Zdravstveni I Medicinski Turizam.docx

Предлог за програм медицинског или здравственог туризма-дестинација Крупајско врело

Основа за спровођење програма У источној Србији, у подножју планине Бељанице, налазе се драгуљи природе. У питању су крашка врела. Два заслужују да им се посвети посебна пажња. У Жагубици, на месту где се Бељаница спушта у Хомољску котлину, налази се врело Млаве, и на око 35 километара од Жагубице, у западном подножју планине, у долини Крупајске реке, лежи скривено Крупајско врело. Поток врела, дужине 435 метара, прво отиче према северу, а затим скреће према западу и улива се у Крупајску реку. Тече све од бране до млина. Код зграде млина, налази се бетонска чесма са пет металних цеви на којима истиче топла вода температуре 26oC. Ова вода потиче из природног термалног извора који је каптиран и подземно спроведен до чесме. Десетак метара од чесме је други термални извор у облику минијатурног водоскока који је настао на самоизливној геолошкој бушотини. И ту се крије потенцијал за развој здравственог или медицинског туризма. Циљне групе Циљне групе су туристи свих старосних доба почевши од туриста трећег доба па све до деце којима би термални извори могли побољшати здравствени статус. Активности у оквиру програма Активности које би се могле спроводити у оквиру овог програма су: купање на термалном извору уз коришћење и апсорбовање лековитих својстава воде, као и боравак у природи и рекреативне активности у еколошкој околини Крупајског врела.

Литература

1. Јанковић, М. и сарадници, 1998: Пет деценија Завода за заштиту природе Србије, Завод за заштиту природе Србије, Београд . 2. Јовановић, К. 1940: Неготинска Крајина и Кључ, Српска Крајинска Академија, Књига 29, Београд. 3. Мишић, В. 1981: Шумска вегетација клисуре и кањона источне Србије, Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Београд. 4. Николић С., 1998: Природа и туризам Србије, Еко центар Београд и Завод за заштиту природе, Београд.