u Bolonjsku deklaraciju već u neozbiljnost naših vlasti u oblasti obrazovanja i primeni bolonjskih pravila. Potrebno je samo malo sposobnih ljudi koji će nadgledati celokupan sistem i kažnjavati one koji sprečavaju razvoj mladih ljudi, željnih kvalitetnog obrazovanja. O mitu i korupciji bolje da ne govorimo, jer uprkos naporima državnih službi, retki su oni fakulteti na kojima je taj prljavi biznis iskorenjen. Student

Reporter

mladi

april 2009.

strana

11

Dr.MiladiniSpecijalista za pacijente sadašnjice Ordinacija: Šustikla br.39 // Slučaj: Visoko kalorična krofna // Mesec: April/2009 Ona: Doktore, šta da radim? Moram hitno iz ovog smaranja da se vadim! Isti mi je svaki dan kad zazvoni fon i završi se san. Škola jer se mora, do fejsa skoknem jer je fora, onda hasam iako na dijeti sam, vikendom za izlaske spremam se, u TRN-u sa friendicama nađem se. Ove nedelje dolazi Tako Volumenta, kad sam čula, kupila sam karte iz momenta, najavili

su da će doći i Benan, nego doktore, ja dečka nemam! Dijagnoza Dr.Miladinija:

Ona: Za plaćanje ove seanse, da li mogu da prođem za dž ili nema šanse? Ja nemam para jer još uvek nemam ugovor sa estradom.

Više fitnesa zbog mnogo masti, puno šminke za manje časti. Škola da se želi treba, jer bez škole danas nema leba. Što se tvog muzičkog izbora tiče, brinem, jer sve cure na tebe liče. Povremeno šetnjom zameni Facebook i imaćeš savršen look i struk!

Dr.Miladini: Ne brini, platićeš! (otvaranjem mog šlica i na kolena padom). Jovana Janković

IZMEĐU CRVENIH I ŽUTIH GAĆA Ne plašim se ja ovih malih lopova koji nas pljačkaju po stanovima. Mene je strah od onih velikih! Pitam se, postoji li škola za lopove? Ako postoji, pod kojom šifrom se krije? Možda je to “škola za pekače klinkera”, ona mi je oduvek bila sumnjiva jer ne znam šta tamo peku, šta su klinkeri? Kako li se lopovi spremaju za nastupe, da li su ambiciozni? Da li bi i lopov voleo da se proslavi – ali, šta posle, kako da uđe neprimetan u zgradu, pljačka i obija ako ga svi prepoznaju?! – Dobar dan, gospodine, slavni lopove, uvek mi je drago kad vas vidim, ima li štogod novo, lepo? Pripremate li se za neku, neviđenu pljačku da nas obradujete… Odricanje od javnih pohvala mora lopova da čini neurotičnim, da se oseća prevarenim. On je zakinut, izabrao je pogrešno zanimanje! U vestima do detalja opisuju pljačku, kako je lopov usred bela dana ušao u stan i

Zaista verujem da ne postoji osoba među nama koja se barem jednom nije našla u unakrsnoj paljbi suprotnih mišljenja po pitanju dobre ili loše muzike. Ovakve rasprave su obično vrlo bučne i mukotrpne i ne vode nikuda, zapravo nemaju pravog pobednika i često bivaju privremeno prekinute zbog fizičke iznemoglosti samih učesnika. Takve su upravo iz razloga što se u njih ulazi samo na osnovu argumenata koji su izgrađeni isključivo na bazi ličnih i subjektivnih afiniteta, a kako svi znamo, ukusi su nešto o čemu je nemoguće raspravljati (aksiom). Takođe, ovde su neretko sujeta i predrasude ti koji priču guraju do krajnjih ekstrema tegobnosti i nerealnosti. Nije moguće potpuno generalizovati! Ja zaista dajem sve od sebe da svoje mišljenje iznesem sa što manje pristrasnosti. Puno je onih ljubitelja alternativnog zvuka koji mnogo toga škartiraju samo zato što su to čuli na komercijalnim radio stanicama. Takođe je previše onih čiji ukus zavisi striktno od aktuelnih muzičkih trendova koji se agresivno serviraju putem raznoraznih medija. Kako ja to vidim, ovi prvi su samo nedovoljno informisani, a oni drugi jednostavno......... Razgovora radi, podelićemo domaću muziku na samo dve vrste: komercijalnu i manje komercijalnu. Osnovna razlika je upravo

opljačkao ga, dok je vlasnik otišao na obližnju pijacu da kupi rotkvice. Sve kažu, samo njega niko ne pominje poimenice, on je samo lopov koji mora da se krije, ne sme da se pohvali nikome! Da li i on radi prekovremeno? Možda i lopovi imaju gazde koje im nameću norme? Da li lopovima, kao građevinarima, neko namešta poslove? Evo, pre neki mesec opljačkali mi brata i snaju. Uzeli im nakit, i to ono malo zlata

što su imali, uglavnom mršavi lančići darovani za rođendane i godišnjice, i nešto malo „ušteđevine“. A brat i snaja mi očajavaju jer je pljačkaš tačno otvorio pravi ormar, ništa nije rasturio po stanu, samo je zavukao ruke gde treba i uzeo sve pare. Neko ga je obavestio da između crvenih i žutih gaća… Evo prilike za paranoju: da li nas prijatelji posećuju da bi saznali gde skrivamo blago, pa javljaju, za određeni procenat, svojim prijateljima lopovima… Neki građani, pak, imaju stalni, nemi razgovor

sa mogućim napadačima, razbojnicima, i pre nego što izađu iz kuće pobacaju po sobama sitno iscepkane papiriće, iz ladica povađen veš, okrenu kuću tumbe da bi uljez, lopov ako naiđe pomislio da je zadocnio! – Hej, nesuđeni lopove, neko te je preduhitrio! Ne plašim se ja ovih malih lopova koji nas pljačkaju po stanovima. Mene je strah od onih velikih! Nekima sam oprostio sve laži, prazna obećanja, sedam izgubljenih ratova, deset gorkih godina, ali ne mogu da im oprostim što su opljačkali državu i narod. Da sam ja predsednik, voleo bih da je moj narod bogat, da svi imaju sve; umesto toga celog života živim u zemlji gde politika ne razume život, a vladari ne vole narod. D. Marinković

Mare Pavlović (Blockhouse, Bassment Music)

KOMERCIJALA vs UNDERGROUND u segmentu tržišta (slušaoca). Naravno, ovde ne podrazumevamo sve one “sami-sebi-dovoljne-umetnike” koji tvrde da ne stvaraju za tržište i publiku već za sebe same ili koga već. Takve treba zaobići u što širem radijusu jer predstavljaju apsolutno gubljenje svog i tuđeg vremena. Dakle, u prvom uglu stoji, u narodu dobro znana, muzika zvana komercijala, koja zapravo i nije muzički pravac, kako to neki misle, već način razmišljanja o/u muzici. Kako i sami zaključujemo, reč je o potpuno tržišno orijentisanoj filozofiji. Uzmimo za primer turbo folk kao ničim izazvan muzički pravac koji se javio 90-tih u vidu sredstva

za masovno ispiranje mozga a danas evidentno predstavlja najisplativiji “pravac”. Kao što smo se složili ranije u tekstu, nećemo raspravljati o ukusima, ali analizirajmo na trenutak mentalni sklop onih koji potpuno odlepe

od sreće kad u klubu krene pesma koja kaže, citiram: “kod tebe su još uvek moje gaćice...” i sl. Nemam šta više da dodam na tu temu sem da konstatujem da iza

mladi

Reporter

strana svega toga očigledno stoji vrhunski menadžment, koji ne samo da uspeva da proda, već zapravo stvara milione od prodaje takve “magle” ljudima. U drugom uglu, nasuprot ovom apsolutnom šampionu po prodavanosti, nalazi se večiti izazivač u super teškoj kategoriji, alternativniji, prljaviji i znatno tvrđi prizvuk koji oslikava realnu sliku vremena i društva u kome egzistira i to u toj meri da ga prečesto smatraju isuviše sirovim. Shvatili ste do sada, reč je o nečemu

što u žargonu zovemo “underground” zvukom.

Istina je da ovakvi “nekomercijalni” muzički pravci prvenstveno nastaju iz nekih jakih emocija ili iz ljubavi prema

Zahvaljujem se Miljanu što se odazvao za ovaj intervju, a evo kako je on predstavio svoje kolege iz benda : Klavijature – Dača, muzički oslonac benda, mudar, duhovit Gitara – Dule, tih, pedantan, i još jednom tih Bubnjevi – Peđa, čovek pun ideja, bez dlake na jeziku, surovo iskren Bas – Nine, ambiciozan, vredan, staložen Vokal – Miljan ( nisu bili prisutni drugi članovi benda koji bi ga predstavili:-) Miljane, kako si ? Hvala na pitanju, dobro sam, jer je stiglo proleće. Šta misliš da je važno znati o bendu BLUE UP? Mi smo relativno mlad bend, postojimo nešto više od pola godine. Važno je znati da postojimo, jer smo se okupili oko ideje da promovišemo kvalitetnu muziku. Bavimo se ozbiljnom klupskom svirkom, jer to nedostaje itekako ovom gradu. “Blue

april 2009.

tu, dovoljna je jedna zamisao (opet se trudim da budem objektivan i blag): šta bi bilo kada bi naše poznate turbo-folk-kingsize-xxl-silikon-dive stavili u jedan podrum, a sve one gotovo nepoznate a očigledno talentovane underground izvođače u najskuplje gluve sobe širom Srbije...šta mislite, ko bi bio bolji? . ..Kraj priče...odjava.

BLUE UP

INTERVJU Nastavljamo sa upoznavanjem lokalnih muzičara i u ovom broju. Ovde ću vas upoznati sa bendom “Blue up”. Jeste, neki od vas su čuli za njih i čuli ih kako sviraju ( a to dobro čine), ali hajde da ih upoznate i iz malo drugačijeg a zanimljivog ugla. Hajde da ih svi upoznate!

muzici i apsolutna je laž da oni nemaju svoj široki auditorijum. Problem je u tome što se njihova tematika odnosi na probleme i težak život pa njihovu publiku, logično, predstavljaju grupacije koje se u tome i prepoznaju tj. oni koji tako žive. Drugim rečima, muzika iz podruma ima ogromnu slušanost, ali na žalost, uglavnom od strane onih koji nemaju dovoljno da je plate. To je jedini razlog zašto je ostala neprofinta u našim krajevima. Međutim, ukoliko pričamo o kvalite-

Još jedna razlika je u tome što nekomercijalni pravci uglavnom govore o stvarnom životu dok pristalice turbo-komercijale forsiraju mentalitet iz pesama (ili španskih serija, više ni sam ne vidim razliku).

up” se bavi kreativnim radom, imamo poprilično sviračko iskustvo. Jednostavno, VOLIMO muziku.

nom od 1- 5. Čista petica za toleranciju, definitivno. Bez toga ne može da se radi jer ako ne pustiš ljude da dišu slobodno, onda o čemu da pričamo.

Zašto se zovete baš “Blue up”? Blue – plavo, nebo, more, sloboda, neki prostor u kojem umetnik treba da egzistira. Up označava pravac gde želimo da se krećemo.

Nabroj prve 3 omiljene stvari, prve koje ti padnu na pamet. Sladoled, šešir, sandale.

Vaš repertoar? Repertoar nam je sastavljen od kultnih i značajnih stvari kao što su Elvis Presley, The Beatles, Rolling Stones, Eric Clapton, B.B.King, Police, Simply Red. Naravno, sviramo i domaće – EKV, Električni Orgazam, Oliver Mandić ...

Zadnja pročitana knjiga? “Jadi mladog Vertera” od Getea. Kad bi imao priliku da se upoznaš sa jednom slavnom osobom, ko bi to bio i zašto? Vudi Alen jer je trenutno najveći živi filozof i umetnik. S njim bih imao o čemu da pričam, itekako.

Radite li na nekim svojim pesmama? Nedeljno imamo po 2 probe, jedna od njih je rezervisana za autorski rad. Puni smo ideja. Trenutno snimamo neke stvari koje jedva čekaju da ugledaju svetlost dana.

Najbolji muški i ženski vokal? Elvis i Josipa Lisac. Najbolji album svih vremena? “Sticky fingers” Rolling Stones.

Ko piše tekstove, muziku? Ja pišem tekstove, ali mi pomažu i momci iz benda u tome konstuktivnim kritikama. Muziku radimo zajedno. Svako iznosi svoje ideje, a svi ih zajedno nadograđujemo. Pravi timski rad. Presrećan sam kakva smo ekipapovezana, koja se apsolutno kapira.

Šta ti se sviđa od današnje muzike? Coldplay, Kings of Leon, Amy Winehouse. Anegdota sa svirke? Preporučio nas neki lik i usledi meni poziv da sviramo svadbu u Jagodini. Objašnjavam ja da mi ne sviramo narodno, ne radimo svadbe. Mladoženja nas ubeđuje da nije reč o klasičnoj

Oceni nivo tolerancije u bendu oce-

svadbi. Odazovemo se pozivu, kad u kafani nas čekaju svatovi, tetke s tortama, natapiranim frizurama, klasična srpska svadba. Jedan rock bend se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Bacaše nam lovu. Dobro je što na kraju nismo dobili batine, ili čak i metak. Ali, dobismo lovu, dobru lovu.

Blic pitanja Crveno ili plavo? I jedno i drugo. Cvet ili drvo? Drvo. Film ili knjiga? Film. Lišće ili trava? Lišće. Ponosan ili uobražen? Uobražen. Poruka mladim muzičarima? Budite što duže mladi da biste bili što bolji muzičari. Poruka čitaocima? Čitajte novu kulturnu građansku novinu “Mladi reporter” i dođite na naše svirke. Miljan vam je dao lepu preporuku u zadnjoj rečenici s kojom se slažem. Slušajte kvalitetne note, čitajte nas i dalje (možete to i istovremeno). Do sledećeg broja i novih muzičara pozdravlja vas vaša VeVerica. Verica Cvetković

Pišite za

Reporter

mladi

12

Potrebni su nam saradnici i dopisnici! Javite se!

Dajte svom gradu još jednu šansu, ipak. Pišite za „Mladi Reporter“! Mi ne cenzurišemo, verujemo u nove ljude i sveže ideje. I dalje mislite da nema ništa od toga? Pridružite nam se, kada nas je više, lakše je postići cilj!

Šaljite nam svoje tekstove, zapažanja, predloge.... pišite o onome čime se bavite, kako ispunjavate svoje slobodno vreme, šta mislite da treba da se menja u gradu u kom živite. „Mladi Reporter“ se besplatno distribuira na teritoriji južne Srbije (Leskovac,

MLADI REPORTER - Prva prava omladinska novina južne Srbije - Glavni i odgovorni urednik: Branislav Jonaš - Tekstove pisali: Miroslav Živković, Blagoje Jovanović, Dragan Marinković, Milan Saitović, Milan Stojanović, Vladica Stojanović, Aleksandar Zdravković, Marija Pavlović, Jovana Janković, Mare Pavlović, Verica Cvetković, Dragana Stojičić, Ana Vučković, Intellect waste – L2K, Vladislav Stojičić, Mirko Vukojević, Petar Đurović, Martin Denić, Tatjana Cvetanović, Milica Jović - Lektura, prelom i graficka obrada: Šapa Sindikat d.o.o. - Tiraž: 1000 - Štampa: Štamparija Grafika, Leskovac - Novina je publikovana kao deo projekta “Izgradnja kapaciteta budućih donosioca odluka u lokalnim zajednicama na jugu Srbije” - Podrška: Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) - Realizator: Resurs centar Leskovac - Adresa: Strahinjića Bana 3, Poštanski Fah 72, 16000 Leskovac, Srbija - Tel/FAx: 016 232 811 / 016 232 812 - [email protected] - www.rcleskovac.rs

Lebane, Vlasotince, Crna Trava, Bosilegrad, Medveđa, Preševo, Bujanovac, Vranje, Vladičin Han, Surdulica, Trgovište, Bojnik). Više informacija na 016 232 811 i/ili [email protected]