Stres

Sadržaj

1

Šta je stres............................................................................................. 5 Reakcije na stres…………………………………………………… …………………………….5 Fizičke promjene izazvane stresom…………………………… ………………………..6 Konstantan stres nasuprot iznenadnom stresu……………… ……………………7 Stres povećava rizik od srčanog i moždanog udara………… ………………….7 Ostale bolesti i zdravstveni problemi izazvani stresom.........................8 Stres i herpes......................................................................................... 8 Stres i astma.......................................................................................... 8 Stres može povećati rizik od prelaska HIV-a u sidu...............................8 Stres,ekcem i psorijaza..........................................................................9 Stres i varenje........................................................................................ 9 Stres i reprodukcija................................................................................ 9 Društvene posljedice stresa...................................................................9 2

Stres i mozak........................................................................................1 0 Poremećaj usled zabrinutosti...............................................................10 Kako prepoznati poremećaj usled zabrinutosti....................................11 Stres bez potresa .................................................................................11

3

STRES Zašto je stres tako zabrinjavajuća pojava? Zašto su ljudi spremni da troše novac na lijekove i čak rizikuju da postanu zavisni od lijekova protiv stresa ili zabrinutosti? Stres može biti jednostavna,privremena reakcija na neki dogadjaj u životu. Na primjer,vozač koji vam je presjekao put u saobraćaju prošle nedelje mogao je doprinijeti da u tom trenutku budete pod većim stresom. Vjerovatno se zbog toga nećete nervirati i sedmicu dana nakon tog dogadjaja.Medjutim, kod nekih ljudi,stres i zabrinutost mogu da prerastu u trajan problem.

Šta je stres? Stres je naša reakcija na problem i brige na koje nailazimo u životu. Problemi vezani za ispunjavanje odredjenih vremenskih rokova,finansijski ili porodični problem mogu izazvati stres. Ovi problem se nazivaju stresorima, a naša reakcija na njih se naziva stres.Jednostavnije receno,stresor je akcija,a stres reakcija. Svi mi imamo neke stresore u životu. Uobičajeni stresori su : 4

-Preopterećenost poslom -Nečija smrt -Veliki preokreti u životu -Finansije-dugovi

Reakcije na stres Reakcija naseg organizma na stres je pažljivo organizovan proces čiji je cilj da nam pomogne da se oslobodimo opasnih okolnosti. Iznenadna reakcija na stres moze se opisati kao reakcija “borba ili bijeg”,osmišljena da nam pomogne da opstanemo u slučaju neposredne opasnosti.Hemijske supstance u našem organizmu igraju glavnu ulogu u slučaju depresije i utiču na našu reakciju na stres. Primjer žene koja je ostala do kasno na poslu i vraća se iscrpljena kući,jedva dočekavši da dodje do svog ulaza. Dok korača ka ulaznim vratima začuje režanje i pomisli kako nije primjetila komšijinu mačku. Zatim se sjeti upozorenja koje je nedavno čula da bijesan ris smjelo šeta po okolini. Njeno srce počinje da ubrzano lupa, ona dobija snagu i trči uz stepenice. Reakcija organizma na stresnu situaciju poput ove osmišljena je tako da bude intenzivna, ali privremena.U situaciji kao sto je ova, uticaj hormona stresa je generalno pozitivan, jer osposobljavaju organizam da se snadje u vanrednim situacijama kada treba brzo reagovati. Ovaj dogadjaj predstavlja prvu fazu reakcije na dogadjaj koji izaziva stres.

Postoje tri faze reakcija na stresore : 1 : Reakcija uzbune 2 : Pružanje otpora 3 : Stanje iscrpljenosti

Prva faza je reakcija uzbune. Kada je žena čula režanje risa, njen organizam se pripremio za odbranu, a to je bila reakcija uzbune. U drugoj fazi-fazi pružanja otpora-morala je brzo da odluci kako će se zaštiti. Morala je da odluči da li da se bori protiv risa ili da pobjegne,što bi bila reakcija tipa “bori se ili bježi“. Ona je odlučila da pobjegne. Kada su u pitanju drugi uzroci stresa, kao što je stres na poslu, bračni problem, finansijske poteškoće ili drugi, takav stres ne mora da bude privremeno iskustvo. Obično smo izloženi stresorima koji ostaju prisutni u 5

našoj okolini danima, sedmicama, mjesecima ili cak i duže. Kada se ovo dogodi, onda može da predje u fazu tri-stanje iscrpljenosti. Kada nastupi ova faza, ako stresori nastave da djeluju, bolest ili čak smrt mogu biti neizbježni.

Fizičke promjene izazvane stresom Uticaj iznenadnog stresora na fizičko zdravlje: -Povišen krvni pritisak -Ubrzan rad srca -Proširene zjenice -Proširene bronhije -Povećana mišićna snaga -Ubrzan metabolizam -Smanjen dotok krvi u one dijelove tijela koji nisu neophodni za brzu reakciju,kao što su bubrezi i crijevni trakt Vidimo da električni signali iz nervnog sistema podstiču odredjene žljezde da pojačano luče hormone,što povećava energiju u krvotoku, dajući mišićima dodanu snagu koja im je potrebna da bi čovjek pobjegao od opasnosti.Sve se to dešava u roku od nekoliko sekundi. Još jedna promjena koja nastaje u krvi jeste povećana tendencija ka zgrušavanju krvnih pločica. Kada je čovjek napadnut gubitak krvi bi bio minimalan.

Konstantan stres nasuprot iznenadnom stresu Ironično je, ali tačno, da pojačan rad nervnog sistema i povećano lučenje hormona koji nas mogu zaštiti kada se stresor prvi put pojavi, predstavljaju one iste promjene koje nas na kraju mogu uništiti kada se suočimo sa trajnim i upornim stresom. Naš sistem za stres je osmišljen tako da nam pomogne da se uhvatimo u koštac sa iznenadnim, kratkotrajnim situacijama. On nije stvoren da bude neprestano aktivan kad se suoči sa upornim stresorima. Bilo da je upitanju ljutnja ili neki drugi stresori, za nas je najbolje da se suočimo sa njima i rešimo ih što je pre moguće. Stalan i uporan stres može naškoditi našem organizmu na mnogo načina. Uzmimo na primjer dijabetes. Amerikanci se suočavaju sa pravom epidemijom dijabetesa – 800.000 novih sličajeva svake godine! Pored toga imamo i bolest krvnih sudova. Stimulacija koju vrši konstantan stres ne mora da bude praćena i povećanim dotokom krvi zbog suženja arterija. Posledica toga može biti srčani ili moždani udar. 6

Stres povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Postoji mnogo studija koje ukazuju na tijesnu vezu izmedju stresa i začepljenja arterija. Srčani udar je i dalje glavni uzrok smrti. Sve detaljnije poznavanje njegove povezanosti sa stresom ne može se ignorisati. To važi i za one koji nikada nisu imali problema sa srcem i za osobe koje već boluju od danas poznatih bolesti srca. Dokazi ukazuju da stres ne samo da može da poveća rizik od srčanog udara, već i da neliječeni stres može dovesti do mnogo gorih posljedica u periodu nakon srčanog udara. Istraživanje sa univerziteta Djuk pokazalo je da uobičajene svakodnevne negativne emocije, kao što su napetost, tuga i frustriranost udvostručuju ili utrostručuju rizik od prilično smanjenog dotoka krvi u srčani mišić. Isto tako, primjećeno je da pozitivne emocije poput sreće i spokojstva, smanjuje rizik od smanjenog dotoka krvi u srčani mišić.

Ostale bolesti i zdravstveni problemi izazvani stresom -Herpes -Astma - HIV prerasta u sidu -Ekcem -Psorijaza -Sindrom iritabilnih crijeva -Reproduktivno zdravlje

Stres i herpes Kada neko dodje u dodir sa virusom herpesa, ovaj virus se zauvijek nastani u nervnom sistemu dotične osobe. Dugotrajno izlaganje stresu može povećato rizik od izbijanja ove bolne genitalne bolesti. Medjutim, istraživači nisu pronašli nikakvu vezu izmedju herpesa i kratkotrajnih stresnih iskustava.

Stres i astma 7

Druga bolest na listi je astma. Stres može da podstakne napade astme. Oni koji žive u siromaštvu nalaze se u većoj opasnosti da će dobiti astmu. Osim toga, oni koji imaju porodičnih problema, problema sa alkoholizmom, koji pate od depresije i nisu u stanju da izadju na kraj sa finansijskim poteškoćama, takođe predstavljaju visokorizičnu grupu. Pregled medicinskih istraživanja pokazao je da neki pacijenti mogu da pokrenu napad astme kada pokušavaju da zadrže u sebi snažne emocije poput agresivnosti i straha. U isto vrijeme, otkriveno je da se stanje kod nekih astmičara popravlja kada kada se poprave i poremećeni društveni odnosi. Ovi dokazi ukazuju na to da konstanto prisustvo stresora može u velikoj mjeri da doprinese razvoju astme kao i da pogorša stanje u slučaju da bolest već postoji.

Stres može povećati rizik od prelaska HIV-a u sidu Kada govorimo o bolestima vezanim za oslabljen imuni sistem, ne možemo a da ne spomenemo HIV. Jedno istraživanje bavilo se proučavanjem pacijenata zaraženih HIV virusom, od kojih su neki bili izloženi stresorima koji su bili jači od običnih-svakodnevnih stresora sa kojima se svi soucavamo. Kod onih koji su bili izloženi najjačim stresorima zabilježeno je drastično smanjenje broja bijelih krvnih zrnaca. Međutim, nisu pronašli nikakvu vezu između svakodnevnih stresora i razvoja side.

Stres,ekcem i psorijaza Istraživači su otkrili da povećan nivo hormona zvanog CRH može biti posljedica stresa. Ovaj hormon stimuliše određenu grupu bijelih krvnih zrnaca u organizmu. Ove ćelije doprinose pogoršanju alergija na koži kao što su ekcem i psorijaza.

Stres i varenje Britanski istraživači su nedavno izjavili da postoji veza izmedju stresa i čestog stanja crijeva koje se naziva sindrom iritabilnih crijeva. To stanje uključuje različite smetnje kao što su bol u stomaku, naduvenost, dijareja ili zatvor. Nevjerovatni podaci do kojih su ovi istraživači došli pokazuju da je emocionalno rastrojstvo uzrok ovog poremećaja. Više od 70% osoba sa ovim tegobama je prešlo kroz stresne situacije kao što su smrt drage osobe ili raskid veze.

Stres i reprodukcija 8

Sterilitet je više nego ikada zabrinjavajuća pojava. Izgleda da stres na mnogo načina utgiče na reproduktivno zdravlje. Jedno istraživanje je pokazalo da stres može da izazove pojaćano lučenje odrđene grupe hormona koji narušavaju plodnost kod muškaraca tako što umanjuju broj spermatozoida. Kada je u pitanju oštećenje ploda,savremena istrživanja ukazuju na to da stres-naročito u vrijeme začeća i tokom prva tri mjeseca trudnoće-u velikoj mjeri povećava vjerovatnoću da će doći do takvih problema. Čak i ako dođe do začeća, a dijete nema neko oštećenje, stres može da izazove neke druge komplikacije u trudnoći. Odrđeni tipovi stresa povezuju se sa povećanim rizikom od prevremenog porođaja. Prevremeno rođene bebe su izložene većem riziku i od kratkotrajnih i od dugotrajnih zdravstvenih problema. One,takođe, mogu zaostajati i u intelektualnom razvoju.

Društvene posljedice stresa Kada vidimo kako stres negativno utiče na fizičko i mentalno zdravlje i finansijsku situaciju, ne treba nimalo da nas čudi što on utiče i na društveni aspekt života. Društvene posljedice stresa su tako dobro prihvaćene u našoj kulturi da se stres veoma često koristi kao izgovorza narušene društvene odnose. Tipični izgovori koje čujemo su : „Izvini, imao sam težak dan na poslu.“ ili : „Oprosti mi.Cijele noći ni oka nisam sklopila.“ Kada govorimo o ovim društvenim posljedicama stresa, treba reći da hroničan stres može predstavljati različitu opasnost u različitom periodu života. Takvo istraživanje ima uznemirujuće implikacije za začarani krug zlostavljanja koji se često može vidjeti u porodicama gdje oni koji su pod stresom zato što ih onaj drugi zlostavlja i sami na kraju počinju da zlostavljaju svog partnera i djecu.

Stres i mozak Stres pogađa sve aspekte čovjekovog bića – fizički, društveni, duhovni i mentalni. Poslednji od ova četiri aspekta – aspekt mentalnog zdravlja – jeste taj gdje posljedice stresa često predstavljaju najveći razlog za zabrinutost. Naše mentalno zdravlje određuje ko smo. Bez dobrog mentalnog zdravlja kvalitt našeg života trpi u fizičkom i duhovnom smislu. Kada govorimo o stresu i mentalnim procesima moramo da spomenemo i zloupotrebu droga. Nema sumnje da droga uzima najveći danak kad su u pitanju mentalne sposobnosti. Iako je problem droge uglavnom vezan za odrasle osobe, ta pojava nije mnogo neuobičajena među djecom. Zaista, roditelji su više zabrinuti za svoju djecu kad je u pitanju ova pojava. Iako postoji mnogo programa za spriječavanje 9

narkomanije medicinska istraživanja govore da se jedna veoma i značajna strategija zanemaruje. Ako pomognem djeci da se bolje suoče sa stresorima, manja je vjerovatnoća da će ona kasnije imati problem sa zloupotrebom droge.

Poremećaj usled zabrinutosti Naš mozag je programiran tako da, kad smo pod stresom, u deliću sekunde donese izuzrtno važnu odlučujuću odluku. Kad stresor više nije prisutan, on, ipak dugo nakon toga može da se zadrži u našem umu. Na primer, trenutačno iskustvo poput silovanja, rata ili neke prirodne katastrofe može negativno uticati na naše mentalno zdravlje i godinama nakon samog događaja. Kad su stresori konstantno prisutni u bilo kojoj meri – oni mogu izazvati zabrinutost. U cilju pojašnjenja zabrinutosti, pogledajte činjenice: • • • • pogreši.

Konstantni stresori mogu izazvati zabrinutost. Zabrinutost je najčešće mentalni poremećaj Može se lečiti Kada sam postavlja dijagnozu, čovek u većini slučajeva

Kada čovek sam sebi postavlja dijagnozu, uglavnom pogreši. Mnogi greše kada kažu za sebe da su „malo pod stresom“, a zapravo imaju mnogo ozbiljniji problem. Poremećaji zabrinutosti su stanje koje zahteva, psihijatrisko lečenje. Jedna loša osobina usled poremećaja zabrinutosti je ta što se oni obično javljaju u kombinacijama. Otprilike polovina njih koji imaju generalizovani poremećaj usled zabrinutosti pati u isto vreme i od nekog drugog poremećaja usled zabrinutosti ili depresije. Kad je osoba svesna da se mogu javiti dva poremećaja istovremeno, ona će biti spremnija da potraži kod sebe njihove simptome.

Kako prepoznati poremećaj usled zabrinutosti? Postoji pet glavnih oblika poremećaja usled zabrinutosti. 1. Generalizovani anksiozni poremećaj: preterana briga i napetost oko svakodnevnih, uobičajenih događaja i odluka. 2. Panični poremećaj: napadi preterano velikog straha i zebnje koji se javljaju i pojavljuju iznenada i bez nekog vidnjivog razloga.

10

3. Post-traumatski stresni poremećaj, reakcija na neki strašni događaj koji se vraća u vidu zastrašujućih, opterećujućih sećanja- povećava aktivnost i umrtvljuje normalne emocije. 4. Fobije – dva tipa fobija: Specifična fobija i Socijalna fobija 5. Opsesivno kompulzivni poremećaj: opterećujuće, neželjene misli koje stalno ponavljaju i ritual koje osobe obavljaju osećajući da je zo hitno i preko potrebno.

Osobe sa takvim poremećajem mogu da kažu „ Oduvek sam mislila da samo previše brinem. Često sam se osećala napeto i nisam mogla da se opustim. Ponekad bi osećaj prošao, a ponekad bi trajao duže, čak i danima. Brinula sam se o tome šta ću spremiti za porodičnu zabavu ili šta kupiti nekome za poklon. Jednostavno nisam mogla da to propustim. Ponekad sam osećala slabost i vrtoglavicu. Srce bi mi ubrzano kucalo ili lupalo. A zbog toga sam se samo više brinula. Stres i zabrinutost su u našem društvu mnogo češća pojava nego ranije i svake godine imamo sve veći broj slučajeva. One su izuzetno štetne za čovekovo zdravlje, a ponekad mogu da izazovu i smrt. Postoje nove metode koje mogu izlečiti ove poremećaje bez preterane upotrebe sintetičkih lekova u bilo kojoj fazi lečenja.

Stres bez potresa Svoje stresore najbolje možete prepoznati kada ste sami i ništa vas ne ometa. Isključite TV, radio, CD plejer i u samoći razmišljate o svom životu. Posebno se zadržite na onim stvarima zbog kojih ste trenutno uznemireni. Konstruktivan način za otkrivanje različitih tipova stresa jeste postaviti ista ona pitanja koja postavljaju novinari kada sastavljaju svoje izvještaje. Oni traže odgovore na pet pitanja : KO? ŠTA? KAD? GDJE? i ZAŠTO? Postavite i vi sebi ta pitanja. Npr. ko je u vašem životu stresor? ili u kojim situacijama on ili ona povećavaju nivo stresa.

Korak 1 Naučiti šta je stres Vrlo je važno upoznati neprijatelja: Uobičajene žalbe - “Šta ako zakasnim?, Šta ako napravim budalu od sebe?, Šta ako vide da mi se ruke tresu, Šta ako ne poznajem nikoga” i tako dalje i dalje i ja to ne mogu da zaustavim” Specifične žalbe za anksioznost 11

“ Dobro mi je sve dok ne pomislim da moram da mislim da treba da izađem napolje. Ukoliko samo uzmem svoj kaput i krenem,biće sve u redu, ali ukoliko imam jedan dan da čekam pre nego što izađem, imaću loš dan. Mnogo češće nego ne, smisliću neko izgovor da ne izađem.

Idiosinkratske anksiozne primedbe “ Video sam mrtvački kofer na TV pretodne večeri u krimi filmu I pomislim” To mogu biti ja unutra”. Problemi udruženi sa stresom 1.To je kao pitanje šta je starije kokoška ili jaje, ne znam da li sam počeo da pijem da bih smanjio svoj stres ili je moj stres nastao zbog toga što sam počeo da pijem. U svakom slučaju sada imam dva problema – stres I piće- a oni pothranjuju jedni druge. Ne mogu da izađem u društvo bez nekoliko pića pre nego što izađem iz kuće. To mi pomaže da se opustim. Ali se ne zaustavljam na tome. Piće čini da je moj stres još gori, naročito sledećeg dana. Znam da ovo nije način suočavanja sa problemom ali je ne znam nijedan drugi”. Korak 2 Opisati svoj stres Upoznati neprijatelja Postoji 10 ključnih pitanja: 1. Kako bih opisao svoje probleme? 2. Kako bi drugi ljudi opisali moje probleme? Da li postoji razlika u mišljenju? Žasto je tako? 3. Koliko smo dugo svesni da to postoji? Da li se drugi ljudi slažu? 4. Da li znate šta je pruzrokovalo vaše probleme? Bračni problemi? Rođeni brinac? Mnoge promjene u vašem životu? 5. Koliko dugo imate ove probleme? Da li je njihov intenzitet uvek ostao isti? Da li se pojave pa nestanu? 6. Da li se ovi ili slični problemi javljaju u vašoj porodici? Zašto mislite da je tako? 7. Šta ste ranije pokušali da ih se rešite? Tablete? Hipnozu? Razgovor sa prijateljima? Relaksaciju? 12

8. Zbog čega ste sada zatražili pomoć? Pritisak od strane porodice? Osećaj da ne mozete da izdržite više stresa? 9. Da li uzimate sada neke tablete? Koje? Da li vam pomažu? 10. Da li pokušavate sada sebi da pomognete? Suočavanjem sa problemima? Fizičkom aktivnošću? Poboljšanjem svog socijalnog života?

Korak 3: “Gadjati” svoj stres Upoznati neprijatelja Postoje 12 pitanja 1. Da li postoji neka tipičnost za vaš stres? Na pr. da li je gori ujutro, u toku vikenda ili na odmoru? 2. Šta ga čini težim? Na pr. gužva, samoća, alkohol 3. Šta ga smanjuje? Na pr. biti sa porodicom, biti zauzet, razgovor sa prijateljima 4. Šta se dešava sa vašim tijelom kad je pod stresom? Na pr. lupanje srca, glavobolje, iscrpljenost. 5. Kakve misli, slike vam prolaze kroz glavu kada ste pod stresom? Na pr. strah da cete napraviti budalu od sebe, strah da cete se onesvestiti 6. Kako se ponašate kad ste pod stresom? Na pr. izbjegavate stvari, vičete na druge 7. Šta drugi ljudi primjećuju na vama kad ste pod stresom? Na pr. ne možete da sjedite mirno, izgledate bolesno, povučeno? 8. Koji aspekti vašeg života su najviše pod uticajem stresa? Na pr. samopuzdanje na poslu, ne možete da se opustite u kući? 9. Koji aspekti vašeg života su najmanje poremećeni zbog stresa? 13

Na pr. igranje sa djecom, posao 10. Šta vi mislite da ga održava? Na pr. nezaposlenost, preterana očekivanja, izbjegavanje? 11. Možete li da podijelite probleme na one na koje možete da utičete? Na pr. izbjegavanje Ili one na koje ne možete Na pr. bolest, nezaposlenost 12. Šta moze da popravi vašu situaciju? Na pr. Kako se možete suočiti sa problemima koji mozete da rijesite I kako možete da se nosite sa problemima koje ne možete izmjeniti?

Korak 4. Odredite vaše ciljeve Upoznavanje neprijatelja Ovaj korak spaja sve informacije koje su prikupljene. Time što ste upoznali neprijatelja možete postaviti koji ciljevi su realistični da postignete

Korak5.. “Čišćenje dvorišta” Time što ste mnogo naučili o svom stresu I udruženim problemima, iskoristite ove informacije da biste uklonili ili kontrolisali sledeće: Alkohol Treba da se upoznate sa povezanošću uzimanja alkohola I izazivanja stresa. Ukoliko ona postoji, treba smanjiti ili izbjegavati alkohol, najkraće do perioda kada steknu bolju kontrolu nad svojom anksioznošću. Ukoliko postoji alkoholna zavisnost , treba potražiti pomoć profesionalca. Lijekovi O tome da li ćete uzimati lijekove treba porazgovarati sa ljekarom. Danas lijekovi iz grupe savremenih antidepresiva imaju najveći efekat na simptome stresa. “Čarobni lijek” “Stres kontrola” podrazumijeva težak rad da bi se postepeno riješavali teški problemi. Nemojte misliti da brz, bezbolan tretman postoji. Oni metodi koji djeluju brzo, mogu na kratke staze smanjiti stres. 14

Podrška Morate prihvatiti odgovornost za vaše postupke I njihove posljedice bez potrebe da tražite odobravanje I podršku od strane drugih. To moze otežati vaše odnose sa porodicom I prijateljima. Samo-kriticizam Važan faktor na pr. da primjetite ponašanja koja su najčešće automatska Izbjegavanje Jedan od najvažnijh faktora koji održavaju stres je izbjegavanje “stresogenih” situacija. Ukazuje se na korisnost izbjegavanja kao kratkotrajne strategije jer dovodi do trenutne redukcije anksioznosti. Ali na duže staze izbjegavanje je glavni faktor održavanja stresa.

Korak 6: Brza kontrola Iako treba ljude obeshrabriti u smislu kratkotrajinh strategija za redukciju anksioznosti kao sto je izbjegavanje, ali može biti korisno upoznavanje sa prostim tehnikama koje mogu kratkoročno da djeluju i “zapuše rupe” dok se ne nauče kognitivno-bihejvioralne strategije koje će djelovati dugotrajnije I efikasnije. Distrakcija (odvraćanje pažnje) Jedna od najefikasijih kraktoročnih tehnika, odvraćanje pažnje može lako da dovede do smanjvanja anksioznosti, pomjeranjem pažnje od misli koje provociraju anksioznost. Fizička aktivnost Utvrdjena je pozitivna veza izmedju vjezbanja I smanjenja anksioznosti barem kratkoročno gledano. Time što ćete se pridružiti času aerobika ili plivanja, možete dobiti I veći socijalni kontakt koji se može nastaviti I nakon vježbanja na pr. da odete na piće zajedno poslije treninga. Razgovor Mnogi pojedinici postidjeni zbog svog stanja, možda neće reći ni najblizem prijatelju u vezi svojih problema. “Skinuti kamen sa srca” može biti koristan početak, I istovremeno predstavlja izmjenu u strategiji u smislu suočavanja sa problemom. Pretpostavka je da neće samo osoba od povjerenja reagovati manje negativno nego što se mi plašimo već će takodje 15

pokazati empatiju I podršku. Ipak treba obratiti pažnju da ta podrška ne uključuje previše uvjeravanja. Ponovni trening disanja Proste tehnike kontrolisanog disanja, kombinovani sa dijafragmatski disanjem, može da bude korisna tehnika, za osjećaj trenutne kontrole naročito kod osoba sa izraženim automatskim simptomima.

Korak 7. Kontrola sopstvenog tijela (somatske anksioznosti) Kljucni koncept: 1. Tijelo može snažno da reaguje na stres sa nizom simptoma 2. Simptome možemo da podijelimo na autonomne I motorne simptome 3. Simptomi se mogu mijenjati sa vremenom 4. Simptomi mogu da imitiraju one koji se javljaju kod ozbiljnih tjelesnih oboljenja 5. Kontrolisanjem simptoma može se umanjiti “začarani krug” stresa 6. Progresivna relaksacija može da postane glavno oružje za redukciju stresa

Korak 8. Kontrola sopstvenih misli (kognitivne anksioznosti) Ključni koncept: 1.Kognicija (misli) pothranjuju anksioznost, a anksioznost sa svoje strane pothranjuje anksiozne misli 2. Vjerovatno vi brinete o istim stvarima o kojima I drugi ljudi brinu ali na mnogo vise stresogenom nivou 3. Za razliku od drugih vi nećete moci da zaustavite zabrinutost iako to želite 4. Zbog povećane pažnje, osoba stalno nalazi razloge koji podržavaju njihove strahove 16

5. Anksioznost postavlja “žmigavce” na oči ovakvih osoba, zbog čega su one “slijepe” na alternativna objašnjenja svojih simptoma 6. “Kontrolisanje vaših misli” ima za cilj da isključi “žmigavce” da bi osoba vidjela kompletnu sliku. 7. Ovo nije lako I potrebno je vrijeme I trud

Korak 9. Kontrola vaših postupaka (bihejvioralne anksioznosti) Ključni koncept: 1. Ponašanje se nalazi pod uticajem anksioznosti, a onda ono pothranjuje anksioznost 2. Izbjegavanje situacija deluje dobro kratkotrajno ali na duge staze samo dodaje probleme 3. Izlaganje stresogenim situacijama I aktivnosti pogoršava kratkotrajno stres ali redukuje stres na duge staze. Redukovanjem ponašanja kojima se traži sigurnost takodje doprinosimo smanjenju stresa 4. Riješavanje problema I druge strategije za redukciju stresa dovodi do povećanja osjećanja kontrole nad sopstvenim postupcima

Korak 10. Kontrolisanje vaših problema sa spavanjem (nesanice) Ključni koncept: 1. Terapija 2. Higijena spavanja 3. Progresivna relaksacija 4. Kognitivna terapija 5. Kontrola stimulusa

Protiv stresa na prirodan način Lekovi za umirenje sintetskog porekla koji se izdaju na 17

recept su, pre svega, benzodiazepini.Ovi lekovi izazivaju toleranciju i zavisnost pri dužoj upotrebi. Pored toga, imaju i dosta sporednih efekata, na primer, omamljivanje, pospanost, vrtoglavicu, manje česte su distonija, smetnje pri koncentraciji, anoreksija, smetnje u pamćenju, gubljenje koordinacije, grčeve, sedaciju... Kod starijih bolesnika, koji duže vreme koriste benzodiazepine, može da dođe do opadanja kognitivnih funkcija. Lekovi za umirenje biljnog porekla razlikuju se od sintetičkih i ne izazivaju zavisnost i razvoj tolerancije. U principu se sastoje od prirodnih sredstava za umirenje, valerijane, matičnjaka, lavande, hmelja, nane i kamilice.

18