Revolucija I Socijalna Struktura - Vladimir Milic.pdf

V ladim ir

milić revolucija i socijalna struktura

Vladimir Milić REVOLUCIJA I SOCIJALNA STRUKTURA

Izdaje NIP »Mladost«. M. Tita 2/II, Beograd Žiro račun 60801-60-3091 — za »Ideje« Direktor Borisav Džuverović Glavni i odgovorni urednik Milutin Stanisavac Rccozcnti d r Radomir Lukič d r Miroslav Pečujlić Oprema Nenad Conkić Tehnički urednik Miša Živanović K orektor Dušica Majstorović Štampa »Budućnost« Zrenjanin Sva prava zadržava izdavač Beograd. 1978/IV Tiraž 2.000 Cena 60 dinara

Sadržaj UVODNE N A P O M E N E --------------------------------------I deo ETATISTIČKI NAČIN SOCIJALISTIČKE PROIZVOD­ NJE (GLOBALNE ORGANIZACIJE DRUŠTVA) I UTICAJ NA SOCIJALNU STRUKTURU NAŠEG DRU­ ŠTVA — Izvori i suština socijalističkog etatizma i priroda in. đustrijalizacije — — — — — — — — — —■ 1. »Teško nasleđe« u proizvodnim snagama — — — A) Poljoprivredna proizvodnja — stepen njenog razB) Razvoj industrijalizacije i njen karakter — — 2. Slika gubitaka i razaranja — — — — — — — A) Smanjivanje ljudske osnovice —— — — — B) Obnova i razvoj industrijalizacije u »ranom raz­ doblju« — etatizmu — — — — — — — II glava Priroda i činioci formiranja socijalne stukture u soci­ jalne strukture u socijalističkom etatizmu — — — I. Činioci izmena i oblikovanja socijalne strukture u okviru socijalističkog etatizma — — — — — (2) Priroda i »anatomija« (sadržaj) stvorene socijalne struktue u okviru socijalističkog etatizma — — A) Buržoazija kao klasni oštalak — — — — — B) »Srednji slojevi« (klase) kao klasni ostatak — "Klasični« proletarijat — — — — — — — Socijalna struktura socijalističkog društva — so( ci jalne grupe u okviru državne svojine — — 1X ) Dva E dela socijalne strukture »ranog razdoblja« III glava Uticaj etatističke industrijalizacije na socijalnu struk­ turu »teškog socijalizma« — — — — — — — — '1. Izmene u »klasnim ostacima« pod uticajem indust-

5

i

56 56 65

&

A) Industrijalizacija i individualno seljaštvo — — B) Industrijalizacija i ostali »klasni ostaci« — — 2. Izmene u socijalnoj strukturi socijalističkog dru­ štva (državna svojina) pod dejstvom industrijaliza-

iOO A) Promene u slojevima mauuelnog rada — rad­ ništvu — — — — — — — — — — — B) Promene u uslovima nemanuelnog rada — — 3. Industrijalizacija i otvaranje procesa podele na slo­ 120 jeve upravljačkog i izvršilaćkog rada — — — — A) Državni aparat — nosilac industrijalizacije i stožer podele na upravljački i izvršilački rad B) »Socijalni profil« državnog aparata — — — “I I deo SAMOUPRAVNI NAČIN SOCIJALISTIČKE PROIZ­ VODNJE (GLOBALNE ORGANIZACIJE DRUŠTVA) I UTICAJ NA SOCIJALNU STRUKTURU NAŠEG DRU­ ŠTVA I glava Rano razdoblje socijalističkog samoupravljanja — — 141 1. Istorijske okolnosti razvoja samoupravnog socija. lizma u nas — — — — — — — — — — 144

$

2. K arakteristike ranog razdoblja samoupravne orga­ nizacije društva — spoj decentralizovanog etatiz­ m a i parcijalnog sam oupravljanja — — — — 3. Rano razdoblje sam oupravljanja i brza industrija* lizacija — — — — — — — — — — — II glava jR ano razdoblje samoupravnog socijalizma i uticaj in­ dustrijalizacije na socijalnu stru k tu ru našeg društva 1. Izmene u »klasnim ostacima« pod uticajem indu­ strijalizacije — — — — — — —— A) Industrijalizacija i individualno seljaštvo — — a) Razvoj društvenog i individualnog sektora poljoprivrede — — — —— — — — b) Razvoj socijalističkog za drugar stva i indivi­ dualno seljaštvo — — — —— — — — c) Socijalno-ekonomsko diferenciranje individu­ alnog seljaštva — razvoj robne proizvodnje d) N apuštanje poljoprivrede —— — — — c) Opšta slika pram ena u individualnom selja­ štvu pod uticajem industrijalizacije — — «»i B) Industrijalizacija i rastali klasni ostaci« — — g S Izmene u socijalnoj stru k tu ri društva (društvena w svojina) pod dejstvom industrijalizacije — — — A) Promene u slojevim a manuelnog rada — rad­ ništvu — — — — — — — — — — — B) Promene u slojevima nemanuelnog rada — — III glava Razvoj ka integracionoj organizaciji globalnog društva, razvijenijem načinu socijalističke proizvodnje — — 1. Razvoj ka integralnom sam oupravljanju i »zrelije« proizvodne snage — — — — — — — — — IV glava Razvoj ka integralnom sam oupravljanju i uticaj in­ dustrijalizacije na socijalnu stru k tu ru našeg društva 1. Izmene u »ostacima klasnog društva« pod uticajem industrijalizacije — — —— — — —— — A) Industrijalizacija i individualno seljaštvo — — a) Razvoj socijalističkog zadrugarstva i indivi­ dualno seljaštvo —— — — —— — b) Socijal.ekonomsko diferenciranje individual­ nog seljaštva — —— — — —— — c) N apuštanje poljoprivrede — — — — — d) Industrijalizacija i »civilizaciono osipanje« seljaštva — — — — — e) Opšta slika pram ena u individualnom selja­ štvu pod uticajem Industrijalizacije — — B) Industrijalizacija 1 rastali ostaci klasnog dru­ štva — — — — —— — — —— — 2. Izmene u socijalnoj strukturi socijalističkog dru­ štva (društvena svojina) pod dejstvom industrijaliA) Promene u slojevima manuelnog rada — rađ­ aj Industrijalizacija — promene sredstava rada i radništva — — — — — — — — — b) Industrijalizacija — promene y karakteru rada i radništvo — — — — —‘ — — B) Promene u slojevima nemanuelnog rada — — C) Industrijalizacija i prevazilaJenje podele na slo­ jeve upravi iačkoe i izvršilačkog rada — — — ZAKLJUČNA RAZMATRANJA------------------------ ----------

UVODNE NAPOMENE U jugoslovenskoj sociologiji nisu si­ stematski i na celovit način izučene sve bitne promene u socijalnoj strukturi na­ šeg društva. Pojedine strane ove pojave su proučavane, ali je očigledno da nedo­ staje detaljan uvid, na osnovu iskustvene evidencije, u osnovne pravce i tokove promena. Naučna potreba za ovakvim proučavanjem postoji, jer iako je naše posleratno društvo doživelo niz promena u svom razvoju, po značaju, svakako da se izdvajaju one koje su se desile u so­ cijalnoj strukturi društva, pošto one iz­ ražavaju sadržaj i kvalitet socijalističke revolucije. : Za ostvarivanje socijalizma uopšte, a i kod nas, kao dela svetskog pokreta bitno je kako se i u kom pravcu menja socijalna struktura, tačnije njena klasna priroda. Najdublji smisao socijalističke revolucije i jeste prevazilaženje klasnih 5

nejednakosti među ljudima i ostvariva­ nje društva slobode. Socijalizam se ostvaruje ili ne upravo u stepenu u kome se vrši ovaj radikalni preokret društva, »stoji ili pada« sa ljud­ skom slobodom. Sasvim je izvesno da socijalizam mora imati svoje realne pret­ postavke, svoje »temelje slobode«, bez kojih njegovo ostvarivanje, ma koliko bilo blistavo u svojoj viziji humanistič­ kog ideala, jeste utopija ili fikcija. Soci­ jalizam se ne može realizovati u dru­ štvu »notorne oskudice«, maierijalnog i ljudskog siromaštva, jer se na toj osnovi ne mogu prevazići socijalne nejednakosti, već suprotno, samo visoki razvoj proiz­ vodnih snaga nudi mogućnost uređenja društvenih odnosa koji su »najdostojniji ljudske prirode«. Međutim, ovo ne znači da je socijali­ zam prosto uvećanje materijalnih i ljud­ skih snaga. Ako se »slobodna zajednica proizvođača« ne može ostvariti bez raz­ vijenih proizvodnih snaga, cilj socijaliz­ ma nije kvantitet, već kvalitet života, ostvarivanje u zametku ljudske slobode, što je upravo uslovljeno razvojem proiz­ vodnih snaga i ne može da se ostvari bez tog razvoja. Stoga razvoj proizvodnih sna­ ga nije cilj za sebe, već radi uvećanja realnih ljudskih moći, slobode što jeste i mora biti smisao socijalizma. 6

Istorijski uvid u prakse socijalistič­ kih revolucija, pa i naše, pokazuje da su one izvedene na tlu nerazvijenih proiz­ vodnih snaga i da se osnovne promene socijalnih nejednakosti i ne vrše u skladu sa visokorazvijenim proizvodnim snaga­ ma. Nasuprot tome, izvanredno su snaž­ ne društveno-političke mere revolucije, koje, za prevazilaženje socijalnih nejed­ nakosti, za promene u socijalnoj struk­ turi nisu dovoljne, već je neophodan da­ lji razvoj proizvodnih snaga. Dakle, pro­ mene u socijalnoj strukturi socijalistič­ kog društva, odnosno našeg, ne zasnivaju se samo na industrijskom razvoju, viso­ ko oblikovanim proizvodnim snagama, mada su ove uslov ostvarivanja društva slobode, već na organizovanoj akciji soci­ jalističkih snaga koje oblikuju, društveno-političkim merama, socijalnu struktu­ ru u skladu sa ciljevima revolucije. U ovom radu, učinjen je pokušaj da se osvetli odnos između socijalističke re­ volucije i socijalne strukture našeg dru­ štva. Kao što smo istakli, izložen je uticaj svih važnijih mera revolucije na po­ stojeći sastav društva. Značajnu dimen­ ziju razmatranja čini uticaj razvoja pro­ izvodnih snaga na promene u tkivu dru­ štva s obzirom da one predstavljaju naj­ dinamičniji činilac društvenog razvoja. Ova dimenzija razmatrana je kroz uticaj industrijalizacije na promene u socijalnoj 7

strukturi društva. Pri tom se industrija­ lizacija javlja kao društveni proces koji na najbolji način označava sveobuhvatno i brzo menjanje celokupnih proizvodnih snaga. Ona je sastavni deo socijalističke revolucije, jedna od njenih najhitnijih mera i služi za radikalni društveni preo­ bražaj. Uostalom, tek sa socijalističkom revolucijom počinje orijentacija na indu­ strijski razvoj i industrijalizaciju zemlje u celini. Moramo istaći da je u razmatranju složenog odnosa između revolucije i strukture društva, većina teorijskih raz­ m atranja morala biti izostavljena zbog nedostatka prostora. Određivanje osnov­ nih pojmova, kao što su: socijalna struk­ tura, industrijalizacija, te analiza shvatanja prirode socijalne strukture socija­ lističkog društva itd. izostavljeno je. No, da bismo olakšali praćenje sadržaja rada, izložićemo ukratko osnovne teorijske po­ stavke. Promene u socijalnoj strukturi dru­ štva nije moguće proučavati bez detalj­ nijeg uvida u duži vremenski period. Za­ to smo odnos između revolucije i soci­ jalne strukture izložili genetski, odnosno promene u strukturi društva pratili kroz ceo posleratni period, a pažnju usmerili na bitne razvojne tendencije tih prame­ na. To znači da smo proučili samo one promene koje su za to razdoblje značile

radikalnu izmenu odnosa između socijal­ nih grupa u nas. U ovom periodu utdcaj socijalističke revolucije na socijalnu strukturu ispoljavao se u okviru načina proizvodnje koji smo shvatili kao celovitu organizaciju proizvodnih snaga i odnosa u globalnom društvu. Od toga kako je organizovana društvena celina odlučujuće zavisi priro­ da socijalističke revolucije i uticaj na izmene u sastavu društva. U našem posleratnom razvitku mogu se zapaziti dva perioda, načina globalne organizacije društva, takozvani etatisti­ čki i samoupravni način i njihovom smo nastajanju, nizu osobenosti i uticaju na promene u strukturi društva posvetili zna­ tan deo analize. Bez obzira na različita određenja so­ cijalnog sastava društva pošli smo od ideje da ona označava osnovne nejedna­ kosti među ljudima, koje su zasnovane na određenom stepenu društvene podele rada. Socijalistička revolucija, koja se ispoljava u okviru određenog načina pro­ izvodnje, vrši različit uticaj na socijalni sastav društva u zavisnosti od suštine na­ čina proizvodnje. Neki od odnosa između društvenih grupa se radikalno menjaju, ali su neki tvrdokorni, odnosno, baš zbog toga što su uslovljeni prirodom globalne organizacije društva mogu da se i obnav­ ljaju u novom obličju. Međutim, ukoliko se način socijalističke proizvodnje dru9

štva više razvija, dostiže svoje punije ob­ like kao što je, na primer, socijalističko samoupravljanje, promene u socijalnom sastavu dobijaju pravac u kome osnovne nejednakosti među ljudima gube svoja klasna obeležja i pretvaraju se u neklasne razlike. Naravno, valja naglasiti da ne postoji automatizam u transformisanju socijalnog sastava društva u kome se ono jednodimenzionalno razvija, već da je to živi proces u kome se vrši prevazilaženje postojećih nejednakosti, ali i njihovo ob­ navljanje. Sve navedene postavke nastojali smo da proverimo na osnovu iskustvene evi­ dencije. U stvari, to i jeste ključni prob­ lem odnosa između teorije i života, a pi­ tanje koje se uvek postavlja kada je reč o ovom odnosu je: u kojoj meri činjenice mogu da potvrde ili da negiraju teorijske premise? Stoga je težište stavljeno, u ovom radu, na činjeničnu građu. Smatra­ mo da je važno da istaknemo da smo za proučavanje promena u socijalnoj struk­ turi društva prikupili obiman empirijski materijal i da je izložen samo njegov važ­ niji deo. Koristili smo različite izvore po­ dataka, kao što su: sociološka istraživa­ nja, analize, dokumenta itd., ali su nam statistički podaci bili osnovni izvor. Čini nam se da oni najcelovitije osvetijavaj u promene koje su se desile u razvoju na­ šeg društva. 10

U našoj sociologiji statistički podaci su dosad korišćeni više sporadično i kao ilustracija za proučavanje promena u so­ cijalnoj strukturi, a ne postoji pokušaj njihovog opšteg sistematskog i vremen­ skog upoređivanja makoliko ovo bilo ograničeno prirodom podataka (registrovanje stanja u jednom trenutku). Naime, vremenska neuporedivost podataka pro­ izlazi iz čestih promena u načinu popisa i iskazivanja podataka, te izuzetno oteža­ va njihovu upotrebu. Međutim, statistič­ ka građa je dragocena te smo se odlučili na njihovu obradu koja ie dvostruka. S jedne strane, cilj je bio da se postigne vremenska uporedivost, a s druge, prila­ gođenost teorijskoj koncepciji. Ističemo da je prvi problem relativno lakše rešen pregrupisavanjem podataka i nužnim svo­ đenjem na iste klasifikacije, dok je dru­ gi bilo teže rešiti, a to smo postigli sa­ žimajući pojedine statističke grupe i pre­ tvarajući ih u što je moguće realnije ka­ tegorije i dajući im sociološke nazive, sem naravno, gde to nije bilo moguće. Pregrupisavanjc i način organizacije gra­ đe izložili smo pored svake tabele. U tom smislu navedeni podaci više služe kao indikacija pravaca kretanja, ne­ go za izvođenje čvrstih zaključaka. Ovo ističemo zato jer se ne radi samo o kri­ tici ovih podataka, već više o pledoajeu za naučno validnijum činjenicama o so­ cijalnoj strukturi našeg društva, koje pri11

kuplja statistika, a koje bi mogla da ko­ risti nauka o društvu. I na kraju reč-dve o tome da smo svesni da naše proučavanje nije zahvatilo niz značajnih aspekata promena u soci­ jalnoj strukturi društva kao na primer: urbanizaciju, razlike između grada i sela, socijalnu pokretljivost, materijalne raz­ like i razlike u načinu života itd. Među­ tim, namemo smo se ograničili na, po na­ šem mišljenju, osnovne pravce promena da bi navedenu vezu proučili celovito i produbljeno. Smatramo da je i to skro­ man doprinos osvetljavanju one strane puta kojeg je naše društvo prešlo u svo­ me socijalističkom razvoju. Beograd, m aja 1976. Autor

12

I DEO ETATISTIČKI NAČIN SOCIJALISTIČKE PROIZVODNJE (GLOBALNE ORGANI­ ZACIJE DRUŠTVA) I UT1CAJ NA SOCI­ JALNU STRUKTURU NAŠEG DRUŠTVA

I glava

IZVORI I SUŠTINA SOCIJALISTIČ­ KOG ETATIZMA I PRIRODA INDUSTRIJALIZACIJE U nas se, kao i u svetu, socijalizam izgrađuje na tlu nedovršene kapitalističke industrijalizacije, neražvljemh proizvod­ nih snaga, odnosno,'Tčao »teški socijali­ zam« oskudan u svim životnim potenci­ jalima. Gde god je socijalizam nasledio takvu osnovicu kapitalizma, njegova se sudbina podudarala sa industrijalizaci­ jom. S obzirom da on ne može da se ostvari ukoliko ne postoji visok stepen razvoja proizvodnih snaga, industrijaliza­ cija se nametala kao imperativ — ne sa­ mo kao način dostizanja razvijenih pro­ izvodnih snaga, već i kao važan društveni cilj. Javljajući se kao deo socijalizma, in­ dustrijalizacija je od prvog momenta od15

ređena kao socijalistička industrijaliza­ cija, odnosno, industrijalizacija na soci­ jalističkim osnovama ili u skladu sa iz­ gradnjom socijalizma. Time je, samo s jedne strane, određena njena priroda. Drugu, i važniju stranu, određivao je konkretni način organizacije socijalistič­ kog društva uopšte. Iskustvo socijalistič­ kih revolucija i pokrenute industrijali­ zacije upućuje na zaključak da se opšti teskobni materijalni i ljudski okviri za­ četka socijalizma javljaju kroz etatistički rnacm proizvodnje i uigtmizaciju global­ nog druŠLva. koji se još i naziva; državno-centralistički sistem, centralizam, držav­ ni centralizam',"revolucionarni i birokrat­ sk i etatizam itd.1) Etatistički način proizvodnje i organi­ zacije društva javio se kao prvi oblik so­ cijalizma, i u nas, i oblikovao prirodu industrijalizacije. I mada je on, istorijski gledano, bio samo razdoblje u našem so­ cijalističkom razvoju — »rano razdobl je« socijalizma, ipak je imao slična obeležja i slične izvore svog zasnivanja kao u sve­ tu socijalizma. *) Sire videti: Dr M. Pečujlić, Horizonti revolu­ cije, IPS. Beograd 1972; Budućnost koja je počela, IPS, Beograd 1971. godine; Dr N. Pašić: Savremena država, Rad, Beograd 1965; Samoupravno organizovanje društva, IPS. Beograd 1973; Dr M. Hadživasiljev, Velika prekretnica. Komunist, 1970; Dr D. Bilanđžić, Ideje i praksa društvenog razvoja Jugoslavije 1945—1973, Komunist, Beograd 1973. itd.

16

Izvori socijalističkog etatizma nalaze se u već pomenutom istorijskom »hendi­ kepu« nerazvijenih proizvodnih snaga, od­ nosno u toj činjenici, kako ističe dr M. Pečujlić, da »u krilu kapitalizma nije stvoren pravi embrion socijalizma — ob­ jektivno podruštvljavan je (socijalizacija) proizvodnih procesa, što je osnovna pret­ postavka socijalizma. Nasleđena pasiva u obliku niske materijalne osnovice i neop­ hodnost da se ta sredstva usredsrede u jedne ruke i planski raspoređuju — to je objektivni ekonomski izvor državne svo­ jine i upravljanja (etatizma)«.2) Sem toga, za zasnivanje etatističkog socijalizma, značajne su i istorijske okol­ nosti, kao na primer: svetska konstela­ cija odnosa posle drugog svetskog rata, opasnost od kontrarevolucije, iskustvo prve zemlje socijalizma, vladajući dog­ matski koncept itd. U nas su ovi opšti izvori imali speci­ fičnog izraza, mada su postojali i neki drugi izvori. Posle završetka rata i oru­ žanog dela revolucije pred našom zem ljom su stajala dva krupna problema ko­ ja su istovremeno bila i izvori zasnivanja socijalističkog etatizma: međunarodne i unutrašnje okolnosti. Priznavanje izvoje­ vanog poretka, tekovina oružane revolu­ cije, postavilo je i otvaralo u međunarod­ ') Dr M. Pečujlić, Budućnost koja je počela, IPS, Beograd 1972, str. 71. 17

nim okvirima niz problema, počev od pri­ znavanja naših granica, sprečavanja tzv. interesnih sfera, pa do jedinstvenosti i zbijenosti unutar zemlje i pogodovalo za­ snivanju države. Naravno, postojanje dr­ žave, samo po sebi, nije vodilo centralis­ tičkoj organizaciji društva, ali neosporno je moglo da predstavlja pogodno tle za njen razvoj. Opasnost od svetske kontrarevolucije, intervencije spolja, ta kode je bm prisutan uzrok, ali ne i najvažniji za samu centra­ lističku organizaciju koja je usledila i to ne prvih dana, kada je takva opasnost bila očitija, nego kasnije. Izleda da je, kao što ističe dr D. Bilandžić, najveći uticaj na razvoj etatizma u nas imao koncept dotadašnjeg iskustva prve zemlje socijalizma, što je bilo lo­ gično i razumljivo. Njeno teoretsko i praktično iskustvo se nametalo samo po sebi, jer drugoga nije bilo. Zadaci koji su stajali pred socijalističkom revoluci­ jom bili su brojni, te je praksa koja je postojala u prvoj zemlji socijalizma ne­ minovno imala primaran uticaj (čak i pred vlastitom praksom u NOB-u).3) Od unutrašnjih uzroka svakako da je značajna opasnost od kontrarevolucije u zemlji, ali daleko više se kao uzrok jav­ ljala potreba slamanja burzoasicih osnova ®) Videti šire Dr D. Bilandžić, Ideje i praksa društvenog razvoja Jugoslavije 1945—1973, Komunist, Beograd 1973. 18

društva, što je zahtevalo revolucionarnu upotrebu društveno-političke moći, odno­ sno njenu koncentraciju u državi. Sem toga, stepen razvoja proizvodnih snaga do socijalističke revolucije je bio najniži u Evropi, a pogoršan opustošenošću i razorenošću zemlje u toku rata. Zahtev koji nije trpe?) odlaganje — obnova zemlje i dalji brz razvoj proizvodnih sna­ ga — najlakše se mogao postići centrali­ zacijom svih resursa i komandovanjem iz centra. Svi navedeni izvori značili su u stvari produžetak »ratnog komunizma« koji je bio efikasan kako u dejstvu prema nepri­ jatelju, tako i u okupljanju ljudi u iz­ gradnji socijalizma. Od pomenutih uzro­ ka stvaranju etatističkog sistema najvaž­ niji su ipak: (1) potreba obnove i bržeg razvoja proizovdnih snaga; (2) potreba menjanja društvenih odnosa (postojeće socijalne strukture) i (3) uticaj vladajućeg teorijskog koncepta i prakse. Ovi izvori opredeljivali su i suštinu etatističke organizacije društva. Cesto se kao glavne odluke etatizma i u nas na­ vode: stvaranje i uvećanje državne svo­ jine, koncentracija državne moći i uloga aparata države, koncentracija političke moći i njeno delovanje putem prinude itd. Međutim, i ove odlike imale su svo­ ju dublju osnovu, odnosno svoj sintetički izraz, celinu u kojoj su se sva obeležja etatističkog socijalizma sjedinjavala i sta19

pala. Etatistička organizacija, odnosno njena priroda, je totalna, sveobuhvatna. U tom smislu dr D. Đilandžić zaključuje kada objašnjava etatističku organizaciju društva: »Globalni društveni sistem — is­ tiče on — sa svojim podsistemima — po­ litičkim sistemom, privrednim sistemom — bio je nedeljivi monolit, organiziran na principu strogo revolucionarno-dcmokratske hijerarhije u kojem se niži stu­ panj vlasti u potpunosti pokorava odluci višeg stu p n ja... Iz ove skice globalnog sistema jasno se raspoznaje da je on sa­ građen po slici i prilici same KP koja je bila model«.4) U monolitnosti statističke organizacije se jasno nazire: uloga vladajučeg koncep­ ta izgradnje socijalizma; potreba revolu­ cionarnog m enjanja društvenih odnosa i obnova i razvoj proizvodnih snaga. Isto­ vremeno se kroz monolitnost objašnja­ vaju i ostala važna obeležja etatističkog načina proizvodnje. Stvoreni sistem je bio sveobuhvatan i zasnivao se na načelima opšte kontrole utemeljene na državnoj svojini. S obzirom da je postojala sitna privatna svojina, zbog objektivne nemo­ gućnosti, u datim istorijskim okolnosti­ ma, pretvaranja svake svojine u državnu, to je kontrola, odnosno stvarni domašaj državne svojine kako ističe dr D. Bilandžić, prelazio formalno-pravne okvire. Dr­ žavni aparat je određivao sitnim sopstve4) Isto, str. 40—41. 20

nicima proizvodne zadatke: šta će i ko­ liko proizvoditi (uredbe o zasejavanju po­ ljoprivrednih površina, uredbe o usluga­ ma i asortimanu robe, uredbe o kvantu­ mu proizvodnje), pa čak i kako će upo­ trebljavati svoje proizvode (propisi o cenama, obavezni i prisilni otkup itd.), te se stoga, sitna privatna svojina počela svoditi na golo pravo.8) U stvari, objaš­ njenje svakog dejstva državne svojine po­ ticalo je iz sveobuhvatnosti, dakle, iz najopštije sociološke karakteristike socija­ lističkog etatizma. Totalnost i monolitnost objašnjavaju i smisao organizovanosti društva —. cen­ tralizam je bio načelo zajedničko Kako i i, ovaj sintetički izraz navedenog socijalističkog načina proizvodnje objašnjava i značajniju či­ njenicu — dvostruko lice svih osnovnih njegovih sastojaka (obeležja). Na prirner, s jedne strane, državna svojina se jav­ ljala kao socijalistička osnova na kojoj je vršena revolucionarna izmena postoje­ ćih svojinskih odnosa i to korak po ko­ rak: sekvestriranjem, eksproprijacijom, oduzimanjem ratne dobiti, konfiskacijom, agrarnom reformom, nacionalizacijom itd. S druge strane, ona je vremenom po­ stajala osnova takve organizacije rada i društva, hijerarhizacije i centralizacije, '*) Isto, str. 47. 21

koja je značila upravljanje i komandovanje nad radom. Upotreba koncentrisane revolucionarno-političke modi, radi sprečavanja kontrarevolucije i slamanja otpora u izgradnji novog društva, kretala se vremenom i ka drugom polu — sveopštoj kontroli i vladanju, odnosno, sveopštoj mobilizaciji ljudi na obnovi zemlje transformišući se polagano u trajno distributno planiranje radne snage, kadrova itd. Etatistička organizacija društva, kao i način proizvodnje, baš zbog toga nije nikakva neprotivrečna celina. Osnovna protivrečnost nije se iskazivala prvenstve­ no, i samo, između starog i novog u dru­ štvu, jer je to protivrečnost između ka­ pitalističkog i socijalističkog, već i više se ona ispoljavala unutar novostvorenog. Ogromnom koncentracijom moći, s jedne strane, razlagalo se staro društvo, a s dru­ ge, na novoj osnovi se vršilo obnavljanje vlasti nad radom, podela na upravljače i izvršioce. Ako se u jednom liou ovaj način proizvodnje javlja kao revolucio­ narni etatizam, u drugom se on ispoljava kao birokratski etatizam.9) Izvori i suština socijalističkog etatiz­ ma u nas, umnogome mogu da nam bliže objasne prirodu industrijalizacije i njen dalji smer razvoja. Industrijalizacija u*) *) Dr M. Pečujlić, Horizonti revolucije, TPS, Beo­ grad 1972. 22

okviru socijalističkog etatizma, poprima njegove osobine. Sveobuhvatan i centra­ listički način organizacije proizvodnje i društva svorio je osnove posebnoj vrsti, kako ističe dr M. Pečujlić, »administrativno-etatističkom tipu industrijalizacije«.7) U stvari, industrijalizacija po mišlje­ nju dr M. Pečujlića, dr D. Bilandzića, dr J. Stankovića i D. Ničića u uslovima po­ četne faze socijalističke rekonstrukcije ima dva obeležja: prvo, »pripada eksten­ zivnom tipu« i drugo, ona se odvija »u uslovima, u toj fazi istorijski nužne i pro­ gresivne, maksimalne koncentracije svih produkcionih potencijala u rukama dr­ žavnog aparata«.8) Prvo obeležje industrijalizacije je bilo uslovljeno nerazvijenim stepenom proiz­ vodnih snaga, kao i opustošenošću istih u toku rata, i drugo, centralizacijom i koncentracijom svih proizvodnih snaga na etatističkim osnovama. Bliže objašnje­ nje prirode industrijalizacije u okviru so­ cijalističkog etatizma i njeno delovanje na socijalnu strukturu podrazumeva i analizu osnovnih pokazatelja navedenih obeležja. ') Dr M. Pečujlić, »Društvena struktura Jugo­ slavije«, u knjizi Osnovi nauke o društvu (ko­ lektiv autora). Rad, Beograd 1967. ®) Dr M. Pečujlić, Dr D. Bilandžić, Dr I. Stanković, D. Ničić, Promene u socijalnoj struk­ turi i politički sistem (građa istraživanja), sveska I, Materijal SSRNJ. 23

1. »Teško nasleđe« u proizvodnim snagama Socijalističkoj revoluciji kapitalizam je ostavio, u pogledu stepena razvoja pro­ izvodnih snaga, zaista »teško nasleđe«. Dva momenta su ovo uslovljavala: prvo, u pitanju je bio zakasneli razvoj ovih sna­ ga" koji je tek, zbog različitih istorijskih okolnosti, uvodio našu zemlju u sv e tjeapitallstičke civilizacije i to kroz prvobitnu akrifnuTaciju kapitala i drugo, jer je ceo proces OSLao nedovršen do socijalističke revolucije. U nekim krajevima zemlje on je imao snažan zamah, ali u južnim kra­ jevima je bio tek u začetku. Ova dvostrukost uslovila je specifičan razvoj kapitalizma, a sa njim, istovre­ meno, i razvoj proizvodnih snaga. Na na­ šem tlu, do rata, poljoprivredna proizvod­ nja je činila osnovicu kapitalizma, što mu je odredilo granice razvoja, odnosno utisnulo sadržaj. Upravo zbog toga analizu proizvodnih snaga valja započeti pri ka zoni poljoprivredne proizvodnje. A) Poljoprivredna proizvodnja — stepen njenog razvoja Pol joprivredna proizvodnja je pre rata činila pretežni deo proizvodnje zemlje, što se jasno vidi po njenom učešću u na­ cionalnom dohotku koji je iznosio V2 24

dohotka (50,0%). Međutim, iako pretežni vid proizvodnje, ona je bila nerazvijena. Pre svega, imala je karakter sitne proiz­ vodnje, oko 70% svih poseda činile su grupe do 5 ha. Najveći broj seoskih po­ seda bio je do te mere siromašan da je proizvodio samo za lične potrebe. Nema­ jući akumulaciju, tehničku osnovu, kre­ ditnu pomoć itd. seoska domaćinstva ni­ su mogla proizvoditi za tržište, već je, kako ističe dr N. Vučo, oko 1/3 gazdin­ stava sa 1/4 svih površina proizvodila samo za svoje potrebe, te je znatan deo gazdinstava bio potrošačkog, a ne proiz­ vođačkog karaktera.9) Tehnička osnova poljoprivredne proiz­ vodnje bila je na izuzetnom niskom stup­ nju, možda najnižem u Evropi, odnosno, u poljoprivredi predratne Jugoslavije nije skoro ni postojala mehanizacija.*0) O nis­ kom stepenu tehničke opremljenosti svedoči i podatak da je, prema popisu po­ ljoprivrede 1925. godine, na 1000 seoskih gazdinstava dolazilo svega 182 drvena rala i 438 plugova, odnosno, preko 1/3 nije posedovala ni drvena rala. Po oceni struč*) Videti: N. Vučo, Poljoprivreda Jugoslavije 1918—1941., Beograd 1958., Rad; Poljoprivreda Jugoslavije 1939—1961. godine, Interpres, 1970; Posebno videti Dr P. Marković, Strukturne promene na selu kao rezultat ekonomskog razvitka, Zadružna knjiga, Beograd 1963. ,0) N. Vučo, Poljoprivreda Jugoslavije 1919—1941. str. 59. 25

njaka, u Jugoslaviji je pred rat bilo oko 2.300 traktora, oko 1.200 traktorskih plu­ gova, oko 10.000 vezilica i 12.000 kosilica. Kultivatora, sejalica, vršalica bilo je u minimalnom broju.’1) Broj traktora (meren tonama), koji je u drugim zemljama, koje su bile izrazito poljoprivredne, izno­ sio do 700.000 tona, u nas jc bio pred rat svega oko 50.000 tona. Nizak je bio i stepen energetskih iz­ vora poljoprivrede, što je bilo uslovljeno i neznatnim udelom stočne zaprege za ko­ jom se osećala velika oskudica. Recimo i to da je na 1 ha obradive površine Jugo­ slavija imala 0,6 goveda, sve ostale zem­ lje Evrope su imale 2—3 puta više. Po korišćenju veštačkih đubriva u po­ ljoprivredi, Jugoslavija je bila na poslednjem mestu u Evropi, kao i po specijali­ zaciji proizvodnje, hidrotchničkim merama itd.1*) ") L. Ercegovac, Tehnička oprema poljoprivre­ de, Razvoj tehnike i privrede Jugoslavije 1945—1955; Savez inženjera i tehničara Ju­ goslavije, Tehnika, Beograd 1955, str. 59. Isto­ vremeno je bilo dosta obradive površine, koja se teško mogla valjano obraditi uz po­ stojeću tehničku opremu. Naime, 1 5 zemlje je bila bez ikakvih, pa i najprimitivnijih alatki. ,l) Videti: Materijalni i drtavni razvoj Jugosla­ vije 1947—1972, SZS 1973. — Dr S. Nikolić, Hemizacija u poljoprivredi FNRJ, Razvoj teh­ nike i privrede Jugoslavije 1945—1955., isto kao pod 11), str. 63. 26

Opšta nerazvijenost poljoprivrede ogle­ dala se u agrarnoj prenaseljenosti. Kako navodi dr A. Vučo, na 100 ha obradive površine dolazilo je 114 seljaka, ili prema statističkim podacima, na 100 ha poljo­ privredne površine dolazio je 71 stanov­ nik. Po agrarnoj prenaseljenosti bali smo na samom evropskom vrhu. Ovako velika agrarna prenaseljenost uslovljavala je da se poljoprivredna proizvodnja obavlja pre­ težno ljudskom radnom snagom. Seljak je bio i ishodište i utoka takve civiliza­ cije (na svakih 100 seljaka dolazilo je 9 konja i 40 goveda). Biološka reprodukcija stanovništva je bila izvanredno velika, te je prirodni pri­ raštaj bio jedan od većih u Evropi i iz­ nosio oko 200.000 lica godišnje.18) Iz ovih razloga, a s obzirom da migracije nisu bile velike, broj stanovnika se povećao te je 1939. godine naša zemlja imala oko 15,5 miliona stanovnika, čime se naravno znatno uvećala agrarna prenaseljenost. Poljoprivredna proizvodnja apsorbovala je u 1939. godini oko 10.700 lica ili 77% sveg stanovništva. Dakle, 2/3 stanov­ ništva živelo je od poljoprivrede i za po­ ljoprivredu, odnosno u osnovi su bili se­ ljaci. Seoska domaćinstva daju pečat celokupnom stanovništvu i vrlo su brojna, '*) O tome vidcti: Dr D. Breznik. Dr A. Mojić, Dr M. Rašević, Dr M. Rančić, Fertilitet sta­ novništva Jugoslavije, Institut društvenih na­ uka, Beograd 1972. godine. 27

tako da ona sa preko 6 članova čine 13 svih domaćinstava (32,4%).14) B) Razvoj industrijalizacije i njen karakter Industrijski način proizvodnje je bio tek u povoju sa nizom osobenosti. Pre svega, industrija je ekstenzivna i tek se stvara u gradovima —-^oazama« u moru poljoprivrednog sitnosopstveničkog proiz­ vođenja.-Ekstenzivnost industrije se ogledalaTuMva vida: u te n torijalnoj difereiv ciranostH>to je značilo različito dostignut "str^aližOVarn kra]evT~bili-<j5tro suprot­ stavljeni južnim i neindustrijalizovanini krajevima, i u nejednakom razvoju raz­ ličitih industrijskih grana, u okviru poje­ dinih područja i u okviru celc zemlje. Podela rada unutar industrije bila je nerazvijena, jer su najrazvijenije bile tra­ dicionalne grane j n dustrije (one icoie su~ se prvejažvile). ĆKpoćetnom~s tepenu inrđušTrijaHzacije govori i podatak da je vrednost tekstilne proizvodnje pred ral iznosila 20,0% čitave industrijske proiz­ vodnje, dakle 1/5. Ona je imala prvo mesto u granskoj podeli industrije po broju ,4) Prosečna veličina domaćinstva u 1931. go­ dini iznosila je preko pet članova a nije opa­ la ni do rata. — Videti: Jugoslavija 1945— —1964, SZS. 1965. godine. 28

zaposlenih, drugo, po vrednosti proizvod­ nje, treće, po uslužnom kapitalu, četvrto, po broju fabrika itd. Bazična industrija nije bila razvijena. Cma metalurgija je u 1939. proizvela sve­ ga 154.000 tona metala, što je bilo 10 do 15 puta manje od prosečne proizvodnje razvijenih zemalja Evrope (uostalom, već 1946. godine, kada je još uvek trajala obnova, ova proizvodnja je sa lakoćom prebačena — 184.743 tone).15) Metaloprerađivačka industrija je bila zanatskog tipa i davala je svega 55% vredhosti svih- proizvoda, dok se ustalu uvozilo. U odnosu na jednog stanovnika, ko­ ličina metalnih proizvoda je u nas zaosta­ jala na primer, iza Austrije za 11 puta, Italije 12,5 puta, Belgije 20 puta, Fran­ cuske 30, a Švedske čak 50 puta.16) Mašinogradnja nije postojala, već su se sve mašine uvozile preko stranih tirmf; a naročito mašine za tekstilnu i metalopreradivačku industriju i to l00%. Mada je naša zemlja po rudnom bogatstvu bila jedna od najbogatijih u Ev­ ropi (obojeni metali su činili 1/4 u celokupnoj evropskoj proizvodnji), ipak je industrija obojenih i neobojenih metala ,l) F. Slajmer, Cma metalurgija, Razvoj tehni­ ke i privrede Jugoslavije 1945—1955, isto kao pod 11), str. 18. ,#) S. Čonkić, Uslovi razvoja metalo prerađivačke industrije i mašinogradnje, isto kao podli), str. 280. 29

__bila jedva razvijena, što je bilo uslovljeno "elcsploatatorsklm ulaganjem stranog kapilala." Ek sploatacija—rudnika—obojenih metala imala je u predratnoj Jugoslaviji polukolonijalni karakter. Proizvodili su se rude i koncentrati pa su se ovi izvozili u inostranstvo na preradu u metale i nji­ hove prerađevine. U 1938. godini, na primer, proizvedeno je 83.100 tona olovnog koncentrata iz koga se moglo dobiti oko 60.000 tona olova. Proizvedeno je bilo 78.624 cink koncentrata iz koga se moglo dobiti preko 31.000 tona cinka, a proiz­ vedeno je 4.918 tona cinka. I pored bo­ gate sirovinske baze bakra i aluminijuma uvozili su se valjaonički proizvodi ovih metala, jer je na primer, 1939. godine bilo proizvedeno svega 4.519 tona valjaoničkih proizvoda itd.17) Strani kapital je držao u vlasništvu nbrlndustrijskih grana. U tekstilnoj indu­ striji on je iznosio ok,
manje) razvijenih zemalja. Kako ističe K. Mirkov18) ova industrijska grana skoro nije ni postojala, a takođe ni heinijsfca industrija. D. Delić smatra da je učešće hemijske industrije u celokupnoj proiz­ vodnji u industrijski razvijenim zemlja­ ma toga vremena iznosila 8 do 10%, a u našoj industrijskoj proizvodnji svega 2,5%, što je karakterističan znak zaosta­ losti.,e) Po proizvodnji, kao i potrošnji veštačkih đubriva i hemikalija, zauzimali smo jedno od poslednjih mesta u Evropi. Elektroprivreda je bila nerazvijena. U 1941. godini je bilo u svim elektranama 520 MW električne snage, od kojih je 'jedva~deset imalo veću snagu od 10 MW, dok ostale nisu imale veću snagu od prosečno 9,6 MW. U 1939. godini na primer, prosečna proizvodnja je iznosila po sta­ novniku 71 KWh dok je evropski prošek bio 420 KWh. Industrija elektro i radio-komunikacija, takođe skoro da nije postojala, jer su se svi proizvodi uvozili; na primer, kod nas je bilo oko SU puta manje telefonskih aparata od prošeka najrazvijeni­ jih zemalja (na 100 stanovnika 0,5). Od 1.514 centrala, kako navode S. Žgurić i F. Dobnikar bilo je samo 29 automatskih, odnosno 20 poluautomatskih centrala a 1.465 ručnih centrala. Telegrafija je ras-*•) ,8) K. Mirkov, Nafta, isto kao pod 11), str. 11. *•) Dr D. Delić, Hemijska i tekstilna industrija, isto kao pod 11), str. 377.

31

polagala sa svega 1.887 telegrafskih apa­ rata od čega sa svega 17 teleprintera. U radio telegrafiji bilo je svega 4 emisione i 4 prijemne stanice.20) $ U industriji je vladala usitnjenost pro­ izvodnje. Na primer, od svih industrij: skih preduzeca (od Kojih je većina bila to samo po imenu) inokosna su bila u 38% slučajeva, u akcionarskoj svojini oko 23,2%, a u »javnom ortakluku« 21,0% itd. Dakle, preko 1/3 preduzeca je bila u pojedinačnom vlasništvu, te nije raspola­ gala, niti kapitalom, niti sredstvima rada za industrijsku proizvodnju^Ovo jc pove­ zano i sa karakterom i veličinom pfćdirzeća. Od j . n u preduzeca u privredi, u "53,1% (1.654) je bilo do 60 zaposlenih, dok je od 60—250 bilo 24,7% (771), od 250—500 — 6,4% (201), od 500—1.000 — 2,4% (75) i sa preko 1.000 radnika svega 1,7% (55).21) Preko 2/3 svih preduzeca či­ nila su ona do 250 radnika, što govori o nerazvijenosti udruženog rada, nemoguć­ nosti veće oplodnje kapitala i istovre­ meno nedostignutom stepenu privrednog razvoja. Ljudska osnovica je zato morala biti 'uskadjip kako kvantitativno, tako i kva^ liU ^ rr^ T

l l, ,

m

i

T

a

b

a

k

a

Krvfl7j>fed rat celokupna privreda je upo2#) S. Žgurić i F. Dobnikar, Telefonija u Jugo­ slaviji, navedeno pod 11), str. 193. *‘) Statistički godišnjak Kraljevine Jugoslavije 1941. godine, Beograd. 32

_

šljavala oko 900.000 ljudi, što je bilo ma­ nje od 1/10 seljaštva. Industrija je upo­ šljavala oko 300.000 ljudi od čega preko 1/3 u tekstilnoj industriji. Međutim, opšti karakter radu davao je zanatski rad. Dok je industrijskih preduzeća bilo 4.000, do­ tle je zanatskih organizacija bilo 162.353 i one su upošljavale gotovo onoliko radne snage koliko i industrija 255.993. /D^ugo, od ukupnog stanovništva svega je 48,/% aktivno, dok je preko 1/2 izdržavan©"(51,3%, u 1931). Treće, slika radne snage (aktivno sta­ novništvo), po tehnološkim sektorima je bila sledeća: 76,3% je u primarnim, 10,7% u sekundarnim, a 13,0% u terci­ jarnim delatnostima. Okosnicu, nosioca rada u industriji, kao i u zanatstvu, či­ nio je zanatski polivalentni majstor kome su bili pridodati kalfe, šegrti itd. Na nje­ mu je, kao stubu nosaču, počivala celokupna organizacija rada.*2) četvrto, stupanj obrazovanosti je bio adekvatan dostignutom razvoju, što se može videti po sledećim pokazateljima: elementarna pismenost je bila izvanredno niska, tek 1/2 stanovništva je bila pisme­ na (55,4%) a oko 80% stanovništva nije imalo ili je bilo samo sa osnovnom ško­ lom (osipanje školo-obavezne dece u os-*21 **) Navedeno pod 12) i 14). Videti navedeno pod 21) kao i Dr M. Macura, Stanovništvo kao činilac privrednog razvoja Jugoslavije, Beo­ grad, Nolit, 1958. godine. 33

novnoj školi 1939/40. je bilo oko 1/3 — 30,1 %).M) Produktivnost rada je u celini bila niska. Tako na primer: u 1938. godini za proizvodnju cementa u nas je trebalo 5 puta više vremena nego u Francuskoj; ru­ dar je za 1/2 kopao manje rude od ru­ dara u Kanadi itd.; proizvodnja i potro­ šnja uglja bila je 150 puta mania od one u Francuskoj, 280 u Austriji, 500 puta u Velikoj Britaniji itd. Taliude. bioizvodma i~puliušnja sirovog čelika je bila 2 puta manja od one u Italiji, 5 puta od čitave Evrope, itd.24) Udeo industrije u nacionalnom dohot­ ku nije prelazio 1'4 — 23,0%, što je ima­ lo za posledicu skoro najniži nacionalni dohodak po glavi stanovnika u Evropi — 60 dolara. Primera radi valja reći da su u t o t e m e u nerazvijene zemlje bile svr­ stavane one sa nacionalnim dohotkom od 100 dolara po stanovniku, a da su raz­ vijene zemlje imale od 4 do 9 puta veći dohodak (na primer, Francuska 236 do­ lara, Ncmačka 337, a SAD 521 dolar).25) Dakle, u celini posmatrano svi nave­ deni podaci jasno govore o nerazvijenom * **) Karakter urbanizacije i gradskog načina ži­ vota, koji je bitan za industrijalizaciju i ob­ razovanost je nizak. Gradsko stanovništvo je činilo 1931. svega 17,5% ukupnog stanov­ ništva i bilo je uglavnom koncentrisano u gradovima do 10.000 stanovnika. *4) Isto kao i pod 3). -■) Isto. 34

industrijskom načinu proizvodnje, s jed­ ne strane, ali d sa druge da je u okviru takvog načina naša zemlja bila jedna od najzaostalijih u Evropi. Oba ova momen­ ta upozoravaju na »teško nasleđe«, u po­ gledu materijalnih i ljudskih činilaca, ko­ ju je predratni razvoj ostavio posleratnoj industrijalizaciji.

2. Slika ratnih gubitaka i razaranja Jugoslavija je, pored navedene zaosta­ losti, bila i jedna od retkih zemalja na čijoj se celokupnoj teritoriji vodio rat i koja je u toku rata pretrpela teška raza­ ranja i gubitke, i u ljudskom i u materi­ jalnom smislu; u civilnom i vojnom sta­ novništvu, razaranjima koja su opusto­ šila proizvodnju. Bez pretenzija da damo iscrpan opis, ukažimo na težinu problema.

A) Smanjivanje ljudske osnovica Postoje različite procene koje govore o tome koliki je gubitak Jugoslavije usled ratnog vihora. Prema prognozama kreta­ nja stanovništva koje su dali demo­ grafi proizlazi da su gubici naše zemlje bili izvanredno veliki. Pred sam rat, pre35

ma proceni dr D. Vogelnika26), Jugosla­ vija je imala 16.443.000, prema proceni dr I. Laha — 15.811.000 stanovnika27), a da nije bilo rata naša zemlja bi imala oko 17.500.000 stanovnika. Ne uzimajući u obzir prirodno kretanje stanovništva i razlike u procenama, proizlazi da je na­ ša zemlja izgubila oko milion ljudi! Kada se pogledaju podaci popisa iz 1948. go­ dine proizlazi da je ova slika realna, jer je čak i te godine bilo manje stanovnika nego pred drugi svetski rat. Međutim, gu­ bici naše zemlje su bili i mnogo veći. Prema prvoj proceni koju je dala Vla­ da SFRJ, i koja je ostala zvanična procena, gubici Jugoslavije u ljudstvu su iznosili 1.700.000 lica.28) NćšTT) ranije, Kao nezvanična procena, postojala je ona sa Princentonskog uni­ verziteta, u okviru prognoze budućeg sta­ novništva Evrope i iznosila je 1.200.000 lica.2*) Takođe, procenu staiTOVnistva i gu-*i 26) Dr D. Vogelnik, Demografski gubici Jugosla­ vije u II svelskom ralu, Statistička revija, br. 1/1952. !7) Dr I. Lah, Metode izračunavanja budućeg stanovništva i njihova primena na stanov­ ništvo predratne Jugoslavije, Statistička re­ vija, br. 2/1952. :s) Izveštaj reparacione komisije pri Viadi FNRJ — Ljudske i materijalne žrtve Jugoslavije u ratnom naporu 1941—1945, Videti takođe i Dr D. Bilandžić, navedeno pod 3). 89> S. Notestein, I. Taluer, D. Kirk, A. Coole, L. Liser, The Future Population of Europe and Soviet Union, Leauges of Nations, Geneve 1944. godine. 36

Grupa naših autora, koja je dala svoje procene gubitaka, nalazi da su ove procene nepotpune. Tako na primer, I. Lah smatra da je Jugoslavija izgubila u toku II svetskog rata 2,100.000 lica31), a dr Đ. Taslć oko 2r400Tk'ni liea/1011! Najširu je izneo dr D. Vogelnik koji smatra da je Jugoslavija izgubila 2,854.000 lica, što čini donju granicu gubitaka i 3,250.000 lica što je gornja granica i iznosi 17,7% predrat­ nog stanovništva.33) Ne ulazeći u to čije su procene tačne, konstatujemo da su gubici naše zemlje u ljudskom činiocu izvanredno velike. Da bismo stekli bar približnu sliku, pogledaj­ mo preciznije kategorijalne gubitke sta­ novništva kako je to izložio dr D. Vogelnik. Pre svega, najteže gubitke pretrpelo je civilno stanovništvo čiji su gubici 1.364.000 lica. Vojni gubici iznose oko 450.000 lica (i to 300.000 boraca NOB-a i 150.000 kvislinških vojnika). Gubici usled 10) G. Frumkin, Population changes in Europe Since, 1939. Nr. York, 1951. "') Navedeno pod 27) — Dr I. Lah je kasnije korigovao svoju ocenu na 2.165.000 lica — Dr I. Lah: Istinski demografski gubici Jugo­ slavije u drugom svetskom ratu, Statistička revija, br. 2—3/1952. godine. ” ) Dr Đ. Tasić, Uvod u konačne rezultate popi­ sa stanovništva od 15. III 1948. godine, knji­ ga 1, SZS, 1949. godine. M) N a v e d e n o p o d 26).

37

smanjenog nataliteta iznose 440.000 lica, agubici zbog emigracije (kvislinzi, njiho­ ve porodice itđ., dakle, kao »otvorena« emigracija i kao »prikrivena« emigracija, odnosno, bivši jugoslovenski oficiri i voj­ nica koji se nisu vratili iz zarobljeništva, »italijanska« emigracija — vraćanje italijanskog stanovništva u Italiju posle oslo­ bođenja) iznose 100.000 lica. Posle civil­ nih gubitaka najveće gubitke pretrpela je nemačka narodnosna grupacija u našoj zemlji, tačnije u Vojvodini, oko 500.000 lica. Ukupni gubici su 2,854.000 lica, ili u ratnom vihoru je nestao svaki sedmi stanovnik. ^ Po jednoj drugoj' proceni koja poredi ratne gubitke (izveštaj Reparacione komi­ sije) naši gubici iznose 34% o d gubitaka svih saveznika (5,000.000 ljudi). Po toj proceni Jugoslavija je izgubila svakog de­ setog stanovnika (10,8%) a 18 zapadnih zemalja samo 0,7% stanovnika ili svakog 143.34) Po dr D. Vogelniku najveće gubit­ ke, u odnosu na stanovništvo, imala je Poljska 20,4%, pa SSSR 12,9%, te Jugo­ slavija 12,2% (a svi zapadni saveznici ni približno koliko naša zemlja). Ratna razaranja su teško pogodila radnu snagu jer je, pre svega, radno sposobni kontingent stanovništva učestvovao >4) Videti: B. Kidrič, Sabrana dela, knjiga III. Kultura, Beograd, str. 195.

38

godina, od čega muškarci sa 65,7%. U stručnim kadrovima (inženjerima, tehni­ čarima i stručnim radnicima) pretrpeli smo velike gubitke.3*) Budući da su u na­ šim najrazvijenijim industrijskim centri­ ma uglavnom radili strani stručnjaci koji su posle rata otišli, a veliki deo kadrova kao učesnici u NOV-u je izginuo (ili je, s druge strane, emigrirao) praktično, ka­ ko ističe E. Kostić, mi smo posle rata epstali bez kadrova.3*) Ovo je naročito po­ godilo naj razvijenije centre kao na primesr, Jesenice u kojima je zatečeno prilir fconTT35t5bbđenja svega 684 radnika i služ­ benika^, sto predstavlja 12% od predrat^ nog broja osoblja.3*37) ^ ~— Prema proceni dr D. Bilandžića pogi­ nulo je oko 90.000 stručnih radnika i oko .^.OOflintelelftil&lacaT-sto le sigurno prektr 1/2 svih stručnih i intelektualnih radnika.38) " Uticaj rata na ljudski činilac je bio veliki, kako u kvantitativnom, tako i u kvalitativnom smislu. Izgubili smo ogro­ man broj ljudi, poremećen je natalitet, mortalilet, prirodni priraštaj — uopšte 3S) A. Blažek, Ugalj; Razvoj tehnike i privrede Jugoslavije 1945—1955, Savez inženjera i teh­ ničara Jugoslavije, Beograd 1955, 6. **) E. Kostić, isto kao pod 11), str. 29. ST) F. Šlajmer, isto kao pod 11), str. 21. 38) Dr D. Bilandžić, Ideje i praksa društvenog razvoja Jugoslavije 1945—1973, Komunist, Beograd 1973. godine. 39

reprodukcija stanovništva, izmenjena jc »starosna piramida« i smanjeno ukupno stanovništvo. Istovremeno je izgubljena mlađa i stručnija radna snaga što je uti­ calo na kasniji razvoj industrijalizacije i ljudskog činioca.

B) »Pustoš« u materijalnoj osnovi Rat je kao orkan razorio i ono malo razvijene materijalne osnovice, dostignute industrijalizacije zemlje. Bez namere da pobrojimo sve gubitke, navodimo važnijeg ratom je uništeno 36,5%, odnosno(l/3 celokupne industrije i 223 rudnika." /BazičfŠeTMustrije su bile znatno ošlećene^kao^jaa^primer, ekstraktivne indus­ trije nemetala 53,4%, industrije metala 49,8%. Prehrambena industrija je pretrpela gubitke za 22,0%, građevinarstvo za 17,5% itd. Nove grane industrije, kao na primer, hemijska industrija je uništena za 1/2 (53,4%), a elektroindustrija za_liiI3D,2uo). Brodogradnja je oštećena' i to skoro u potpunosti, jer je potopljeno i odvučeno 61,5% brodova duge i 66,7% obalske plo­ vidbe^ a teško su oštećene 103 luke. Sao­ braćajni stistem takođe je teško, možda i najteže pogođen jer je ostalo svega 23,4% predratnog broja lokomotiva i 16,1% vagona. Od železničkih mostova i 40

pruga razoreno je 55,3% i oštećeno 28.380 km puteva.**) Naročito su gubitke pretrpele pojedi­ ne privredne grane. A. Blažek ističe da su ugljenokopi tako zatečeni da su bili sa­ svim iscrpeni, pod vatrom, te su neke ja­ me bile potpuno potopljene, a instalacije u mnogim rudnicima sasvim uništene.™) h. Slajmer navodi da je većina preduzeća u crnoj metalurgiji, naročito u Bo­ sanskoj krajini i Hrvatskoj (rudnici i železare — Zenica, Vareš), te električne cen­ trale za napajanje ovih preduzeća (Ljubija), bila skoro neupotrebljiva.41) U obojenoj metalurgiji iscrpljivanje rudnog bogatstva za vreme rata je vršeno u takvoj meri da su pojedini rudnici anti­ mona i hroma ostali bez ikakvih rezervi. Metaloprerađivačka industrija je bila znatnije oštećena i to kako u pogledu livnica, tako i u serijskim mašinama radili­ cama, parnim turbinama itd. S. Ćonkić ukazuje da je neprijatelj bezobzirno eksploatisao sve kapacitete koji su mogli da povećaju njegov ratni potencijal. Osim toga, usled bombardovanja. a naročito usled~HTrištavgirfa prilikom povlačenja ne­ prijatelja, mnogi kapaciteti sirpostc~aslooođejna bili neupotrebljivi/!!^ *•) 40) 41) 4S)

Isto kao pod 11), str. 193—194. A. Blažek, isto kao pod 35). F. Slajmer, isto kao pod 15). S. Conkić, isto kao pod 16). 41

^Tekstilna industrija je najteže pogo­ đena. U ukupnim gubicima ona je učest­ vovala sa preko 1/2 (53,4%)43), a takođe su oštećenja znatna i kod hemijske indu­ strije koja je ostala, kako ističe D. Delić, bez ikakvih rezervnih delova i pomoćnog materijala.44) Radio industrija je b Ha zapleniena od neprijatelja, odvučena i uništena a insta­ lirane telefonske centrale, kako navodi Žgurić i F. Dobnikar, su uništene u 66°67 telefonski aparati u 30%, telegrafi u 50%, telegrafske žice u 64%, stubovi u 51% sluč^jeva^ rtd.45*), / Ukupan šteta, kako ističe D. Dragičević, pričinjena na železničkim kapacite­ tima je bila takva da je 56,3% železničkih pruga onesposobljeno i 80% lokomo­ tiva, 90% putničkih kola, 61% mostova, 54% staničnih zgrada, 53% ložionica, 55% vodostanica i 29% ostalih zgrada.49) Isto­ vremeno je uništeno, po oceni S. Lamera, 50% asfaltnih puteva svih kategorija.47) Istovremeno uništen je veliki broj in­ dustrijskih i stambenih zgrada. Oko 3,300.000 lica ostalo je bez krova nad gla­ vom, a teško je oštećeno 20,7% svih ku­ ća.48) Ukupno je stradalo 822.237 zgrada 43) 44) 45) 4#) 47) 48)

A. Koman, isto kao pod 11). Dr D. Delić, isto kao pod 19). S. Žgurić i F. Dobnikar, isto kao pod 20). D. Dragičević, isto kao pod 11). S. Lamer, isto kao pod 11). B. Kidrič, navedeno pod 34). 42

od čega 1/2 čine industrijske, poljopriv­ redne i uopšte privredne zgrade i prosto­ rije.49) Na taj način celokupna industrija je izgubila 1/3 sredstava rada, kapitala, zgra­ da itd. Poljoprivreda je bila takođe teško oš­ tećena. Prema proceni uništena je _l/4 — (24,2%) voćaka, 56% poljoprivrednog in­ ventara, opljačkano 1,900.000 vagona ži­ tarica i ostalih poljoprivrednih proizvoda. Uništeno je 61,6% konja, 55,6% goveda, 63,3% ovaca i 58,7% svinja od predrat­ nog broja. Devastirano je 295.555 ha šu­ ma i posečeno 48^7% miliona m5 drveta itd., itd.50) Na značaj i veličinu ovih gubitaka mo­ že da nam ukaže međunarodni uporedni pregled gubitaka. Naša zemlja je prema proceni pretrpela materijalnu štetu od devet milijardi sto miliona dolara, dok su svi zapadni saveznici nretrneli štetuod 53.400.000.000 dolara, odnosno naša zemlja ie izgubila 17% od svih gubitaka zapadnih saveznika. Pritom, naši gubicisu za 7.2 puta^veći od gubitaka SAD, 3.6 puta od Grčke, 2 puta od Holandije, a' čak z/f puta od velike Brifahijč.9*) ”*43 4#) B. Stojanović, isto kao pod 11). s#) B. Kidrič, navedeno pod 34). M) Isto. U odnosu na naše sadašnje prilike oštećenja a i uopšte nerazvijenost — su zaista bili znatni kako to ilustruje dr D. Bilandžić: »Te43

3. Obnova i razvoj industrijalizacije u »ranom razdoblju« — etatizmu Na osnovu izloženog očigledno je da je industrijalizacija u okviru socijalistič­ kog etatizma u nas rešavala dvostruko složeni zadatak: obnovu ratom opuštenih proizvodnih snaga i njihov dalji razvoj. Otuda je i razumljivo da je ona dobila ekstenzivni vid, jer je praktično morala Tfa obnavlja i razvija cve.-prnizvoHnp cna. ge neophodne socijalizmu. Ali i više od toga ovo je uticalo (zajedno sa drugim činiocima) da u okviru etatističkog nači­ na proizvodnje ona ima administrativno-etatistički oblik i sadržaj, odnosno da je maksimalna koncentraoija svih proizvod­ nih činilaca u rukama države. Ovakva koncentracija delovala je u više pravaca od kojih su najvažniji: (1) stvaranje akumulacione osnove industrijalizacije i (2) izgradnja krupne — bazične industrije. U okviru postojećih uslova stvaranje osnova industrijalizacije je bilo moguće rigoroznim zahvatanjem u resurse posto­ jećih oblika dolatnosti, jednom rečju, po­ ljoprivrede. Poljoprivreda je postala glav­ na materijalna i ljudska akumulaciona osnova industrijalizacije (po završetku ra­ žinu ekonomske situacije Jugoslavije može­ mo zamisliti, ako se podsetimo da je njena privreda bila 6—7 puta slabija od privrede današnje Jugoslavije i da je tako slaba bila razorena«. Navedeno pod 3) str. 31. 44

ta poljoprivreda je učestvovala sa 41,0% u nacionalnom dohotku, sa 21,0% u ukup­ nom izvozu, sa 70,0% u radnoj snazi itd.). Nizom državnih mera počev od agrarne reforme, pa preko propisivanja i dono­ šenja uredbi o oranju, ~šgTyiT "đubrenju poljoprivrednih površina, otkupa” poreza dčTmSkih cenajpoljoprivrednih proizvoda vršena je prvobitna akumulacija industr-ijalizažier ~ \ ==‘ Ovo se jasno može videti iz sledećih podataka: (1) investicije u poljoprivrednu proizvodnju su se stalno smanjivale, od 11,7% u 1948. na 6,7% u 1949, 5,9% u 1950. i 0,7% u 1951. godini; (2) od inves­ ticija naročito su se smanjivale one u osnovne i obrtne fondove i to od 16,3% u 1947. na 11,0% pedesetih godina; (3) učešće poljoprivredne proizvodnje u na­ cionalnom dohotku, koje je bilo znatno, beleži opadanje u 1948. — 38,9% 1949 — 36,9% i 1950. — 29,8%.”) Industrija je zauzimala centralno mesto u razvoju zemlier i to izgradnja ba­ zične industrije. Na primer. ukupne lnvesticije u industriju kao celinu stalno su rasleLjod 38,3% u 1948. godini na 38,7% u 1949. godini, odnosno 33,8% u 1950. go­ dini. U industriju koja je nacionalizovana 1948. godine je ulagano oko 40,0% svih investicija. Investdoije su bile najviše u «) Videti: Jugoslavija 1947—1964, SZS, 1965. Beo­ grad i Materijalni i društveni razvoj Jugo­ slavije, 1947—1973, SZS.

45

ćelom periodu u bazičnoj industriji i to 44,5%, energetici 37,0% i prerađivačkoj industriji 18,5%.53) Nerazvijene proizvodne snage ne samo u industriji već i u celoj privredi uslovile su da su od ukupnih investicija u 1947. 65,7%, ili najviše, činile investicije na ^građevinske objekte, a 25,2% na opremu, odnosno u ćelom periodu je taj odnos iznosio 70% prema 20%. Tek pedesetih godina, kada je uglavnom završena ob­ nova, taj se odnos uravnotežio i iznosio je 49,4% ulaganja na građevinske objek­ te i 43,2% na opremu (sredstva rada). Sa razvijanjem bazične i krupne in­ dustrije došlo je do koncentracije i rela­ tivnog ukrupnjavanja industrijskih preduzeća. Povećao ,se broj manjih preduzeća (do 250 radnika) od 24,7% pre rata na 31,4% u 1948. godini, zatim, srednjih (od 250—500) sa 6,4% na 10,5%, velikih (od 500—1000) sa 2,4% na 6,5% i »krup­ nih« (sa preko 1000 radnika) od 1,7% na 4,6%, a opao broj sitnih i zanatskih (do 60 radnika) sa 53,1% na 47,0%. Ekstenzivni vid industrijalizacije se , očitavao u nekoliko bitnih tačaka: (a) u brzom razvoju industrije u svakom po­ gledu; (b) u proširenju svih oblasti i delatnosti rada i (c) u rastu »ljudskog fak­ tora« . w) Industrijski razvitak Jugoslavije, Kultura, Beograd 1957.

46

(a) Iako su investiciona ulaganja bila znatna u industrijske grane, ipak je ma­ terijalni razvoj industrije bio brži tako da je učešće industrije u društvenom pro­ izvodu prevazišlo obim investicija. U 1948. investicije su činile 38,3% a udeo indu­ strije u društvenom proizvodu 30,3%, 1949. — 38,7% prema 30,8%, a već 1950. obim investicija je bio manji od udela u društvenom proizvodu — 34,9%. Dakle, industrija je više počela da daje nego što uzima. Ovo je povećalo učešće industrije u nacionalnom dohotku od 33,0% u 1947. na 34,5% u 1948, 35,6% u 1949. i 40,1% u 1950. godini, te u okviru privrede ona zauzima dominantno mesto sa 29,4% u 1947, 30,3% u 1948, 30,8% u 1949. na 34,2% u 1950. godini. Proizvodnja je takođe brzo rasla i to najviše za oko pet puta u sredstvima rada i reprodukciofiom materiju!u za 1,5 pnt. U odnosu na i^3y. tindeks je lOOTšFetb stvaTSćTa su rasla, od 1947. kada su izno­ sila 121, na 150 u 1950. godini, a reprodukoioni materijal od 113 na 160. Indeks fizičkog obima je takođe povećan za 1,5 put, od 121 na 172. Sve industrijske grane su se brzo raz­ vijale i proširivale, tako da je odmah po­ sle rata predratna proizvodnja biladostignuta i prevazic!*^ , hi« ^ri^Sr-ghdctn^'. industrija je već u 1946. dostigla predratxC\ nivo, industrija nametala 1946, indu47

strija uglja i koksa, crne metalurgije u 1947, industrija nafte ipfe^jene metalur­ gije u 1948. itd. Već/f947. industrija je prevazišla celokupni predratni ■'mvo''prorevođnje (indeks 61 u lTO pieintr ZOT 1947), a na kraju ovog perioda ona jc bila dva puta veća — 105. Isto tako najvažnija industrijska pro­ izvodnja — proizvodnja sredstava rada dostignuta je već 1946— 1948. a višestruko premašena na kraju ovog perioda razvoja našeg društva. Tabela: 1. Proizvodnja sredstava rada 1939—1930. (u tonama)

!> in i iii 1939. 1940. 1947. 1948. 1949.

1805 3923 7010 7175 11113

84 292 553 1105 2139*48

37

5466 6411 8474

310 1683 2201

(b) Kao što je bio brz razvoj industri­ je tako je primetan i napor da se u eta-i mističkom periodu razviju i sve delatnosti Dez kojih nema savremenog društva. Je­ dan od značajnih pokazatelja ove pojave »u materijalna ulaganja u osnovna sred48

stva (rada) niza delatnosti. U početnom periodu (1947) bilo je 29,9% svih ulaga­ nja u industriju, 16,3% u poljoprivredu, 1,6% u građevinarstvo, 21,5% u saobraćaj i veze, 5,6% u trgovinu, 0,6% u zanat­ stvo, 14,2% u stambeno-komunalnu delatnost, 5,1% u kulturu i prosvetu i 5,2% u društvene i državne službe. Na kraju perioda slika je u toj meri izmonjena što se učešće ulaganja u industriju dvostruko povećalo, čak na 59,9%. Ili drugi poda­ tak — dok je privreda beležila učešće u ovim investicijama u 1947. — 75,5% a neprivreda 24,5%, dakle, skoro jednu pe­ tinu, na kraju etatističkog perioda učešće privrede se povećalo na 86,3%, dok je kod neprivrede dvostruko opalo na 13,7.S4) c) Industrijalizacija je u ovom periodu značila i proširenje ljudske osijjM^svib. društvenih delatnosti što--je
49

novništva. I kasnije je uvećanje značajno u 1948. — 1.517.000 ili 9,5% u 1949. — 1.990.000 ili 12^% ukupnog stanovništ­ va.53) Posle ovoga zaposlenost je nešto opadala zbog poznatog sukoba sa Kominformom (u 1950. — 1.944.000 ili 11,9%, 1951. — 1.843.000 ili 11,1% itd.)56) Kako ističe dr M. Macura, godišnji po­ rast zaposlenosti je bio dotada nepoznat i u socijalističkim zemljama a prosečno je do 1950. godine preko 300.000 lica sticalo posao u državnom sektom privrede (do 1949. je samo u industriju uključeno 750.000 novih radnika).57) Obim investicionih ulaganja u celokupnu privredu za razvijanje ljudske os­ novice je bio takav da je uloženo 728 milijardi dinara ili na jednog zaposlenog oko pola miliona dinara (po cenama iz 1952. godine).58)*•) M) Videti: Dr S. Šuvar, Sociološki presjek jugoslovenskog društva, Školska knjiga. Zagreb 1970. *•) Međutim, dr M. Macura smatra da su se po­ red toga što je postojala ekonomska bloka­ da, usled ekstenzivnog načina zapošljavanja, stekle nepovoljne okolnosti u privredi, tc je moralo da dođe do pada zaposlenosti. Dr M. Macura, Stanovništvo kao činilac privrednog razvoja Jugoslavije, Privredni pregled, Beo­ grad 1957. godine. «) Z. Has, Društveno-politički osvrt na prob­ lem zaposlenosti, Ekonomist, Zagreb, br. 3—4/1956. ’) Isto kao 56). 50

Ovakav način zapošljavanja, koji je značio ekstenzivno zapošljavanje (i punu zaposlenost bez takozvane latentne neza­ poslenosti i viškova radne snage), bio je uslovljen obiljem radnog potencijala u poljoprivredi. Pritisak sa sela, uglavnom nekvalifikovane radne snage, bio je veli­ ki i sam uslovljen nizom činilaca. Pre sve­ ga, posle rata u nas se oseća delovanje tzv. »kompenzacionog faktora«50, odnosno, povećanje nataliteta (kao posledice sklo­ pa socio-psiholoških faktora koji deiuju posle završetka rata — obnavljanje pro­ cesa normalnog rađanja, želje za decom kod onih koje je rat omeo u rađanju dece itd.). Ako je natalitetna stopa od 1921. godine, kada je iznosila 36,7%, opadala do 1939. i tada iznosila 25,9%, kao nor­ malna posledica industrijskog razvoja u 1947. ona se popela na 26,6%, u 1948. na 28,1 %, u 1949. na 30,0%, a u 1950. čak na 30,2% (što je bilo karakteristično za tri­ desete u nas). Tek 1951. godine ova stopa je počela da opada, ali je i tada izuzetno visoka — 27,0%. Kako je stopa mortali­ teta opala usled medicinske preventive80),*•) *•) Videti: Dr D. Breznik, Dr A. Mojić, Dr M. Rašović, Dr Randžić, Fertilitet stanovništva Jugoslavije, Institut društvenih nauka 1972 odine, a takođe Dr M. Macura, Stanovništvo ao činilac privrednog razvoja Jugoslavije, Nolit, Beograd 1958. godine. «•) Videti: Dr D. Tasić, Smrtnost odojčadi u Ju­ goslaviji, III godišnji sastanak Jugoslovenskog društva, Zagreb 1955. godine.

f

51

to je prirodni priraštaj u ovom periodu izvanredno veliki: u 1939. je bio 11,0%, u 1948. — 13,9%, u 1948. — 14,6%, u 1949. — 16,5%, u 1950. — 17,2% da bi tek 1951. počeo da opada — 12,9%. Navedeni prirodni priraštaj stvarao je problem obezbeđivanja odgovarajuće ko­ ličine hrane i ostalih proizvoda za potroš­ nju stanovništva i stavljao je pred priv­ redu zadatak što bržeg zapošljavanja ve­ ćeg broja ljudi.61) Osim navedenog, i izmenjena starosna struktura je, takođe, uslovljavala brz i ekstenzivan razvoj zapošljavanja. Iako je rat pogodio upravo radno sposobne gene­ racije, ipak je starosna struktura posle rata (1948) pokazala da je 62,5% lica bilo u najboljoj dobnoj starosti za posao — od 10 do 49 godina.92) «<) Isto, pod 56). Inače neposredni uticaj pove­ ćanog nataliteta se iskazuje u bruto repro­ dukciji stanovništva. Kako je I. Lah utvrdio u periodu 1946—1949. godine ovu reproduk čiju pokazuju radnički, zanatsko i trgovački sastav radne snage — 1,10 ili uvećanje za 10%, dok bi biološki »odumirali« zbog nis­ kog fertiliteta — intelektualni slojevi za 0,95% ili 0,5% u toku jedne generacije i naj­ više klasni ostaci u gradovima — 0,72 ili za 28% u toku jedne generacije. I Lah: »Repro­ dukcija stanovništva FNRJ«, Statistička re­ vija br. 2—3/1952. •*) Ovome treba dodati da je poljoprivredno stanovništvo u ukupnom iznosilo 67,0% a u radno sposobnom oko 90%. Visoka repro­ dukcija poljoprivrednog stanovništva se ogle­ dala u tome što je sa 6 i više članova do52

Veliki napon privrede, investicija i po­ većanja obima aktivnosti u građevinar­ stvu i šumarstvu u 1948. i 1949. godini, kako ističe dr M. Macura, dovodi do og­ romne i ekstenzivne upotrebe radne sna­ ge. priliv radne snage u ove delatnosti nije'Tnggao da se realizuje normalnim ob­ l i cima migracije iz poljoprivrede, te je ostvarivan putem mobilizacije: dobrovolj­ a n i administrativnim putem.*') Posledića ovih mera je znatni prelaz seljaštva u nepoljoprivredne delatnosti. Na primer, ceni se da je od 1945. do 1950. godine, dakle, za 6 godina, prešlo oko 1.200.000 ljudi i zaposlilo se oko 90% u industriji i ostalim granama.*4) Izvanredno brza industrijalizacija je, s jedne strane, rezultiflfla u povećanju" aktivnosti stanovništva, dok je pre rata "Bilo svega 48,7% aktivnog (dakle, većina neaktivnog), dotle je posle rata impo­ zantno porasto broj aktivnih — 62,0%, što je najviši postotak aktivnog stanov­ ništva u celokupnom periodu. Takođe, dok je pre rata u okviru primarnih de-*94 maćinstva bila 1/4 svih domaćinstava Jugo­ slavije, 25,7%, a da je prosečan broj članova domaćinstava iznosio 4,37. Po dr M. Macuri do 1957. ukupno poljopriv­ redno stanovništvo je opalo za 1.926.000 a nepoljoprivredno se povećalo za 3.874.000 ljudi. •*) Dr M. Macura, isto kao pod 56). 94) Videti: Dr I. Ginić, Dinamika i struktura gradskog stanovništva Jugoslavije, Institut društvenih nauka, Beograd 1967. 53

latnosti bilo 76,6% ljudi (poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo), 11% u sekundar­ nim (rudarstvo, industrija, građevinar­ stvo, zanatstvo) i 12,4% u tercijarnim delatnostima (saobraćaj, promet, usluge, up­ rava), dotle se pri kraju etatističkog pe­ rioda slika promenila — u primarnom sektoru broj lica je opao i iznosi — 60,9%, a uvećao se u sekundarnom — 16,7% i tercijarnom sektoru — 22,4%. S druge strane, industrijalizacija jc u okviru etatističkog socijalizma, kao nje­ gov bitan deo, usjovljavala prelazak sve većeg broja ljudi u socijalistički sektor. Ka početku ovog perioda u državnom sektoru se nalazilo oko 20,0% ljudi, 1948. — 24,5%, odnosno, pri kraju perioda — 42,0% od ukupnog, ili porast je bio od 21,0% na 26,1% aktivnog stanovništva.®5) Razvoj proizvodnih snaga kroz indu­ strijalizaciju je spadao u najviše u Evropi i bio je utoliko značajniji, likdliko imamo u vidu da je u ovom razdoblju mdustrijalizacija prošla kroz dve etape: prvu do 1949, a drugu do 1952. Prvu etapu karakterišu ciljevi koji, u skladu sa proširiva­ njem socijalističke svojine, upućuju na obnovu i razvoj. Druga etapa je nastala pOšlč 19497 i sukoba sa Kominformom i trajala do 1952, tj. do uvođenja samoup­ ravljanja. Usled sukoba na1'1'* ibila poguđenal *s) Navedeno pod 52). 54

je izmenjen petogodišnji plan i izvršene preonjentacijć na tzv. »krupne objekte«. * Ovaj događaj je uslovio zastoj indus­ trijalizacije, pogodio njen razvoj i izazvao pad opšte proizvodnje, a naročito potroš­ nih dobara. Industrijalizacija je dvostru­ ko pogođena: prvo, jer joj je neposredno nanesena šteta, prema nekim procenama, od 429 miliona dolara, i drugo, zbog po­ većanih izdataka za narodnu odbranu od 310 miliona na 438 u 1948. odnosno 665 u 1952. godini. Ukupno, i jedno i drugo je iznosilo 3 milijarde i 581 miliona do­ lara, odnosno, povećanje je iznosilo 1 mi­ lijardu 166,2 miliona dolara.'")*)

**) Referat J. B. Tita na VI kongresu KPJ, Kul­ tura, Beograd 1952; zanimljivo je da je zaj­ movima u to vreme dobijeno samo 60% od sume koliko je iznosila šteta od blokade. 55

II glava pr ir o d a i Čin io c i fo rm iranja SOCIJALNE STRUKTURE U SOCIJALISTIČKOM ETATIZMU

Opisani brzi t ekstenzivni razvoj indu­ strijalizacije »ranog socijalističkog raz­ doblja« imao je uticaja na socijalnu strukturu, zapravo, uslovljavao promene u njoj. Međutim, kako smo ranije istakli, karakter, pravci i obim izrn^na n sor.i jal­ noj strukturi nisu uslovlieniprvenstveno razvojem industrijalizacije. Obiašnienie đelOVanja industrijalizacije na socijalnu strukturu uključuje i objašnjenje prirode i činilaca formiranja socijalne strukture neposredno posle rata u nas. 1. Činioci izmena i oblikovanja socijalne strukture u okviru socijalističkog etatizma Suštinske izmone u socijalnoj struk­ turi predratnog kapitalističkog društva u n as zaDočiniu Dromenom načina nroizkalnu izmenu, »rezove« u svojinskim od­ nosima, bez kojih nije moguč socijalizam P to nizom konkretnih revolucionarnih mera. Uostalom, na ovo su jasno ukazali 56

klasici marksizma po kojima zasnivanje vlasti radničke klase se postiže tako što se: »u početku to može dogoditi naravno samo pomoću despotskog posezanja u •pravo svojine i u buržoaske odnose pro­ izvodnje, dakle, pomoću mera koje eko­ nomski izgledaju nedovoline i neodržive, ali koje u toku kretanja prelaze svoj sopStveni okvir i neizbežno su kao sredstvo za izvršen ia prevrata čitavog načina pro­ izvodnje. Te mere biće naravno različite u različitim zemljama. Međutim, za naj­ naprednije zemlje mogu skdeće mere imati prilično opštu primeni^TTesproprijacija zemljišne svojine i potreba zem­ ljišne rente na državne izdatke, (jf ^jako progresivan porez7 3rmkidanie prava nasleđa/ 4-. konfiskacija imovine svih em F granarzri pobuniemKat^3r>centrairzaCl|a kredita u rukama države^preko nacional­ ne banke s državnim_Jcapitalom i isklju­ čivim monopolom^ ćTlfrentralizacija celokupnog transportnog sistema u rukamadržave, 7. umnožavanje nacionalnih fab­ rika, oruđa za proizvodnju, krčenje i po­ boljšavanje zemljišta po opštem planu, 8. jednaka obaveza rada za sve, stvaranje industrijskih armija, naročito za zemljo­ radnju, 9. ujedinjavanje rada zemljorad­ nje i industrije — uticanje na postepeno odstranjivanje suprotnosti između grada i sela, 10. javno i besplatno vaspitanje sve dece. Odstranjivanje fabričkog rada dece 57

u današnjem obliku, sjedinj avaj ući vaspitanje s materijalnom proizvodnjom«.67) Menjanje »čitavog načina proizvodnje« se ne može izvršiti bez menjanja svojinskih odnosa, a ovi se ne mogu menjati bez primene revolucionarnih mera koje su društveno-ekonomski »nedovoljne«, ali su društveno-politički »nužne« jer pred­ stavljaju sredstvo stvaranja socijalizma. Iako su klasici marksizma, shodno svo­ me shvatanju o neizbežnosti socijalistič­ kog prevrata u onim kapitalističkim zem­ ljama koje su dostigle najrazvijeniji stepen proizvodnih snaga, istakli niz mera koje se odnose na »najnaprednije zemlje«, istorijsko rađanje socijalizma pokazalo je da su navedene, a i druge društveno-političke i ekonomske mere^ prilagođene i modifikovane specifičnim okolnostima, telle teoretski i~empirijski sredstvo stvarania socijalizma na tlu nerazvijenih pro­ iz vodnih snagZL Primena revolucionarnih mera značila je u suštini takvu kvantitativnu i kvalita­ tivnu izmenu svojinskih odnosa, kao isto­ vremenu izmenu osnova društvenih klasa i njihovih odnosa. Svugde gdc su revolucioname mere. kao đecT stvaranja soci­ jalizma na tlu nerazvijenih-pfenzvodnihsnaga, »zasekle« u svojinske-odnose brže ilr-^ponje ^c-vralo~mierrjan je socijalne ~ strukture dosocijalističkog perioda, nesta-*58 *7) K. Marks—F. Engels, Manifest komunističke partije, Mladost, Beograd 1947, str. 39—40

58

janje osnovnih klasa u zavisnosti od bro­ ja i jačine primenjenih mera. Revolucionarne mere, opet istorijski ^osmatrano, bile su deo etatističkog so­ cijalizma, sastojak stvaranja socijalistu:-kog načina pmlzvodfljč, njegovih osnovST ^li~i sredstvo~koje jeO n kOnćeiltrisanim đejstvom pnmenjivao vršeći oblikovanje socijalne strukture društva: * Imajući u vidu istorijski ^tepen raz­ voja kapitalizma do rata u nas kao stepen razvoja proizvodnih snaga i stepen razvoja socijalne strukture, koja se tek formira u celinu saobrazno kapitalizmu, te sadržaj koji smo opisali, smatramo da s i/tr j ghrpe revolucionarnih mera (politicko^elcoiiomske prirode), u okviru socijalističkog etatizma dominantno oblikovale soc ijalnu ^tnikturtPposleratnos--so^ ■^TgEsdćkog društva. -Uo su sledeće mere: (a) sjekvestriranje im o v in e , oduzimanje -raftlč dobiti. eksproprijacija, konfiskacrja i slična niz državnih mera/(b) prva i dru^a agrarna reforma i (c) p m r f druga nacionalizacija privrede. __\ Zasnivanje i delovanje prve grupe me­ ra otpočelo je još u toku NOB-a što je bilo uslovljeno polarizacijom našeg sta­ novništva na one koji su podržavali re­ volucionarni pokret i na one koji su po­ državali okupatora i stari sistem društve­ nih odnosa. Na oslobođenoj teritoriji vr­ šila se konfiskacija i eksproprijacija zem­ lje i dobara saradnika okupatora, kao i 59

napuštene zemlje, od strane N 00. Posle oslobođenja zemlje i stvaranja nove soci­ jalističke države počinje sveobuhvatno dejstvo ovih mera i pored eksproprijacije 1 konfiskacije naročito se oseća dejstvo oduzimanja ratne dobiti i sekvestriranja imovine. Kako ističe d r D. Bilandžić, po logici istorijskih nužnosti, kapitalistička klasa se našla, kao klasa, u savezu sa oku­ patorom pa je njena svojina došla pod udar ovih mera. Sociološki značaj ovih mera navedeni autor određuje na taj na­ čin što smatra da su na osnovu njih, a ne nacionalizacijom, stvoreni pravi i stvar­ ni temelji državne svojine te je ona u svojim rukama koncentrisala oko 80,0% ranije svojine buržoaskih klasa.9*) Druga grupa mera se odosila na menjanje vlasničkih odnosa na zemlji i nji­ hova važnost je bila izuzetna, s jedne strane, zbog toga što je poljoprivredna proizvodnja predstavljala dominantan vid proizvodnje, a sa druge, što je u zemljiš­ nom posedu došlo do koncentracije svo­ jine na zemlji. Kao što smo istakli, tanak sloj veleposednika, koji je činio neznatni deo stanovništva (tek 2,1%) i čiji su posedi u strukturi poseda bili manjeg broja (2,9%), imao je u svojim rukama skoro 1/4 celokupne zemlje — 22,7% i prihod 2 puta veći od najbrojnije grupe seljaštva (onih sa posedima od 5 do 20 ha), čije je učešće u stanovništvu bilo oko 40%.•*) •*) Dr D. Bilandžić, navedeno pod 3). 60

Prvom agrarnom reformom od 1945. godine izvršene >u^iive promene svpjinskih odnosa: prtfoT"zahvaćena zemfja od oko 162.17a poseda i to po sledećoj strukturf: velikJKposeda 2.653 ili 1,6%, posedi banaka i akcionarskih društava 837 ili 0,5%, posedi crkava i manastira 2.625 ili 1,6%, posedi nestalih vlasnika 4.831 ili 3,0%, nezemljoradnički posedi 14.131 ili 8,7%, posedi pripadnika nemačke narodnosti 96.874 ili 59,7%, posedi stranih državljana 1.631 ili 1,0%, a takođe po presudi sudova 10.149 ili 6,4% i preko zemljišnog maksimuma 8.636 ili 5,3% itd. U stvari ovom reformom krupna po­ ljoprivredna zemljišta u privatnoj svojini su pretvorena u državna dobra, a takođe uvedeno o g raničenja remljišnopr m aksim u-

ma7~zabrana svakog prometa zemljom i strogi kontrola zemljišne svojine. Zemljišni maksimum je ograničen na 25 do 35 ha obradive površine u zavisnosti od naseljenosti, boniteta, kategorije zemlji­ šta itd., odnosno na 45 ha za seljaštvo a 3 ha za ostale. Drugo, od oduzete zemlje formiran je zemljišna fond. Raspodeda ovog zem­ ljišnog" fonda jasnu ulazilj^lia'^lifejeiicijaciju u okviru seljaštva./u 3l#%/kllT čajeva zemlju su dobili seljaci kpj i su je imali ili bili bez nje, u 24,3$5“je raspo­ ređeno na šume, u 18.3% zemlju su dobila državna dobr£, dok je ostatak, i To —

------------------------------ 61------- -----------

manji, raspoređen na opšte zemljoradni­ čke zadruge — 2,6%, državna preduzeća — 2,5% i ustanove — 1,3%. Dakle, više od 1/2 zemlje su dobili individualni se­ ljaci od čega je 56,8% onih koji su već imali zemlju (najčešće veličine do 2 ha). Bezemljaši su dobili zemlju u 1/5 sluča­ jeva (22,3%), dok su kolonisti u 20,9% (od čega 13,6% savezni a 7,3% unutrašnji — republički kolonisti).69) Najveći deo zemlje dat je onima koji su je već imah, sto znači da su om u stanju da le obračunu i tehnički usavrša­ vaju, ali u socijalnom smislu važnije ie Kilo da su zemlju dobile, uglavnom, široke siromašne, plebejske mase, što se vidi iz promena u posedovnoj strukturi seljaštva. Dok je pred rat, sa posedom do 2 ha bilo 34,3% gazdinstava, odnosno sa 6,5% zemlje, dotle je posle ovih mera njihov broj porastao na 37,2% i sa 10,4% zemlje. Takođe je značajan porast one ka­ tegorije od 2 do 5 ha od 33,6% gazdin­ stva i 21,5% zemlje na 34,7% i 26,2% (opadanje je zabeleženo kod gazdinstava od 5 do 10 ha i sa preko 10 ha). Druga agrarna reforma je sprovedena 1953. godine.70) Ona je ograničila zemlji«*) Videti: Jugoslavija 1945—1964, SZS, Beograd 1965. godine. «) Savezna skupština je donela zakon od 22. V 1953. godine po kome je ograničen zemljišni maksimum a otkupljeno je i raspoređeno oko 66.459 ha zemlje društvenim dobrima. 62

šni maksimum na 10 ha. a pdnzp.tn jp i otkupi ieno te raspoređeno oko. 66.459 ha zemlje, pre svega, društvenim dobrima. SopiolofrkLgnačaj ovih mara je u tome što (Je nastaojtrupni zemljišni posed u privamojs^ojmi (mada ne i privatna svojina nalPzemljom), čirne su krupni privatnici, posednici, izgubili socijalno-ekon n m o k -p

C llA |a - iuj uf-,i—

---------------- "

Za industrijalizaciju i socijalnu struk­ turu je svakako najznačajnija treća gru­ pa mera koja se odnosila na nacionaliza­ ciju privrednih preduzeća. Prva naciona­ lizacija je izvršena 6. XI 1^46. godine i njom su u državnu svo jinu redne grane čime je u celini likvidiran privatni sektor u industriji saveznog i re­ publičkog značaja, i to: u bankarstvtirir saobraćaju i u/fefetrgo^ini, a u lokalnoj industriji oko\fo% nrivatnog sektora.71) Akb je prvom nacionalizacijom široko zahvaćena privatna svojina saveznog i re­ publičkog značaja, drugim zakonom o na­ cionalizaciji je dovršen ceo proces nacio­ nalizacije naše industrije. Zakonom od 28. IV 1948.godine nacionalizovana je sva Jokaln^Jkšitna industrija i privreda, te su u državne ruke prešla sva preduzeća privrednih grana koje su bile od interesa za ćelu zemlju. Time je, kako ističe dr D. Bilandžić, — završena eksproprijacija bur­ žoazije i u privatnom vlasništvu ostala 7I) E. Karđelj, Problemi naše socijalističke iz­ gradnje, Kultura, Beograd 1954, str. 365. 63

su samo seljačka imanja, zanatske radnje i stambene zgrade.72) Rezimirajući dejstvo svih ovih mera na socijalnu strukturu E. Kardelj ističe. »Još u toku narodnooslobodilačkog rata sprovedeno je niz revolucionarnih mera socijalističkog karaktera. Na oslobođenoj teritoriji već tada je praktično likvidiran veleposed. Eksproprisani su saradnici okupatora i izdajnici, tako da je tu i deo industrijskih preduzeća postao društvena svojina i prešao u ruke radnika i narodnooslobodilačkih odbora. Odmah po oslo­ bođenju izvršena je i eksproprijacija saradnika okupatora, imovina inostranih kapitalista koji su služili okupatoru bila je sekvestrirana. Još u toku 1945. godine preduzeto je niz mera kojima je u stvari likvidiran bankarski sistem i čitav kre­ ditni sistem je došao u državne ruke. Sprovedene su i razne druge mere: odu­ zeta je ratna dobit, izvršena je valutna reforma, ograničen je promet privatnog vlasništva na nekretninama, uveden je progresivan poreski sistem, ostvarena je kontrola spoljne trgovine itd. Izvršena je agrarna reforma na osnovu koje je krupnim posedraicima oduzeto 850.000 ha a agrarni maksimum predviđan na 20 do 35 ha. U jesen 1946. godine donešen je Za­ kon o nacionalizaciji, najveći deo indust­ rijskih preduzeća i sva krupna preduzeća 7*) Isto kao pod 3). 64

drugih privrednih oblasti prelaze u dru­ štvene ruke, ukoliko već dotad nisu pre­ šla. Početkom 1948. godine sprovedena je nacionalizacija i ostalih preduzeća u industriji i saobraćaju i gotovo svih pri­ vatnih i ugostiteljskih preduzeća. I ko­ načno početkom 1953. godine agrarni mak­ simum je sveden na 10 ha čime su u korenu presečene mogućnosti ozbiljnih ka­ pitalističkih tendencija na selu. Svim tim revolucionarnim merama klasa kapitalis­ tičkih sopstvenika ekonomski je likvidi­ rana a naravno nestali su sasvim i feu­ dalni ostaci«”) 2. Priroda i »anatomija« (sadržaj) stvorene socijalne strukture u okviru socijalističkog etatizma Revolucionarne društveno-političke i ekonomske mere »ranog razdoblja« zna­ čajno su izmenile postojeću socijalnu strukturu i oblikovale je tako da su bit­ nim promenama odredile kvalitativno drukčiju prirodu socijalne srukture i pravce njenog daljeg razvoja. Dva su os­ novna pravca promena: prvi, u kojem se vršila duboka transformacija of^VTPb društvenih klasa * njlhovngnnutrašn jeg šžstgvaTtako što su one postajale »klasni n) E Kardelj, Novi ustav socijalističke Jugosla­ vije (Prednacrt Ustava SFRJ), Komunist, 1962, Beograd, str. 73—74. 65

ostaci« &drugi, u kojem se u okviru dr žavne svbjirrevrši strukturiranje društve nih grupa, koje nisu osnovne klase u pra vom smislu reći. Pogledajfno--bitng_j3ro mene u socijalnoj slrnktimi, odnosno om UjOsnovntm klasama~nepo~sredinrpusje-ra ta > 5 ~ iia poinenOTn da jeTzvanre3nq~teškc poredttl^rx)mene~na iskustveni nacIrTjCT s"jedne~~slrane. ne postoje adckvatnTiKJ daćiT-sistematsTETprikupIjeni i puBTTkova^ 1lT7~a~s dr uge sLfgneTjZbog različitih sadržaja kategorija koriŠcenih u radu.74) ~~ A) Buržoazija kao klasni ostatak Navedenim merama socijalističkog eta­ tizma buržoazija je kvalitativno i kvanti­ tativno izmenjena i praktično se osula, nestala. Izbijanjem rata znatan deo bur­ žoazije emigrira iz zemlje, naročito vi­ soki javni funkoioneri, sveštenstvo, indu­ strijalci itd. U toku rata jedan deo bur­ žoazije, je bio na strani okupatora i kvisM) U nedostatku adekvatnih podataka koristili smo za predratni period podatke koje je iz neo dr I. Vinski u navedenoj knjizi, a za neposredno posleratni period najcelovitijc podatke o socijalnoj strukturi koji su sadr­ žani u prvom posleratnom popisu stanov­ ništva 1948. godine. Knjiga Popis stanovni­ štva III, SZS, 1954. godine. U ovom radu vršili smo pregrupisavanje podataka iz knjie III popisa stanovništva, kako bismo steli realniju sliku promena socijalne struk­ ture.

f

66

linga, a posle rata emigrirao je iz zemlje zajedno sa okupatorom poslednji deo buržoazije koji je ostao posle rata u zem­ lji, likvidiran je nizom društveno-ekonomskih mera. Nacionalizacijom od 1946. kada je krupna industrija prešla u državne ruke i agrarnom reformom kada je nestao krupni posed, praktično je bila negirana njena društveno-ekonomska osnov|. Grad­ ska buržoazija se praktično osula i svela na ostatak. Od 111.994 popisanih lica kon su bili tzv. »privatnici«, ostataka buržoa­ zije je moglo biti oko 20.000 i to sitnih industrijalaca, dok su^ostali živeli od ki­ nje, iznajmljivanja stanova, prodaje i preprodaje svojih stvari i vrednosti, renlg~ ltd.'M Dakle, od 4^.uu0 lica koia su~ činila predratnu gradsku buržoaziju osta­ lo je svega oko 111.994 lica, od čega je buržoazija, kao »klasni ostatak« mogla da broji tek 1/5 predratne buržoazije. Drugom nacionalizacijom i ovaj deo bur­ žoazije je nestao i pretapao se u druge grupaJli izumirao. (^SeoskaJburžoaziia koia ie pre rata čimhr-qfto 409?> buržoazije ili oko ^loIPOTT n) U popisu 1948. za ova lica se kaže: »To su ostaci sitnih kapitalista, još aktivni poslo­ davci, lica bez zanimanja, samostalne udo­ vice — domaćice i lica koja žive od kinje, od iznajmljivanja, od prodaje svojih stvari i vrednosti i preprodaje, krijumčari, cmoberzijanci, prosjaci, skitnice itd.« Popis sta­ novništva 1948. knjiga III, str. LXII. 67

lica, takođe je revolucionarnim merama desetkovana. Posle prve agrarne reforme iz 1945. godine, prema raspoloživim po­ dacima, broj onih sa posedima preko maksimuma od 35 ha je iznosio 51.888 lica ili 0,005% sveg seljaštva. Iz uslovnog poređenja seoske buržoazije, od pre i po­ sle rata, kao klasnog ostatka (sa maksi­ mumom zemlje do 35 ha), proizlazi da ih je pre rata bilo 310.000 a posle rata negde oko 40.000.76) Sa eksproprijacijom, kon fiskacijom i drugom agrarnom reformom krupna seoska buržoazija je nestala, od­ nosno, pretopila se u srednje seljaštvo. Nestajanje gradske i seoske buržoazije i menjanje njihovog unutrašnjeg sastava može se prikazati na sledeći način. Ukupno smanjenje buržoazije je izvanredno veliko, od 800.000 lica na svega 160.000 lica, pa čak i manje. Smanjenje kod seoske buržoazije je za 270.000 lica r#) Valja istaći da popis stanovništva 1948. go­ dine sasvim drukčije klasifikuje seljaštvo i to ne prema vlasništvu već prema obrađi­ vanju zemlje. U uvodu knjige III, popisa 1948. se kaže: »Kako sledi iz popisnice po­ ljoprivrednici su klasifikovani prema povr­ šini koju faktički obrađuju a ne prema veli­ čini koja je njihova svojina...« Međutim, opšta je ocena ekonomista koji su konsultovani po ovom pitanju da je u vreine popisa 1948. bilo tako malo zemlje u zakupu da je razlika između slike poljoprivrednika prema držanju zemlje u velikom broju neznatna. Stanovništvo po zanimanju, knjiga III, str XIV, 1954.

68

511

■'III

1 1

i t

,!i m n

Hini 'i 1

I 69

ili za 87,1%, a kod gradske za 367.095 ili 74,4%. Najveće smanjenje je kod krup­ nih samostalnih privrednika industrija­ laca za 344.000 ili čak za 94,5%. 7 b ) »Srednji slojevi« (klase) (. /k a o klasni ostatak Revolucionarne mere su značajno izmenile društveno biće na imnogoljudnijeg dela~pT5ilratnog društva — »sredniih kla­ sa«. Međutim, one su dosta različito uti­ cale tia seljaštvo i nepoljoprivrcdnike kao sastavne delove ovin jdasar~S “ Pre svega, valja još jednom podvući da je seljaštvo sa srednjim posedom u nas činilo pre rata ne $amo 80,0%'osred­ njih klasa«, već i oko 5o,0% čitavog dru­ štva. To je uticalo i na sam karakter re­ volucionarnih mera, odnosno, agrarnom reformom od 1945. godine, pa i onom kasnijom, nije likvidiran privatan posed na zemlji uopšte, već j e on ograničen, čime je uništena krupna seoska DUrzbaziveleposedmca. Oštrice revolucionar

njem seljaštvu. Fre svega, oko 1/2 zemlje -KahVacene agrarnom reformom data je u istom broju slučajeva sitnom i srednjem seljaštvu. Time je uz istovremeno ogranič a vanje maksimuma u privatnom posedu 70

povećan broj sitnog seljaštva. Tako je, na primer, značajno povećan broj seljaštva sa posedom od 2 do 5 ha kojih je pre rata bilo 33,7% na 40,2% posle rata.77) Ili prema drugom indikatoru pre rata je sa posedom do 2 ha bilo 34,3% gazdinstava sa 6,5% zemlje, a posle rata 37,2% i sa 10,4% zemlje. Gazdinstva od 2 do 5 ha su porasla od 33,6% pre rata na 34,7% ili od 21,5% zemlje na 26,2% zemlje.78) NepoHoprivredne »srednje klase« takode su doživele promene, radikalno su smanjene u kvantitativnom pogledu, a bitno su izmenjeni njihova društ^eim-ulo„polpžaj^^ftp^-svega, znatno i m a ­ njen broj zanatlijaAi odnosu na predrat­ ni ppraad. nairotfT pre rata bilo je oKd~ bu6?0uo zanatlna, a posle rata 361.212. Sli­ čno je bilo i sa ostalim sitnim privred­ nicima od. kolih ie ostalo samo 101.033~ trgovca. * S druge strane, ovim grupama je promenjena društvena uloga, jer su mogli da imaju samo po 1 radnika i 2 učenika u privredi u najmu. Tako, na primer, onih zanatlija koji nisu i sami radnici, odnos­ no koji su poslodavci (do 2 učenika ili 1 radnikom) bilo je svega oko 16,0%, a čak ” ) Prema podacima iz navedene knjige dr I. Vinskog kao iz III knjige Popisa stanovni Stva Jugoslavije 1948. godine. 7e) Videti: Dr N. Vučo, navedeno pod 9) i Dr P. Marković, Strukturne promene na selu kao rezultat ekonomskog razvitka, Zadružna knjiga, Beograd 1963. godine. 71

§s s | § s

S IS

1 |

'i,

e

■d a :

u

!

I

1 'I

2

l '%

8i i 1 1 i 1 i ili | P ! ? 1 Ć S SSS

72

84% onih koji samostalno rade — u stva­ ri jedino imaju svoju radnu snagu. Slična situacija je i kod trgovaca kojih je sa najamnom snagom bilo oko 8%, dok je 92,0% bez najamne radne snage. Javni službenici starog državnog aparatćTi privrede su nestali u ratnim vinorima, (zarobljeništvu, logorima) ali su kao -saradmci neprijatelja likvidirani, odnos­ no, emigrirali pre ili pred kraj rata. Zna­ tan deo koji nije penzionisan pretopio se u druge profesije i zaposlio se u društve­ nom sektoru ili je bio unajmljen kod pre­ ostalih industrijalaca. Približna slika smanjenja »srednjih klasa« izgledala bi ovako: Ukupno smanjenje »srednjih klasa« je za oko 1,200.000 lica. Kod nepoljoprivrednika je, što je razumljivo, to smanje­ nje iznosilo čak 1,214.031 lica, ili za oko 71,1%, od čega zanatlija za oko 144.788 ili 28,6%, a sitnih privatnika — 242.967 ili 70,8%. Seljaštvo ne beleži opadanje, već se u njegovom sastavu povećavaju oni sa posedom od 2 do 5 ha. C) »Klasični« proletarijat Revolucionarno menjanje društvenih odnosa značilo je, pre svega, sa ukida­ njem buržoazije j jjkidanje proletarijata kao najamnih radnika. No. pošto nenx>-~ •snediio pusie tata nije ukinut oblik privame svojine, odriosnO, poštu je i samo

------------------73

ukidanje buržoazije išlo u etapama kroz njeno pretvaranje u klasni ostatak, to je unekoliko postojao i »klasični« proletari­ jat koji je »prodavao« svoju radnu snagu. Međutim, po mnogo čemu on se razliko­ vao od klasičnog proletarijata, jer je ka­ rakter društvenih odnosa bio znatno druk­ čiji, te je i formalno kroz niz pravnih propisa, a i stvarno on hio u drukčijem društvenom položaju. Stoga ie n s u štin i bio »klasni ostatak«, koji ie objektivno nestao kada je izvršena celokupna nacio-^ nalizacija privrede.71*) Evo kako je u osnovnim crtama izgle­ dao proletarijat kao klasni ostatak ne­ posredno posle rata. Tabela: 4. Proletarijat kao klasni ostatak u 1947. godini % od odgovarajuće grupe vezane za Ukupno državnu svojinu 751.79S Od čega: Industrijsk i i zanat­ 177.795 ski radnici Poljoprivredni i šumski radnici 259.946 Uslužno (transportno osoblje) 25.569 206.001 Ostali Učenici u privredi 42.763 Službenici i nameštenici kod privatnih 39.724 poslodavaca

100,0

28,7

23,7

14.5

34,6

34,0

3,4 27.5 5,7

9.3 67,9 33,7

5,1

2.8

'*) Naravno da je, pošto je ostala silna svojina na zemlji ostala i mogućnost da se na njoj unajm ljuje radna snaga. Ta mogućnost po­ stojala je stvarna, najčešće u vidu sezon­ skog rada koji ne vodi formiranju trajnijih grupnih oblika. 74

Najbrojniji sloj proletarijata, kao kla­ snog ostatka, čini seljaštvo unajmljeno kod privatnih poslodavaca — 34,b%, a zatim grupa ostalih (pre svega trgovačko osoblje) — dok jć industrijskih 1 zanatskih radnika manje od 1/4. / lako se proletarijat, kao klasni''ostatak, ne može sasvim tačno porediti, čak ni brojčano, sa predratnim proletarija­ tom, ipak je on činio oko 30,0% predrat­ nog sastava. Proletarijat kao klasni osta­ tak je brojio 28,7% onih koji su svoju životnu egzistenciju zasnivali na državnoj svojini, odnosno socijalističkoj osnovi društva. Međutim, kako smo istakli ne­ posredno posle druge nacionalizacije (i agrarne reforme) proletarijat kao klasni ostatak je uglavnom nestao, odnosno, nje­ govi delovi su u najvećem broju sluča­ jeva prešli na rad u državne fabrike, do­ bra, zadruge itd. D) Socijalna struktura socijalističkog društva — socijalne grupe u okviru državne svojine Pored oblikovanja postojeće socijalne strukture stvorene u okviru kapitalizma i transformisahja osnovnih društvenih klasa od izvanrednog značaja za prirodu

75

kih odnosa: državno-svounski, i osnova ža-kvalitativno novo strukturiranje, sori jalnih grupa koje u principu nemaju klas rt&Tveć kvazi klasne. ranaUce ,— Icarakte TTStlkćT društvenih slojeva. Kod nas, kako smo već ukazali, po­ stoji niz shvatanja o strukturiranju dru­ štvenih grupa na osnovu državne svojine (i kasnije društvene. Jedni sm atraju sve grupe radničkom klasom, dok drugi pra­ ve razliku između radničke klase, nepo­ srednih proizvođača, onih koji se bave fizičkim radom i proizvođenjem materi­ jalnih dobara i ostalih koji čine radni narod. Uz to, navodi se da između ovih grupa postoje različiti odnosi, kako u sa­ moj podeli unutar grupa, tako i različita ocena značaja pojedinih od njih. Mada su sve podele i nazivi dosta uslovni, mislimo da je kriterijum za podelu — teorijsko shvatanje, gnoseološka za^ snovanost pojmovnih kategorija. Posle fajđenja socijalističke revolucije i pnmene niza revolucionarnih mera koje menjaju osnovne društvene klase i njihove od­ nose, odnosno, odnose vlasništva, soci­ jalne grupe čiji je osnov državna svojina ne mogu biti proletaTijat u Marxovom smislu reči, jer je on istorijski određen kao klasa najamnih radnika u okviru odfiosa prTvatne kapitalističke svojineT Isto­ vremeno, u skladu sa marksističkim shvatamjem, uspostavljanje državne socijali­ stičke svojine znači prvi neophodni i nuž76

ni, mada ne i dovoljni korak ka negiran ju klasnih oznaka socijalne strukture. Zbog togar Klupe čiji Jtr
1 I

■ga h Ukupno

_ _ — - 88,2 100,0 61,0 — _ _ 8,0

3.413.300 100,0 1.993.508 58,4 100,0

Od čega: 1. Radništvo a) Industrijski i zanatski radnici b) Poljoprivredni 1 šumski radnici c) Uslužni (transportni) d) Ostali radnici e) Učenici u privredi 2. Kooperativno k " (članovi SRZ)

1.757.211 1.087.557 139.963 249.962 195.728 84.001 228.545 7.752 1.419.792

Od čega: »Službenici i nnmeštenlcl«*7

—

_ —

—

41,6

-

1.419.792 100,0

11,5 0,3

14,2 1U 4,8

_ — — _

*°) Ovakav prikaz socijalne strukture uslovljen je karakterom podataka i razvrstavanju u 77

U strukturi društva, koja se stvara na osnovu državne svojine, slojevi manuelnog rada čine pretežni dao svih grupa, -f tT njihovom sastavu" najbrojnije je rad­ ništvo, odnosno industrijski i zanatski radnici — 61,ti%. Stvoreno predratnim razvojem đrtištva industrijsko i zanat­ sko radništvo ostaje osnovnom maticom posleratnog industrijskog razvoja. Učešće ostalih grupa u okviru manuelnih slojeva je mnogo manje, što jasno govori o tek započetom procesu strukturisanja ljudi zasnovanog na državnoj svojini. Na primer, učešće kooperativnih zanatlija je vi­ še nego minimalno, a takođe je neznatno i učešće kooperativnog seljaštva (članova SRZ). U stvari, revolucionarne mere u okvi­ ru socijalističkog etatizma, naročito na­ cionalizacija i stvaranje aparata vlasti, su uticale da se u okviru državne svojine okviru popisa stanovništva 1943. godine. Pregrupisavanjem dobijeni su podaci za onaj deo društva koji je vezan za državnu svoji­ nu (ukupno stanovništvo). !1) Postotak učešća slojeva inanuelnog rada je daleko veći nego što pokazuje ova slika, što je uslovljeno karakterom popisa 1948. godi­ ne. Naime, u »službenike i nameštenike« svr­ stana su ona neaktivna lica (domaćice, deca) čiji je aktivan član pripadao ovoj grupi. Stoga za ocenu učešća slojeva manuelnog, odnosno nemanuelnog rada realniji su po­ daci o aktivnom nego o ukupnom stanov­ ništvu. Ipak da bismo prikazali celokupno stanovništvo i strukturu društva, iznosimo podatke o ukupnom stanovništvu. 78

u najvećem broju koncentrišu socijalne grupe radništva i »državnih službenika«, koje su postale osnov kasnijeg složenijeg diferenciranja. Ove grupe su bile direktni »proizvod« revolucionarnog društva nepo­ sredno posle rata. ( E) Dva dela socijalne strukture ^ ' »ranog razdoblja« Oba pravca promena socijalne struk­ ture društva u okviru socijalističkog eta­ tizma, odnosno priroda i sadržaj soci­ jalne strukture, mogu se ilustrovati sledećim globalnim pregledom. Socijalna struktura globalnog jugoslovenskog društva neposredno posle rata pokazuje da je oblikovana revolucionar­ nim merama socijalističkog etatizma. Nje­ nu prirodu određuje odsustvo osnovnih društvenih klasa karakterističnih za predratni period, ali p o sto ja n je »dva dela-4m ■štva« — jedan koji se transformiše kao ostatak starog, odnosno kao »klasni osta­ tak« ranijih osnovnih društvenih klasa, i drugi koji se stvara kao novi deo na os­ novi državno-svojinskih odnosa.

brojnost pokazuje da revolucioname me79"

~

Tabela: 6. Globalna slika socijalne stru k tu re neposredno posle rata (1947. godine)

S o c ija ln i slojevi

f ii

Ukupno J. Slojevi manuelnog rada (državni sektor)

15.772.li96

100,0

—

1.993.506

12.6

-

Od toga: a) Kooperativno seljaštvo b) Kooperativne zanatlije c) Radništvo Slojevi nemanuelnog rada a) Službenici i nameštenici Ukupno slojevi u okviru državnog sektora

228.545 7.752 1.757.211 1.419.792 1.419.792 3.413.300

- 4

a

11,2

51.4

“9,0

41,6

21,6

100,0

2. Najam na radnička klasa kod privatnika (privatni sektor) Od toga: a) Radništvo b) Službenici i nameštenici Ukupno najam na radnička klasa 3. Klasni ostaci (privatni sektor) a) Seljaštvo b) Zanatlije c) Trgovci d) »Slobodne profesije« e) In d ustrijski i zanatski privatnici Ukupno klasni ostaci 4. Ostali (penzioneri)*)

712.074 39.724 751.798 10.564.215 361.212 101.033 12.911

3

I

111.994 11.151.365 455.635

$

,oS:S

^re^zbog specifičnih istorijskih okolnosti, iako nužne i neophodnerntsu bile i do­ *) Preuzeta je i prilagođena klasifikacija iz Po­ pisa stanovništva 1948. godine, knjiga III. 80

voljne da »pretope« ogromnu masu sitnih privatnica u sloieve državnog sektora. Klasni ostaci, uključujući i ostatktfTdlh sičnog proletarijata, činili su čak (71,9% sveg stanovništva. U njihovom sastavu »more« seljaštva je bilo nepregledno — 94,7% »klasnih ostataka«, ih 67,1% čita­ vog društva. Dalje, transformisanje »klas­ nih ostataka«, u prvom redu individual­ nog seljaštva, sudbinski je zavisio od raz­ voja industrijalizacije zemlje, koja je po­ red oznaka koje su proizlazile iz prirode etatizma i zbog ovakvog karaktera soci­ jalne strukture morala da bude centralis­ tička i ekstenzivna. Industrijalizacija je imala da izvrši istorijski zadatak i da u kratkom vremenu što više masa »preve­ de« iz privatnog u socijalistički sektor proizvodnje. Suština ovog dela društva koji se for­ mira na osnovu državne svojine ogledala se u tome što se on javlja kao vesnik ne samo transformisanog, već novostvorenog jrnipisania kvazi-klasne prirode kori gubi i te karakteristike^daljim svojim kvalita­ tivnim i kvantJtatrvrtlm proširenjem 1 TfepSteJraTvojetri, Iako slojevi ovog dela dćuštva nisu bili brojni neposredno posle rata, jer su sveukupno činili tek 1/4 dru štva, njihov značaj je bio daleko veći : proizlazio je iz suštinske promene svojin skih odnosa u društvu. Uostalom, pored navedenih promenć o ovome jasno govore i podaci o učešći 81

socijalnih grupa u raspodeli nacionalnog dohotka, pre i posle rata. T a b e la : 7.

Socijalne grupe I raspodela nacionalnog dohotka pre i posle ratatt) G odina U k upno B u rž o az ija na selu B u rž o az ija u g ra d u

1937. u ‘

1947. u

Sva buržoazija

16,5 29,7 46,2

11,7 3.4 15,1

B u rž o a sk a , o d n o sn o so c ija listič k a d rža v a R a d n ic i i n a m ešten ic : S re d n ji i sitn i se lja ci O sta li slo jev i, z a n a tlije itd .

15,9 14,2 19,1 4,7

36,0 25,1 22,0 1,8

Podad indikativno govore o promenama u svojinskim odnosima, jer dok je buržoazija držala pre rata skoro 50°o naoionalnog dohotka u svojim rukama, do­ tle posle rata, za svega dve godine dejstva revolucionarnih mera (isključujući nacionalizaciju 1948. godine), njeno uče­ šće je iznosilo svega 15,19^6. Najveće, ra­ dikalno učešće beleži gradska buržoazija od 30% pre rata na svega oko 3,0% po­ sle rata. Učešće u nacionalnom dohotku sitnih i srednjih seljaka se unekoliko po­ većalo od 19,1% na 1/5 (22,0%). Istovre­ meno, socijalistička država je u svojim rukama koncentrisala praktično 61,1% nacionalnog dohotka (uključujući i onaj deo koji je raspoređen na radnike i namešteniike). ,*) B. Kidrič, navedeno pod 34) — O izgradnji socijalističke ekonomije FNRJ, str. 435—436. 82

III glava UTICAJ ETATISTIČKE INDUSTRIJA­ LIZACIJE NA SOCIJALNU STRUKTURU »TEŠKOG SOCIJALIZMA« U okviru socijalističkog etatizm a so­ cijalna stru k tu ra d ru štv a sasto ji se, da­ kle, iz dva dela: iz transform isanog dela d ru štv a socijalističkog razvoja i novo­ stvorenog socijalističkog dela. Ovo nije značajno sam o za O bjašnjenje p rirode socijalne stru k tu re , već A za razum evanje u ticaja i prom ena koje vrši in d u strijali­ zacija. N aim e, navedena sadržina socijal­ ne stru k tu re ja v lja se kao osnova na koju utiče industrijalizacija i izaziva niz p ro ­ mena. M eđutim, industrijalizacija ne vrši isti ulicaj i ne izaziva iste prom ene u pomenutim , a različitim delovim a socijalne stru k tu re , što zavisi, s jedne strane, od suštine p o jed inih njen ih sastojaka, a s druge, o d k a ra k te ra i suštine in d u s tri­ jalizacije, p riro d e etatističk o g načina p ro ­ izvodnje.

1. Izmene u »klasnim ostacima« pod uticajem industrijalizacije Revolucionarnim promenama ukinuta je u nas, kako smo naveli, krupna ,pri83

vatna svojina, a drugi oblici privatne svojine su modifikovand, tako da su pred­ stavljali sitnu i mnogostruku ograničenu privatnu svojinu. To je dovelo do nesta­ janja društvenih klasa i pretvaranja so­ cijalnih grupa, utemeljenih na »individu­ alnom vlasništvu«, u »klasne ostatke«. Delovanje industrijalizacije je bilo od­ ređeno suštinom »klasnih ostataka«, uto­ liko ukoliko su oni kao ostatak starog predstavljali onaj sastojak koji se razvo­ jem novog socijalističkog transformiše i nestaje, a i zato jer je u njihovom sa­ stavu, zbog istorijskog stepena razvoja našeg društva, najbrojniju masu činilo seljaštvo, pa je industrijalizacija imala opšti »civilizatorski zadatak« — pretva­ ranje individualnog seljaštva u radništvo. Već se ovim pokazuje da uticaj indu­ strijalizacije na »klasne ostatke« zavisi, takođe, od suštine same industrijalizacije. Funkcija industrijalizacije u okviru soci­ jalističkog etatizma, kao tip, vrsta orga­ nizacije proizvodnih snaga, sastoji se u materijalnom i ljudskom uvećanju soci­ jalističkog, državnog sektora proizvodnje, zapravo, u pokretanju sitnosopstveničkih masa, n jihovom OrtvajanjiT sa zem ljesitnog pnvatnog~~šektora uopšte, i zapošljaTnTrjn u industriji i drugim ^TTfhoUimn iJ tom smislu industrijalizacija je vršila uticaj na poseban način, što je pro­ izlazilo iz njene etatističke suštine, od­ nosno centralističke koncentracije proiz84

vodnih snaga. Na jednoj strani, u okviru »teškog socijalizma«, industrijalizacija je razvojem proizvodnih snaga kvalitativno i kvantitativno širila podela rada, poveća­ vala broj privrednih i industrijskih grana posebno, a na drugoj, stvarala pretpo­ stavke za veliki istorijski prelaz iz indi­ vidualnog u socijalistički sektor. Među­ tim, kako se ovo nije moglo učiniti preko noći, centralizacija proizvodnih snaga u okviru etatizma podrazumevala je ne sa­ mo ekonomske, već a političke mere koje postaju sastavni deo delovanja industri­ jalizacije i takođe vrše određene promene u »klasnim ostacima«. Dakle, industrijali­ zacija svojim razvojem ne utiče samo i isključivo direktno na izmene u »klasnim ostacima«, već a indirektno, na poseban način preko delovanja etatističkog siste­ ma.83) “) U tom smislu dr D. Bilandžić ističe: »U os­ novi politike prema sitnim privatnim vlasni­ cima bila je dakle težnja da se nakon lik­ vidacije buržoazije kao ekonomski i politički vladajuče klase provede što brža transfor­ macija svih privatnih vlasnika — seljaka i obrtnika — u socijalističke proizvođače, što se moglo postići njihovim pretvaranjem u radnike državnog sektora ili uključivanjem u zadruge a da tog »kvalitativnog skoka« raznim administrativnim merama, ukinuti ih prevesti u etatistički privredni sistem«. Dr D. Bilandžić, isto kao pod 3), str. 97. 85

A) Industrijalizacija i individualno seljaštvo Odnos prema individualnom seljaštvu kao »klasnom ostatku« kroz ceo etatistič­ ki period bio je od izvanrednog značaja i to ne samo radi društveno-političkih, već više zbog društveno-ekonomskih raz­ loga, jer je poljoprivredna proizvodnja bila u mnogo čemu dominantan tip pro­ izvodnje. Tempo razvoja i sama industri­ jalizacija ozbiljno je zavisila ocT toga u kujoj mari poljoprivredna proizvodnji u >va!kom bbLiku može da posluži kao njena osinuva. MćduLim, da bi se ovo razumelu mora se razumeti i priroda individualnog seljaštva, odnosno individualne svojine na zemlji i u okviru etatizma. Revolucio-, narno zasecanje u strukturu dosocijalističkog razvoja značilo je nestajanje krup­ nog poseda i istovremeno seoske buržoa­ zije, ali ne i ukidanje privatne svojine na zemlji uopšte i individualnog seljaštvp. \ Po našem mišljenju postojale su dve grupe činilaca koje su delerminisale dalje održavanje privatne svojine na zemlji. U prvu spadaju društveno-ekonomski činio­ ci od kojih ćemo analizirati samo najvaž­ nije. Pre svega, zatečeni stepen poljopriv­ redne proizvodnje je objektivno određi/ao, kako u kvantitativnom lako i u kvaliativnom pogledu, način menjanja svojinskih odnosa. I posle rata je oko 80°-o ljuii zavisilo od poljoprivrede koja je sa >0% učestvovaila u nacionalnom produk­ 86

tu. Tome valja dodati: u sitn jen o st seos­ kog poseda (u 1941. godini je hilo do 2 ha oko 47,0% svih poseda); tehnološku nerazvijenost (90% radne snage bilo je životinjskog ili ljudskog porekla); n atu ­ ralni k arak ter proizvodnje (za svoje po­ trebe); k u ltu rn u i o pštu zaostalost (ne­ pism enost, religioznost) itd.84) U kidanje p riv a tn e svojine n a zem lji moglo se izvesti uz pretp o stav k u izvan­ redno veiukin ulaganja, ak u m u liran je sredstava u p o ljoprivredu, koja bi bila zasno­ vana na državnoj^svojim . S jedne Sirane) to nije bilo realno, odnosno kako to isti­ če d r D. Bilandžić, nem oguće je da se ćela privreda pretvori u veliko državno preduzeće, a s druge, to bi bio upravo d ijam etraln o su p ro tan koncept od Oliug p o~ kom e je poljoprivreda. kakva-takva m orala da posluži kao akum ulaoiona os­ nova in dustrijalizaciji. U pravo zbog indu­ strijalizacije, k o ja je je d in a m ogla da zem lju izvede n a tle savrem ene civiliza­ cije, da efikasno razvija proizvodne sna­ ge, rešenje n ije bilo u ukidanju, već u o g raničavanju vlasništva na zem lji.8") M) Videli: Dr P. Marković, Strukturne promene na selu kao rezultat ekonomskog razvitka, Zadružna knjiga, 1963, kao i »30 godina jugoslovenske poljoprivrede«, Interpres, Beo­ grad 1973. Smatramo da je u pravu dr D. Bilandžić kada kaže: »Državni sektor nije bio ni tre­ nutno ni dugoročnije sposoban da pruži go­ lemoj sitnoseljačkoj masi i obrtnicima bo-

87

Koncept socijalističke industrijaliza­ cije se u tom smislu zasnivao na delovanju izvanredno snažnih, a u prvom re­ du administrativnih mera, koje su više­ struko ograničavale privatni posed i uti­ cale na njegovo lagano pretvaranje u dr­ žavni posed.8*) Drugu grupu predstavljaju društveno•politički činioci, koji su, takođe, od zna­ čaja za razumevanje regulisanja privatno-svojinskog odnosa, vlasništva na zemlji. Seljaštvo je svojim najvećim delom uče­ stvovalo u ratu na strani revolucije, te se, kako ističe dr S. Šuvar, opredelilo za so­ cijalizam. Seljaštvo je znači bilo sastavni deo revolucije, čak njegov najmasovniji deo, te likvidiranje njegovog u osnovi sit­ nog poseda nije moglo a da ne izazove Iju alternativu od one koju su imali na svom sitnom im anju... Ubrzani proces »so­ cijalizacije« sela zahteva golemu akumula­ ciju kapitala i takvu očitu prednost u na­ činu života i standarda koji može bez pri­ mjene sile privući seljaka u društveni sek­ tor«. Ideje i praksa društvenog razvoja Ju­ goslavije 1945—1973, Komunist, Beograd 1973. godine, str. 65. 8e) 0 tome, takođe, i J. Blaževski i dr P. Milanović ističu: »Nepovoljna agrarna struktu­ ra — veliki broj sistnosopstveničkih gazdin­ stava u čijem posedu se nalazio pred rat oko 90% obradivih površina, dominacija po­ ljoprivrednog stanovništva i radne snage... nametalo je društvu da u agrarnoj politici primeni svojevrsne političke i ekonomske mere«, — 30 godina jugoslovenske poljopriv­ rede, Interpres. Beograd 1973. godine, str. 27. 88

značajne socijalne potrese, što mlada re­ volucija nije mogla da podnese.97) Obe grupe činilaca su uslovile da se ne ukine već ozbiljno ograniči privatno vlasništvo na zemlji. Već smo ukazali na mere revolucionarnog etatizma koje su delovale u tom pravou, a istovremeno sa ovim, delovale su i druge mere koje su imale višestruki cilj. Posle ukidanja seo­ ske buržoazije cilj je bio da se nizom mera zaštiti sitni seljak. Na primer, u 1945. i 1946. zaveden je otkup poljoprivrednih proizvoda (on je u 1947. postao trajna mera) i njime su bile formirane cene koje su bile dva puta manje od maloprodaj­ nih, što je uglavnom pogađalo bogate se­ ljake. Ili drugi primer: progresivan porez je štitio siromašnog seljaka, tako da je seljak sa dohotkom od 16.000 dinara pla­ ćao svega 435 dinara poreza, a onaj sa preko 50.000 čak 18.000 dinara itd. No, istovremeno sa zaštitom sitnog, siromašnog seljaštva, administrativne me­ re su imale i važniji cilj, a to je da su se upravo istim stvarale akumulacione osnove za industrijalizaciju zemlje. Od­ ređivanjem visokih cena industrijskim pro/.ivodima, a niskih poljoprivrednim, prelivao se dohodak iz poljoprivrede u industriju i ostale grane socijalističkog sektora. 8;) Dr S. Šuvar, Sociološki presjek jugosloven skog društva, Narodne novine, Zagreb 1969. godine, str. 68. 89

Svim merama etatističkog socijalizma se nije samo odstranjivala »tendencija kapitalisanja na selu«, što je bilo objek­ tivno nemoguće, već se ostvarivao i pro­ ces odvajanja sel jaštva od zemlje i njegov prelazak u nepoljoprivredne delatnosti. Svođenjem seljaštva u naturalne okvire, uz istovremeno niska investiciona ulaga­ nja u poljoprivredu, i preLivanjem do­ hotka iz poljoprivrede u industriju vršilo se, dakle, stvaranje trajne materijalne i ljudske osnovice za socijalističku indu­ strijalizaciju.

a) »Socijalizacija« individualnog seljaštva Međutim, pored stvaranja akumulacione osnove industrijalizacije, etatistički sistem je na još jednoj osnovi vršio »pri­ premu« za razvoj industrijalizacije. »Podruštvljavanjem« poljoprivrede, »socijali­ zacijom individualnog seljaštva«, on je takođe vršio indirektni uticaj industrija­ lizacije na individualno seljaštvo. Socijalizacija sela podrazumevala je: prvo, razvoj društvenog (državnog) sek­ tora poljoprivrede, i drugo, socijalističko zadrugarstvo kao sredstvo, formu preta­ kanja individualnog seljaka u društve90

nog proizvođača na selu.88) Socijalističko zađrugarstvo je shvaćeno kao metod, sredstvo, forma razvoja individualnog se­ ljaštva i poljoprivrede do onog stepena kada on sa razvojem industrijalizacije postaje njen bitan deo. Međutim, u po­ četku se ovo odvijalo »prirodnim tokom« (uz, razume se, državnu intervenciju), ali je posle napada Informbiroa na našu zemlju usledila pojava nasilne kolektivizacije sela, odnosno socijalističko zadrugarstvo je dobilo izrazito administrativni karakter. Jedan od najozbiljnijih napada na na­ šu zemlju od strane staljinizma je optuž­ ba da, zbog postojanja privatnog poseda, u nas jačaju kapitalističke tendencije. U težnji da se negiraju optužbe pribeglo se nasilnoj ikolektivizaciji sela, a da za podruštvljavanje nisu postojali neophod­ ni uslovi. Poljoprivreda je u celini bila na niskom tehničkom nivou. Individual­ no seljaštvo, pored usitnjenosti parcela, nije raspolagalo nikakvom tehničkom ba­ zom — 90,0% je činila vučna snaga, a *') O tome E. Kardelj kaže: »Put je prema to­ me u našoj zemlji samo jedan: svestrano razvijanje zemljoradničkog zadrugarslva od najnižih do najviših formi«. Problemi naše socijalističke izgradnje, Kultura, Beograd, str. 213. Isto zaključuje i V. Begović: »Os­ novno sredstvo i organizaciona forma za sprovođenje socijalističkog preobražaja po­ ljoprivrede jesu zemljoradničko zadrugarstvo i njegov razvoj od nižih do najviših formi«, Komunist, br. 1, 1949. godine, str. 100.

91

svega je 5,0% bilo mehaničke, od toga je svega 16,0% traktora bilo u privatnom vlasništvu (na blizu 10.000 ha zemlje je dolazio jedan traktor). Društvena gazdin­ stva su nešto bolje stajala, ali ne baš tako da bi bila na višem nivou — u 84,0% slučajeva je pogonsku snagu činila vučna snaga. Na 425 ha dolazio je jedan traktor, ali se proizvodnja obavljala i dobrim delom plugovima kojih je ukup­ no bilo 1,179.000. Niska tehnološka uslovljenost proizvodnje manifestovala se, i pored porasta proizvodnje veštačkih đubriva, u svega dva puta većoj upotrebi od predratne. Na primer, u 1939. upotreba je bila svega 46.673 kg ili među poslednjim u Evropi a 1948. 102.087, itd.w) Do 1949. zadruge su se »prirodno« razvijale, što se može videti iz sledeće serije podataka: Opštih zemljoradničkih zadruga u 1945. je bilo 4.825 — 1946. — 8.011, 1947. — 6.632, a 1948. — 8.662. Se­ ljačke radne zadruge kao glavni oblik proizvođačkog zadrugarstva razvijale su se ovako: 1945. — 14, 1946. — 280, 1947. — 638, 1948. — 1.212. SRZ su 1945. imale svega 0,1% zemlje, a do 1949. individual­ no seljaštvo je imalo oko 99,0% zemlje. Dd 1949. broj SRZ se naglo povećao: od 1.217 u 1948, na 6.238 u 1949. i 6.913 u 1950., što je i najveći broj. Učešće poljo­ privrednih površina, zbog unošenja zem­ lje u zadrugama, raste na 24,1% u 1949, '*) Navedeno pod 52).

92

33,6% u 1950, i 35,9% u 1951. godini, od­ nosno u obradivim površinama od 14,1 % svih površina u 1949. na 23,8% u 1950. i 24,5% u 1951. godini.90) Međutim, posledice ove nasilne kolektivizacije su više nego negativne ii to ka­ ko u ekonomskom tako i u socijalnom pogledu. Kako ističe dr S. Šuvar, s obzi­ rom da proizvodne snage u poljoprivredi nisu bile razvijene, to je u zadrugama isti broj radne snage proizvodio istim zaostalim sredstvima, kao i na samom se­ ljačkom posedu, te one nisu mogle po­ stići bolje ekonomske rezultate. U zadru­ gama pored toga nije poštovan neposred­ ni interes proizvođača, dotadašnjih sitnih vlasnika.01) Inženjer J. Blaževska i dr P. Milanović ukazuju da ovaj proces nije odgovarao ni sistemu administrativnog upravljanja, jer su se stvarale SRZ tamo gde nije bilo elementarnih uslova za to. Na primer, u Crnoj Gori je u jeku kam­ panje bilo čak 450 ovih zadruga.0*) Dr D. Bilandžić ističe da pokušaj nasilne kolektivizacije sela u nas nije uspeo, a da je u nju uložena velika energija i ogromna sredstva”) Međutim, najvažnija posledica ovog procesa je usitnjavanje seoskog poseda kao odgovor seljaštva na nasilni metod, M) ”) ”) ”)

Isto. Isto kao pod 87). Isto kao pod 86). Isto kaod pod 3). 93

s jedne strane, i s druge, smanjivanje proizvodnje (mada su se u poljoprivredi stekle i druge nepovoljne Okolnosti koje su imale utiicaja na smanjivanje proiz­ vodnje — ekonomska blokada zemlje, sušne godine itd.). Na primer, u 1949. go­ dini je bilo najviše individualnih poseda — 2,605.205, a 1954. kada je kampanja prestala — 2,550.707. U 1953. godini doneta je uredba o re­ organizaciji SRZ po kojoj je zemlja u ovim zadrugama podeljena društvenim gazdinstvima. Sa napuštanjem etatistič­ kog sistema počelo je raspuštanje SRZ tako da je njihov broj počeo naglo da opada — u 1951. bilo ih je manje neso u 1950. — 4.225, 1953. — 1.165, 1954. — 896, a 1964. ih je ostalo svega 16 — ot­ prilike kao na početku sooijalističke iz­ gradnje društva. Rasformiranje SRZ zna­ čilo je smanjivanje učešća državnog sek­ tora u zemljištu — tako da od 35,9% u 1951. učešće opada na 21,5% u 1954. go­ dini, odnosno u obradivom od 24,5% na 9,3% u 1954. godini. Kako smo istakli SRZ su 1945. (14 zadruga) imale oko 96.000 ha ukupne poljoprivredne površi­ ne ili 0,1%, a u jeku kampanje (6.238 zadruga) — 1,838.513 ha površine ili 13,2%. Radikalno opadanje SRZ-a je uslovilo da na primer, u 1956, 561 zadruga ima 212.996 ha ili svega 1,4% zemlje.*4) •) Isto kao pod 52). 94

Samoupravni period razvoja naznačio je nov odnos prema seljaštvu kao »klas­ nom ostatku« u čijem je temelju ležalo, pre svega, podruštvl javan je proizvodnje na selu, ali ne nasilnim metodama, već u onoj meri u kojoj se sooijalno-ekonomski razvija socijalistički sektor. b) Promene u individualnom seljaštvu Pored navedenog indirektnog uticaja i promena u individualnom seljaštvu, in­ dustrijalizacija je vršila i direktni uticaj i izazivala promene od kojih je najvaž­ nija — prelazak seljaštva u industriju i ostale grane državnog sektora privrede. Pritom valja istaći da je .industrijaliza­ cija pokrenula, pre svega, siromašne se­ ljake i one sa sitnim posedom. Računa se da je u pomenutom periodu (1945— 1952) oko 1,500.000 individualnih seljaka prešlo i zaposlilo se u industriju i u so­ cijalistički sektor. Druga važna posledica delovanja indu­ strijalizacije je nastajanje seljaka-industrijskih radnika. Od 10,606.000 indivi­ dualnog seljaštva 1949. oko 670.000, ili 6,3% seljaštva činilo je ono koje je bilo između socijalističkog i individualnog sektora, a u 1955. od 10,316.000, takvih je bilo 880.000, ili 8,5% seljaštva.05) Dak­ le, broj »polutana« je rastao, a uzrok je•*) •*) Isto.

ležao u većem standardu uz trajni izvoi prihoda u socijalističkom državnom sek toru. Ovome valja dodati psihološke či nioce — vrednost zemlje u očima seljaka, sigurnost itd. B. Industrijalizacija i ostali »klasni ostaci« Uticaj industrijalizacije na ostale »kla­ sne ostatke« takođe se mora posmatrati u sklopu različitih administrativnih mera stvaranja osnova industrijalizacije zemlje. Kao što smo istakli, već posle prve nacionalizacije praktično je nestalo krupne buržoazije, te je slika »klasnih ostataka« bila sledeća: najbrojniju sku­ pinu predstavljale su sitne zanatlije ko­ jih je bilo 61,5% celokupnog sastava; znatno manje bilo je »privatnika«, oko 1/5 svih ostataka i njih su činili »konglo­ merati« različitih lica i u čijem sastavu nije moglo biti više od 20.000 ostataka industrijalaca na lokalnom nivou. Nešto oko 1/6 činili su »trgovci«, skupina razli­ čitih sitnih uslužnika. Drugom nacionalizacijom, potpuno je podsečena osnova sitnim »privatnicima« (»industrijalcima«), tako da su se oni pretvarali, ili u sitne zanatlije i službe­ nike, i prelazili u »državnu službu«, ili su postajali neaktivni, živeći od stečenog imetka. Do kraja etatističkog perioda oni su nestali kao socijalna grupa, a jedino 96

su ostali »prisutni« u svesti i načinu ži­ vota. Nizom administrativnih mera zanat­ lije, trgovci i dr., su i dalje ograničavani u pogledu korišćenja (obima) svojine i tuđeg rada (valja istaći na primer, rigorozni porez koji im je nametnut, a koji je prevazilazio, jedva ostvareni promet). Posle druge nacionalizacije, delovanje in­ dustrijalizacije je i direktno uslovljavalo promene u njihovom sastavu što se ogle­ da u dva pravca: prvo, da je jedan deo zatvarao radnje i odlazio u društveni sek­ tor, i drugo, to isto činila je i radna sna­ ga upošljena ikod njih (»ostaci« klasič­ nog proletarijata). Na taj način, »združeno« direktno i indirektno dejstvo industrijalizacije, u okviru socijalističkog etatizma, dovelo je do sledećih promena u sastavu navedenih klasnih ostataka. Promene se mogu izvesti u nekoliko tačaka: Prvo, apsolutno i relativno je smanjen broj i učešće »klasnih ostataka« u ukup­ noj socijalnoj strukturi. Ukupno smanje­ nje svih »klasnih ostataka« iznosilo je približno 628.621 lice. Smanjenje zanat­ lija, trgovaca a dr. i privatnika je izno­ silo oko 117.625 lica, a opadanje »klasič­ nog proletarijata«, je bilo čak 510.995 li­ ca. Istovremeno dok je učešće svih klas­ nih ostataka u 1947. iznosilo 3,1% dotle 97

Tabela: 8.

Sve ukupno

1952.

i % od grupe

361 212

61,5

-

378.257

80.6

-

101.033

17,1

-

70.535

15 0

-

20 732

4.4

% od celine

% od celine

Zanatlije*) »Trgovci« »uslužnici« »Slobodne profesije« »Privatnici« Ukupno »Klasični proletarijat«

1947.

Godina

% od grupe

Ostali »klasni ostaci« u etatističkom periodu**)

12.911 3,4 111.994 18,0 587.150 100,0

47,7 469.525 100,0

751.798

52.3 240.802

-

34,3

100.0 710.327

—

100.0

1,338.948

—

65,7

je 1952. smanjeno na oko 1% sveg sta­ novništva. Drugo, povećan je broj zanatlija u sa­ stavu »klasnih ostataka«, i to manje ap­ solutno, a više relativno. Dok su 1947. činili 61,5% sastava u 1952. oni čine čak 80,6% svih klasnih ostataka (sem »kla­ sičnog proletarijata«). Treće, smanjen je broj onih koji unaj­ mljuju tuđu radnu snagu. Na primer, dok ‘e 1947. godine bilo oko 20,0% onih koji :oriste tuđu radnu snagu (naravno ogra-

i

H) Pregrupisavanje smo izvršili na osnovu: Knji­ ge III Popisa stanovništva 1948. — »Stanov­ ništvo po zanimanjima«, SZS, 1954. i knjige II popisa stanovništva 1953. godine — »Eko­ nomska obeležja stanovništva«, SZS, Beo­ grad 1960. godine. *) Poređenje se odnosi na ukupno stanoviištvo. 98

ničenu na 1 i dva učenika) u 1952. taj je broj smanjen za 1/7, odnosno prema podacima iz 1953. godine broj posloda­ vaca je od celokupne mase »klasnih osta­ taka« (469.525) iznosio 14,2% (65.825), a onih bez radne snage 85,8% (403.700). Takođe i kod najbrojnijih grupa »kla­ snih ostataka«, zanatlija i trgovaca, čiji se ukupni broj kretao u ovom periodu od 80,0% do 95,0% celokupne mase, je isti slučaj. Na primar, u 1947. je 86,2% zanatlija koristilo sopstvenu radnu snagu (ili do 1 učenika), a 1953. je 86,7% bilo bez ikakve tuđe radne snage (ovaj po­ stotak je nešto manji kod »ugostitelja« i »slobodnih profesija« — lekara, zubara, advokata itd. koji pred kraj ovog perioda u nešto većem broju od ostalih koriste i radnike — prvi u 21,3%, a drugi u 11,2%). Pritom valja istaći da je sitno zanatstvo i trgovina zapošljavalo najviše radne snage, što se vidi iz podataka o broju radnji d unajmljenoj radnoj snazi. U 1952. ugostiteljskih radnji je bilo 3.440 i oko 2.000 privatnih prevoznika, a 155.200 zanatskih i trgovinskih radnji sa 218.900 radnika. Četvrto, radikalno je smanjen ostatak klasičnog proletarijata, za oko pola miliona radnika, što znači da su oni prešli u državni sektor i njegove privredne grane. Od 751.798 u 1947. godini, pedese­ tih godina ostalo je 240.803 »najamna radnika« privatnog sektora. Što je zna99

čajno promenilo i odnos u sastavu klas­ nih ostataka. Naime, dok je 1947. bilo veće učešće ostataka »klasičnog proleta­ rijata« od različitih privatnika: 52,4% prema 47,7%; u 1952. taj je odnos sup­ rotan 34,3% prema 65,7%. U stvari, etatistički sistem i industrija­ lizacija su svojim delovanjem indirektno svodili ostale »klasne ostatke« na »uslužnike« koji su obavljali sitne uslu­ ge koje zbog nerazvijenosti i potre­ be izgradnje krupne industrije nije bio u stanju da vrsi državni sektor na jed­ noj strani, a na drugoj, zbog toga što su koristili sve više sopstvenu radnu snagu. Uostalom ovo se iskazivalo i u snazi pri­ vatnog sektora koji je učestvovao u ovom periodu sa 29,5% vrednosti državnog pro­ izvoda, od čega je poljoprivreda činila 26,5%, a ostali svega 3,0%, zanatstvo sa 8,2% i građevinarstvo sa 1,8%.”) Od­ lazak radne snage, pa i samih privatnih zanatlija u državni sektor, a pre svega u industriju i zanatstvo, direktni je uči­ nak delovanja industrijalizacije. 2. Izmene u socijalnoj strukturi soci­ jalističkog društva (državna svoji­ na) pod dejstvom industrijalizacije Revolucionarnim promenama u druš­ tvu postavljen je temelj etatističkoj in®7) Isto kao pod 52).

100

dustrijalizaciji ikoja je, takođe, neposred­ no i posredno uticala i na izmene onog dela socijalne strukture koji se formirao i zasnovao na osnovama državne svojine. Ovaj uticaj je imao više pravaca i dimen­ zija od kojih su najvažnija dva opšta toka: prvi u kojem se kako kvalitativno tako i kvantitativno u pogledu broja lju­ di uvećavao državni sektor, odnosno, ma­ sovna osnova ovog dela strukture dru­ štva, i drugi u kojem se stvarala nova vrsta diferenciranja za koju smo rekli da je kvazi klasne prirode. U ovom dru­ gom toku etatistička industrijalizacija je, s jedne strane razvijajući industrijske proizvodne snage i proširujući podelu rada menjala odnose između osnovnih društvenih slojeva, a s druge strane nji­ hov unutrašnji sastav — podslojeve i društveno-profesionalne grupe. Već u 1947. godini, ogromnom kon­ centracijom materijalnih i ljudskih po­ tencijala, državni sektor privrede je či­ nio 1/4 ukupnog, odnosno 1/5 aktivnog stanovništva. Ekstenzivnim razvojem, kao istorijskom potrebom koja je izazvana nerazvijenošću, za svega 5—6 godina po izlasku iz etatističke faze društvenog raz­ voja (1952), udeo lica u državnom sekto­ ru iznosio je oko 40,0% ukupnog stanov­ ništva, odnosno 36,7% aktivnog (prema položaju u produkcionom odnosu).98)*10 •9) Izvor podataka naveden pod 96).

101

Ovakav razvoj je zaista izuzetan i spa­ da u one korake »mladog« društva koji­ ma se ono stvara i polaže mu se osnova za dalji razvoj. Za sociološko zaključiva­ nje je relevantno to da je već 1947. go­ dine svaki peti stanovnik zemlje, u ve­ ćoj ili manjoj meri, zavisio od državne svojine, a 1952. svaki treći, odnosno da je industrijalizacija u okviru etatizma brojčano smanjivala sastav privatnog sektora, uvećavajući državni sektor. Raz­ voj državnog sektora koji je i u međuna­ rodnim okvirima jedan od najintenziv­ nijih, i koji se neće kasnije ponoviti u smislu intenziteta i tempa, uslovio je niz ne samo kvantitativnih, već i kvalitativ­ nih karakteristika u socijalnoj strukturi državnog sektora (na njih ćemo docnije ukazati). Najvažnije dejstvo etatističke indust­ rijalizacije na socijalnu strukturu ovog dela društv ’ ^m razvoju stvaranju društvene niza društveno-profesionalnih grupa, od­ nosno, uvećanju društvenih slojeva i izmeni odnosa između navedenih socijal­ nih grupa. U celokupnom periodu »ranog socijalizma« industrijalizacija je uticala na najznačajnije diferenciranje u okviru državne svojine: na odnose između so­ cijalnih slojeva umnog i fizičkog rada (slojeve manuelnog i nemanuelnog rada), adnosno materijalno-proizvodnog i materijalno-neproizvodnog rada. 102

Ovo najznačajnije dejstvo industrija­ lizacije primetno je iz sledeće tabele.'") Tabela: 9. Promene u slojevima manuelnog 1 nemanuelnog**) rada od 1947. do 1952. Godina

1947.

u %

195?. u ,o

Slojevi manuelnog**) rada Slojevi nemanuelnog rada

1,239.587 736.539

62.7 1.992.739 73,6 37,3 713.611 26,4

Ukupno

1,976.126

100,0 2,706 380 100,0

**) Isti izvor. *) Na ovom mestu moramo izneti nekoliko važnih napomena. Prvo, analizu smo zasno­ vali na aktivnom, a ne na ukupnom stanov­ ništvu, iz razloga što nam podaci o aktiv­ nom pružaju realniju sliku socijalne struk­ ture ovog dela društva. Aktivno je ono sta­ novništvo koje stvarno i radi (u 90,0% slučaajeva) a u ukupio su uključeni i doma­ ćice, penzioneri, đaci itd. Drugo, za razliku od zaposlenog u državnom, a kasnije u dru­ štvenom sektoru privrede, aktivno stanov­ ništvo uključuje i jedan deo ljudi koji su zaposleni u privatnom sektom. Međutim, ovo je pre svega bilo značajno neposredno posle rata, a kasnije (posle dve nacionaliza­ cije u 1948.) aktivno stanovništvo se skoro podudara sa zaposlenim u državnom sek­ tom ili su razlike minimalne (i uglavnom kod zanatskih radnika). S obzirom da su razlike neznatne, u analizi smo se oprede* lili za aktivno stanovništvo, jer nam ono za razliku od onog koje je zaposleno u dr­ žavnom sektom pruža detaljniju sliku i pregled za ceo posleratni period. 103

Pre svega valja konstatovati da nepo­ sredno posle rata narastaju slojevi manuelnog kao i nemanuelnog rada, zbog potrebe da se organ izuje cei okupili život zemlje. Stopa zapošljavanja je kao što smo naveli izvanredno velika i to uslovljava izuzetno uvećanje navedenih sloje­ va, koji se tada praktično i stvaraju. Me­ đutim, već posle rata je očevidno da su slojevi manuelnog rada daleko brojniji i čine čak 62,7% ljudskog sastava »ukorenjenog« u državnu svojinu (socijalisti­ čki deo društva). Ovo je sasvim razumlji­ vo ako se ima u vidu da je to period obnove i izgradnje industrije (posebno tzv. bazične), te je stvaranje slojeva ma­ nuelnog rada zadatak celokupnog siste­ ma i industrijalizacije, odnosno, posledica njihovog dejstva. Ali, ako se posmatra relativno učešće nemanuelnih slojeva u celokupnom posleratnom periodu, mo­ že se konstatovati da je ono odmah po-*) **) U slojeve manuelnog rada su uključeni pre­ ma popisu iz 1948: industrijsko-zanatski, poljoprivredno-šumski radnici državnog sek­ tora, transportni i ostali a u slojeve nema­ nuelnog rada: službenici i nameštenici. U 1953, prema popisu, u prve slojeve su uključeni: nekvalifikovani radnici, poljo­ privrednici društvenog sektora, industrijski i zanatski radnici, rudari, saobraćajno i tr­ govinsko osoblje i osoblje usluga, a u druge slojeve: osoblje zaštite, administrativno i rukovodeće osoblje i stručnjaci i umetnici. Videti i knjigu II Popisa stanovništva 1948, Popis stanovništva 1953. godine. 104

sle rata najveće — svaki treći u okviru državne svojine pripada navedenim sloje­ vima. I ovo je posledica potrebe mladog socijalističkog društva da »preko noći« razvije ove delatnosti u društvu, a pre svega posle »razbijanja« starog državnog aparata, oformi sopstveni sastav. Zato je uvećanje ovih slojeva »veštačko« i hipertrofiirano u odnosu na privrednu moć zemlje, ali kao što ćemo kasnije videti, ono u potpunosti odgovara potrebama revoluaije i prirodi etatističkog socijaliz­ ma. Ekstenzivni razvoj industrijalizacije (zajedno sa detronizaoijom »činovništva« u državnom aparatu, te njihovo osipanje pri kraju etatizma), u navedenom vre­ menskom periodu doveo je do promene brojčanog odnosa između pomenutih dru­ štvenih slojeva. Tako je apsolutno uveća­ nje slojeva manuelnog rada iznosilo oko 700.000 lica (uz istovremeno smanjenje slojeva nemanuelnog rada za nekoliko stotina hiljada), što je uticalo na pove­ ćanje njihovog relativnog učešća u celokupnom sastavu. Na kraju etatističkog perioda razvoja našeg društva 2/3 ljudi, u okviru državne svojine, pripadalo je slojevima manuelnog rada. Ovo istovremeno govori o još jednoj značajnoj sociološkoj činjenici — o tek zaipočetom procesu stvaranja »industrij­ ske armije rada« od seljaštva, pretežne mase u društvu, koje industrijalizacija 105

»prevodi« u državni sektor privrede. U tom smislu industrijalizacija je svojim daljim razvojem kroz uvećanje slojeva manuelnog rada stvarala pretpostavke za postepeno uvećavanje i slojeva nemanuelnog rada.100) Na početku stepen industrijalizacije može se ukazati i analizom druge važne slojne podele u okviru državne svojine, podela na materijalno-proizvodni i materijalno-neproizvodni rad.101) Podaci iz navedene tabele nam još indikativnije ukazuju, od onih iz tabele 9 na tek započeti proces razvoja podele ra­ da. Naime, odmah posle rata, zbog već naznačenog procesa stvaranja državnog aparata, a i niza delatnostd, svojevi materijalno-neproizvodnog rada su brojniji od suprotnih, te oni i čine preko 1/2 sa­ stava. Pomenutim redukcijama državnog aparata i razvojem industrijalizacije, pri kraju etatističkog perioda, odnos se promenio: većinu su činili slojevi materijalno-proizvodnog rada — oko 60,0 °'o. Zna,##) Inače posmatrano u celokupnom društvu (aktivno stanovništvo) udeo fizičkog rada je izuzetno visok u ćelom periodu (zbog učešća individualnog seljaštva): u 1948. go­ dini on iznosi 92,1% (8.669.761 od 9.412.463), a u 1952. — 89,1% (7.135.216 od 7.958.765), odnosno on je unekoliko opao zbog pre­ laska individualnog seljaštva u »tercijarna zanimanja« kao i zbog samih promena u okviru državnog sektora. ,#l) Isti izvor kao pod 96). 106

Tabela: 10. Promene u slojevima materijalno-prolzvodnog 1 materijalno-neproizvodnog rada od 1947. do 1952.*) Godina

1947.

u%

1952.

u %

Slojevi materijalno-proizvodnog rada Slojevi materijalno-neproizvodnog rada

918.262

46.5 1,595.601

58,9

1.057.864

53,5 1,110.779

41.1

Ukupno

1.976.126 100,0 2,706.380 100,0

*) Približnu sliku navedenog diferenciranja da­ je nam sledeće pregrupisavanje podataka u slojeve materijalno-proizvodnog rada su uk­ ljučeni, u 1949. g.: industrijsko i zanatsko radništvo, poljoprivredno-šumsko i procena »proizvodne« inteligencije, a u 1953. — isto radništvo, deo nekvalifikovanog proizvodnog radništva kao i »tehnička inteligencija« (deo »stručnjaka i umetnika«). U slojeve materijalno-neproizvodnog rada, u 1948. uključeni su: »uslužno radništvo« (saobraćajno, trgo­ vinsko i osoblje usluga), kao i »službenici i nameštenici«, prema proceni, a u 1953. iste grupe radnika, deo nekvalifikovanog proiz­ vodnog radništva i »rutinski službenici« (ad­ ministrativno osoblje), osoblje zaštite, ruko­ vodeće osoblje i »humanistička inteligen­ cija (deo stručnjaka i umetnika). Procenu smo izvršili tako što smo smatrali da od ukupnog sastava »službenika i nameštenika« oko 5,0% pripada »tehničkoj in­ teligenciji« a oko 95% »humanističkoj inte­ ligenciji«. Ta procena se temeljila na činje­ nici da su proizvodne snage bile nerazvi­ jene, te je veća reprodukcija »humanitičke inteligencije«. 107

tan udeo onih koji se bave materi jalno-proizvodnim radom ukazuje na takav po­ četni stepen industrijalizacije u kojem se tek daje nagoveštaj da će se daljim raz­ vojem njihov broj smanjivati u meri u kojoj društvo razvija materijalnu proiz­ vodnju i na toj osnovi se vrši prelaz lju­ di u materijalno-neproizvodne slojeve. Ili tačnije u etatističkom periodu visok udeo materijalno-proizvodnog rada upućuje na skučenost materijalne proizvodnje i nje­ ne tehnološke baze.10*) Pored navedenog uticaja industrijali­ zacija je, takođe, vršila i određene i zna­ čajne promene u okviru unutar-grupnog sastava osnovnih socijalnih slojeva, što bliže govori o karakteru socijalne struk­ ture socijalističkog društva. A) Promene u slojevima manuelnog rada — radništvu Industrijalizacija »teškog socijalizma« je uvećavala, kao što smo istakli, slojeve manuelnog rada, a pre svega i najvažnije, formirala masovnu radničku osnovu, onu koju je kapitalizam tek počeo da stvara i koja je bila u zametku. Često se, da bi se pokazalo izuzetno uvećanje radništva ,os) U društvu (aktivno stanovništvo) udeo ma­ terijalno-proizvodnog rada, odnosno posto­ tak slojeva koji se njime bavi je 82(l°o (6.067.360 od 7.390.215) lica. Ovi podaci se odnose na grane delatnosti. 108

neposredno posle rata, navodi razlika iz­ među predratnog i posleratnog stanja. Tako je, prema procesni M. Janićijevića, celokupno radništvo pred rat brojalo oko 700.000 radnika, od čega najviše indus­ trijskih radnika, oko 200.000 ili 28,6%, zatim oko 50.000 transportnih radnika, odnosno, isto toliko rudara, ili 7,0% itd. Istovremeno je najviše radništva hilo, po socijalnom poreklu, iz redova zanatlija, trgovaca, a manje iz redova seljaštva.'®3) Prema drugom izvoru radništvo (aktivno) je brojalo oko 807.136 lica, od čega je najviše bilo industrijskih i zanatskih rad­ nika 592.713 ili 73,0%, te trgovačkih rad­ nika 119.914 — 14,0% i saobraćajnih rad­ nika 94.509 ili oko 11,0%. U grupi indus­ trijskih i zanatskih radnika najveće uče­ šće su imali tekstilni radnici, 138.658 ili oko 23,0%, metalci 84.479 ili oko 14,0% itd.104) U trećem izvoru se navode podaci da je 1931. godine bilo 1,207.567 radnika, sa učenicima u privredi ili 17,0% od ak­ tivnog stanovništva.105) U odnosu na predratni period posleratno uvećanje je za oko 1,5 put, odnosno 1M) M. Janićijević, Osvrt na strukturalne promene jugoslovenskog društva, Promene kla­ sne strukture savremenog jugoslovenskog društva, JUS, Beograd 1966. godine. 1M) Videti: »Statistički godišnjak Kraljevine Ju­ goslavije«, SSU, 1940. i«) Popis stanovništva 1948, knjiga III, Beo­ grad 1953. godine. 109

već u 1948. je bilo oko 1,239.587 aktivnih radnika. U stvari, uvećanje od 1945. do 1949. je bilo i znatnije, jer od ukupne zaposlenosti koja je već u 1947. iznosila 1,517.000 a u 1949. čak 1,990.000 lica, naj­ veći je broj otpadao na radništvo (oko 2/3).1m) Pravac promena radništva tiče se i najznačajnijeg dejstva industrijalizacije, a to je pretvaranja seljaštva u radništvo. Dok su pre rata, kako smo istakli, bazu stvaranja radništva činili uglavnom grad­ ski slojevi, posle rata situacija se promenila. Prema istraživanjima M. Janićijevića industrijski i zanatski radnici su u 48,1% — dakle, blizu 1/2, po socijal­ nom poreklu seljaci a u 21,2% radničkog porekla (4,4% industrijski i zanatski rad­ nici, 9,4% nekvalifikovani radnici, 2,0% rudari, 5,4% građevinski radnici). Još je ovo izrazitije kod ostalih grupa sastava radništva — nekvalifikovani radnici ima­ ju seljačko poreklo u 72,0% slučajeva, rudari u 68,0%, građevinski radnici u 64,9%.*107) Seljaštvo je u etatističkom periodu najsnažniji izvor radništva — u 35,4% od seljaštva postaje nekvalifikovani rad­ nik, u 23,8% građevinski, a u 26,3% industrijsko-zanatski radnik. Ili kako za«<>•) Isto. 107) Isto kao pod 103).

110

ključuje S. Bosnić svaki četvrti seljak postaje industrijski i zanatski radnik.10*) Međutim, kako smo istakli i industri­ jalizacija je imala svoje granice, naime, i pored skoro prisilnog karaktera »tran­ sfera« radne snage, ona nije mogla preko noći da prevede ogromne mase seljaštva u industriju i ostale delatnosli. Vreme­ nom se, a i to smo rekli, rađala jedna posebna socijalna grupacija, seljaci-industrijski radnici, koja je držala zemlju i radila u industriji. Već u 1949. godini ova grupacija je brojala 670.000 lica ili 6,3% stanovništva, odnosno 1955. — 880.000 ili 8,5% stanovništva. U odnosu na zaposleno osoblje u 1949. taj broj je iznosio — 33,7% ili svaki treći zaposlen je bio seljak — industrijski radnik, od­ nosno usled intenzivnije industrijaliza­ cije u 1955. godini čak 39,6% ili i više nego svaki treći.109) Dakle, ne samo po poreklu, već isto­ vremeno i po čvrstoj vezanosti za zem­ lju najveći đeo radništva ranog razdob­ lja je činilo seljaštvo, što daje poseban pečat socijalnoj strukturi socijalističkog društva: polupismeni seljak postaje »krv i meso« radničkog tkiva. Međutim, on čini samo jednu od dve dominantne figu,#8) Videti: S. Bosnić, »Profesionalna struktura i pokretljivost«, u knjizi Socijalna struktu­ ra i pokretljivost radničke klase Jugosla­ vije, IDN, 1963. godine. *«•) Isto kao pod 52).

111

re radništva koje oblikuje etatistička in­ dustrijalizacija. Naime, ekstenzivna indu­ strijalizacija ima dva lica: u prvom se javlja kao magnet koji privlači neobuče­ no seljaštvo u industriju, a u drugom stvara oaze kvalifikovanog rada, čiju okosnicu kako ističu dr M. Pečujlić i D. Ničić čini univerzalni zanatski majstor.110) Drugu značajnu figuru radništva, da­ kle, čini zanatski majstor proistekao iz predindustrijskog perioda kapitalističke civilizacije. Za ovo postoje sasvim odre­ đeni razlozi koji se očituju u tome da je i posle rata, kao i pre njega, stvarnu os­ novu naših industrijskih pređuzeća činila zanatska proizvodnja, odnosno, da je pro­ ces proizvodnje, u stvari, po uzoru i liku zanatske radionice. To valjano ilustruje D. Paranos kada ukazuje da se posle ra­ ta u nas, sem retkih izuzetaka, organi­ zacija rada zasnivala na zanatskom radu, gde je zanatski m ajstor radio na svim operacijama, pripremao materijal i pro­ izvodio po svom nahođenju i znanju.111) Istovremeno, kod nas su industrijska pre­ duzeća i zaista predstavljala, čak i na kraju ovog perioda, »pigmeje« industrij­ skog proizvođenja. Na primer, do 60 za­ poslenih je u 1952. godini činilo 43,5% ,10) Dr M. Pečujlić, D. Ničić: Skice strukture društvene svesti, Gledišta, br. 7—8/1969. 1,1) Navedeno pod 11) — Razvoj tehnike i priv­ rede Jugoslavije 1945—1955.

112

svih industrijskih preduzeća ili skoro 1/2, a do 250 zaposlenih čak 64,9%.m) Dakle, industrijalizacija stvara nave­ dene dominantne figure radništva od one ljudske građe koja joj objektivno stoji na raspolaganju — od seljaštva. Upravo zbog toga industrijalizacija će na njihovo preoblikovanje uticati takvim usijanjem koje nadoknađuje ono što ovoj građi ne­ dostaje. Ona će morati da menja njihove navike, običaje i svest u skladu sa organizovanošću i principima industrijskog rada. Međutim, ne može sve da bude u su­ štini izmenjeno, naprotiv, navedena »ljud­ ska građa« dugo zadržava svoje ranije karakteristike. Ovim se, na primer, ob­ jašnjava i ogroman postotak neobrazo­ vanog radništva. Ako se pogledaju raspo­ loživi podaci o školskoj spremi, čak i na kraju etatističkog perioda — 1952. go­ dine, proizlazi da je kod industrijskih i zanatskih radnika 65,4% sa osnovnom školom ili bez nje; rudara — 93,7%; sao­ braćajnih radnika — 78,5%; trgovinskih radnika — 91,6% itd. Prema drugom po­ kazatelju, kvalifikaciji (1955. godine), od svih zaposlenih radnika u industriji i ru­ darstvu polukvalifikovanih je 29,0%, od­ nosno nekvalifikovanih je 26,2%, ili 55,2% nema ni najneophodniju kvalifikaoiju za obavljanje posla.11*) »*) Videti: »Jugoslavija 1945—1964.«, SZS 1952. ’13) Videti: Statističke godišnjake 1953. i 1956, SZS. 113

Upravo usled ovakvog socijalnog po­ rekla radništvo je nehomogeno, kako ob­ jektivno tako i subjektivno. Navedenim figurama odgovaraju i elementi svesti, odnosno u ranom razdoblju socijalizma, kako pokazuju neka istraživanja u rad­ ništvu dominira shvatanje: prvo, da je fizički rad najvažniji oblik rada, te ima najveći ugled; drugo, na toj osnovi iz­ rasta predstava o uravnilovci — »jedna­ kosti svih stomaka« i treće, najamna psi­ hologija udružena sa sitnosopstveničkom svešću.114) B) Promene u uslovima nemanuelnog rada Industrijalizacija je, kako smo istakli, zajedno sa stvaranjem etatističkog siste­ ma dvostruko uticala na menjanje slo­ jeva nemanuelnog rada: u jednom prav­ cu ih je kvantitativno uvećavala, a u drugom kvalitativno menjala odnose unu­ tar njihovog sastava. Ukažimo na to kroz analizu najvažnijih slojeva nemanuelnog rada. a) Inteligencija Inteligencija, stvaraoci pre svega du­ hovnih, ali i ostalih vrednosti, je i pre 1,4) Navedeno pod 110). 114

rata predstavljala neznatan deo društva, čak i u okviru društvenih grupa. Ceni se da njen broj nije prelazio više od 50 do 60.000 lica, odnosno 12,0% sastava nemanuelnih grupa (u njenom okviru nastav­ nički kadar je bio najbrojniji — kako 49.272 lica).11®) Socijalno poreklo kako navodi M. Janićijević, je u 70% sluča­ jeva bilo iz nemanuelnih slojeva, a 30% iz manuelnih slojeva.119) Posle rata dolazi do njenog brzog uve­ ćanja. Različitim načinima usavršavanja do kraja etatističkog perioda inteligen­ cija je narasla na oko 230.000 lica, od čega je najbrojnije uvećavanje tehničke inteligencije. Valja istaći da je predratni razvoj inteligencije značio pre svega, raz­ vijanje državnog aparata, tako da je pri­ premanje za državnu službu postalo sko­ ro sastavni deo intelektualnih preokupa­ cija. U tim uslovima tehnička inteligen­ cija nije mogla brojati više od nekoliko desetina hiljada lica. Međutim, posle ra­ ta ubrzanom industrijalizacijom se zna­ čajno promenio odnos tehničke i huma­ nističke inteligencije. Dok je pre rata tehnička inteligencija činila oko 12% celokupne inteligencije119), za svega 6 do 7 godina ona narasta na m ) M. Striber, Jedan pogled na strukturi inte­ ligencije u suvremenom jugoslovenskom društvu, JUS, Beograd 1965. “•) Navedeno pod 103). us) Izvor podataka naveden pod 96).

115

Tabela: 11. Inteligencija u »52. godini"-) Ukupno

221.478

100,0

Hum anistička Inteligencija**)

128.768

57,6

95.710

42,4

Od toga: Kulturno-prosvetna Umetnici i sportisti Ekonom isti i pravnici Politički radnici Ostali Tehnička inteligencija Od toga: Zdravstveno osoblje Inženjeri i tehničari Biolozi i agronomi Fizičari, hemičari i m atem atičari

42,7% sastava. U njenom okviru zdrav­ stvena inteligencija je najbrojnija, ali je brojna i užetehnička (inženjeri i tehni­ čari). Centralna figura tehničke inteligen­ cije postao je tehničar, što je sasvim ra­ zumljivo, jer se za relativno kratak pe­ riod najbrže mogao školovati upravo taj kadar (različiti su doduše putevi i načini stvaranja tehničara, no ipak na kraju etatističkog perioda oni čine kičmu teh­ ničke inteligencije). U okviru humanističke inteligencije i dalje je, kao i pre rata, najznačajniji njen “ 7) Navedeno pod 96). *) Iz Popisa stanovništva 1953. preuzeta je kla­ sifikacija grupa ali smo je prilagodili deleći ih na navedene vrste inteligencije. 116

kultumo-prosvetni deo i to u daleko naj­ višem postotku — 58,9% (odnosno, veći je deo reproduktivne nego stvaralačke inteligencije). Od klasičnog profila huma­ nističke inteligencije — učitelja, delovanjem industrijalizacije težište se pomera na profesore srednjih škola, koji postaju dominantne socijalne figure humanistič­ ke inteligencije. Socijalno poreklo inteligencije je po­ sle rata pod uticajem industrijalizacije promenjeno, odnosno 40% njenog sasta­ va potiče iz redova manuelnih slojeva, najviše radništva, zanatlija i seljaštva.110) U toj meri je protivrečan i njihov sistem vrednosti, jer se kreće od onog pola sta­ rih predstava i navika, do pola savremenih shvatanja o radu i životu. b) Rutinsko činovništvo (službenici) I pre rata ovaj sloj je bio brojan, što se može zaključiti iz znatnog broja služ­ benika državnog aparata. (M. Janićijević navodi da ih je pre rata moglo biti oko 200.000 u okviru državnog aparata). Ru­ tinsko činovništvo, posle rata, valja raz­ likovati od državnog aparata, s jedne stra­ ne, jer ono nije vršilo nikakve kreativno-izvršne funkcije vlasti, već pre svega ru­ tinske poslove. Međutim, s druge strane, sudbina ove grupe je oduvek bila pove­ N a v e d e n o p o d 110).

117

zana sa državnim aparatom, odnosno opšta etatizacija društva istovremeno je zna­ čila uvećanje i rutinskih službenika.120) Privilegije koje je nosio status držav­ nog službenika uslovile su da se nepo­ sredno posle rata podudare lične aspira­ cije ljudi prema činovničkom pozivu i potrebe državnog razgranjavanja. U situ­ aciji odsustva obrazovanosti i potreba etatističkog sistema za ovom vrstom po­ sla, rutinsko činovništvo je postalo naj­ važniji deo nemanuelnih slojeva i uveća­ valo se iz redova radnika, seljaka itd., koji su u tome videli šansu socijalne pro­ mocije. M. Janićijević smatra da oko 50,0% svih rutinskih službenika vodi po­ reklo iz seljaštva i radništva.12112) Dr M. Pečujlić ističe da su oni u 55,0% sluča­ jeva zemljoradničkog, a u 29,0% radni­ čkog porekla.112) Na kraju etatističkog perioda kada je došlo do ozbiljne redukcije državnog apa­ rata slika sastava rutinskog činovništva je bila sledeća: ,2°) Kako ističe M. Janićijević: Službeničke ma­ se su se u posleratnom periodu množile takvom frapantnom brzinom da je tako brz porast retko gde zabeležen na svetu. Navedeno pod 103), str. 87. 121) M. Janićijević takođe navodi da je rutin­ skih službenika u 1953. bilo 360.316, ili 60,4%. Isto. 122) Navedeno pod 110). 118

Tabela: 12. Rutinsko čtnovnUtvo u 1952. godini1;1) Ukupno

I2J97

Administrativni referenti Komercijalni službenici Finansijski službenici Pomoćno kancelarijsko osoblje

u

312.207

94.279 29.267

161.943

Najmasovniju grupu u okviru rutin­ skih službenika činilo je pomoćno kance­ larijsko osoblje, kao prvi »proizvod« eta­ tističke industrijalizacije. Brzo razvijanje državnih, a i privrednih službi, uz nisku obrazovanost, tražilo je niz izrazito po­ moćnih poslova, t e j e i s t v n r i l n H n m in'antnu socijalnu figuru rutinskog mštva — pomoćnog s l u ž b e n i k a . Ma H rtigom polu lagano se razvi i3 g r u p a Irnm p.rčljalnih službenika, svaki trpr.i r u t i n s k i službenik, ci.n značai raste upravo sa da­ ljim razvojem privrede. c) Rukovodeće osoblje Svakako da je najznačajniji sloj nemanuelnog rada, vezan za etatističku in­ dustrijalizaciju i etatistički sistem, pred­ stavljao sloj rukovodećeg osoblja. Njekoliko društvena moć koja je izvirala iz prirode i načina proizvodnje društva. Po­ što ćemo detaljnije ukazati i na značaj ovog sloja u okviru ranog razdoblja so,M) I z v o r p o d a t a k a n a v e d e n p o d 96).

119

cijalizma pogledajmo kako je izgledao njegov sastav u 1952. godini.124) T ab e la : 13.

Rukovodeće osoblje u 1952. godini U kupno

51 .Sn<9

100.0°

Članovi p re d sta v n ič k ih lela F u n k c io n e ri d rža v n e u p ra v e R uk o v o d io ci u sta n o v a R uko v o d io ci p red u z eć a

4.770 9. ISO 10.')49 JtvSH

92 185 2 05

Najbrojniju grupu u okviru rukovo­ dećeg osoblja, koju je razvila etatistička industrijalizacija predstavljali su rukovo­ dioci preduzeća, u skoro 1/2 slučajeva. Po brojnosti privredni rukovodioci oni čine dominantnu socijalnu figuru ruko­ vodećeg osoblja ali ne po uticaju. Ima­ jući u vidu, sa jedne strane, da skoro svaki peti rukovodilac pripada državnoj upravi, a sa druge, prirodu organizacije čitavog društva, ključnu socijalnu figuru rukovodećeg sloja činili su rukovodioci državnog aparata, odnosno sam taj apa­ rat. 3. Industrijalizacija i otvaranje procesa podele na slojeve upravljačkog i izvršilačkog rada U okviru etatističkog socijalizma u nas vremenom je jedna diferencijacija , u ) I z v o r p o d a t a k a n a v e d e n p o d 96).

120

ljudi i društvenih slojeva počela da stav­ lja u zasenak sve ostale i da natkriljuje onaj deo društva koji svoju egzistenciju zasniva na državnoj svojini, dajući soci­ jalnoj strukturi socijalističkog društva pečat prepoznatljivosti — podela na slo­ jeve upravljačkog- j izmšllačkog rada. Strukturisanje društvenih slojeva up­ ravljačkog i izvršilačkog rada proizlazilo je iz opšteg aspekta podela rada koiu le razvijalan dinamizirala industrijalizacija^ Industrijalizacija je, uostalom, u okviru danog razdoblja produbila i ostale aspek­ te opšte podele rada i menjala formirane socijalne slojeve, tako da je tek započet proces prevladavanja opšte podele rada kroz uvećanje slojeva manuelnog i materijalno-proizvodnog rada. Ovaj proces u perspektivi bi doveo do one tačke, kada bi na osnovi materijalnog obilja valjalo očekivati njihovo radikalno smanjivanje, te nestajanje i ove kvazi klasne podele u društvu. Međutim, podela na upravljače i izvrL šioce u ranonr razdobliu ie težila da se okosta, dkamćiir, na jednoj strani, a na dmgoj, da obuhvati i sve ostale -ublike socijalnog rašlujavanja Ispunjavajući HT ^Ojom socijalnom' sadižmomr~lOvo^Te proizlazilo Slo se nisu sttTno opšta pgdela~~rada i industrijalizacija lavljajg. kao osnova ovog socijalnog raslojavanja, već je to primarno bilo~uzrokovano pri­ rodom socijalističkog e t a tiz m a . Socijalis121

tički etatizam nije stvarao podelu na up­ ravljače i izvršioce na osnovu podele unu­ tar rada, već je utiskivao pečat i toj podelj na osnovu sistema i orsanizovanosti globalnog društva, načina proizvodnje. Etatistički sistem proizvodnje, kako smo istakli, ne samo da je uništio osnov­ ne društvene klase i sveo ih na klasne ostatke, već je nastojao i uspevao da ih efikasno kontroliše, ali se polako širio i na onaj deo društva koji se stvarao. Stopljenost države i partije, koja ie bila ne­ ophodna da hi se_ »rastočio« postojeći klasni sistem, vremenom je pokazivala i _svoje drugo lice -težnju za opštom kontrolom društva. Društvena moc koja je bila koncentrisana, nije proizlazila sa­ mo iz državne svojine, već iz totalnosti sistema. asvojinskcTpravo ovog tipa svo­ jine nije'se odnosilo na pravo prisvaja­ nja tuđeg rada, već na pravo organi/^ vanja radne snage i -iipoi-.rgEe rezultata jnenog rada.-Sluhovi etatističkog sistema bili su sveobuhvatnost, koja je stapala parovi11! Hi~»ayii i dr n^vo ~u nerazlučivu celinu, a uporeat^šT^m ih javljala se ne,

7

» hp» na h ije r a r h l7 a c ija f k o ja je o d g o v a ­ ra la p r i n c i p i m a d r S a v n p nrga.ni. a r.ijp

7

Ove se karakteristike mogu uočiti u svim deiovima etatističkog načina proiz­ vodnje, ali su najvažnije u ekonomskom (privrednom) sistemu. Navedeni sistem je bio tako organizovan da mu je na vr­ hu stajao kolegijum ministarstva svih re122

šora, a celokupna privreda je bila podeIjena na ministarstva kojima su rukovo­ dili ministri sa širokim ovlašćenj ima JVIinistarstva su donosila sve odluke i~upfavljala~preko glavnih direkcija svim granama~~pnvrede i preduzećima. Na čelu svake glavne direkcije je stajao direktor. a direkcije su imate svote sektore i direk~ fore od kojih ie formiran kolegijum. Hi jerarhija se protezala do direktora pre duzeća, jer su sva preduzeća bila rangi rana po značaju (savezna, republička, lo kalna). Direktora je određivao nadležn državni oreanTkoji je donosio i pravila' o upravljanju preduzećima. a on je kao suveren i _ _ ” ) Direktor je _____________ varao~~ie~sanTCr »naviše« a nadole je sprovodio propise koji sudonošem centralistički. Načinu privređivanja odgovaralo je i centralističko planiranje. Savezna plan-25 I25) Obrazlažući zakon o državnim preduzećima B. Kidrič je ovako zasnovao obrazloženje društvene uloge direktora: »Radom predu­ zeća n e p n c r p r lp n u p r a v l j a f lir p lr tn r pređužeca ... 1 0 načelo je postavljeno ne sanTO iz principnemih razloga već naročito s ob­ zirom na iskustva u ' dosadašnjem uprav-’ ljanju državnim preduzecem. Kolektivno upravname je takode plod kapitalizma!T7~ S "druge strane, kolektivno Opravljanje bi rasplinjavalo odgovornost, nedovolinu koncentraciju rukovođenja, nemogućnost raz- ' voja stvaralačke iniciiative«. B. Kidrič. Sa­ brana đela, knjiga 111, Kultura, Beograd 1946—1948, str. 32—33. 123

ska komisija je pripremala perspektivne, dugoročne i tekuće planove i rukovodila njihovim izvršenjem. Ovaj plan je imao kako proizvodnu tako i raspodelnu funk­ ciju. Na osnovu budžetskog sistela odre­ đivan je globalan odnos između investi­ cione, lične itd. potrošnje. Preduzeća su podnosila finansijski plan administrativno-operativnim rukovodstvima, a odatle je nicao zbirni plan u okviru direkcije resornog ministarstva, koja je sastavljala budžetski plan grane, a ministarstvo finansija — plan ćele zemlje. Centralistič­ ka raspodela je vršena od sredstava za proizvodnju do radne snage, po sistemu kvota. Nagrađivanje je vršeno na osnovu predviđene proizvodnje po planovima itd., itd. Država je na taj način postala uprav­ ljač ćele privrede, odnosno, kako ističe B. Kidrič: »Sva državna privredna p reduzeča su poa rukovodstvom-određenog društvenog organa. -. Državni organ ima mnogo dublja i dalekosežnija ovlašćenja. On ima7Tađatak da~preduzeća uključi u draavnt'proizvodni' organizam, u opšti privredni p lan .. .Državni organ daje preduzeću plah proizvodnie^obnave-Lizgradnje, kao i osigurava duboku integraciju u^poslovan ju “pređlizeća«?28) Iz ovoga jasno proizlazi da je socijal­ ni nosilac etatističkog sistema bio držav­ ni aparat kome je, kako svi ističu, odre,M) Isto, str 31. 124

đena monopolna uloga u upravljanju društvomT Međutim, to što je državni aparaTimao navedenu ulogu u društvu samo čini mogućim objašnjenje zašto postoji opasnost da se trajnije ove"koveči, pa čaJc da preraste u novi kvalitft p^đ^la na np. razvljače i izvršioce. Pre svega, zasnivajući svoju ulogu na suštini etatizma, dr­ žavni aparat postaje nosilac industrijali­ zacije ^zgmljp i preko nie utiče na_traj: n ije organ iznvanjp društva, odnosno, na oblikovanje postojećih ppnpa TI tom smišlu je u pravu dr M. Pečujlić kada ističe: »Presudno pitanje se svodi i na to koje socijalne snage su osnovni nosioci (pio­ niri) mdustriializacijer u kakvoj konste­ laciji društveni!! snaga šeona~ ostvaruje. Ođ“Toga koje su socijalne snage nosioci tog procesa takođe zavisi kakva će biti priroda odnosa između osnovnih društve­ nih grupa... Državni aparat politička snaga, koncentriše u svojim rUkamafos; novne privredne potencijale, postaje_poiTetač, mutuina snaga i nostlac industrii-. ske civilizacije«.117) Zato i podela na principima hijerarhizacije i centralizma po­ staje i najvažnija i teži da očvrsne u onoj meri u kojoj državni aparat i sam na­ stoji da stalno održi etatistički način pro­ izvodnje društva, odnosno svoju ulogu u njemu. Dr M. Pečujlić, Društvena struktura Jugo­ slavije, Osnovi nauke o društvu, Rad, Beo­ grad 1967, str. 179. 125

A)

Državni aparat — nosilac industri­ jalizacije i stožer podele na upravljački i izvršilački rad

Etatističku organizaciju i industrijali­ zaciju karakteriše, dakle, uloga koju je državni aparat dobio u odnosu na indus|ryaHzg£yji, ali i u odnosu na cćHJklu^ ? n u e ta t is t ič k u

o r g a n iz a c iju d r u š tv a .

J o

_su_ dve poluge njegove moći, vlasti, up­ ravljanja koje je počelo da se proteže i pa onaj đeo društva TcojT se stvarao na novom tipu svojine, Sa izgradnjom siste­ ma, koji je bio podeljen na nadređene i podređene segmente, različitim direkci­ jama, upravama, sa striktnim ovlašćenjima itd. rasla je razgranatost aparata i množila se njegova moć. Dakle, uloga koju je aparat počeo da vrši postepeno mu je određivala i polo­ žaj u društvu. Mada on nije bio klasični aparat političke vlasti, ipak je hijerarhizacija počela da ga odvaja od radnih masa koje su sve više postajale izvršioci rada.128) Odeljenost od radnih masa je bila primetna ne samo po upravljačkoj 128) S. Vukmanović Tempo ističe: »... sve je m^nje bilo komunista u proizvodnji" a sve više u administraciji. Administracija, kako u saveznim i republičkim, tako i u general­ nim i glavnim direkcijama snažno je rasla. A to su bili pouzdani signali da je proces birokratizacije zahvatio ne samo društvo već i samu partiju«. Revolucija koja teče, Komunist, Beograd 1972, str. 134. 126

moći, već i na druge načine. prim er, već sa p rvim zakonim a svi služb en ici ap a ra ta dobili 'SU statu s drzavniK 'siuzbeT rflka,[[što ih ^je odvaja lo o d rad n ik a čak Ime, n ag rađ iv anje je vršeno. j k ^ Išlužbenika po h u ik c in a kod~ radnika po kva­ lifikaciji (i službenici preduzeća ste k li su ovaj statu s). U stvari, to odvaianTe službenika od rad n ik a bilo je uslovljeno i činjenicom d a s u ^ p rv i^ b i ^ n p^raT A ,. vani tf> im

VamrTT?

funkcjje.^T Sčr^vjnT^eiTvgži Ptradicaonalan ugled i cenjenost službeničkog po­ ziva na ovom podneblju, koji je značio socijalnu sigurnost, stalnost posla i pla­ te, korišćenje minimuma sposobnosti, itd., što je obnovljeno, odnosno, kako ističe dr M. Pečujlić, dobilo životne so­ kove u dominantnoj ulozi i funkciji dr­ žavne administracije.1'10) Bez obzira na to što se upravljački aparat nije oformio u čvrst društveni sloj, jer kako ističu jedni, u društvu nije postojao izrazito veliki raspon u nagra­ đivanju (materijalne razlike nisu bile ve­ like), nije živeo posebnim načinom živo,t#) Dr D. Bilandžić ističe: »Platni sistem je uveo plaćame prema fUflkclU limesto pla­ ćanja p o kvalifikaciji. Time je omogućeno nagrađivanie PO Kriterije H,nKrii,a rnk^ u^dećih kadrova i? ra v n ln riip - k o ii nisu imali s tru jn ih

lr v a lif ilr a r ija

7a ~ H n ž n n s t k o ie

obavljali«. Navedeno pod 3), str. 49. 1,0) Isto kao pod 127), str. 551. 127

su

ta, nije posedovao drukčije obrazovanje i znanje, nije se, dakle, sasvim odgojio ad širokih masa po nizu značajnih obeležja131), ipak je po koncentraciji društve­ ne moći ili težnji da je monopoliše, od­ nosno po nastojanju da od upravljanja načini životni poziv, te da iz~Toga redukuju sve ostale" priviiegrjer državni anar aT~lit dub I iivanie ^ lojne.po^ ddg^Tg^upra^l/ače i izvr^oce,_il£ui& daT vaTo jrečat svim ostalim po^rhrrrra~Trđm~-

Đ) »Socijalni profil« državnog aparata Često se u raspravi o državnom apa­ ratu nalazi tvrdnja o njegovom hiper uvećanju koja se, međutim, ne zasniva na adekvatnim podacima, tako da se za­ pravo i ne zna pravo stanje u tom pom ) Mada drugi ističu i značajne razlike koje su ih odvajali od ostalih slojeva. Na primer, S. Vukmanović Tempo ističe: »Naj­ viši državni i partijski rukovodeći "TTa? foVfftlU SU posebno favonzovani. SnabdevIj U sii liiTliistriisIcnm robom iz^Hiplpmalskm magftcina«' . . Sva ministarstva, ge flm ffie i~giaVrte direkcne u federacm i reftuETTkama. diretrf'n^ pAniirećn greški i onStifiski narodni odbori, imali su svote ekonomiič sa kollh Su'.c<> cnahflpir^M prehram­ benim proizvodima po nižim cenama^ Osim lo ea imali su vile i odmarališta na m oru ffl~plaiiiiii«. Navedenu pud 128), str. 13T

128

gledu. Valja istaći da nedostaju često i elementarni podaci, tako da se ne može steći-ni približna slika o njegovom kreta­ nju, ukupnom obimu u ovoj fazi razvoja. Na primer, navode se razni brojčani iz­ nosi njegovog obima a jedan od najsta­ rijih podataka je onaj iz Popisa stanov­ ništva 194&_godine po kojem su svi oni koji nisu pripadali radništvu razvrstani u »službenike i ir^mp.štp-nike« te je njihov broj iznosio {736.539/lica ili 7.5% otLaktivnog stanovništva Ovaj podatak, ipak, skriva istinu o obimu državnog aparata, jer »službenici i nameštenici« nisu u na­ vedenom popisu bliže diferencirani. Neo­ sporno da državnom aparatu toga vre­ mena nije moglo pripadati više od 150.000 ljudi. Prema popisu državnih službenika iz 1950. godine u državnom aparatu je bilo 112.000 liudi a u popisu 1952. oko 119.000 lica je bilo zaposleno neposredno u društveno-državnim službama, dok je u vanprivrednim delatnostima bilo oko 300.000 lica. V. Begović navodi podatke da je kra­ jem 1950. godine na 1,185.000 radnika do­ lazilo oko 412.000’*^luibenika odnosno 310.000 ih je bilo zaposleno u državnoj upravi. Prema popisu iz 1953. godine ak­ tivnih lica u neprivredi je bilo 466.312, od čega je na državnu upravu otpadalo 129

oko 219.748 lica.'12) Po svoj prilici u doba svog najvećeg uspona veličina državnog aparata nije mogla da prelazi više od 350.000 lica, ali je i to bilo znatno s obzi­ rom na brojnost radništva. Još je teža situacija u pogledu temelj­ nog uvida u osnovne karakteristike dr­ žavnog aparata. Međutim, ovaj uvid je neophodan utoliko ukoliko želimo bliže objašnjenje same prirode etatističkog na­ čina proizvodnje i započetog procesa di­ ferenciranja na upravljače i izvršioce. Na osnovu, doduše, oskudnih podataka, ipak je moguće izložiti osnovna o h e le ž ja »so­ cijalnog profila« državnog a p a r a ta i to u nekoliko tačaka.*) 1S2) Videti: Knjiga III, Popis stanovništva 1948, SZS, 1953. godine. Materijalni i društveni razvoj Jugoslavije 1947—1973. godine, SZS, 1947, Jugoslavija 1945—1964. godine, SZS, 1965., V. Begović, Problemi visine životnog standarda FNRJ, Komunist 4—5/1951. go­ dine. *) Prikupljanje podataka, u fazi o kojoj je reč, nije ni postojalo. Naša analiza se zasniva na popisu državnih službenika sa početka 1951. kada je već počela faza razvoja samouprav­ ljanja. Međutim, smatramo da popis daje dobru sliku državnog aparata, odnosno nje­ govih obeležja, jer osvetljava duži vremen­ ski period njegovog stvaranja. Navedenim popisom prikupljeni su podaci za službenike koji su vršili poslove državne uprave, pre­ svete, narodne kulture i zdravlja, socijalnog staranja, ali samo za one ko ji prima ju platu. Popisano je ukupno 250.000 lica, ali ne i svi službenici državnog aparata, jer ih je neos­ porno moralo biti daleko više. Opširnije o 130

Prvo, dominacija državne uprave u okviru državnog aparata U okviru državnog aparata, prema re­ zultatima kojima raspolažemo, skoro_l/2 sy pinili oni iz državne uprave — tačnije (1I1T I 2 J 37 od 2b0.2 lulica), a za­ tim, je znatan broj onih iz oblasti prosvete i kulture —(36,4% (88.49Q)j[ zdrav­ lja i socijalnog staranja —(19,7%. Drugo, obimnost državnog aparata U odnosu na ostale pripadnike držav­ nog sektora državni aparat je bio preobiman. Na pnmer, na 1.000 zaposlenih dolazilo je šesnaest službenika, ili na 2 u industriji: jedan državni službenik. Či­ novnika državne uprave bilo je sedam na 1.000 zaposlenih, odnosno jedan na svakog četvrtog zaposlenog u industriji. Treće, teritorijalna koncentracija službenika u državnom aparatu U ovom periodu je bila izuzetno veli­ ka teritorijalna koncentracija državnih službenika, što mogu da nam objasne sledeći podaci. U Beogradu je bilo više službenika nego u Makedoniji i Crnoj Gori (u Beogradu — 26.248, u Makedometodologiji i rezultatima videti Z. Aničić: Popis državnih službenika u FNRJ 1951. g.; Statistička revija, br. 2/1952. 131

niji — 18.386, a Crnoj Gori — 6.705), a samo nešto manje nego u Bosni i Herce­ govini (28.499). Odnos na 1.000 zaposle­ nih je takav da je koncentracija službe­ nika u gradovima bila 4 do 5 veća od republičke. Na primer, na 1.000 zaposle­ nih u Beogradu je bilo 71 a u Slove­ niji — 23 službenika. Kao administrativni centar u fazi etatizacije, Beograd je imao najviše službe­ nika državne uprave (svaki četvrti zapo­ sleni u Beogradu je bio u državnoj up­ ravi — 24,6%). U svim većim gradovima, koji čine administrativne centre, broj dr­ žavnih službenika znatno premaša broj ostalih grupa, a pre svega radništva. Na primer, u Beogradu odnos između držav­ nih službenika i radnika je 43,1% prema 33,7%, u Sarajevu 41,8% prema 34,9%, u Skoplju 41,1% prema 35,7%, u Titogradu 40,8% prema 32,8%, u Ljubljani 39,7% prema 33,0%, a jedino je u Za­ grebu nešto više radništva od službenika 39,6% prema 38,2%.13S) Četvrto, hijerarhizacija i razgranatost državnog aparata Podaci pokazuju da je od ukupnog aroja službenika državne uprave (122.337) l3S) Sire videti: Ing. D. Stefanović, Stambeno pitanje u glavnim gradovima naših repub­ lika prema popisu zgrada i stanova 1949'50. godine, Statistička revija, br. 2—3/1952. go­ dine. 132

najveći deo pripada »bazi«, sreskom 2K.4% i m esnom nivou a zatim republičkom — 17,0%, gradskom 12,3% i najmanje saveznom nivou — 6,1%. Pi­ ramidalni oblik strukture državne upra­ ve jasno ukazuje na razgranatost, sve-oblMainćst a Knerarhizaciju nivoa. Peto, obrazovanost službenika državnog aparata Obrazovanje službenika predstavlja značajnu karakteristiku koja bliže obja­ šnjava njihovu prirodu. U najvećem bro­ ju svi državni službenici imaju manje od osnovnog obrazovanja, ili osnovno ob­ razovanje — u 41,8% slučajeva. Sa pot­ punim sredjim obrazovanjem je 23,7%, sa nepotpunim 23,6%, dok je sa fakul­ tetom i višom školom 10,6%. Službenici državne uprave u većem postotku imaju manje od osnovnog i osnovno obrazova­ nje — 10,8 i više i visoko — 6,5%. Pro­ centualno učešće viših obrazovnih grupa je dakle, manje kod službenika državne uprave. Ako se pogleda obrazovanje prema različitim nivoima državnog aparata zapaža se, pre svega, da što je nivo držav­ ne uprave viši to je viši opšti stepern obrazovanosti. JNa primer, dok je na sa­ veznom nivou svakT peti sa fakultetom 1T1 višom SKoiom (21,6%), odnosno sa 133

srednjom — 20,8%, što zajedno čini sko­ ro ijz svih slučajeva, dotle ih na mes­ nom nivou ima nešto više od jednog po­ stotka — 1,2%. i suprotno, dok fe sa osnovnom školom cna saveznom nivou 24.3^o foko_l/5). na mesnom nivou le 751%, odnosno preko 2/3. slučajeva. Po­ red toga, bez Obzira na n iv o d o m in a n t n a jf ^ o h r a 7 f w n n

g ru p a ca 7W r^ n f> m

r»s n r>V;

nom školom ili nezavršenom sre d n jo m i to od saveznog u 55.6% do mesnog nivoa u 88.7% slučajeva, što jasno govbri o relativno niskom opštem stupnju obra­ zovanja.*) Šesto, socijalno poreklo službenika državnog aparata Najznačajnije obeležje državnih služ­ benika je svakako njihovo socijalno po­ reklo o čemu svedoči sledeči niz poda taka: sa radnim sfažom u državnoj služ­ bi je daleko veći broj-rrrrih do ćr godina službe, više od 1/2 ili 52,5%. Istovremeno ako se uzme u obzir da je 53,8%, dakle opet 1/2 onih koji su zaposleni u državnoj upravi sa osnovnorn ili bez osnovne*) Slika obrazovanosti (u 1948. godini) celokupnog stanovništva je sledeća: ie bez školske spreme, osnovnu školu upa pre­ ko f/2 stanovništva — 53:9% nepotpunu sredniu 8.0%, srednju 3.0%. a višu i fakultet Svega 3rU"/o. Ovo objašnjava i navedeni nivo oHrazTŠvar1- ' državnih službenika. 134

škole zaključak je jasan: što je niži šle­ peri tfbrazovanja, odnosno siaž to se ob1 navijanje državncrg^aparata vrši ur naj­ većem broju-slučajeva iz plebejsklh, neTfbrazovamfi masa — revolucionarnog pč^ kretat) Na drugi način o tome govore i podaci da je rukovodeći deo državnog aparata u 36,7% bio iz redova seljaštva a 24,9% iz redova manuelnih radnika.1*'1) Mada je jedan deo državnih službe­ nika bio iz starog predratnog aparata vlasti (ponašao se lojalno prema revolu­ ciji), te je'uključen zbog stručnog vrše­ nja poslova, _ipak socijalni sadržaj čita-, vog aparata državnih službenika a pogo­ tovu državnoj upravi daju kadrovi revo­ lucije. Inteligencija koja je bila sastavni deo revolucionarnog pokreta je bila re-~ lativno malobrojna, sem toga jedan njen deo je i ratom proređen. Kako revnlnrin-' riarni nokret h'io masovno plp.bejski jn se iskazalo i u državnom aparatu. *) O ovome govori »korelacija« obrazovanosti članova KPJ i službenika državne uprave, što je razumljivo ako se ima u vidu da su na skoro svim funkcijama u okviru držav­ nog aparata bili raspoređent^komttaisii. Od ceTokupnog članstva ~KPJ_u 1948. —_55,3°/o su imali osnovnu školu, ~a"'Bf8% ih je bilo Bez škole. Istovremena 68,0%jSlanova ruko­ vodstva imalo je osnovnu sliSlu, a 9,9% bez škole. Šire videti Izveštaj o organizacionom radu, V kongres KPJ, Kultura, Beograd 1948. godine. ,!M) Navedeno pod 110). 135

Navedena obeležja značajna su za ob­ jašnjenje prirode etatističkog sistema i za razumevanje podele na upravljače i izvršioce u ovom periodu. Naime, bez obzira što je socijalnu sadržinu državnoirr-aparatu davao »piodor« revolucio­ narnih kadrova, što je_značilo dinamiziranje i demokratizacjju~odnosa u njemu, UTudarac činovničkoj tvrđavi, ipak u menaTnog^pretvarao1-u birokratski i nave­ dena obeležja državnog aparata su đoTa-" žila do izražaja. Sveopšta hijerarhizaciia. neobrazovanost, nedovoljno iskustvu—u obavljanju državnih poslova p o s p c š iv a ln ie t r a d j '-i^ n a ln ; m n n tn K tn t m u n im ir t r - i n kome se oslonac naFazT u staLusu i grče­ vitom opirajiiu na niega. š to jp o b j e k t i v ­ no mogkr^da vod ; n r rptvnrinj^rion an V ć F u n k c ije u doživotni poziv, zanitVian je O v o m e se pospešivalo produbliivanie podele na upravljače i izvršioce i o n a o k n t t n v a la a ta kn održavao i T-p^rij^o P t a H ^ i^ k t S is lc ill p i Ul/.VudlTTe.

---- Etatisllckl sistem proizvodnje kroz etatistlgfai-industrijalizaciiu. kao koncen t r a c iiu p ro iz v o d n ih sn ag a 11 ru k a m a d r ­

žavnog aparata vršio ie konkretnu promenu društva na jednoj strani, ali je na drugoj počeo svoditi socijalne grupe i p d j e d i nir r

11

g ™ ^ j * d ic t i^ k o m

H e ln d r u š t v a

na »sredstvo za proizvodnju«, golu proizvođnu~snagU radi przeg prevladavan iaT oskudice. U situaciji kada se i ovaj deo 136

društva pretvara u instrument za akumu­ laciju postoii opasnost da sam a poh ^ nad oslcudicom bndp. Izopačena. Isuviše dugim zadržavanjem dela socijalističkog društva u stanju da bude erpHŠtvn, a pobuda^, realizacija socijalizma iskazuje se u posebnom kvalitetu tnr.ijalne struk­ ture socijalističkog društva. Postaje više nego očigledno da u n ra v lla n je daie kol<> rit, boju svim sociiaJnim gripama te ie raslojava­ nja. onai na upravljače i j7;Yrgl'oce-

137

II DEO SAMOUPRAVNI NAČIN s n r iT A I X S TIČKE PROIZVODNJE (GLOBALNE OR­ GANIZACIJE DRUSTVATI UTICAJ NA ^ SOfTIAI.NIT STRUK TU RU NASF.O

DRUŠTVA

RANO RAZDOBLJE SOCIJALISTIČKOG SAMOUPRAVLJANJA

Nerazvijenost proizvodnih snaga je, kako smo istakli, jedan od najvažnijih uzroka zasnivanju socijalističkog etatiz­ ma kao puta premošćivanja istorijskog jaza između nerazvijenog i razvijenog so­ cijalizma. Istorijsko iskustvo niza zema­ lja sooijalističkog etatizma upozorava da su se u njemu, kroz neviđenu koncen­ traciju, brže uvećale proizvodne snage, nego što je to učinio raniji istorijski tok kapitalizma. U tom brzom uvećanju, industrijaliza­ cija na etatističkim osnovama je počela da svodi čoveka, proizvođača na sred­ stvo za proizvodnju, na deo razvoja ma­ terijalnih dobara koji postaje svrha za sebe. Istovremeno pre ili kasnije, ali 141

uglavnom isto tako brzo, stvara se i pi­ ramidalna organizacija društva: podela na upravljače i proizvođače, odnosno, na­ redbodavce i izvršioce. Kao što kapitali­ stička organizacija, zasnovana na privat­ noj svojini vremenom produbljuje razli­ ke između ljudi i uslovljava podelu na one koji im aju samo svoju radnu snagu i izvršioci su rada, i na one koji poseduju sredstva za proizvodnju, tako i eta­ tistička organizacija, zasnovana na držav­ noj svojini, pospešuje podelu na one ko­ ji vremenom postaju samo izdavači na­ redbi i na one koji, kao proizvođači, sa­ mo izvršavaju naredbe. U tome je para­ doksalna situacija etatizma, koji efikas­ no smanjuje distancu sa razvijenim dru­ štvima, negira privatno-kapitaiističke os­ nove, proširuje sve dimenzije proizvod­ nih snaga, ali teži da stvori i ovekoveči navedenu podelu u društvu, čime se spre­ čava značajna negacija klasnog društva ili se ona odlaže. Više je nego očigledno da pravi od­ govor na probleme razvoja socijalizma nije etatizam, kao okvir razvoja, već sa-_ moupravljanje, socijalističko^ samoodlučTvanje proizvođača. Upravo ria našem tlu je dat taj veliki istorijski odgovor — samoupravna organizacija globalnog dru­ štva, koja stavlja industrijalizaciju i nje­ no delovanje na socijalnu strukturu dru­ štva u nov odnos. Ali, to zahteva i od­ govor na pitanje, kako je moguće da se 142

na tlu relativno nerazvijenih proizvod­ nih snaga pojavi socijalističko samoup­ ravljanje kada nerazvijenim proizvodnim snagama upravo više odgovara etatizam? Po našem mišljenju, korak ka uvo­ đenju socijalističkog samoupravljanja može da se objasni istorijskim okolno­ stima koje su postojale u nas i u zem­ ljama etatističkog socijalizma. U tom smislu čini nam se da je u pravu A. Gorz kada ističe da, socijalističko samouprav­ ljanje odgovara visokorazvijenim proiz­ vodnim snagama, ali da je ono u nas uvedeno zbog toga što su »posebne istorijske prilike, čija je generalizacija nemo­ guća, dopustile tu iznimku«.1) Međutim, ukoliko je A. Gorz u pravu kada upozorava na istorijske okolnosti razvoja samoupravljanja u nas, utoliko nije jer ga svodi na slučaj uopšte. Kao što socijalizam nije nastao na tlu visoko­ razvijenih proizvodnih snaga, tako isto ni samoupravni socijalizam nije njime strogo determinisan. »Determinacija« sa­ moupravnog socijalizma sastoji se u to­ me, što je on nastao u specifičnim isto­ rijskim okolnostima, kao realna alterna­ tiva etatističkom socijalizmu, i kao od­ govor na sve veću podelu društva na up­ ravljače i izvršioce i svođenje ćoveka na sredstvo za proizvodnju. U tom smislu je više istine u tvrđenju R. Garodia kad*) *) A. Gore, Radnička strategija i neokapitalizam, Komunist, Beograd 1970, str. 20. 143

zaključuje da »jugoslovensko traganje za jednim novim modelom nije nikakva slu­ čajnost, ono izražava suštinski vid logike razvoja jednog socijalističkog društva«.’) U istorijskom smislu, razvoja samo­ upravljanja i jeste »prekretnica« socija­ lizma, jer je to put ne samo visokog raz­ voja proizvodnih snaga, već i zametka »asocijacije proizvođača«, najljudskiji ok­ vir za dostizanje tog stepena razvoja. Naravno da je za objašnjenje zašto je i kada u nas uveden samoupravni socijali­ zam, kao stvarna alternativa etatizmu, neophodan uvid u istorijske okolnosti u kojima se našlo naše društvo. 1. Istorijske okolnosti razvoja samoupravnog socijalizma u nas Poimanje istorijskih okolnosti razvo­ ja nove organizacije društva moguće je, dakle, samo prekoračenjem teorijskog objašnjenja o nužnosti razvoja socijalis­ tičkog samoupravljanja, a koji je saobrazan stepenu razvoja proizvodnih snaga. Međutim, često se u ovakvom prekora­ čenju ističe da je od odlučujuće važno­ sti za nastanak samoupravljanja bio su­ kob sa staljinizmom 1948. godine koji je otvorio, ne samo mogućnost kritičkog preispitivanja etatističkog koncepta, već*) *) R. Garodi, Velika prekretnica socijalizma, Ko­ munist, Beograd 1970, str. 102. 144

i uvođenje nove prakse. Ovo je nesum­ njivo tačno, ali ne i dovoljno da objasni razvoj samoupravljanja. Naime, nijedan način proizvodnje se ne javlja samo kao akt svesnih snaga, već u spoju objektiv­ nog i subjektivnog. Kao što ne postoji stroga determinacija ljudske akcije tako ne postoji ni indeterm inacija. Socijalis­ tički etatizam je u nas, kao i u svetu, stvo­ ren u sintezi postojećih mogućnosti i ljudske akcije, dakle, objektivnog i sub­ jektivnog, a to je slučaj i sa samouprav­ nim socijalizmom.3) Spoljni impuls za razvoj samouprav­ ljanja je došao iz sukoba sa staljinizmom, ali je on naišao na plodno tle koje je činila suština naše revolucije. U srži, to je duboko autentična revolucija, koja je imala sopstveni sadržaj i oblike. Su­ kob sa Komintemom na površini je ispoljavao sukob dva partijska vrha, ali je u suštini to bio napad na autentičnu re­ voluciju, nepokornu i neposlušnu (likvi­ dacija partijskog vrha dovela bi našu zemlju u red zemalja »lagera«).*) *) Na ovu ukupnost ukazuje dr M. Pečujlić i navodi sledeće njene elemente: dostignuti nivo materijalnog razvoja, stepen razvijeno­ sti glavnih klasnih snaga, međunarodnu kon­ stelaciju, karakter revolucije, stepen njene autentičnosti, širinu učešća masa u izgradnji zemlje, demokratsku svest vodstva, stepen njegove podređenosti interesima klase itd. Dr M. Pečujlić, Budućnost koja je počela, IPS, Beograd, str. 40 i Horizonti revolucije, IPS, 1971, Beograd. 145

Sukob sa staljinizmom aktivirao je potencijale revolucije koja je ostala sa­ mosvojna i pored etatističke organiza­ cije. Naime, uspešna odbrana od stalji­ nističkog napada se može shvatiti samo kao odbrana sopstvene revolucije. Pru­ žanje podrške vodstvu bila je manifesta­ cija odbrane slobode i nezavisnosti. U ovim izvanredno teškim okolnostima na­ staje veliko kritičko preispitivanje eta­ tističkog koncepta kao i realne okolnosti za razvoj ka samoupravljanju. Taj oslo­ bodilački momenat bio je u stvari dubo­ ko ukorenjen u pokretu, što je bilo od­ lučujuće i za otvaranje — »nove alterna­ tive«. To je onda i objašnjenje zašto ini­ cirane promene uspevaju da se održe, razviju uz široku podršku masa i nailaze na plebiscitarno prihvatanje od socijal­ nog pokreta koji je, i pored etatističke organizacije, i dalje živeo.4) Prema tome, svi oni spoljni podsticaji bili su presudni <) Dr Vojin Milić prilikom rasprave o stabil­ noj organizaciji društva ističe: »Postavlja se pitanje: u čemu se sastoje preduslovi sta­ bilnosti oblika organizacije. Društvena moć svakako nije dovoljno, utoliko više što je ovaj proces u velikoj meri decentralizovan. Od presudnog značaja koliko se proces uklo­ pio u društvo, koliko je on našao ili uspeo da stvori realne snage ono što se popularno naziva širokom društvenom osnovom«. Videti: Promene klasne strukture savremenog jugoslavenskog društva, JUS, Beograd 1966, str. 241. 146

samo utoliko ukoliko su naišli na »plod­ no tle« — živi pokret. Međutim, koliko su navedene istorijske okolnosti značajne za objašnjenje uvođenja socijalističkog samoupravlja­ nja, toliko je za razumevanje njegove pri­ rode važan i stepen izgrađenosti etatis­ tičkog načina proizvodnje. Snaga koja je nađena u autentičnoj revoluciji i so­ cijalnom pokretu da se, kao odgovor sta­ ljinističkom izazovu, otvori samoupravni put razvoja, ipak ne objašnjava i važne karakteristike razvoja samoupravnog so­ cijalizma. Samoupravna organizacija globalnog društva nije se razvijala onom brzinom kojom se razvijala etatistička organiza­ cija. Razlozi su dijametralno suprotni, jer dok se koncentracija moći brzo stva­ ra — dekoncentracija te moći je relativ­ no sporija. Mada je u nas značajno sma­ njen i razvlašćen državni aparat, ipak još za dugo posle uvođenja samouprav­ ljamja, državna svojina ostaje dominant­ na. Razvoj samoupravljanja zavisio je od tempa odumiranja etatizma, koliko i ka­ ko su se svojinska prava prenosila sa viših na niže instance, do društvene os­ nove, tj. kojim tempom se stvarala dru­ štvena svojina, kao osnov razvoja samo­ upravljanja. Način stvaranja samouprav­ ljanja na osnovama društvene svojine, ili same društvene svojine, vršio se kroz odumiranje etatizma, a ovo odumiranje 147

kroz decentralizaciju. U stvari, ono jc nastajalo u okviru radnih jedinica, dok se u ostalim delovima društva zadržavao relativno isti odnos. I tako se od početka samoupravljanje javljalo kroz decentrali­ zaciju, kao celovit način proizvodnje i globalne organizacije društva, što je dalo tok njegovom daljem razvoju. Naime, što se dalje razvijalo kao neceiovito to je poprimalo osobenosti istorijskog »hibrida«. Etatizam se zadržavao, kroz decem tralizaciju kao decentralizovani etatizam^ (centralna administracija koja je izgubila^ niz prava, republička, opštinska itd.), a' samoupravljanje se razvijalo u okvirima radne organizacije kao parcijalno samo­ upravljanje. Globalna, organizacija dru­ štva, i organizacija proizvodnih snaga,' razvija se kroz spoj decentralizovanog etatizma i parcijalnog samoupravljanja, gđe korak ka nestajanju jednog znači ko­ rak ka nastajanju drugog. Naravno, ovo »dvovlašće« rađa potre­ bu za novim odgovorom, utoliko pre, jer je takva situacija neodrživa duže vrcme. Reakcija koja sc nužno javlja, jeste tež­ nja za integralnim, celovitim samouprav­ nim sistemom, za razlučivanjem istorij­ skog hibrida, za samosvojnom samoup­ ravnom organizacijom. Neminovno se postavlja pitanje, da li samoupravljanje može i dalje da se razvija ukoliko ostane u okvirima radne organizacije, odnosno, da li društvena svojina može biti parci148

jalna, tj. može li se odlučivati o uslovima i rezultatima rada bez zahvatanja u celinu društva? U tom smislu, može se govoriti o dve bitne različite etape u razvoju samoup­ ravnog socijalizma u nas, odnosno, orga­ nizaciji društva i proizvodnih snaga koje se zakonito razvijaju.5) Prva, u kojoj se stvara spoj parcijalnog samoupravljanja i decentralizovanog etatizma i koja vre­ menski traje do šezdesetih godina, prak­ tično do društvene i privredne reforme, i druga, u kojoj se kao reakcija na istorijski hibrid javlja težnja za celovitim samoupravljanjem i koja traje i danas. U teorijskom smislu industrijalizacija u okviru razvijenog, celovitog samouprav­ ljanja ima bitno drukčiju ulogu i mesto od one u etatizmu. Naime, ona se javlja kao neprinudna. Ali, u praktičnom ispoljavanju, industrijalizacija je, s jedne strane, ■zbog tek započetog procesa raz­ voja proizvodnih snaga, a s druge, zbog hibridnog odnosa etatizma i samouprav­ ljanja, ponovila i morala da ponovi ka") Originalno stanovište o promenama koje se zakonito razvijaju zastupa dr M. Pečujlić za koga se razvoj socijalizma odvijao kroz os­ novne pravce dijalektičke promene: revolu­ cionarni etatizam se pretvara u birokratski, a ovaj u decentralizovano i parcijalno samo­ upravljanje, odnosno ovaj tip u integralno samoupravljanje itd. Videti: Horizonti revolucije, IPS, Beograd 1971. godine. 149

rakteristike etatističke industrijalizacije. Umnogome je ona ostala usiljena koncen­ tracija proizvodnih snaga, instrument do­ stizanja modernog društva, i objektivno čini čoveka i dalje sredstvom proizvod­ nje. U tom smislu dr Z. Vidaković indi­ kativno zaključuje o vezi između tek za­ počete industrijalizacije i »ranog« samo­ upravljanja: »Pokrenuto u ranoj fazi in­ dustrijalizacije samoupravljanje je popri­ milo mnoga obeležja društvenih proinena svojstvenih toj fazi. Te promene su imale dvojaka dejstva. S jedne strane, unutar protivurečnih odnosa proizvodnje ponovljena su u više ili manje izmenjenom obliku — mnoga svojstva društve­ nih promena iz odgovarajuće faze kapi­ talističke industrijalizacije (usitnjena akumulacija viška rada na bazi eksten­ zivne upotrebe radne snage; produžava­ nje radnog dana — naročito za masovan sloj radnika — seljaka — akumulacija u obliku apsolutnog viška vrednosti; bit­ no ograničenje potrebnog rada — potro­ šnje prozivođača — i time uslovljeno ograničenje njihovih sposobnosti, podela rada svojstvena najamnim odnosima; ma­ sovna migracija agrarnog stanovništva i industrijska kao i urbana akumulacija pod uslovima nepovoljnim za masu indu­ strijskih radnika). Ova svojstva društve­ nih promena nametnula su bitno društveno-dstorijska ograničenja radničkog sa150

moupravljanja, a u zonu samoupravlja­ nja prenala mnoge fundamentalne protivurečnosti kapitalističke (ili i etatisti­ čke) industri j alizacij e« .*) Dakle, nerazvijenost proizvodnih sna­ ga je omeđila i samo delovanje industri­ jalizacije^ razvoj samoupravljanja. Međutim, i'sam “»hibridni« karakter na­ čina proizvodnje društva je uslovljavao ovakvo delovanje industrijalizacije, od­ nosno, između nje i »ranog samouprav­ ljanja«' uspostavlja se dijalektička veza. InđUšTrijatfžacija će vremenom dobiti je­ dan novi kvalitet, i to u meri u kojoj se razvija samoupravni sistem, u klici celovit, što je zavisilo od toga kojim su tem­ pom odluke o načinima daljeg razvoja proizvodnih snaga prelazile u ruke aso­ cijacije koje se stvaraju u osnovi dru­ štva. 2. Karakteristike ranog razdoblja sa­ moupravne organizacije društva — spoj decentralizovanog etatizma i parcijalnog samoupravljanja Osnovne karakteristike ranog razdob­ lja samoupravne organizaoije društva proizlazi iz laganog procesa deetatizacije i »ćelijskog« formiranja samoupravljanja •) Dr Z. Vidaković: Moderne proizvodne snage i revolucionarna praksa, IPS, Beograd 1971, str. 169. 151

u okviru radnih organizacija. Taj proces je započeo sa dve orijentacije: prvo, uvo­ đenjem društvene svojine i drugo, preno­ šenjem prava odlučivanja na radne ko­ lektive.7) U stvari, okosnicu novog načina pro­ izvodnje predstavlja radničko samouprav­ ljanje. Donošenjem Osnovnog zakona o upravljanju državnim preduzcćima i vi­ šim privrednim udruženjima od strane radnih kolektiva, otvoren je ovaj proces razvoja, ali je domašaj orijentacije, u prvo vreme bio vrlo ograničen, čak i pravno. Pomenutim zakonom je izvršeno konstituisanje radničkih saveta, kao ko­ lektivnih organa upravljanja, ali su oni dobili minimalna prava. Na primer, u oblasti radnih odnosa, kao i u uprav­ ljanju preduzećem, jaka ovlašćenja su zadržali direktor i uprava preduzeća. Čak je i veza sa višim nivoima bila skoro identična kao i ranije, a putem opera­ tivnih planova u osnovi i dalje je cen­ tralistički vršeno određivanje svih eleme­ nata privrede — od proizvodnje do raspodele. Razvoj samoupravljanja dobio je zna­ čajniji impuls, na političkom planu, pre­ 7) Dr D. Bilanđžić smatra da je KPJ razradila tri stava koji su od značaja za dalji razvoj: 1) odumiranje države koja odmah otpočinje; 2) distanciranje partije od države i 3) uvo­ đenje društvene svojine. Dr D. Bilanđžić, Ide­ je i praksa društvenog razvoja Jugoslavije 1945—1973, Komunist, Beograd 1973. 152

nošenjem prava na niže jedinice, a na ekonomskom, ukidanjem državnog plani­ ranja i stvaranjem novog privrednog si­ stema, koji je polazio od planova radnih organizacija. To u suštini i dalje pred­ stavlja etatistički sistem, jer umeslo na­ turalnih okvira uvedeni su novčani, ali oni su se kao i ranije centralistički od­ ređivali. Država je i dalje određivala, a i zahvatala, sve preko propisanih plata, nadnica itd. (dr D. Bilandžić zaključuje da je sve, od opticajnog kapitala do in­ vesticione politike i proširene reproduk­ cije, bilo van realnog domašaja radnih organizacija). Najhitnije ie, svakako, da je društvena akumulacija ostala u ruka­ ma državnih organa (saveznih, republič­ kih, opštinskih). U periodu 1954—1958, novim siste­ mom raspodele vrši se dalji razvoj samo­ upravljanja. Naiime, pored centralnog od­ ređivanja platnog fonda, konstituisala se i dobit preduzeća (doduše minimalna), što je uslovilo da su preduzeća mogla sama da nabavljaju neka sredstva za proizvodnju. Investicije fondova i dalje su ostajale u rukama državnih organa — najvažniji instrument njihovog zahvatanja i na toj osnovi i kontrole proizvod­ nje (u celokuipnom periodu na primer, investicije organa federacije činile su 40,0%- svili investicija}; U ovom^peTiodu postaje ključno pitanje, društvena aku­ mulacija (investicije, prosta i proširena 153

akmnulacija itd.) kao kriterij deetatiza­ cije i razvoja samoupravljanja. Šezdesetih godina (1958) je menjan ovaj odnos — kroz izmenu zakona o rad­ nim odnosima — između čistog prihoda i fondova i dohotka. "Radne organizacije su dobile pravo da samostalno odlučuju o proporciji raspodele. Ali, i dalje je dr­ žava, naročito kroz ^poreze i doprinose, raspolagala znatnim đelom viška rada (federacija, republika, opštine).") Sa stanovišta samoupravljanja, celokupni period se može okaraklerisati kao njegov normativni razvoj, od formiranja samoupravnih radnih organizacija do do­ nošenja niza instrumenata proizvodnje i raspodele, odnosno ono je više postojalo kroz akta, propise itd. Iako se centra!izovani etatizam počeo da raspada, on je kroz društvene odnose zadržao niz ele­ menata društvene moći. Sociološki je re­ lativno konstatovati da su društveni ok­ viri za razvoj samoupravljanja u ovom periodu bili preuski, te je ono ne samo bilo normativno, već i parcijalno — autarhično. Samoupravni način proizvodnje društva je počeo da se rađa na nivou radnih organizacija i tu se »uokvirio«, što znači da radne organizacije nisu bile niti horizontalno, niti vertikalno povezaB) Videti o ovome dr M. Pečujlić, dr D. Bilandžić, D. Ničić i dr J. Stanko vic. Socijalna struktura i politički sistem, Beograd 1967, sveska I. 154

ne u jedinstveni sistem. Jedan deo dru­ štvene moći zasnovan je u radnim orga­ nizacijama koje su delovale kao »hiljadu jezera«, a drugi u različitim segmentima još uvek etatističke organizacije društva. Iako je još uvek znatna koncentracija sredstava u rukama države koja je ona upotrebljavala za industrijalizaciju zem­ lje, s jedne strane, relativno oslobođena inicijativa proizvođača, kroz samouprav­ ljanje, s druge, uslovila je da ovaj pe­ riod karakteriše izvanredno visok stepen razvoja proizvodnih ^snaga^i' lndustrijaTTzacije/koj l j e u jednoj poluetapi (T953— 1958) bio najviši u ■celokupnom socijalis­ tičkom postojanju"naše zajednice. 3. Rano razdoblje samoupravljanja i brza industrijalizacija*) U »ranom« razdoblju samoupravlja­ nja, industrijalizacija i dalje počiva na snažnoj akumulaciji sredstava i još uvek traje »eksproprijacija« svih proizvođača, a naročito poljoprivrednih i poljopriv­ rede u cei ini. Poljoprivreda je, i tada, značajna po mnogo čemu: od 1952. do 1962. ona je učestvovala materijalno, sa 1/4 *) Svi podaci u ovom delu, sem ako to nije navedeno u fusnoti, korišćeni su iz publi­ kacija: Jugoslavija 1945—1964, SZS, 1965. i Materijalni i društveni razvoj Jugoslavije 1947—1972, SZS, 1974. 155

u nacionalnom dohotku, ili od 35,0% do 25,0% u društvenom proizvodu, odnosno od 61,0% do 50,0% u ukupnom stanov­ ništvu.®) Smanjivanje udela poljoprivre­ de dalji je uslov industrijalizacije, što se postiže kroz brže materijalno i ljudsko »odlivanje« iz poljoprivrede i prelivanje u ostale grane privrede. Već pedesetih godina industrija zau­ zima dominantno mesto u privredi. U 1952. godini ona akumulira 65,6% svih investicija, učestvuje sa 47,0% u nacio­ nalnom dohotku u stalnim cenama, a sa 35,3% u tekućim. Učešće u društvenom proizvodu raste od 22,0% u 1952, na 31,0% u 1962. Od svih fondova u privre­ di, industrijski čine 68,4%. Ona učestvu­ je sa 60,0% u izvozu, zapošljava 1952. oko 33,4% sveg zaposlenog osoblja u privredi itd. To su samo neki indikatori ključne uloge i položaja industrije, koji su utoliko značajniji, ukoliko se ima u vidu da je »ekonomska blokada« pogo­ dila njen razvoj, naročito tzv. »bazičnu« industriju, i izazvala niz preorijentacija.•) •) Doduše u ovoj fazi ulaganja u poljoprivredu su veća nego u etatističkom periodu. Na primer, 1953. — 5,0°/o od ukupnih investicija u odnosu na svega 0,7% u 1951. U 1959. ona dostižu najveći postotak u ukupnim — 15,9% ili 20,0% u privrednim investicijama. Svi po­ daci u ovom delu preuzeti su iz: Jugoslavija 1945—1964, SZS 1965. i Materijalni i društve­ ni razvoj Jugoslavije 1947—1972. godine, SZS, 1974. 156

Na početku ranog razdoblja samouprav­ ljanja završeni su tzv. ključni objekti, energetska i sirovinska baza, što je činilo osnovu daljeg razvoja. Brz razvoj proizvodnih snaga dobij a svoj sintetički izraz kroz rast nacional­ nog dohotka, industrijske proizvodnje, odnosno, društvenog proizvoda. Od 1950. do 1960. nacionalni dohodak je u nas ra­ stao po stopi"od" oko 10,0% godišnje, što se smatra jednim od najviših u sveruTTFo -stopi' 'Industrijskog razvoja naša zemlja je, takođe, jedna oa prvih u sve­ tu. U navedenom periodu ova stopa je iz­ nosila 13i4%_(kao i u Japanu). Višu sto­ pu imala je samo Bugarska 13,8%, dok je u Rumuniji ona bila 11,2%, u SŠSR-u 10,8%, ČSSR-u 9,3%, Francuskoj 5,2%, Engleskoj 2,1% itd.11) Buran razvoj industrijalizacije ogleda se i u rastu društvenog proizvoda. U eta­ tističkom periodu on je rastao po stopi ,0) U tom periodu samo SSSR od socijalistič­ kih zemalja ima veću stepu rasta — 10,4°/o, a Bugarska 9 ,2 % , Rumunija 8 ,8 % DR Nemačka 8 ,6 % , Poljska 8 ,0 % , ČSSR 7 ,2 % , Ma­ đarska 7 ,1 % itd. Razvijene kapitalističke zem­ lje imaju takođe manju stopu i to znatno. Na primer, SR Nemačka 7 ,4 % , Austrija 5,7%, Italija 5,3%, Francuska 4 ,4 % , Švedska 3,5% itd. Nerazvijene ili relativno nerazvijene ka­ pitalističke zemlje još manju — Grčka 5,6%, Spanija 5,2%, Portugalija 4,0% itd. M) Videti: Dr N. čobeljić, Politika i metodi privrednog razvoja Jugoslavije, Beograd 1965. godine. 157

od 2,0% godišnje. Od 1953. do 1957. ta je stopa iznosila 10,2%, a kasnije je opa­ la na 6,9%. Značajna je činjenica da je društveni proizvod brže rastao u društve­ nom nego u privatnom sektoru, što se može objasniti činjenicom otvaranja pro­ stora za delovanje ekonomskih zakonito­ sti u društvu (u prvom je taj rast bio po stopi od 9,7%, a u drugom 5,8%). Samo u prvoj poluetapi, od 1953. do 1957. go­ dine, rast u privatnom sektoru je veći i iznosi 13,3% prema 8,6% u društvenom, a u sledećoj opada na 1,2%, dok u dru­ štvenom sektoru raste na 10,7%. Rast društvenog sektora je najznačaj­ nija osnova daljeg kretanja industrijali­ zacije. Udeo društvenog sektora u dru­ štvenom proizvodu u 1947. je iznosio 59,5%, 1952. — 67,1%, a 1962. — 74,5%. ili 2/3 društvenog proizvoda. Udeo pri­ vatnog sektora je opao od 40,5% u 1947. na 32,9% u 1952., odnosno na 25,5% u 1962. godini. Istovremeno, (imajući u vi­ du da je najveći deo poljoprivrede u pri­ vatnim rukama), opao je udeo poljopriv­ rede, a uvećao se kod ostalih delatnosti, posebno industrije. Industrijalizacija u ovom periodu pro­ širuje pođelu rada, što ima nekoliko važ­ nih dimenzija. Pedesetih godina poljo­ privreda je zauzimala dominantno mesto u društvenom proizvodu učestvujući sa 33,3%, a šezdesetih godina njeno učešće je opalo na 27,7%, tako da to mesto pre158

uzima industrija čiji je rast evidentan, od 22,0% na 31,0%. Istovremeno, pove­ ćava se učešće onih grana privrede koje se mogu oceniti kao savremene i saobrazne višem stepenu podele rada (sao­ braćaj i veze, trgovina i ugostiteljstvo, komunalne delatnosti itd.). Napor da se razviju ostale grane priv­ rede, sem industrije, može se ilustrovati važnim pokazateljem — investicionim ulaganjima. Na primer, od ukupnih in­ vesticija u osnovna sredstva privrede u 1952. na industriju je otpalo 59,9%, a 1962. — 32,0%. Opadanje investicija u industriju za skoro 1/2 istovremeno zna­ či njeno povećavanje u drugim delatnostima. Na primer, u trgovini i ugostitelj­ stvu od 0,9% na 3,9%, komunalno-socijalnoj delatnosti od 1,5% na 6,6%, dru­ štvenim delatnostima i službama od 0,9% na 3,5%, a najviše u stambeno-komunalnoj delatnosti od 11,3% na 28,0%. Posmatrana kroz ovaj indikator ^investicio­ na ulaganja su u 1952. bila u privredi 70,5%, u neprivredi 29,5, odnosno 1962. godine u privredi 60,9%,a u neprivredi 38,1%. U ekonomskom smislu, investi­ ciona ulaganja označavaju prestrukturizaciju namene i težnju da se poboljša oj> šti nivo standarda (izgradnja stanova, po­ boljšanje usluga i društvenih službi itd.), dok u sooiološkom smislu — dalje pove­ ćanje društvene podele rada. 159

Industrijalizaciju u ovom periodu karakteriše i napor da se što više razvije proizvodnja. O tome rečito govori, pre svega, podatak o tehničkoj strukturi os­ novnih sredstava društvene privrede. Dok je u 1952. godini 56,9% sredstava bilo uloženo u građevinske objekte, zbog ne­ dostatka zgrada, a u opremu (sredstva rada) 41,4% u 1962. skoro da je taj od­ nos izjednačen — u građevinske objekte je uloženo 49,1% u opremu 46,8%. To istovremeno prati težnja da se u osnovnim fondovima (fondovi za proiz­ vodnju) nađe više sredstava nego u osta­ lim fondovima na nivou zajednice. U 1952. bruto investicije u osnovne fondo­ ve iznosile su 32,0%, a u 1962. su se uve­ ćale na 35,3% svih fondova (uz istovre­ meno značajno opadanje troškova za opštu potrošnju, pre svega, za narodnu odbranu od 17,6% na 10,6%). Sa ovim je povezano i nastojanje da se investiciona sredstva decentralizuju. Dok u 1952. godini privredne i nepriv­ redne organizacije raspolažu sa 22,0% svih investicionih sredstava, dotle je 78,0% ovih sredstava u rukama federa­ cije. U 1962. privreda raspolaže sa 37,4% sredstava, a fondovi federacije sa 30,5%. Sve navedeno ima za rezultat materi­ jalno povećanje proizvodnje, što ćemo ukratko prikazati. Pre svega, ukupna pro­ izvodnja rasla je od 1953. do 1962. po prosečnoj stopi od 12,1%. Uvećanje sred160

stava rada je bilo čak i veće — 12,5% ili su se sredstva rada udvostručila, a u ne­ kim granama industrije čak i utrostru­ čila. Proizvodnja reprodukoionog materi­ jala je rasla po stopi od 11,5%, a daleko više proizvodnja potrošne robe — 13,2%, što je znak orijentacije na razvoj stan­ darda. Industrija kao stožer ovog burnog uvećanja takođe beleži izvanredno brzi rast. Proizvodnja sredstava rada u indu­ strijskim proizvodnim granama raste po stopi od 10,0%, a takođe i mehanička snaga pogonskih mašina. Energetika po­ kazuje najviše stope i raste do 14,7%. Ukupna zaposlenost je rasla po stopi od 7,7% i najveća je u posleratnom pe­ riodu. Na ovakav razvoj zaposlenosti deluje brz privredni rast, s jedne strane, a s druge, pritisak radne snage sa sela. Mada u ovom periodu dolazi do promena u prirodnom kretanju stanovništva, na­ ime, do opadanja prirodnog priraštaja od 17,9% u 1952. na 13,2% u 1957. te 12,0% u 1962, kao posledica pada stope nataliteta i mortaliteta, ipak je veliki pri­ tisak na zapošljavanje.11) Kako smo istakli, neposredno posle rata povećan je prirodni priraštaj koji počinje da se realizuje u ovom periodu, negde oko šezdesetih godina, kada sta­ saju za aktivnost posleratne generacije. '*) Videti: Dr M. Rančić, Fertilitet autohtonog i migrantskog stanovništva u Jugoslaviji, IDN, 1973. godine, Beograd. 161

Međutim, pritisak sa ove strane je samo manjim delom, a većim je uslovljen pre­ laskom sa sela koji se najintenzivnije od­ vija u ovom periodu. Stopa zapošljava­ nja izrazito raste i obim zaposlenosti do­ bij a sledeći izgled. U 1952. svaki deseti stanovnik je bio zaposlen, a 1962. svaki šesti. Ovakav tempo zapošljavanja direkt­ no je uslovio promenu, kako kvantitativ­ nu tako i kvalitativnu, u vrsti zaposleno­ sti (tipu sektora). Dok je 1953. dakle, na početku ranog razdoblja samoupravlja­ nja, u primarnom sektoru bilo 66,7% ak­ tivnih, šezdesetih godina ih je 57,0%. Udeo u sekundarnom sektora se uvećao, od 15,2% na 22,0%, a u tercijarnom od 12,2% na 16,5%.1S) Zapošljavanje je u osnovi, i dalje, ekstenzivnog karaktera, s jedne strane, jer je nekvalifikovana radna snaga sa sela i dalje najbrojnija u masi zaposlenih, a s druge, zato što je stopa zapošljavanja, koja u ovom periodu iznosi 7,7%, rasla brže od produktivnosti rada — 4,2%. Ovakav razvoj, u kome se zaposlenost brže povećala od proizvodnje, iako je ova bila najveća u celokupnom periodu, po­ sebno je uticao na novu etapu društveno-ekonomskog razvoja koja je započela privrednom i društvenom reformom. IS) Izvori: knjiga II popisa stanovništva 1953. »Ekonomska obeležja stanovništva« i knji­ ga III popisa 1961. »Ekonomske karakteris­ tike«. 162

II

glava

RANO RAZDOBLJE SAMOUPRAV­ NOG SOCIJALIZMA I UTICAJ INDUSTRIJALIZACIJE NA SOCIJALNU STRUKTURU NAŠEG DRUŠTVA 1. Izmene u »klasnim ostacima« pod uticajem industrijalizacije Sa promenom globalne organizacije društva i načina proizvodnje, promenjen je i odnos prema »klasnim ostacima«. Industrijalizacija u okviru samouprav­ ljanja, kao i ranije, imala ie zadatak: trajno proširivanje društvenog -sektora- ! vatneg u s o c ij a lis t ič k i s e k to r. Ali, za razliku 'etatističke industrijalizacije, pro­ menjen je način njenog delovanja. Ona je sve više trebalo da bude nenasilna, i to ne u smislu odstupanja od pravca, već po tome što bi se to »pretapanje« vršilo saobrazno narastanju proizvodnih snaga i socijalističkih tendencija koje nosi ovaj razvoj. U stvari, društveno-politički aspekti industrijalizacije polako je trebalo da ustupaju mesto društveno-ekonomskim aspektima. Karakteristično za ovaj period je nastojanje da se na sve neprinudniji način otvori prostor za »so­ cijalizaciju ostataka klasnog društva« i to, kroz njihovo uklapanje u robnu pro163

izvodnju, što je, u stvari, donelo niz zna­ čajnih socioloških obeležja industrijaliza­ ciji i njenom uticaju na »klasne ostatke«. Valja, naravno, istaći da je ceo proces u znatnoj meri zavisio i od toga u kome stepenu se vršilo prevladavanje hibrid­ nog društvenog sistema. A. Industrijalizacija i individualno seljaštvo Od svih »klasnih ostataka«, individu­ alno seljaštvo je bilo daleko brojnije, čak u ćelom periodu ranog razvoja i do ^95% (a poljoprivredna proizvodnja je ^ajviše angažovala stanovništvo — od 60% u 1953. do 50,0% u 1961. godini). Industrijalizacija je i dalje uključivala niz značajnih mera neekonomske prinude (investiciona politika, porez, niske cene poljoprivrednih proizvoda itd.), ali pola­ ko su na značaju dobijali ekonomski sti­ mulansi koji je trebalo da izvrše trans­ formaciju seljaštva saobrazno proizvod­ nim granama u društvenom sektoru. U tom smislu postojalo je nekoliko momenata razvoja poljoprivrede. Prvo, u okviru socijalizacije sela najznačajniji je bio razvoj društvenog sektora poljopriv­ rede, kao osnove podruštvl javan ja indi­ vidualnog seljaštva, odnosno, stvaranje i uvećanje: (a) krupnih dobara, (b) inves­ ticionih ulaganja i (c) tehnike i tehnolo­ gije. 164

Drugo, socijalizacija individualnog se­ ljaštva temeljila se na razvoju socijalis­ tičkog zadrugarstva. Ali, dok je u etatis­ tičkom periodu metod i oblik bio nasilni ulazak seljaštva u seljačke radne zadru­ ge, dotle su u fazi ranog razvoja samo­ upravljanja opšte zemljoradničke zadru­ ge postale osnova razvoja kooperacije i uopšte pomoći individualnom seljaštvu.14) H) U Programu SKJ je ukratko dat ovaj kon­ cept prema individualnom seljaštvu, na sledeći način: »Politika SKJ u oblasti poljo­ privrede sastoji se u postepenom podruštvljavanju procesa proizvodnje u poljopriv­ redi. .. a bez nasilnog diranja u individualno vlasništvo nad zemljom... Jačanje socijalis­ tičkih odnosa na selu vezano je s razvitkom socijalističkih poljoprivrednih organizacija s modernim sredstvima za proizvodnju i sa stručnim kadrovima, sa sve većim uticajem tih organizacija na način obrade i iskorišćavanja zemlje, sa sve složenijim uticajem na individualne proizvođače da stupaju u naj­ razvijenije oblike socijalističke kooperacije... Opšta zemljoradnička zadruga je jedna od pogodnih formi kojima se postepeno prevazilazi sitno sopstvenička stihija i razvija krup­ na socijalistička proizvodnja... idući za sopstvenim interesima i interesima društvene zajednice... seljak sam treba dobrovoljno da se odluči o svom uključivanju u socija­ lističku kooperaciju... Neophodno je snabdevati poljoprivredu industrijski savremenim sredstvima za proizvodnju (hemijska sredstva, mašine itd.). To je po našem miš­ ljenju jedno od ključnih pitanja razvoja i u tome leži značaj industrijalizacije kao fak­ tora i društvenog sektora kao uslova za raz­ voj ćele poljoprivrede«. Kultura, Beograd 1968. godine. 165

Međutim, akcenat je bio stavljen na raz­ voj društvenog sektora poljoprivrede, a naročito, u tehničkom i tehnološkom po­ gledu. Jačanje individualnog seljaštva u tom pogledu nije bila orijentacija, jer kako ističu neki autori, postojala je bo­ jazan od mogućih »kapitalističkih ten­ dencija« na selu koja nije bila oprav­ dana.15) Treće, u ovom periodu je došlo do snažnijeg delovanja tržišnih zakonitosti, što unosi diferencijaciju u individualno seljaštvo. Naime, etatističkom industri­ jalizacijom individualno seljaštvo je bilo svedeno u naturalne okvire, dok se u ok­ viru ranog razdoblja samoupravljanja u njemu javljaju razlike u socijalno-ekonomskom pogledu. Četvrto, razvoj društvenog sektora privrede i dalje je privlačio radnu sna­ gu, tako da je dolazilo do sve brže trans­ formacije sela. Upravo ova četiri momenta predstav­ ljaju osnovne elemente industrijalizacije ranog razdoblja i bitno zasecaju u indi­ vidualno seljaštvo, izazivaju promene u njemu i raslojavaju ga. Ukažimo zato ukratko na dejstvo svakog ovpga elemen­ ta ponaosob.

IS) Videti: Dr D. Bilandžić, navedeno pod 7). 166

a) Razvoj društvenog i individualnog sektora poljoprivrede Indeks poljoprivredne proizvodnje, kao sintetički izraz rasta, pokazuje da je do 1957. brže rasla poljoprivredna proiz­ vodnja u individualnom sektoru (indeks 150 prema 148 u društvenom), dalje ona opada na 144, a društvenog sektora raste na 315, odnosno, na kraju perioda in­ deks individualnog sektora iznosi 164, a društvenog 420 (u 1964. godini). Iz ovo­ ga proizlazi da je za oko 3 puta više po­ rasla proizvodnja u društvenom sektoru poljoprivrede. Brži razvoj društvenog sektora poljo­ privrede uslovila su četiri činioca. Prvo, investiciona ulaganja od 12,0% u 1952., narastaju na 16,0% ukupnih inveslačija uloženih u privredu. Drugo, brz je rast mehanizaoijske (tehničke) opremljenosti. U celini uzev ova opremljenost je bila niska pedesetih godina. Na primer, 95,0% vučne snage i energije u poljoprivredi je činila stočna, a svega 5,0% mehanička vučna snaga. U 1964. taj se odnos une­ koliko promemio jer jc 65,0% činila sto­ čna, a 35% mehanička vučna snaga. Me­ đutim, nešto bolji odnos imala su dru­ štvena gazdinstva kod kojih je 1951. bilo 84,0% mehaničke vučne snage, a 1962. čak 91,0%. Treće, veličina, društvenih gazdinstava je postala skoro odlučujući činilac teh­ ničke i tehnološke prednosti. Na primer, 167

prosečna veličina zemljišta u individual­ nom sektoru u 1952. je iznosila 4,0, a 1962. se znatno uvećala na 4,2 ha. U dru­ štvenom sektoru, naprotiv, pedesetih go­ dina iznosila je 248 ha, a šezdesetih go­ dina se uvećala na 449 ha. Stoga i ne čudi što je u 1951. na jedan uslovm trak­ tor u privatnom sektoru dolazilo čak 9.558 ha, a u društvenom samo 425 ha. U 1964. taj odnos je još povoljniji za društveni sektor: na 1 uslovni traktor dolazi svega 21 ha, a u privatnom 1.091 ha. Četvrti činilac se odnosi na pnmenu tehnoloških dostignuća, a pre svega, hemizaoije. U društvenom sektoru korišćenje svih hemijskih sredstava u 1957. g. je iznosilo 56,0% a u 1964. se uvećalo na 60,0%. Naravno, da se sve ovo moralo odra­ ziti i u proizvodnji društvenog sektora. Iako po obimu zaista »liliputanac« dru­ štveni sektor poljoprivrede je od svega 15% učešća u poljoprivrednoj robnoj proizvodnji, neposredno posle rata, žabe ležio porast tako da je 1957. ovo učešće iznosilo 30,0%, a 1964. čak 41,0% celokupne proizvodnje (valja istaći da je sve­ ga 300.000 ljudi radilo u društvenom sek­ toru poljoprivrede, 1952. — 129.000, a 1962. — 281.000 prema četiri do pet iniliona aktivnih seljaka i da je odnos dru­ štvenih gazdinstava prema individualnom bio 1 : 99). 168

Sve do 1957. godine učešće individual­ nog sektora u tržnim viškovima je veće od društvenog sektora. Međutim, nave­ dene godine učešće društvenog sektora je iznosilo, kod pšenice 50%, kod kuku­ ruza 41,096 itd. Mada je, u celokupnom periodu, individualni sektor ne samo broj­ niji, već i u celini više proizvodi, društve­ ni sektor postaje šezdesetih godina trži­ šni snabdevač većim delom, dok selja­ štvo žitarice uglavnom koristi za svoju upotrebu. U celini razvoj poljoprivrede u ovom periodu je izvanredno brz, naročito raz­ voj društvenog sektora poljoprivrede i spada, po nekim ocenama, u najviše u Evropi.14)

>*) Dr P. Marković smatra da je ovaj razvoj u nas bio jedan od najvećih u svetu: »Za poslednjih 20 godina — kaže on — stopa rasta jugoslovenske poljoprivrede je iznosila oko 4,2%... na osnovu podataka F.A.O-a in­ deks porasta poljoprivredne proizvodnje u socijalističkim zemljama Evrope (sem Jugo­ slavije) iznosi 67%, u razvijenom regionu Zapadne Evrope i S. Amerike 42%, u neraz­ vijenom — Azija (sem NR Kine), Africi, J. Americi — 37%, a u Jugoslaviji 87,0%. Po­ rast poljoprivredne proizvodnje u Jugosla­ viji u tom periodu spada u najveće u Evro­ pi«. Dr P. Marković, 30. godina jugoslovenske poljoprivrede, Interpres, Beograd 1973, str. 169

b) Razvoj socijalističkog zadrugarstva i individualno seljaštvo Razvoj socijalističkog gazdinstva u ovom periodu pokazuje da opada broj nasilno formiranih seljačkih radnih za­ druga, a da beleže porast opšte zemljo­ radničke zadruge. Pre svega, u njima raste broj zaposlenog osoblja od 60.466 lica u 1953. na 80.232 u 1957. te na 116.291 u 1962. godini. Raste i ukupna poljoprivredna površina, na primer: od 131.716 ha ukupne površine u 1953. rast ide do 961.708 u 1964., od 115.999 obra­ dive površine u 1953. na 895.669 u 1964. godini, itd. Sa opštim razvojem zadrugarstva, na­ ročito posle 1957. godine, uvećava se je­ dan poseban deo seljaštva koji kroz ko­ operaciju — postaje partner socijalistič-kom sektoru seljaci — kooperanti. U 1958. godini njihov broj je iznosio 20.3.000, u 1962. — 730.000 ili 7,896 sveg seljaštva, da bi se 1964. broj popeo na 925.000 ko­ operanata ili 15,0% sveg seljaštva. Te godine oni su činili čak 20,5% aktivnog seljaštva (svaki peti seljak je bio koope­ rant). Pritom, mada ne postoje detaljniji podaci o kooperantima, sa ekonomskog stanovišta se pokazuje da su svi prinosi proizvodnje kooperanata nešto manji ne­ go kod društvenih gazdinstava, ali daleko veći od prinosa nekooperanata. Sa so­ ciološkog stanovišta neosporno je da su oni nosioci ne samo tehničkih, već i so170

cijalnih inovacija na selu i da se isto­ vremeno individualno seljaštvo, po ovom kriteriju počinje da diferencira, što une­ koliko menja njegov unutarnji sastav. c) Socijalno-ekonomsko diferencira­ nje individualnog seljaštva — raz­ voj robne proizvodnje U ranom razdoblju samoupravnog so­ cijalizma, industrijalizacija proširuje i produbljuje socijalno-ekonomsku diferen­ cijaciju kroz delovanje robno-novčanih odnosa. U periodu etatizma individualno seljaštvo je svedeno na naturalnog proiz­ vođača. U periodu ranog razdoblja samo­ upravnog socijalizma uočava se težnja da se ono polako preobrazi u robnog proiz­ vođača.17) Naravno da je ovaj proces dosta spor, jer su okviri individualnog vlasništva na zemlji i kvalitativno i kvantitativno strik­ tno omeđeni i jedva da dopuštaju nave­ denu diferencijaciju (valja imati na umu da individualna gazdinstva zakonski ima­ ju svega do 10 ha zemlje, da ostaju i u ,7) Dr P. Marković ističe novi proces delovanja na selu i kaže: »Već posle rasformiranja SRZ i slobodnijeg razvoja tržišta što je uslovilo prodor robno-novčanih odnosa na selu, naturalno selo se počelo raspadati«. Dr P. Marković, Strukturne promene na selu kao rezultat ekonomskog razvitka, Zadružna knjiga 1963., str. 19. 171

ovom periodu bez radne snage, da su sla­ bo tehnički i tehnološki opremljena itd.). Ipak, delovanje robno-novčanih odnosa se pokazuje i to u više pravaca i u sledećim promenama. Prva promena je u strukturi vrednosnih pokazatelja indivi­ dualnih gazdinstava. Dok je neto prihod individualnih gazdinstava pedesetih godi­ na činio 70% u naturalnom i 30% u nov­ čanom obliku, 1957. se već menja tako da je 49,0% u naturalnom, a 51,0% u novčanom obliku. Šezdesetih godina on je iznosio čak 61,0% u novcu, i svega 39,0% u naturalnom obliku.18) Druga promena je u strukturi veličine individualnih gazdinstava, što se može uočiti iz sledeće tabele: T ab e la : 14.

Promene u strukturi veličine individualnih gazdinstava

ii_it ifjl il ji

L U lili >8) Videti: »Materijalni i društveni razvoj Jugo­ slavije 1947-1973.«, SZS, 1973. godine. 1#) Pokazuje se da takva gazdinstva ima naj­ veći broj seljaštva. Tako 1960. do 3 ha je u nas bilo 40,2% svih gazdinstava, sa 39,5% stanovništva, a svega 18,7% zemlje. Videti: Dr P. Marković, navedeno pod 17). 172

Od 1949. do 1955. opada broj najma­ njih gazdinstava (i površine koje im pri­ padaju), a od 1955. do 1960. opadaju i ona od 2 do 5 ha. U stvari, vrši se uve­ ćavanje, u našim prilikama, srednjih i krupnih gazdinstava (najbrojnija ipak ostaju gazdinstva sa 2 do 5 ha zemlje). Ako je usitnjavanje poseda bio odgovor seljaka na nasilnu kolektivizaciju, »okru­ pnjavanje« koje se javlja u ovom perio­ du jeste svakako uslovljeno delovanjem robno-novčanih i drugih činilaca (proda­ ja zemlje i prelazak u gradove i druge privredne delatnosti, itd.). Treća promena je povezana sa predhodnom i sastoji se u tome što je opa­ danje najmanjih poseda praćeno smanji­ vanjem seljaštva koje ima male posede. Prema popisima stanovništva ovo opa­ danje je indikativno. Tabela: 15. Promene u Individualnom seljaštvu prema veličini zemlJUnog poseda od 1952—1961.") Zemljišni posed Ukupno Bez zemlje i do 1 ha Od 1 do 3 ha Od 3 do 5 ha Od 5 do 10 ha Preko 10 ha

1952.

%

1960.

%

Razlika

10.171.064 100,0 9.191.172 100,0 —979.8« 2.206.509 2.973.033 2.003.076 2.018.666 969.780

21.7 29,3 19.7 19.8 9,5

1.293.943 2.579.914 2.093.664 2.453.819 769.832

13,9 28,2 22,8 26,7 8,4

-912.566 —393.119 + 90.588 +435.153 -199.948

“) Videti popise stanovništva 1953. i 1961. »Po­ ljoprivredno stanovništvo«, navedeno pod 173

Između dva popisa konstatovana je razlika, od preko 900.000 lica, kod onih seljaka koji imaju »sićušne« posede do 1 ha ili ih uopšte nemaju. Sasvim je nor­ malno da pretpostavimo da mala gazdin­ stva za razliku od većih ne mogu biti ro­ bni proizvođači, jer proizvode samo za svoje potrebe, te da kod njih dolazi do smanjivanja broja ljudi. Četvrta promena ogleda se u napušta­ nju zemljišnog poseda od strane onog seljaka koji ima manji posed i prihod. O tome svedoče sledeći podaci. T ab e la : 16.

Naturalni deo

Novčani p ri­ hodi van gazdinstva

100.000 din. 1.—200.000 din. 2.-400.000 din. 4.—600.000 din. 6.—800.000 din. preko 800.000 din.

Tržišni deo

Grupe gazdinstva koje zarađuju

% aktivnog stanovništva

Robno-novčana sposobnost gazdinstva u 1956.**)

31 21 11 9 10 8

28 49 61 70 74 80

72 51 39 30 26 20

73 40 28 16 10 6

Očevidno je da gazdinstva, koja ma­ nje zarađuju, a imaju izuzetno visok po­ stotak aktivnog stanovništva i značajno veći naturalni deo, novčane prihode u većem iznosu stiču van gazdinstva. Socio­ *») Dr P. Marković, navedeno pod 17). 174

loški posmatrano to znači da se vrši takvo »osipanje« seljaštva u kome ono na silnom posedu. uslefl~clejštva robno-novčanih odnosa, napušta polioprivredu i odlazi u "druge delatnosti. Kao što pokazuju navedeni podaci, mala gazdinstva su agrarno prenaseljena, proizvode samo za svoje potrebe, a visok postotak novčanih primanja stiče se radom u vanpoljoprivrednim delatnosfiima. Izuzetno nizak po­ stotak novčanih primanja van gazdinstva, kod onih kod kojih je visok tržišni deo proizvodnje, znak je da se seljaštvo na njima javlja kao robni proizvođač, te ne napušta gazdinstvo. Na osnovu izloženog može se zaklju­ čiti da, sa jedne strane, prodor robnonovčanih odnosa uslovljava delimičnu di­ ferencijaciju seljaštva, od kojih jedan deo postaje robni proizvođač. Valja na­ pomenuti da u ovom periodu, naročito pri kraju, mogućnost plasmana proizvo­ da, specijalizacija, kvalitet zemlje, blizi­ na tržišta ili grada itd., postaju znatno važniji kriterijumi njihove diferencijacije od tradicionalnog morila (veličine zem­ ljišta), što ukazuje na značaj dejstva robno-novčanih odnosa. Međutim, proces je tek započeo, tako da je veći deo indivi­ dualnog seljaštva u osnovi još uvek na­ turalni proizvođač. Sa druge strane, pro­ dor robno-novčanih odnosa uslovljava odlazak seljaštva sa malih gazdinstava ili pospešuje pokrenuti proces odlaženja iz poljoprivredne proizvodnje. 175

d) Napuštanje poljoprivrede Uticaj industrijalizacije na seljaštvo, kroz prodor robno-novčanih odnosa do­ vodi, dakle, do odlaska radne snage sa m anjih gazdinstava u socijalistički sek­ tor i njegove grane delatnosti. Napušta­ nje poljoprivrede ima dve dimenzije: pr­ vo, proces odlaska iz poljoprivrede i za­ pošljavanje van gazdinstva označava da se iz godine u godinu povećava godišnji obim odliva radne snage, a i da raste broj onih koji se zapošljavaju u socija­ listički sektor privrede. Sledeća tabela to dobro pokazuje. Tabela: 17. Napuštanje poljoprivrede 1 zapošljavanje Individualnog seljaštva u socijalističkom sektoru privrede od 1949. do 1950. godine«) Godina 1949. 1950. 1951. 1952. 1953. 1954. 1955. 1956. 1957. 1958. 1959. 1960.

Zapošljavanje Odlazak iz poljoprivrede van gazdinstva

_

121.000 131.000 193.000 146.000 154.000 164.000 1/2.000 184.000 198.000 216.000 235.000 262.000

690.000 713.000 733.000 776.000 810.000 852.000 900.000 958.000 1.045.000 1.140.000 1.314.000

Prošek

_ 20.000 23.000 25.000 38.000 34.000 42.000 48.000 58.000 87.000 95.00C 174.000

U navedenom periodu je iz poljopriv­ rede otišlo oko 2,162.000 lica odnosno **) I s t o kao pod 21). 176

1,314.000 se zaposlilo van nje. Kako se vidi znatno manji deo onih koji odlaze iz poljoprivrede se uopšte zapošljava, mada je broj i tempo njihovog zapošlja­ vanja vrlo visok. Međutim, svi se oni ne mogu zaposliti u sooijalističkom sektoru, jer je ogroman priliv radne snage sa sela. Drugo, uporedo sa ovim odvija se pro­ ces uvećanja i one kategorije seljaka ko­ ja ne prelazi sasvim u socijalistički sek­ tor — seljaka-industrijskih radnika. U 1955. godini oni broje 880.000 ljudi ili 8,5% ukupnog, a u l%0. ovaj broj je na­ rastao na 1,306.000 liča ili 14,0% sveg seljaštva. U masi »polutana« znatan je' deo seljaštva sa sitnim posedom koji sa­ svim ne napušta zemlju, jer nije »sigu­ ran« u posao, odnosno nenaviknut na in­ dustrijski rad »sam sebe štiti«, te zadr­ žava svoj sitni posed (podaci pokazuju da je sa ovih gazdinstava prihod koji je poticao iz rada u preduzećima iznosio 1957. godine 53,5% a da se u 1961. go­ dini uvećao na 63,8%).28) e) Opšta slika promena u individual­ nom seljaštvu pod uticajem industrijalizacije Svim pomenutim dejstvima (zadrugarstvom, kooperacijom, robno-novčanim odnosima, itd.) jedan deo seljaštva se ,3) Navedeno pod 18). 177

pretvarao u robne proizvođače i lagano diferencirao od ostale mase naturalnog seljaštva. Na taj način industrijalizacija je Indirektno uticala na promene u in­ dividualnom seljaštvu. Direktno je ona, u ovom periodu ranog razdoblja samo­ upravljanja, uticala na sve veće odlaže­ nje sa sela i iz individualnog poljopriv­ rednog sektora, koje je nekad bilo traj­ no, a nekad je stajalo na pola puta, kao u slučaju seljaka-industrijskih radnika. Kao zajednički rezultat delovanja in­ dustrijalizacije proizišla je sledeća zna­ tno izmenjena slika individualnog selja­ štva. Tabela: 18. Promene u Individualnom seljaštvu od 19S2. do 1960. godine*') Godina Individualno seljaštvo — ukupno

1952.

%

1960.

%

Razlika

4.592.188 100,0 4.486.432 100,0 -105.756

Od čega: Poslodavci Samostalni bez radnika Pomažući članovi porodice

35.858

0,7

7.842

0.2 — 28.016

1.772.259

38,7 2.059.290

45,9 + 287.031

2.784.071

60,6 2.429.300

53.9 —364.771

U okviru individualnog seljaštva udeo tzv. »poslodavaca«, odnosno, onih koji M) Navedeno pod 13). 178

unajmljuju radnu snagu, je ii apsolutno i relativno opao: od 0,7% u 1952. na sve­ ga 0,2% u 1960. godini. Na drugoj stra­ ni, takođe je opao broj tzv. »pomažućih članova porodice«, odnosno članova seo­ skih domaćinstava što je direktna posledica odliva ovog dela sa sela u nepoljoprivredne delatnosti socijalistički sektor. Time se, u stvari, u svakom j>ogledu uve­ ćao broj tzv. »samostalnih bez radnika«, od 38,7% u 1952. na 45,9% u 1960. (rela­ tivno učešće), ili za ako 300.000 lica u navedenom periodu. Praktično, to znači da je seljaštvo ostalo samo da obrađuje zemlju, te se ono od »klasnih ostataka« počelo da pretvara lagano u »ostatke kla­ snog društva«, odnosno, da se vrši nje­ gova transformacija u sitne robne proiz­ vođače društva. B) Industrijalizacija i »ostali klasni ostaci« Pravac delovanja industrijalizacije na »ostale klasne ostatke«, započet u okviru etatizma, nastavio se ii u okviru ranog razdoblja samoupravljanja, samo je imao posebne odlike. Pošto su, u etatis­ tičkom razdoblju, sve snage industrijali­ zacije bile koncentrisane u izgradnju te­ ške, bazične industrije pojavila se, sa­ svim normalno, »pukotina« u sektoru us­ luga za koju se, upravo sa oslobađanjem ekonomskih zakonitosti, otvarao prostor 179

da se »popuni« delatnošću sitnih privat­ nika. Industrijalizacija ranog razdoblja sam oupravljanja je svojim dejstvom ko­ je je u osnovi bilo dvojako, s jedne stra­ ne, svodila sitne privatnike na »uslužniike« koji su dopunjavali socijalistički sektor usluga25), a s druge, i dalje ih je ograničavala rigoroznim merama od ko­ jih se nije odstupalo i to u pogledu: bro­ ja radne snage koju su mogli da zapoš­ ljavaju, poreza itd. Na taj način ubrza­ vao se njihov prelazak u društveni sek­ tor i industrijsko-zanatske radnike. Oba dejstva osetno su promenila nji­ hov sadržaj i sastav. Tako na primer, ka­ ko smo istakli, neposredno posle rata »sitnih privatnika — uslužnika« je bilo ukupno oko 600.000 ili oko 4,0% ukup­ nog stanovništva, a pedesetih godina je njihov broj smanjen na oko 470.000 ili 3,0%. U ranom razdoblju samoupravnog socijalizma primetan je njihov dalji pad, tako da 1960. njih ima ukupno oko 410.000 ili 2,2% (broj aktivnih, odnosno onih koji su stvarno sposobni za rad je iznosio manje od 1/2 ukupnog broja u 1952. — 197.601, a u 1960. — 168.985).* *5) Ovo pokazuju sledeći podaci: na primer, u 1954. društvenih zanatskih organizacija je bilo samo 4.921, a privatnih 155.215. U 1964. se uočava opadanje svih zanatskih organiza­ cija: društvenih na 3.017, a privatnih na 118.604. Navedeno pod 18). 180

Sem ovoga, značajno je da u calokupnom periodu 'izrazitu masu »uslužnika« čine tzv. »samostalni bez radnika«, što se može uočiti dz sledeće tabele. Tabela: 19. Promene ostalih klasnih ostataka (»uslužnlka«)

~ _ J . 1, i . 1952. g.

Ukupno Poslodavci Samostalni bez radnika Pomažući članovi porodice

Ukupno Poslodavci Samostalni bez radnika Pomažući članovi porodice

133.651 67.6 64.010 32.4 197.661 100.0 16.446 76,3 5.105 23,7 21.551 10,9 103.285 64,7 56.364 35,3 159.649 80,7 13.920 84,0 2.541

16,0

16.461

8,4

123.722 73,2 45.263 26,8 169.9S5 100,0 17.375 79,1 4.584 20,9 21.959 13,0 91.486 74.2 34.460 25.8 125.946

74,5

14.861 70,5

12,5

6.219 29,5

21.080

Iako je došlo do brojnog opadanja tzv. »samostalnih bez radnika«, oni ipak u celokupnom periodu čine preko 2/3 svih »uslužnika«. Kao prirodna posledica in-*) *») Navedeno pod 13). *) Celokupni sastav se odnosi na aktivno sta­ novništvo, a grupa »ostali« uključuje u naj­ većem delu: saobraćajno, trgovinsko, usluž­ no osoblje i 1952. i 1960. godine. Inače je preuzeta klasifikacija iz navedenih popisa stanovništva. 181

dustrijalizacije, razvija se kategorija tzv. »pomažućih članova porodice«, jer indu­ strijalizacija odvlači radnu snagu zapo­ slenu kod »uslužnika« koju zamenjuju članovi porodice (ovo je opšta karakte­ ristika, ali je porast pomažućih članova porodice izrazi ti j i kod ugostitelja, prevoznika itd., nego kod zanatlija). »Poslodavci« se u celini, ne uvećavaju (u apsolutnom iznosu) ali uporedo sa opadanjem svih »uslužnika«, njihov re­ lativni broj raste. Međutim, ne značajno, jer je 1952. godine iznosio — 10,9° 6, a 1960. — 13,0%, dakle, ne prelazi više od 1/10 svih »uslužnika«. Najvažniji uticaj industrijalizacije na »uslužnike« je da, u ovom periodu, ona sve više čini dominantnim zanatlije u njihovom sastavu. Od svih »uslužnika« u 1952. godini, 67,6% čine zanatlije, dok 32,4% ostali. U 1960. učešće zanatlija se povećava na 73,2%, odnosno oni čine pre­ ko 2/3 svih uslužnika. U okviru zanatlija se donekle uvećavaju »poslodavci« sa 12,3% u 1952. na 14,0% u 1960. godini, što je znak delovanja robno-novčanih od­ nosa27) (kod »ostalih« se uvećavaju naj­ više tzv. »pomažući članovi porodice«, od* *7) Mada valja napomenuti da broj radnika upo­ slenih kod njih nije znatniji. Na primer, u 1954. na 155.215 privatnih zanatskih radnji bilo je 204.669 zaposlenih uključujući i vlas­ nike ili na jednu radnju, zajedno radnika i vlasnika je svega 1,3.

182

oko 4,0% na 13,0%, što je, takođe, u vezi sa razvojem ekonomskih zakoni­ tosti). Industrijalizacija i prodor robno-novčanih odnosa u sferu privatnog sektora znače relativno razvijanje svih delatnosti u oblasti usluga, a naročito zanatstva, građevinarstva i ugostiteljstva. Na pri­ mar, dok je 1952. privatni sektor činio samo 7,1% vrednosti društvenog sektora, u 1962. dostiže čak 17,1%. Sa ovim se istovremeno vrši i promena odnosa iz­ među poljoprivrede i ostalih delatnosti. Iako u celokupnom periodu poljoprivre­ da učestvuje najviše u društvenom pro­ izvodu privatnog sektora, ipak njeno uče­ šće opada od 90,0% u 1952. god. na 87,6% u 1960. godini, a raste učešće građevinar­ stva od 1,8% na 4,2% i posebno ugosti­ teljstva i prevozništvo, koji 1952. godine nisu imali nikakvog udela u društvenom proizvodu.28) Uticaj industrijalizacije na »ostale klasne ostatke«, u ranom razdoblju raz­ voja samoupravljanja, dakle, iskazuje sc u tome što oni postaju sitni »uslužnioi« koji dopunjavaju socijalistički sektor us­ luga. Ovo se sve više razvija sa tržišnom orijentaoijom društva, te se usled toga uočava i lagana diferencijacija između onih koji ograničeno unajmljuju radnu* *8) Inače, učešće privatnog sektora u društve­ nom proizvodu je 1952. bilo 3,0%, a 1960. još manje 2,9%. Navedeno pod 18). 183

snagu, na jednoj strani, a na drugoj onih koji se sve više ispomažu članovima svo­ je porodice. U ovom periodu najznačaj­ niju grupu »uslužnika« čine, u svakom pogledu, zanatlije koji im i daju domi­ nantni karakter, te se i ovaj deo »klas­ nih ostataka« pretvara sve više u »ostat­ ke klasnog društva«. 2. Izmene u socijalnoj strukturi socijalističkog društva (društvena svojina) pod dejstvom industrijalizacije Industrijalizacija ranog razdoblja raz­ voja samoupravljanja u nas nastavila je započete promene u okviru socijalistič­ kog dela društva, a neke je čak i ubrzala. Pre svega, nastavljeno je, na bazi mate­ rijalnog uvećavanja, i ljudsko uvećanje društvenog sektora privrede. Na primer, broj tzv. »radnik-službenika« u ukupnom stanovništvu koji je 1952. iznosio oko 40,0% porastao je na oko 45,0% u 1960. godini. Još je značajnije uvećanje aktiv­ nih lica. Dok su 1952. oni u društvenom sektoru beležili učešće od 36,7%, ili sva­ ki treći aktivni stanovnik je prinadao ovom sektoru, u 1960. god. je njihovo učešće 44,9%.29) Industrijalizacija u ra­ nom razdoblju samoupravljanja i pored očevidno protivrečnog društvenog sklo-*•) *•) Navedeno pod 13). 184

pa je nastavila transformaciju ukupne socijalne strukture u naznačenom pravcu revolucionarnog obrta — proširivanje soaijalističkod dela društva. Istovremeno, drugi pravac dejstva in­ dustrijalizacije na socijalnu strukturu so­ cijalističkog društva sastoji se u promeni kvantitativnog i kvalitativnog odnosa iz­ među slojeva manuelnog i nemanuelnog rada. Naime, u ovom periodu intenzivnije se proširuje podela rada, te se menja udeo lica koja obavljauj fizički i umni rad. Tabela: 20. Promene u slojevima manuelnog 1 nemanuelnog rada od 1952. do 1960. godine«) Godina

1952.

u%

1960.

73.6 2.776.416 26,4 1.015.946

u % 73.4 26,6

Slojevi manuelnog rada*) Slojevi nemanuelnog rada

1.992.739 713.641

Ukupno

2.706.380 100,0 3.792.362 100.0

Na kraju etatističkog perioda, kao što smo istakli, društvenom intervencijom je izvršena redukcija društvenog aparata, te je i odnos između ljudi koji obavljaju *°) Navedeno pod 13). *) U slojeve manuelnog rada uključene su sve kategorije navedene u tabeli 22, a u slojeve nemanuelnog rada u tabeli 23. Inače je isti postupak grupisanja kao za ove slojeve u predhodnom periodu. 185

manualni i nemanuelni rad promenjen na toj osnovi. Međutim, u periodu ranog razdoblja samoupravljanja nizom, pre svega, ekonomskih mera uvećani su broj­ čano i slojevi manuelnog i nemanuelnog rada. Uvećanje slojeva manuelnog rada je veće od slojeva nemanuelnog rada (705.421 prema 302.305), ali u relativnom odnosu slojevi nemanuelnog rada belež.e nešto veće učešće, odnosno, dok se kod slojeva manuelnog rada uočava pad od 73,6% na 72,6% sastava, dotle je kod slo­ jeva nemanuelnog rada povećanje od 26,4% na 27,4%. U stvari, iako i dalje 2/3 lica obavlja fizički rad, pri kraju ranog razdoblja samoupravljanja o n i put se stvaraju »prirodni« uslovi da se udeo fizičkog rada smanji, a sa njime i odgovarajući društveni slojevi. Pretpostavke o kojima je ree su uto­ liko »prirodne«, jer su vezane za realno stanje koje je dostignuto usiljenim i ek­ stenzivnim delovanjem industrijalizacije i za dalje transformacije prema ekonom­ skim mogućnostima zemlje. Naime, delovanje industrijalizacije, »nagomilavanjem« nekvalifikovane radne snage sa se­ la, stvorilo je, kroz rast manuefnih slo­ jeva, masovnu osnovu za prerastanje u novi kvalitet — slojeve nemanuelnog ra­ da. Ovo se, međutim, ne može ostvariti preko noći, s jedne strane, zbog same prirode nemanuelnog rada koji zahteva znanje, što znači obrazovanje, školova186

nje, vaspitanje itd. te je sporije, a s dru­ ge, zbog materijalne osnove koja je tek šezdesetih godina razvijenija i omogu­ ćuje veliki preokret u karakteru ljudskog rada u nas.**1) Na sličan način ovaj pro­ ces se ispoljava kod slojeva materijalno-proizvodnog i neproizvodnog rada. Tabela: 21. Promene u slojevima materljalno-prolzvodnog 1 materljalno-neprolzvodnog rada od 1932—1960.**) Godina Slojevi vodnog Slojevi vodnog Ukupno

1952. materijalno-proizrada*) materijalno-neproizrada

u %

1960.

u%

1.595.601

58,9 2.062.745

55.5

1.110.779

41.1 1.651.361

44,5

2.706.380 100.0 3.714.106 100,0

Slojevi materijalno-proizvodnog rada kao i materijalno-neproizvodnog se u *‘) Inače u društvu uopšte udeo manuelnog ra­ da (aktivno stanovništvo) opada u ovom pe­ riodu od 89,6% na 87,0%, dok udeo nemanu elnog rada raste od 10,4% na 13,0%. Nave­ deno pod 13). 3!) Navedeno pod 13). *) Slojevi materijalno-proizvodnog i materijal­ no-neproizvodnog rada izračunati su prema postupku navedenom kod tabele 10, razum­ ljivo sa koriščenjem nešto drukčije klasifi­ kacije u 1960. god. U ovim godinama po­ stoje podaci o humanističkoj i tehničkoj inteligenciji.

187

ovom periodu apsolutno uvećavaju, ali je povećavanje značajnije kod slojeva ma­ teri jalno-neproizvodnog rada. Naime, ovi slojevi beleže porast od oko 550.000 lica u odnosu na porast od 470.000 lica kod slojeva materijalno-proizvodnog rada. Ti­ me se menja relativno učešće celokupnog sastava, odnosno, dok slojevi materijal­ no-proizvodnog rada pokazuju opadanje (od 58,9% u 1952. na 55,5% u 1960), do­ tle njima suprotni beleže porast (od 41,1% na 44,5%).3S) Šezdesetih godina, broj ljudi koji se bave materi jal no-proizvodnim, odnosno materijalno-neproizvodnim radom u društvenom sektoru proizvodnje je jednak. Industrijalizacija, u okviru ranog raz­ doblja samoupravljanja, brže smanjuje udeo slojeva materijalno-prozivodnog ra­ da od postotka slojeva manuelnog rada zbog svog ekstenzivnog karaktera, obeležja koje ona zadržava i u ovom peri­ odu. Naime, i dalje je veći broj ljudi nalazio zapošljenje, pritičući sa sela, u okviru manuelnih slojeva, obavljao fi­ zički rad, ali se nije bavio materijalno-proizvodnim radom, već je nastojao da nađe sebi neki »lakši« posao van ove vr­ ste rada. ») U društvu udeo materijalno-proizvodnog ra­ da je 82,1% u 1952, a 1960. opada na 77,8%, dok udeo materijalno neproizvodnog rada raste od 17,9% na 22,2% (aktivno stanovni­ štvo). Navedeno pod 13). 188

A) Promene u slojevima manuelnog rada — radništvu U periodu od pedesetih do šezdesetih godina celokupno radništvo se našlo u okviru socijalističkog sektora proizvod­ nje. Ono u ovom periodu i dalje beleži izvanredno brzi porast, s jedne strane, a s druge, značajne promene unutrašnjeg sastava. Pre svega, (industrijalizacija ra­ nog razdoblja samoupravljanja uticala je na povećanje radništva za oko 800.000 lica tako da je ukupni broj radnika izno­ sio oko 2,000.000 lica. U unutrašnjem sastavu radništva po­ stoji nekoliko bitnih promena koje se mogu ilustrovati sledećom tabelom. Prva promena se ogleda u relativnom opadanju učešća proizvodnog, a porastu neproizvodnog radništva. Na primer, 1952. neproizvodno radništvo je činilo 1/4, a u 1960. ono predstavlja skoro 1/3 celokupnog radništva (porast od 24,7% na 29,9%). Izmena odnosa između proizvod­ nog i neproizvodnog radništva je direkt­ na posledica proširivanja podele rada i razvoja sektora usluga, te većeg zapošlja­ vanja ljudi u trgovini, saobraćaju i usluž­ nim delatnostima. Druga promena se odnosi na izraziti rast industrijsko-zanatskog radništva ko­ je je i ranije činilo pretežnu masu svih radnika. U apsolutnom iznosu njihovo uvećanje je blizu 1/2 miliona lica, a u 189

Tabela: 22. Promene u sastavu radništva od 1952-1960.««)

Godina

II

1.992.739 100,0

Proizvodno radništvo

1.499.891

Neproizvodno radništvo

* 6

sPS

ae.«

1.892.404

100.0

70,1 100.0

1.017.761

51,1

182.130

9,1

12,3

130.639

4,8

6,9

300.000

15,1

20,0

272.204

10,1

14,4

492.848

24,7

67,7 1.489.561

803.756

29,9

100,0

Od čega: Saobraćajno radništvo Trgovinsko radništvo Uslužno radništvo Nekvalifikovano radništvo

S J

2.698.160 100,0

100,0

Od čega: Industrijsko-zanatsko rad. Poljoprivredno radništvo Nekvalifikovano radništvo

100,0

75,3

‘0961

"8 J

S Ukupno

55,2

78.7

100,0

107.576

5,5

21.8

201.550

7.5

25,0

100.144

5,0

19,7

217.743

8.1

27.0

109.908

5,5

22.3

334.421

12,4

41.5

175.218

8.7

36.2

52.042

1.9

6.5

**) Navedeno pod 13). U tabeli su navedene po­ jedine vrste radništva preuzete iz klasifika­ cije popisa stanovništva, sa nešto izmenjenim naslovima. Problem su predstavljali nekvalifikovani koji u 1952. nisu podeljeni. Predpostavili smo da oko 63% ili 300.000, pripada proizvodnom a ostatak neproizvod­ nom radništvu. Za 1960. postoje podaci o raspodeli nekvalifikovanih, ali je problem znatan broj nepoznatih ove kategorije. Zato smo neproizvodnom nekvalifikovanom rad­ ništvu, u uobičajenom grupisanju, dodali 1/2 svih nepoznatih nekvalifikovanih radnika.

190

relativnom od ukupnog radništva, oni beleže porast od 51,1% u 1950. god. na 55,2% u 1960, odnosno u proizvodnom radništvu od 67,7% na 78,7%. Treća promena se ogleda u uvećanju uslužnog i trgovinskog radništva, naro­ čito ovog prvog (za oko 230.000), koje šezdesetih godina postaje brojčano, a i realno, najznačajnija grupa neproizvod­ nog radništva (do 22,3% u 1952. na 41,5% u 1960. godini). Četvrta promena sastoji se u smanje­ nju nekvalifikovanih, ikako u okviru pro­ izvodnog, tako i neproizvodnog radništva. Ovo radništvo je pedesetih godina činilo znatan broj sveg radničkog sastava uopšte, a 1960. samo mali deo. U ovom pe­ riodu se zaoštrava pitanje nekvalifikovanog rada, nagomilanog zbog ekstenzivne industrijalizacije, te se kroz kurseve, te­ čajeve itd. »skraćenim postupkom« vrši obučavanje i to rezultira u znatnom pa­ du broja nekvalifikovanog radništva. Naravno, da je ovo povezano sa ši­ rim procesom diferencije u obrazovano­ sti radništva, u ovom periodu, odnosno značajnom izmenom u strukturi celokupnog radništva u pogledu stručnosti. Ras­ položivi podaci iiz šezdesetih godina uka­ zuju da, kod većine slojeva radništva, do­ minantni tip radnika postaje — kvallfikovani radnik (na pidmer, kod industrijsko-zanatsbih radnika u 39,0%, kod tran­ sportnih u 48,7%, kod trgovinskih u 191

33,2% itd.). Međutim, udeo nekvalifikovanih radnika je takođe znatan (kod prvih u 33,1%, drugih u 13,7%, trećih 20,6%), na primer, kod uslužnog i poljoprivred­ nog radništva ovaj tip radnika čini pre­ težni deo (64,5% i 68,4%).35) Posledice ovakvog razvoja su višestruJcc. Pre svega, ako je u etapi etatističke industrijalizacije dominantnu figuru rad­ ništva činio nekvalifikovani i polukvalifikovani radnik — u preko 1/2 slučajeva, u ovoj etapi industrijalizacije i samoup­ ravljanja počinje polako da se »pomalja« iza senke neobrazovanih — kvalifikovani radnik. Kako ističe dr M. Pečujlić, u kri­ lu društva se rađa nova socijalna snaga progresa — specijalizovani radnik.36) Sve ovo uslovljava pojavu tri socijal­ ne figure u okviru radništva, a koje su izraz protivurečne situacije: kvalifikovanih radnika; zanatskih m ajstora i nekva-* *5) Navedeno pod 13). Odnosi se na radnike-službenike u popisu stanovništva 1961. godine. Prema popisu zaposlenog osoblja iz 1962. godine, na osnovu 2% uzorka, slika je nešto drukčija, ali i ovde dominira kvalifikovani radnik: 3,6% zaposlenih ima visoku i višu spremu, 8,8% srednju, 10,1% nižu. Visokokvalifikovanih je 6,4% kvalifikovanih je naj­ više, 27,8%, nekvalifikovanih 27,4%, a polukvalifikovanih je 15,9%. Videti SGJ 1964, kao i »Jugoslavija između 1945—1964.«, SZS, 1965. *•) Dr M. Pečujlić, Klase i savremeno društvo, Savremena administracija, Beograd 1967. go­ dine. 192

lifikovanih radnika (posebno »radnika-seljaka«). Dakle, »hibridni« spoj različitih vrsta rada ima svoje socijalne nosioce, koji se razlikuju, počev od objektivnih uloga i položaja u proizvodnji, do vrednosti i svesti uopšte. Kvalifikovani rad­ nici su nosiooi racionalnije organizacije i rada i njihova svest teži da podrži raz­ voj samoupravljanja. Zanatski majstori, kako ističe dr M. Pečujlić i D. Ničić, su između kvalifikovanih i nekvalifikovanih radnika. Njima smeta neindustrijski men­ talitet radne snage sa sela, ali pružaju otpor modernoj tehničkoj organizaciji rada, zbog toga što se time ruši ranija uloga i položaj zanatskog rada. Nekvalifikovani radnici su višestruko opterećeni svojom ulogom objektivno ni­ žeg značaja, kao i nedostatkom: profesio­ nalnih radnih navika, radne disoipline, razumevanja složenijeg tehnološkog po­ stupka proizvodnje itd. iz čega se izvodi i njihova težnja za očuvanjem proizvod­ nog procesa zasnovanog na masovnom nekvalifikovanom i fizičkom radu i svest o potrebi uravnilovke. Seljaci-industrijski radnici imaju dvostruki osnov egzisten­ cije, te su predstavnici najamne psiholo­ gije i sitnosopstveničkog mentaliteta.*7) Industrijalizacija ranog razdoblja sa­ moupravljanja otkrila je svom težinom osnovni problem daljih promena u rad” ) N a v e d e n o p o d 36).

193

ništvu ili protivrečnost zahteva savremene tehnologije za obrazovanim kadrovi­ ma i neobrazovane radne snage, protiv­ rečnost koja će se zaoštriti u sledećoj etapi samoupravljanja. B) Promene u slojevima nemanuelnog rada Napuštanje etatističkog koncepta dru­ štvenog razvoja uslovilo je i drugačije dejstvo industrijalizacije na slojeve ne­ manuelnog rada, te niz značajnih pra­ mena u njihovom sastavu. Orijentacija na razvoj ekonomskih zakonitosti, uz re­ lativno samostalno odlučivanje u ćelija­ ma društva, odnosno smanjivanje držav­ nog aparata i ograničavanje njihove mo­ ći, bio je relativno povoljniji okvir u ko­ me se postavio zahtev za zamenom dota­ dašnjeg socijalnog nosioca industrijaliza­ cije. Naravno, ovo je bilo moguće u meri u kojoj se razvijalo samoupravljanje i potiskalo još uvek prisutan etatistički deo hibridnog sitsema. Naime, uočavala se težnja da se ru­ tinski i dominantni rad, u etatističkom periodu, zameni stvaralačkim, što nije bila samo ekonomska, već i socijalna po­ treba — stvaranje široke osnove samosvesnih proizvođača koji mogu dalje da razvijaju samoupravljanje. Ovaj akcenat, koji je vezan za celokupnu društvenu orijentaciju, sadržan je u dejstvu indu194

strijalizacije ranog razdoblja na nemanuelne slojeve i osetio se u brzom menjanju njihovog unutrašnjeg sastava. Promene su trojake vrste. Prva promena se sastoji u višestruko bržem rastu inteli­ gencije od činovništva, rukovodećeg oso­ blja od osoblja zaštite. Na primer, ap­ solutno uvećanje mteligenoije u ovom pe­ riodu, na osnovu popisa, je takvo da na svakog novog činovnika dolazi oko pe­ deset iz redova inteligencije, odnosno na svakog iz osoblja zaštite po četvorica iz redova rukovodećeg osoblja. Takvo uvećanje nužno dovodi do dru­ ge važne promene, a to je kvalitativna i kvantitativna izmena odnosa unutar slo­ jeva nemanuelnog rada, što se može pri­ kazati sledećom tebelom. Tabela: 23. Promene u sastavu slojeva nemanuelnog rada od 1952. do 1960. godine**) 1952.

%

1960.

%

713.641 312.207 125.087 51.869 224.478

100,0 43,7 17,5 7,4 31.4

1.015.946 317.268 135.980 93.972 486.726

100,0 31,2 13.4 9,3 46.1

Godina Ukupno Rutinsko činovniStvo Osoblje zaStite Rukovodeće osoblje Inteligencija

Kao »proizvod« etatističkog sistema i industrijalizacije, pedesetih godina, ru­ tinsko činovništvo je činilo 1/2 svih ne“ ) N a v e d e n o p o d 13).

195

manuelnih slojeva, a inteligencija tek 1/3. To je bilo normalno, jer se rutinsko činovništvo, kao deo glomaznog aparata staralo o kontroli sistema i obezbeđivalo uslove za sprovođenje etatističke indust­ rijalizacije. Šezdesetih godina odnos je dijametralno suprotan: skoro jednu po­ lovinu čini inteligencija ili svaki drugi član slojeva nemanuelnog rada njoj pri­ pada, dok rutinsko činovništvo čini 1/3 (31,2%) sastava. Treća bitna promena se odnosi na značajne izmene u sastavu samih slojeva ponaosob, na koje ćemo ukratko ukazati. a) Inteligencija Industrijalizacija ranog razdoblja zna­ čajno menja odnose između osnovnih delova inteligencije: tzv. humanističke i tehničke inteligencije. To se može zaklju­ čiti na osnovu sledećih podataka: Porast humanističke inteligencije, iz-\ među pedesetih i šezdesetih godina, je izrazitiji nego tehničke inteligencije (oko 170.000 prema 75.000 lica), što dovodi i do relativno većeg učešća prve. Humani­ stička inteligencija beleži porast od 57,6% u 1950. na 64,0%, a tehnička pad. Samo naizgled je ovo neočekivana poja­ va, jer bi se moglo pretpostaviti da će, sa razvojem ekonomskih zakonitosti, dru­ štvo imati, u celini, veću potrebu za teh196

Tabela: 24. Promene u unutrašnjem sastavu inteligencije od 1952. do 1960. godine” ) Godina -

----

1952.

----- -- --

%

1960.

%

—

Razlika

--

.

Ukupno

224.478 100,0 468.726 100,0 244.248

Humanistička Inteligencija

128.768

Od čega: Kulturno-prosvetna Umetnici i sporlisti Ekonomisti i pravnici Politički radnici Ostali

75.740 22.243 19.547 2.482 8.756

Tehnička Inteligencija

95.710

57,6 298.385 64.0 169.617 100,0 100.0 58,9 124.864 17,3 20.213 15,2 141.918 1.9 2.824 6.7 8.566

41.7 49.124 7.8 —2.030 47.5 122.371 342 0,1 2.9 —190

42,4 170.341 36,0

74.631

Od čega: Zdravstveno osoblje Inženjeri i tehničari Biolozi i agronomi Fizičari, hemičari i matematičari Ostali

44.909 38.529 8.398

46,9 40,2 8,7

72.299 73.747 17.909

3.874 —

4,2 —

2.527 3.859

42,5 43.3 10,6

27.390 35.218 9.511

1,4 -1.347 2.2

ničkom inteligencijom, te da će se ona brže i razvijati. Međutim, ako se pogleda unutrašnji sastav humanističke i tehni­ čke 'inteligencije primetne su značajne promene, koje govore o specifičnom na­ činu delovanja ekonomskih zakonitosti. Kultumo-prosvetna inteligencija je pe­ desetih godina činila ako 60,0% sastava humanističke inteligencije, a 1960. svega 41,7%. Šezdesetih godina ekonomisti i pravnici postaju dominantna skupina hu*•) N a v e d e n o p o d 13).

197

manističke inteligencije i čine skoro nji­ hovu polovinu. U okviru tehničke inteli­ gencije istih godina inženjeri i tehničari predstavljaju brojniju grupu (43,3%), od zdravstvenih stručnjaka (42,5%). Upravo te dve značajne promene, na­ ime da ekonomisti i pravnici u okviru humanističke inteligencije, a inženjeri i tehničari u okviru tehničke inteligencije, postaju brojčano dominantne socijalne skupine inteligencije, jasno govore o ka­ rakteru delovanja industrijalizacije koja, oslobađanjem ekonomskih zakonitosti, upravo uvećava ove društveno-profesionalne grupe. Zahtevi privrednog rasta i bržeg razvoja proizvodnih snaga ušlo vili su porast ekonomista i pravnika i to, pre svega, u privrednim organizacijama (za oko 123.000 lica) i inženjera i tehničara (za oko 35.000) koji postaju nosioci savremene proizvodnje. Navedene promene u sastavu humani­ stičke i tehničke inteligencije su u vezi sa objektivnom diferencijacijom inteligen­ cije, s obzirom na ulogu i položaj koju imaju u samoupravljanju ranog razdob­ lja, vrednosti i motive njihovog ponaša­ nja. Znatan deo humanističke inteligen­ cije postaje društveni nosilac samoup­ ravljanja i razvoja zemlje, ali jedan deo je i nosilac starih odnosa za koje se up­ ravo i bori, jer im se sa njihovom promenom menjaju ranije monopolske i privilegovane pozicije. 198

I tehnička inteligencija izražava, kako ističu dr M. PečujUć i dr Ničić, protivrečno socijalno ponašanje, jer je protivrečna i situacija u njihovom socijalnom biću. U njenom okviru povećava se broj stručnjaka koji su najvećim delom i no­ sioci samoupravne racionalnosti, ali je­ dan deo zastupa ideje i ponašanja »stru­ čnog neutralizma«, stanovište koje je vr­ lo blisko »tehnokratskom« shvatanju i delovanju u društvu.40) b) Rutinsko činovništvo (službenici) U ovom periodu, kako smo istakli, smanjuje se rutinsko činovništvo, kao posledica izmenjenih potreba proizvodnje, s jedne strane, a s druge,menja se njihov unutrašnji sastav, što je uslovljeno de1ovanjem industrijalizacije. Pogledajmo bliže karakteristike izmena u sastavu ru­ tinskog činovništva. Celokupno uvećanje činovništva je ne­ znatno, ali je indikativan rast tehničkog osoblja (za oko 20.000 lica), što je znak bitno promenjene uloge i položaja čitave grupe. Udeo kancelarijskog osoblja je najveći u navedenom periodu i raste od 55,6% u 1952. na 59,0% u 1960. godini (odnosno za 14.000 lica). Važnije promena nastupaju u ulozii i karakteru rutinskog činovništva koje, od 40) N a v e d e n o p o d 36).

199

Tabela: 25. Promene u rutinskom člnovnlštvu od 1952. do 1960. godine«) Godina Ukupno

1952.

•i

1960.

%

312.207 100,0 317.268 100,0

Razlika 5.061

Od čega: Finansijsko Tehničko (daktilografsko) Kancelarijsko i pomoćno

123.546

39,6

96.324

14.943

4.8

34.127

10.8

19.184

55.6 187.117

59.0

13.399

173.718

30,2 -27.522

dela državnog aparata, postaje deo pro­ izvodnih jedinica privrednih predu/.eća i ustanova. Razume se, lakše je institu­ cionalno promeniti njihovu funkciju, ne­ go stvarno ponašanje. I u ovom periodu postoje nejednaki uslovi rada između ovog dela društva i radništva, različite nagrade za rad koje su recidiv starih od­ nosa, »administrativnog« načina raspodele, statusnih privilegija itd., ali i izraz nerazvijenih samoupravnih odnosa. Os­ novna protivrečnost njihovog bića je u “ ) Navedeno pod 13). Da bi u navedenom pe­ riodu mogli da vršimo upoređenje, zbog raz­ ličitih statističkih klasifikacija, za 1952. u ovoj tabeli grupisali smo kategorije, tako što smo spojili komercijalne i finansijske službenike u finansijske, a deo administra­ tivnih referenata (11.775) pripojili kancela­ rijskom i pomoćnom. U bivšoj grupi admi­ nistrativnih referenata ostao je samo deo tehničko-daktilografskog osoblja. To smo učinili i za 1960. 200

tome što je najveći deo rutinskih službe­ nika nekvalifikovan, neobrazovan, te sto­ ga socijalno nestabilan, nespreman da prihvati racionalnu organizaciju admini­ stracije. Tako u njihovom sastavu pre­ težni deo čine službenici sa nižom spre­ mom — u 67,9% slučajeva, ili preko 2/3 (sa srednjom spremom je 1/4 ili 23,2%). Uz to takvu spremu službenici su stekli u 13,7% na osnovu zasluga, a 9,0% »skra­ ćenim« načinom — polaganjem ispita, što zajedno iznosi preko 1/5 svih službenika (22,7%).4*) Stoga nije čudo što oni oslo­ nac traže u budžetsko-administrativnom sistemu plata i statusa. Na drugoj strani, jedan deo rutinskog činovništva, naročito sa višim obrazova­ njem i to u privredi, nosilac je osavremenjivanja činovničkog rada, što se ob­ jektivno podudara sa potrebom da admi­ nistracija postane efikasan inslrument samoupravljanja.43) c) Rukovodeće osoblje U sastavu rukovodećeg osoblja, u ovom periodu, došlo je do nekoliko zna­ čajnih promena ikoje su direktno bile uslovljene dejstvom ‘industrijalizacije. 4t) Videti: »Radnici-službenici prema popisu 1961.«, Statistički bilten, 312, SZS, 1964. « ) V id e ti p o d 36).

201

Tabela: 26. Promene u rukovodećem osoblju od 1952. do 1962.

Godina

1952.

Ukupno

51.869 100,0

Članovi predstavničkih tela Funkcioneri državne uprave Rukovodioci ustanova Rukovodioci preduzeća

%

1960.

%

93.972 100,0

4.770

9,2

2.213

9.489 10.649 26.961

18,3 20,5 52,0

15.058 24.174 52.527

Razlika 42.103

2,4 —2.557 16,0 25,7 55,9

5.569 13.525 25.566

Pre svega, između pedesetih i šezde­ setih godina, najveći porast beleže ruko­ vodioci preduzeća (u 1952. — 26.961, a u 1960. — 52.527 ili za 25.566 lica). Kako na početku, tako i kroz ceo ovaj period njihovo učešće u rukovodećem osoblju je najveće (kreće se od 52,0% do 55,996). Pored njih značajan rast pokazuju i ru­ kovodioci ustanova (13.525 lica) koji u 1960. godini čine 1/4 ukupnog rukovode­ ćeg osoblja. Nasuprot ovim, društveno-profesionalna grupa članova predstav­ ničkih tela pokazuju izrazito i apsolutno i relativno opadanje, što je slučaj i sa funkoionerima državne uprave. Sa zna­ čajnom izmenom društveno-ekonomskih i političkih odnosa, promenjena je uloga i značaj pojedinih grupa u okviru ruko­ vodećeg osoblja, što je otvorilo prostor delovanju industrijalizacije u kojoj se 44) N a v e d e n o p o d 13).

202

uvećavaju rukovodioci privrede i usta­ nova. U ranom razdoblju samoupravljanja uočava se značajno diferenciranje ruko­ vodećeg osoblja i to u dva važnija pravca. Jedan deo rukovodećeg osoblja nastoji da i dalje očuva monopolsku poziciju od­ lučivanja, odnosno, da koncentriše dru­ štvenu moć u svoje ruke, dok je znatniji deo za razvoj samoupravne, asocijativne društvene moći. Ova diferencijacija zaseca tradicionalnu hijerarhiju i nije ve­ zana za nivoe funkcija rukovodećeg oso­ blja, već se može uočiti na svakom od nivoa. Na vrednosnom planu ovome od­ govaraju ideje birokratske i konzervativ­ ne svesti, na jednoj strani, i samouprav­ ne, na drugoj, koja teži daljem oslobo­ đenju društva.45) Pored ove diferencijacije značajna je i ona koju zaoštrava sama industrijali­ zacija postavljajući zahtev za stručnim radom. Treba istaći da u 1/3 slučajeva (35,9%) rukovodeće osoblje predstavlja rukovodilac sa srednjom školom, a svega 1/5 (19,2%) sa visokom, odnosno 1/10 (10,2%) sa višom kvalifikacijom. Istovre­ meno, 24,7% rukovodećeg osoblja ima nižu školsku spremu apsolutno nedovolj­ nu, već u ovom periodu razvoja, za vrše nje funkoija, naročito u privredi (objek­ tivno ni srednja sprema nije tada odgo­ varala težnji za bržim društvenim razvo­ di Navedeno pod 36). 203

jem). Ako ovom dodamo da je 15,5% rukovodilaca steklo kvalifikaciju na os­ novu zasluga na radu, a 11,3% polaga­ njem ispita, ili preko 1/4 (26,8%) bez školovanja, navedena diferencijacija se pokazuje od izuzetnog značaja, skoro is­ tog kao i prethodna.46) c) Industrijalizacija i podela na slojeve upravljačkog i izvršilačkog rada Raspad etatističke organizacije dru­ štva značio je umnogome, razlaganje podele na upravljače i izvršdoce, a proizlazi iz podele rada i prirode ovog sistema. Međutim, time ne nestaje i navedena po­ dela uopšte, već se ona odražava i ob­ navlja na specifičan način. Naime, ona ne proizlazi iz delovanja industrijaliza­ cije ranog razdoblja, jer ova produbljuje organizacionu podelu u okviru rada, podelu po funkcijama u procesu proizvod­ nje, već iz prirode same rane faze samo­ upravljanja kao načina proizvodnje.47) Već smo ukazali da nju odlikuje hibridni način proizvodnje društva — spoj decentralizovanog etatizma i parcijalnog samo­ upravljanja, što utiskuje pečat opštoj po-*•) *•) Navedeno pod 42). 4T) Videti istu tvrdnju kod dr J. Županova, »Sa­ moupravljanje i društvena moć u radnoj organizaciji«. Industrijska sociologija (zbor nik), Naše teme, Zagreb 1971. 204

deli rada i oblikuj 1v ' 1 " Ija kroz zametak ostatak centra! izovanog birokratizma, drugo, kao decentralizovani birokratizam i treće, kao grupna uzurpacija odlučiva­ nja u preduzećima. Iako je značajno smanjen državni apa­ rat i ograničena njegova moć, ipak u ovoj fazi, i dalje nastavlja da živi i po­ stoji centralizacija važnih odluka u ru­ kama države, što je latentni izvor biro­ kratskih tendencija. Istovremeno sa ovim, raspad etatističke organizacije društva značio je ne samo zasnivanje samouprav­ ljanja, već i prenošenje niza značajnih prerogativa iz domena centralističkog od­ lučivanja u republike, te se koncentra­ cija moći na ovoj osnovi javljala kao decentralizovani etatizam. U okviru par­ cijalnog samoupravljanja javljaju se ten­ dencije da se delovi kolektiva, koji ima­ ju više organizacione funkcije, nameću kao arbitri odlučivanja, odnosno vrši se uzurpacija kolektivnog odlučivanja. Inte­ resno povezivanje ova tri vida obnavlja­ nja podele na upravljače i izvršioce ili novog preoblikovanja vodi ka pojavi »tehnokratije« ili »tehno-birokratije«, čija se osnova stvara u ovoj fazi razvoja. Međutim, slojevi koji se na ovaj na­ čin strukturišu nisu čvrsto povezani niti oformljeni, u onoj meri, kao što je to slučaj u etatizmu. To je i normalno s ob­ zirom na »labaviji« (hibridni) sistem, od­ 205

nosno na činjenicu da se, pored toga što je samoupravljanje parcijalno, stvara ši­ roka osnova demokratskog odlučivanja, proizvođači koji nisu klasični izvršioci rada. Razvojem samoupravljanja ne sa­ mo da se vrši sprečavanje čvršćeg uobličavamja u upravljačke i izvršilačke slo­ jeve, već se u zametku otvara prostor za stvaranje onoga što dr Z. Vidaković na­ ziva »asooijativna društvena moć« — pro­ cesa koji će između šezdesetih i sedam­ desetih godina naići na snažnije impulse, ali i zapreke.48)

48) Dr Z. Vidaković, Društvena moć radničke klase, Rad, Beograd 1967. godine. 206

III glava RAZVOJ KA INTEGRACIONOJ OGANIZACIJI GLOBALNOG DRUŠTVA, RAZVIJENIJEM NAČINU SOCIJALISTIČKE PROIZVODNJE Društvenu situaciju u kojoj se javio zahtev za integralnim samoupravljanjem, opisali smo kao spoj specifičnog decentralizovanog etatizma i parcijalnog sa­ moupravljanja. Osobenosti rane faze raz­ voja samoupravljanja bile su upravo u tome što su se u specifičan sklop spojile ove dve istorijske tendencije razvoja na­ šeg socijalističkog društva. Centralistička organizacija društva se raspala, ali je pro­ cesom deetatizacije niz ovlašćenja zadr­ žala centralna administracija. Jedan deo ovlašćenja je prenet na niže jedinice, re­ publike (pokrajine) i opštine, a drugi na privredne i ostale jedinice. Ako, prak­ tično, u nas drugog puta društvenog raz­ voja nije bilo sem decentralizacije, kao suprotnosti etatizmu, ona se ipak tako razvijala da se, na jednoj strani, etati­ zam javio u svojoj moćnoj tendenciji kao decentralizovani, teritorijalni etatizam, a na drugoj strani, samoupravljanje kao parcijalno, teritorijalizovano u okvire preduzeća. Između njih je postojao kao ostatak, ali snažan, centralizam (ovlašće­ nja državnih organa u pogledu investi207

čija u kapitalnu izgradnju, poreza, aku­ mulacije viška rada itd.). Dalja decentralizacija ne vodi sama po sebi, u ovoj situaciji, razvoju samo­ upravljanja, jer se ne postavlja samo pi­ tanje kako će proizvođači ovladati dru­ štvenom proizvodnjom u preduzeću, već i u čitavom društvu (prvo je čak uzroko­ vano drugim, jer je proizvodnja celina, kao i društveni život). Pitanje o lome kako će se konstituisati celina, postaje od presudne važnosti i rađa zahtev za izlaženje samoupravljanja iz »fabričkih hala«, gde je ono bilo zatvoreno nužno­ šću decentralizacije, i to u istorijskom i praktičnom smislu. Naime, parcijalna au­ tonomija vodi u parcijalnu autarhičnost — nepovezanost. Smisao samoupravlja­ nja nije u feudalnoj zatvorenosti, već u sveopštoj povezanosti proizvođača kojom se jedino može ostvariti »asocijacija« proizvođača. Narasle proizvodne snage, sa svoje strane, zahtevale su konkretan odgovor na to kako će se vršiti njihov dalji razvoj, odnosno, kako dalje investi­ rati u prostu i proširenu proizvodnju, da li će se slobodno formirati deo koji će se davati društvu ili će se preko centra­ lističkih i decentraJističkih organa uzi­ mati i dalje 1/2 viška novoproizvedene vrednosti? Ukoliko su proizvodne jedini­ ce bile zasebne jedinice pred njih se po­ stavila ali se postavlja ista dilema: kako na nivou celine odlučivati o zajedničkim 208

interesima koje neminovno donosi razvoj proizvodnih snaga? Upravo između šezdesetih i sedamde­ setih godina izoštrilo se pitanje kako, dakle, dalje razvijati samoupravni soci­ jalizam, odnosno, kako otvoriti proces povezivanja proizvodnih i socijalnih »ato­ ma« u integralan društveni sistem. Stva­ ranje celovitog samoupravnog sistema i organizacije društva od prvog momenta uključuje dve pretpostavke: prvo, hori­ zontalno povezivanje svih samoupravnih ćelija društva u široku mrežu međusob­ no zavisnih delova i drugo, vertikalno po­ vezivanje svih delova i podsistema koje bi se temeljilo na horizontalnom povezi­ vanju društva. U stvari, vertikalno pove­ zivanje, koje je tradicionalno bilo posred­ ničko i predstavničko, u integralnom sa­ moupravnom organizovanju, imperativ­ no zahteva kontrolu i neposredno izraža­ vanje interesa osnove, koja se formira kroz horizontalno povezivanje. Postoja­ nje široke osnove je stoga prva, ali ne i dovoljna pretpostavka stvaranja integ­ ralnog samoupravljanja, jer ukoliko ovo ne bi pratilo i vertikalno povezivanje pro­ izvođača, utoliko bi se teško ostvarivala integralna organizacija društva. Prema tome, razvijanje oba pola društvene or­ ganizacije samoupravnog socijalizma je­ ste uslov za stvaranje »slobodne asocija­ cije proizvođača«, a horizontalna poveza­ nost u tom smislu samo prethodi verti­ kalnom povezivanju. 209

Novi, veliki istorijski odgovor posle uvođenja samoupravljanja je, dakle, da­ lji njegov razvoj ka integralnom siste­ mu, što je imalo više pravaca i nasto­ janja. Jedno od važnijih nastojanja, je otvaranje prostora robnoj proizvodnji, tržištu — popularno nazvano privi cdna i društvena reforma. To je ono nastoja­ nje da se ubrza razvoj horizontalnog po­ vezivanja atomiziranih samoupravnih će­ lija društva, odnosno, njegov izlazak van zidova fabričkih hala. Povezivanje rela­ tivno »sitnih proizvodnih jedinica« na osnovi tržišta i robne proizvodnje imalo bi za posledicu stvaranje osnove za još brži razvoj proizvodnih snaga i na taj način, kroz masovnu proizvodnju, za nji­ hovu horizontalnu integraciju (to je pot­ padalo pod atribut privredna reforma). Istovremeno sa ovim, primetno je i na­ stojanje da se društveni položaj svih zasnuje na radu i rezultatima rada, te da se vertikalno povezivanje, na taj način, stavi pod kontrolu »udruženog rada« (što je subsumirano pod atributom društvena reforma). Međutim, ako je osobenost ovog raz­ doblja intencija ka integralnom samoup­ ravljanju kroz: razvoj robne proizvodnje, privrednu i društvenu reformu itd., stvar­ ne karakteristike društvenog tkiva jesu one koje su proizvod takvog nastojanja i realnih odnosa, koji su uspostavljeni u okviru decentralizovanog etatizma i par­ cijalnog samoupravljanja. Pokazalo se da 210

je svaki pol »hibridnih« odnosa kao »teg« kočio razvoj ka integralnom samouprav­ ljanju i stvarno modifikovao razvoj glo­ balne organizacije društva, što je bilo od izvanrednog značaja za razvoj industri­ jalizacije i njen uticaj na socijalnu struk­ turu društva. Napor da se kroz robnu proizvodnju dalje razvija samoupravni sistem stavljao je ostatak centralizovanog odlučivanja (»čistog etatizma«) pred mogućnost dvo­ strukog delovanja: ili kočenje robne pro­ izvodnje, kao mogućnosti sopstvcnog op­ stanka, ili dalje prenošenje prava i ovlašćenja na decentralizovani etatizam, pa samim tim i premeštanje osnovnog polja društvenih protivrečnosti.4®) Decentralizo­ vani etatizam u ovoj fazi razvoja je u tom smislu i značajniji od centralizma. Naime, po svojoj prirodi decentralizova­ ni etatizam se javlja nužno kao teritori­ jalni vid monopolne moći, on je partikularan i lokalan, jer samo u tom okvi­ ru može da ostvaruje kontrolu. Talas »iz­ laska« samoupravljanja iz preduzcća, pu­ tem robne proizvodnje, sasvim normalno je morao naići na branu decentralizovanog etatizma, kroz koju je, kada je pro­ šao, dobio drugi vid. Zahtev za privred­ nim, tehnološkim i socijalnim integraci4B) 0 tome videti: Dr M. Pečujlić, Budućnost koja je počela, IPS, Beograd 1971. godine i: Sociologija između revolucije i apologije, IPS, 1973, Beograd.

211

jama (ujedinjenjem proizvodnih planova, programa i interesa) nužno je dobio lo­ kalni karakter. Decentralizovani etati­ zam, kako s pravom ističe dr M. Pečujlić, uspostavlja veštačke, teritorijalne granice integracije, nastoji da većinu in­ tegracija zadrži u svom okviru, bez ob­ zira da li je reč o republičkom ili opštinskom nivou. Univerzalizam proizvodnih snaga se, stoga suzbija partikularizmom interesa, te autarhičnost postaje odlika samoupravnog povezivanja, i to od priv­ rednog, ekonomskog pa do kulturnog. Vrlo je značajno istaći da, na taj na­ čin, proizvođači ostaju nepovezani ili ilu­ zorno povezani. Naime, ako ih je decen­ tralizovani razvoj samoupravljanja učaurio u preduzeća, tako da njihov interes kao zajedničko-proizvođački postaje inte­ res preduzeća, sa prodorom robne proiz­ vodnje i njenom modifikacijom od stra­ ne decentralizovanog etatizma on posta je interes kraja, regiona. Proizvođači i dalje ostaju razjedinjeni, pa čak i sup­ rotstavljeni utoliko što su suprotstavlje­ ni i lokalni interesi regiona, a koji se prikazuju kao njihovi interesi. Ako je centralizam, etatizam, nametao opšte vrednosti i merila, decentralizovani etati­ zam nastoji da svaki kraj i region ima svoja merila. Borba regionalnih interesa i prevaga jednih, sasvim normalno u toj situaciji, znači prevagu »jedinstvenog me­ rila«. 212

Na drugoj strani, oslobađanje eko­ nomskih zakonitosti prati i druga ten­ dencija, koja je zasnovana na parcijal­ nom samoupravljanju i koja vremenom sve više dolazi do izražaja i jača. U su­ štini, nastajući na nivou kolektiva, dece­ niju i više, samoupravljanje je ograni­ čeno na odluke unutar preduzeća. Sa pro­ dorom van zidova hala, na relativno ogra­ ničeno tržište (pored toga i lokalno ome­ đeno), radni kolektivi počinju da se po­ našaju kao »grupni vlasnici«. Naime, in­ teresi preduzeća postaju često važniji od interesa grupacije srodnih preduzeća, gra­ na proizvodnje, pa čak i celine društva. Ovome pogoduju dva momenta. Prvi, u vezi sa prirodom same robne proizvodnje, konkurencijom, isticanjem samo ekonomskih interesa, koji često vo­ de ka diskriminaciji soaijalnih interesa celine. Usitnjeno kroz kolektive, proizvo­ đačko tkivo se javlja kao dezlntegrisano i, na toj osnovi, objektivno suprotstavljeno. Niz integraaija, koje su nužne i prirodne ne mogu da se uspostave upra­ vo iz partikularističke težnje za lokalnim koloritom i zbog grupno-vlasničkog po­ našanja, odnosno, zato što robna proiz­ vodnja sama po sebi nije dovoljna da obezbedi integraciju. U situaciji atomizovanog samoupravljanja, ona čak i pospešuje pretvaranje društvene u »grupnu svojinu«. Mehanizam uzajamne odgovor­ nosti i opšte solidarnosti netko postoji, 213

a skoro da Smitova »nevidljiva ruka« uređuje društvenost i povezuje proizvo­ đače koji »gonjeni sopstvenim interesom ostvaruju opšti«. Drugo, ovaj proces pospešuju i odno­ si unutar učaurenih radnih kolektiva. Bu­ dući da su radni kolektivi nepovezani, u njihovom okviru se često samoupravno odlučivanje pretvara u uže grupno odlu­ čivanje, u sferu uticaja neformalnih gru­ pa, koje ili nameću svoje interese, ili na­ stoje da ih proglase interesima svih čla­ nova preduzeća. Sve to kroz naglašene robne odnose dobija još izrazitiji značaj. Oba vida grupno-svojinskog odnosa u osnovi predstavljaju svođenje društvene svojine na užegrupnu svojinu. Oni uslovljavaju da se tendencije decentralizovanog etatizma, koji se pretvara u lokalni etatizam i parcijalno samoupravljanje, koje se, sa svoje strane, pretvara u grupno-svojinski odnos, uzajamno dopunjuju i pothranjuju. Grupno-svojinskom pove­ zivanju odgovara lokalizam, zato što je on parcijalan, a lokalizmu odgovara tendencija pretvaranja društvene svo­ jine u grupnu zato što je i ona parci­ jalna. Istovremeno, takav spoj odgovara i u nekom vidu obnavljanju sitno-sopstveničke stihije. Reč je o tome da se, u situaciji postojanja više »vlasnika«, u preduzećima i društvu otvara prostor ka prelivanju društvenog kapitala u privat­ ni sektor, odnosno, mogućnost povezivar 214

nja »gmpno-sopstveničke« svojine i one u privatnim rukama. Na taj način sve značajnije tenden­ cije u društvu su na delu: etatizam, decentralizovani etatizam koji inkiinira te­ ritorijalnom lokalizmu, grupno-svojinski autarhizam i sitno-sopstveničko prisva­ janje. Ovome valja dodati i mukotrpno probijanje integralnog samoupravljanja koje, naročito poslednjih godina, teži da sopstvenim konstituisanjem preraste os­ tale navedene tendencije. U poslednjoj deceniji razvoja samoupravljanja kao da su se stekle sve osobenosti pređenog dru­ štvenog puta, te koče ili pospešuju nje­ gov dalji razvoj. U krilu društva deluju moćne tendencije koje i dalje tvore »hib­ ridnu« globalnu organizaciju društva, na­ čin njegove proizvodnje. Međutim, neke od njih nude mogućnost za prevazilaženje ovog stanja, što je sasvim vidljivo iz karakteristika razvoja proizvodnih sna­ ga i promene u socijalnoj strukturi ovo­ ga perioda. 1. Razvoj ka integralnom samouprav­ ljanju i »zrelije« proizvodne snage Industrijalizacija u periodu razvoja ka integralnom samoupravljanju, u odnosu na raniji period, beleži nešto usporeniji razvoj. Ovome doprinosi privredna refor­ ma koja u osnovi, za industrijalizaciju, 215

znači prelazak sa ekstenzivnog na inten­ zivni način razvitka proizvodnih snaga, razvijanje ne samo kvantiteta, već pre svega kvaliteta tih snaga. Nekoliko značajnih dimenzija izmcna osnova proizvodnje to omogućuje. Tako u ovom periodu i materijalno i ljudski poljoprivredna proizvodnja prestaje da bude dominantna, naime, njeno učešće u ukupnom društvenom proizvodu brzo opada i to: od oko 1/3 u 1962. godini na oko 1/4 u 1964, te oko 1/5 u 1972, a da­ nas iznosi manje od 1/6. Valja istaći da pad učešća poljoprivrede u društvenom proizvodu prati i pad učešća privrednih investicija u poljoprivredu od ukupnih investicija i to: od 17,0% u 1962. na 15,0% u 1967, te na svega 6,0% u 1972. godini.80) Industrija i dalje beleži znatan porast tako da je centralni činilac koji tehnički i socijalno oblikuje proizvodnju društva. Na primer, njeno učešće u društvenom proizvodu 1962. bilo je 31,0%, a u 1972. godini iznosi 38,1%; u strukturi izvora učestvuje i dalje sa oko 60%, odnosno sa preko 1/3 svih zaposlenih itd. Među­ tim. naročito posle privredne reforme na­ stupa restrikcija investicija u privredu, što sociološki znači relativno sporiji raz-'50 50) Svi podaci u ovom delu korišćoni su iz sledećih izvora: Materijalni i društveni razvoj Jugoslavije 1947—1972, SZS, 1973. godine i »Jugoslavija između 1945—1964«, SZS, 1965.

216

voj industrije u materijalnom i ljudskom pogledu. To se vidi po stopi rasta dru­ štvenog proizvoda, koja je od 1952. do 1962. godine iznosila 8,5%, od 1963. do 1972. nešto manje — oko 7,0%, a od 1965. do 1972. godine svega 5,7%. U ovom periodu i dalje jc veći rast društvenog nego privatnog sektora. Dok je od 1953. do 1962. odnos njihovih sto­ pa 9,7% prema 5,8%, dotle je od 1962. do 1972. taj odnos 8,0% prema 3,4%, a u periodu od 1965. do 1972. 6,5% prema 2,8%. Što se strukture društvenog proiz­ voda tiče, sasvim je razumjivo da je znat­ no veće učešće društvenog od privatnog sektora, naime, u 1962. taj odnos je bio 74,5% prema 25,5% a u 1972. 81,8% pre­ ma 18,2%. U ovom razdoblju dolazi do značajne izmene učešća pojedinih grupa privrede u društvenom proizvodu, što jc upravo značajan indikator daljeg pravca razvoja podele rada pod dejstvom industrijaliza­ cije. Pogledajmo sledeću tabelu. Podaai govore da se učešće industrije povećalo, a poljoprivrede opalo uz, isto­ vremeno, značajno povećanje trgovine i ugostiteljstva, kao grane koje prate mo­ demi razvoj privrede. Postotak učešća trgovine i ugostiteljstva u društvenom proizvodu je čak veći od postotka poljo­ privrede sedamdesetih godina. Industri­ jalizacija, dakle, ozbiljno menja struktu­ ru proizvodnih snaga, odnosno stvara os217

Tabela: 27. Udeo grana delainostl u društvenom proizvodu 1962. 1 1973. (u •/.)•*) Godina

1962. %

1972. <5t

Ukupno

100.0

100.0

Industrija Poljoprivreda Šumarstvo Građevinarstvo Saobraćaj i veze Trgovina i ugostiteljstvo Zanatstvo Komunalna delatnost

31.0 27,7 1.8 8.9 7,6 17,0 5.4 0.6

38,1 18.8

1.0

8.8 7.6 20.2 5.0 0.5

novu kvalitativno drugačijem razvoju, če­ mu naročito doprinose privredna i dru­ štvena reforma koje unose nekoliko zna­ čajnih promena u tom pravcu. Prvo, napor da se kvalitativno pro­ širi podela rada, što pokazuje i ulaganja u osnovna sredstva rada. U 1971. u od­ nosu na 1962. poljoprivreda beleži opada­ nje od 12,1% na 7,1%, a industrija po­ rast od 32,0% na 32,4%. I u građevinar­ stvu je došlo do porasta od 1,8% na 3,1%, u saobraćaju i vezama od 11,1% na 13,4%, zanatstvu od 1,0% na 2,296, a najviše u trgovini i ugostiteljstvu od 3,9% na 11,1%. U neprivredi, stambeno komunalna delatnost beleži pad učešća od 28,0% na 23,4%, kultumo-socijalna od 6,6% na 5,5% a društvene i državne služ­ be od 3,5% na 1,8%.•*) •*) Videti: Materijalni i društveni razvoj Jugo­ slavije 1947—1972. godine, SZS, 1974. godine. 218

Drugo, sedamdesetih godina, za razli­ ku od šezdesetih, ukupna ulaganja u privredu u odnosu na neprivredu se po­ većavaju. Naime, u 1962. ovaj odnos je 60,9% prema 38,1%, a 1972. odnos izme­ đu privrede i neprivrede je 69,1% prema 30,9%. Treće, promenjena je tehnička struk­ tura osnovnih sredstava društvene priv­ rede. Do reforme, ulaganja u građevinske objekte su bila znatno veća od ulaganja u opremu, u 1962. 49,1% prema 46,8%, u 1964. 47,9% prema 47,6%, u 1967. 47,0% prema 47,6%, da bi 1971. godine ulaganja u građevinske objekte iznosila 44,3%, a u opremu 50,2%. Četvrto, primetno je nastojanje da se investicije u osnovna sredstva društve­ nog sektora decentralizuju, odnosno da se postave na ekonomsku osnovu (preno­ šenjem investicija na banke). U ovom pe­ riodu povećavaju se sredstva banaka uz znatno opadanje učešća sredstava držav­ nih organa. U 1962. sredstva i fondovi fe­ deracije su iznosili 30,5%, 1967. 9,2%, 1971. svega 7,7%. Takođe osetan pad beleži i učešće fondova ostalih društveno-političkih zajednica: od 29,2% u 1962. na 8,6% u 1967. i 7,5% 1971. godini. Sred­ stva privrednih i ostalih radnih organi­ zacija unekoliko opadaju od 37,4% u 1962. na 33,9% u 1971. godini. Sredstva' banaka koja u 1962. iznose samo 2,9%, u 1971. čine čak 1/2 svih sredstava za fi219

nansiranje osnovnih sredstava društvene privrede. Peto, značajna je promena u raspodeli dohotka društvenog sektora privre­ de. Dok je u 1962. godini dohodak dru­ štvenog sektora privrede iznosio 52,0% za privredne organizacije, a 48,0% za tzv. ostale korisnike, dotle je 1966. taj odnos izmenjen na 67,4% prema 32,6% u korist privrednih organizacija (ovakav odnos se zadržao i kasnije; naime, 1972. iznosi 67,3% prema 32,7%). Drugim recima, dok je šezdesetih godina privredi ostajalo tek nešto više od 1/2 sredstava, od 1966. go­ dine njen udeo u dohotku društvenog sektora raste i čini 2/3. Šesto, donekle se poboljšava učešće sredstava privrede za reprodukciju os­ novnih fondova. Tako se u ćelom perio­ du ova sredstva kreću od 72,9% u 1966. do 74,3% u 1972. godini. Međutim, isto­ vremeno raste stepen zaduženosti priv­ rede (posmatrano u odnosu dospeća ot­ plate prema sredstvima privrede) od 28,0% u 1962. na 41,6% u 1972. godini, što je znak zahteva za modernizacijom i intenzivnijom proizvodnjom, kojeg ne mogu da postignu mnoge radne organi­ zacije. Sedmo, intenzifikacija i potreba za kvalitetom robe, uz još niz drugih okol­ nosti, rezultiraju u niži rast industrijske proizvodnje. Za razliku od prethodnog perioda( kada je dznosuo 12,1%), u ovom, 220

od 1963. do 1967. godine, on iznosi 8,4%, a od 1967. do 1972. raste na 9,0%. Me­ đutim, u periodu privredne reforme u celini on iznosi oko 7,1 %. Osmo, pored ovog ukupnog smanje­ nja, ipak je i dalje značajno povećanje proizvodnje sredstava rada, po stopi od 8,8%, reprodukcionog materijala 8,3%, potrošne robe 9,2% atd. Pored značajnih promena u sastavu materijalno-proizvodnih snaga u ovom periodu dolazi do promene i ljudskog sa­ stava — radne snage. Delovanje indu­ strijalizacije uslovilo je promenu u vrsti zaposlenosti (tipu sektora). U 1971. udeo aktivnog stanovništva u primarnom sek­ toru u odnosu na 1961. je opao od 57,0% na 48,4%, odnosno sedamdesetih godina je prvi put u nas ispod 1/2 ljudi živelo od primarnog sektora. U sekundarnom sektoru udeo se uvećao od 22,0% na 29,8%, a u tercijarnom sektoru od 16,5% na 21,8%, ili svaki peti stanovnik je bio u njegovom okviru.®2) Navedena promena u vrsti (tipu) aktivnosti i zaposlenosti je izvanredno brza i spada u najbrže u svetu. Naime, našoj zemlji je za ovakav razvoj trebalo (svega tride­ setak godina), skoro upola manje vreme­ na od SSSR, a tri puta manje od visoko­ razvijenih zemalja. “) Navedeno pod 13). 221

Na osnovu svega što je rečeno uočava se da sedamdesetih godina industrijaliza­ cija ima nekoliko značajnih obeležja, od­ nosno promene koje je ona izazvala u materijalnom i ljudskom pogledu, imaju nekoliko opštih karakteristika. Pre sve­ ga, ona kroz sve etape ima oblik usilje­ nog procesa koji iz zaostalosti izvlači je­ dnu izrazito nerazvijenu zemlju. Zatim, industrijalizacija ima ekstenzivan karak­ ter koji je u prvoj etapi društvenog raz­ voja uslovljen potrebom brze transfor­ macije zemlje, a kasnije, kroz rano i zre­ lije razdoblje samoupravljanja, i nizom drugih činilaca. Isuvišc kratko vremc n je­ nog delovanja ne dozvoljava takve trans­ formacije koje bi bile izvedene do kraja, a i lišene svih tokova koji sc mogu oz­ načiti kao negativni. Stoga industrijali­ zacija, kao sledeću opštu karakteristiku, rađa disproporcije od kojih je najočevidnija i najznačajnija ona između relativ­ no bržeg razvoja materijalnih od ljud­ skih proizvodnih snaga. Pomenuta krat­ koća u vremenu i dominantnost poljo­ privrednog načina proizvodnje oformijuje proizvođača u nas kao opšteg »polu­ tana«, koji još uvek stoji između dve vr­ ste proizvodnje — poljoprivrede i indu­ strije. Uostalom ovo nije čudno, jer se prelazak iz poljoprivrede u industriju odigrava u jednoj generaciji, što se uoča­ va na svim nivoima: počev od grupnog, i tek započete ozbiljne promene socijal222

nih grupa, do individualnog nivoa i isto tako tek začete transformacije pojedinca. Parcijalnost, koja je iz toga izvedena, je dalja karakteristika industrijalizacije i njenih promena i ona je povezana sa so­ cijalnom i teritorijalnom autarhičnošću industrijalizacije itd. U ovome razdoblju stekle su se i ku­ mulirale sve osobenosti posleratnog raz­ voja industrijalizacije koje su svoj naj­ bolji izraz dobile u promenama socijalne strukture, odnosno pečat svih obeležja prepoznatljivih za jedno burno vreme je najvidljiviji u aktuelnom stanju socijalne strukture.

223

IV glava RAZVOJ KA INTEGRALNOM SAMOUPRAVLJANJU I UTICAJ INDUSTRIJALIZACIJE NA SOCIJALNU STRUKTURU NAŠEG DRUŠTVA 1. Izmene u »ostacima klasnog društva« pod uticajem industrijalizacije Za period od šezdesetih do sedamde­ setih godina karakteristično je da indu­ strijalizacija vrši uticaj na »klasne ostat­ ke« u onom socijalnom okviru, koji je uspostavljen samoupravnim načinom pro­ izvodnje društva. Dva su obeležja izazva­ nih promena u »klasnim ostacima« pod dejstvom industrijalizacije. Prvo, to je promena koja označava da se oni, usled ekonomskih zakonitosti koje sobom nosi industrijalizacija, pretvaraju u »ostatke klasnog društva«, odnosno da se u ovom periodu otvara prostor za njihovo preob­ likovanje u robne proizvođače i vršioce usluga u društvu (pritom, valja napome­ nuti značajno materijalno-ekonomsko ja­ čanje privatnog sektora, naročito »uslužnika« koje je često nelegalno, što ima za posledicu jačanje »sitno-sopstveničke sti­ hije«). 224

Drugo obeležje se odnosi na kvalita­ tivne i kvantitativne izmene n njihovom unutrašnjem sastavu, što nije samo posledica delovanja industrijalizacije u ovom periodu, već i njenog ranijeg dejstva, odnosno svih subsumiranih dejsta­ va i promena. A) Industrijalizacija i individualno seljaštvo Navedena obeležja promena i uticaja industrijalizacije na »ostatke klasnog dru­ štva« na specifičan način se iskazuju kod individualnog seljaštva. S jedne strane, u ovom periodu je došao do izražaja nazna­ čeni pravac uticaja — neprinudna »socija­ lizacija« seljaštva. Položena osnova u pret­ hodnom periodu je poslužila takvom delovanju industrijalizacije u kojem su se brže no ranije razvijale ekonomske zako­ nitosti i pospešavao razvoj društvenih i individualnih gazdinstava, razvoj socija­ lističkog zadrugarstva kao oblika i sadr­ žaja »socijalizacije« seljaštva, vršilo socijalno-ekonomsko diferenciranje i pretva­ ranje seljaka u robne proizvođače pove­ zane sa društvenim sektorom privrede itd. S druge strane, uporedo sa ovim delovanje industrijalizacije u svim etapama dovelo je u ovom periodu do zajedničke rezultante najvažnijih promena u indivi225

dualnom seljaštvu, a to je njegovo »civilizaciono osipanje«, brz odlazak sa sela i iz poljoprivrede. a) Razvoj socijalističkog zadrugarstva i individualno seljaštvo Razvoj socijalističkog zadrugarstva i dalje se odvija u dva osnovna vida: kroz saradnju poljoprivrednih zadruga sa in­ dividualnim seljaštvom i kroz koopera­ ciju. Poljoprivredne zadruge su znatno opa­ le u broju, tako da ih je 1972. svega 906. Razvoj društvenog sektora poljoprivrede je išao u pravcu razvoja krupnih poljo­ privrednih kombinata, dobara i farmi, te su se stoga zadruge zadržale u manjem obimu. U ovom periodu, one su držale svega 23,0% poljoprivrednih površina, a saradnju sa individualnim sektorom su vršile u svega 14,0% slučajeva, odnosno u 86,0% kooperaciju sa individualnim se­ ljaštvom su obavljala krupna društvena gazdinstva. To je prva kvalitativna promena u razvoju zadrugarstva, odnosno, industrijalizacija je oformila krupna po­ ljoprivredna dobra i potisnula zadruge kao osnovni vid saradnje društvenog i individualnog sektora. Druga promena je opadanje broja ko­ operanata, a i obima kooperacije. Dok je u 1964. godini u zemljoradnji bilo čak 226

925.000 takvih lica, u 1967. je primetan pad na 872.000. Ovaj pad se značajno osetio u 1972. kada je broj kooperanata iznosio 58.000 lica, skoro za 1/2 manje. Slično se uočava i u stočarstvu: u 1964. je bilo 444.000 kooperanata, a 1972. — 287.000. Tri su opšte grupe uzroka opadanju kooperanata: prvo, jer je radne snage sve manje, tako da dolazi do prodavanja zemlje, deoba itd., što uopšte smanjuje mogućnost njene obrade; drugo, a u vezi sa prethodnim je sve veća orijentacija individualnog seljaštva na one izvore pri­ hoda koji ne potiču sa zemlje, već iz drugih delatnosti, što znači veći odliv sa sela i treće, kooperanti su u prvo vreme bili imućniji i bogatiji seljaci koji, kada je delovanje ekonomskih zakonitosti iz­ raženije, prestaju da budu kooperanti i postaju samostalni robni proizvođači. U svom istraživanju procesa kooperacije A. Raić utvrđuje da se krupni vlasnici da­ nas »klone« kooperacije, te u kooperaciji ostaje samo onaj seljak koji nema ni ve­ ćeg kapitala ni zemlje. Po njemu raspad kooperativnog sistema značio bi »proletarizaoiju« više od 1/2 seljačkih poseda.53)•) ••) Videti: A. RaiiZemljoradničke zadruge kao činilac aktuelne etape industrijalizacije u Ju­ goslaviji, Sociologija sela, br. 31—32/1971, Za­ greb.

227

b) Socijalno-ekonomsko diferenciranje individualnog seljaštva Socijalno-ekonomsko diferenciranje se­ ljaštva u ovom periodu doživclo je znat­ no veći intenzitet, što je i normalno, jer je, naročito posle privredne reforme, in­ dividualni seljak stavljen pred izbor ili robni ili naturalni proizvođač. Ta dilema se javlja u izoštrenijem vidu no ranije i razrešavana je na taj način što je sve veći deo seljaštva postojao robni proiz­ vođač. Kao i u ranijem periodu ovo diferen­ ciranje imalo je nekoliko dimenzija promena. Prva promena se uočava u struk­ turi neto prihoda seoskih domaćinstava. U 1962. godini udeo novčanih prihoda je iznosio 61,0%, pred reformu je opao na 59,0%, odnosno, povećao se udeo natu­ ralnog dela na 41,1%. Već 1967. poveća­ va se udeo novčanih iznosa na 66,0%, a 1972. on je činio čak 72,0% svih pri­ hoda domaćinstava. Druga promena se sastoji u tome što se sa ekonomskim diferenciranjem, pro­ dubljuje i socijalno diferenciranje. Pro­ dor robno-novčanih odnosa diferencira na novoj osnovi »mala«, »srednja« i »krupna« gazdinstva, a sa njim i indivi­ dualno seljaštvo (valja napomenuti da je okvir diferenciranja i dalje 10 ha). Ovo »raslojavanje« je vidljivo iz sledeće ta­ bele. 228

Tabela: 28. u strukturi veličine Individualnih gazdinstava od 1960. do 1969.“ )

ili it itf i!

Polako, ali primetno odvija se dife­ rencijacija u kojoj se, na jednom polu, uvećavaju mala gazdinstva (do 1 ha ili »mešovita« koja drže radnici-seljaci), a na drugom smanjuje broj krupnih gaz­ dinstava, uz istovremeno povećavanje po­ vršina zemlje koju drže u posed, što zna­ či proces ukrupnjavanja gazdinstava. Se­ damdesetih godina 1/10 svih gazdinstava individualnih seljaka drži preko 1/3 celokupne zemlje. U stvari, seljaci sa manjih poseda ili odlaze u grad, ili prodaju zem­ lju onima koji poseduju više zemlje, či­ me se vrši značajna socio-ekonomska di­ ferencijacija. Treća promena se odnosi na još veću diferencijaciju na robne i naturalne proM) Dr P. Marković, Strukturne promene na selu kao rezultat ekonomskog razvitka, Zadružna knjiga 1963.

229

izvođače. Sledeći podaci pokazuju da krupnija gazdinstva ostvaruju veća pri­ manja. Tabela: 29. Neto primanja prema veličini gazdinstava u 1963.“ ) Ukupno Do 2 ha 2— 3 ha 3— 5 ha 5 - 8 ha Preko 8 ha

Broi gazdinstava

Broj površina

Neto prim anja

35.0 15.0 21.3 16,2

Očigledno je da što je veće gazdin­ stvo, odnosno sa više zemlje, to su veća neto-primanja u novcu. Primanja u nov­ cu kod svih gazdinstava, navedene godi­ ne, su Činila oko 60,0%. To praktično znači da samo veća gazdinstva ostvaruju novčana primanja a manja ne, odnosno da su, kako ističe N. Vujošević50), gaz­ dinstva do 2 ha naturalni proizvođači. Veća gazdinstva imaju više novca, a to znači da ga ostvaruju od prodaje na tržištu, odnosno da su robni proizvođači, o čemu sliku pruža sledeća tabela. I ovde je prdmetno da što je veća ost­ varena tržišnost to je i prodaja veća (ali do određene granice zbog poreza). U stva­ ri, time se krug diferencijacije zatvara, M) Isto, kao pod 54). ■•) N. Vujošević, »Sukobi ciljeva i metoda ag­ rarne politike«, Gledišta, br. 11/1972. 230

Grupa gazdinstva sa vrednoSću proizvoda ostvarene od prodaje

Neto tržiSnost

-

10,2

— - -2 hilj. od 2 - 4 hilj. od 4—6 hilj. od 6—8 hilj. od 8—1.000.000 od 1—1,5 miliona od 1,5—2 miliona preko 2 miliona

jer gazdinstva sa više zemlje ostvaruju veća neto primanja, zato što više pro­ daju na tržištu. Na taj način oni mo­ gu da kupuju više zemlje, ali i da ula­ žu u savremenu tehniku, te da se opet javljaju na tržištu i uvećavaju novčana primanja. Istovremeno, ona mogu da unajmljuju radnu snapa za razliku od manjih gazdinstava koja nisu robni pro­ izvođači. Četvrta promena ukazuje da ovakvo lice sooijalno-akonomske diferencijacije ima i svoje naličje. Naime njega prati ne samo proces u kome manja gazdinstva postaju naturalni proizvođači, odnosno »siromašni seljaoi« nasuprot »bogatim« sa većim gazdinstvima, već i pojava unajmljivanja radne snage, koja se na-

živa »sezonskom radnom snagom«. U ovom periodu, zbog izvanredno velikog odliva sa sela, postoji »manjak« radne snage pogotovu u žitorodnim i ravničar­ skim krajevima, ali u brdsko-planinskim područjima, kako se proccajuje, od po­ ljoprivrede živi oko 70,0% ljudi, i u 2'3 slučajeva njihova proizvodnja jedva za­ dovoljava životne potrebe."8) S obzirom da teško nalaze posao u vanpoljoprivrednim delatnostima, tok njihovog kretanja je tamo gde je potreba za poslom koji umeju da obavljaju, te se stoga oni jav­ ljaju kao najamna — »sezonska radna snaga«. Taj novi oblik najamništva, la­ tentno prisutan u celokupnom posleratnom razvoju, sve se više razvija i, kako navodi dr S. Šuvar, oko 70.000 ljudi obavlja posao unajmljen kod »bogatih seljaka«/’9) Socijalno-ekonomska diferencija u ovom periodu ima, u stvari, dve strane, od kojih je jedna značajnija. Naime, dife­ rencijacija na »bogatije« i »siromašnije« seljake odvija se u određenom okviru u kojem su »bogati« seljaci samo to uslovno, a više su robni proizvođači. Međutim, pojava ne samo »siromašnijih« seljaka, već »sezonske radne snage«, koja je unaj­ mljena, je značajnija promena u ovom*•) 58) Videti dr P . Marković, navedeno pod 5 4 ) . *•) Dr S. šuvar, »Srednji slojevi« ili »srednja klasa« u jugoslovenskom socijalističkom dru­ štvu, Marksističke sveske, Sarajevo, 1—2 /1 9 7 2 . 232

periodu izazvana prodorom robno-novčanih odnosa. Ovo ne toliko zbog najam­ nog karaktera njihovog rada koliko zbog toga, kako ističe M. Radovanović, što tzv. »sezonski rad« oni obavljaju u izvanred­ no otežanim uslovima i dok ga obavljaju teško žive (rade po ceo dan, spavaju u nehigijenskim prostorijama, slabo se hra­ ne da bi uštedeli, nemaju zdravstvenu zaštitu itd.).®'') Dakle, ako je teško eliminisati potrebu za radnom snagom na se­ lu, te i potrebu za unajmljivanjem, po­ stojanje »sezonske radne snage« ukazuje na društveni problem njihove socijalne nezaštićenosti. c) Napuštanje poljoprivrede U ovom periodu i dalje se vrši napu­ štanje poljoprivredne delatnosti, ali se dešavaju značajne promene u pravcu kretanja. Otežani uslovi zapošljavanja uslovljavaju da se veliki deo radne snage sa sela usmeri prema inostranstvu. Ovo je period otvaranja našeg društva prema razvijenim zemljama Evrope, te se zapo­ četi »exodus« radne snage u nepoljoprivredne delatnosti sada pomera u pravcu inostranstva. Od svih migranata u inoM) Videti: M. Radovanović: Industrijalizacija i klasna struktura savremenog jugoslovenskog društva, Sociologija sela, br. 31—32, Zagreb 1971.

233

stranstvo individualno seljaštvo čini 1/2, što znači da se razvija nova kategorija seljaka-inoslranih migranata. Međutim, bez obzira na promenjeni pravac kretanja napuštanje poljoprivre­ de i odlazak u nepoljoprivredne delatnostoi je, s jedne strane, brojčano značajno, jer se procenjuje da je prosečno godišnje odlazilo iz poljoprivredne proizvondje oko 106.000 lica, ili od 1960—1970. — 1,420.000 lica.61) Kako pokazuje monografsko ispitivanje A. Mi tro vic sa sela odlazi 1/4 lica koja su zahvaćena međugeneraoijskom pokreti jivošću.*') Sa druge strane, to izaziva ozbiljna pomeranja u okviru seljaštva, njegovoj strukturi, što pokazuje sledeća tabela. Tabela: 31. Promene u Individualnom seljaštvu prema veličini zemljišnog poseda od 1960—1970.**) Godina Ukupno Do 1 ha i bez zemlje 1 -3 ha 3 - 5 ha 5—10 ha Više od 10 ha

1960.

%

1970.

9.191.172 100,0 7.749.823 1.293.943 2.579.914 2.093.664 2.453.819 769.832

13,9 28,2 22,8 26.7 8.4

1.358.386 7 166.415 1.676.544 1.997.804 550.674

Razlika

100,0 —1 441.349 17,7 27,S 21,6 25,7 7,2

64.443 —413.499 —417.120 —456.015 -219.158

#I) Videti: Dr P. Marković, Migracija i promene agrarne strukture, Zagreb, Agrarni institut, 1974. godine. •2) A. Mitrović, Monografska studija jednog sela Bosanske Posavine, Sociologija, br. 4 1969. •*) Videti popise poljoprivrede 1961. i 1971.

234

Kao što se vidi, smanjivanje indivi­ dualnog seljaštva je opšte, ali je kod naj­ manjih gazdinstava došlo do uvećanja. Dvostruki su razlozi ovome: prvo, do 1 ha i bez zemlje nisu često poljoprivred­ na domaćinstva, već je reč o tzv. mešovitim domaćinstvima odnosno, o seljaci­ ma — industrijskim radnicima; drugo, ova gazdinstva i seljaštvo su u najvećem broju slučajeva u brdsko-planinskim pod­ ručjima, što znači da ne odlaze trajno sa zemlje, već više upražnjavaju sezon­ ski rad (a istovremeno je u njih veliki natalitet i broj mladih). U ovom periodu se značajno uvećava kategorija seljaka-industrijskih radnika. Dok je u 1960. godini 1,306.000 lica živelo na gazdinstvima i bilo zaposleno van njega, dotle je 1969. godine taj broj 1,420.000 lica.84) Danas oni čine približno oko jedan i po milion ili 17,0% od aktiv­ nog stanovništva, odnosno 35,5% zapo­ slenog osoblja. Njihov rad u preduzećima ne unapređuje poljoprivredu, jer u nju ne ulažu neki veći novac. To se jasno vidi iz sledećeg podatka: dok su čisto po­ ljoprivredna domaćinstva (gazdinstva) tr­ žišna sa + 29%, a mešovita, koja su pre­ težno poljoprivredna sa + 9 % , dotle pre­ težno nepoljoprivredna imaju tržišnost — 1,3% (skoro kao i čisto nepoljopnivredna — 1,7%). M) Videti: Materijalni i društveni razvoj Jugo­ slavije 1947—1972, SZS, 1973. godine.

235

Njihovo držanje poseda otežava obav­ ljanje posla u fabrikama, jer u 69,0% seIjaci-industrijski radnici rade van svog mesta boravka, od čega se u 43,0% slu­ čajeva svakodnevno vraćaju kući.65) »Lju­ di na točkcvima« su nova socijalna kate­ gorija seJjaka-industrijskih radnika i mnogostruko značajna, kako ističe dr C. Kostić za dalji razvoj radništva u nas.60) d) Industrijalizacija i »civilizaciono osipanje« seljaštva Industrijalizacija je uzrokovala niz promena u individualnom seljaštvu od kojih su najvažnije dve: »bežanje sa se­ la« i »raspadanje« patrijarhalnog sela. Industrijalizacija je u nas u kratkom vre­ menskom periodu dovela do takvog sma­ njivanja seljaštva koje je nepoznato u svetu. Kako ističu istraživači našeg sela dr S. Šuvar, E. Dilič, dr S. Livada, dr V. Puljiz i drugi, sa njega se vrši pravi »beg« što naravno ima više različitih posledica od koj ih navodimo dve: pojavu *starač­ kih domaćinstava« i sa tim u vezi po­ javu »svojine bez naslednika«. »Bežanje sa sela« je dovelo do toga, kako se procenjuje, da danas na selu, od 25% do 35% seoskih gazdinstava, nema «) Videti: »Radnici i službenici prema popisu 1961«, Statistički bilten br. 312, SZS, 1964. ««) Dr S. Kostić, Seljaci — industrijski radnici, Rad, Beograd 1963. godine. 236

omladine. To je još izraženije u ravni­ čarskim reonima, gde je natalitet jako umanjen i (izvanredno veliki migracioni pokret, a nešto manje u brdsko-planinskim područjima. Starosna struktura se­ ljaštva u ravničarskim reonima (Vojvo­ dina, Slavonija i uže područje Srbije) po­ kazuje da je oko 30% seljaštva preko 50 godina, a na gazdinstvima koja nemaju omladinu i do 75,0%.87) Tako nastaju dva složena sociološka fenomena: »staračka domaćinstva«,68) koja ne mogu da obra­ đuju zemlju i zemlja »bez naslednika«, što će biti u sledećem periodu najznačaj­ niji razlog »podruštvljavanja« individual­ nog poseda. Industrijalizacija je dovela na selu, po rečima dr R. Lukića, do prave »civiliza­ cijske revoluoije«.6*) Kako pokazuju i ne­ ke sociološke studije (na primer, socio­ loško istraživanje naselja »Jalžabet«)70), naše patrijarhalno selo se raspalo, a u njemu su mnoge osnovne vrednosti ne-*•) •7) Videti dr P. Marković, isto kao pod 54). M) Videti: E. Delić, »Činioci profesionalne i pro­ stome pokretljivosti, odnosno stabilizacije seoske omladine«, Sociologija sela br. 31— —32/1971. Zagreb, kao i dr S. Šuvar, Eksodus seoske omladine; Između zaseoka i Magalopolisa. Biblioteka Sociologija sela, Za­ greb 1973. ••) Dr R. Lukić, Civilizaciona revolucija na selu. Sociologija sela, 31—32/1971. Zagreb. 7#) Grupa autora, »Društveno kretanje u nase­ lju Jalžabet 1945—1961.«, Sociologija br. 1— —2/1962.

237

stale ili su se transformisale. Na primer, tradicionalni odnos prema zemlji i zani­ manju (pozivu) je izmenjen. Ž. Đorđević empirijski utvrđuje da u skoro 1/2 slu­ čajeva seljaci izjavljuju da bi »rado« pro­ dali zemlju i otišli u grad (»starija« ge­ neracija seljaka je u tom pogledu nešto uzdržanija od »mlađe«), a takođe iskazu­ ju u značajnom broju i mišljenje, da »se­ oska deca« treba da nastave školovanje i u srednjoj školi, što obavezno znači i promenu zanimanja.71) Istovremeno dr J. Gorićar, u istraži­ vanju ocena ugleda pojedinih zanimanja, utvrđuje da ispitanici sa seoskog pod­ ručja najviše vrednuju intelektualna za­ nimanja — lekar, ekonomist, inženjer, a sopstveno zanimanje stavljaju samo ispred zanimanja nekvalifikovanog rad­ nika.71) Sve ove pojave na selu dovode i do negativnih posledica, kao što su: sma­ njivanje proizvodnje, ulaganje u nepro­ duktivan život, socijalnih napetosti itd. e) Opšta slika pramena u individual­ nom seljaštvu pod uticajem industrijalizacije Kao rezultat delovanja industrijaliza­ cije, u periodu (između šezdesetih i se­ 7I) ž. Đorđević, »Odnos generacija prema dru­ štvenim promenama na selu«. Gledišta, br. 11/1972. Beograd. «) Dr J. Gorićar, Vrednovanje nekih zanimanja, JUS 1965, Beograd. 238

damdesetih godina, još više je izmenjen »lik« individualnog seljaštva, odnosno njegov sastav. Na osnovu dostupnih po­ dataka opšta slika tih promena je sledeća. Tabela: 32. Promene u Individualnom seljaštvu od 19611—1970. godine'1) Godina

1960.

%

1970.

%

Individualno seljaštvo - ukupno 4.486.432 100,0 3.682.000 100,0

Razlika -804.432

Od čega: Poslodavci 7.842 0.2 3.000 Samostalni bez radnika 2.059.290 45,9 1.818.000 Pomažući članovi porodice 2.419.300 53,9 1.861.-------

0.0

—4.842

49.3

—241.290

50,7

—558.300

U pomenutom periodu, prema popisi­ ma stanovništva, broj onih koji unaj­ mljuju radnu snagu je opao za 1/2 (tako da njihovo procentualno učešće i ne po­ stoji). Međutim, kako smo istakli, na drugoj strani, neosporno da se povećao broj unajmljene radne snage »sezonskog karaktera«. Iako i ostale grupe individualnog se­ ljaštva pokazuju pad u apsolutnom iz­ nosu, ipak sedamdesetih godina indivi­ dualno seliaštvo u 1/2 slučajeva samo obavlja rad ili zajedno sa članovima svon)

Videti navedeno pod 13) i Statistički bilten br. 700. »Predhodni rezultati popisa stanov­ ništva i stanova 1971. godine«, SZS, 1971. 239

je porodice. Dok je 1960. postotak »pomažućih članova porodice« bio nešto ve­ ći od polovine, sedamdesetih godina se smanjio, što je svakako znak njegovog brzog odliva sa sela. To ujedno znači da je povećan broj tzv. »samostalnih bez radnika«, odnosno onog seljaštva koje nema radnu snagu i samostalno obrađuje zemlju. Sedamdesetih godino, dakle, in­ dividualno seljaštvo je svedeno na pro­ izvođače sa sopstvenom radnom snagom i prvi put je, u posleratnom periodu, broj aktivnih seljaka manji od broja zaposle­ nog osoblja u društvenom sektoru. B) Industrijalizacija i »ostali ostaci klasnog društva« I u ovom periodu osnovni pravac delovanja industrijalizacije na »klasne os­ tatke društva« je neizmenjen — oni se i dalje transformišu u »ostatke klasnog društva«, odnosno u »uslužnike«. Među­ tim, intenzivniji proces razvoja robno-novčanih odnosa, koji je zahvatio celokupno društvo, doveo je do značajnog uvećanja privatnog sektora nepoljoprivrede. Sve delatnosti privatnog sektora beleže izvanredan porast. Na primer, dok učešće poljoprivrede u privatnom sekto­ ru opada od 88,5% u 1964. na 75,3% u 1971, učešće zanatstva raste od 5,9% na 240

10,5%, građevinarstva od 4,7% na 9,1%, ugostiteljstva od 0,2% na 2,2%, prevozaištva od 0,7% na 2,8%. Zanatstvo se brzo razvija, što se ogleda- u znatnom povećanju zanatskih radnji — od 105.500 u 1964. na 142.900 ili za oko 37.000 više. Zaposleno osoblje kod zanatlija raste od 134.400 na 193.400 ili za oko 60.000 lica u ovom periodu. Privatno građevinarstvo se najbrže privatriog sekTora. Njegov značaj raste do te mere'da je, u periodu od 1963. do 1972, prvi put posle rata veći broj završenih stanova u privatnoj, nego u društvenoj gradnji (802.000 prema 446.000). Prema proceni oko 100.000 lica je u toku godine uklju­ čeno u oko 2—3 hiljada privatnih građe­ vinskih radnji. U ugostiteljstvu, koje je do 1965. pot­ kazivalo čak i opadanje, dolazi do »re­ nesanse«. Od 3.051 privatnih ugostitelj"stih radnji'navedene godine taj broj na­ rasta na 12.345 danas (a zaposleno osob­ lje od 2.351 na 10.716). U stvari, ovo je period intenzivnog razvoja turizma, te ga prirodno prati razvoj ugostiteljstva. Istovremeno značajan je porast i prevozništva. Na primer, dok je 1964. bilo svega 4.169 teretnih kola u 1971. ih je čak 38.105, odnosno u 1964. je bilo 215 vučnih vozila, a 1971. 13.916 (ako svako vozilo ima jednog vlasnika i jednog vo­ 241

zača, koji je unajmljen, dolazimo do bro­ ja od 100.000 prevoznika). Sve ovo utiče da se uvećava učešće ostalih delatnosti privatnog sektora (sve sem poljoprivrede) u društvenom proiz­ vodu i to od 2,4% u 1964. na 4,3% u 1971.T4) Međutim, uporedo sa jačanjem privatnog sektora u ovom periodu dolazi do jedne, u osnovi nove društvene poja­ ve, koja znači obnavljanje sitno sopstveničke stihije. Naime, oživljavanje privat­ nog sektora zasnovano je na ekonom­ skim zakonitostima, ali i na »ilegalnim« delatnostima. Naime, mnogi obavljaju rad tako da krše zakonske propise i to pre svega u pogledu radne snage, jer i 4 puta više zapošljavaju radnike nego što je dozvoljeno (to je naročito slučaj u ugostiteljstvu, aJi ne samo u njemu, već i u savremenim »zanatima« kao što su automehaničarski, opravka televizora, itd., a slično je i u građevinarstvu i pre vozništvu itd.). »Ilegalnost« poslova se u stvari svodi na to da se oštećuje društveni sektor, o čemu dr S. Šuvar indikativno saopštava: »Grade se, iznajmljuju i prodaju kuće. kupuje se građevinsko zemljište da bi se preprodalo, kupuju se i preprodaju traj­ na potrošna dohra, pozajmljuje se uz vi­ soke kamate zamašna novčana sredstva, trguje se devizama. Većina pripadnika »nevidljivog« sloja regrutuje se iz uzima­ u)

Navedeno pod 50). 242

nja provizija, primanja mita, potkrada­ nja, korupcijskah podviga«.75) Nelegalnim tokovima znatne količi­ ne novca otiču .iz društvenog u privatni sektor — odnosno nelegalne radnje po­ staju glavni »kanal« ovog odliva, a istovremeno stvara se jedan sloj ljudi koji sa »ostacima klasnog društva«, od­ nosno »uslužnioima« imaju samo simbo­ lične veze, već su u stvari proizvod stihijnog delovanja društva i odsustva kon­ trole.7®) Zajedno sa njima razvija se sve više sloj »neoproletarijata«, koji znatno zara­ đuju, ali je i grubo eksploatisan (radni dan im traje i po 18 h), koji se ne može 75) Dr S. Šuvar, »Srednji slojevi« ili srednje kla­ se u jugoslovenskom socijalističkom dru­ štvu, Marksističke sveske 1—2, 1972, Sara­ jevo, str. 88. T#) Dr S. Suvar kaže: »U privatnom sektoru bilo je 1970. godine uposleno oko 85 tisuća najamnih radnika. Ali to su samo oni koji su regularno prijavljeni. Poduzetnici u gra đevinarstvu, zanatstvu i ugostiteljstvu, za­ pravo, zapošljavaju i dva do tri puta više tuđe radne snage nego što prijavljuju. Po­ stoji dosta seoskog i gradskog proletarijata koji okolo luta i zapošljava se sada ovdje a sutra ondje... Sve u svemu kada se zbroje legalno i ilegalno zaposleni u privatnom sek­ toru te im se pribroje seoske sluge i kućne pomoćnice u gradovima kao i oni koji kod kuće rade dopunski za nekog privatnog po­ duzetnika, proizilazi da je to impozantna armija od najmanje 300 tisuća najamne rad­ ne snage. Sloj poduzetnika živi i bogati se od njezinog viška rada«. Isto, str. 89. 243

registrovati zato što je na ilegalan način uposlen, te nema ni osnovna prava iz radnog odnosa. Međutim, većinu »ostataka klasnog društva« čine oni koji se legalno bave svojim poslom. Kako pokazuju podaci sa kojima raspolažemo, u razdoblju 1961—1971. oni su sitni »uslužnici«, koji u 2/3 nemaju radnu snagu. Uostalom, izvršene promene u njihovom sastavu pod dejstvom industrijalizacije prikazuju se u sledećoj tabeli. Tabela: 33. Prom ene »ostalih klasnih ostataka« (»uslužnlka«) od 1960. do 1970. godine” )

^

6

*

Š

*

1960. g. Ukupno Poslodavci Samostalni bez radnika Pomažući ćlan. porodice

123.722 17.375

73,2 79,1

45.263 4.584

26.8 20,9

168.985 21.959

•sa

91.486

74,2

34.460

25,8

125.946

74,5

14.861

70,5

6.219

29,5

21.080

12,5

1970. g. Ukupno Poslodavci Samostalni bez radnika Pomažući

154.000 23.000

73,3 79,3

56.000 6.000

82

210.000 29.000

100.0 13.8

119.000

73,4

43.000

26,6

162.000

77,2

12.000

63,2

7.000

36,8

19.000

9,0

” ) Navedeno pod 73). 244

»Uslužnici« se u ovom periodu broj­ čano uvećavaju za oko 50.000 lica, od če­ ga je najveće uvećanje onih lica koja ne unajmljuju radnu snagu (za oko 40.000 lica). U ovom periodu, za razliku od pret­ hodnog, industrijalizacija utiče da »uslu­ žnici« sve više koriste sopstvene moguć­ nosti za rad. Naime, njihovo se relativno učešće povećava dok opada broj tzv. »pomažućih članova porodice«. Takođe je karakteristično uvećanje tzv. »poslodava­ ca«, onih koji unajmljuju radnu snagu (za oko 10.000 u apsolutnom iznosu), kao i unajmljene radne snage (koja se može proceniti na oko 200.000 lica).78) Zanatlije i dalje čine preko 2/3 svih »uslužnika«, a u njihovom sastavu, kao uostalom i kod drugih, 2/3 čine »samo­ stalni bez radnika«. Međutim, kod nekih grupa »uslužnika« kao na primer, u ugo­ stiteljstvu i prevozništvu, najizrazitije uvećanje beleže »poslodavci« koji na kra­ ju ovog perioda, kod prvih čine 1/6, a kod drugih 1/10 sastava. Sedamdesetih godina, bez obzira na pojavu »sitnosopstveničke stihije«, najveći deo klasnih ostataka je postao »sitni uslužnik« (u značajnom broju bez radne snage) koji dopunjuje socijalistički sek­ tor usluga. 78) Dr S. Šuvar procenjuje ovaj broj na oko 85.000 lica, ali nam se čini da je on 2,5 veći. Videti navedeno pod 75).

245

2. Izmene u socijalnoj strukturi soci­ jalističkog društva (društvena svo­ jina) pod dejstvom industrijaliza­ cije Industrijalizacija, u periodu razvoja ka integralnom samoupravljanju, je na­ stavila i produbila još više promene u onom delu društva koji svoju socijalnu egzistenciju zasniva u okviru socijalisti­ čkog sektora svojine. Te promene su dvo­ jake vrste: prva je ona u kojoj se vrši značajno uvećanje »socijalističkog dela društva« kroz intenzivniju podelu rada, menjanje društvenih slojeva i društveno-profesionalnih grupa, a druga vrsta je ona u kojoj aktuelno stanje upozorava na protivrečnosti dosada izvršenog dejstva, odnosno rezultat promena je protivrečno tkivo socijalne strukture ovog dela društva. Pre svega, od šezdesetih do sedamde­ setih godina »socijalistički deo društva« se uvećao za oko 746.422 lica ili od 3,652.558 lica na 4,399.000, što procentu­ alno iznosi od 44,9% na 53,0%.79) Sedam­ desetih godina industrijalizacija je uspe­ la da oformi takvu socijalnu strukturu društva u kojoj je prvi put »socijalistički deo društva« (aktivno stanovništvo) broj­ nije od ostalog dela (»ostataka klasnog društva«) i iznosi preko 1/2 sveg stanov­ ništva (ili četiri miliona četiristotine hilja­ 7#) Navedeno pod 73). 246

da prema četiri miLiona sto hiljada lica). Od 1952. do 1970. godine prosečan porast godišnjeg uvećanja ovog dela društva i pored značajnih oscilacija je za oko 73.000 ili ukupno za 1,330.000 lica. Takođe, značajno se ovih godina menja i kvalitativno i kvantitativno odnos između slojeva manuelnog i nemanuelnog rada, odnosno uvećanje drugih, a opada­ nje prvih slojeva. Sledeća tabela ilustruje ove značajne promene. Tabela: 34. Promene u slojevima manuelnog 1 nemanuelnog rada IO ZA IMA Godina Slojevi manuelnog rada**) Slojevi nemanuelnog rada Ukupno

1960.

%

1970.

%

2.698.160 72,6 2.953.645 67,6 1.015.946 27,4 1.413.922 32,4 3.714.106 100,0 4.367.567 100,0

U okviru opšteg uvećanja, slojevi ne­ manuelnog rada brže, brojčano, rastu od slojeva manuelnog rada (prvi za oko 400.000, a drugi za oko 250.000), i na taj način se menja odnos njihove procentu­ alne zastupljenosti. Sedamdesetih godi­ na, za razliku od šezdesetih, svaki treća pripadnik socijalističkog dela društva 80) Navedeno pod 73). *) U slojeve manuelnog rada uključene su sve kategorije navedene u tabeli 36, a u slojeve nemanuelnog rada u tabeli 39. 247

obavlja neki posao koji ne pripada manuelnom radu. Dakle, dolazi do kvantita­ tivne promene u društvu, što ukazuje da je industrijalizacijom razvijena podela rada do one tačke kada će sve više i br­ že da se menja odnos između slojeva manuelnog i nemanuelnog rada. Ovakav odnos, između navedenih slojeva, samo je naizgled sličan onom u neposredno posleratnom periodu, kada su slojevi ne­ manuelnog rada činili preko 1/3 ovog dela društva. Neposredno posle rata uveća­ nje slojeva nemanuelnog rada na jednu trećinu rezultat je sveopšte etatizacijc društva i potrebe stvaranja »državnog aparata«, te nerazvijene ili »veštačke« raz­ vijene podele rada, dok je sedamdesetih godina postotak učešća nemanuelnih slo­ jeva rezultat stvarno razvijene podele rada i realnog stepena razvoja materijal­ nih i ljudskih proizvodnih snaga.81) U ovom periodu takođe dolazi do izmenjenog odnosa između slojeva materijalno-proizvodnog i materijalno-nepro81) I u društvu uopšte uočava se u ovom pe­ riodu opadanje slojeva manuelnog rada, od­ nosno rast slojeva nemanuelnog rada od 13,0% u 1960. na 17,7% u 1970. što znači da danas svaki peti stanovnik obavlja ovu vrstu rada. Kako iznosi dr S. Suvar u 1975. god. svaki peti će raditi u tercijarnom, od­ nosno sekundarnom sektoru ili 51,2%. Dr S. Suvar, »Sociološki presjek jugoslovenskog društva«, Školska knjiga, Zagreb 1970. go­ dine. 248

izvodnog rada i to u pravcu povećanja učešća slojeva materijalno-neproizvodnog rada. Tabela: 35. Promene u slojevima materijalu o-pro Izvodnog 1 materijalno-neproizvodnog rada od 1960-1970.“ ) Godina Slojevi vodnog Slojevi vodnog Ukupno

1960. materijalno-proizrada**) materijalno-neproiz­ rada

%

1970.

%

2.062.745

55,5 2.326.432

53,2

1.651.361

44,5 2.041.135

46.8

3.714.106 100,0 4.367.567 100,0

U apsolutnom iznosu veće brojčano umnožavanje pokazuju slojevi materijal­ no-neproizvodnog rada (389.774 prema 263.687 lica), što ima za posledicu promenu relativnog odnosa navedenih slo­ jeva. Udeo slojeva materijalno-neproiz­ vodnog rada se uvećao na oko 47,0%, od­ nosno približno na 1/2. Sedamdesetih go8*) Navedeno pod 73). *) Pošto ne raspolažemo detaljnim podacima za »inteligenciju«, odnosno njen unutrašnji sastav pretpostavili smo da je od 650.294 celokupne inteligencije, broj »tehničke inteli­ gencije« u 1970. iznosio 250.294, a »humani­ stička« inteligencija 400.000 lica. Isto tako u popisu 1970. godine saobraćajno radništvo je uračunato u industrijsko-zanatsko, te smo pretpostavili da je takvih 250.000 lica. Inače postupak proračuna je u ostalome sličan kao što je navedeno u tabeli 10. i 21.

249

dina se, dakle, stvaraju pretpostavke da se brojčano »izjednači« broj ljudi koji obavlja proizvodni i neproizvodni rad, što je takođe znak višeg dostignuća ma­ terijalnog nivoa proizvodnih snaga. U stvari, navedene promene, odnosno činjenice da je preko 1/2 ljudi sedamde­ setih godina egzistencijalno »ukorenjena« u društveni sektor svojine, da približno 1/2 obavlja materijalno-neproizvodni rad, odnosno 1/3 nemanuelne poslove, ozna­ čavaju da se naše društvo nalazi na »pre­ kretnici« ka daljim promenama i da će se još brže menjati navedeni odnosi u budućnosti. A) Promene u slojevima manuelnog rada — radništvu Od 1960. do 1970. godine porast rad­ ništva je apsolutno najmanji u celokupnom posleratnom periodu, što je razum­ ljivo, ako se ima u vidu da je uvećanje radništva brže onda kada je ono nerazvijenije. Šezdesetih godina radništvo do­ stiže već oko 2,700.000 lica, odnosno sva­ ki drugi u socijalističkom sektoru je rad­ nik. Sedamdesetih sodina radnika je 2,950.000 (ili za 250.000 više nego 1960. godine), što pokazuje da je ono do te mere uvećano da je svaki njegov dalji korak uvećanja sporiji i vezan za izmenjene društvene potrebe. Naime, ako su 250

nekada društvene potrebe zahtevale stva­ ranje radništva »preko noći«, sada se po­ stavilo pitanje šta da se radi sa neobra­ zovanom i neproduktivnom masom rad­ ništva, dojučerašnjih seljaka? U godina­ ma privredne i društvene reforme menjaju se društvene potrebe, rađa se zahtev za kvalitetom, a ne za kvantitetom radništva, što uslovljava polaganiji nje­ gov rast. Uprkos sporijem rastu radništva u celini, ipak je unekoliko došlo do promena u njegovom unutrašnjem sastavu*). Po­ gledajmo sledeću tabelu: Promene imaju nekoliko karakteristi­ ka. Prvo, uočava se dalje uvećanje proiz­ vodnog radništva koje sedamdesetih go­ dina dostiže oko 70,0% sastava sveg rad­ ništva. U ovom periodu zaoštrilo se pita­ nje nekvalifikovane radne snage, te su »pogođeni« oni delovi radništva koji su u svom sastavni imali njihov najveći deo. Kako smo istakli to su saobraćajno, tr­ govinsko i uslužno radništvo, u osnovi znači neproizvodno radništvo koje je zbog toga znatno sporije raslo od proiz­ vodnog radništva (njegovo relativno uče­ šće je opalo od 29,9% u 1960. na 29,7% u 1970. godini). Druga, promena je najbrži rast industrijsko-zanatskog radništva u ovom pe*) Valja napomenuti da se klasifikacija popisa stanovništva 1961. i 1971. razlikuju, u pogle­ du sastava radništva.

251

Tabela: 36.

_

1.892.404

70,3

805.756

55,2

78,7 1.943.705

65,8

132.433

4.5

4,8

6,9

10,1

14,4

29,9

Od čega:

— 877.507

_ 100,0

100,0

Industrijskozanat. radn. 1.489.561 Poljoprivredno radništvo 130.639 Nekvalifikovano radništvo 272.204

Saobraćajno radništvo Trgovinsko radništvo Uslužno radništvo Nekvalifikovano radništvo

2.953.145 100,0 2.076.138

70,1

Od čega:

Neproizvodno radništvo

SI

% od % od svo­ je grupe

2.698.160 100,0

1970.

% od svo­ je grupe

Ukupno Proizvodno radništvo

0961

Godina

% od celine

Promene u sastavu radništva od 1960. do 1970.“ )

—

93,6 6,4 —

29,7 100,0

100,0

201.550

7,5

25,0

250.000

8,4

28,5

217.743

8,1

27,0

268.269

9,1

30,5

334.421

12,4

41,5

359.238

12,2

41,0

52.042

1,9

6,5

riodu (za oko 450.000 u apsolutnom iz­ nosu, odnosno od 55,2% u 1960. na 65,8% u 1970. godini). Industrijsko-zanatsko radništvo dostiže sJkoro 2/3 sastava sveg radništva i 94,0% proizvodnog rad­ ništva. U stvari, osobenost industrijaliza­ cije, odnosno njene srednje faze koja do­ lazi do izražaja sedamdesetih godina je M) Navedeno pod 73). 252

da se vrši takva koncentracija radništva u kojem ono postaje najvećim delom industrijsko-zanatsko radništvo. Sedamdesetih godina u biću radništva došlo je i do nekoliko kvalitativnih promena koje su rezultat dejstva industrija­ lizacije kroz navedene faze njenog raz­ voja i razvoja društva. Naime, kao rezul­ tat razvoja industrijalizacije došlo je do diferencijacije radništva (i suprotstavljenosti njegovih pojedinih delova) koja se objektivno zasnivala na protivrečnosti u razvoju sredstava rada, udruženosti i ka­ rakteru samog rada. Ukažimo ukratko na važnije dimenzije ove objektivne os­ nove diferenciranja. a) Industrijalizacija — promene sredstava rada i radništva Razvoj industrijalizacije doveo je do izmena u sredstvima rada koje su utoli­ ko značajnije ukoliko se ima u vidu, sa jedne strane, tek započeti proces indu­ strijalizacije do rata, izvanredna opustošenost zemlje ratnim razaranjima, ogro­ mne teškoće izgradnje posle rata i po­ trebe ulaganja, ne samo u sredstva rada, već i u razvoj svih delatnosti. Sa druge strane, industrijalizacija se razvijala kroz različite oblike organizacije globalnog društva i proizvodnih snaga, koje su u suštini značile različite orijentacije na 253

pojedine elemente proizvodnih snaga. Stoga je proizvod delovanja industrijali­ zacije, u odnosu na izmene u sredstvima rada, oštra razlika između savremenih i zastarelih sredstava za proizvodnju, što uslovljava i na specifičan način dife­ renciranje u okviru radništva. Pogledaj­ mo bliže pokazatelje koji ukazuju na ovo diferenairanje. Ako se analiziraju sredstva rada, pre­ ma godini nabavke, zaključak je da je naša privreda u pogledu sredstava rada moderno opremljena. Naime, izraženo u novcu, — 47,5% sredstava rada je na­ bavljeno posle 1967. godine, odnosno u onoj fazi razvoja industrijalizacije i dru­ štva, kada je stavljen naglasak na savremeniji i produktivniji način proizvodnje. U poslednjem razdoblju u našoj privredi je nabavljeno čak 92,0% svih sredstava rada. Slična je situacija u pojedinim gra­ nama privrede, na primer: u industriji je posle 1967. nabavljeno 43,6% sredsta­ va rada, a od 1962. do danas 91,8%, u građevinarstvu 64,8%, odnosno 95,4%, saobraćaju 42,5% odnosno 90,5% itd.9*) Stepen automatizacije sredstava rada pruža sledeću sliku: Na osnovu navedenih podataka se mogu izvesti dva važna zaključka. Prvo, stalno se povećava stepen automatizacije sredstava rada. U 1971. godini u odnosu «) Videti Statistički bilten broj 784. 254

Tabela: 37.

z i. Drvna industrija

Ciklusni automat. Automatskotran. proiz. kombin. Poluautomati Ostali automati Maš. i mehan. alat na ručni pogon

Tradic. grane metalur­

Ukupno

100.0

100,0

100.0

100,0

100,0

100,0

9,5

10,7

5.1

12.4

9.7

6.5

17,9 18,6

16,8 24.1

69.1 6,7

6,9 27,4

4,9 26,4

2,1 24,1

1967. ukupno

Godina

1971. ukupno 1971. moderne grane ener­ getike 1971. Hcmijska industrija ip a p ira

Automatizacija oruđa za rad u Industriji (u •/♦) u 1967. 1 1971. godini” )

9.7

8.4

3,1

30,7

9,3

3,1

44,3

40,0

16,0

22.6

49,7

64,2

na 1967. postotak automatizovanih sred­ stava rada je uvećan na 27,5% (naročito je visok porast ciklusnih automata od 9,5% na 10,7% uz istovremeno opadanje udela klasičnih mašina i mehanizovanog alata od 44,3% na 40,0%. Drugo, može se uočiti razlika između modernih i tradicionalnih industrijskih grana u po­ gledu stepena automatizovanih sredstava rada. Na primer, dok je u energetici 70,0% automatizovanih sredstava rada povezanih u celinu (proizvodni kombina­ ti), odnosno oko 60,0% poluautomata i automati u hemijskoj industriji, dotle M) Isti izvor kao pod 84). 255

oko 1/2 u metalurgiji čine klasične maši­ ne i mehanizovani ručni alati (49,7%), a u drvnoj industriji čak 64,2%, itd. Međutim, ova slika modeme oprem­ ljenosti privrede sredstvima rada ima i svoje drugo lice. Na primer, već i sam indikator da oko 40,0% industrije poscduje mašine i mehanizovani ručni alat govori o stvarno nižem stanju mehanizovanosti sredstava rada. Ali i više od toga, kako upozorava dr M. Pečujlić, osnovna mana ovog pokazatelja, kao i predhodnog o godini nabavke opreme, je u tome što stanje prikazuje u novčanom iznosu. Naturalni i vrednosni iznosi se ne podu­ daraju, jer su automati skupi, odnosno iznos jednog automata pokriva čak i 1.000 mašina. Realniji indikator za ocenu promena u sredstvima rada jeste priroda samih sredstava rada. Pozivajući se na neke izvore, navedeni autor ističe da pre­ ma rasprostranjenosti tipa mašina, u nas preovlađuju, pre svega, klasične mašine univerzalnog karaktera (oko 90,0% alat­ nih mašina je univerzalnog karaktera).80) Sedamdesetih godina se ipak javlja oštrija polarizacija sredstava rada: sve se više uvode automatizovana sredstva rada, koja predstavljaju »atome« u moru ručnog alata i klasičnih mašina, ali je i izvanredna rasprostranjenost zastarelih sredstava rada. Ovih godina se otvara <>•) Videti: Dr M. Pečujlić, Budućnost koja je počela, IPS, Beograd 1972. 256

proces uvođenja visokorazvijenih i automatizovanih sredstava rada nasuprot kla­ sičnim, što uslovljava dvostruku polari­ zaciju u privredi i samom radništvu. Pr­ va linija diferenciranja je ona između savremenijih grana privrede u kojima se ova sredstva brže uvode, za razliku od tradicionalnih grana, a druga linija se ogleda u tome što u okviru istih grana vrši razdvajanje radništva na ono spo­ sobnije, obučenije i koje može da odgo­ vori zaJitevu ritma i sadržine koji na­ meću savremena sredstva rada i na ono koje je nekvalifikovano i nespremno da odgovari »izazovu vremena«. b) Industrijalizacija — promene u karakteru rada i radništvo Dublju i precizniju sliku procesa po­ larizacije u sredstvima rada i uticaja na diferenciranje radništva, pružaju nam po­ daci o odnosu između promena u sred­ stvima rada i sastavu radništva, odnosno podaci o karakteru rada. Suštinu karak­ tera rada u nas možemo najbolje da shva­ timo ako pogledamo stepen mehanizacije rada celokupne privrede. U našoj privredi navedene godine, a verovatno i danas, je skoro 1/2 radnih mesta po karakteru rada još uvek tradi­ cionalna, odnosno njih čini individualni rad. Svega 1/4 — 24,1% je lančano pove257

Tabela: 38.

u

v .

~

Ostalu ra na mesta

»5 "3 22

Rukovanj transport ; i saobrać 1 sredstvin

! Ukupno Lančano

i Vrsta rada

' Individu' alni rad

Stepen mehanizacije rada u privredi u 1966.'’)

Ukupno

100,0

45.1

24.1

7.1

23.7

Industrija i rudarstvo

100,0

32,4

41.6

3,7

22.3

Građevinarstvo

100,0

67,0

8.7

4,9

19.4

Zanatstvo

100,0

61.0

19.3

2.1

17.6

zani ručni i mašinski rad, sto ustvari pripada nižoj i srednjoj fazi industrija­ lizacije. Slika je potpunija kada se uporede pokazatelji o sredstvima rada i ka­ rakteru rada. Videli smo da 1967. u indu­ striji 44,3% čine mašine i mehanizovani ručni alati, a učešće lančano povezanog, ručnog i mašinskog rada iznosi približno isto — 41,6%. Međutim, jednu trećinu industrijskog rada još uvek čini indivi­ dualni ručni rad, što praktično znači da je niži nivo karaktera rada od karaktera samih mašina. U celini posmatrano, u privredi je manji stepen mehanizacije rada nego me­ hanizacije sredstava rada, što opet znači da su promene u sredstvima rada, pod dejstvom razvoja industrijalizacije, znat-87 87) Videti: »Jugoslavija između VIII i IX kon­ gresa SKJ 1964—1968«, SZS, Beograd 1969. 258

no brže od promena u ljudskom sastavu. Uostalom, mašine je lakše uvesti ili pro­ izvesti, a znatno je teže promeniti čoveka kao proizvodnu snagu. To je razumljivo ako se ima u vidu da se tek tridesetak godina u nas odvija civilizacijska trans­ formacija, koja seljaka pretvara u rad­ nika. Već smo ukazali na različite prelazne socijalne skupine koje nastaju u tim promenama, što jasno govori da taj proces nije završen. Sociološka istraživa­ nja na ovo upozoravaju. Na primer, za­ ključci do kojih dolaze S. Bosnić i dr Ž. Tanić, ispitivanjem u različitim sredina­ ma, su slični: tehnologija se brže menja od ljudskog sastava.88) Ova protivrečnost koja je pratila in­ dustrijalizaciju, u ćelom posleratnom raz­ doblju, došla je do izražaja sedamdesetih godina i ogledala se u sve očiglednijem raskoraku između savremenijih sredsta­ va rada, proizvodnje uopšte i ljudskog sastava, odnosno ukazala na značajno di­ ferenciranje u okviru radništva. Pre sve­ ga, ona se iskazala u različitom stepenu obrazovanja, koji kao osa deli radništvo. Ako pogledamo podatke o stepenu obra­ zovanja u poslednjih desetak godina, koji je sinteza ovog diferenciranja radništva,*) *) Videti: S. Bosnić, »Profesionalna struktura i profesionalna pokretljivost« u knjizi Soci­ jalna struktura i pokretljivost radničke kla­ se Jugoslavije, IDN 1963; Ž. Tanić, Tehnika, rad, organizacija, Istraživanja u »Crvenoj za­ stavi«, IDN, Beograd 1968.

259

primetan je, na jednoj strani, rast kvalifikovanih i visokokvalifikovanih radni­ ka, a na drugoj, polukvalifikovanih i nekvalifikovanih radnika. Na primer, u strukturi zaposlenog osoblja od 1963. do 1970. godine kvalifikovani radnici čine 1/4 sastava (27,8% i 25,2%), a visokokvalifikovani 1/15 (6,4% i 6,6%), odnosno zajedno manje od 1/3 sveg zaposlenog osoblja. Polukvalifikovani radnici čine 1/8 (15,9% i 12,7%), odnosno nekvalifikovani radnici 1/4 (27,4% i 24,5%) ili za­ jedno više od 1/3.89) Izrazitiju sliku polarizacije pružaju nam i podaci o stepenu obrazovanja rad­ nika u 1970. godini. U 36,5% slučajeva su kvalifikovani radnici, a u 9,7% visokokvalifikovani, ili 1/10, ukupno 46,2%. Nekvalifikovanih je 35,5%, a polukvalifiko­ vanih 18,3%, ili sveukupno preko jedne polovine.90) Dakle, sedamdesetih godina razvoj in­ dustrijalizacije podelio je radništvo na obrazovani i neobrazovani deo. U ovome, kao i uopšte, se iskazuje zakonito po­ larni rezultat dejstva industrijalizacije, jer su u oko jednoj polovini slučajeva sredstva rada mehanizovana, a istog je postotka i broj radnika koji obavlja mašinski rad za koje je potrebno i veće ob­ razovanje. Takođe je nešto preko 1/2 “ ) Videti: Materijalni i društveni razvoj Ju­ goslavije 1947—1972, SZS, 1973. Beograd. •°) Navedeno pod 73). 260

sredstava rada još uvek tradicionalne pri­ rode — alati, odnosno u oko 1/2 rad u privredi čini individualni rad, te je 1/2 neobrazovanog radništva. Ekstenzivna industrijalizacija je polarizovala radništvo, na jednoj strani, na kvalifikovaniji deo koji je nosilac novog, savremenijeg načina rada, odnosno ko­ jem odgovaraju savremenija sredstva ra­ da i organizacija, a na drugoj, nekvalifikovaniji deo koji je prirodno stopljen sa klasičnim mašinama i organizacijom rada. To znači da je industrijalizacija svojim razvojem pokrenula masu selja­ štva u različite grane delatnosti van po­ ljoprivrede i podelila ga oštrije kao rad­ ništvo, na suprotne polove. Sedamdese­ te godine stvorena je »bipolarna ravno­ teža« između obrazovanog >i neobrazova­ nog radništva, kao najznačajnija suprot­ nost u njegovom biču.”) Niz socioloških istraživanja utvrđuju različite dimenzije ove protivrečnosti u biću radništva, koje se ispoljavaju u od­ nosu na sve aspekte života, počev od ra­ da do načina života, a i u odnosu na niz M) Pored ove podele značajna je i ona podela radništva prema delatnostima i profesional­ nom sastavu, a takođe, sa razvojem društva, dolazi do podele kod radništva prema priv­ redi i neprivredi. Međutim, smatramo da je podela između kvalifikovanog i nekvalifikovanog rada najvažnija u vreme brzih teh­ ničkih i tehnoloških promena i izvor sup­ rotnosti u radnom sastavu. 261

značajnih vrednosti (ma koliko ona bila parcijalna, ipak se na osnovu njih dobijaju niz razlika između kvalifikovanog i nekvalif ikovanog dela radništva, te sto­ ga i prevazilaze, snagom argumenata svo­ ju ograničenost). Najznačajnije životne razlike počinju od rada u okviru preduzeća gde neobra­ zovano radništvo, u odnosu na obrazo­ vano, vrši fizički i jednostavniji posao, »stopljeno« sa prostijim sredstvima rada, odnosno sa manje znanja i sigurnosti za posao. Iz ovog realnog položaja u pro­ cesu proizvodnje proizlaze različiti odno­ si prema radu i organizaciji rada. Neob­ razovani radnici, kako utvrđuje Ž. Tanić, osečaju veći umor na poslu od kvalifikovanih radnika, bez obzira na specijalizovani ili nespecijalizovani posao, želi u ma­ njem broju od drugih da promeni posao, da prošire radne zadatke na njemu, te da se obrazuju.62) Neobrazovani radnici, na mchanizovanom nivou, uopšte su nezadovoljniji po­ slom koji obavljaju u celini, kako utvr­ đuje J. Obradović”), a i inače po nalazi­ ma dr J. Goričara svoj posao najmanje cene i vrednuju.*4) Istovremeno njihov “ ) Ž. Tanić, Tehnika, rad, organizacija, — Istra­ živanja u »Crvenoj zastavi«, Beograd 1968, IDN. es) J. Obradović, Razlike u nekim psihosocijal­ nim karakteristikama radnika različitog ni­ voa proizvodnje, JUS, 1966. godine. M) Dr J. Goričar, Vrednovanje nekih zanima­ nja, JUS, 1966. godine.

262

posao je u vezi sa materijalnim naknada­ ma koje primaju, odnosno, kako ističe dr P. Novosel, između ovih pojava se us­ postavlja čvrsta uzročna povezanost.95) Za razliku od obrazovanih, kako poka­ zuju neka istraživanja, oni u daleko ma­ njem broju veruju da se njihovi interesi ostvaruju kroz samoupravno odlučivanje i uopšte u preduzeću, odnosno da je nji­ hova moć, uticaj na zadovoljavanje sopstvenih interesa daleko manja od moći kvalifikovanih radnika. Ovo u pogledu: dohotka, obrazovanja, napredovanja na poslu, zadovoljavanja stambenog pitanja, ostvarivanja prava iz radnog odnosa itd.9“) Njihova stvarna moć u radnoj or­ ganizaciji je mala, odnosno neznatan je uticaj na donošenje odluka. Tako na primer, dr V. Rus utvrđuje da na skali opšteg uticaja oni zauzimaju poslednje mesto97), a J. Obradović da su oni svesni, u većem broju od KV i VKV radnika, da je nizak stepen njihovog uticaja u pre­ duzeću.98) Najveći interes neobrazovani deo rad­ ništva ispoljava za lične dohotke i za raz­ •5) Dr P. Novosel, Društvena stratifikacija i nor­ ma o prihodu, JUS, 1966. godine. '**) Projekat — Društvene pretpostavke i sadržina samoupravnog odlučivanja u radnim or­ ganizacijama, IPS, Beograd 1971. •7) Dr V. Rus, »Moć i struktura moći u jugoslovenskim preduzećima«, Sociologija, br. 2/1970. •8) J. Obradović, »Radnik i tehnički nivo proiz­ vodnje«, Sociologija, br. 1/1971.

263

liku od obrazovanijeg radništva, prema istraživanjima J. Županova, oni su za su­ žavanje raspona u nagrađivanju, odnosno nosioci »egalitarnog sindroma«/') Kako utvrđuje S. Možina, njihov interes za or­ ganizaciju rada, tehničke normative, ino­ vacije itd. manji je od obrazovanih rad­ nika.100) Uporedo sa tim, po nalazima R. Ničkovića, njihovo predznanje za razu­ me van je samoupravnih procesa i rada je malo101), kao što je mala i opšta informisanost.102*) Način života neobrazovanog radništva svakako je drugačiji od načina života ob­ razovanog radništva i niži od njega, me­ đutim, oni ga doživljavaju kao vrlo ni­ zak, kako utvrđuje V. Pešić.105) Iz ovoga je izveden i njihov opšti odnos prema osnovnim vrednostima društva i kako is­ tiče dr A. Todorović, znatan broj radni­ ka nije zadovoljan svojim radničkim po­ ložajem i pripadnošću.101) ") Dr J. županov, »Egalitarizam i industrijalizam«, Sociologija, br. 1 1970. 10°) S. Možina, »Zainteresovanost samoupravlja­ ča za odlučivanje, kontrolu, davanje predloga i dobijanje informacija«, Sociologija, br. 3/1968. ,01) R. Ničković, »Ispitivanje predznanja nepo­ srednih proizvođača u oblasti društveno-ekonomskih odnosa«, Sociologija, br. 1/1961. 102) Navedeno pod 99). ios) v. Pešić, »Jedan pokušaj ispitivanja per­ cepcije društvene strukture«, Marksističke sveske, br. 1—2 1972, Sarajevo. 1M) Dr A. Todorović, »Društvena svest radnika i klasna stratifikacija«, Sociologija br. 3/1965. 264

Ovi i slični nalaziti ukazuju na zna­ čajnu podelu između obrazovanog i neo­ brazovanog radništva, koja je ne samo kvantitativne, već i kvalitativne prirode i javlja se kao značajna protivrečnost u njegovom biću. Istovremeno, ova podela je rezultat ekstenzivne industrijalizacije i uslovljava dezintegraciju radništva, što je od značaja za dalji tok, kako promena u njemu samom, tako i u razvoju indu­ strijalizacije. B) Promene u slojevima nemanuelnog rada U poslednjoj deceniji razvoja našeg društva, pod uticajem industrijalizacije, došlo je do promena u slojevima nema­ nuelnog rada, koje su takođe bile dvo­ jake prirode: s jedne strane, one su oz­ načavale promene u sastavu ovih slojeva u skladu sa stepenom industrijalizacije, a s druge, one nisu samo posledica delovanja industrijalizacije u ovom periodu, već sintetički izraz, rezultat sveukupnih promena posleratnog razvoja proizvod­ nih snaga i društva. Industrijalizacija u ovom periodu, ka­ ko smo istakli, beleži usporeniji rast, ali i kvalitetno drukčiji pravac dejstva na socijalnu strukturu »socijalističkog dela« društva: ona brže uvećava nemanuelne od manualnih slojeva (prve za oko 265

400.000, a druge za svega 180.000 lica). Istovremeno, u ovom periodu dolazi do relativno bržeg uvećanja pojedinih nemanuelnih slojeva nego u prethodnom periodu, što je primetno iz sledećeg niza podataka. Tabela: 39. Promene u sastavu slojeva nemanuelnog rada od 1960. do 1970. godine«") Godina

1960.

%

1970.

%

Ukupno

1.015.946

100,0

1.413.922

100,0

Rutinsko činovništvo

317.268

31,2

530.977

37,6

Osoblje zaštite

135.980

13,4

13S.925

9.9

93.972

9,3

93.726

6.5

468.726

46,1

650.294

46.0

Rukovodeće osoblje Inteligencija

U odnosu na prethodni period (1952— 1960) u ovom je uvećanje nemanuelnih slojeva značajnije — za oko 400.000 pre­ ma 300.000 lica. To je prva promcna, a druga se odnosi na promenu njihovog unutrašnjeg sastava. Najveći rast, i apso­ lutno i relativno, u ovom periodu beleži rutinsko činovništvo (214.000 lica), od­ nosno ono čini 1/3 ukupnog sastava u 1970. godini. Inteligencija takođe beleži porast, ali manji od rutinskog činovništva (180.000). U ukupnom sastavu ona i dalje zauzima dominantno mesto 10S) Navedeno pod 73).

266

sa skoro 1/2 sastava nemanuelnih slo­ jeva (46,0%). Rukovodeće osoblje se ap­ solutno ne menja, naiime, ono stagnira, ali relativno beleži opadanje od 1/10 u 1960. na 1/16 u 1970. godini. Do bržeg uvećanja rutinskog činovništva od ostalih slojeva dolazi verovatno, s jedne strane, zbog toga što je ovo pe­ riod bržeg i značajnijeg delovanja eko­ nomskih zakonitosti, odnosno poslovno­ sti privrede. Uporedo sa tim raste po­ treba za nizom administrativno-tehničkih poslova, što uvećava privredni aparat, odnosno administraciju u preduzećima. S druge strane, tada se osnivaju mnoge vanprivredne ustanove i institucije (sa­ mo je naučnih ustanova u ovom periodu — instituta i si. osnovano preko 60,0% od ukupnog broja), što obično znači, pre svega, stvaranje administrativnog apara­ ta. Takođe, sa društvenim razvojem ja­ čaju i snaže se lokalne administracije (opštinske i komunalne), zbog niza po­ slova koji je prenet na ovaj nivo vlasti. Međutim, pored promena u ovom pe­ riodu u biću nemanuelnih slojeva se uo­ čava, kako smo ukazali i rezultat izvrše­ nog dejstva promena u celokupom pe­ riodu posle rata. Nemanuelni slojevi su narasli na preko milion i četiri stotine hiljada lica. Najveću brojnost oni beleže neposredno posle rata (od 1946—1952) za oko 714.000 lica ili prosečno godišnje za preko 100.000. U sledećem periodu, 267

uvećanje je manje za oko 300.000 lica ili oko 45.000 godišnje, a u razdoblju od 1966. do 1970. za oko 400.000 ili 40.000 godišnje. U celokupnom periodu njihovo godišnje uvećanje, i pored oscilacije, iz­ nosi oko 56.000 lica, odnosno, izuzetno je značajno i može se oceniti kao proiz­ vod ekstenzivnog razvoja industrijaliza­ cije. Promene u poslednjoj deceniji, kao i one koje su izvršene u prethodnim raz­ dobljima, značile su i određene protivrečnosti u sastavu slojeva nemanuelnog rada, što se može najbolje pokazati ana­ lizom ovih slojeva ponaosob. a) Inteligencija Kako smo pokazali, u okviru nemanuelnih slojeva u ovom periodu inteligen­ cija je zadržala dominantno mesto, nai­ me, čini i dalje skoro jednu polovinu svih slojeva (46,0%). Mada ne raspolaže­ mo podacima o unutrašnjem sastavu in­ teligencije*) može “se pretpostavi ti da je fzmeđu humanističke i tehničke inteli­ gencije i u ovom periodu, kao i u pret*) Za 1970. godinu ne raspolažemo detaljnijim podacima o unutrašnjem sastavu pojedinih slojeva u okviru nemanuelnog rada, jer oni nisu obrađeni i publikovani do završetka ovog rukopisa. Našu analizu smo zasnovali na podacima iz statističkog biltena: »Pret­ hodni rezultati popisa stanovništva i stano­ va od 31. III 1971«, br. 700, SZS 1971.

268

hodnom, sličan odnos. Ovo zasnivamo na analizi odnosa studenata tehničkih i dru­ štvenih nauka koji najznačajnije utiču na obnavljanje inteligencije. Na primer, na fakultetima u nas je u 1960/61. bilo na prirodnim i tehničkim naukama 47.126 studenata, a na društvenim naukama 29.336 (ili ovi drugi su činili 62,2% sa­ stava prvih) u 1970/71. prvih je bilo 79.157, a drugih 58.438 (ili 73,2%). Isto pokazuje i podatak o odnosu diplomira­ nih studenata na ovim fakultetima: u 1961. na prirodnim i tehničkim naukama je diplomiralo o roku, 6.399. studenata, a na društvenim naukama 4.817 ili 75,2% od prvih. U 1971. prvih je 7.475, a dru­ gih 5.658 ili 75,7% njihovog sastava.100) Pošlo odnosi studenata prema upisu i di­ plomiranju na navedenim vrstama fakul­ teta, pokazuju stabilnost, u ovom pe­ riodu, može se sa sigurnošću pretposta­ viti o sličnom odnosu i između tehničke i humanističke inteligencije kao i u vre­ menu od 1960. do 1970. godine, naime,, brojnija je ova druga vrsta inteligencije.. U celokupnom posleratnom periodu rast inteligencije je brz. U 1970. ona bro­ ji oko 650.000 lica i od 1952. do 1970. ra­ ste prosečno godišnje za oko 25.000 lica ili od rata do danas za oko 27.000 lica. Ekstenzivan razvoj industrijalizacije do­ veo je do ovakvog brzog uvećanja inte10#) Viđeti: Materijalni i društveni razvoj Jugo­ slavije 1947—1972. SZS, Beograd 1973. 269

ligencije, ali je izazvao i niz protivrečnosti u njenom biću. Prva i najočiglednija protivrečnost je u nivou obrazova­ nosti inteligencije. Već smo ukazali da je znatan deo inteligencije šezdesetih go­ dina polarizovan u pogledu obrazovanja, a u 1970. godini ovo dolazi naročito do izražaja. Naša inteligencija u 343.000 slu­ čajeva poseduje višu i visoku spremu, što je otprilike nešto više od 1/2 ili 52,7% celokupne inteligencije. Preostala polo­ vina poseduje srednje obrazovanje, što znači da se kod inteligencije jasno razli­ kuju dva podsloja: viši i srednji struč­ njaci. To nije ništa neobično ako se ima u vidu njena istorijska geneza i način nastajanja. Međutim, između ova dva podsloja se mogu uočiti izvanredno ve­ like razlike u svakom pogledu, tako da je podsloj više inteligencije bliži po na­ činu života i radu rukovodećem osoblju, a srednji kvalifikovanijem radništvu. Druga protivrečnost ogleda se u og­ romnoj masi reproduktivne inteligencije, odnosno vrlo tankom podsloju stvarala­ čke inteligencije. Prema proceni ova po­ tonja inteligencija, možda, čini samo 5—7% sastava celokupne inteligencije (ili od 20.000 do 30.000 lica). Više kao ilustraciju, pokažimo izuzetno uzanu os­ novicu stvaralačke inteligencije, kroz pri­ kaz naučnog osoblja u naučno istraživač­ kim organizacijama. U 1971. godini u nas ie »istraživača« u naučno-istraživačkim 270

organizacijama bilo ukupno 7.227 lica od čega: u prirodno-matematičkim naukama 1.121, tehničkim 3.755, poljoprivredno-šumskim 853 i ostalim — 1.498 lica. Ovome valja pridodati oko 10.000 lica koja se bave stvaralaštvom na visoko­ školskim ustanovama, te 3.574 lica koja to čine u istraživačkim jedinicama u sa­ stavu radnih organizacija, odnosno 159 lica u naučnim jedinicama u sastavu aka­ demija. Sveukupno »istraživača« je 20.960 i što je značajnije oni stalno beleže opa­ danje. Tako, na primer, u periodu od 1967. godine do 1971. prosečno godišnje opadanje istraživača u naučno-istraživačkim organizacijama (na 10.000 stanovni­ ka) je 0,6 i najveće je kod prirođno-matematičkih naučnika — 8,8, a naj­ manje kod ostalih nauka — 2,5. Valja, takođe, napomenuti da se značajan broj naučnih radnika na visoko-školskim usta­ novama, iz razno-raznih razloga, ne bavi istraživačkim, već pretežno pedagoškim radom, pa je slika o stvaralačkoj inteli­ genciji celovitija. Ovu sliku upotpunjuje i podatak da je u nas od 1952. do 1972. doktorat nauka završilo 5.652 lica, a magistrat'i specija­ listički kurs 4'900, što zajedno broji 10.550 lica.147) Odgledno“Je da je deo107 107) Videti: Materijalni i društveni razvoj Jugo­ slavije od 1947—1972, SZS, 1973, Statistički bilten, »Neki pokazatelji razvoja privrede Jugoslavije 1971«, br. 784, SZS, 1973. 271

stvaralačke inteligenoije zaista mali u od­ nosu na znatan reproduktivni deo struč­ njaka. Takcđe, o ovome se može doneti i sud na osnovu inovacija — pronala­ zaka i patenata. U nas je 10 puta manje patenata nego u zemljama Zapadne Ev­ rope, čemu neosporno doprinosi i činje­ nica da su ulaganja u naučno-istraživački rad mala, svega 1% u 1971. od nacional­ nog dohotka (što rezultira u činjenicu da 80% pronalazaka otpada na pojedin­ ce, a svega 20% na naučne organizacije). Međutim, važnije je da se na osnovu svega navedenog može zaključiti da je broj stvaralaca i inovatora u nas vrlo mali.108) Treća protivrečnost naše inteligencije je njena veća koncentrisanost u vanprivrednim delatnostima. Na primer, dok je u 1970. u privredi bilo zaposleno svega 4,3% stručnjaka sa visokom i višom spre­ mom, u neprivredi ih je bilo čak 29,6%. Zanimljivo je da su i mnogi tehnički stručnjaci koncentrisani u neprivredi, od­ nosno tamo gde teško mogu neposredno pomoći razvoju proizvodnih snaga. Po­ stoje brojni uzroci ovoj pojavi, ali se mo­ že istaći da je društveni razvoj u nas stvorio u neprivredi daleko povoljnije uslove za rad i život, što je uzrokovalo izvanredno veliku koncentraciju tehničkih kadrova u ovim delatnostima.10*)*9 i°8) Videti: Dr M. Pečujlić, navedeno pod 3) i Statistički bilten br. 619 i 784. io9) videti navedeno pod 107). 272

I na kraju, četvrta značajna protivrečnost je teritorijalna koncentracija stručnjaka. Kako ističe M. Živković u 1/2 naših komuna živi i radi 98,0% struč­ njaka, odnosno, 30,0% fabrika nema ni jednog stručnjaka, 14,3% ima jednog, a 12,0% dva visoka stručnjaka.110*) Dr M. Rašević ističe da je, u celokupnom periodu, koncentracija inteligencije izvanredno velika i to u šest republičkih centara. Tako, na primer, u 1948. ona iz­ nosi 52,0%, 1953. 51,0%, 1961. 48,0%.“O U 1971. godini u gradskim naseljima, ko­ ja čine svega 10,0% svih naselja, je 73,5% inteligencije, a u 90,0% ostalih naselja je tek 1/4 celokupne inteligencije.112) Sve ove protivrečnosti koje su rezul­ tat ekstenzivnog razvoja industrijaliza­ cije značajno diferenciraju biće inteligen­ cije i ukazuje na potrebu intenzivnijeg razvoja proizvodnih snaga, što znači i veće mogućnosti za prevazilaženje nave­ denih protivrečnosti. b) Rutinsko činovništvo U ovom periodu je, kako smo istakli, došlo do znatnog uvećanja rutinskog čino) Navedeno pod 108). 1,1) Videti: DrM. Rašević, Promene klasne struk­ ture suvremenog jugoslovenskog društva, Drugo stručno savetovanje sociologa Jugo­ slavije, JUS, Beograd 1966. m) Videti: Statistički bilten, br. 700.

273

novništva, tako da ono danas broji oko 530.000 lica. Od 1952. do 1970. činovništvo je naraslo za 218.770 ili prosečno go­ dišnje za 12.154 lica. I ovaj brz rast je posledica ekstenzivnog delovanja indu­ strijalizacije, što ukazuje na dve značaj­ ne podele i protivrečnosti u sastavu ru­ tinskog činovništva. Prva je podela iz­ među onog dela činovništva koje radi u privredi i onog koje radi u neprivredi, odnosno u različitim društvenim služba­ ma. Već smo ukazali da do 1952. rutin­ sko činovništvo čini bitnu okosnicu dr­ žavnog aparata, a da sa raspadom cen­ tralističkog sistema ne samo da opada broj državnog činovništva, već se ono transformiše, uglavnom u privredne i ne­ privredne kancelarijske i finansijske služ­ benike. U periodu 1960—1970. godine či­ novništvo raste, ali se može pretposta­ viti da je porast veći u privredi nego u neprivredi, upravo zbog sve razgranatije potrebe radnih organizacija za finansijskim i ostalim privrednim poslovanjem. Iako rutinsko činovništvo ima iste od­ like, ipak onaj deo koji radi u privredi počinje, za razliku od suproLnog dela, da sve više zavisi od tržišnog poslovanja, što ga po odnosu prema radu, dohotku i načinu života, unekoliko izdvaja i sup­ rotstavlja rutinskom činovništvu u ne­ privredi, koje još »bezbedno teče svoj dohodak i karijeru«. 274

Druga protivrečnost se sastoji u tome što savremena proizvodnja postavlja pred rutinski, kancelarijski rad dva osnovna zahteva: modernizaciju njihovog rada i povećanje obrazovanosti. Sve je veća po­ treba za savremenijim radom, što ili isti­ skuje neobrazovani deo činovnika, ili za­ hteva njihovu preorijentaciju i obrazova­ nost. Iako ne raspolažemo detaljnim po­ dacima o obrazovanosti rutinskog činovništva u 1970. godini, ipak se može pret­ postaviti da ono ima u najvećoj meri srednju i nižu spremu. U periodu od 1960. do 1970. došlo je do promene u obrazovanosti zaposlenog osoblja tako da je, kod onog dela osoblja koje je ima­ lo srednju i nižu spremu, promenjeno re­ lativno učešće ovih vrsti obrazovanja. Po­ stotak sa srednjom spremom je rastao od 51,7% u 1960. na 64,3%, u 1970., a opao sa nižom od 48,3% na 35,7%.113) Na osnovu ovog se može pretpostaviti da još uvek bar 1/3 činovništva čini ono sa nižim obrazovanjem, što nije dovolj­ no za obavljanje poslova na u privredi, ni u društvenim službama. Industrijali­ zacija će, svojim razvojem sledećih go­ dina, postaviti oštrije zahteve pred ovaj deo činovništva u pogledu njihovog da­ ljeg obrazovanja. ”*) Videti: Statistički godišnjak za J962. i 1972,

275

c) Rukovodeće osoblje U poslednjoj deceniji razvoja društva rukovodeće osoblje beleži opadanje uče­ šća u sastavu nemanuelnih slojeva u re­ lativnom iznosu, od jedne desetine na jednu petnaestinu, što je posledica neizmenjenog apsolutnog broja koji u ćelom periodu iznosi oko 90.000 lica. Mada ne raspolažemo podacima o unutargrupnom sastavu rukovodećeg osoblja može se pretpostaviti da i dalje rukovodioci preduzeća čine kvantitativno najznačajniji deo rukovodećeg osoblja. Uticaj industrijalizacije na rukovode­ će osoblje unekoliko je specifičniji nego na ostale slojeve nemanuelnog rada. Pre svega, ako pogledamo njihovo ukupno uvećanje primećujemo da ono, od 1952. do danas, iznosi oko 94.000 lica ili prosečno 2.325 lica godišnje, što u odnosu na kretanje ostalih slojeva nemanuelnog rada i nije znatno. Međutim, pitanje od­ nosa industrijalizacije i rukovodećeg oso­ blja nije samo u kvantitativnom, već i više u kvalitativnom aspektu. Naime, in­ dustrijalizacija je tako uticala na ruko­ vodeće osoblje u poslednjoj deceniji raz­ voja, a 1 uopšte u poslcratnom periodu, što ga je sve više diferencirala na onaj deo koji je sposoban da, s obzirom na sadržinsko menjanje proizvodnih snaga, i dalje bude nosilac njenog razvoja i onaj deo koji je to sve manje ili nije u stanju. Dakle, linija diferencijacije je tekla po 276

osi podele na stručni i nestručni deo ru­ kovodećeg osoblja, što je naročito bilo značajno za rukovodeće osoblje u priv­ redi i društvenim ustanovama. Ilustrujemo ovu podelu na primeru direktora privrednih preduzeća. U 1962. god. sa visokim i višim obrazovanjem je bila 34,2% direktora, sa srednjim 29,8%, a sa nižom čak 8,0%.*) U 1972. godini došlo je do osetnog povećanja broja di­ rektora sa visokim i višim obrazovanjem — čak 62,4%, dok je broj onih sa sred­ njim smanjen na 24,1%, odnosno sa ni­ žim obrazovanjem čak na 2,3%. Među­ tim, ako se na jednom polu javljaju vi­ sokoobrazovani direktori (38,1%) i višeobrazovani (24,3%), na drugom polu i danas 1/4 direktora čine oni koji imaju srednju spremu114) (naravno, rukovođenja preduzećem ne zavisi samo od" stručnosti, ali stručno rukovođenje potpuno zavisi od obrazovanja). S tim u vezi dr S. Suvar konstatuje: »Naš sloj poduzetničko poslovne birokra­ cije još uvek je pretežno sastavljen od ljudi koji nemaju adekvatna stručna i *) Ostatak do 100% čine ostali oblici stručne spreme kao što su KV i VKV obrazovanje. 1U) Isto, navedeno pod 113). Podaci se odnose na preduzeća u kojima radni ljudi biraju radničke savete. U preduzećima u kojima radni ljudi neposredno upravljaju: u 1970. je bilo 39,8% direktora sa višom i visokom spremom, a čak 31,7% sa srednjom spre­ mom. Videti i navedeno pod 106).

277

organizacijska znanja i sposobnosti. To je posledica činjenice da se on dosad pre­ težno formirao dekretiranjem i dolaže­ njem na rukovodeće mesto po liniji po­ litičkih zasluga. Mnogi nestručni ljudi su zasjeli na odgovorna mjesta i više ili ma­ nje se snašli u vještini rukovođenja i poslovanja, uspjeli su »ušančiti« na tim mjestima i nerado ih prepuštaju stručno obučenim i sposobnijim«.,l5) Međutim, ako nekada rukovođenje nije pretpostavljalo obrazovanje, odnos­ no, sitna i nerazvijena privreda nije uslovljavala takvu potrebu, danas, u rela­ tivno promenjenim okolnostima, rukovo­ đenje zahteva da sve više bude stručno. To, naravno, ne znači negiranje ostalih kriterija već naprotiv, njihovu sintezu, odnosno da rukovodilac treba da poseduje sve kvalitete, pri čemu je stručnost neophodan uslov za savremenu proizvod­ nju. Na drugoj strani, industrijalizacija je sličan zahtev postavljala i pred onaj deo rukovodećeg osoblja koji je bio u nepriv­ redi, a naročito u državnom aparatu i društvenim službama. Ovaj zahtev je bio utoliko značajniji ukoliko se u rukama ovog dela rukovodećeg osoblja, na razli­ čitim nivoima (opština, republika i fede­ racija), nalazila značajna koncentracija društvene moći. 1,#) Dr S. šuvar, navedeno pod 75), str. 93.

278

Vremenom se javljao još jedan zahtev, koji nije proizlazio samo iz delovanja industrijalizacije i njenog uticaja, već iz šire društvene potrebe za razvo­ jem integralnog samoupravljanja — zahtev za kvalitativnim menjanjem nosioca industrijalizacije. Razvoj proizvodnih sna­ ga je oformio široku osnovu radnih or­ ganizacija i proizvođača, koji sedamde­ setih godina broje oko tri miliona aktiv­ nih radnika i milion i četiristotine hiljada sa nemanuelnim profesijama, nasuprot oko 90.000 hiljada rukovodećeg osoblja. Pitanje društvene moći proizvođača i nji­ hovog uticaja na tokove daljeg razvoja proizvodnih snaga i odnosa prevazilazi okvire industrijalizacije i vezano je za značajnije diferenciranje u društvu, podelu na upravljače i izvršioce koja čak uslovljava protivrečnost u biću rukovo­ dećeg osoblja. C) Industrijalizacija i prevazilaženje podelc na slojeve upravljačkog i izvršilačkog rada Razvoj samoupravljanja i pored niza ograničenja onemogućuje, kako smo ista­ kli, čvrsto uobličavanje ljudi u slojeve upravljača i izvršilaca, te u tom smislu ni celovito strukturiranje ovih slojeva u globalnom društvu. S jedne strane, raz­ voj proizvodnih snaga, narasli proizvo­ đački sastav od oko četiri miliona proiz279

vođača, takođe je prepreka zasnivanju ovakve podele. Međutim, kao što smo istakli, sam karakter načina proizvodnje, odnosno globalne organizacije društva koji je i u periodu poslednje decenije mešovit (spoj parcijalnog samoupravlja­ nja i decentralizovanog etatizma), kao i niz posleratnih protivrečnosti, koje su se kao rezultanta ispoljile kroz aktuelni dru­ štveni sistem uslovljavaju da se, u spe­ cifičnom vidu, javlja navedena podela. Protivrečan karakter načina proizvod­ nje i proizvodnih snaga uslovljava podelu koja je u globalnom društvu ograni­ čenog dometa, ali koja je značajno ras­ prostranjena, kako pokazuje niz socio­ loških istraživanja, u okviru radnih or­ ganizacija, podelu na »elite« i proizvo­ đače.116) Izvori formiranja »elita« su su­ ženi, ali još uvek začajni i nalaze se u svojinskom monopolu, društveno-političkoj i društveno-ekonomskoj moći na raz­ ličitom nivou globalnog društva i na ni­ vou rukovođenja preduzećem (po ovim izvorima razlikuju se i vrste »elita«)/) “ **) O ovome videti: Dr Z. Vidaković, Društvenu moć radničke klase, Rad, Beograd 1970. go­ dine, i d r J. Županov, Samoupravljanje i društvena moć, »Naša tema«, Zagreb 1969. godine. *) Izraz »elita« upotrebljavamo pod navodni­ cama, a u smislu grupa koje karakterom hibridnog sistema zadržavaju stare ili ima­ ju nove oblike svojinskog monopola — up­ ravljanja. 280

Raspad etatističkog sistema nije, ka­ ko smo istakli, značio potpunu dekoncen­ traciju društveno-političke moći, odnosno dominaciju proizvođača, već zadržavanje ove moći u različitim segmentima držav­ nog i političkog aparata, na republičkom i opštinskom nivou. Kako ističe dr S. Šuvar, opisujući nosioce ovog aparata: To je grupacija, koja još donosi sve bitne odluke u općinama, pokrajina­ ma, republikama i federaciji, koja se vr­ ti u svojim vlastitim krugovima, koja je povezana hijerarhičnošću i istovetnošću interesa i pogleda uprkos klikaškim bor­ bama koje vodi i uprkos činjenici da više nije jedno monolitna, već su u njoj for­ mirani relativno osamostaljeni centri po­ litičke moći. Oko ovog profesionalnog jezgra okuplja se šira elita u opštinama i na višim nivoima. Privilegiran položaj sloja političko-upravne birokracije ogle­ da se i njezinim materijalnim »prinadležnostima«. Ona u pravilu ima najviše osobne dohotke, a dijelom i velike zara­ de izvan radnog mjesta, vezane za repre­ zentaciju, predstavljanje, počasti, nagra­ de i si. Njezin standard života je zaga­ rantirano visok i nikad ne ide naniže, nje­ zini pripadnici zaštićeni su od nezaposle­ nosti, oskudice stambenog prostora i si. U ovu grupaciju ulazi se po kriterijumima vjernosti i istomišljeraištva, a ispada se samo u slučaju grubog kiksa, putem »slučajeva« i ekskomunikaoija u klikaš281

kim obračunim a... Unutar samog sloja odigrava se daljna koncentracija moći u njegove »vrhove« čemu naročito prido­ nose manipulativne mogućnosti kontrole javnog mnenja, putem sredstava masov­ nog informiranja, povećanje političkog posredništva na uštrb samoupravnog od­ lučivanja, tendencije liderstva, karakte­ ristične za suvremeno društvo formalne i formalističke demokracije i demagoš­ kih glumljenja pred javnošću itd.«117) U okviru radnih organizacija, socio­ loški nalazi utvrđuju postojanje, manje-više nejednake raspodele društvene mo­ ći. Naime, u okviru samoupravno organizovanih preduzeća stvarna i institucio­ nalna moć se ne podudaraju, odnosno sa­ moupravno odlučivanje često se zamcnjuje uticajem stručno-rukovodećeg dela. Različiti su aspekti i dimenzije ove po­ jave kao što su različiti i nosioci odlu­ čivanja. Tako, na primer, dr V. Rus utvr­ đuje sledeći »raspored« društvene moći: najveći uticaj na odluke imaju stručni kolegij um, rukovodioci ekonomskih je­ dinica, radnički savet, a najmanji visokokvalifikovani i kvalifikovani radni­ ci, odnosno na poslednjem mestu su polukvalifikovani i nekvalifikovani rad­ nici. Pri tom je, takođe, od značaja da na radni proces najveći uticaj imaju ru­ kovodioci ekonomskih jedinica, na raspodelu dohotka stručne službe, a na pri­ ,17) Navedeno pod 75), str. 93.

282

manje i otpuštanje radnika stručni ko legijum.118*) Dr J. Županov takođe konstatuje, em­ pirijskim putem, da najveći uticaj u preduzeću imaju visoki rukovodioci, pa oni na nivou ekonomskih jedinica--(srednjl), onda neposredni rukovodioci (niži) i na kraju radnici. Istovremeno dr J. Župa­ nov utvrđuje, da prilikom ispitivanja o poželjnosti uticaja, svi ispitanici, odno­ sno sve grupe uključiv i radnike ispoIjavaju težnju ka oligarhijskom obrascu uticaja, odnosno ne žele da ukinu, već da ublaže hijerarhiju.11*) Na sličan način ocenu uticaja daje i niz drugih autora kao na primer, V. Obradović128), I. Siber, S. Klajić, M. Magdić, B. Sverko121), B. Kavčič122), S. Možina, J. Jerovšek123) i dr. 1,B) Dr V. Rus, »Moć i struktura moći u jugoslovenskom preduzeću«, Sociologija br. 2/1970. ue) Dr J. Županov, navedeno pod 150). lt0) J. Obradović, Razlike u nekim psihosocijal­ nim karakteristikama radnika različitog teh­ ničkog nivoa proizvodnje, JUS, Beograd 1966. m) I. Šiber, S. Klajić, B. Šverko, M. Magdić, »Percepcija distribucije uticaja u radnoj organizaciji«, Politička misao br. 4/1966. ,M) B. Kavčič, Socijalna moć rukovodećeg kad­ ra, VSOD, Bled 1968. ,M) S. Možina, J. Jerovšek, Determinante ki v plivajo na učinkovitost vodstva v industriskih organizacijah, Inštitut za sociologijo in filozofijo, Ljubljana 1969. 283

Međutim, ovo je samo deo stvarnosti, odnosno iz protivrečne društvene situa­ cije, na jednoj strani, se vrši formiranje monopolskih grupa, njihovo povezivanje i zajednički uticaj, ali se na drugoj stra­ ni stvara u zametku — »asocijativna dru­ štvena moć«, zajednički proizvođački uti­ caj. Već i sama navedena istraživanja, a i druga, pokazuju da »radnički savct« i pored delovanja formalne moći i struk­ ture, u okviru radnih organizacija, vrši značajan uticaj na samoupravno odluči­ vanje, što sve »strukture« izjavljuju, od­ nosno kako ističu dr J. Županov i dr V. Rus, percipiraju njegovu moć kao vrlo značajnu. Ako proizvođači, kao deo for­ malne strukture, nemaju dominantnu moć, jer su samo njen deo, radnički savet — kao kolektivni, odnosno zajednički oblik odlučivanja može postati osa samo­ upravnog odlučivanja. Ako to nije u pu­ noj meri danas on to može postići sutra, utoliko pre ukoliko se dalje razvijaju savremene proizvodne snage i integralna organizacija društva. Narasli proizvođa­ čki sastav, njegov kvantitet, zrelije pro­ izvodne snage, napor za društvenim po­ vezivanjem interesa i potreba na odre­ đenom stepenu razvoja društva zahtevaju novi kvalitet — celovito samoupravlja­ nje. Time se praktično eliminiše objek­ tivna osnova stvaranju »elita«, kao transformisanog oblika podele na upravljače i izvršioce — odnosno, uzurpacija dru284

štvene svojine iz koje one zasnivaju svo­ ju moć te, na jednoj strani, dalje odu­ mire podela na upravljače i izvršioce a, na drugoj, industrijalizacija dobija svog novog socijalnog nosioca — »udružene proizvođače« materijalnih i duhovnih vrednosti. Niz iskustava iz radnih orga­ nizacija o tome rečito govore*), kao i napor društva da sedamdesetih godina kroz proces »udruživanja rada« načini novi korak ka daljem razvoju socijali­ stičkog samoupravljanja.

*) Na primer, vrlo značajna iskustva su sab­ rana u materijalima pripremljenim za II kongres samoupravljača koja nosi naslov: »Iskustva, problemi i stavovi iz saopštenja radnih i drugih organizacija«. — Centar za radničko samoupravljanje, Beograd 1970. Za­ ista je šteta da ovaj materijal nije bio pred­ met šire sociološke analize. Prostor, a i pred­ met našeg rada nam ne dozvoljava izvođe­ nje takve analize. 285

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA Kako nam pokazuje iskustvena ana­ liza polje društvenih promena je ne sa­ mo veliko već i otvoreno: znatan njegov deo pokazuje znak daljeg menjanja, raz­ voja. To znači da se radi o promenama koje imaju duže vreme trajanja i da će se one tek kasnije ispoljiti u svom jas­ nom i čvrstom obrisu. Imajući ovo u vidu iz pregršti promena, na koje smo detaljno ukazali, na kraju rada izdva­ jamo najvažnije momente koji ujedno predstavljaju i osnovne zaključke. Pre svega, nastojali smo da pokaže­ mo da je način socijalističke proizvodnje društva, društvene organizacije predstav­ ljao okvir za promene socijalne struk­ ture društva. Socijalna struktura društva prven­ stveno je oblikovana dejstvom socijali­ stičke revolucije, odnosno nizom mera u okviru socijalističkog etatizma — onog načina socijalističke proizvodnje i orga­ nizacije društva koji je prvi istorijski nastao u nas. Revolucionarna promena svojinskih odnosa kroz konfiskaciju, eks­ proprijaciju, sokvestiranje, a naročito dve agrarne reforme i nacionalizacije, od­ redila je osnovne izmenc u socijalnoj strukturi društva i pravce njenog raz­ voja. Ova promena odnosa imala je tro­ struke posledice u socijalnoj strukturi. 286

Prvo, ukinuta je krupna privatna svojina nad zemljom i sredstvima rada, čime je izmenjena postojeća osnova klasnog diferenoiranja i otvoren prostor nestajanju ranijih društvenih klasa i slojeva. Drugo, navedenom promenom nije u potpunosti ukinuta privatna svojina nad zemljom i van nje, već je ona ograni­ čena. U tome je bila i specifičnost dejstva socijalističke revolucije, što je bilo uslovljeno nizom razloga, na koje smo ukazali, a od kojih je najvažniji — stepen razvoja proizvodnih snaga i socijal­ ne strukture društva. Poljoprivredna pro­ izvodnja i seljaštvo su činili bitnu i sko­ ro isključivu materijalnu i ljudsku osno­ vu proizvodnje i društva. Menjanje ove osnove nije moglo da se izvede u jed­ nom dahu, već je za to bio potreban duži vremenski period. Treće, uvođenje državne svojine stvo­ rilo je širi prostor novom strukturisanju, zapravo značilo je prevrat u socijalnoj strukturi. Naime, izmena postojećih vla­ sničkih odnosa je otvorila proces razla­ ganja klasnih obeležja socijalne struktu­ re i omogućila da se grupe, u okvi­ ru stvorene državne svojine, jave kao kvazi klasne, one koje se strukturišu na društvenoj podeli rada koja je oslobo­ đena uticaja krupne privatne svojine nad zemljom ili sredstvima rada. Naravno da time nisu nestale sve bitne životne raz­ like među ljudima, ali je svojinski ob287

lik — državna svojina značio, pre svega, da postaju sve važniji kriteriji diferenci­ ranja ljudi: na slojeve koji obavljaju umni i fizički, materijalno-proizvodni i ne­ proizvodni, upravljački i izvršilački rad, kao i na društveno-profesionalne grupe koje se razlikuju prema vrsti poslova. Time se socijalističkom revolucijom u okviru ranog socijalizma oblikuju tri dela socijalne strukture društva. Prvi deo je činio onaj sastojak starog društva koji se brzo menjao i gubio — buržoazija, veleposednici itd. Drugi deo je bio naj­ brojniji i za osnov svog života imao je ograničenu privatnu svojinu nad zem­ ljom i sredstvima rada — individualno seljaštvo i ostali klasni ostaci (zanatlije, trgovci itd.). Treći i najvažniji sastojak činio je novostvoren, socijalistički deo društva, koji u početku nije bio brojan, ali se sve više uvećavao i iz dana u dan dobijao u značaju. Dejstvo socijalističke revolucije u nas nije se ispoljavalo samo u osnovnim promenama, već i u smeru razvoja socijal­ nog diferenciranja. Naime, realizacija ka društvu jednakosti moguća je ukoliko^sc stalno proširuje socijalistički, a smanju­ je privatni sektor proizvodnje. T6 je do­ bilo konkretno obličje u nestajanju i transformisanju svih klasnih ostataka, pre svega seljaštva i u kvantitativnom i kvalitativnom uvećanju i menjanju so­ cijalističkog dela društva. 288

U okviru ovog pravca razvoja konkre­ tni načini socijalističke proizvodnje dru­ štva — etatistički i samoupravni — su delovali neposredno, svojom prirodom i posredno preko industrijalizacije, koja je imala posebnu ulogu i bila vezana za ciljeve koje su uključivali navedeni na­ čini proizvodnje društva ponaosob. Indu­ strijalizacija u okviru socijalizma je bila, od prvog momenta, povezana sa njego­ vim ciljevima — ostvarivanjem društva jednakosti i slobode. U tom smislu ona je imala trajan zadatak da, kroz sopstveni razvoj, utiče na smanjenje soci­ jalne osnove klasnih ostataka društva, odnosno da izvrši veliku civilizacionu transformaciju seljaštva. Takođe, svojim razvojem ona je trebalo ne samo da kvantitativno razvija, uvećava socijalisti­ čki deo društva, već da menja istorijski odnos podele ljudi na slojeve umnog i fizičkog, materijalno-proizvodnog i nepro­ izvodnog rada itd., čime bi se vršila dub­ lja promena društva u celini i prevazilazila kvazi klasna svojstva tih društvenih grupa. Međutim, način ostvarivanja ovakvog toka promena postao je bitan, odredio karakter industrijalizaciji i sadržaj nje­ nog uticaja na socijalnu strukturu dru­ štva. U stvari, ovo je bilo povezano sa prirodom etatističkog i samoupravnog načina socijalističke proizvodnje i orga­ nizacije društva. U okviru socijalističkog etatizma industrijalizacija je bila deo nje289

govog stvaranja i delovanja. Socijalisti­ čki etatizam je imao u nas, kao i u svetu, niz izvora nastanka, ali je kod nas jedan od najvažnijih bio izuzetno nizak stepen razvoja proizvodnih snaga. Ukazali smo da je razvoj kapitalizma do rata bio sko­ ro na najnižem nivou u Evropi, a da su nasuprot tome bila izvanredno velika rat­ na razaranja u materijalnom i ljudskom pogledu. Koncentracija svih resursa u ru­ kama države, radi bržeg prevazilaženja oskudice, postala je osnova delovanja in­ dustrijalizacije, koja je od etatističkog načina organizacije društva poprimila bitna obeležja. Pre svega, ona je postala usiljeni proces razvoja proizvodnih sna­ ga koji je zasnovan na nasilnoj akumula­ ciji iz poljoprivredne proizvodnje. Upra­ vo, zbog ubrzane potrebe razvoja ona je poprimila ekstenzivni karakter, brzo je uvećavala društveni sektor od one mate­ rijalne i ljudske građe koja joj je stajala na raspolaganju — individualnog poljo­ privrednog i ostalog privatnog sektora i uglavnom seljaštva. Njene navedene karakteristike brzo su se ispoljile u sadržaju promena socijalne strukture. Za svega nekoliko godina ona je umnožila proizvodne snage, po stopi koja je spadala u najviše u svetu, otvo­ rila prostor za »prelivanje« ljudi u dr­ žavni sektor privrede, fabrike i ustanove. Koncentrisano dejstvo državne vlasti, uz usiljenu i ekstenzivnu industrijalizaciju smanjilo je privatni sektor privrede, a u 290

društvenom, kroz razvoj društvene podele rada, brzo uvećalo slojeve manuelnog i nemanuelnog, materijalno-proizvodnog i neproimodnog rada. Proširivanjem društvene podele rada, industrijalizacija je stvorila osnovu na kojoj su izrastale nove društveno-profesionalne grupe, koje do rata nisu ni postojale u nas. Međutim, vremenom je industrijaliza­ cija uticala na produbljivanje još jedne podele, koja nije bila vezana samo za njeno delovanje i karakter, već više za etatistički socijalizam. U periodu etati­ stičkog sistema i razvoja proizvodnih snaga stajala je, kako smo ukazali, revo­ lucionarna koncentracija svih proizvod­ nih potencijala, ali i upravljanje, odno­ sno odlučivanje o svrhama njihove upo­ trebe. Sveobuhvatnost i društvena moć, koja je otuda proizlazila, počela je kao po osi da deli ljude na upravljački i izvršilački deo i zahvatila je, što je naj­ važnije, stvoreni sastojak, socijalistički deo socijalne strukture društva. Državni aparat, zbog karaktera državne svojine, postaje dominantan u društvu. S jedne strane, ovo je period koda je izuzetno brojan deo državnog aparata, a s druge značajna je njegova društvena moć. Dr­ žavni aparat postaje nosilac industrija­ lizacije i nastoji da monopolizuje i očuva upravljačke pozicije. Time se sprečava da­ lje razlaganje kvazi klasnih svojstava so­ cijalne strukture i pobeda nad oskudi­ com preti da bude izopačena. Revolucio291

nam i etatizam se preobraća u birokrat­ ski etatizam. U toj situaciji dalje i dosledno raz­ vijanje socijalističke revolucije sastoji se u sprečavanju da navedena podela po­ stane trajna, što uslovljava otvaranje sa­ moupravnog puta socijalističkog razvoja našeg društva. Novi lik socijalizma, zna­ čio je drukčije organizovanje proizvod­ nih snaga i u njemu je industrijalizacija dobila unekoliko drukčiju ulogu i mesto. Međutim, valja istaći da socijalističko samoupravijanjtemije nastalo zbog visoko razvijenih proizvodnih snaga, izuzetnog razvoja industrijalizacije, već upravo us'Jed potrebe doglednog razvijanja socija­ lističke 'revolucije. Štepen razvoja pfoi?vođnih snaga je bio još uvek nizak te je time bila određena umnogome uloga i položaj industrijalizacije, odnosno ona je i u ovom načinu socijalističke proizvod­ nje društva morala da ponovi neka ra­ nija svojstva i obeležja. S druge strane, na njenu ulogu i po­ ložaj uticala je i priroda socijalističkog samoupravljanja, odnosno način njego­ vog nastanka i razvoja. Naime, ono se rađa kao radničko samoupravljanje na nivou fabrika, kolektiva sa težnjom da se upravo na tom nivou stvori odlučiva­ nje o ciljevima i rezultatima rada. Stva­ rajući se na taj način, socijalističko sa­ moupravljanje je u prvoj fazi razvoja ostalo dugo na tom nivou, te je necelovito i nije postalo vladajući način proiz292

vodnje društva. Međutim, i pored toga u društvu se stvara samoupravni pokret, koji na osnovi ekonomskih zakonitosti nastoji da poveća obim proizvodnje i da postane nosilac industrijalizacije, odlu­ čuje o ciljevima i načinima upotrebe svih društvenih sredstava. Svi ovi momenti uslovljavaju da je globalna organizacija društva unekoliko »mešovita«, spoj međusobno suprotnih delova, što uslovljava određena obeležja industrijalizacije i određuje sadržaj nje­ nog uticaja na socijalnu strukturu dru­ štva. S jedne strane, ona i dalje zadržava obeležja usiljenog, nasilnog i ekstenzivnog procesa razvoja proizvodnih snaga u društvu. To se naročito očituje u od­ nosu na klasne ostatke, a pogotovu na individualno seljaštvo. Naime, ovo je pe­ riod i dalje nasilne kolektivizaoije, »eks­ proprijacije« poljoprivrede u ime dru­ štvenog sektora, industrije i ostalih delatnosti. Sa sela u gradove, industriju prelazi znatan broj seljaka, a takođe iz zanatstva i ostalog privatnog sektora. Me­ đutim industrijalizacija ima i drugo lice koje kao da jc skriveno velom, ali sve više dolazi do izražaja, a to je prodor ekonomskih zakonitosti na selo i u ih-' cfividualni sektor svojine. Zakoniti rezul­ tat ovakvog delovanja industrijalizacije je_ unekoliko raslojavanje seljaštva i os-, talih privatnika, čime se još više pospešuje njihov odlazak sa sela, a takođe se vrši njihovo pretvaranje u robne proiz293

vođače i sitne uslužnike — vršioce uslu­ ga u društvu. Navedena lica industrijalizacije iska­ zuju se i u odnosu na socijalistički deo društva. Do šezdesetih godina brzo se menja unutrašnji sastav, uloga i položaj društvenih slojeva i grupa u okviru so­ cijalističke svojine. Izuzetno brzi rast beleže slojevi nemanuelnog i materijalno-neproizvodnog rada. Radništvo brzo ra­ ste, menja se i njegov unutrašnji sastav, dominantni po mnogo čemu, postaju in­ dustrijski i kvalifikovani radnici. Takođe dolazi do promena u okviru slojeva nemanuelnog rada: brz je porast inteli­ gencije, naročito njenog tehničkog dela, inženjera, tehničara itd. Iako svih činilaca socijalističkog ne strukture ekstenzivno, težnja za racio­ nalnijim radom i ovde uslovljava zna­ čajnu promenu — nastajanje kvalifikovanih proizvođača. Posle privredne i društvene reforme ovaj proces promena i uticaja industri­ jalizacije se nastavio i dobio je na inten­ zitetu. Razvoj proizvodnih snaga je i da­ lje brz i deluje na oba dela socijalne strukture. Na selu se još više produb­ ljuje socijalno-ekonomsko diferenciranje koje ima za posledicu pretvaranje indi­ vidualnog seljaštva u robne proizvođače. Međutim, onaj deo koji to nije u stanju da postane ostaje naturalni proizvođač ili odlazi u grad, u socijalistički sektor ili van zemlje. 294

U okviru socijalističkog dela socijal­ ne strukturne promene su, takođe, brze i značajne. Zahvaljujući naraslim proiz­ vodnim snagama, sedamdesetih godina preko polovine aktivnih je u okviru soci­ jalističkog sektora. Radništvo čini preko polovine tog sastava, a u njemu ie oko dve trećine industrijskih i oko jedne po­ lovine kvalifi kovan ih i nekvalifikovanih radnika, U okviru nemanuelnih slojeva inteligencija je dostigla polovinu sasta­ va, a u njoj istu veličinu njen tehnički deo. Uopšte razvoj privrede, samouprav­ nih asocijacija rada rađa potrebu za kvalifikovanijim i stručnijim radom, te na­ rastaju upravo ovi delovi proizvođačkog sastava, a koji dalje nose razvoj samoupravljajna. Međutim, u ovoj fazi razvoja našeg društva i načina proizvodnje kao da su se sakupili svi činioci koji su imali udela u razvoju i predstavljali sastojke rani­ jih načina proizvodnje, što utiče na aktuelno stanje globalne organizacije dru­ štva, industrijalizacije i objašnjava na­ stale promene u socijalnoj strukturi dru­ štva. Industrijalizacija u svom razvoju kao da je na pola puta po stepenu i or­ ganizaciji proizvodnih snaga. Umnogome ona je zadržala obeležje usiljenog pro-cesa, ekstenzivnost itd., ali je dobila na sadržaju uključivanjem ekonomskih za­ konitosti. Ovakav njen karakter doveo je do niza najrazličitijih disproporcija i u suštini protivrečnih promena. 295

U odnosu na klasne ostatke njeno dejstvo, u celini, je značilo pretvaranje svih navedenih ostataka u robne proizvođače i »uslužnike«, kao sastavne delove soci­ jalističkog društva. Međutim, njen raz­ voj je, na jednoj strani, uslovio pojavu robnih, a na drugoj strani naturalnih proizvođača. Na selu su ostali, uglavnom oni koji obrađuju zemlju sa mehanizaci­ jom, ili uz pomoć članova svoje porodi­ ce, ali se stvorio i jedan deo koji je po­ čeo da unajm ljuje radnu snagu. U stvari, znatan deo naturalnih proizvođača po­ stajao je vremenom tzv. sezonska radna snaga, ona koja čas ovde čas onde »pro­ daje« svoj rad. Industrijalizacija je oformila, putem saradnje individualnog i društvenog sek­ tora poljoprivrede, novu socijalnu grupu — seljaka kooperanata — ali je znatan i veći deo individualnog seljaštva ostao izvan ovog procesa. Ona je od seljaka stvarala industrijske i ostale radnike, ali je u tom procesu dobar deo seljaštva ostao i dalje vezan za zemlju, »polutan« — seljak i industrijski radnik. Međutim, na selu je, pod uticajem industrijaliza­ cije, došlo do osipanja individualnog se­ ljaštva, njegovog »topljenja« koje jc ne­ poznato u svetu. Za oko tridesetak go­ dina naše seljaštvo je opalo od devet de­ setina na tek nešto više od trećine uče­ šća u društvenom sastavu. Neposredne posleđice ovog opadanja su: pojave sta­ račkih domaćinstava bez omladine i opu-' 296

steli posedi koji sve manje imaju »nasleđnike«, odnosno oni koji su bez rad­ ne snage neophodne za njihovu obradu. I kod ostalih klasnih ostataka došlo je do protivrečnih promena: s jedne stra­ ne, najveći deo privatnika sveden je u okvire »uslužnika«, na one koji dopunja­ vaju socijalistički sektor privrede, ali s druge strane, došlo je i do obnavljanja sitno-sopstveničke stihije, nelegalnog bo­ gaćenja, što je bilo uslovljeno i hibrid­ nim karakterom globalnog društvenog sistema. Kako smo već ukazali, promene u so­ cijalističkom delu društva su bile, takođe, brze, ali i protivrečne u onoj meri u kojoj je to bila i industrijalizacija, od­ nosno društvena organizacija. Jedna od osnovnih protivrečnosti, u ovom delu društva, proizlazila je iz bržeg kvantita­ tivnog uvećanja i sporijeg kvalitativnog menjanja stvorenih društvenih grupa. Slojevi manuelnog i nemanuelnog rada, kao i ostali slojevi, brzo su se uvećavali i proširivali, ali uglavnom iz osnovne ma­ se seljaštva i dojučerašnjih zanatlija. Promene su se odigravale skoro preko noći i u jednoj generaciji. Ova osnovna protivrečnost je proizlazila iz ekstenzivnog, usiljenog, jednostranog itd. karak­ tera industrijalizacije i očitovala se kod svih važnijih socijalnih grupa socijalistič­ kog dela društva i pokazivala svoje više­ struko lice. U slojevima manuelnog rada dojučerašnji seljak, koji nije stekao po297

trebna znanja i navike za industrijski rad, stajao je naporedo sa kvalifikovanim i školovanim radnikom, opremlje­ nim znanjem i pogledom u budućnost. U slojevima nemanuelnog rada, u »mo­ ru« rutinskog i kancelarijskog rada, stvafalački delovi deluju kao usamljena »os trva«. U okviru radništva dominantno mesto zauzimaju industrijski radnici, ali je u njihovom okviru znatan deo tradi­ cionalnog radništva, stopljenog sa zaslarelim sredstvima rada. Uporedo sa njima niču moderne fabrike, čak i automatizovane, raste broj visakokvaiifikovanih radnika, ali postoji i »obilje« nekvalifikovane radne snage. Stepen koncentra­ cije i povezanosti, iako je zaista napre­ dovao »koracima od sedam milja«, još uvek, za većinu preduzeća, nije daleko od najminimalnijeg nivoa. Međutim, stva­ raju se i »giganti«, u našim uslovima, koji koncentrišu materijalna sredstva i zaposlene, odnosno predstavljaju pokre­ tače daljeg razvoja. I u okviru inteligencije uočava se protivrečnost u obrazovnom poreklu stručnjaka i to između onog dela, koji je to više po poslu koji obavlja nego po stvarnim sposobnostima ili pak formal­ nim kvalifikacijama. Čak i podaci ukazu­ ju da je znatan deo stručnjaka dosta ne­ regularno sticao formalno obrazovanje Na drugoj strani izrastaju savremeni stručnjaci, visoko-školovani i sposobni da odgovore na savremene zahteve priv298

rede. Takođe, uočava se da se stručnja­ ci na jednoj strani koncentrišu u ma­ njem broju radnih organizacija, komuna, a da ih u većem broju radnih organiza­ cija ima malo, čak premalo za efikasan rad. Slična protivrečnost se primećuje i u ostalim delovima nemanuelndh slojeva: rutinskom činovništvu, rukovodećem oso­ blju itd. Međutim, i pored očigledno protivrečne situacije, koja ujedno označava stepen razvoja same industrijalizacije i promena u socijalnoj strukturi, danas su po mnogo čemu stvorene pretpostavke da se realno premoste navedene protivrečnosti. U materijalnom i ljudskom po­ gledu stvorene su mogućnosti za brži na­ predak, ne samo za uvećanje proizvodnih snaga, već i za značajniju transformaciju sooijalne strukture socijalističkog dela društva. U većem delu slučajeva proiz­ vođački sastav čini savremeno tkivo dru­ štva, koje će se još brže uvećavati prili­ vom mladih iz škola. Ovo je značajno ako se ima u vidu da je dalji napredak socijalističko samoupravljanja najpovolj­ niji okvir ovog razvoja a već stvoreni materijalni i ljudski potencijal je osnova daljeg njegovog menjanja ka integral­ nom, celoviitom načinu proizvodnje dru­ štva. Naime, u organizaciji društva, na­ činu proizvodnje takođe, su se, susreli protivrečni tokovi društvenog razvoja. Socijalistički samoupravni način proiz­ vodnje je nastajao kroz proces deetatiza299

čije i decentralizacije formiranjem šire osnove proizvođačkog odlučivanja u preduzećima, fabrikama i ustanovama. Ali baš zbog toga je samoupravni pokret du­ go vremena ostao u uskim okvirima — fabričkim i industrijskim halama. Tako se on javio kao relativno parcijalan, autarhičan i nepovezan sistem proizvođač­ kih asocijacija. Deetatizacija je značila prenošenje ni­ za ovlašćenja, koje je ranije imala cen­ tralistička administracija, na niže jedi­ nice i nivoe: republike, pokrajine, opštine itd. Niz prava je preneto na proizvo­ đačke jedinice, ali je značajan deo dru­ štvene moći ostao na navedenim rani­ jim nivoima i bio ozbiljan izvor obnav­ ljanju monopola u novim, relativno promenjenim uslovima. Navedeni monopoli, ili od proizvođača i dalje otuđena dru­ štvena moć, javili su se kao decentralizovani etatizam različitog nivoa — a ii suštini lokalne i teritorijalne prirode. U društvu se rađaju, što je posebno zna­ čajno za njegov socijalistički deo, tri sna­ žne tendencije: dve koje su i dalje mo­ nopoli društvene moći — stari ili obnov­ ljeni centralizam i decentralizovani etati­ zam, i treća, koja označava formiranje sistema proizvođačkih asocijacija, a koji je u suštini nepovezan, parcijalan. Za razvoj samoupravljanja, ovakva situacija je duže vremena neodrživa, jer koči i sprečava njegov razvoj, dalju rea­ lizaciju socijalističke revolucije. Central300

no postaje pitanje načina uticaja proiz­ vođača, ne samo na raspodelu i rezultate rada u kolektivima, već i više na sve to­ kove društvene reprodukcije. Pokazuje se sasvim jasno da odlučivanje unutar kolektiva sve više zavisi od celine proiz­ vodnje u društvu. Javlja se nov odgovor subjektivnih snaga, na ove potrebe samoupravljanja i proizvodnje — težnja ka integralnim, celovitim samoupravljanjem, onim koje na­ stoji da preraste posredničko odlučiva­ nje u društvu. Taj proces započinje priv­ rednom i društvenom reformom, napo­ rom da se kroz robni oblik pospeši pro­ izvodnja i da se izvrši, horizontalno i vertikalno interesno povezivanje proizvo­ đača i zasnuje celovit samoupravni soci­ jalistički način proizvodnje društva. Me­ đutim, i sama robna proizvonja je protivrečna, jer u njoj često posebni inte­ resi radnih organizacija postaju važniji od socijalnih interesa celine društva. U situaciji postojanja decentralizovanog etatizma i parcijalnog samoupravljanja povezivanje, kroz robnu proizvodnju, po­ prima lokalan i teritorijalan karakter, čime su proizvođači i dalje nepovezani i razjedinjeni. Istovremeno sa ovim rađa se tendencija novih monopola, zasnovana na robnoj proizvodnji i ekonomskoj mo­ ći. To su tehnokratske tendencije razvoja koje znače drukčiji monopol i čiji je moto — više robe, novca, kapitala im. Bez obzira na nivo na kojem se javljaju 301

ove tendencije (finansijska moć, u insti­ tucijama, preduzećima itd.) u suštini one označavaju privatizaciju i svode samo­ upravljanje na pripadak, participaciju proizvođača u odlučivanju. Stari ili ob­ novljeni monopoli javljaju sc u svoje­ vrsnoj sprezi, uzajamno sc dopunjavaju i pothranjuju, ali se neki od njih i uza­ jamno poništavaju. Međutim, najvažnije je da se kao rezultat javlja način proiz­ vodnje društva koji je i dafje »hibridan«, spoj različitih sastojaka. Navedene protivrečne pojave dobij aj u svoj izraz u socijalnoj strukturi, u sta­ rim i novim nosiocima podele za uprav­ ljački i izvršilački rad. Stvaraju se »eli­ te«, upravljačke grupe (koje nisu čvrsto uobličeni slojevi) na svim nivoima, a ko­ je se zasnivaju na navedenim tendenci­ jama u društvenom tkivu: centralizmu, decentralizovanom etatizmu, lokalizmu, grupnom oblikovanju na osnovu privati­ zacije (pretvaranje društvene u »grupnu« svojinu) itd. One su oličene u staroj i novoj birokratiji, tehnokrati ili u njiho­ vom spoju — tehno-birokratiji. Promene koje su nastale u socijalnoj strukturi razvojem industrijalizacije i načina proizvodnje, odnosno tendencije u njoj su očigledno protivrečne i polo­ vične. Međutim, bitno je istaći da razvoj industrijalizacije i izvršene promene usmeravaju dalji razvoj društvenih odnosa u određenom pravcu, stvaraju pretpo­ stavke i nude mogućnosti za prevazila302

ženje ovakvog društvenog stanja. Pre svega, nameće se potreba ostvarenja so­ cijalističkog samoupravljanja, kao celovitog načina proizvodnje. Realne osnove su u naraslim i modernim proizvodnim snagama, s jedne strane, a s druge, u izvršenim promenama u socijalnoj struk­ turi društva. I pored protivrečnog tkiva stvoren je milionski proizvođački sastav koji je sposoban da odgovori izazovu vre­ mena, i samoupravno vrednosno opredeIjen. To je pokret koji donekle već vlada načinom proizvodnje društva, kroz uticaj u osnovnim organizacijama rada i koji nastoji da ostvari ekonomsku i so­ cijalnu povezanost interesa, kroz razli­ čite vidove integracije. Valja istaći njego­ vu »asocijativnu« moć koja se realdzuje kroz odlučivanje u okviru radničkih saveta, a i na drugim nivoima. Ova vrsta kolektivnog odlučivanja predstavlja kli­ cu za formiranje samosvojne organiza­ cije proizvođača. »Udruživanjem rada«, koje je upravo proces stvaranja ovakve organizacije u početnom obliku — otvo­ reno je novo veliko poglavlje u našem socijalističkom razvoju. Dalje promene u socijalnoj strukturi našeg društva i menjanje njenih kvazi klasnih i ostalih oznaka bitno zavise od razvoja ovakvog sistema, koji u nov od­ nos stavlja industrijalizaciju i socijalnu strukturu. Naime, to je put gde se, kroz suštinskije podređivanje svojine svima, stvaraju pretpostavke za razvoj proizvod303

nih snaga u totalitet, koje opet, sa svoje strane, nude mogućnost za prevazilaženje društvenih nejednakosti među ljudi­ ma i za stvaranje cei ovi tih ličnosti. To je istovremeno i način da se prevaziđe društvo oskudice i sve više ostvaruje društvo slobode. U tom smislu se može shvatiti i misao K. Marxa da makoliko »industrijski ustanak« bio parcijalan on u sebi uključuje »univerzalnu dušu«, od­ nosno vodi razotuđenju. Celovito sampupravljanje i visoko razvijene proizvodne snage nude mogućnost da udruženi pro­ izvođači, na najijudskiji način urede svo­ je odnose prema prirodi i međusobno.. Ovakav pravac razvoja ima svoje, kako smo istakli, formirane objektivne i sub­ jektivne činioce i ostvaruje se u društvu, koje je i inače relativno najdalje obišlo na putu realizacije ljudske slobode.

304