Mladi Reporter - Maj

Bajden vs. Gorder

Reporter -

JUŽNA SRBIJA

-

PRAVA OMLADINSKA NOVINA

-

B E S P L AT N O I Z D A N J E

mladi

MAJ 2009

Ovo Je Vreme Za Promene Budite Aktivni, VREME JE SAD.

strana 6

Kvalitet koji traje

Heavy Metal

Studije na srpski način

strana 2

strana 9

Ma koliko se mi trudili da ohrabrujemo i podstičemo studente na rad, marljivost i svakodnevno učenje, moramo priznati da život jednog studenta u Srbiji nije nimalo lak. Čak možemo slobodno reći da je daleko teži od života studenata iz Evropske unije. Generalno gledano, da se ne lažemo,

najveći je problem ogromna finansijska kriza koja već dugo živi u Srbiji, a posebno na jugu naše države. Sada je ova kriza pojačana svetskom ekonomskom krizom, školarine na godišnjem nivou se povećavaju, pa novčana naknada za polaganje ispita poskupljuje ...

Napominjem da tekst nema profesionalnu ambiciju da izvede detaljno nabrajanje svih bendova i pravaca, već da, na jedan skraćen način, pobroji osnovne bendove koji imaju nakon četiri decenije postojanja u svetu ...

Intervju sa Urošem Đurićem FILMOGRAFIJA TIMA BURTONA strana 8

Sve više mladih ljudi postaje deo neke političke partije, da li je to dobar put u kreiranju živiotnog pravca? Ne. Smatram da je to skandalozno, karijeristički. Prvo bi trebalo da se krećete u okvirima različitih ideja i društvenih iskustava kako biste uopšte stekli uvid

strana 5

u funkcionisanje društvenih mreža i upravljačkih mehanizama. Opredeljujući se pre toga, postajete podanik i verni sledbenik demagoških postavki koje služe bogaćenju pojedinaca, slepo verujući da će jednog dana i na vas doći red....

Pitanje koje se ovde postavlja jeste “Zašto je Burtonu dozvoljena tolika ‘razuzdanost’?” Mada, lično često navodim snagu njegove vizije kao glavni faktor, mnogi ipak smatraju da je njegov uspeh pre svega posledica komercijalizacije koju vrši holivudski sistem. U svakom

slučaju, činjenica je da je Burton reditelj koji je apsolutno prepoznatljiv i dosledan jednako tematski i narativno. Počev od njegovog prvog kratkometražnog filma Vincent pa sve do danas, javlja se određen broj tema koje se provlače kroz njegova dela, a koje su postale neki vid ličnog pečata.

Reporter

mladi

2

strana

maj 2009.

KVALITET KOJI TRAJE

Heavy metal kao pravac u muzici 1968-2009.

Razmišljajući koju književnu kritiku da napišem, inspirisan jednom curom, došao sam u subotu 23.05. na Battle of the bands ispred LKC-a. Tek tada sam odustao od književne kritike i odlučio se da napišem za Mladi Reporter tekst o Heavy metal-u. Pošto je primetno više ljudi te večeri ušlo u obližnju diskoteku, a ja ne razumem

vrednost te muzike, istakao bih u ovom tekstu vrednosti muzike koju slušam. Heavy metal je kao pravac nastao 1968. Pioniri heavy metal-a su bendovi Led Zeppelin i Black Sabbath, oba poreklom iz Birmingema u Engleskoj. Bilo je tu i drugih bendova, ali u ovom tekstu ću pobrojati samo najvažnije.

Prvi, istoimeni album Led Zeppelina je objavljen 1968, a prva dva albuma Black Sabbatha 1970 (Paranoid, Black Sabbath). Led Zeppelin su zvanično postojali do smrti bubnjara 1980. Ostali su jedan od najprodavanijih bendova sa više od 300 miliona prodatih albuma na svetu. Black Sabbath je, tokom svog postojanja, izdao 18 studijskih albuma. Pored gitariste Tony-ja Iommi-ja, simbol benda do danas je ostao pevač, Ozzy Osbourne. Kao i sve jake ličnosti, njih dvojica su se često razilazili, tako da je poslednji studijski album Black Sabbath snimio sa Ozzyjem 1978. U međuvremenu je bend imao više pevača i albuma uz neznatne promene pravca, dok je Ozzy takođe imao uspešnu solo karijeru koja se, meni lično, više sviđa nego karijera zvaničnog Black Sabbath-a. Ozzy Osbourne je svakako jedna od najkontraverznijih ličnosti heavy metal muzike a koji, iako je ušao u 61. godinu života,

Najboljim namerama do pakla

Isus Hrist, Karl Marks i Fridrih Niče imaju zajedničke ideje! Da li je to moguće?! Jeste! Svi oni su se zalagali za slobodu, jednakost i bratstvo. Da, prepoznali ste načela francuske revolucije. Kroz čitavu ljudsku istoriju odjekuju ove tri reči. Milioni ljudi su se borili za ostvarenje ovog sna o idealnom životu. Ipak, nešto bi uvek krenulo naopako... Isus je bio tvorac hrišćanstva. Propovedao je da su svi ljudi braća, slobodni od rođenja i jednaki pred Bogom. Tako napredni i humani stavovi u robovlasničkom društvu! On je smatrao da taj društveni sistem treba prevazići zbog njegove surovosti. Savetovao je robovlasnicima da, u ime milosrđa, oslobode robove; a robovima je savetovao da, u ime ljubavi, praštaju svojim robovlasnicima. Tako bi se mirnim putem napustio stari društveni sistem i uspostavilo bi se novo i pravedno društvo. Odlično zamišljeno! Jednog dana, “branioci” hrišćanstva su, u ime zaštite ovih ideja, pokrenuli krstaške ratove protiv pripadnika druge vere (muslimana), zatim su spaljivali “nepodobne” pripadnike svoje vere i na kraju su međusobno ratovali oko pitanja ko je “pravi” zaštitnik vere. Marks je bio tvorac komunizma. Tvrdio je da svi ljudi treba da žive od svog rada. Niko ne bi zapovedao drugima i svi bi bili ujedinjeni u zajedničkom radu. Kapitalizam bi trebalo odbaciti i ukinuti eksploataciju radnika od strane kapitalista. Prema Marksu, novi društveni sistem bi bio komunizam. On bi nastao u najrazvijenijim kapitalističkim državama kada

društvena svest dostigne vrhunac. Ljudi bi sami shvatili besmisao kapitalizma. Odbacili bi podelu ljudi na kapitaliste i radnike, zato što takva podela društva ne vodi napretku. Svako treba da radi prema svojim mogućnostima i da troši prema svojim potrebama. Kako ovo dobro zvuči! Malo je drugačije u praksi. Nestrpljivi da čekaju razvoj društvene svesti i mirni prelazak u novo društvo, milioni ljudi su uzeli oružje u ruke sa namerom da ga uspostave odmah! Strašno je koliko je ljudi izginulo za uspostavljanje komunizma. Strašnije je koliko je ljudi ubijeno u komunizmu od strane “branilaca” ovog društva. Najstrašnije je koliko je ljudi izgubilo život rušeći ovaj sistem koji se pretvorio u sopstvenu suprotnost. Niče je bio tvorac nacizma. Smatrao je da ljudi treba da se uzdignu iz truleži građanskog društva na viši nivo “nadljudi”. Takvi ljudi bi izgradili novi, pravedni i napredni društveni sistem. Građansko društvo samo tone u svom moralnom licemerju i nesposobno je da napreduje. Nesposobni ljudi bi nestali, držeći se starih vrednosti, koje ne omogućavaju razvoj. Najsposobniji ljudi bi opstali tako što bi prevazišli stari sistem vrednosti. Moćno! I ovde su se pojavili “branioci” ove ideje u nacizmu. Odlučili su da ubrzaju odlazak “nesposobnih” sa istorijske scene. Najpre su čitav jedan narod (Jevreje) proglasili nesposobnima, a zatim su ih poslali u gasne komore. Svi oni su imali dobre ideje: stvaranje naprednog i slobodnog društva, zasnovanog na jednakosti svih ljudi. I najbolje ideje se dehumanizuju kada

aktivno nastavlja da se bavi muzikom. Važan pomena i jedan od najprepoznatljivijih vokala je svakako i Ronie James Dio, koji je sarađivao sa više bendova, a ima i uspešnu solo kariijeru. U velike bendove s početka 70tih ubrajam i Deep Purple (osnovan 1968), Rainbow (nastao 1975. izlaskom gitariste Ritchie-ja Blackmore-a iz Deep Purple-a) i Whitesnake (nastao 1977. izlaskom vokala David-a Coverdale-a iz Deep Purple-a). Svi pobrojani bendovi su imali zajedničke članove u određenom periodu. Pored njih, značajan je i AC/DC kao australijski hard rock bend, formiran 1973, a koji ima koncert u Beogradu 26.5.2009. Detalje sa koncerta možemo preneti u sledećem broju Mladog Reportera, ali i na mom FB profilu. Nešto mlađi bend je Iron Maiden, koji je sam za sebe dovoljna priča, jer je danas popularniji od gore pomenutih. Bend je 1975, osnovao basista Steve Harris koji je uz Bruce-a Dickinson-a (vokal), ostao simbol benda do današnjih dana. Iron Maiden je u Beogradu poslednji koncert održao 10.2.2009. pred prepunom Arenom. Iron Maiden je prodao preko 70 miliona albuma u svetu. Uz Maiden-e se uvek spominje Judas Priest, kao drugi predstavnik NWOBHM. Osamdesete

se sprovode u sistemima apsolutne netolerancije. Sloboda, jednakost i bratstvo konačno dostižu svoje ostvarenje u savremenom evropskom

su poznate i po pojavi velikih imena solo gitare: Edie Van Halen, Yngwie Malmsteen, Brian May, Eric Johnson, Andy Timmons, Paul Gilbert… Osamdesetih nastaju i dva, do danas, ultra popularna velika metal benda James Hetfield-ova Metallica (1981) i Dave Mustaine-ov, Megadeth (1983). Pored pobrojanih bendova, osamdesetih je nastalo još mnogo bendova koji manje-više i dan danas egzistiraju, ali zbog prostora ih ovde nećemo pominjati. Napominjem da tekst nema profesionalnu ambiciju da izvede detaljno nabrajanje svih bendova i pravaca, već da, na jedan skraćen način, pobroji osnovne bendove koji imaju nakon četiri decenije postojanja u svetu jako veliki broj fanova, aktivni su i pune stadione svojim koncertima, na višemesečnim turnejama. Da bi neko svirao njihove pesme, potrebno je da mnogo vežba uz ozbiljno predznanje. Da bi neko pevao metal pesme potrebno je takođe puno talenta i vežbe. Da bi neko reprodukovao muziku iz diskoteke s početka teksta, nije mu potrebno ništa više od hrabrosti. Toliko o razlici. Miroslav Živković Kobac

društvu, gde je glavna reč: tolerancija. Mirko Vukojević

“3-4”......Sad! ... postoji već tri meseca i svake subote na talasima “PRICK” radija iz Grdelice tačno u 20:34h počinje ... Emisija 3-4 je počela sa emitovanjem 7.februara ove 2009. godine. Dakle, postoji već tri meseca i svake subote na talasima “PRICK” radija iz Grdelice tačno u 20:34h počinje, pa sve do 21:34h razgovaramo o svim temama koje zanimaju mlade i bavimo se problemima mladih, prvenstveno u našoj maloj varoši (možda ćemo zbog ovog opisnog prideva izgubiti par slušalaca, ali tako je, he he!). Pokušavamo da se, kroz ovu emisiju, oslobodimo predrasuda. Govorimo o uspesima mladih talenata i tako pozivamo ljude da im pruže podršku. Takođe, govorimo i o kulturnoumetničkim, istorijskim, ekološkim, muzičkim događajima kod nas, kao što su: Festival dečijih pesama, Regata, Književne večeri…Pratimo i rad osnovne i srednje škole u Grdelici. Medijska smo podrška svim onim događajima u kojima mladi mogu da pokažu svoj talenat, svoje ideje, a da se usput i zabave! Od nedavno sarađujemo sa Kancelarijom za mlade, nevladinom organizacijom čije projekte promovišemo i tim putem pozivamo mlade ljude da realizuju svoje ideje i priključe se projektima u kojima će poboljšati svoju sredinu, osloboditi kreativnost i napraviti par

korisnih i zabavnih stvari. Pošto predstoji upis u srednje škole, u svakoj emisiji promovišemo po dve škole i imamo goste, učenike koji govore o tim školama. Imali smo intervju sa Marchelom, što nam je lbilo ogromno zadovoljstvo! što se tiče muzike, na našoj listi se mogu naći: punk, rock, metal, hip-hop, r’n’b, regge, techno music, blues, jazz, etno i mnoge druge osim narodnjaka (iz razloga što i nas dve same ne slušamo tu vrstu mjuze!) Svake subote Jovana Janković (15, uskoro 16) i Milica Mitić (16) mikrofonišu sa svojim gostima, pokušavaju da promene svoju sredinu, da se zabave, da promovišu neke nove stvari, da prikažu mlade generacije u nekom drugom svetlu gde oni žele da rade za svoju budućnost i da nisu paraziti društva! Sve ovo možete da radite i propagirate zajedno sa nama da iznesete svoje stavove i pokažete svoje ideje koje bismo udruženim snagama lakše realizovali! Pišite na ona [email protected]. Mi vas očekujemo da zajedno surfujemo na talasima “PRICK” radija na 93.2MHz u već pomenutom terminu. Puno pozdrava i krenite sa nama na “3-4”.... :)))))) Jovana Janković

mladi

Reporter

maj2009.

Bajden vs. Gorder

Joseph Biden has not even entered MY building…yet. …Dolazim kod tebe do 12, ako ne budem zaglavljena u najavljenom haosu. U prevozu? Zašto, šta se dešava sutra? TI STVARNO ne uključuješ televizor? Mhm, ne, što? Potpredsednik Amerike, Džozef Bajden, dolazi sutra. O tome pričaju samo poslednjih sedamnaest i po godina. E, i Justejn Gorder dolazi sutra. Ko? Ma onaj norveški pisac, napisao Sofijin svet, idem na njegovo predavanje, izdao je novu knjigu. Ideš, ako uspeš da dođeš do grada, zatvaraju Kneza Miloša, Gazelu, kanalizaciju, tok misli… I upalih televizor. I čuh rečenice kao što su: Zašto građani Beograda moraju biti taoci jednog čoveka? I ugasih televizor. Ne volim tu dramatičnu estetiku. Makar ne tu gde joj nije mesto.

Neka igre počnu! Justejn Gorder, norveški pisac, nudi priče unutar priča, romantiku u nepatvorenom obliku i postavlja egzistencijalistička pitanja na koja daje gotovo plastične odgovore. Roman „Sofijin svet“ mu je doneo svetsku slavu, a njegov protagonista, Sofija, odmetnuti lik romana unutar

romana, simbolizuje bunt jednog umetničkog dela protiv njegovog tvorca. Kao da postavlja pitanje da li je umetničko delo zasebni entitet u jednoj osobi koje samo parazitira u njoj dok ne ojača dovoljno da se individualno otisne u surovi svet. Podnaslov ovog romana je Roman o istoriji filozofije. Shodno tome, lajt motiv 1 glasi (citiram Gordera): „Jedino što nam je potrebno da bismo postali dobri filozofi, jeste sposobnost da se začudimo.“ Sve sam manje filozof. Šta bih dala da se nad nečim pošteno sablaznim! Džozef Bajden, američki potpredsednik, nudi priče unutar priča, još jednu ispriku da podlegnemo senzacionalizmu jer ga, oh, tako volimo, i tu je da bi postavljao jednu drugu vrstu egzistencijalističkih pitanja, koja ne uključuju fikciju a još manje metafikciju kojom se Justejn Gorder diči. Lajt motiv 2 (citiram Tadića): „Dijalog uprkos neslaganju o Kosovu.“

Kada si počeo da se baviš dj-ingom? Još ‘86-te godine sam počeo da kupujem prve ploče u Italiji. U početku sam radio manje žurke po školama, a posle po većim klubovima u Ljubljani, pošto sam tamo živeo, kao što su “K4” i “Black Jack”. Relativno od skoro se baviš i produkcijom? Pa da, oko pola godine, ali imam dobru osnovu za to, pošto sam dugo već DJ. Nagomilalo se iskustvo tokom svih ovih godina. Ono čime se bavim uporediću sa slikarstvom, kojim sam se nekad bavio - slikar slika bojama, ja notama. Šta je aktuelno kod tebe što se tiče posla? Ja napravio 3-4 track-a i poslao mnogim domaćim i stranim

… Dolazim kod tebe do 12, ako ne budem zaglavljena u najavljenom haosu. - U prevozu? Zašto, šta se dešava sutra? - TI STVARNO ne uključuješ televizor? - Mhm, ne, što? Drugo poluvreme

Produžeci

U „Cvijeti“ sve sami –fili, Gorderofili, norvežofili, Sofijofili (slobodno me prezrite zbog ovih nakaradnih kovanica). Nisam više u Beogradu u kome je protagonista Bajden. Gorder ležerno uz pivo potpisuje knjige i odgovara na pitanja. „Da, ne verujem u zagrobni život. Ali ne, ne bih bio začuđen da ga ima. Dovoljno sam začuđen što postojimo uopšte, šta može biti čudnije od toga?“ Provlači kroz priču par anegdota o nekoj pametnoj deci i objašnjenje da često piše iz ugla žene jer spava, jede, razmenjuje misli, strahove i recepte sa jednom… I svi prisutni se onda kikoću, itd. Ja razmišljam o njegovim knjigama koje sam pročitala, o knjigama Vita brevis, Devojka sa pomorandžama i Sofijin svet. Pitam se da li je on samo jedan dobar knjiški prevarant, opasno na ivici da prodaje jeftinu filozofiju kao Paolo Koeljo, a dovoljno mudar da ne bude potpuno transparentan u tome. Nekako se pomalo osećam prevareno, i tu dolazimo do 1:1 za Bajdena, jer o njemu ne razmišljam ni sa nagoveštajem gorčine. Zapravo, ne razmišljam o njemu uopšte.

Kupih knjigu, Gorder mi je potpisa. Krenuh kući. I sustiže me Bajden, to jest, jedan od kolapsa u saobraćaju.

Šta je najlepše u tvom poslu? Najlepša je komunikacija sa publikom, njihova reakcija na ono što puštam.

Imaš li kućnog ljubimca, ne računajući one virtuelne sa Facebook-a i slično? Haha, imam akvarijum sa besnim, inteligentnim ribama.

Zabranjeno čak i pešačenje glavnim saobraćajnicama. U nekakvom magnovenju dospela sam do praznog sedišta autobusa koji je osujećeno stajao u masi drugih vozila. Umalo da Bajden postigne zlatni gol time što sam primorana da do daljnjeg sedim u grotlu ljudske nestrpljivosti, kad se setih da imam knjigu u torbi. Justejn Gorder – Zamak u Pirinejima, preveo s norveškog: Ljubiša Rajić. I ljudi moji, je li ovo moguuuuće! 2:1 za Gordera, jer zbog njega ne provodim sat vremena u prevozu, već zapravo provodim tih sat vremena čitajući knjigu. Javljam vam uskoro da li je stvarno prevarant. Ako uopšte navijate za književni tim. Marija Pavlović

Ova rečenica je u celosti pleonazam. Dovoljno je reći Kosovo. I uputih se do Kalemegdana, do Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“. I stigoh u rekordnom roku. Ni nagoveštaja od gužve. 1:0 za Gordera, i 1:0 za književnost nasuprot sveprisutne politike. Ili je to samo bio dobar tajming?

SYNTHETICZ Rekoh da vas upoznam i sa čovekom koji je zaslužan za mnoge dobre žurke u klubu “Resurs centra” (da ne kažete da forsiram samo r’n’r). Čovek koji prenosi pozitivne vibracije je Goran Ilić, DJ i producent.

strana

izdavačkim kućama. Za divno čudo, meni to prihvati “Krone records” iz Italije. Objaviće moju “Fuziju” (u dve verzije), “Mezonu” i “Protonu”. To znači da nikad nije kasno da čovek počne, da nastavi da se bavi onim što voli. Ja sam pozitivan primer toga – započinjem nešto sa svojih 37 godina. Tvoji planovi za dalje? Da se više posvetim produkciji, ozbiljnije radim po festivalima, većim klubovima po drugim gradovima. Kako današnji trendovi utiču na tvoju muziku? Ne pratim toliko trendove, nikad ne znam striktno unapred šta ću pustati. Vodim se intuicijom, ne trendovima. Nabroj šta voliš da slušaš ovih dana? Piatto, Acoustic, Adam Freeland, Oliver Huntemann... Što se tiče malo drugačije muzike, tu su Depeche mode, Laibach, Franz Ferdinand... Naravno i mi imamo dobru muziku kao što su Darkwood dub, Jarboli, Repetitor...

Šta misliš o Exitu? Prvi Exit je bio zamišljen baš kao izlaz iz one situacije u kojoj smo bili, vremenom se, na sreću, promenila forma pozitivno. Svaka zemlja ima svoj festival, pa neka imamo i mi. Ispričaj nam neku suludu situaciju sa tvojih žurki? Ma koliko dobro isplaniraš, uvek nešto može da iskrsne. Npr, negde su mi tražili da im puštam Cecu. Na nekim žurkama samo gledam da izvučem živu glavu, jer se nose pištolji. Formula za dobru žurku? Samo da se osluškuje publika, oseti njihov puls kako bi te oni povukli da bi ih posle ti vozio. Kako voliš da se odmaraš? Odmaram slušajući drugu muziku od one koju puštam ili slušam na radiju, pošto sam muzički saradnik na Radiju Leskovac. (Ipak je muzika njegov svetprim.aut.) Volim da gledam i Discovery.

Imaš li još neka interesovanja, pored muzike? Aikido, slikarstvo, književnost (čovek je okrenut kreativnim stvarima očigledno-prim.aut.). Spomenuo si književnost, kada smo već kod toga kojoj knjizi možeš uvek da se vratiš? Bez premca, to je “Tvrđava” Meše Selimovića. Za kraj, tvoja poruka? Ponavljam, NIKAD nije kasno želeti, raditi ono što voliš. Budi uporan. Moraš znati gde ideš, isključi ego, ne sumnjaj u sebe. Syntheticz vam je dao izuzetno dobre savete. Učite se na njegovom primeru da stvarno nikad nije kasno za ono što želite. NAPRED U NOVE POBEDE! A ja mogu mu poželim PUNO uspeha u daljem radu i neka sledeći intervju koji daje bude za strane novine. VeVerica Cvetković

3

Reporter

mladi

4

strana

Urbanwear! 2

Nastavljamo Urbanwear priču-u ovom broju vam predstavljam dva brenda engleski Bench i američki Draven, a u sledećem broju imaćete prilike da se upoznate sa jednim srpskim-NAŠIM urbanwear brendom.

Bench dolazi iz Mančestera (grad koji zajedno sa Vučjem iz okoline Leskovca ima jedini mekanu vodu u Evropi) a počeci ovog brenda su vezani za prvu polovinu devedesetih godina. Prvo je to bio mali brend muške odeće, dobar underground brend koji je u svojoj pozadini imao skejt i bmx priču. Dobro poznat po svojim jakim i za oko upečatljivim aplikacijama štampanim na majicama i duksevima, vremenom je izrastao u urbani lifestyle brend sa kolekcijama koje su bivale sve bolje i bolje. Bench je zadržao svoj prepoznatljivi logo adaptirajući ga novim trendovima, ali i zadržavajući streetwear korene. Sa centrom u Mančesteru, Bench

je uvek strogo bio vezan za lokalnu muzičku scenu koju je činio posebnom i jako popularnom. S obzirom da je to relativno mladi brend, Bench je danas najpopularnij brend u Engleskoj. Postao je više od odeće, sada je deo kulturne scene koji se pojavljuje kao sponzor muzičkih dešavanja, koncerta, festivala i performansa. Logo Bench je postao trade mark kulturne avangarde. Bench se danas može pazariti u najvećim svetskim gradovima, ali samo u specijalizovanim streetwear prodavnicama. Od 2005. Bench je prisutan i u Srbiji u prodajnim objektima Urban Shop-a.

Kod Draven-a se sve vrti oko muzike. U pitanju je američka robna marka obuće koja svoje postojanje vezuje za Punk, HC, Heavy Metal bendove. Sa jedne strane odaje počast proslavljenim sastavima, a sa druge podržava mlade, perspektivne muzičare koji tek počinju da praše u svojim podrumima

i garažama. Draven ima ekskluzivno pravo da kreira obuću za Adicts, Green Day, Misfits, Motorhead, Sex Pistols, Slipknot, Motley Crue, Duane Peters i Tokyo Hiro. Pored ovih kolekcija, Draven proizvodi i obuću sa znakom Skatopia, svojevrsnog skate muzeja u južnom Ohaju, koji ima više od 15 000 eksponata u vezi skateboarding-a i koji svake godine posete hiljade turista. Draven je sponzor muzičkih festivala, koncerata, demo izdanja. Vremenom je i sam postao deo scene, uz njega se vežu i bendovi kao što su: Anthrax, Fear Factory, God Forbid, Zebra Head, Corps, My Chemical Romance...

maj 2009.

koji imaju ekstreman pogled na život, individualcima koji glasno pokazuju svoj stav. Od 2007. Draven konačno stiže i kod nas. Urban shop je mesto na kome ćeš naći ovu neverovatnu obuću. Milan Saitović

Draven se obraća onima

Prokrastinacija

Ono čime se prokrastinatori nekada brane je to da je opseg njihovog interesovanja toliko veliki da ne mogu da se usredsrede i da bi verovatno da su tupaviji mogli da jednostavno sednu i završe posao. Možda nam reč prokrastinacija nije bliska, ali smo zato sigurno već u prvim godinama života bili upozoreni poslovicom ’’Što možeš danas, ne ostavljaj za sutra’’. Na sreću ili nesreću, voljno ili ne baš ovu poslovicu moderan čovek vrlo često voli da opovrgne, i to ne načelno, već svojim delovanjem, odnosno potvrdi odsustvom istog. Prokrastinacija verovatno nije ništa novo. Promena je u tome što smo je, izgleda tek skoro, u svetu u kome je vreme novac, zapazili i dijagnostifikovali kao svoju boljku. Najjednostavnija definicija prokrastinacije bila bi- odlaganje nekog posla do krajnjih granica, tj. ostavljanje istog za sutra (pro- lat. za, crastinatus-lat. sutra). Kada bi bilo tako jednostavno kao- mirno ostaviti posao za sutra, možda ne bi bilo tako strašno. Poenta kod prokrastinacije je upravo to što prokrastinator sve vreme razmišlja o problemu koji mu stoji nad glavom, ali ga ne rešava, radeći neke druge stvari ili ne radeći ništa. Ova pojava nije odraz gluposti ili nesposobnosti, već kako psiholozi kažu anksioznosti i straha od započinjanja posla, belog papira ili platna. Jedan od razloga strah od neuspeha, ali i činjenica da je, dok je u glavi prokrastinatora, ideja savršena, a standardi visoki, pa bi samo započinjanje razrade nekog posla bilo okrnjavanje. A opet, posao je tu i visi nad glavom kao oblačić u stripu. Ono čime se prokrastinatori nekada brane je to da je opseg njihovog interesovanja toliko veliki da ne mogu da se usredsrede i da bi verovatno da su tupaviji mogli da jednostavno sednu i završe posao. Ova pojava ima veze sa emocionalnom inteligencijom i kulturom, jer će osoba koja (pre) poznaje tananije valere raspoloženja biti sklonija tome da ’’sklizne’’ na prokrastinatorsko minsko polje u baletankama. Naravno, ovo ne zavisi samo od osobe i njenog karaktera, već i od toga čime se bavi i uslova

rada. Veliku igru imaju rokovi. Ako neko radi kancelarijski posao, neko mu dahće za vrat i kontroliše ga, pritisak može biti neizdrživ, ali neće biti odlaganja posla koji do kraja radnog vremena mora da se obavi. Potpuno je drugačije kada rok postoji negde u budućnosti i kada imate, čini vam se, dovoljno vremena. Neko će već nedeljama ili danima pre roka imati završen posao, ali o njima ne govorimo sad, već o onima koji će taj posao, iako će o njemu možda intenzivno razmišljati svih tih dana, početi da zaista radi nekoliko sati pre roka. Jedan od razloga zašto ljudi imaju ovaj problem je želja za perfekcionizmom. Osoba navodno daje sebi još malo vremena da razmisli o onome šta će da radi ili se dovede u stanje inspiracije, potpune spremnosti ili povišenog osećaja želje za radom i elana. To se ne dešava tek tako i vrlo često je samozavaravanje, kome je razlog strah. Izuzetno česta je takozvana studentska prokrastinacija u kojoj učenici počinju da se bave gradivom u poslednjem trenutku, čak i noć pred ispit ili ako je to moguće, mole za novu priliku, jer su, kako kažu ubeđeni da su novim kupljenim vremenom gotovo rešili problem i da će sada, pod tim uslovima, naučiti savršeno. Pošto ljudi nisu isti, tako nisu ni njihovi prokrastinatorski stilovi. Tzv. relaksirani tip ostavljaće posao za kasnije ulažući svoju energiju u nešto drugo što mu donosi zadovoljstvo, neće zapostavljati socijalni život i na taj

način će sebe potkupljivati, unapred nagrađivati, elegantno uslovljavati i ubeđivati da će kasnije, tako zadovoljan i opušten, posao uraditi lakše nego ikad. Ovi ljudi su, po Frojdu, vođeni principom zadovoljstva, a ne principom realnosti. Sa druge strane uplašeno-tenzioni tip prokrastinatora će biti toliko uplašen i pod pritiskom da će nerealno vrednovati vreme, izbegavati socijalne kontakte, izolovati se. Ovakvo uplašeni i stresom iscrpljeni ljudi lako će ubediti sebe da u tako očajnom stanju ne mogu da rade kasno uveče i da je bolje da sve lepo polako počnu ujutru, što je opet mali trik i zavaravanje, jer postoji velika šansa da sve isto ponove i sutra. Tako se ljudi prokrastinatori dele na one koji, iako su u frci, mogu uvek da odu s vama na kafu i onih koji to apsolutno ne mogu, jer uvek rade (pa sad, pokušavaju). Opet, ne treba potcenjivati ljude sa ovim problemom, jer oni vrlo često dostižu vrlo visoke rezultate u svom radu. Neki zbog toga što odlažu posao dugo, ali ga onda kad krenu, uspešno i brzo završe, a drugi baš zato što iz prethodnog „last minute rescue-a“ iskustva z n a j u da će ga uspešno završiti odlučuju da ga malo odlože. O v a činjenica se malo kosi sa onom uvreženom da prokrastinatori nisu samouvereni. Ali, to nije sasvim tačno, jer se oni ne osećaju samouvereno uglavnom oko samog započinjanja posla, zbog anksioznosti. Takođe, ono što treba da se uradi nije uvek neprijatno.

Vrlo često je predmet rada ono što prokrastinator veoma voli i čemu se raduje, ali to odlaže iz nekoliko razloga: postizanje savršene forme za rad, čekanje „onog“ pravog trenutka, ali i vera u akumulativnu inspirišuću snagu prokrastinacije. Ovakvi ljudi često su osuđivani od strane društva kao letargični i lenji, mada im je često samo potreban okidač i motivacija za rad. Mnoštvo knjiga, stripova, pesama napisali su upravo prokrastinatori. Iako oni konzervativniji i tradicionalniji veruju da je dnevna disciplina i red ono što donosi dobre rezultate, ima onih koji veruju u suprotno. Web-komičarka i autorka Natalie Dee, koja je postala poznata po začudnom, ciničnom i potpuno sumanutom web- stripu „America’s Favourite Cracker“’, deklarisana je prokrastinatorka i sve svoje crteže koji izlaze na dnevnoj bazi radi u poslednjem trenutku, što se na njima ponekad i vidi, ali je u tome i štos. Mnogi profesori i akademici takođe imaju ovaj problem, ali je profesor John Perry u svom eseju (http://www. structuredprocrastination.com/) o strukturalnoj prokrastinaciji dosetio kako da „prevari prokrastinatora u sebi“ i dok izbegava neki posao radi drugi podjednako težak, koji bi izbegavao neki drugi put. Pošto ovo nekada nije sasvim moguće, jer ima ljudi koji centralni problem drže na najvišem stepenu važnosti i ne žele da počinju nešto drugo dok to ne završe, savet je da treba završavati manje probleme i poslove od neke važnosti. Ali, opet, ljudi rade...nešto drugo...

Estetika prokrastinacije Prokrastinacija je sva sačinjena od velikih priprema za veliki rad. Kod onih koji inače vole rokovnike, planere, agende i spiskove, to je bar lako. Prokrastinator će prvo sastaviti spisak od kad do kad prelazi koju oblast ili piše poglavlje knjige, napraviće

mladi

Reporter

maj2009.

grafikon, gotovo sve samo da ne pređe direktno na samu egzekuciju rada. On napisano, naravno, neće ispuniti, ali je to u tom trenutku nebitno, jer ovim akcijama sam čovek sebe uverava ili zavarava, potpisuje sam sebi da će ispuniti obećano i što je najbitnije- ima utisak da radi važnu stvar na planu organizacije bez koje rad ne može da počne. Diskutabilno je da li bi se pri učenju pod čisto prokrastinatorsko ponašanje moglo podvesti pravljenje rezimea, podvlačenje bitnih stvari i izvlačenje najbitnijih činjenica. Nekad je to zaista delotvorno. Ali, neki ljudi to rade samo da bi osećali da rade nešto korisno i da rade na problemu. Neki će sebe ubediti da će moći da počnu da uče jedino ako nađu flomaster ljubičaste boje da njim podvuku najbitnije u tekstu. Neki će se zamajavati nalepnicama sa kratkim rezimeom svake strane. Da ne bude zabune, ovo može, ali i ne mora biti uludo odlaganje posla. Neki ljudi bolje rade i uče na ovaj način. Prokrastinator će se ili probuditi vrlo

rano da uhvati dan ili će pustiti sebe da se dobro naspava, jer će samo odmoran moći uspešno da radi. To naravno zavisi koji je tip prokrastinatora. Ne započinje posao odmah, već radi sve ono za šta misli da bi kasnije moglo da ga ometa u tome. Odlazi da jede, jer posle kada počne sa radom sebe ne želi da ometa u tome. Naravno, iako vreme prolazi neumitno, nedopustivo je ostaviti prljave sudove, jer se posle za njihovo pranje neće imati vremena. Onda ih možda treba i obrisati, da budu u pripravnosti, ako se našem junaku nešto prijede. Stvarno bi bilo glupo tada ih brisati, jer će prokrastinator tada biti u jeku svog rada. Staromodni prokrastinatori imali su mogućnost da odlaze u wc, iako im se ne ide, u kuhinju i ako im se ne jede ništa preterano, a moderne verzije imaju internet. Ništa nas ne košta da proverimo poštu još jednom, možda je slučajno nešto stiglo u roku od ove dve sekunde koliko je nismo proverili. Ili da, možda nam je neko ostavio komentar na status na Facebook-u, ili još bolje na sliku s letovanja, koju smo malopre upload-ovali pokušavajući da o’ladimo glavu dva minuta, jer nam predstoji naporan rad. Rad će već u svom korenu biti prekinut, čisto bacanjem pogleda na tv program ili na nedavno umrle na wikipediji ili na rođendane poznatih na imdb-u. Prokrastinatori koji se bave umetnošću često će na televiziji naći neku emisiju ili film za koju će proceniti da će im dobro doći i inspirisati za dalji rad, ali vrlo često i bez pomoći tv sistema sami sebi pustiti svoj omiljeni film ili po milioniti put čitati pasuse svoje omiljene knjige. Mnogi naučnici su se složili da je najbolji

simbol za definisanje prokrastinacije oštrenje, tj. bolje šiljenje olovaka do savršenstva. Stariji biraju šolju kafe. Kada bi se ona sama stvorila i odmah popila, ne bi bilo problema. Ali, treba vremena da voda provri, da se zakuva, sve to traje, a prokrastinator se uopšte ne trudi da ovaj proces bude kraći. Njemu ide na ruku ovo tako prijatno odlaganje, koje je opet, nabijeno anksioznošću. Učenici-prokrastinatori rado biraju popodnevnu dremku kako bi kad se probude bili orni za rad. Ili gledaju na sat da počnu da uče ili rade u pun sat, pa ako im se na tom putu nešto ispreči (a to je gotovo uvek), onda sami sebi zakazuju viđenje za 15 ili 30 minuta. Nikako pre. Prokrastinatori traže uslove za rad. Presvlače se, jer je u sobi prevruće. Oblače džemper, jer je u sobi jezivo hladno. Zatvaraju i otvaraju prozore i vrata. Telefoniraju i ponovo proveravaju sve svoje internet naloge, ako nema novih poruka nigde, gledaju komentare na svoje slike koje su već čitali, vesti, komentare na vesti, vesti na komentare. Onda pokušavaju da se opuste, ali i provere svoje znanje igrajući igrice na kompjuteru. Pogađanje najdužih reči ili odgovora na pitanja filmskog kviza koji se nikada ne završava su sjajna, jer nam odlažu posao, čine nas srećnim, jer pobeđujemo i dokazujemo sebi da nešto znamo. I da, adiktivni su. Prokrastinatorski arhipelag je nešto najgore što vam se može desiti, ako zaista želite da završite posao. Prvo ćete otići da (se) obrijete (noge), a da vam ne bi bilo dosadno u kadi, napravićete sjajnu plejlistu na kompjuteru. Kada se budete vratili iz kupatila shvatićete da imate još tri pesme da preslušate, a da posebno volite poslednju i onda ćete odlučiti da dok uživate u omiljenoj melodiji kojom ćete zaključiti to „gubljenje vremena“ i započeti sa radom, ponovo proverite poštu. Ovog puta će tamo biti poruka i videćete da vas prijatelji zovu u grad na piće. Nekoliko minuta ćete pisati mejl u kome ćete ih obavestiti kako morate da radite, ali da možete da dođete na pola sata-sat. Sada, kada ste se dogovorili i imate nekoliko sati do izlaska možete mirno da sednete i da radite. Ali upravo zato što ste izgubili već toliko vremena, pomislićete da je najbolje da već tad počnete da se spremate, a da ćete onda, kada stavite karmin ili parfem sesti i pred izlazak uraditi taman toliko da vas nagna da po povratku iz grada navalite i napišete čudo. Ako se bavite pisanjem, a danas vam nije išlo pomislićete kako će upravo nekoliko pića sa prijateljima i odlazak u noć, da vam otvori stvaralački „apetit“ i emocionalno vas nadraži. Vrlo je verovatno da ćete se vratiti kući mrtvi pijani i odmah se baciti u krevet, u magnovenju obećavajući sebi kako sutra ustajete ranije da definitivno radite. Navijanje sata koji ćete, pogotovo ako ste hedonističko-relaksirani tip, prespavati je posebna priča. On se navija na surovo rano ujutru, nalik na kaznu. Ali, sve je to da bi se sutradan ušlo u novi dan i nove radne pobede. P.S. Pišući ovaj tekst autorka-prokrastinatorka je prošla kroz sve ove faze Ana Vučković

strana

FILMOGRAFIJA TIMA BURTONA

Samo je par ljudi od Holivuda dobilo toliku slobodu kolika je data Tim Burtonu. On je kontradikcija – stvaralac filma koji ima vrlo drugačiji i beskompromisni stil, a ipak ostaje prihvaćen kao deo holivudskog sistema.

Pitanje koje se ovde postavlja jeste “Zašto je Burtonu dozvoljena tolika ‘razuzdanost’?” Mada, lično često navodim snagu njegove vizije kao glavni faktor, mnogi ipak smatraju da je njegov uspeh pre svega posledica komercijalizacije koju vrši holivudski sistem. U svakom slučaju, činjenica je da je Burton reditelj koji je apsolutno prepoznatljiv i dosledan jednako tematski i narativno. Počev od njegovog prvog kratkometražnog filma Vincent pa sve do danas, javlja se određen broj tema koje se provlače kroz njegova dela, a koje su postale neki vid ličnog pečata. Iza imena “Tim Burton” stoje stilizovani filmovi

modernih ideala, vrednosti i karakteristika u kontrastu sa mračnim postmodernističkim stilom i tonom koji nose njegovi filmovi.

o autsajderima sa prepoznatljivim gotičkim dizajnom. Kao što se može primetiti, Burton ima neku neobičnu opsesiju sablasnim i natprirodnim. Mnogi od njegovih filmova oslikavaju mračan i sumoran svet prožet smrću ili natprirodnim fenomenima kao što su veštice, duhovi, vanzemaljci, neobična i čudna bića. Ova apstraktna perspektiva sveta je često intenzivirana njegovom, mora se priznati, izvanrednom upotrebom jakih boja i neobičnih konstrukcija kao što su zamkovi, vile i vetrenjače, kao i korišćenjem kosih, visokih i niskih uglova snimanja objekata. Karakteristično za Burtona je to, da on daje pozitivnu i komičnu interpretaciju situacija i bića koja u svakodnevnom, realnom životu, predstavljaju oličenje strašnog i jezivog. Ume da prepozna i istakne lepo u nečemu što većina ljudi vidi kao neadekvatno, odvratno. On „detabuizira“ smrt, predstavljajući je kao sastavni i neodvojivi deo života.

i u privatnom životu. On dosledno ljude iz privatnog života uključuje u svoja stvaranja i ljude sa kojima stvara uključuje u svoj život – Johnny Depp je kum njegovog sina, Helen Bonham Carter majka njegove dece, Danny Elfman (radio soundtrack za većinu njegovih filmova) jako blizak prijatelj…Nesumnjivo činjenica koja pojačava autobiografski značaj njegovog stvaralaštva. Bez obzira na sve zamerke koje mu se pridaju, činjenica je da je Burton uspeo da održi kontinuitet i doslednost u svom stvaralaštvu i bespogovorno predstavlja izvanrednog i jedinstvenog vizuelnog umetnika. Burton spada u one reditelje koji su uspeli da formiraju prepoznatljiv i originalan stil i tematski koncept. On je u svojoj suštini večiti autsajder. Kritičari i danas ne uspevaju da njegova dela klasifikuju u neki od žanrova. Burton je umetnik koji je uzdrmao i industriju i filmofile i čiji su filmovi tako specifični i posebni u njihovom detinjastom sanjarenju i mešavini horora i humora. U zaključku imam još samo da kažem … FILMOGRAFIJA: Vincent (1982), Beetlejuice (1987), Batman (1989), Edward Scissorhands (1990), Batman Returns (1992), The Nightmare Before Christmas (1993), Mars Attacks (1996), Sleepy Hollow (1999), Planet of the Apes (2001), Big Fish (2003), Charlie and the chocolate factor, Corpse Bride (2005), Sweeney Todd: The Demon Barber of Fleet Street I (2007), 9 (2009), Alice in Wonderland (2010), Frankenweenie (2011)

Kada pogledamo unazad, poslednjih decenija može se uočiti dominacija postmodernizma u kinematografiji. Suočavamo se sa poplavom postmodernističkih filmova koje karakterišu stalni pokušaji da se ožive stari žanrovi u novom modernom kontekstu. Nije iznenađujuće što je u današnjem društvu tako uočljiva ideja “neuspeha novog”, s obzirom da se ne nudi ništa suštinski novo, već samo revizije i redefinicije klasičnih ideala i ideja, kao da nije ostavljeno nimalo prostora originalnosti i jedinstvenosti. Tim Burton je jedan od izuzetaka kome je pošlo za rukom da postmodernizam oblikuje nagoveštajem modernizma. To je postigao korišćenjem

Burton-ovo delo je bunt protiv rigidnih pravila koja društvo, a posebno male zajednice, imaju tendenciju da bespogovorno poštuju. Konformizam kao merilo stvari i rigidni mentalitet varošice u kojoj je rastao, oblikovali su njegov genij. Burton snagu i inspiraciju za svoj rad crpi iz svih aspekata svog života. Prosto se čini neprirodnim posmatrati ta dva entita odvojeno. Ljudi sa kojima radi su ljudi sa kojima je jako blizak

Tijana Đokić

5

strana

Reporter

mladi

6

maj 2009.

It’s Time To Move On Ovo Je Vreme Za Promene Već preveliki vremenski period sa gotovo svih medija koji dosežu do velikog dela ovdašnje populacije mogu se čuti anemična opravdanja zašto ovde i sada nije onako kako bismo mi voleli da jeste ovde i sada i zašto mi ne živimo kao mladi u nekim drugim zemljama. Teški ekonomski period za našu zemlju, nestabilnost, vizni režim, pdv, investicioni fond, evropska unija i preduslovi za integracije-fraze koje su počele da izazivaju medijsku averziju, kao i sve vrste drugih nepotrebnih opravdanja. Jedino rešenje bilo je izolacija i izbegavanje svih oblika masmedija a naročito televizije, npr. novine sam mogao da biram i odlučim da li želim da ih čitam i kada. Ovo je naročito bilo od koristi mladima za vreme spremanja ispita jer je bilo više slobodnog vremena.

destimulisani i neafirmisani. Budimo aktivni i učinimo naš svet boljim. Dakle, u daljem tekstu nudim stimulativni predložak koji bi nove mlade ljude naveo na individualnu odgovornost iI aktivnost/operativnost.

ekologija je naročito teško ostvariva u manje razvijenim zemljama tako da je podizanje opšte ekološke svesti jako preporučljivo i neophodno.

Ova organizacija apeluje na sve i svakog pojedinačno, svaki doprinos je dobrodošaood eventualnih donacija, promocija, stručnih saveta, pravnih pomoći, ukazivanja na postojeće ekološke prekršaje i sl. Kao što je navedeno nije bitno da li živite na Papua Novoj Gvineji, u Švedskoj ili Srbiji, bitna je vaša inicijativa i spremnost.

World Wide Fond http://www.wwf.org/ Takođe međunarodna organizacija, pokrenuta još 1961.od strane nekolicine entuzijasta, prepoznatljiva po logotipu sa pandama koje su postale simbol ugroženih životinja i borbe za njihovu zaštitu. Spektar aktivnosti je sličan Greenpeace-u, s tim što je ovde fokus na biodiverzitetu i složenom i isprepletanom sistemu među-odnosa svih organizama, materija i energija, njihovom izučavanju predviđanju promena i sprečavanju remećenja svih elemenata čitavog Ekosistema. Da sve ovo ne zvuči tako složeno, njihove aktivnosti su podeljene na:

Život u Srbiji nije bio lak u prethodnih desetak-petnaestak godina i jos više su iritirala lažna opravdanja i utehe– to se ne može jer je takva situacija i nema se para za ovo i nema se sredstava za ono... I gotovo sav taj (ne)informativni (ne)obrazovni i (ne)zabavni program počeo je da oblikuje jedan niži i uniformni sistem vrednosti, a po sistemu „budite isti kao i mi na TV-u i bićete normalni i opšte prihvaćeni“. Sistem u kome su svi koji su razmišljali i živeli drugačije morali da se povlače u male svetove između prašnjavih polica ispunjenih pločama i knjigama zaštićeni hladnim zidovima. Vreme je nezaustavljivo i svaki trenutak mora da se iskoristi najbolje moguće, ma gde da ste i u kojim se oklonostima nalazite. Situacija se neće još dugo promeniti, dok sami ne pokrenete neku inicijativu-bilo kakva društveno korisna inicijativa barem oplemenjuje živote ako ih ne menja u celosti. Tako da se ovaj tekst nenamerno transformiše iz kritike društva (isto neplanirano) u apel na sve koji iI malo razmišljaju o svojoj i budućnosti budućih generacija. Pre svega, internet je konačno postao opšte dostupno izvorište informacija, a uzgred je postao jedan od najvažnijih vidova komunikacije, naročito među mladima (facebook, myspace, twiter…bih rado preskočio ovde) kao vrlo važni društveni stimulans naročito za izolovane geografske lokacije, s obzirom na sve izraženiju i javno priznatiju društvenu i materijalnu centralizaciju (Beograd, Novi Sad i skromno Niš). Činjenica je da mnogo mladih ostaje van ovih sredina i usled društvene učmalosti mnogi potencijali ostaju

genetički modifikovane organizme (biljke i životinje), štiteći biodiverzitet i pospešujući društveno prihvatljivo vođenje farmi.

Opcije za preokupacije: Ekologija više nije neka disciplina, nauka ili tamo neka misaona imenica kojom treba da se bave neka ministarstva ili reč za koju su se neki zvaničnici I mnogo više biznismeni pravili da ne znaju šta znači. Ekologija je postala izraz opšte zabrinutosti za jedno činjenično stanje koje je svima postalo jasno vidljivo, kako same zaštite životne sredine koja predstavlja samo jedan segment i aspekt ove oblasti, tako i zaštite životinja i biljaka tj. biodiverziteta (raznovrsnosti, očuvanja različitih vrsta) i dr. Da li se neko seća poslednjeg pravog proleća ili jeseni ? Kao još jedan aspekt javlja se pomalo energetski aspekt – održivi razvoj koji ukazuje na iscrpljivost ili potrošnost mineralnih i energetskih izvora planete Zemlje i apeluje na primenu principa koliko uzmeš od planete toliko planiraj i da joj vratiš, ne remeteći već dovoljno narušene prirodne sisteme. Primenjena

Greenpeace http://www.greenpeace.org/international/ Međunarodna organizacija koja postoji jer osetljiva planeta zaslužuje Glas u njenu odbranu. Zahteva rešenja. Zahteva promene. Zahteva akciju. Greenpeace je nezavisna globalna organizacija koja pokreće kampanje u cilju promene mišljenja i ponašanja, kako bi se zaštitila i sačuvala životna sredina i promovisao mir, kroz: ubrzavanje Energetske Revolucije, ukazujući na pretnju broj 1 sa kojom se suočava planeta – klimatske promene, zaštitu okeana, boreći se protiv štetnog i destruktivnog ribolova i kreirajući globalnu mrežu morskih rezervata, zaštitu najstarijih šuma (prašuma) na svetu, kao i životinja, biljki i ljudi koji zavise od njih, rad na razoružavanju i uspostavljanju mira, uklanjajući uzroke konflikata i apelujući na eliminaciju nuklearnog naoružanja, kreiranjei Ne-Toksične budućnosti, tražeći alternativna rešenja koja bi zamenila korišćenje štetnih hemijskih sredstava koja se koriste u sadašnjoj industriji i na tržištu, pokretanje kampanja za održivu poljoprivredu, isključivanjem iz upotrebe

zaštitu ugroženih vrsta zaštitu ugroženih staništa redukciju štetnih uticaja borbu na pravnom nivou Sve vrste podrške su takođe vrlo dobrodošle ovoj, kao i sličnim i manjim organizacijama. I one ovoj organizaciji služe kao neophodna snaga kako bi ubedili i obavezali vlade zemalja i neke globalne organizacije kao što je Svetska Banka da i one treba da ulažu i bore se za iste ciljeve tako što će vlade i nadležne institucije uvideti da je veći deo populacije zainteresovan za zaštitu životne sredine. Vaša zainteresovanost i kooperativnost sa ovom organizacijom znači da ona može da reaguje na eventualne prekršaje i u izolovanim plemenima Konga i Amazona ili bilo kojoj drugoj lokaciji. Evo i nekoliko saveta koje WWF daje svojim budućim I postojećim aktivistima u cilju sprovođenja zajedničke misije: budi globalan, nezavisan, multikulturalan i politički neopredeljen (stvar izbora) koristi najbolje naučne informacije kako bismo usmerili svoje akcije i kritički ih vrednovali i postigli cilj bori se da dijalogom dolazimo do

mladi

Reporter

maj2009.

rešenja kako bismo izbegli konfrontacije izgradi konkretna rešenja kombinacijom raznooblasnih projekata, zakonskim inicijativama i obrazovnim radom, uključi lokalne zajednice i stanovništvo u planiranje i izvođenje ovih programa, poštujući njihove kulturne i ekonomske potrebe izvodi akcije sa što manje troškova REC - Regionalni Ekološki Centar za Centralnu i Istočnu Evropu http://www.rec.org/

strana ima kancelariju tj. predstavništvo, što je slučaj i sa našom zemljom. Organizacija aktivno učestvuje u ključnim globalnim, regionalnim i lokalnim procesima i upotpunjuje ekološka i održiva rešenja u okviru i izvan zemalja, razmenom znanja i iskustava u zemljama regiona. Ovaj tekst je samo jedan mali doprinos kojim želim da podstaknem ne samo na razmišljanje nego i na kolektivnu i pojedinačnu odgovornost i aktivnost. Zalažući se za rešenje nekog od navedenih problema ili nepravdi, radićete nešto što će vas pokrenuti iz kolotečine a osećaćete se i lično i društveno korisni. Ukoliko ne možete da pronađete neki takav problem, u šta sumnjam, možete se priključiti nekim globalnim akcijama i podići svest o tim problemima u svojoj užoj okolini.

REC postoji već 15-ak godina, osnovan je u Mađarskoj i predstavlja regionalnu organizaciju koja je izučila dato područje i održava veliku listu aktuelnih online projekata. Osnovni cilj je pomoć u rešavanju ekoloških problema i problema životne sredine. Ovo ostvaruje zalažući se za slobodnu razmenu informacija i javno rešavanje problema zaštite životne sredine. Ova organizacija je sklopila ugovore sa vladama 29 zemalja regiona i u većini

Budite Aktivni, VREME JE SAD. Milan C.

Mentalni nanizam kao socijalno-poželjni model ponašanja Model je elegantan opis ljudskog ponašanja. Svaka zaposlena jedinka već raspolaže zavidnom kolekcijom modela. Prema Darvinu, jedinke u populaciji se takmiče za resurse. Činjenice koje leže u osnovi procesa prirodne selekcije su: Bolje prilagođene jedinke preživljavaju i imaju jači uticaj na oformljenje novih generacija. Jedinke u novoj generaciji se kreiraju rekombinacijom genetskog materijala roditelja.

verzija jednog usvojenog. Polazeći od toga da ono što je dobro ne valja menjati, zaposlene jedinke odlučuju da u borbu krenu oštro i lukavo. Vrši se razborita selekcija modela prema novonastaloj situaciji. Model se treba upakovati kako dolikuje modernom sistemu. Najpre se vrši detaljna, in-

Stare emocije se zamenjuju novim, doliva mu se kap vizije i proaktivnosti, učvršćuje se otpornost na svaki preki pogled, podsmeh, ironiju, začuđenost i zabrinutost. Kida se i seče sve što štrči, model se ‘’podmlađuje’’, oblači u vesele boje. Tako upakovan, spreman je za plasiranje.

ka. Kao takva je najmoćnija. Pa kako onda da sistem prihvati sve jedinke u uslovima kada je racionalizacija kao put ka povećanju efikasnosti neophodna i jedino rešenje? Bez problema. Sistemu, kao i do sada, novoplasirani model odgovara, on je produkt tog sistema i kao takav

stant-analiza sistema. Isti se uglancava, ulepšava “modernim” frazama, pošalicama, osmesima, ljubaznošću. Dodaju mu se razni aditivi ozbiljnosti, zamišljenosti, istrajnosti, odlučnosti.

Ali, gle! U sistemu već postoje takvi modeli. Hiperkonkurencija je učinila svoje. Jer zaposlene jedinke su ipak u istom ramu u kojem su rasle i sazrevale. U ramu je masa koja je jedin-

je podoban jer, na kraju, i sistem je produkt nekog i nečijeg modela.

S vremena na vreme mutacija (slučajna izmena genetskog materijala) dolazi do izražaja. U savremenim uslovima poslovanja izražena je hiperkonkurencija, ne samo proizvoda i usluga, već i hipe r ko n k u r e n c i j a poželjnog modela ponašanja. Model je elegantan opis ljudskog ponašanja. Svaka zaposlena jedinka već raspolaže zavidnom kolekcijom modela. Oni su uredno spakovani, odloženi i negovani budući da se često koriste i vade kao kec iz rukava. To su modeli svih vladajućih sistema. Novih modela nema, samo modifikovanih

Nataša Dimitrijević

7

strana

Reporter

mladi

8

maj 2009.

Intervju sa

Urošem Đurićem Ako je tržište bog onda je senzacionalizam njegov apostol Da li ste politički opredeljeni? Da. Opredeljen sam politički, ali ne i stranački. Moje političke pozicije pri-

padaju korpusu levice i kreću se u okvirima bliskim autonomizmu, participativnom liberterskom socijalizmu i sindikalizmu. Sve više mladih ljudi postaje deo neke političke partije, da li je to dobar put u kreiranju živiotnog pravca? Ne. Smatram da je to skandalozno, karijeristički. Prvo bi trebalo da se

krećete u okvirima različitih ideja i društvenih iskustava kako biste uopšte stekli uvid u funkcionisanje društvenih mreža i upravljačkih mehanizama. Opredeljujući se pre toga, postajete podanik i verni sledbenik demagoških postavki koje služe bogaćenju pojedinaca, slepo verujući da će jednog dana i na vas doći red. Ali, vaše potencijalno bogatstvo je u sadašnjem vrednosnom sistemu nečiji neplaćeni rad. Šta misliš o kapitalizmu i novoj generaciji mladih ljudi koji žive u njemu? Mislim sve najgore. To je čist put u propast, u velike nemire i dugotrajne krvave sukobe, bazirane na pervertiranom darvinizmu, izvučenom iz konteksta evolutivnih ciklusa. Ono što nam treba više nego ikad, zarad opšteg društvenog boljitka i daljeg razvoja, je sistem baziran na solidarnosti. Ukoliko to izostane, loše nam se piše. Imali smo: fašizam, komunizam, socijalizam, kapitalizam, da li će mešanjem starih ideologija ka stvaranju nove, doći do boljitka? Svaki čovek je sazdan od prirodnih

hemijskih elemenata u određenim procentima i kada biste iste te elemente zasebno stavljali u kadu u

identičnim odnosima i promešali, ne biste dobili novi život već blato. Da li je ljudska svest napredovala od prvog svetskog rata pa do danas? I da i ne. Mislim da ne možemo da zamislimo životne uslove u tom periodu iz današnje perspektive. Svet je ostvario fantastičan tehničko-tehnološki napredak u poslednjih 100 godina

koji je praćen i velikom borbom za ostvarivanje društva blagostanja i otklanjanje represivnih oblika vladavine baziranih na rasnim, klasnim i kulturnim razlikama nametnutim od strane ko l o n i j a l n i h , imperijalnih sila, ali se on u međuvremenu transformisao u rafiniranije oblike dominacije kroz sintagme kao što su međunarodna zajednica, prvi, drugi i treći svet... Sve u svemu, bez obzira na dostignute standarde, ljudska svest i dalje funkcioniše na iskonskoj žudnji za moći, na one koji imaju otimajući od onih koji nemaju. Na virtuelnoj izložbi u Leskovcu si

pričao o zajednici, društvu, gde je svest ljudi na tom nivou da svi mogu živeti u slozi i jednakosti. Da li je to moguće ostvariti, s obzirom da gazde rade sve da bi ostali na svojim pozicijama u hijararhiji “Viših”? Pa to je večna borba, osmočasovno radno vreme nije došlo niotkud ili zbog altruizma vlasnika, već zbog solidarnosti najugroženijih. U tome je snaga i ključ promena. Ako se ne udružite i ne nametnete uzurpatoru vaših prava svoju volju, živećete kao podanik, poništeni kao ličnost. U okupljanju i nastupanju obespravljenih na bazi zajedničkih interesa počiva ono najdragocenije u razvoju savremenog društva – besplatno školovanje, pravo na rad, socijalno i zdravstveno osiguranje za sve. Koliko “svetska ekonomska kriza” utiče na tvoj umetnički rad? Na moj rad najviše utiču okruženje, društvena kretanja i lično iskustvo. Prolazim kroz različite društvene krize od 1981. do danas i svaka od njih se direktno reflektovala na moj život, one su neodvojivi deo moje svakodnevice i prisutne su u mom radu. Da li se može upravljati državom ako je 90% ljudi u vladi iz jednog grada? Da, može i to katastrofalno. U tome leži jedan od najpogubnijih razloga za nerazumevanje većine procesa koji se odvijaju u ovoj zemlji. S druge strane, veliki deo Srbije funkcioniše po šerifskom principu, svako mesto ima svog neimenovanog bosa / agu/ dahiju i teško da će se bez većih lomova išta u tom smislu promeniti. Vratili smo se u 1830-tu.

Da li je sporta, kvizova i reality showa previše ili ih treba još više preferirati? Smisao zabave na tv-u se promenio,

ona više nije vezana za edukativne već za potrošačke i populističke sadržaje, što je deo promene dominantnog ideološkog obrasca današnjice. Kad ste u dužničkom ropstvu, želite da zaboravite sve i prigrlite nečiju tuđu stvarnost. Šta bi preporučio mladim ljudima koji se ne žele opterećivati budućnošću i postojećim problemima, već bi samo pričali o pijanstvu, mužjacima, ženkama, sex-u i žurkama? Ništa. Nek’ se jebu. Koliko je strana muzička scena i produkcija uticala u kreiranju Anđela 2 i 3? Vrlo malo. Mi smo bili vezani za našu stvarnost i probali da se taj fantazam o sopstvenim životima i okolini reflektuje kroz komediju. Mislim da će A2 i 3 sve više dobijati na značaju s vremenom, jer bolje odslikavaju period u kojem su nastali od svih dramskih ostvarenja s dubokomisaonim zapletom zajedno. Koliko mediji utiču na ljude i da li je ispiranje mozga globalna demagogija? Svaka demagogija je ispiranje mozga samim tim što traži bespogovorno sledbeništvo, dok su mediji u većini u službi aktuelnih trendova. Ako je tržište bog onda je senzacionalizam njegov apostol. Koliko je zahvalno baviti se svim tim stvarima kojima se ti baviš u današnjem vremenu i koji bi put preporučio ljudima sa istim interesovanjima? To je nešto što je u direktnoj sprezi sa nečijom životnom postavkom. Opredelio sam se za ovakav život zato što se u njemu osećam ispunjenim. On ima svoje karakteristike, limite i prednosti. Ne mogu nikom da ga preporučim jer sam se u životu najčešće upravljao instinktom. Jedino što bih svakom preporučio je da unapređuje život u

skladu sa svojom prirodom i da to radi na dobrobit zajednice. Slobodan Stojičić

mladi

Reporter

maj2009.

Studije na srpski način

Sa platama od po 10.000 do 15.000 dinara roditelji ne mogu poslati dete na studije ni u Vlasotince a kamoli u Niš, Beograd ili Novi Sad

Ma koliko se mi trudili da ohrabrujemo i podstičemo studente na rad, marljivost i svakodnevno učenje, moramo priznati da život jednog studenta u Srbiji nije nimalo lak. Čak možemo slobodno reći da je daleko teži od života studenata iz Evropske unije. Operativni sistem GNU/Linux nastao je sada već davne 1991. godine kada se projektu GNU pridružio Linus Torvalds sa svojim jezgrom sistema, klonom Unixa, koje je nazvao Linux. Dugi niz godina od tada GNU/Linux je važio za sistem rezervisan za hakere i programere, ljude koji su usko vezani za rad sa računarima i informacionim tehnologijama. Prvi značajniji proboj na svetsku scenu desio se pojavom Apache servera krajem devedesetih, ali kao desktop sistem Linux još nije bio zreo. U poslednjih nekoliko godina međutim GNU/Linux ogromnim koracima osvaja i ovo polje, a sve to je rezultat rada velikog broja opensource programera koji su ovaj operativni sistem učinili puno lakšim za korišćenje i običnim kućnim korisnicima koji nemaju mnogo veze sa

Ubuntu po default-u... samom kompjuterskom tehnologijom već im računari služe za svakodnevne kancelarijske poslove, surfovanje internetom ili multimedijalne sadržaje. Pojavile su se distribucije koje su izuzetno lake za korišćenje čak i najvećim početnicima u svetu kompjutera. Bez sumnje, distribucija koja je najviše doprinela ogromnom porastu popularnosti GNU/Linuxa jeste UBUNTU. Iza ove distribucije stoji moćna multinacionalna kompanija Canonical koja je obezbedila zagarantovano mesto GNU/Linuxu čak i u tehnički najzaostalijim poslovnim okruženjima. Sama

Generalno gledano, da se ne lažemo, najveći je problem ogromna finansijska kriza koja već dugo živi u Srbiji, a posebno na jugu naše države. Sada je ova kriza pojačana svetskom ekonomskom krizom, školarine na godišnjem nivou se povećavaju, pa novčana naknada za polaganje ispita poskupljuje, pa onda seminarski radovi, knjige, sveske, skripte... Najrealnije je reći da je sve ovo nerealno, nenormalno i nemoralno jer mi, obični studenti sa juga Srbije, nismo u mogućnosti da plaćamo te „dažbine“ državi, koju je pojeo bivši sistem preterano „pametnih“ ljudi. Zbog tog sistema su naši roditelji

strana

izbačeni na ulice, ostavljeni na cedilu i naterani da na bilo koji način zarade za školovanje svoje dece. Možda će delovati grubo i surovo, ali u celoj toj borbi za preživljavanje neki su se snašli na ovaj ili onaj način i isplivali na površinu a neki su ostali na dnu i nastavili da propadaju sve dublje i dublje. Iz ove priče možemo doneti opet surov zaključak – ne mogu svi biti studenti u Srbiji, iako imaju odlične uspehe iz srednjih škola. Potrebno je dosta novca da se krene na studije, to je sigurno. Jedina olakšavajuća okolnost je to što studiranje nekih studenata može biti finansirano iz budžeta Republike Srbije, u zavisnosti od proseka ocena. Tu su svake godine stipendije i krediti koje raspisuje Ministarstvo prosvete kao i stipendije koje raspisuju vodeće kompanije i inostrani fondovi. Al, i to nije dovoljno za, na primer, prosečnog maturanta u Leskovcu čiji roditelji jedva sastavljaju kraj s krajem. Sa platama od po 10.000 do 15.000 dinara roditelji ne mogu poslati dete na studije ni u Vlasotince a kamoli u Niš, Beograd ili Novi Sad. Sadašnje vlasti svim silama pokušavaju da reše ove probleme ali to će ići veoma sporo jer je sve uništeno do te mere da je teško ostvarivo pronaći pravi put u ovom lavirintu koji se zove Srbija. Sistem vrednosti kao da više ne postoji, a većina stanovništva je navikla da bude stalno razočarana i

uopšte nema volje da gleda u bolju i svetliju budućnost. Mnogi studenti se pitaju da li smo mi spremni za ulazak u Evropsku uniju. Pored silnih reformi školstva u Srbiji, ono se i dalje ne može uporediti sa evropskim. Na našim fakultetima možemo naići na knjige koje imaju i po 800 strana dok je u Evropi to mnogo drugačije. Evropski studenti se od samog početka studija specijalizuju za posao kojim žele da se bave i ne uče dubokoumne i nepotrebne stvari koje će im samo smetati sutradan u obavljanju svog posla, dok su knjige kod nas još uvek pune nepotrebnih stvari koje samo muče studente i ne daju im da zapamte i one definicije koje će im trebati u daljem radu. Međutim, moram da priznam da sam primetio da na nekim fakultetima to kreće na bolje. Sve se više primenjuje Bolonjska deklaracija što me, kao studenta, čini jako srećnim. Ostaje nam samo da čekamo. Sve je u Srbiji polako krenulo na bolje, pa će i prosveta i školstvo. Iako smo pomalo umorni od čekanja, moramo razmišljati realno, moramo se boriti za bolje sutra, moramo biti optimisti. Krenulo je, polako ali sigurno, a mi smo ti koji ćemo ubrzati napredak naše, evropske države. MIloš Stanković

Ubuntu- humanost prema drugima reč Ubuntu znači „humanost prema drugima“ i u najkraćem, ovim je objašnjena i filozofija samog projekta. Prvi put Ubuntu se pojavio 2004. godine i do danas je napredovao velikim koracima kroz izdanja koja su se pojavljivala svakih šest meseci i nosila su kao oznaku datum izlaska i interesantna kodna imena (Breezy Badger, Dapper Drake, Edgy Eft....). Trenutno aktuelno izdanje Ubuntua nosi oznaku 9.04 i kodno ime Jaunty Jackalope. Lakoća instaliranja i korišćenja kao i podrška za široki spektar hardverskih komponenti raspršuje sve stereotipe

....i Compiz u akciji koje još uvek neki imaju o Linuxu. Po instalaciji dočekaće vas poznati Gnome desktop koji je po defaultu krajnje jednostavan i pristupačan, ali sa neograničenom mogućnošću prilagođavanja korisnikovom ukusu koji u kombinaciji sa kompozitnim menadžerom Compizom može dati zapanjujuće rezultate koji mnoge novajlije u svetu Linuxa ostavljaju bez daha. Ukoliko niste ljubitelj Gnome okruženja, možete instalirati Kubuntu, verziju koja dolazi sa podrazumevanim KDE okruženjem, ili

Xubuntu sa XFCE-om posebno pogodnim za slabije i starije računare. Ukoliko pak niste sigurni koje okruženje bi vam najbolje odgovaralo, jednostavno instalirajte više radnih okruženja, pa birajte. Prilagodljivost Ubuntu-a korisniku praktično nema granice! Samo nadograđivanje Ubuntu-a programima koje biste vi želeli da imate na računaru krajnje je jednostavno i obavlja se pomoću grafičkih paket menadžera Synaptic-a ili Add Remove (koji je, u stvari, pojednostavljena verzija Synaptic-a) kao i Update

računarima starim i više godina. Softver za njega je besplatan, kao i sam UBUNTU, dakle ne košta vas ništa da ga probate, osim malo slobodnog vremena i volje. Ne morate čak ni da ga instalirate, radiće direktno sa diska! Ogromnu popularnost Ubuntu du-

KDE radno okruženje

XFCE – izuzetno pogodan za slabije računare

Manager-a koji vam omogućava lako nadograđivanje postojećih paketa na najsvežije verzije ili nadograđivanje kompletnog sistema na noviju verziju.

guje i velikoj zajednici korisnika koja se sve više širi i koja je uvek spremna da pomogne novim korisnicima u savladavanju početnih koraka. Sve potrebne savete i informacije možete pronaći na našoj adresi www.ubuntu-rs.org počev od nabavke Ubuntua, instaliranja istog na računar, do podešavanja svega i svačega što vam je potrebno za rad. Ukoliko ste odlučili da isprobate GNU/Linux, ovo je najprivlačnija opcija. Svakako ste dobrodošli u open-source svet, pa uživajte u slobodi.

Ubuntu je multioperativni operativni sistem na kome ćete bez problema u isto vreme moći da slušate muziku, obavljate kancelarijske poslove, režete diskove, gledate filmove (samo ako možete da radite sve to u isto vreme). On će nastaviti da radi i tamo gde će Windows ili Vista uz škripu prestati da rade, a da ne pominjemo da vam za njegov rad ne treba ulaganje u najnoviji hardver, radiće i na

Blagoje Jovanović

9

Reporter

mladi

10

strana

maj 2009.

Ko plati, znaće Neko očigledno pokušava da ode još jedan korak dalje i dodatno zaoštri poigravanje sa našim obrazovanjem na tržištu, tiho i iza naših leđa. Preporuka Ministarstva prosvete bila je da fakulteti ne povećavaju visine školarina, ali su se neki fakulteti ipak oglušili o to ističući da bez dovoljno sredstava od države ne mogu da izađu na kraj sa svojim troškovima. Iako ih od upisne groznice dele par nedelja, budući brucoši još ne znaju koliko njih će moći da se školuje o trošku države, niti da li će visina školarina ostati ista ili će poskupeti u skladu sa najavama. Neko očigledno pokušava da ode još jedan korak dalje i dodatno zaoštri poigravanje sa našim obrazovanjem na tržištu, tiho i iza naših leđa. Stoga je potrebno ujedinjenje u svim vidovima pritisaka na uprave fakulteta, Univerziteta i vlasti, koji sa svih strana podrivaju našu budućnost. Otvara se pitanje da li će se u Srbiji od sada školovati samo bogati i pametni?! Visoke školarine i skupo školovanje mnoge mlade ljude onemogućava da provere svoje sposobnosti i dostignuća.To bi moglo da dovede do duhovnog siromaštva zemlje. Takođe je neophodno da se studira prema kadrovskim potrebama i da se mladi ljudi motivišu da upisuju fakultete koji su deficitarni sa kadrom. Srbija je isuviše siromašna zemlja da bi školovani mladi ljudi bili nezaposleni. Oni moraju da nose razvoj i promene u društvu, a ne da budu na evidenciji službe za zapošljavanje. Studenti su oduvek bili primorani na borbu za svoja prava. Umeli su da izađu na ulice i u vreme kada su bili

izloženi stravičnoj represiji. Sve više se čini da je ta vrsta otpora i danas potrebna.

Kolaps obrazovanja Pre upisa na fakultet svi maturanti bi prvo morali da provere da li je ta ustanova dobila akreditaciju i koji njeni studijski programi zapravo imaju dozvolu za rad. Samo one visokoškolske ustanove koje su zadovoljile visoke kriterijume Komisije za akreditaciju moći će ove godine da upišu novu generaciju studenata. Oni koji ostanu bez akreditacije, iškolovaće akademce koje su ranijih godina upisali, ali bez prava novog upisa. Na većini privatnih fakulteta, ali i na nekim državnim, vlada potpuni haos. Prilikom prethodne provere stanja, bez dozvole za rad ostala je većina privatnih fakulteta. Loš nastavnički kadar na većini visokoškolskih ustanova je najveći problem. Svi fakulteti imaće još samo jednu šansu da isprave nedostatke

ili će ostati bez brucoša u sledećoj školskoj godini. Međutim slaba zainteresovanost nadležnih za ovaj problem je i više nego očigledna. Ne samo da kulturna politika usmerena ka mladima ne postoji, već i obrazovni sistem, koji bi trebalo da bude jedan od temelja države kleca pred zahtevima savremenog sveta. Stanje u kome se nalazi naše obrazovanje oslikava odnos našeg društva

vataju kao neke vrsta kozmetičkog sredstva, nešto za šta nikada nema dovoljno para i prostora. Nadležni su krenuli u sređivanje drugih „važnijih“ problema i nastavili da ispuštaju generacije mladih. Studenti uče od nekompetentnih nastavnika koji im predaju iz udžbenika starih 30 godina. Oni i sada rade isto kao što su radili pre nekoliko decenija. Mnogi fakulteti nemaju dovoljno prostora ni savremenih učila. Nemar na ovom poslu ostavlja posledice. Odnos prema mladima, njihovoj kreativnosti i razvijanju duhovnih i kulturnih potreba mora da se gradi od rođenja. Ako društvo nema strategiju da podrži ono što su roditelji i sistem obrazovanja započeli da grade, urušavanje sistema vrednosti je neminovno. Savremene srednjoškolce, pa delimično i studente zanima isključivo „laka zabava“ i „brza lova“, uzori su im samoproklamovane zvezde sa domaće i strane estrade i kontroverzni biznismeni kojima je robna marka najviša mera vrednosti i uspeha. Koliko je katastrofalno stanje na našim fakultetima najbolje potvrđuje podatak da je u četvrtom, poslednjem akreditacionom krugu dozvolu za rad dobilo samo 19 fakulteta od 51, koliko ih se prijavilo. Nekoliko ustanova i studijskih programa još je u postupku provere.

prema omladini i naš odnos prema kulturi. Ovde se znanje i kultura sh-

Vladica Stojanović

REČI KOJE JE TAKO LAKO REĆI ‘’VOLIM TE’’ …toliko lako da polako, ali sigurno gube na značaju…Da li je to posledica vremena u kom su porušeni svi tabui, pa se ljubav izjednačava sa strašću ili vremena u kom su sve vrednosti degradirane, pa to što će nekom biti rečeno ‘’volim te’’, pa potom demantovano ponašanjem ne predstavlja bog-zna-kakvu nesreću?!! Mogu li se time objasniti loša iskustva predvođena rečenicom ‘’Volim te, ali… -mrzi me doći da te vidim jer nismo u istom gradu -mrzi me da te zovem svaki dan -mrzi me da te ispratim kući -toliko si me iznervirala da ti se nisam javljao danima -volim da flertujem sa drugim ženama, itd. Svako od nas je doživeo nešto slično i svi smo se neki put razočarali u ljubav. Da ne bude da optužujem samo muškarce, navešću i drugu stranu

priče. Te iste osobe čija sam iskustva navela govorile su: ‘’Volim te, ali… -ne mogu se udati za tebe -ti nisi za mene -zajedničko vreme ćemo provoditi onako kako ja zamišljam i mogu, ako nećeš…ne moramo ga ni provoditi zajedno... itd. Možda je upravo sebičnost i nefleksibilnost faktor koji ubija ljubav? Možda mi samo mislimo da umemo da volimo, a nikad se ne zapitamo da li smo usrećili osobu koja je pored nas? Nije dovoljno govoriti o ljubavi. Nije dovoljno to osećati. Štono kažu naši stari:’’Dela govore, a ne reči’’. Ipak, kažu i to da prava ljubav ne traži ništa zauzvrat. U današnje vreme, kad sve ima svoju cenu, pa i ljubav, teško je poverovati u to. Često uslovljavamo naše partnere sopstvenim potrebama i spremni smo voleti isključivo one koji nam mogu uzvratiti, i to na onaj način koji nama odgovara-za neke su to skupi pokloni i izlasci, za druge

obilje romantike i pažnje…bilo kako bilo, vrlo brzo ćemo odbaciti partnera koji ne može da plati cenu naše ljubavi ili ćemo ga prihvatiti takvog kakav jeste, ali nećemo dati cele sebe u taj odnos i svoje nezadovoljstvo ćemo ispoljiti na neki način, bilo nekorektnim ponašanjem, bilo stalnom potragom za nekim novim… A ipak tvrditi da volimo tu osobu najiskrenije…dok nas ne napusti ili dok ne napustimo mi nju… Ma koliko loše to zvučalo,teško da ovakvo ponašanje možemo oceniti kao sasvim loše…čovek je potrošačko biće, vrlo brzo potroši sve, pa i ljubav…posle toga shvatimo da smo

osudili sebe na osobu sa kojom ne umemo ni da razgovaramo zbog silnih prećutkivanja, kompromisa i potisnutih osećanja. Dakle, ljudi, slobodno kalkulišite u ljubavi, pazite u koga se zaljubljujete…Birajte sebi slične.Sagledajte ih sa svih strana. A onda im poklonite bezuslovnu ljubav i nemojte je, naravno, nikad do kraja iskazati. Malo misterije kao doprinos trajnosti. I svi će biti zadovoljni. Štono kažu naši stari:’’I vuk sit, i ovce na broju’’. Vesna Petković

mladi

Reporter

maj2009.

strana

11

Prava revolucija je revolucija svesti Od lovaca i skupljača do poljoprivredne revolucije, do industrijske revolucije, formula je jasna. Vreme je za novi društveni sistem koji odudara od shvatanja koja imamo danas. Dakle da sumiramo ono o čemu smo pisali u prethodna dva broja a vezano je za Novi Društveni Sistem „Samoodrživosti” i „Venus Projekat”. “Biti prilagođen u duboko bolesnom društvu nije merilo zdravlja.” J.Krishnamurti Većina obrazovnih sistema koje danas imamo u suštini štancuju buduće radnike. To je sužavanje vidika. Oni ne gledaju široko. Ljudi malo znaju o nekim drugim stvarima. Sadašnje obrazovanje je učenje napamet i ljudi nisu naučeni da rešavaju probleme, nemaju alat - emotivno ili na njihovom ličnom polju kako bi mogli da razmišljaju kritički. U izvorno baziranoj ekonomiji, obrazovanje bi bilo veoma drugačije. Najveća briga našeg društva je mentalni razvoj. Motivisati svaku osobu do maksimalnog potencijala. Jer, naša filozofija je “što su ljudi pametniji, svet je bogatiji”. Svako može da doprinese. Što su vam deca pametnija vaš život će biti bolji. Jer oni će konstruktivno razvijati i doprinositi životnoj sredini, a samim tim i našim životima. Sve što izmislimo u izvorno baziranoj ekonomiji primeniće se u našem društvu. Neće biti ničega da nas koči. Patriotizam, oružje, vojske, sve su to znaci da još uvek nismo civilizovani. Deca će vas jednom pitati: Zar niste videli da se ratovi dešavaju kada imate nemaštinu? Zar to nije očigledno? Naravno, dete će razumeti da su vaši mozgovi odgajani tek toliko da služe sadašnjim institucijama. Mi živimo u jednom gnusnom, bolesnom društvu. O kome nećemo želeti da pišemo knjige. Jer u njima će pisati da su velike nacije uzimale zemlju od malih nacija... koristeći silu i nasilje. Imaćete istoriju u kojoj se govori o konstantnoj korupciji. Sve do početka prave civilizacije. A to je kada sve nacije budu radile zajedno. Ujedinjenje sveta, radeći za dobrobit svakog ljudskog

bića gde niko neće biti sluga nikome, bez socijalnih slojeva. Bez obzira da li je tehnički elitizam ili bilo koji drugi elitizam u pitanju, treba ga iskoreniti sa lica Zemlje. Država ne čini ništa, jer tu nema države. Mi nikada nećemo dostići savršenstvo. Ono što danas smatramo običnim stvarima, kao što su moderna komunikacija i transport, bili su nezamislivi u drev-

na vremena. Isto tako, budućnost će imati tehnologiju, ostvarenja i socijalne strukture koji su nedokučivi u današnje vreme. Prešli smo sa alhemije na hemiju, od geocentričnog svemira na heliocentrični od verovanja da demoni prouzrokuju bolesti do moderne medicine. Taj razvoj nema kraja. I svest je ta koja nas povezuje i vodi nas na taj put razvoja i napretka. To znači da uvek moramo biti otvoreni za nove informacije čak i ako prete našem trenutnom sistemu i ubeđenjima, pa prema tome, i samom našem identitetu. Činjenica je, nema tako nečeg kao što je pametno ljudsko biće, jer samo malo vremena je potrebno da prođe da shvate da su njihove ideje nadograđene, promenjene ili čak iskorenjene. I ova tendencija slepog držanja za trenutni sistem ubeđenja sklanjajući taj sistem od novih informacija koje dovode do transformacije je ništa drugo do forma intelektualnog materijalizma. Monetarni sistem propagira ovaj materijalizam ne samo svojim samo-očuvajućim strukturama, već takođe i kroz bezbroj ljudi koji su slepo u njemu uslovljeni i koji bez razmišljanja uzdižu te strukture, i tako postajući samovoljni čuvari statusa-quo. Ovce kojima više nije potreban pas-ovčar da ih kontroliše. Jer one kontrolišu jedna drugu tako što ignorišu one koje se ne drže normi. Ova tendencija odbijanja promene i uzdižući postojeće institucije zarad

svog identiteta, komfora moći i profita je u potpunosti neodrživa jer će samo proizvesti veću neravnotežu, podelu, potresanje, i vrlo izvesno, uništenje! Vreme je da se menjamo. Od lovaca i skupljača do poljoprivredne revolucije, do industrijske revolucije, formula je jasna. Vreme je za novi društveni sistem koji odudara

od shvatanja koja imamo danas. Monetarni sistem je proizvod jednog vremena gde je nemaština bila realnost. Sada, u doba tehnologije, to više nije od važnosti društvu. Nestalo je sa poremećenim ponašanjem koje manifestuje. “Ja verujem da će nenaoružana istina i bezuslovna ljubav imati zadnju reč u stvarnosti”. Dr. Martin Luther King Jr. (1929-1968) Svako ljudsko biće rodi se golo, i treba mu toplota, hrana, voda, sklonište. Sve ostalo je sporedno. Stoga, najvažnije pitanje je sada kako pametno raspolagati i koristiti Zemljine resurse. To nikada neće biti postignuto u monetarnom sistemu. Trka za profitom je trka za ličnim interesom

i zato je neravnoteža neizbežna. Istovremeno, političari su beskorisni. Jer naši pravi problemi u životu su tehnički, ne politički. Zatim, ideologije koje razdvajaju čovečanstvo, kao što je religija, imaju veliki odraz i uticaj na zajednicu u odnosu na njihovu vrednost, svrhu i društvenu relevantnost. Nadajmo se, vremenom, religija će izgubiti svoj uticaj na materijalni svet i preseliti se u neko korisno polje filozofije. Činjenica je, današnje društvo je nazadno sa političarima koji konstantno pričaju o bezbednosti i odbrani umesto o stvaranju, ujedinjenju i napretku. Božansko u nama je naša sposobnost da stvaramo. I naoružani razumevanjem, simbiotičkom vezom života, vodeći povezujućom prirodom realnosti, ne postoji ništa što ne možemo da uradimo ili postignemo. Naravno, suočavamo se sa jakim preprekama u obliku postojećih struktura moći koje odbijaju da se promene. U srcu tih struktura je monetarni sistem. Kao što je objašnjeno ranije, politika trezora je forma ropstva kroz dug, gde je bukvalno nemoguće postojanje slobodnog društva. Umesto toga, slobodno tržište kapitalizma u obliku slobodne trgovine, koristi dug da zarobi svet i manipuliše zemljama koje postaju sluge velikog biznisa i političkih moćnika. Pored ovog očiglednog nemorala, taj sistem je zasnovan na konkurenciji, koja momentalno uništava

mogućnost saradnje na velikom planu zarad svačijeg dobra prema tome parališući svaki pokušaj stvaranja globalne samo-održivosti. Ove finansijske i korporacijske strukture su sada istrošene, zastarele i one moraju biti prevaziđene. Naravno, mi ne možemo biti naivni toliko da pomislimo da će se biznis i finansijska elita pretplatiti na ovu ideju jer će tako izgubiti moć i kontrolu. Stoga, miroljubiva i izuzetno strateška akcija mora biti preduzeta. Najmoćniji plan za akciju je jednostavan. Moramo da promenimo svoje ponašanje kako bismo primorali strukture moći da se privole volji ljudi. MORAMO PRESTATI DA PODRŽAVAMO SISTEM. Jedini način na koji će se establišment promeniti je našim odbijanjem

da učestvujemo, konstantno im stavljajući do znanja beskrajne dokaze o njihovim greškama i korupciji. Oni neće odustati od monetarnog sistema, samo zato što mi preporučujemo naš dizajn. Sistem mora da padne i ljudi treba da prestanu da veruju u svoje “izabrane” političare i vođe. To će biti glavni momenat u preokretu ako se Venus Projekat ponudi kao glavna alternativa. Izbor leži na vama. Možete nastaviti da robujete finansijskom sistemu i posmatrate sve ratove, depresije i nepravde širom sveta, tešeći sebe uzaludnom zabavom i materijalističkim smećem. Ili, možete se usmeriti ka pravoj, smisaonoj, trajnoj, celokupnoj promeni koja ima realne šanse da održi i oslobodi sve ljude ne ostavljajući nikoga iza sebe. Ali na kraju, najvažnija promena mora se desiti u vama. Prava revolucija je revolucija svesti, i svako od nas prvo mora da eliminiše taj “zvuk” podele i materijalizma kojim smo bili uslovljeni da verujemo da je to prava istina. Da sebe otkrijemo, osnažimo i dovedemo u red onim signalom koji dolazi iz našeg pravog empirijskog bića i njegove jedinstvenosti. To je na vama.

Intellect waste / L2K / i Zeitgeist Movement Serbia [email protected]

mladi

Reporter

strana

maj 2009.

Moj život u vertikalnom svetu

Slobodno penjanje - bez granicA /// Šta je, u stvari, slobodno penjanje

Za većinu penjača to je prilično uzbudljiv i ugodan način da se pobegne od jednolične svakodnevnice - uzbudljivo fizičko iskustvo tokom kojeg se na određeni način zabavljate dok ste istovremeno zaokupljeni proračunavanjem rizika. Free Climbing, iako ekstremni sport, ne predstavlja rizik za penjača, ako pravilno koristi opremu za osiguranje i pridržava se odgovarajućih pravila. Opremu čine: pojas, dinamik uže, karabineri /kompleti/, penjačice (specijalne patike za penjanje), vrećica sa magnezijumom, a ako se penje na prirodnoj steni, i šlem. Sva oprema koja drži penjača atestirana je na 2400kg, što upravo najbolje govori o potpunoj bezbednosti pri pravilnoj upotrebi. Penjanje može da se odvija ne samo na prirodnim već i na veštačkim stenama, na kojima se i održavaju takmičenja. Razlika među njima je ne samo u sastavu, već i u hvatištima koja se na prirodnoj steni često jasno ne vide. Veštačke stena se prave od različitih materijala i njima se oponašaju najteži elementi prirodnih stena, dok njihovi oblici mogu biti potpuno različiti. Vidljivi su hvatovi za ruke i gazišta za noge i njihov raspored se po potrebi menja. Težinu smera određuje nagib, raspored i veličina hvatova. I pored

lepote penjanja na prirodnoj steni, veštačke stene, naročito u zatvorenom prostoru, nezamenjive su za vežbanje, jer ono ne zavisi od vremenskih uslova.

vežbala penjanje. Ljudi poodmakle životne dobi se takođe penju i to rade sa svojom decom i unucima. Brojni su pozitivni efekti penjanja

se postižu bavljenjem ovim sportom. Granice se uvek pomeraju i danas mladi penjači – juniori pa čak i deca, penju smerove koji su pre samo deceniju bili nezamislivi. Ima bezbroj

Samo penjanje dovodi vas u situaciju da brzo morate rešavati problem. Kad dođete do toga da više ne važi pravilo po kome telo mora biti u ravnoteži s jednim osloncem za ruku i nogu, stena pred vama je ravna i pod nagibom pri kome vas sila gravitacije vuče dole, a vi ipak, viseći samo na jednoj ruci, napredujete gore. To podiže adrenalin i kod penjača i kod publike. Granica za vežbanje

na zdravlje vežbača. Vežbači se druže u prirodi, uče se da je čuvaju i brinu o njoj, koriste celo telo pri vežbanju, postižu brzu reakciju i kombinatoriku, oslobađaju se straha od visine, odlaze na atraktivna, uvek različita i dinamična takmičenja. Postoji bezbroj stručnih studija o pozitivnim zdravstvenim efektima koji

ne postoji. Prirodna potreba deteta je da se penje. Ono počinje to da radi pre nego što prohoda. U zemljama u kojima je ovaj sport veoma popularan i vežbaju ga milioni ljudi u obdaništima i parkovima postavljaju se mali trenažeri za decu kako bi

razloga da se neko odluči za ovaj atraktivan ekstremni sport, a svakako će svima koji se odluče da ga vežbaju veoma brzo postati zajednička ljubav prema njemu.

Maja Bojkov

Reporter Pišite za

mladi

12

Potrebni su nam saradnici i dopisnici! Javite se!

Dajte svom gradu još jednu šansu, ipak. Pišite za „Mladi Reporter“! Mi ne cenzurišemo, verujemo u nove ljude i sveže ideje. I dalje mislite da nema ništa od toga? Pridružite nam se, kada nas je više, lakše je postići cilj!

Šaljite nam svoje tekstove, zapažanja, predloge.... pišite o onome čime se bavite, kako ispunjavate svoje slobodno vreme, šta mislite da treba da se menja u gradu u kom živite. „Mladi Reporter“ se besplatno distribuira na teritoriji južne Srbije (Leskovac,

MLADI REPORTER - Prva prava omladinska novina južne Srbije - Glavni i odgovorni urednik: Branislav Jonaš - Tekstove pisali: Jovana Janković, Marija Pavlović, Vladica Stojanović, VeVerica Cvetković, Ana Vučković, Milan Cvetković, Miroslav Živković Kobac, Nataša Dimitrijević, Maja Bojkov, Mirko Vukojević, Milan Saitović, Slobodan Stojičić, Vesna Petković, Miloš Stanković, Tijana Đokić - Lektura, prelom i graficka obrada: Šapa Sindikat d.o.o. - Tiraž: 1000 - Štampa: Štamparija Grafika, Leskovac - Novina je publikovana kao deo projekta “Izgradnja kapaciteta budućih donosioca odluka u lokalnim zajednicama na jugu Srbije” - Podrška: Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) - Realizator: Resurs centar Leskovac - Adresa: Strahinjića Bana 3, Poštanski Fah 72, 16000 Leskovac, Srbija - Tel/FAx: 016 232 811 / 016 232 812 - [email protected] - www.rcleskovac.rs

Lebane, Vlasotince, Crna Trava, Bosilegrad, Medveđa, Preševo, Bujanovac, Vranje, Vladičin Han, Surdulica, Trgovište, Bojnik). Više informacija na 016 232 811 i/ili [email protected]