Seminarski Iz Osnova Ekonomije

Univerzitet “Educons” Fakultet za uslužni biznis

Seminarski rad iz Osnova ekonomije biznisa

Preduzetnik, preduzetništvo i menadžment kao pretpostavke tržišnog privređivanja

Mentor Prof. dr Nenad Penezić

Student Vanja Zubić 17/08

Sremska Kamenica, novembar 2008.

SADRŽAJ strana _____________________________________________________________

1. Uvod............................................................................................3 2. Pojam preduzeća........................................................................4 2.1. Osnovna obeležja i organizacione forme preduzeća.............4 3. Pojam i značaj preduzetnika.....................................................6 3.1. Lične karakteristike preduzetnika.........................................7 3.1.1. Osobine i tipovi preduzetnika...................................................7

3.2. Definicija i karakteristike preduzetnistva..............................9 3.3. Iskustva i “recepti” za uspeh najuspešnijih preduzetmika XX veka.........................................................................................10 4. Karakteristike menadžmenta kao pretpostavke tržišnog privređivanja................................................................................10 4.1. Odnos menandžmenta i preduzetništva..............................11 5. Preduzetništvo u praktičnom smislu......................................11 5.1. Preduzeće "Santi ST" Novi Sad..........................................11 5.2. Organizaciona struktura......................................................12 6. Zaključak..................................................................................15 Literatura......................................................................................16

2

3

1. UVOD Savremeno preduzeće danas podrazumeva tri ključne komponente, a to su: strategija, kultura i rukovođenje. Stari koncepti, koji su nekada podrazumevali klasični termin preduzeća, danas više ne odgovaraju novim društvenim kretanjima te je stoga bilo potrebno reformisati kako preduzeće tako i tržište.U procesu tranzicije današnja preduzeća su primorana da traže načine prilagođavanja novom ekonomskom i političkom području. Tempo promena u poslovnom svetu je veoma brz. Naročito konkurencija u većini delatnosti se odvija sve većom brzinom. Današnja preduzeća se svakodnevno suočavaju sa velikim rizicima s jedne strane i sjajnim mogućnostima s druge strane. Potrebno je izvršiti balans između rizika i mogućnosti. To je jedino moguće ukoliko preduzeća prate tehnološke trendove i zahteve globalne ekonomije. Glavni nosioci promena u preduzeću su ljudski resursi. Savremeno preduzeće sve više vremena posvećuje razvoju lidera - ljudi koji mogu da stvore i na druge prenesu viziju i strategiju. Bez dovoljno produktivnih lidera, stvaranja vizije, osposobljavanja ljudi da prihvate neophodnost promena, nema ni transformacije preduzeća. Razvijanje liderstva je dug proces koji nosi sa sobom i određeni rizik. Taj rizik bi trebalo preuzeti kako bi rezultati bili povoljni.Razvoj preduzeća je od svog nastanka vezan za pojam preduzetništva i preduzetnika jer pomoću ovih elemenata ono obavlja ulogu rasta i razvoja, ekspanzije i promena. Preduzetnik se definiše kao poslovno kreativan, inovativan, dinamičan čovek sposoban da brzo uočava pojave, probleme i mogućnosti, spreman za rizik i maksimalne napore. Takođe on mora biti spreman i sposoban da pronalazi uspešne poslovne ideje, mesto na tržištu, nove proizvode i kapital.

4

2. POJAM PREDUZEĆA “Preduzeće je samostalna ekonomska, tehnološka i društvena celina u vlasništvu određenih subjekata, koja proizvodi dobra ili usluge za potrebe tržišta, koristeći se odgovarajućim resursima i snoseći poslovni rizik, radi ostvarivanja dobiti i drugih ekonomskih i društvenih ciljeva”1. Pojam preduzeća spada u istorijsku kategoriju koja je u interakciji sa privrednim sistemom i tehničko – tehnološkim razvojem shvatljiva kao celina. Preduzeća su osnovni privredni subjekti za obavljanje privredne delatnosti. Ona moraju imati imovinu, vlasnike i svoje poslovne ciljeve.Pravo svojine ovlašćuje vlasnika da upravlja preduzećem– vlasnik preduzeća može biti jedno lice tj. sam i upravlja ili više lica u tom slučaju svakome pripadaju upravljačka prava u zavisnosti od njegovog udela u imovini preduzeća. Osnovni cilj preduzeća (osim javnih preduzeća) jeste da maksimiziraju dobit, kao razliku između ukupnih prihoda i ukupnih troškova. Čovek pribavljanjem materijalnih dobara za rad i unošenjem svojih radnih sposobnosti dobija proizvod koji je prilagođen njegovim potrebama. Ovakav proces se naziva privređivanje. S obzirom na to, današnje potrebe svakog pojedinca su trajnog karaktera, tj. jednom zadovoljene potrebe stalno se javljaju, a to zahteva stalno obavljanje procesa privređivanja, odnosno reprodukciju. Institucija tržišne privrede jeste savremeno preduzeće koje mora snositi rizike za svoje poslovanje na tržištu, u tržišnoj konkurenciji.

2.1. Osnovna obeležja i organizacione forme preduzeća “Osnovna obeležja preduzeća kao organizacionog sistema su:  složenost organizaconog sistema, koja je determinisana njegovom

strukturom, koja sadrži veliki broj različitih podsistema, a on dalje svoje posisteme.  otvorenost organizacionog sistema, koja podrazumeva uzajamnu povezanost preduzeća sa svojim okruženjem, prema zakonitostima koje proističu iz njegove svrhe postojanja. 1

Penezić, N. : Ekonomika preduzeca, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet Tehnickih Nauka, Novi Sad, 2005. str. 45.

5

 dinamičnost koja podrazumeva održanje kontinuiteta procesa

reprodukcije radi održanja organizacionog sistema”2. Svako preduzeće ima svoju funkciju, a ona podrazumeva skup uzajamno povezanih, srodnih ili različitih, poslova kojima se najsvrsishodnije obavlja poseban zadatak. Strukturu funkcija u preduzeću čine: upravljanje preduzećem integralna sistemska podrška

marketing opšti poslovi

komercijalni upravljanje ekonomsko poslovi finansijskimposlovima proizvodnja/vršenje razvoj usluga

Osnovne organizacione forme jednog preduzeća su:  inoksno  partnersko  korporacija =javne i privatne =neprofitne i profitne Ukratko, preduzeća se mogu sagledati u sledećih pet karakteristika: 1. preduzeće ima svoju ekonomiju 2. ekonomiju ostvaruje u okruženju sa kojim je u permanentnoj komunikaciji; 3. preduzeće je složen, dinamički, ekonomski sistem; 4. preduzeće je poslovno-finansijski entitet, te se kao takav rukovodi, pre svega, poslovno-finansijskim ciljevima; 5. procesima i pojavama u preduzeću upravlja kompetentan menadžment.

2

Penezić, N. : Ekonomika preduzeca, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet Tehnickih Nauka, Novi Sad, 2005. str. 68.

6

3. POJAM I ZNAČAJ PREDUZETNIKA Preduzetnik je reč koja je nastala u francuskom jeziku (entrepreneur) koja u prevodu znači proći između ili preduzimač između. Termin preduzetnik prvi je u ekonomsku nauku, uveo Richard Cantillon u svojoj raspravi o prirodi trgovine, gde je kao preduzetnik prikazao zakupce zemljišta, trgovce, graditelje, slikare, lekare i advokate naglašavajući neizvesnost i rizik u njihovom poslovanju i deleći ih na preduzetnike sa kapitalom i preduzetnike sa sopstvenim radom. Ova rana tumačenja preduzetnika svode se na individualnog vlasnika privatnog preduzeća koji očekuje da ostvari korist direktno od svog rada. Tokom XX veka uz preduzetnika se vezuje termin inovativnost koji se odnosio na one koji probaju nove kombinacije i neistražene tehnologije. “Preduzetnik je defnisan kao lice koje je nadareno poslovnim duhom i rukovodećim sposobnostima, bogato znanjem o poslovima i ljudima, odlučno i spremno da preuzme rizik upravljanja preduzećem na temelju inovacija i permanentnog razvoja, a preduzetništvo je delatnost preduzetnika, usmerena na pokretanja, organizovanje i inoviranje poslovanja preduzeća s osnovnom svrhom stvaranja novog tržišta”3. On je poslovno kreativan, inovativan, dinamičan čovek, sposoban da brzo uočava pojave, probleme i mogućnosti, spreman na rizik i maksimalne napore. Sposoban je da pronalazi uspešne poslovne ideje, mesto na tržištu, tehnologiju, proizvode, kapital itd. Jednom rečju preduzetnik je lice nadareno poslovnim duhom i rukovodećim sposobnostima, bogato znanjem o poslovima i ljudima, odlučno i spremno da preuzme rizik upravljanja preduzećem na temelju inovacija i permanentnog razvoja. Značaj preduzetnika se ogleda, kroz zadatke menadžmenta kao svojevrsnog proizvoda preduzetništva. Cilj svakog dobrog preduzetnika jeste da:  odredi viziju, odnosno specifičnu svrhu i misiju institucije  učini rad produktivnim, a radnika efektivnim i  upravlja društvenim uticajima i društvenim odgovornostima.

3.1. Lične karakteristike preduzetnika 3

Penzeić, N. : Ekonomika preduzeca, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet Tehnickih Nauka, Novi Sad, 2005. str. 55.

7

Psiholog David McClelland je tvrdio da preduzetnici teže da imaju veliku potrebu za rezultatom. Ta potreba ne ističe preduzetnike jer potrebu za rezultatima imaju i rukovodioci, prodavci itd. Druga karakteristika kod preduzetnika je unutrašnji skup kontrole, osobe teže da osećaju da u velikoj meri kontrolišu svoju sudbinu kroz sopstveni trud. Karakteristika koja razlikuje preduzetnika od rukovodioca je visoka tolerancija nejasnoće (pojedinac je sposoban da nastavi da radi efektivno onda kada su situacije visoko neizvesne). Preduzetnici teže da su bolje obrazovani od proseka populacije, starosti između 25 i 40 godina. Pomenuti vremenski interval je period kada pojedinci najčešće postaju preduzetnici. Radno iskustvo je značajan faktor u osnivanju novog preduzeća. Stvaranje novih poduhvata postaje lakše posle prvog radnog iskustva, dajući značaj principu “koridora”. “Koridor” princip tvrdi da procese započinjanja novog posla pomaže preduzetnicima da sagledaju druge mogućnosti koje nisu mogli da uvide ili iskoriste dok nisu započeli inicijalni poduhvat.

3.1.1. Osobine i tipovi preduzetnika Osobine koje opisuju pojedince kao potencijalne preduzetnike su sledeće:  preuzimanje rizika  nezavisnost –preduzetnik je nezavisna osoba koja ne voli da radi za druge  unutrašnji centar kontrole –veruju da imaju veliki uticaj na ono što im se događa  živeti od uzbuđenja –preduzetnici su okrenuti uzbuđenju i akciji jer im to donosi novine  samoinicijativnost –započinju stvari kada se na to odluče, koristeći vlastite ideje i energiju kao opravdanje  samopouzdanje –veliko samopouzdanje i snažna vera u to da novi proizvod, usluga, ideja ili pristup koji propagiraju ima korist 8

 prilagodljivost –preduzetnici su izuzetno prilagodljivi jer uz promenu tržišta i sistema biznis mora da se menja zajedno sa njima  upornost –osobe koje ne posustaju uprkos preprekama  dvosmislenost –kod svake neizvesnosti u poslovanju preduzetnici su u stanju da iskoriste i preokrenu u svoju korist  obrasci prepoznavanja  mala potreba za pomoć od strane drugih  “ono pravo” –ova fraza rezimira psihološki pogled na preduzetništvo

Osobine preduzetnika su jedan od činilaca za prepoznavanje različitih tipova preduzetnika, neki od njih su:         

preduzetnik koji samostalno radi stvaralac tima nezavisni inovator multiplikator pristupa (neko ko kreira dobar poslovni pristup i umnožavajuči ga stvara profit) eksploatator veličine (smanjuje troškove sa povećanjem obima aktivnosti) agregator kapitala (tu je potrebno veliko ulaganje kapitala) stručnjak za kupovinu i prodaju preduzeća uz ostvarenje profita konglomerator (kada se kupovinom akcija u jednom preduzeću one koriste za kupovinu akcija u drugom preduzeću) sposoban manipulator vrednosti

3.2. Definicija i karakteristike preduzetništva Preduzetništvo predstavlja delatnost preduzetnika tj. aktivnost usmerenu na kreativno kombinovanje proizvodnih faktora, kojom se u procesu upravljanja i rukovođenja proizvodnjom adekvatnim inovativnim ponašanjem uz preuzimanje rizika ostvaruje odgovarajući efekat. Ono je usmereno na pokretanje, organizovanje i inoviranje poslovanja preduzeća sa osnovnom svrhom stvaranja novog tržišta. Preduzetništvo je proces 9

stvaranja nečeg različitog sa vrednošću, usmeravajući potrebno vreme i napor, preduzimajući finasijske, fizičke i socijalne rizike, kao i dobijanje različitih nagrada finasijske i lične satisfakcije i nezavisnosti. Funkcija preduzetništva objedinjuje sledeće sposobnosti:    

predviđanja prihvatanja rizika inoviranja učenja

Rezultat struktuiranja, razvoja preduzetničke aktivnosti sastoji se iz sledećih komponenata:    

talenat tehnologija kapital know–how

“Ljudi koji su nosioci talenta predstavljaju početni, ključni i kritični faktor preduzetničke aktivnosti. Talentovane preduzetnike treba podsticati kako bi se privukle ostale komponente preduzetničkih struktura”4. Tehnologija omogućava da se stvaraju ideje jer one doprinose razvoju tehnologije. Kapital treba da bude stalno prisutan kako bi se ideja realizovala i tretirala kao gorivo za odvijanje preduzetničkog procesa. Know–how se pojavljuje kao spona koja povezuje talenat, tehnologiju i kapital u jedinstvenu celinu. Suština preduzetništva je da ono predstavlja stvaranje novih poduhvata. Da bi pojedinac ili organizacija koje stvaraju ili žele da stvaraju nove poduhvate dobili saznanja da li oni žele da se upuste u preduzetničku avanturu i da li postoje uslovi u okruženju za takve aktivnosti, potrebno je doći do saznanja o poželjnosti i izvodljivosti novih poduhvata.

4

Radosavljević, Ž. : Menadžment u modernom biznisu, Privredna akademija, Novi Sad, 2006. str. 195.

10

4. KARAKTERISTIKE MENANDŽMENTA KAO PRETPOSTAVKE TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Menadžment (MANAGEMENT) je reč engleskog porekla i objašnjava se pojmom upravljanja i rukovođenja. Osim kao nauka o rukovođenju i upravljanju, menadžment se može definisati kao uspešno vođenje ideje prema cilju. Proces menadžmenta je veoma kompleksan. Ciljevi menadžmenta su zadovoljenje ljudskih potreba kroz različite delatnosti, kroz organizaciju, motivaciju, unapređenje, obrazovanje tj upravljanje i rukovođenje. Menadžment, pored navedenog, obuhvata i proces planiranja, izvršavanja i kontrole. Iz toga proizilazi da je menadžment multidisciplinarna veština. Uspešan menadžment optimalno i efikasno koristi resurse, materijal, ljude, mašine i tehnologiju radi postizanja kvaliteta i maksimalne produktivnosti. U početku su preduzećima isključivo upravljali vlasnici preduzeća koji su bili i preduzetnici. Danas preduzećima upravlja menadžerski sloj ljudi koji je nastao u kasnijem periodu razvoja industrijskog društva. Menadžerske aktivnosti su one koje produkuju ciljeve organizacije na osnovu raspoloživih resursa poput ljudi, materjala, tehnike... Menadžeri pretvaraju ciljeve u aktivnosti, upravljaju izvršavanjem operacija i kontrolišu opsege i granice u okviru kojih se ciljevi ostvaruju. Menadžment se, prema tome, odnosi na primenu metoda, strategiju i taktike upravljanja preduzećem.

11

4.1. Odnos menadžmenta i preduzetništva

 XIX vek – industrijska revolucija, XX vek – menadžerska,

XIX – preduzetnička revolucija Razlike između menadžmenta i preduzetništva su u sledećem:  Preduzetništvo je izvorna funkcija – eliminiše delegiranje

 Menadžment nastaje delegiranjem upravljanja od strane preduzetnika  Svaki preduzetnik može da bude i menadžer, ali svaki menadžer ne može biti preduzetnik  Preduzetništvo je vezano za vlasništvo, a menadžment za upravljanje tuđim kapitalom  Preduzetnička delatnost ima svoje zakonitosti – kreativni koncepti itd.  Preduzetnik deluje pre nego što razmisli o detaljima, pa je preduzetništvo vezano za rizik, neizvesnost i sl.  Izvori su im različiti – američki preduzetnici dolaze uglavnom iz porodica koje su sklone kontrolisanom riziku  Preduzetnik traži menadžera

5. PREDUZETNIŠTVO U PRAKTIČNOM SMISLU 5.1.Preduzeće “Santi ST” Novi Sad Preduzeće “Santi ST” nalazi se u privatnom vlasništvu i to u obliku inokosnog preduzeća (ima smo jednog vlasnika). Možemo ga klasifikovati u grupu preduzeća sekundarnog sektora (zanatska i industrijska preduzeća) i tercijalnog sektora – preduzeća koja se bave vršenjem usluga.

12

Delatnost firme U prvom delu firme ,”Santi ST- stovarištu građevinske opreme”, zaposleno je sedam radnika: direktor stovarišta, magacioner i pet radnika.Stovarište je specijalizovano za prodaju cementa, izolacionih materijala, cigle, crepa, gotovih betonskih konstrukcija, građevinskih alata, keramike, i oprema za kupatila. Po želji kupca obezbeđen je utovar prevoz i montaža . Drugi deo firme “Santi ST ” bavi se izgradnjom stambenih objekata, i zapošljava dva građevinska inžinjera (od kojih je jedan šef gradilišta), deset visoko kvalifikovanih radnika (zidari, moleri, farbari....) i dvadeset do trideset ne kvalifikovanih radnika –zavisno od potrebe. Planovi objekata koji su u izgradnji, izloženi su u nekoliko agencija za nekretnine preko kojih se vrši prodaja istih. Sva informisanja o trenutnom stanju gradnje objekata kao i o ugovorima o kupovini se obavljaju u centralnom delu firme. Deo firme “RPM” koji se bavi trnsportom zapošljava četiri radnika i to: poslovođu, dva vozača i jednog automehaničara. Malopradajni objekat “Santi ST tehnika” bavi se prodajom audio/video opreme i zapošljava tri radnika: poslovođu i dva prodavca. Knjigovodstvene poslove obavlja takođe za sve delove firme knjigovodstveni biro «Vukobratov». Dokumentacija knjigovodstva se nalazi takođe za sve delove firme u centralnom delu firme.

5.2. Organizaciona Struktura Organizaciona struktura firme je hijerarhiska, direktoru su podređeni i neposredno odgovorni direktori i poslovođe manjih sektora firme.

13

GENERALNI DIREKTOR DIREKTOR STOVARIŠTA

POSLOVOĐA TEHNIKE

«STOVARIŠTE » -direktor -magacioner -radnici

«GRADILIŠTE » -šef gradilišta -šefovi grupa -radnici

ŠEF GRADILIŠTA

POSLOVOĐA TRANSPORTA

«TRANSPORT » -poslovođa -vozači -automehaničar

«TEHNIKA» -poslovođa -prodavci

Direktor stovarišta građevinske opreme ima zaduženje kontrole stanja, prodaje, odabir nabavke i potreba građevinskog materijala i opreme na gradilištu firme, neposredno su mu podređeni magacioner i pet radnika koji pored prodaje vrše i dostavu. Šef gradilišta i njegov pomoćnik (građevinski inžinjeri) zaduženi su za tok izvođenja radova, a neposredno su im podređeni magacioner i šefovi grupa radnika koji stalno nadziru radove. Poslovođa «transporta» zadužen je za organizaciju i kvalitet usluga ovog dela firme, vodi računa o naplatama poslova, redovnim pregledima vozila itd. Vozači su zaduženi za samu vožnju i manje popravke, dok je automehaničar zadužen za popravke svih većih i manjih kvarova na vozilima unutar cele firme.

14

Poslovođa «tehnike» je zadužen za nabavku, prodaju, vođenje knjiga, kvalitet rada i ljubaznosti prodavaca, stanju konkurencije i kontaktima sa nabavljačima. Prodavci su pored prodaje zaduženi za čistoću radnje i potrebne dostave i montaže prodatih uređaja. Kvalifikaciona struktura VISOKA STRUČNA SPREMA Generalni direktor(Ekonomski fakultet) Direktor stovarišta(Ekonomski fakultet) Šef gradilišta i zamenik(Građevinski fakultet) VIŠA STRUČNA SPREMA Poslovođa transporta(Viša saobraćajna škola) Poslovođa tehnike (Viša ekonomska skola) SREDNJA STRUČNA SPREMA Magacioneri Visoko kvalifikovani radnici Trgovci

4 1 1 2 2 1 1 12 2 6 4

Uticaj strukture zaposlenih na sadašnji - budući status firme Ovakva struktura odgovara realizaciji postojećih programa, ali se ne bi mogla uključiti u nove proizvodne tehnologije na višem informatičkom nivou. Ovo tim pre što je i starosna struktura vrlo nepovoljna za sprovođenje promena, a sa druge strane oseća se potreba za informatički pismenim kadrovima. Preduzeće je u osnovi projektovano za pružanje prodajnih usluga (građevinska opema, transport, audio - video oprema) i proizvodnje (proizvodnja stambenih objekata i livenje betonskih konstrukcija).

15

6. ZAKLJUČAK Preduzetnik je poslovno kreativan, inovativan, dinamičan čovek, sposoban da brzo uočava pojave, probleme i mogućnosti, spreman na rizik i maksimalne napore. Sposoban je da pronalazi uspešne poslovne ideje, mesto na tržištu, tehnologiju, proizvode i kapital. Nadaren poslovnim duhom i rukovodećim sposobnostima, bogat znanjem o poslovima i ljudima, odlučan i spreman da preuzme rizik upravljanja preduzećem na temelju inovacija i permanentnog razvoja. Preduzetništvo je aktivnost usmerena na kreativno kombinovanje proizvodnih faktora, kojom se u procesu upravljanja i rukovođenja, proizvodnjom, adekvatnim inovativnim ponašanjem uz preuzimanje rizika, ostvaruje odgovarajući efekat, uz objedinjavanje sposobnosti kao što su: predviđanje, prihvatanje rizika, inoviranje i učenje. Preduzetništvo se sastoji od: talenata, primene tehnologije, kapitala i know–how uz poželjnost i izvodljivost novih poduhvata. Lične karakteristike preduzrtnika i okolnosti životnog puta, uz primenu četiri C (karakteristike, sposobnosti, uslovi i kontekst) su preduslov za stvaranje tipova preduzetnika. Kroz oblast primene preduzetništva i motive preduzetnika, stvara se preduzetničko društvo uz modele nacionalnog ekonomskog rasta, koji je suština u ekonomiji. Ekonomisti su razvili nekoliko pristupa i modela kao što su: konvencionalni, preduzetnički i konceptualni (konsolidovani). Vlade mnogih zemalja su shvatile važnost preduzetništva za razvoj društva pa su preuzele korake za stimulisanje preduzetništva, kroz smanjenje poreskih stopa, smanjenje kamata, umanjen rizik korišćenja preduzetničkih kredita, umanjivanje prepreke u protoku i dotoku finansijskih sredstava namenjenih za finasiranje i osnivanje novih preduzeća i dr. Naša vlada je osnovala agenciju za razvoj malih i srednjih preduzeća čiji je glavni cilj da pruža podršku i omogućava njihov razvoj. Planirani rezultati će zavisiti od vrste i količine podrške. Što se tiče preduzeća « Santi ST» Novi Sad, u razgovoru sa generalnim direktorom, najavljene su razne promene u poslovanju, pre svega na oblikovanju nove vizije i strategije preduzeća. Osnovna strategija firme vezuje se za premisu: OSTATI TRAJNO U IGRI!

16

LITERATURA

1) 2) 3)

Penezić, N. : Ekonomika preduzeća, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2005. www.wikipedija.com ⁄ preuzeto 23.10.2008. ⁄ Radosavljević, Ž. : Menandžment u modernom biznisu, Privredna akademija, Novi Sad, 2006.

17