Radomir Putnik - Venijaminov Krst

Radomir Putnik

VENIJAMINOV KRST Apokrif za radio

250

RADOMIR PUTNIK ro|en je u Oyacima 1946. Diplomirao dramaturgiju na Akademiji za pozori{te, film, radio i televiziju. Radni vek proveo najve}im delom u Televiziji Beograd, kao dramaturg, urednik i glavni urednik Umetni~kog programa. Bio je direktor Drame u Narodnom pozori{tu, pozori{ni kriti~ar “Politike” i glavni urednik “Scene”. Profesor na Filmskoj {koli Dunav filma. Objavio je petnaest kwiga poezije, proze i dramatur{ko-teatrolo{kih ogleda. Autor je petnaest drama izvo|enih na radiju, na pozori{nim scenama i televiziji. Napisao TV seriju Kraj dinastije Obrenovi}. Priredio Izabrane drame I i II Aleksandra Popovi}a, Antologiju savremene monodrame i Antologiju TV drame 5.

251

Venijaminov krst

Radomir PUTNIK

VENIJAMINOV KRST Apokrif za radio

LICA: RUVIM, prorok ISAHAR, wegov u~enik LIJA, wegova `ena VENIJAMIN

252

RUVIM:

Radomir Putnik

Ne znam, zaista ne znam kud su nestali. A lepo sam im rekao da budu tu, da se ne gube. Lija je ~udna `ena, wu jo{ uvek ne mogu da razumem iako smo toliko godina zajedno, ali Isahara moram da usmerim. Treba s wim biti pa`qiv, on sada u~i. Ne smem da dozvolim da ga Lija pokvari, ona je vrlo racionalna. Da, da, ne smem joj dozvoliti da vaspitava mladi}a. (Pauza, bat koraka) ^ujem korake. Mislim da je on. Isahare, sine, gde si? (Koraci se pribli`avaju)

ISAHAR:

Tu sam, majstore.

RUVIM:

(Za sebe) Da li da ga pitam, da li }e odgovoriti kako treba? (Glasno) Za{to se okupila ona masa sveta?

ISAHAR:

^ekaju, majstore.

RUVIM:

(Za sebe) Dobro je. (Glasno) A koga ~ekaju, dete?

ISAHAR:

^ekaju Isusa.

RUVIM:

Kog Isusa, sine?

ISAHAR:

Isusa Nazare}anina, majstore.

RUVIM:

Da, da, sad se se}am. Najavio sam Isusov dolazak u pola {est.

ISAHAR:

Tako je, majstore.

RUVIM:

Pa za{to su qudi do{li tako rano? Jo{ nema ni pet.

ISAHAR:

Ima, majstore. Ta~no je pet.

RUVIM:

Dobro, ali to zna~i da jo{ pola sata treba da stoje na suncu.

ISAHAR:

Ako, majstore. Narod je navikao da ~eka. Narod ima vremena. Vidite, ja mislim da su ti qudi do{li tako rano da bi se prilagodili okolini, da bi se na wu privikli, da bi se stopili s wom. Tek }e onda, kada postanu deo we, nesmetano mo}i da u`ivaju posmatraju}i Isusov dolazak i sve {to sledi.

Venijaminov krst

RUVIM: ISAHAR:

253

ISAHAR: LIJA: ISAHAR:

Ne razumem te. Pazite! Kada se qudi stope s okolinom, sa stvarima, wihova pa`wa ne}e vi{e biti obuzeta sitnim detaqima; recimo drve}em, pticama, yeparo{ima ili jedni drugima, jer to }e posmatrati sve dok Isus ne do|e. Ima{ pravo, sine! Sada te razumem. Ali to je, vidi{, cini~no. E pa, majstore, svet je svet, svet voli spektakle, pa to mu je. Svet u`iva u predstavama. “Hleba i igara”. To je sadizam! U`ivati u raspiwawu ~oveka! To je stra{no! Nezamislivo! Majstore, nemojte da vas ja u~im. Vi ste ve} ozbiqan stariji ~ovek, vi treba to ve} odavno da znate. Zar vam iskustvo ne govori da narod u svemu vidi samo zabavu? Ali pro}i }e sam Isus, nosi}e krst, on }e oti}i da bi se `rtvovao, da bi se `rtvovao i za tu ruqu koja ~eka wegove muke! A oni ni{ta! Ve} ~itav minut slu{am kako se zamla}ujete. Zar ti Ruvime ne shvata{ gluposti koje govori{? Zalu|uje{ ovog jadnog mladi}a. Hajde ku}i Ruvime. Spremila sam za ve~eru jagwe}e pe~ewe i crno vino. Ne smetaj, `eno. Ovo je va`nije od svih pe~ewa. Da li vidi{ onu ruqu tamo? Ne vidim. Ti se pravi{ da ne vidi{. Oni qudi tamo ~ekaju kao zveri da pote~e Isusova krv. ^ija krv? Isusova. Kog Isusa? Isusa Nazare}anina. Ti si, ~ove~e moj, ili pijan ili lud. Rekao si dve gluposti. Tamo nema qudi. Zatim: kako neko ko ne postoji mo`e da ~eka nekoga ko je raspet pre mnogo, mnogo vekova? Postaje{ senilan. Ali tamo qudi ~ekaju. I ti si lud. Ali, zar ne vidite?

LIJA:

Gde, {ta, koga?

RUVIM: ISAHAR: RUVIM: ISAHAR:

RUVIM:

LIJA:

RUVIM: LIJA: RUVIM: LIJA: RUVIM: LIJA: RUVIM: LIJA:

254

ISAHAR: LIJA: ISAHAR: LIJA:

Radomir Putnik

Tamo, kod one grupe drve}a. Nema tamo nikoga. Ali, ja vidim! Verujte mi! Molim vas, ja zaista vidim qude! Idem da pogledam. Mo`da tamo zaista nekog ima. Ali ako nema nikog, te{ko vama!

Koraci koji se udaqavaju. RUVIM: Jesi li video? Moja `ena mi ne veruje. Ka`e da tamo ne vidi nikoga. Da li ti vidi{? ISAHAR: Pa... RUVIM: Zna~i ti sumwa{, ne veruje{ meni, svome u~itequ? Veruje{ `eni zbog koje je ~ovek isteran iz raja?! (Tu`no) Vidim, sine moj, ti si posumwao i u Boga i u mene. Onda idi. Nema potrebe da ostaje{. ISAHAR: Majstore, u~inilo mi se da tamo nema nikoga. U stvari, pogledao sam u pogre{nom pravcu. Verujte mi, u~itequ, ni trenutka nisam posumwao. Eto, sada vidim sasvim jasno. I va{a `ena je u grupi qudi. Razgovara. Zar je ne vidite? RUVIM: (Za sebe) Kuda li on to gleda? Zar tamo ima nekoga? Mali la`e. Bi}e dobar. Ve} sada je ubedqiv. (Glasno) Da, da, vidim je. Ima vrlo mnogo qudi. Dakle sine, {ta misli{? Oni qudi ~ekaju stra{an ~in. Oni jednom Bogu ne veruju na re~. ISAHAR: Nepoverqivi su. Varali su ih ~esto. RUVIM: U pitawu je Bog. ISAHAR: To ne mewa stvar. U svakom slu~aju, Isusovo bo`ansko poreklo je diskutabilno pitawe. RUVIM: Ali ako qudi ne veruju Isusu kao bogu, kako }e onda verovati meni kao proroku? ISAHAR: Da li }e vam uop{te verovati? I za{to bi vam verovali? RUVIM: Kako za{to?! A spasewe posle smrti? A pakao i raj? A ve~ito bla`enstvo i ve~iti ogaw? A sre}a, du{evna sre}a zbog posedovawa telesnog i duhovnog savr{enstva za `ivota u saznavawu Boga i wegove istine? Zar i ti sumwa{?

Venijaminov krst

255

ISAHAR:

Majstore, budite pragmati~ni. Vodite ra~una o dijalekti~kim promenama. Brinite o kru`ewu materije i energije! To je ono {to tek treba prou~iti. Tu je na{a perspektiva.

RUVIM:

^ini mi se da smo ve} razgovarali o tome.

ISAHAR:

Te stvari ne smeju da se zaborave. Neophodno je potrebno da ih znamo i korisno primenimo.

RUVIM:

(Senilno) Kod koga ti u~i{ zanat? Vidim da ti je majstor dao dobre premise.

ISAHAR:

Pola sam samouk, a pola va{ u~enik. Pola je samonauka, samo ne znam koja polovina. (Muzika koja stvara nagove{taj ne~ijeg dolaska) Neko svira. Mirno je, kao da se ni{ta ne doga|a.

RUVIM:

(Prene se) ^ekaj, ja sam ube|en da je Isus pro{ao pre mnogo, mnogo godina!

ISAHAR:

Ko to zna!

RUVIM:

Ali to je, mislim, sasvim ta~no.

ISAHAR:

Mo`da, ko zna!

RUVIM:

Ali, ako je Isus odavno pro{ao, kako }e onda da pro|e i danas?

ISAHAR:

Istorija se ponavqa.

RUVIM:

Nemogu}e! Posredi je neka gre{ka!

ISAHAR:

Strpite se, majstore. Vide}emo ve}.

RUVIM:

Ali siguran sam da je pro{ao.

ISAHAR:

Ne budite sitni~ar. Ako do|e pita}emo ga ve}.

RUVIM:

Ipak sumwam. (Pauza. Gube}i se, umorno, rasejano) [ta radi ona gomila tamo? Aha, znam, ~ekaju Isusa. Da, da, Isusa. (Muzika)

ISAHAR:

Eno neko ide.

LIJA:

Ja sam. Obojica la`ete. Tamo nema nikoga. Samo drve}e.

RUVIM:

Vara{ se, `eno. Kako nema?! Zar nas dvojica la`emo?

LIJA:

Svakako!

256

Radomir Putnik

RUVIM:

Zar nema{ poverewa u ~oveka s kojim si provela ceo svoj vek?

LIJA:

Ba{ zato {to te poznajem dobro, ne verujem ti. Znam koliki si la`ov.

RUVIM:

Ako ne veruje{ meni, onda mora{ verovati ovome mladi}u. On je iskren i po{ten.

LIJA:

Da, vidim da bi i oca prodao ako bi to zahtevala situacija. Iz o~iju mu se vidi koliki je poltron.

ISAHAR:

Zaista ne razumem {ta ova `ena govori. Mo`e se gledati o~ima, to je u redu, ali iz o~iju se nikako ne mo`e videti. Zar nije tako, majstore?

RUVIM:

Sasvim si u pravu.

ISAHAR:

Vidite, gospo|o, va{ mu`, jedini `ivi prorok, daje mi za pravo.

LIJA:

Jedini `ivi lupe`, mislio si da ka`e{.

VENIJAMIN: Mir, molim za mir; molim za put. Pustite me da pro|em, ~eka me sudwi ~as. ISAHAR:

Ko si ti? Stani malo! Kuda }e{? [ta }e ti krst? Kuda ga nosi{?

VENIJAMIN: Nosim! [ta te se ti~e! (Pauza) Te`ak je, |avo da ga nosi! (Pauza) Da vas pitam ne{to. Da li je daleko do Golgote? ISAHAR:

A {ta }e tebi Golgota?

VENIJAMIN: Tamo treba da me raspnu. RUVIM:

Da, da, tamo su raspeli Isusa Hrista.

VENIJAMIN: Nisu. Sada sam po{ao da me raspnu. RUVIM:

Nemogu}no! Isus je raspet pre mnogo, mnogo godina. Ne mo`e to dva puta da se dogodi.

VENIJAMIN: Nisam siguran da se to ve} dogodilo. Upravo danas treba da me raspnu. RUVIM:

Za{to tebe?

VENIJAMIN: Ja sam Isus. RUVIM:

Ali ti ne mo`e{ da bude{ Isus.

Venijaminov krst

257

VENIJAMIN: ^ekaj ~i~a, objasni ti meni za{to ja ne mogu da budem Isus. RUVIM:

(Nesigurno) Pa, Isus nije tako izgledao.

VENIJAMIN: Otkuda zna{? RUVIM:

Pa tako, znam.

VENIJAMIN: Daj ti meni neki pozitivan dokaz. RUVIM:

Doka`i ti da si Isus.

VENIJAMIN: Eto, imam bradu, imam krst, po{ao sam na Golgotu da me raspnu. To su tri dokaza. RUVIM:

Ne huli, ne banalizuj stvari. Bradu mo`e imati svako, krst nosim na vratu i ja, raspiwu me `ena i deca – pa opet nisam Isus. Daj ti meni unutra{wi dokaz da si Isus.

VENIJAMIN: Evo vam moje isprave. ^itajte. ISAHAR:

(^ita) Isus Nazare}anin Venijamin. Ime odgovara, ali ima jedno vi{e.

RUVIM:

Aha, vidi{ da si Venijamin, a ne Isus. Ako si Isus, onda nisi i Venijamin.

VENIJAMIN: Sve }u da vam objasnim. Zovem se Venijamin, ali svi znaju da sam raspet kao Isus Hristos. Kao takav poznat sam {irom sveta i nije sada rezon da me raspnu kao Venijamina. Bi}e uverqivije i istorijski ta~nije ako umrem kao Isus. Uostalom, moje drugo ime je Isus, dakle, sve se sla`e. ISAHAR:

(Pokoleban) Majstore, mo`da je on zaista Isus.

RUVIM:

Ne, ne i ne! Ti, mladi}u, nisi Isus!

ISAHAR:

^ekajte majstore! Ne budite tako tvrdoglavi, zar ne vidite i sami?! Ima li~nu kartu, nosi krst na le|ima, ima bradu, ide da ga raspnu... Ja mislim da su to dovoqni dokazi identiteta.

RUVIM:

To je nemogu}no! Isus je stradao pre mnogo, mnogo godina, raspiwawe ne mo`e da se ponovi, to u Bibliji nije predvi|eno. Pitaj moju `enu. Lija, ovaj mladi} ka`e da je on Isus i da je po{ao da ga raspnu.

VENIJAMIN: Jeste. Ja sam Isus.

258

LIJA:

Radomir Putnik

Ipak ste pijani, Bog vas ubio. Sve iz ku}e si popio, stari nesre}ni~e, bazdi{ na rakijetinu, a ovaj momak...

VENIJAMIN: Ali gospo|o, ja sam Isus! LIJA:

Lepo dru{tvo si na{ao, mom~e! Stoji{ s pijanicama i propalicama. ^itavo popodne me la`u. Treba da te bude sramota! Mlad ~ovek pa takav! [ta }e{ tek da radi{ kad bude{ mator ko ova yukela! A ti barabo {egrtska, vuci mi se s o~iju!

VENIJAMIN: Gospo|o! Dozvolite! Gospoda i ja doista nismo pijani! Mi razgovaramo o pitawima koja mu~e istori~are i nau~nike stotinama godina. Ja sam Isus i upravo sam krenuo na Golgotu. Ono, nekada {to su me raspeli dogodilo se po voqi moga oca, ja tu zapravo nisam ni znao o ~emu se radi, tek sam kasnije, na krstu, shvatio {ta se zbilo. Me|utim, stvar je sada sazrela, vi{e nema odlagawa, ja sam dobrovoqno po{ao da se `rtvujem za op{tu stvar, za sve qude. LIJA:

Dobro, mo`da ti i nisi pijan kao ova dvojica, ali si u tom slu~aju lud!

VENIJAMIN: Gospodo, ja sam pri ~istoj svesti, potpuno sam svestan svega {to govorim. Ali, mo`da `ena ima pravo, mo`da ste vas dvojica pijani. RUVIM:

Isahare, vidi{ li ono {to ja vidim?

ISAHAR:

Da, vidim; i ~ujem, {to je jo{ gore.

RUVIM:

Koliko nas je trenutno ovde?

ISAHAR:

^etvoro, ne ra~unaju}i krst.

RUVIM:

Vrlo dobro. A koliko wih od nas prisutnih ne vre|a druge?

ISAHAR:

Malo.

RUVIM:

Koliko malo?

ISAHAR:

Dvojica

RUVIM:

Dvojica ili dvoje?

ISAHAR:

Dvojica, majstore.

RUVIM:

Ko su ta dvojica?

ISAHAR:

Vi i ja.

Venijaminov krst

259

RUVIM:

Vrlo dobro. Dakle, da rezimiramo. Jedan ~ovek s krstom na le|ima, o kome ni{ta pouzdano ne znamo, i jedna `ena, na`alost, moja `ena koja nije u stawu da shvati veli~inu trenutka i koja sve {to se doga|a svodi na elementarno poku{avaju}i da `enskom logikom pojednostavi apstraktno, kao da su se udru`ili u vre|awu nas koji poku{avamo da damo op{tu platformu za re{ewe prvog hri{}anskog problema.

LIJA:

Ajoj, {ta sve on re~e! Jesi li ga ti razumeo?

VENIJAMIN: Pa, ne ba{ sasvim, ali vidim da on meni ne veruje. LIJA:

On je demagog!

VENIJAMIN: Pa, vi{e ne znam {ta da ka`em. On me je zbunio. LIJA:

Mo`da ~ovek `uri, pustite ga da ide svojim poslom.

VENIJAMIN: Ne `urim ba{ mnogo. Imam jo{ malo vremena. LIJA:

Onda nemojte vi da zadr`avate wih dvojicu. To nije lepo. Ako ho}ete da se raspnete ~inite to. Ali ne ometajte druge. Imaju oni svoja posla.

VENIJAMIN: Uvek to “svoja posla”, uvek neka “druga posla”. A niko nikad ne ka`e koja i kakva posla. Sve je to mistifikacija! Nikad se ne zavr{i razgovor, uvek postoje neka druga, neka pre~a posla! RUVIM:

Ne uzbu|ujte se badava. Treba da sa~uvate nerve, vas }e uskoro da raspnu.

VENIJAMIN: [ta se to vas ti~e! Vi ~ak ne verujete da sam ja Isus! RUVIM:

Hm. Mo`da }e da vas raspnu kao pogre{nog Isusa! Mo`da }ete tek na krstu da shvatite da niste pravi Isus. Bila bi tada dvostruka {teta za vas.

VENIJAMIN: Ali pretpostavite da sam ja pravi Isus! RUVIM:

U tom slu~aju morali biste da po`urite. Pola {est je ve} odavno pro{lo.

VENIJAMIN: [ta pola {est? Kakvih pola {est? Za{to ba{ pola {est? RUVIM:

Ja sam, naime, prorekao da }e Isus pro}i danas u pola {est. Vi ste jedini nai{li u pola {est, dakle, jedino vi mo`ete da budete Isus. Tim pre {to Isahar i ja stojimo i ~ekamo Isusa. Po`urite, masa vas o~ekuje.

LIJA:

Po`urite, o~ekuje vas masa drve}a. ^itava {uma!

260

Radomir Putnik

VENIJAMIN: Zna~i, ako ste vi prorok, onda sam ja Isus? RUVIM:

Tako je.

VENIJAMIN: Ali, ako vi niste prorok, ako ste vi samo pijani, onda ja nisam Isus? LIJA:

(Zlurado) Tako je! Ovo drugo je ta~no!

VENIJAMIN: Da li da verujem ovoj `eni? RUVIM:

Zar jo{ nisi nau~io da `eni i politi~arima ne treba verovati?

VENIJAMIN: Majku mu! Sada ste me zbunili. Ne znam ko sam! Mo`da nisam ba{ niko?! ISAHAR:

Ne uzbu|uj se! Bi}e da si ti Isus!

RUVIM:

Jeste, vi ste Isus! Vreme je da vas raspnu. Hajde, ponesite krst! Pomo}i }u vam do Golgote.

VENIJAMIN: Ne}u da idem! Nisam siguran ko sam! I vi ste mi sumwivi! ^as pri~ate da sam Isus, a ~as da nisam. RUVIM:

Pa vi ste on.

VENIJAMIN: Koji on? RUVIM:

Isus Hristos.

VENIJAMIN: O, kada bih smeo da vam verujem! LIJA:

Ne smete! On je pijan!

VENIJAMIN: Vi ste me skoro potpuno razuverili. Mo`da ja nisam Isus. Sami ste rekli da je on raspet pre mnogo, mnogo godina. Ako je to ta~no, onda ja nisam Isus, ve} sam neko drugi. RUVIM:

Ako niste Isus, otkuda vam taj krst?

VENIJAMIN: Nosim ga od ro|ewa. Isprva je bio mali, ali koliko sam rastao, toliko se pove}avao i on. ISAHAR:

Mo`da i ja nosim krst?

LIJA:

Mudro od pijanog.

RUVIM:

Sami ste nosili krst?

LIJA:

Da kojim slu~ajem ti ima{ krst, sigurna sam da bi ga natovario na moja le|a.

VENIJAMIN: Da, sve vreme sam. Ali, re~eno mi je da Golgota nije daleko.

Venijaminov krst

RUVIM:

261

Vi ste Isus. Jem~im za to! Odlazite!

VENIJAMIN: Vi me ~ak i terate? RUVIM:

Da. Ne `elim da zadr`avam to~ak vremena i istorije. I to~ak civilizacije. Danas treba da umrete i za{to onda to izbegavate?

VENIJAMIN: Pa nisam siguran da sam ja ba{ ja. RUVIM:

To vi{e nije problem. [ta }ete imati od toga {to }ete znati ko ste? Ni{ta. Mo`da }e to stvoriti jo{ i neke druge probleme. Vi ste po{li da izvr{ite sveti ~in. Sada nema odustajawa.

VENIJAMIN: Slu{ajte, bi}e velika gre{ka ako raspnu mene umesto pravog ~oveka, ili da raspnu mene ovako sumwi~avog umesto mene malopre|a{weg, onakvog kakav sam bio pre nego {to sam vas sreo. To bi bilo stra{no. RUVIM:

Ko zna da li bi se ikad saznalo za gre{ku, ukoliko bi se gre{ka dogodila. U svakom slu~aju, Isahar i ja koji jedini znamo {ta je i kako je, }uta}emo, dakle, bi}ete potpuno bezbedni, a ukoliko se uka`e potreba i rehabilitovani.

LIJA:

E, ja }u svima da pri~am!

RUVIM:

Na wu ne obra}ajte pa`wu, ona je samo `ena. Zna~i, sve je u redu?

VENIJAMIN: Ne! [ta vi mislite, kako }e da se ose}a onaj koji treba da bude raspet, onaj pravi, ako ja nisam pravi?! Zamislite: on dolazi na Golgotu i vidi mene na svome mestu, mene, pogre{no raspetog! RUVIM:

Ne verujem da bi se taj qutio.

VENIJAMIN: Ne! On bi se svakako pobunio ako bi jedino svojom smr}u mogao da doka`e da je ba{ on taj pravi. RUVIM:

E sinko, onda si ti pravi ako umre{ pre pravoga.

ISAHAR:

Odli~no majstore! Divan sofizam!

VENIJAMIN: U tom slu~aju ja umirem pogre{no, ne znaju}i da sam pravi! RUVIM:

Niko ne zna da je pravi sve dok ne umre.

VENIJAMIN: Ali ako sam ja Isus, onda moram pre smrti da saznam da li sam pravi ili ne. Eto, to je moj problem.

262

RUVIM:

Radomir Putnik

^uj sinko, ne mora{ ni{ta da zna{. Ako si Isus, vaskrsnu}e{ tri dana po pogrebu i stvar je u redu. Ako Isus nisi – ne}e{ da vaskrsne{, i opet je stvar u redu. Ja samo to mogu da ti ka`em.

VENIJAMIN: Zna~i, da moram da umrem ako ho}u da saznam ko sam? RUVIM:

Izgleda da je to potrebno.

Pauza. VENIJAMIN: Pa kad promislim malo boqe, mene ba{ mnogo i ne interesuje ko sam i {ta sam. Mogu i bez toga. ISAHAR:

Kukavice! Strah te je!

VENIJAMIN: Nije me strah, ali ne umire mi se tek tako, iz puste radoznalosti. Sada mogu da tvrdim, ukoliko to ustreba, da nisam Isus. RUVIM:

Kako to?

VENIJAMIN: Tako lepo. Kao {to sam pre bio Isus, sad vi{e nisam. RUVIM:

Vidim tvoj jevtin trik! Prvo si hteo, kada si do{ao i rekao da si Isus, da te obo`avamo i da ti na svaki na~in pomognemo, po{to si znao kojim o~ima vernici gledaju Isusa. Mislio si: “Fascinira}u ih! Oni me ne}e proveravati! Imam krst!” Ali, prevario si se, nismo ni mi naivni!

VENIJAMIN: Vi me niste shvatili. Ograni~eni ste! Samo mislite o tome kako biste nekom podvalili. Lopov ne veruje da na svetu ima po{tenih qudi, ka`e stara poslovica. Zar vi ne razumete? Ako sam i hteo da budem `rtvovan, vi{e ne}u! To je moje pravo! Promenio sam mi{qewe! Qudi se mewaju, i shodno tome mewaju i mi{qewe. ISAHAR:

Dobro, neka bude tako; ovo {to si rekao prihvatamo uslovno. Me|utim, proizilazi da si nas lagao.

VENIJAMIN: Nisam vas slagao. Moja stvar je {ta }u u pojedinim situacijama da ka`em. Sve zavisi od qudi. Ja se dijalekti~ki mewam. Sumwaju}i, sti~em kvalitet koji pre nisam imao. A i vi isto tako. Vi, me|utim, ostajete robovi svoga mi{qewa. Treba se mewati! Ako ja sada odem da me raspnu, to }e biti samo jo{ jedan dokaz vi{e o ispravnosti moga stava. Vidim da ste zbuweni. Ipak, razume}ete ve}. Odlazim. Koraci se udaqavaju. Muzi~ki intermeco.

Venijaminov krst

263

ISAHAR:

Oti{ao je. Odneo je krst.

LIJA:

Siroti mladi}. Potpuno ste ga sludeli.

RUVIM:

Vrati}e se! On mora da se vrati!

ISAHAR:

To nije na~in! Tako, iz ~ista mira uzeti krst i raspeti se! To je mogao svako od nas da uradi!

RUVIM:

Ne mo`e to svako! Sinko, ovo je doista bio Isus! Ali promenio se.

Koraci se pribli`avaju. ISAHAR:

Vra}a se! (Pauza) Za{to si se vratio?

VENIJAMIN: Zakasnio sam. Ko zna da li su tamo. [ta sada da radim? RUVIM:

Ipak idi! ^ekaju te! Nije lepo da uop{te ne do|e{. Oni te ~ekaju, oni nikuda ne}e oti}i, oni sve do svoje smrti nemaju kuda da odu. Sve {to oni `ele samo je tvoja smrt. U~ini im to.

VENIJAMIN: Nikada jo{ nisam razmi{qao o krstu. Meni je, ~ini mi se, malo glupo to no{ewe krsta. RUVIM:

Nemogu}no! Krst ti je potreban. Ima u no{ewu neke simbolike.

VENIJAMIN: (Neraspolo`eno, pomalo nervozno) Kad ~ovek ne{to ne razume, onda izmisli privatnu simboliku kojom obja{wava to {to je van wegove sposobnosti shvatawa. Tako i vi! U svemu nalazite simboliku, a nikada je ne obja{wavate. RUVIM:

Zna~i Venijamine, ti se povla~i{! Nisi dorastao svetome zadatku!

ISAHAR:

Ti si hoh{tapler! Varalica!

LIJA:

Vidi{ li Venijamine kako te vre|aju!

VENIJAMIN: Opra{tam im. Ne znaju {ta rade. (Pauza) Da li ima smisla da se sada raspiwem? ISAHAR:

Sada ili kasnije – svejedno je!

RUVIM:

Stalno se pita{. Pravi Isus nikada nije postavio to pitawe. Ni trenutka nije sumwao!

VENIJAMIN: Ko zna! Mo`da je lupao glavu vi{e od mene.

264

RUVIM: VENIJAMIN:

ISAHAR: RUVIM: VENIJAMIN: RUVIM: VENIJAMIN: LIJA:

RUVIM: VENIJAMIN:

ISAHAR: VENIJAMIN: RUVIM:

LIJA: VENIJAMIN: RUVIM: VENIJAMIN: RUVIM:

Radomir Putnik

Ali on se nije s krstom vra}ao. On je svoj krst nosio do kraja. A ti, vidi{, vratio si se pre po~etka. Vratio sam se da ponovo razmislim. Ka`ite mi {ta bih postigao raspiwawem? Svi bi rekli: puca mi prsluk za wega i wegov krst. O, nadobudni racionalisto! Pona{a{ se kao da ima{ slovensku du{u! A ti si Jevrejin! Upamti to! Mnogo razmi{qa{, Venijamine. To ne vaqa, nikada ne}e{ mo}i dobro da dela{. Odlu~i se, krajwe je vreme. Mora da postoji jo{ neko re{ewe! Nema ga. Ho}u da znam za{to treba da umrem! (Sarkasti~no) Mora{ da umre{, vidi{ li da wih dvojica vrebaju kao le{inari. U~ini im to, Venijamine, umri! Za{to jo{ da se optere}uje{ razlozima? Dosta ti je {to ima{ krst. Krst treba da bude rezultat saznawa, a ja jo{ ni{ta nisam saznao. Ne stavqa se krov pre nego {to se ku}a sazida. Ho}u podtekst! Ho}u da znam {ta stoji iza krsta! Neverni Tomo! Toma je tvoje ime, a ne Venijamin, a ne Isus! Sujetan si, sujetniji od milion `ena! Ho}u razloge! Dakle, tra`i{ ideju. A za{to ne pomisli{ da ideje nema? Za{to ne pomisli{ da je tvoje raspiwawe, eto tako, doga|aj koji mora da se dogodi sam po sebi, doga|aj kome ne znamo uzroke ali veoma dobro znamo posledice, jer ih je svet ve} jednom do`iveo. Onda su se znali i uzroci! To bi bilo demago{ki. Srqaj i ne razmi{qaj. Ja tako ne mogu! Onda pomisli da je tvoja `rtva potrebna zbog naroda! Gluposti! Ko je narod?! [ta je narod?! Nije ni narod naivan! Tu`no! Nikada ni{ta ne}e{ posti}i. Osta}e{ samo mali, nabe|eni intelektualac koji se bavi ispraznim, jalovim razmi{qawima.

VENIJAMIN: Oh, puca mi glava!

Venijaminov krst

265

(Proro~ki poneseno) Idi, polazi, ~ekaju te! Treba da se `rtvuje{ za qude, za Isahara, Liju, mene i za sebe, jer i ti si samo slab ~ovek! Idi! ISAHAR: Ne pla{i se Venijamine, tako mora da bude. VENIJAMIN: Ne pla{im se ja toga! Nisam ja fatalista! Ne verujem u morawe i zaludno `rtvovawe! ISAHAR: U~itequ, on je slabi}! Hajdemo! VENIJAMIN: Ti ovo ne razume{. Ruvim zna! RUVIM: Da, ovo Ruvim zna. Daj mi krst, Venijamine! ISAHAR: Za{to? [ta }e vama krst? RUVIM: Na Golgotu }u i}i ja! LIJA: Kamo sre}e da si tamo oti{ao pre dvadeset godina! ISAHAR: Kako vi?! Pa vi to ne mo`ete, vi niste Isus! RUVIM: Nije va`no ime, va`an je ~in! Onaj ko bude razapet – bi}e Isus! ISAHAR: Ali vi niste mladi, vi ste sedi, stari! Vi to ne mo`ete da u~inite! Ako odete, to }e zna~iti da negirate svoje dosada{we propovedawe, vi ne}ete biti dostojni uspomene Ruvima proroka! To }e biti najgnusnija la`! I zar }e qudi onda da veruju u Boga, u nepojamno? Ne, ne, majstore, ja to ne}u dozvoliti! Nikada! RUVIM: Ti si jo{ mlad, Isahare, ti jo{ ne razume{ sve! Tebe interesuju iskqu~ivo formalni problemi. [ta je ime, {ta su godine prema mogu}nosti ve~itog otkupa? Zar je va`no ko je na krstu? Isus je onaj ko bude raspet, samo on, wegovo dotada{we ime nije bitno, ime je promenqivo. To je sve vreme i Venijamin govorio, pa smo ga mi kritikovali. Ka`e{ da sam star, da sam sed, ti ne vidi{ daqe od spoqnih stvari; to {to si spomenuo samo su obele`ja ~oveka koja }e na krstu biti nevidqiva. Tamo }e svet drugo da gleda, tamo niko ne}e gledati moje odelo ili moju sedu bradu. Shvati to, Isahare. (Pauza) Daj mi krst, Venijamine! ISAHAR: Ne, to ne mo`e, to se ne sme! RUVIM: Ja sam spreman, Venijamine! ISAHAR: Da li ste razmislili? RUVIM: Razmi{qam delom. Ono pola`e isto toliko prava na mene koliko i ja na wega. RUVIM:

266

Radomir Putnik

VENIJAMIN: Shvata{ li, Isahare? ISAHAR:

Ja razumem va{u `equ, majstore, ali ako vas raspnu, religija }e za mene biti prqava podvala. Ideja je dobra i sveta samo ako za wu gine pravi, odre|eni ~ovek. Zar zbog ideje uni{titi `ivot ~oveka koji ne zaslu`uje da wegovo telo bude samo surogat bo`anskog tela? Da li znate koliko veliku zabludu svesno ~inite?

LIJA:

Koliko je tek velika moja zabluda! Mislila sam celog `ivota da je Ruvim normalan ~ovek! A sad...

RUVIM:

Potreban je Isus. To je sve!

ISAHAR:

Pomislite malo na zemaqske stvari. Vi imate bezbroj drugih du`nosti, mnogo va`nijih od sulude smrti. Vi imate `enu, imate decu i unu~ad, o wima treba voditi ra~una.

RUVIM:

Uzdam se u Bo`iju milost.

ISAHAR:

Zar ne vidite da mu ni Isus ne veruje? I wemu ova `rtva izgleda zaludnom.

RUVIM:

Postoji ne{to {to je va`nije od verovawa ili neverovawa Bo`ijoj re~i. Ja }u umreti za ideju ve~nosti, za ideju qudskog duha! Ti, Isahare, razmi{qa{ kao svaki normalan ~ovek, ali putevi voqe gospodwe nedoku~ivi su onome ko je navikao na `ivot. Shvati}e{ ovaj moj postupak kada bude{ u mojim godinama, Isahare. I mo`da }e{ onda da postupi{ kao ja sada. Uvek nai|e po neki Isus! (Pauza) Venijamine, daj mi krst, vreme je da po|em.

VENIJAMIN: Ne! Krst je moj! RUVIM:

Krst je na{! Krst je qudski!

VENIJAMIN: Ne mogu da ti ga dam, Ruvime. Navikao sam se na wega. Rekoh ti da sam ro|en sa wim. RUVIM:

Nema vi{e odlagawa!

ISAHAR:

Vidite da Venijamin ne mo`e da skine krst sa le|a. Prirastao je za wega kao ruka ili noga. Ako biste mu vi uzeli krst, on bi umro. Vi ne smete da ga ubijete.

VENIJAMIN: Isahar ima pravo. RUVIM:

Ja sam odlu~io da po|em; ako treba pone}u na le|ima i krst i Venijamina. Ne}e me omesti to {to je Venijamin srastao s krstom.

Venijaminov krst

267

VENIJAMIN: Nemogu}e bi ti bilo da ode{, Ruvime! Odmah bi bio prepoznat kao prorok, a ne kao Isus. Narod te je slu{ao danas kada si prorekao da }e nai}i Isus. Niko ti ne bi poverovao da si Isus, mislili bi da `eli{ da im podvali{. Oni bi i tvoju smrt smatrali podvalom. To sigurno zna{, a znaj da te ni moj krst ne bi primio na sebe; ja sam samo hteo da te isku{am kada sam }utke prihvatio tvoju ponudu da ode{ i da me zameni{. Ti si to vrlo dobro znao, pa ipak si hteo da stekne{ neke privilegije, ja to, uostalom, i ne znam. Vidim da se, ipak, mogu osloniti na tebe. To mi je veoma drago, Ruvime! Uvek }u se se}ati tebe i Isahara. Isahar je mlad, emotivan, nema dovoqno iskustva, ali posao radi s qubavqu i veruje onoliko koliko ti ne veruje{. ISAHAR:

Zar vi, majstore, ne verujete?

RUVIM:

Verujem, ali druga~ije od tebe.

ISAHAR:

Za{to Venijamin ka`e da vi ne verujete?

RUVIM:

Venijamin je rekao isto {to i ja. Mi, proroci, ne smemo da verujemo slepo. Mi moramo da verujemo u ono {to nam omogu}ava da...

VENIJAMIN: Verujemo u ~oveka! LIJA:

I `enu, jer bez `ene ste samo niko i ni{ta. Ni Ruvim ne bi postao prorok da nije bilo mene koja sam ga uvek hrabrila.

RUVIM:

Dosta `eno, ti ovo ne razume{!

ISAHAR:

Kuda }e{, Venijamine?

VENIJAMIN: Vreme je. Idem na Golgotu. Bat koraka koji odlaze. Muzika. ISAHAR:

(Uzbu|eno) Majstore, on nije oti{ao na Golgotu! Po{ao je suprotnim putem!

RUVIM:

Da, oti{ao je suprotnim putem. Sti}i }e na vreme. ^ekaju ga.

LIJA:

Hajde na ve~eru, Ruvime, spremila sam jagwe}e pe~ewe i crno vino...

Muzika.

KRAJ