реч.docx

Реч (ијек. ријеч) најмања је јединица језика која носи значење и има фонетску вредност.[1] Једну реч може чинити једно, два или више слова, у просеку од четири до седам слова, најмање је речи која имају више од десет слова. Комбиновањем речи се могу правити сложеније форме које такође имају значење. У језицима којима комуницирају људи то су фразе, клаузе и реченице. Реченице се по правилу формирају према одређеном скупу правила који се назива граматика. Реч која се састоји из две или више коренских речи које су међусобно повезане назива се сложеница. У лингвистици, реч је најмањи елемент који може да буде изговорен у изолацији са семантичким или прагматичким контентом (са дословним или практичним значењем).[2] То је у контрасту са морфемом, који је најмања целина са значењем али која није увек подесна за самостална употребу. Реч може да се састоји од једног морфема (на пример: ох!, камен, црвено, брз, трчати, очекивати), или неколико (камење, црвенило, брзо, трчање, неочекиван). Комплексна реч типично садржи корен и један или више додатака,[3] или више од једног корена. Речи могу да формирају веће језичке елементе, као што су фразе, и реченице.[4][5] Термин реч се може односити на изговорену или написану реч, или понекад на абстрактни концепт иза ње. Изговорене речи се састоје од звучних јединица, фонема, а писане речи од симбола званих графеме, као што су слова алфабета.[6][7][8][9]

Садржај



1Дефиниције/значења o 1.1Преглед o 1.2Правопис

  

2Реч у различитим врстама језика

     

5Морфологија

3Комплексност одређивања граница између речи у говору 4Одређивање граница речи o 4.1Могућа пауза o 4.2Недељивост o 4.3Минималне самосталне јединице o 4.4Фонетске границе o 4.5Семантичке јединице 6Филозофија 7Класе 8Референце 9Литература 10Спољашње везе