Radomir Putnik
TUCINDANSKA TRAGEDIJA Dokumentarna drama u dva dela
8
Radomir Putnik
RADOMIR PUTNIK, kwi`evnik i dramaturg, ro|en je 1946. godine u Oyacima. Studirao je na Filolo{kom fakultetu i Akademiji za pozori{te, film, radio i televiziju u Beogradu. Urednik je u Umetni~kom programu Televizije Beograd. Bio je direktor Drame Narodnog pozori{ta u Beogradu, pozori{ni kriti~ar ,,Politike’’ i glavni urednik ~asopisa ,,Scena’’. Objavio je vi{e kwiga pesama, kwigu pripovedaka, kao i dve kwige dramatur{kih ogleda i prikaza: ^itaju}i iznova i Pribli’avawe pozori{tu. Pozori{ni komadi prikazivani su mu u pozori{tima u Beogradu, Somboru, Zaje~aru, Zenici i Vr{cu, a desetak radio drama na programima radio stanica pre|a{we Jugoslavije. Napisao je televizijsku seriju Kraj dinastije Obrenovi}.
9
Tucindanska tragedija
Radomir PUTNIK
TUCINDANSKA TRAGEDIJA Dokumentarna drama u dva dela
LICA: JA[A TOMI], novinar MILICA TOMI], wegova ‘ena
@IVKO VULETI], agronom i novinar GAVRA PLAV[I], apotekar
SVETOZAR MILETI], Milicin otac
MILAN JOVANOVI], profesor SAVA STOJKOVI], ~izmar
JOVAN JOVANOVI] ZMAJ, pesnik LOBMAJER, predsednik suda JEZDIMIROVI], sudija AUREL POPOVI], tu`ilac
ZARIJA STANKOVI], sve{tenik AMALIJA STRATIMIROVI] KATARINA VLADISAVQEVI] – KNI]ANIN DR JOVAN VELIMIROVI], lekar
VLADISLAV ZOMBORI, branilac MI[A DIMITRIJEVI], novinar
JOSIF HANDLER, no`ar MARKOVI], trafikant
ANA DIMITRIJEVI], wegova ‘ena
DIMITRIJE DIMITRIJEVI], Mi{in otac
NIKOLA JOKSIMOVI], novinar
Ko~ija{
dr MLADEN JOJKI], lekar
Gra|ani na peronu, publika u sudnici, gosti u kafani “Kod To{e", sudski slu`benici, policajci
dr MILAN BO@ESKI, advokat
De{ava se 1890. godine u Novom Sadu
10
Radomir Putnik
PRVI DEO Scena predstavqa, u osnovi, sudnicu; gledaoci u dvorani istovremeno su i publika u sudnici. Scensko zbivawe }e, me|utim, te}i simultano i na drugim neophodnim prostorima, {to }e biti nazna~eno na po~etku scene.
1. Sudnica. Za sudijskim stolom sede sudije: predsednik suda Lobmajer i sudija Jezdimirovi}. Na mestu za optu`ene sedi Ja{a Tomi}, ispred wega branilac Vladislav Zombori. Nasuprot wima sedi tu`ilac Aurel Popovi}. Tu su, dakako, i zapisni~ari. Sa strane stoje svedoci koji }e docnije dati iskaze. LOBMAJER:
Danas, 10. marta 1890. godine pristupamo kona~noj raspravi u krivi~noj stvari Ja{e Tomi}a i opomiwem sve one koji su pred sud pozvani da ~ine svoje iskaze u potpunom skladu sa istinom. Naro~ito opomiwem svedoke da }e ukoliko bude nu`no, morati da se zakunu, te zato neka daju iskaze tako da se mirne du{e zakleti mogu. Neka se sada svedoci povuku.
Sudski slu`benik izvodi svedoke. LOBMAJER:
Dimitrije Dimitrijevi} dao je molbenicu u kojoj i{te, da se i on, radi ostvarivawa svoje od{tete, pozove na raspravu. (Pauza) Molim gospodina kraqevskog tu`ioca da iznese optu`bu.
POPOVI]:
Slavni sudbeni stole! Ove godine, 4. januara, uboden je no`em na na ovda{woj `elezni~koj stanici, na wenom peronu Mi{a Dimitrijevi}, vlasnik lista “Branik”, i za kratko vreme izdahnuo je na licu mesta. Ja{a Tomi}, koji se nalazi u pritvoru, priznao je otvoreno svoje delo u toku krivi~ne istrage. Priznao je da je Mi{u Dimitrijevi}a, sa napred promi{qenom namerom, umorio. U toku istrage ispitani
11
Tucindanska tragedija
svedoci podupirali su pojedinosti ovoga priznawa, i tako je na osnovu izvr{ene istrage podignuta protiv optu`enika od strane dr`avnog tu`ila{tva, koje ja zastupam, optu`ba zbog umorstva, koja se sa paragrafom 278. na{eg Krivi~nog zakonika kosi, i slavni sud je prihvatio moj predlog optu`be i u tom smislu doneo optu`nu odluku, koja je – po{to optu`eni protiv we nije hteo apelovati – postala pravovaqana. Optu`bu pridr`avam i molim da se zapo~ne dokazni postupak. LOBMAJER:
Pre nego {to zapo~nemo s postupkom, pozva}emo Dimitrija Dimitrijevi}a u vezi s wegovim zahtevom.
Sudski slu`benik uvodi Dimitrija Dimitrijevi}a. LOBMAJER:
Va{ advokat prijavio je sudu da ste radi prilikom dana{we rasprave da podignete svoja prava. Recite kakva prava na od{tetu imate i na osnovu ~ega ih tra`ite?
DIMITRIJEVI]:
Meni je moj sin Mi{a Dimitrijevi} davao mese~no pedeset forinti.
LOBMAJER:
Zakon nare|uje da samo oni imaju pravo na od{tetu za ~ije je izdr`avawe umrli bio du`an da se brine. Nije li va{e imovno stawe takvo da mo`ete normalno `iveti? Koliku penziju imate kao biv{i sudski poslu`iteq?
DIMITRIJEVI]:
169 forinti na celu godinu.
LOBMAJER:
Koliku od{tetu `elite?
DIMITRIJEVI]:
Ne znam da li ovaj ubica {to...
LOBMAJER:
To ne spada ovamo, nego recite da li {ta tra`ite i koliko.
DIMITRIJEVI]:
(Posle pauze) Toliko od{tete tra`im, koliko sam od sina moga dobijao.
LOBMAJER:
Dakle, 600 forinti godi{we. Recite, da li znate {ta o smrti svoga sina?
DIMITRIJEVI]:
Samo to {to je po listovima bilo.
12
LOBMAJER:
Radomir Putnik
Mo`ete i}i.
Slu`benik izvodi Dimitrijevi}a. LOBMAJER:
Optu`eni, ustanite.
Ja{a Tomi} ustaje. LOBMAJER:
Kako se zovete?
TOMI]:
Ja{a Tomi}.
LOBMAJER:
Koliko vam je godina?
TOMI]:
Trideset ~etiri.
LOBMAJER:
Koje ste vere?
TOMI]:
Pravoslavne vere.
LOBMAJER:
Jeste li o`eweni?
TOMI]:
Jesam.
LOBMAJER:
Imate li dece?
TOMI]:
Nemam.
LOBMAJER:
[ta ste po zanimawu?
TOMI]:
Novinar.
LOBMAJER:
Imate li kakvog imawa?
TOMI]:
Nemam.
LOBMAJER:
Jeste li sudski ka`wavani?
TOMI]:
Jesam, zbog novinskog ~lanka na tri meseca dr`avnog zatvora.
LOBMAJER:
Opomiwem vas da pred sudom morate re}i potpunu istinu. (Pauza) Kada ste se posledwi put sreli sa Mi{om Dimitrijevi}em i gde?
TOMI]:
Na `elezni~koj stanici, ~etvrtog januara.
LOBMAJER:
Ispri~ajte {ta se tamo desilo.
TOMI]:
Ja sam tamo Dimitrijevi}a probo.
LOBMAJER:
Kako ste tamo dospeli? Kako ste doznali da je on tamo?
13
Tucindanska tragedija
TOMI]:
Slu~ajno sam opazio kako je on sa svojom `enom u jednim kolima i{ao u pravcu `elezni~ke stanice. Tada sam se odvezao za wim i izvr{io delo.
LOBMAJER:
Ispri~ajte kako se to dogodilo.
TOMI]:
Hteo bih da postavim jednu principijelnu primedbu. Istina, da sam ga probo, priznajem. Da izme|u wega i mene pre toga ne be{e izmena re~i, priznajem tako|e . Ali, pojedinih momenata ne se}am se jasno. Imam izvesne utiske kako se to desilo. Ako, me|utim, svedoci kojima se mo`e verovati reknu “Nije tako kao {to je on pripovedio”, dopusti}u i sam da nije tako bilo.
LOBMAJER:
Dobro. Po~nite o doga|aju ispo~etka.
2. Redakcija lista “Zastava”. Jednostavno ure|ena soba, s dva pisa}a stola. Za stolom sedi Ja{a Tomi}, nasuprot wemu pop Zarija Stankovi}. Tomi} i Stankovi} su vr{waci. Tomi} je namr{ten, Stankovi} zbuwen. Piju kafu. Tomi} pali dugu cigaru “Viryiniju”. TOMI]:
(Uzbu|en) Reci mi, Zarija, tamo, u tvom ^eneju, ne govori se ni{ta?
STANKOVI]:
O ~emu, Ja{o?
TOMI]:
Zar ne zna{ da se po Novom Sadu i Be~kereku raznose pisma moje `ene Milice, i da ih ve} i piqarice ~itaju? To se vi{e ne mo`e podneti!
STANKOVI]:
Kakva pisma?
TOMI]:
Ka`u mi da je u redakciji “Branika” napravqena izlo`ba Mili~inih pisama! Da se to inkriminisano pismo u prepisu kolportira. Da ga ~itaju novosadske gospo|e na ~ajankama, posle badem – torte!
14
STANKOVI]: TOMI]:
STANKOVI]: TOMI]:
STANKOVI]: TOMI]:
STANKOVI]: TOMI]:
Radomir Putnik
Ne re~e mi kakvo pismo, Ja{o. Jedno, ka`u, {to ga je jo{ kao devojka pisala. (Pauza) Na mene vr{e pritisak oni iz “Branika” i ne biraju sredstva. Sva{ta su probali da me sklone iz “Zastave”, pa nisu uspeli. Nisam reagovao ni na kakve klevete i opawkavawa. (Pauza) Pa i to zna{ kakve su la`i o meni pisali u “Braniku” – nije me jednom ~ika Jova Zmaj branio od wih. [ta im je ciq? Da uni{te “Zastavu”, kao glasilo vojvo|anskih radikala. Oni misle, da kada bi uni{tili “Zastavu” i mene, da bi wihova Liberalna stranka dobila na izborima i da bi time postali naslednici Svetozara Mileti}a i wegovog pokreta. A srpski narod u Vojvodini dobro zna da su oni za nagodbu sa Ugarskom vladom, da su kompromiseri... Ne}e narod s wima. Ono, ho}e jedan broj bogata{a koji ne `ele da se i{ta mewa. A narodu je dosta svih bogata{a, narod ho}e da se re{i pitawe hleba! To je socijalisti~ka agitacija. Neka bude ~ija mu drago. Pitawe hleba je osnovno pitawe koje treba re{iti, uz, razume se, ono glavno – slobodna Vojvodina od Ma|ara. To je na{a misao. A da bi se do we do{lo, mora se re{iti, pre svega, pitawe hleba. (Pauza) Vidi{, Zarija, tu se razilazimo mi iz “Zastave” i oni iz “Branika”. Tu se razilaze Ja{a Tomi} i Mi{a Dimitrijevi}. A Mihailo Polit Desan~i}? Mi{a i on su glavni. Vi{e Mi{a nego Polit. (Pauza) Mi{a ho}e moju glavu, na tawiru. (Pauza) On je smislio to sa pismom. Oni nemaju ~oveka, osim Mi{e, sposobnog da smisli takvu pakost.
15
Tucindanska tragedija
STANKOVI]:
Smiri se, Ja{o. Ne sme{ biti plahovit. Sve }e se zaboraviti kada pro|e vreme.
TOMI]:
Ne mogu, zbog Milice. Ona pla~e po celu no}. A ni{ta nije kriva. Ja moram da branim wenu ~ast.
STANKOVI]:
Ne znam, nisam pametan kako da te savetujem. (Pauza) Razgovaraj s ~ika Jovom. Ja moram u ^enej, imam danas dve sahrane.
Stankovi} se pozdravqa s Ja{om, obla~i kaput i izlazi. Ja{a ostaje sam, seda za sto, hvata pero u ruku, uzima ve} napisan list hartije i po~iwe da rediguje tekst. Posle nekoliko trenutaka ruka mu zastane u vazduhu, pa klone na hartiju. Ja{a za`muri. Prene se, uhvati kutiju s cigarama, otvori je. Kutija je prazna. Ja{a ustaje, izlazi iz kancelarije, izlazi na ulicu. Ulazi u prodavnicu duvana. Do~ekuje ga prodavac. MARKOVI]:
Dobar dan, gosn Ja{o. Ta vi bez kaputa i {e{ira po ovoj hladno}i {etate...
TOMI]:
Da, da...
MARKOVI]:
Je l kao obi~no, jednu kutiju cigara?
TOMI]:
Jeste.
MARKOVI]:
(Pru`aju}i kutiju Tomi}u) O}ete li za Bo`i} negdi putovati? Mnogi se spremadu na put u Pe{tu ili barem u Sabatku.
TOMI]:
Ne}u nikuda.
MARKOVI]:
A kako je gospodin Mileti}? Je l dobro sa zdravqem?
TOMI]:
Onako.
MARKOVI]:
Pozdravite ga puno s moje strane. A {ta on ka`e za pisawe “Branika”? Za ono {to vami spo~itavadu?
TOMI]:
Gospodine Markovi}u, ostavite se zaludnih pri~a.
MARKOVI]:
Ja ko velim, kad pi{edu toliko...
Tomi} pla}a, klimne glavom, izlazi. Stoji na ulici. Otvara kutiju s cigarama, vadi jednu. Prilazi mu gospo|a Amalija Stratimirovi}. AMALIJA:
Ja{o...
16
Radomir Putnik
TOMI]:
(Prene se) Dobar dan milostiva...
AMALIJA:
(Pru`a Ja{i ruku, on je poqubi) Kako vam je ruka hladna, Ja{o... Da niste bolesni?
TOMI]:
Nisam gospo|o Stratimirovi}.
AMALIJA:
Vi ste nekako, u osobitom stawu, Ja{o... O~i su vam tako crvene, kao da ste bili na promaji.
TOMI]:
Da, ovih dana sam na promaji, gospo|o Amalija.
AMALIJA:
(Stavqa Ja{i ruku na ~elo) Vi ste vreli, kanda ste u groznici.
TOMI]:
Boli me glava.
AMALIJA:
Odmah da ste i{li ku}i i legli. Manite se redakcije i `urnalizma. Bolestan ~ovek nije za posao.
TOMI]:
(Posle pauze) Ta vi znate sve! [ta da radim, gospo|o Amalija, {ta da radim!? ^etiri no}i Milica pla~e. Ja wu zavaravam da sam zaspao, ali je ~ujem. Ona krije suze od mene, ali vidim ih! (Pauza) Prokleto pismo! Ne znam, milostiva, {ta da radim!
AMALIJA:
Prvo da ste legli. Milica da vam spremi ~aj. Pa onda da se ispavate. Sve }e pro}i, Ja{o, sve. A zdravqe kada izgubite – onda vi{e ni{ta nije va`no. (Pauza) Pozdravite Milicu. Ja }u do}i posle podne, da vidim da li vam je boqe.
Ja{a poqubi ruku Amaliji, ona odlazi. Ja{a je prati kao ukopan. U dubini vidi kako prolazi fijaker u kome su Mi{a Dimitrijevi} i wegova `ena. Ja{a, zbuwen i revoltiran, prati ih pogledom. Utr~ava u kancelariju, sa ~iviluka skida kaput, obla~i ga. Stavqa {e{ir na glavu, izlazi na ulicu. Po~iwe da tr~i. TOMI]: KO^IJA[:
Fijaker! Fijaker! (Ja{a ulazi u fijaker) Dobar dan, gosn Ja{o. Di }emo voziti?
17
Tucindanska tragedija
TOMI]:
Na `elezni~ku stanicu. Samo brzo.
KO^IJA[:
(Pokazuje Ja{i yepni sat) Pre jedanaest i frtaq nema voza, a ondak ide onaj za Sentu. A sada je tek polak jedanaest. Mi sti`emo na {taciju za {est minuta. Ajd, ri|o!
3. U sudnici. LOBMAJER:
Vi ste, dakle, u{li u fijaker i odvezli ste se do `elezni~ke stanice?
TOMI]:
Da.
LOBMAJER:
[ta ste onda uradili?
TOMI]:
Platio sam ko~ija{u. U{ao sam u zgradu i tra`io Dimitrijevi}a u ~ekaonici. Tamo ga nije bilo, pa sam izi{ao na peron.
4. Peron `elezni~ke stanice. Tomi} istr~ava iz zgrade stanice. Osvr}e se. Na peronu ima qudi; Ja{a ugleda grupu koju ~ine Mi{a Dimitrijevi}, wegova `ena, Joksimovi} i jedno dete. Ja{a `urno prilazi grupi, odgurne Joksimovi}a koji mu se na{ao na putu, desnom rukom uhvati Dimitrijevi}a za rame a levom – u kojoj je no` – zamahne i probode Di m i t r i j e vi } a. Sve s e t o o d v i j a b e z r e ~ i . Z a ~ u j e s e k r i k Dimitrijevi}eve `ene. Joksimovi} obuhvata Tomi}a rukama, a Tomi} zamahne jo{ jednom, me|utim ne uspeva da ponovo probode Dimitrijevi}a, ve} no`em okrzne Joksimovi}a. Narod se pribrao, ~uju se uzvici, zapomagawe. JOKSIMOVI]:
Udri mene!
TOMI]:
S tobom nemam ni{ta.
DIMITRIJEVI]KA:
Upomo}, qudi! Spasavajte!
18
Radomir Putnik
Qudi polako prilaze, me|u wima i policajac. Tomi} odgurne Joksimovi}a. Dimitrijevi}, bled, stoji, naslowen na stub. POLICAJAC:
[ta se ovde doga|a?
TOMI]:
Vodi me u policiju. Ubio sam ~oveka.
Policajac je zbuwen, uzima no` koji mu pru`a Ja{a. Drugom rukom hvata Ja{u za mi{icu i odvodi ga.
5. U sudnici. Ispitivawe je preuzeo sudija Jezdimirovi}. JEZDIMIROVI]:
Kojim ste od ova tri no`a izvr{ili delo?
TOMI]:
Ovim drugim.
JEZDIMIROVI]:
Kako ste do no`a do{li?
TOMI]:
Ako mi bude dopu{teno, hteo bih da ukratko ispri~am sve kako je bilo.
JEZDIMIROVI]:
Molim.
TOMI]:
Ho}u da iznesem u kakvim sam li~nim i politi~kim odnosima bio sa gospodinom Dimitrijevi}em. S wim sam se upoznao pre {est godina u Novom Sadu. Bilo je to onda kad je jedan deo Mileti}eve stranke s doktorom Nikom Maksimovi}em na ~elu hteo da napusti opoziciono dr`awe i da se pribli`i vladi. Protiv te struje vojevali smo zajedno ja i Mi{a Dimitrijevi}. Za to vreme Dimitrijevi} je radio u listovima koje sam ja ure|ivao, prvo u “Srpskom kolu” a zatim u “Zastavi”. Za tih godinu dana svakog dana smo se sastajali i razgovarali. Mogu re}i da smo jedan drugog po{tovali, ali nismo bili li~ni prijateqi. Do razlaza izme|u nas dvojice do{lo je 1885. godine, kada se sazivao na{ narodno – crkveni sabor. Prilikom jednog sastanka kod Dimitrijevi}a, zahtevao je doktor Ilija Vu~eti} da u na{im listovima, “Srpskom kolu” i “Zastavi” pru`imo ruku doktoru Niki Maksi-
19
Tucindanska tragedija
movi}u. Ja sam izjavio da u Maksimovi}a nemam poverewa, da ne}u wega da propagiram i da ne}u u tom smislu pisati. Onda me je Dimitrijevi} upitao: “A da li biste primili ~lanak, kad bih ga ja napisao?” Odgovorio sam: “Ne!” i to “Ne” nas je razdvojilo. Na saboru je rascep postao jo{ ve}i. LOBMAJER:
Politi~ke stvari koje sada dodirujete, mo`ete izneti prilikom va{e odbrane. Sud sada ho}e samo da konstatuje sam ~in ubistva. Sud poziva svedoka Anu Dimitrijevi}.
Sudski slu`benik uvodi Anu Dimitrijevi} do mesta za svedoke/ JEZDIMIROVI]:
Ho}ete li dati va{e podatke?
DIMITRIJEVI]KA:
Ana Dimitrijevi}, ro|ena Aradski. Stara 38 godina, pravoslavne vere, udovica. Rodom iz Sente.
JEZDIMIROVI]:
Izvolite re}i {ta znate o ubistvu va{ega mu`a.
DIMITRIJEVI]KA:
Znam samo toliko koliko sam videla na `elezni~koj stanici. Bili smo na peronu, moj mu` je stajao predamnom. Odjednom, primetim kako je Tomi} desnom rukom uhvatio moga mu`a, a levom ga probo. Pa je zatim hteo i po drugi put da ga probode. Ali ga je gospodin Joksimovi} dr`ao. Ja sam stra{no vriskala. Do{li su i drugi i predupredili drugi ubod.
JEZDIMIROVI]:
Dakle, samo ga je jednom udario?
DIMITRIJEVI]KA:
Jeste. Ali je hteo i drugi put.
JEZDIMIROVI]:
A odakle je do{ao Tomi}? Vi ste stajali na peronu. Je li i on bio napoqu?
DIMITRIJEVI]KA:
Odjednom je do{ao, tako da ga u brzini nisam ni primetila. Videla sam samo ruku i kako je perorezom udario.
JEZDIMIROVI]:
Je li va{ mu` odmah pao u nesvest?
20
Radomir Putnik
DIMITRIJEVI]KA:
Odmah je pobledeo, ali je jo{ stajao. Onda, kada se Tomi} udaqio, mu` mi je jo{ kazao da mu je perorez probo samo kaput. Zatim sam videla kako se srozao.
JEZDIMIROVI]:
Znate li za{to je Tomi} to uradio?
DIMITRIJEVI]KA:
Znam onoliko koliko sam ~itala u “Braniku”. Pitala sam mu`a, {ta je u stvari, ali on je odgovorio: “To nije za `ene, }uti!”
JEZDIMIROVI]:
Je li va{ mu` onda, kada se taj `alostan doga|aj desio, imao pri sebi kakvo oru`je?
DIMITRIJEVI]KA:
Jeste, imao je bokser.
JEZDIMIROVI]:
Niste li prethodno o tome {ta znali?
DIMITRIJEVI]KA:
Nisam. Da je moj mu` imao bokser, to mi je kazao istra`ni sudija.
JEZDIMIROVI]:
Znate li {ta o onom pismu koje se spomiwalo po novinama?
DIMITRIJEVI]KA:
Ne znam.
JEZDIMIROVI]:
Niste nikad ni videli to pismo?
DIMITRIJEVI]KA:
Nisam. Kad mi je istra`ani sudija poru~io da mu treba pismo, onda sam ga potra`ila me|u spisima moga mu`a. Na{la sam ga i pro~itala.
JEZDIMIROVI]:
Pre toga niste ga videli?
DIMITRIJEVI]KA:
Nisam.
JEZDIMIROVI]:
Optu`eni je rekao da ste vi rasprostirali to pismo i da ste ga prilikom jedne u`ine i pokazivali.
DIMITRIJEVI]KA:
To nije ta~no. U`ine kod mene nije ni bilo.
JEZDIMIROVI]:
Vi, dakle, odlu~no tvrdite da ste pismo upoznali tek onda kad ga je istra`ni sudija od vas zatra`io? Pre toga pismo niste ni videli?
DIMITRIJEVI]KA:
Nisam.
JEZDIMIROVI]:
Zahtevate li od{tetu?
DIMITRIJEVI]KA:
Ne. Ubica mi ne mo`e povratiti ono {to sam izgubila
21
Tucindanska tragedija
LOBMAJER:
Hvala. Ispratite gospo|u. Neka pristupi svedok doktor Jovan Velimirovi}.
Sudski slu`benik dovodi doktora Jovana Velimirovi}a. JEZDIMIROVI]:
Dajte ime i ostale podatke.
VELIMIROVI]:
Doktor medicine, Jovan Velimirovi}, iz Novog Sada, imam 39 godina, o`ewen. Vere pravoslavne. Do sada nisam osu|ivan.
JEZDIMIROVI]:
Ispri~ajte {ta se dogodilo 4. januara pre podne.
6. Peron `elezni~ke stanice. Mete` oko Dimitrijevi}a. Povici “Zovite doktora!”, “Ubi{e ~oveka!” JOKSIMOVI]:
Ima li doktora? Zovite doktora!
Iz grupe qudi izlazi Velimirovi}. VELIMIROVI]:
Ja sam doktor. [ta se desilo?
JOKSIMOVI]:
Tomi} je ranio Dimitrijevi}a.
Velimirovi} prilazi Dimitrijevi}u koji, bled, stoji naslowen na stub plinskog osvetqewa. DIMITRIJEVI]:
Nije se ni{ta dogodilo, nije mi mogao ni{ta. Ja imam zimski kaput na sebi. Ali, Joksimovi} je rawen.
Velimirovi} se osvr}e ka Joksimovi}u. Joksimovi} mu pokazuje okrvavqenu {aku, Velimirovi} je detaqno zagleda. Vadi iz yepa maramicu i ho}e Joksimovi}u da obmota dlan. Ali, tog trenutka pogleda Dimitrijevi}a i vidi da se ovaj quqa. Velimirovi} prihvati Dimitrijevi}a, ali ovaj jednostavno sklizne na zemqu. Velimirovi} ~u~ne kraj wega. VELIMIROVI]:
Moram da vas raskop~am, gospodine Mi{o.
Velimirovi} s naporom otkop~ava Dimitrijevi}ev kaput. Ana Dimitrijevi} jau~e. Velimirovi} otkop~ava Dimitrijevi}ev sako. Na beloj ko{uqi vidi {irok krvavi trag.
22
Radomir Putnik
VELIMIROVI]:
Dajte vode i kowaka.
DIMITRIJEVI]:
Da li je rana opasna?
VELIMIROVI]:
Nije.
DIMITRIJEVI]:
Da li je do{ao voz?
VELIMIROVI]:
Jo{ nije, ali svakoga trena mo`e da stigne.
DIMITRIJEVI]:
Gde je Ana? Ne vidim je.
VELIMIROVI]:
Gospo|a je tu.
Jedan ~ovek pru`a Velimirovi}u bokal s vodom i bocu s kowakom. VELIMIROVI]:
Vi ste u {oku. Popijte malo kowaka da se povratite.
Prislawa Dimitrijevi}u bocu na usta. Dimitrijevi} s mukom pije gutqaj – dva. Velimirovi} kvasi Dimitrijevi}evu maramicu vodom i stavqa je na Dimitrijevi}eve grudi, na mesto gde je ubod. Iz Dimitrijevi}evog yepa ispada bokser. DIMITRIJEVI]:
Mi }emo otputovati.
Dimitrijevi}u klone glava. Umro je. Velimirovi} mu zaklopi o~i. Velimirovi} ustane. Nemo gleda Anu Dimitrijevi}. Ana krikne i klekne uz Dimitrijevi}a. Zagrli ga.
7. U sudnici. LOBMAJER:
O uzroku dela ne znate ni{ta?
VELIMIROVI]:
Ne.
LOBMAJER:
Pomenuto pismo niste ~itali?
VELIMIROVI]:
Nisam. U stvari, o pismu znam kao {to znaju svi u Novom Sadu. Samo o tome se pri~a.
LOBMAJER:
Hvala vam. Neka pristupi svedok Josif Handler.
Sudski slu`benik ispra}a Velimirovi}a i uvodi Handlera. JEZDIMIROVI]:
Ime i prezime?
23
Tucindanska tragedija
HANDLER: JEZDIMIROVI]:
HANDLER:
Josif Handler, no`ar. Rimokatoli~ke vere, 42 godine, do sada sudski neporo~an. Mo`ete li se setiti da li je prvih dana ove godine u va{oj radwi kupqen jedan od ovih no`eva? Jeste, ovaj.
8. U Handlerovoj no`arskoj radionici. Handler majstori{e, ulazi Ja{a Tomi}. HANDLER:
Dobar dan. Moli}u, gospodine.
TOMI]:
Treba mi jedan dobar no`.
HANDLER:
Imam no`eve raznih vrsta. Za {ta vam treba?
TOMI]:
Za jelo. Treba mi ja~i no`. Danas prave tako slabe no`eve da dva godi{we potro{im.
HANDLER:
Moli}u, evo nekoliko razli~itih, pa izaberite.
TOMI]: HANDLER:
TOMI]:
Evo, ~ini mi se da }e ovaj odgovarati. Po{to je? Dve ipo forinte. To je unikat, gospodine. Dobio sam ga za mustru, ali ako vam odgovara da}u vam ga po nabavnoj ceni. Mo`e. Uze}u ga.
HANDLER:
Ho}ete li da ga posebno nao{trim?
TOMI]:
Dovoqno je o{tar.
HANDLER:
Da li ho}ete da ga po{aqem na va{u adresu?
TOMI]:
Ne, pone}u ga.
Handler pakuje no`. Ja{a mu daje novac. Uzima no` i polazi. HANDLER: TOMI]: HANDLER:
Hvala vam gospodine. Jeste li vi odavde? Nisam, dodu{e, Novosa|anin, ali ve} vi{e godina `ivim ovde. Ja sam Mileti}ev zet. Klawam se, po{tovawe gospodine. Uvek sam na usluzi.
24
Radomir Putnik
9. U sudnici. JEZDIMIROVI]:
Poka`ite nam, da li ovde vidite ~oveka koji je od vas kupio no`.
HANDLER:
To je bio ovaj gospodin. (Pokazuje na Tomi}a)
JEZDIMIROVI]:
(Tomi}u) Optu`eni, vi ste rekli da ho}ete jedan no` za se~ewe hrane?
TOMI]:
(Prigu{eno) Ne se}am se.
LOBMAJER:
Mo`ete i}i. Neka pristupi svedok Nikola Joksimovi}.
Sudski slu`benik odvodi Handlera i u sudnicu uvodi Joksimovi}a. LOBMAJER:
Dajte podatke sudu.
JOKSIMOVI]:
Nikola Joksimovi} iz Zemuna. Star 33 godine, neo`ewen, pravoslavne veroispovesti, sudski neka`wavan.
LOBMAJER:
Recite {ta znate o doga|aju od 4. januara ove godine.
JOKSIMOVI]:
Dimitrijevi} je hteo da putuje u tazbinu u Sentu. Ja sam do{ao na stanicu da ga ispratim, te smo bili na peronu. Tu smo stajali i najednom se pojavio optu`eni Tomi} koji prvo sve obi|e, a onda do|e Dimitrijevi}u i udari ga.
LOBMAJER:
^ime?
JOKSIMOVI]:
Tada nisam video {ta ima u rukama. Video sam tek kad je izvadio no` i hteo drugi put da udari. Tada sam stupio pred wega.
LOBMAJER:
Onda ste ga odgurnuli?
JOKSIMOVI]:
Da, tri-~etiri koraka. On je no` ovako dr`ao. (Pokazuje)
LOBMAJER:
[ta je bilo daqe? Je li udario levom ili desnom rukom?
25
Tucindanska tragedija
JOKSIMOVI]:
Levom.
LOBMAJER:
Levom je udario, a desnom pridr`avao Dimitrijevi}a?
JOKSIMOVI]:
Jeste. Ja sam ga ovako dr`ao, na to do|e neko ko ga je {~epao.
LOBMAJER:
[ta mislite, {ta je bio uzrok ovome delu? [ta znate o onome {to je tom delu prethodilo?
JOKSIMOVI]:
Sigurno je to bila ona afera u kojoj sam bio poverenik.
LOBMAJER:
Kakva je to bila afera?
JOKSIMOVI]:
Dimitrijevi} je imao kod sebe pismo u kome se govorilo o okolnostima u kojima se nalazi “Zastava”, list koji je Tomi} ure|ivao. Dakle, pismo politi~kog sadr`aja o tome kako se sa “Zastavom” postupalo, kako su se urednici u tome listu tra`ili i kako su se na~ela neprestano mewala. To je Dimitrijevi} ~esto u “Braniku” napomiwao i to u politi~kom delu. Na to je Tomi} napisao jedan uvodni ~lanak u kome je napao Dimitrijevi}a i tvrdio da to pismo nikako ne postoji. Onda je Dimitrijevi} napisao bele{ku da pismo zaista postoji i da je za wega samo politi~ka strana tog pisma od zna~aja.
LOBMAJER:
Pozva}emo vas kasnije da svedo~ite kada bude re~i o tom pismu. Hvala.
Sudski slu`benik odvodi Joksimovi}a. LOBMAJER:
Mislim da smo priveli kraju ispitivawe o samom ~inu ubistva. Optu`eni Tomi}u, na osnovu iskaza svedoka i utvr|ivawa ~iweni~nog stawa, da li vi jo{ imate {ta da izjavite o samome doga|aju?
TOMI]:
Imam. Moja afera se bitno razlikuje od sli~nih afera sa nekavaqerskim postupawem. Pismo je bilo javno izlo`eno u “Braniku”. Nisu bili jo{ zvani~no izjavili da je izlo`ba zavr{ena, a pretilo se jo{ da }e se pismo {tampati u “Braniku”. Ja sam hteo to da
26
Radomir Putnik
spre~im. Da je neko oti{ao i rekao Dimitrijevi}u: “To je ne~asno {to radi{, da ~ast jedne `ene po sokacima iznosi{”... Ali, niko se u celome Novom Sadu nije na{ao da to u~ini. Zbog velike uvrede, a naro~ito bojazni da se pismo iznese u javnost – do{la mi je grozna pomisao, da svoga protivnika ubijem. Prijateqi su mi saop{tili 31. decembra da je odbijen moj poziv Dimitrijevi}u na dvoboj i na ~asni sud; tada sam oti{ao u gvo`|arnicu i kupio no`. Tim no`em sam hteo da Dimitrijevi}a ubijem na sokaku ili gde ga na|em. Moj prijateq doktor Mita Luki} zamoli me da posetimo srpskog pesnika doktora Jovana Jovanovi}a Zmaja, koji se nalazio u Novom Sadu. Zmaj, ~im me je spazio, upitao me je {ta je upravo u celoj stvari izvesno, po{to se u Novom Sadu samo o tome govorilo. Kad sam mu sve verno ispri~ao, morao je primetiti da sam uzbu|en, pa me je upitao {ta mislim sada da radim. Ja sam okoli{e}i odgovorio. On me je molio da ne pravim skandal. Govorio mi je da je sastanak Srpskog narodno – crkvenog sabora na pragu, molio me je da se kako znam umirim i ja sam, pod uticajem pesnikovih re~i, taj no` odbacio. JEZDIMIROVI]: TOMI]:
Prvi no` koji ste kupili? Jeste. No} uo~i Nove godine isuvi{e sam nemirno proveo. Te no}i oka nisam sklopio. Ali, bilo je jo{ nekoga ko nije spavao: to je bila moja `ena. Woj nisam ni{ta o toj stvari govorio, no ona je morala od nekoga ~uti, jer sam cele no}i slu{ao kako se gu{i u jecawu. Ujutro sam ustao ranije nego obi~no. Preko od mog stana prote`e se livada prema `elezni~kom nasipu. Po toj livadi sam {etao i razmi{qao. Dva glasa borila su se u meni. Jedan govora{e: “Ti ga mora{ ubiti, jer on to ho}e, on ne}e druk~ije.” A drugi glas je govorio: “Zaboga, u~ini sve drugo, samo to ne.” I, slavni sude, uvek sam nalazio da mi samo dva izlaza ostaju: sve ili ni{ta!
27
Tucindanska tragedija
(Pauza) Ni{ta da ne u~inim, to ne mogoh, i ja sam u~inio sve. (Pauza) Postajao sam sve razdra`eniji, te odem u Petrovaradin i kupim drugi no`. Ne ovaj koji le`i na stolu. Mnogo je ve}i i od ovog najve}eg. Taj sam no` jo{ pri povratku u promenadi bacio. Kad sam istog dana – prvog januara – do{ao u uredni{tvo “Zastave”, svi su govorili samo o tome kako se pismo javno pokazuje, i ja odem i tre}i no` kupim. Sutradan doznao sam da je Dimitrijevi} pismo i svojoj `eni dao, a da je gospo|a Dimitrijevi} prilikom jednog “jauzna” posle “kompota” i ovo pismo iznela na sto. Dabome, nije to r|av ukus posle “badem – torte” pojesti i ~ast jedne `ene. Gospodin Sava Stojkovi} re~e mi na pijaci da se pismo po novosadskim sokacima raznosi, da je isto pismo apotekar Plav{i} kod gospodara Gavrilovi}a doneo. Na dan 4. januara ~itao sam “Branik” i uverio se da je Dimitrijevi} moju `enu najgroznije napao i uvredio. Ono {to mi je on u~inio – udario na ~ast moje `ene i na moju ~ast – a da nije pru`io satisfakciju – bacilo me je u najve}u jarost. I ako sam, videv{i ga u fijakeru, po{ao za wim, to zna~i da druk~ije nisam mogao. LOBMAJER:
Da li ste vi Dimitrijevi}a pre toga tra`ili? Niste li tra`ili priliku da se s wim sukobite?
TOMI]:
Jesam. Kad sam prvi no` kupio, tra`io sam ga. Zatim sam taj no` bacio. Kad sam drugi no` kupio, onda ga nisam tra`io. Kad sam tre}i no` kupio, onda sam ga ba{ tra`io.
LOBMAJER:
Jeste li ga u pivnici “Kod To{e” tra`ili?
TOMI]:
Kad god sam ga tra`io, uvek sam ga tamo tra`io.
LOBMAJER:
I uvek s namerom da ga ubijete?
28
TOMI]:
Radomir Putnik
Priznajem da sam samo zbog toga i{ao “Kod To{e”, da Dimitrijevi}a ubijem. Tokom ta ~etiri dana, ja sam se neprekidno borio. Bilo je trenutaka, gde bih zacelo, izvr{io ubistvo, a to su trenuci kada sam o~ajavao {to ne mogu da ga na|em. Ali, bilo je i takvih trenutaka gde nisam na to pomi{qao, a to su trenuci kada sam odbacivao no`eve.
LOBMAJER:
Kada vam je pala na um misao da delo izvr{ite?
TOMI]:
Kad sam video onaj ~lanak u “Braniku”...
LOBMAJER:
To je bilo 4. januara?
TOMI]:
LOBMAJER: TOMI]:
LOBMAJER:
Mo`e biti. Ili kada sam spazio svoga protivnika. Jer to me je moralo u`asno uzbuditi, a naro~ito wegov plan da ode iz Novog Sada, te da mi onemogu}i svaku satisfakciju ili pravdawe, a da pismo zadr`i kod sebe. Kakvih imate dokaza da je Dimitrijevi} rasturao pismo, da ga je davao da ga mnogi ~itaju? Prvi dokaz je “Branik” sam. U “Braniku” se tvrdilo: pismo je rastureno, celom svetu je ve} poznat wegov sadr`aj. A Dimitrijevi} je pred mojim svedocima, gospodom Bo`eskim i Vuleti}em ta~no ozna~io i broj, koliko postoji prepisa pisma. Rekao je da ih ima dvadeset, ako se ne varam. A imate li drugih dokaza?
TOMI]:
Istragom se utvrdilo da se original nalazi u rukama Dimitrijevi}a, istragom se dokazalo da je on pismo izlo`io i da ga je pokazao mojim prijateqima i jo{ trojici gospode koji su onog ~asa bili u uredni{tvu. On je to pismo pokazao apotekaru Plav{i}u i profesoru Jovanovi}u, a to je isto kao da je pismo {tampano u “Pe{tanskom Lojdu”. Za pola sata znala je cela varo{ sadr`aj.
LOBMAJER:
Vi ste u jednom `enskom dru{tvu spomenuli da je gospo|a Dimitrijevi} pismo rasprostirala. Pred istra`nim sudijom imenovali ste i jednu gospo|u. Ko je ta gospo|a?
29
Tucindanska tragedija
TOMI]:
Gospo|a Kni}aninova. Meni je weno ime rekla jedna druga gospo|a ~ije ime ne mogu odati. Kada sam od te gospo|e tra`io dokaze, ona mi je rekla: “Dokaze ne}ete imati, jer ni jedna gospo|a ne}e ni{ta priznati. Jedna jedina, mo`e biti, da }e re}i, a to je gospo|a Kni}aninova.” I danas ja ne mogu ni jedno drugo ime da ka`em osim wenog. Ako ona ne}e da prizna...
LOBMAJER:
Sud je cene}i va{u izjavu istra`nom sudiji pozvao gospo|u Kni}aninovu da svedo~i. Neka pristupi gospo|a Kni}aninova.
Sudski slu`benik uvodi gospo|u Kni}anin. JEZDIMIROVI]:
Gospo|o, va{e ime i prezime.
VLADISAVQEVI]KA: Katarina Vladisavqevi} – Kni}anin. Pravoslavne vere, udata, imam jedno dete. JEZDIMIROVI]:
Vi ste pozvani kao svedok. Opomiwem vas da govorite pravu i ~istu istinu. Ako sud za nu`no na|e, mora}ete se zakleti na svoj iskaz.
VLADISAVQEVI]KA: Molim. JEZDIMIROVI]:
Da li poznajete gospo|u Dimitrijevi}?
VLADISAVQEVI]KA: Jeste, poznajem je. JEZDIMIROVI]:
Iz vi|ewa? Ili ste bli`e s wom poznati?
VLADISAVQEVI]KA: Iz bli`e nisam sa wom poznata. Poznajem je samo onako, sa sokaka, ili kad sam se s wome sastala. No, to je bilo vrlo retko. JEZDIMIROVI]:
Niste li se sastajali s wom na u`inama? Ne mo`ete se setiti?
VLADISAVQEVI]KA: Ne. JEZDIMIROVI]:
Mislim, kod gospo|e Dimitrijevi}.
VLADISAVQEVI]KA: Ja nikada nisam bila u wenoj ku}i. JEZDIMIROVI]:
A na drugom mestu?
VLADISAVQEVI]KA: Ne, nigde. JEZDIMIROVI]:
U wenoj ku}i, dakle, nikad niste bili?
30
Radomir Putnik
VLADISAVQEVI]KA: Samo kad je Dimitrijevi} mrtav le`ao, pre nikako. JEZDIMIROVI]:
Drugo pitawe je ovo: da li ste ~uli ne{to o nekakvom pismu koje se nalazilo u uredni{tvu “Branika”, a koje je pisala gospo|a Tomi}ka jo{ kao devojka?
VLADISAVQEVI]KA: Ne. Samo onoliko koliko se u novinama u posledwe vreme o nekom pismu govorilo. JEZDIMIROVI]:
Vi, dakle, to pismo niste videli?
VLADISAVQEVI]KA: Bo`e sa~uvaj! JEZDIMIROVI]:
Gospo|a Dimitrijevi}ka, nije vam pismo pokazala?
VLADISAVQEVI]KA: Bo`e sa~uvaj! Ja ne znam ni{ta. Mogla bih se zakleti, da to pismo nisam videla i da ga nisam ~itala. ZOMBORI:
Da li su vam drugi pismo ~itali?
VLADISAVQEVI]KA: Nisu. JEZDIMIROVI]:
Niste li o tome slu{ali, da se pismo drugima ~italo?
VLADISAVQEVI]KA: Ja sam sada u “Zastavi” ne{to ~itala. JEZDIMIROVI]:
To je ne{to drugo.
VLADISAVQEVI]KA: Od pre, ne znam ni{ta o pismu. LOBMAJER:
(Tomi}u) Je li to ta gospo|a na koju ste se pozvali?
TOMI]:
Ja ovu gospo|u nikada nisam video. Ja je ne poznajem.
LOBMAJER:
Molim. Sud u Novom Sadu nije na{ao neku drugu gospo|u Kni}aninovu. Svedok mo`e da odstupi.
Sudski slu`benik izvodi Vladisavqevi}ku. LOBMAJER:
Mi }emo sutra{wu raspravu u celosti da posvetimo osvetqavawu uzroka koji su doveli do ubistva. Istra`i}emo preko izjava svedoka sve {to je prethodilo samome ~inu ubistva.
31
Tucindanska tragedija
(Tomi}u) Da li vi imate jo{ {to re}i? TOMI]:
Delo sam izvr{io u trenucima kada sam bio izuzetno uzbu|en. Pojedini momenti govore ba{ to. Zar bih takav no` kupio da nisam bio uzbu|en? A da li bih takvim no`em mogao da izvr{im ubistvo; ja sam u~io anatomiju, ali i da je nisam u~io – svaki na{ seqak zna toliko – kad udara u grudi i ho}e da na|e srce, mora vi{e levo da udara a ne desno, ja sam sa desne strane udario, ja sam levak. S otvorenim no`em ja sam pro{ao kroz ~ekaonicu kao besna zver. Da u tim trenucima nisam bio uzbu|en, morao bih videti da onde ima qudi, da moj protivnik ima na sebi zimski kaput, morao bih videti da je no` mali i po svoj prilici bih rekao: “^ove~e, okani se }orava posla, ve} idi ku}i, metni revolver u yep, a kupi revolver i vrebaj zgodnu priliku – ovde sada mo`e biti samo rusvaja i ni{ta vi{e. Tako bi svako uradio, tako bih i ja uradio da sam mogao razborito da mislim. A da je ubistvo ispalo ovako, to je bilo sasvim, sasvim slu~ajno. Ja velim da tu nije delala samo moja ruka, tu je, ako mogu slobodno da govorim o Bogu, u ovoj stvari delala i neka svemogu}a ruka. Od hiqadu slu~ajeva, gde bi se poku{alo da na taj na~in uzmemo `ivot ~oveku, mo`da bi jedan uspeo. Sve to pokazuje da sam morao da budem uzbu|en.
JEZDIMIROVI]:
Rekli ste, na po~etku rasprave: “^uo sam krik gospo|e Dimitrijevi} i to je u~inilo da do|em sebi.” Objasnite {ta to zna~i.
TOMI]:
Jasno se se}am dva momenta. Prvo, kada sam udarao, onda sam ~uo krik gospo|e Dimitrijevi}. Mogu re}i da sam u be~kom dvorskom pozori{tu ~e{}e imao prilike da ~ujem tragi~ni krik gospo|e Volterove, i taj krik je u`asan. Ali krik gospo|e Dimitrijevi} bio je tako grozan, da kada sam ga ~uo, da sam se nekako zbunio i to me je osvestilo. Drugo ~ega se se}am jeste da mi se svet sklawao s puta i da su qudi vikali. To me
32
Radomir Putnik
je upla{ilo; video sam no` u svojoj ruci i osetio sam stid. JEZDIMIROVI]:
TOMI]: LOBMAJER:
U policiji, kod velikog kapetana, vi ste izjavili da ste u~inili ono {to bi i on, u istom slu~aju, kao ~ovek od ~asti morao u~initi i dodali ste: “[teta je samo {to nisam imao revolver kod sebe.” Mogu}no je da sam i to rekao. Moja su se}awa na doga|aj nekako maglovita. Skre}em pa`wu i tu`iocu i odbrani da }emo danas zavr{iti raspravu o samom ~inu. Da bismo stekli jo{ boqi uvid u doga|aj, sud je pozvao kao svedoka i srpskog pesnika i doktora Jovana Jovanovi}a. Molim da pristupi gospodin Jovanovi}.
Sudski slu`benik uvodi Jovana Jovanovi}a Zmaja do mesta za svedoka. JEZDIMIROVI]: ZMAJ:
JEZDIMIROVI]: ZMAJ:
LOBMAJER:
ZMAJ: LOBMAJER: ZMAJ:
Recite, molim, svoje li~ne podatke. Jovan Jovanovi} – Zmaj, rodom iz Novog Sada. Pravoslavne vere, do sada neosu|ivan. Udovac. Imam 57 godina. U kakvim ste odnosima sa optu`enim Tomi}em? Poznajem Tomi}a od pre osam godina, jo{ iz Be~a. Zatim smo bili 1885. godine zajedno poslanici u karlova~kom saboru. Wegov kwi`evni rad cenio sam, no isto tako nisam se ustru~avao da mu opet zbog wegovih preteranosti zameram. Dakle, ne mogu re}i da smo bili u nekom naro~itom prijateqstvu, a kad uzmemo razliku na{im godinama, ne mo`e o tome ni govora biti. Mnogo vi{e, a kroz vi{e godina, sastajao sam se sa Dimitrijevi}em. Znate li {ta o novinarskoj borbi izme|u Dimitrijevi}a i Tomi}a, odnosno izme|u “Branika” i “Zastave”? Znam, ~itao sam, ali vi{e no {to je u novinama, ne znam. Kad ste bili posledwi put s Ja{om Tomi}em? 31. decembra 1899. godine. Toga dana sastali smo se u To{inoj pivnici, a pre toga u mome stanu.
33
Tucindanska tragedija
10. U To{inoj pivnici. Podne. Za stolom sede Zmaj i Milica Mileti}. Zmaj pije pivo iz krigle, Milica iz ~a{e. MILETI]:
Brine me, doktore, to {to se de{ava sa Ja{om. Nekako je rastresen.
ZMAJ:
Jutros, kad je bio kod mene, pitao sam ga o tome nesre}nom pismu. A Ja{a nikako da se skrasi. Jednako {eta po sobi tamo-amo. Ja ga pitam, a on i daqe nemiran. U jedan mah veli: “Ne znam {ta da radim”. Tada se naglo okrete i re~e: “Zbogom” i ode.
MILICA:
Te{ko mu je u du{i. Zna se za{to.
Stolu prilazi Ja{a. TOMI]:
Dobro ve~e.
MILICA:
Vidite kako je moj Ja{a zbuwen, da nam ka`e “dobro ve~e” umesto “dobar dan”.
Ja{a sedne za sto, iz unutra{weg yepa sakoa izvadi jednu dugu cigaru “Viryinija”, skida s we omot i pripaquje. Stolu prilazi kelner. ZMAJ:
Ja{o, {ta }ete piti?
Ja{a }uti. MILICA:
Ja{o, pita ~ika Jova {ta }e{ piti.
TOMI]:
(Prene se) Aha... Da, da... (O~ito je da je Ja{a odsutan duhom)
11. U sudnici. JEZDIMIROVI]:
Je li istina da vam je Plav{i} govorio o sadr`aju onog pisma?
34
Radomir Putnik
ZMAJ:
Jeste, istina je. Kada sam do{ao u Novi Sad dan pre, dakle 30. decembra, oti{ao sam u gostionicu “Kod bele la|e”. Odatle sam hteo oti}i u uredni{tvo “Branika”, da vidim ho}u li mo}i pro~itati ono pismo, no odgovori{e mi – “Izlo`ba je ve} zatvorena”.
LOBMAJER:
Ko je to rekao?
ZMAJ:
Gospodin Joksimovi}. Zatim sam oti{ao u kafanu “Kod carice Jelisavete”. Kad sam se otud vra}ao ku}i, na|em se sa gospodinom Plav{i}em. Wegova ku}a nije daleko od moga stana, pa smo i{li u istom pravcu i u putu mi je govorio o pismu, i to tako govorio, da mi se ~inilo kao da ga zna napamet. Govorio je {ta ima u pismu sasvim te~no, te mi izgleda{e kao da navodi sadr`inu od re~i do re~i. Me|utim, to je samo moje subjektivno mi{qewe. Mo`e biti da sam se i varao, ali mi je upalo u o~i da je on onda sasvim te~no govorio, a znam da ina~e ne govori te~no. Rekao je da ima jo{ jedno pismo koje Tomi}a jo{ ja~e kompromituje.
ZOMBORI:
Mo`ete li se setiti kako je Plav{i}, kad ste s wim i{li, kod jednog zapaqenog fewera izvadio iz yepa neko pismo?
ZMAJ:
Kad smo, vra}aju}i se iz kafane, stigli do wegove ku}e, htedoh da se s wim oprostim, no on mi re~e da ho}e da me otprati do moga stana. U putu do moga stana tako je govorio da mi je izgledalo kao da ima pismo kod sebe u yepu. Da li ga je hteo pokazati ne mogu se setiti.
LOBMAJER:
Po ~emu ste sudili da ima pismo kod sebe?
ZMAJ:
To ne znam, samo smo zastajkivali skoro kod svakog fewera.
ZOMBORI:
Otkuda znate da vam je Plav{i} izgovorio celo pismo?
ZMAJ:
Nije on izgovorio celu sadr`inu, ve} samo doti~no mesto.
35
Tucindanska tragedija
LOBMAJER:
Dakle, mesto koje se odnosi na pred`ivot gospo|e Tomi}ke?
ZMAJ:
On je jo{ jedno pismo spomenuo, koje bi jo{ vi{e diralo u ~ast gospo|e Tomi}ke.
ZOMBORI:
U razgovoru s Tomi}em, vi ste ga pitali {ta misli da radi. Za{to?
ZMAJ:
Ja sam znao da }e, kad se stvar sasvim zao{tri, morati do}i ili do o{tre pismene izjave, ili da }e Tomi} Dimitrijevi}a napasti. Molio sam ga da bude miran, jer mogu}no je da bi se na{lo izlaza, a sam bih rado intervenisao da spre~im, mo`e biti, kakvo delo.
ZOMBORI:
Vi ste predvi|ali, kad ste pro~itali izjavu od 31. decembra, da mo`e do}i do uvrede.
ZMAJ:
Jesam.
ZOMBORI:
I po{to ste videli da je gospodin Tomi} razdra`en, hteli ste da interveni{ete, da ne do|e do kakvog ishitrenog dela. Jeste li na{li kakav izlaz?
ZMAJ:
To je bilo vrlo te{ko u onim prilikama na}i, upravo nije bilo mogu}no na}i.
ZOMBORI:
Dakle, niste na{li izlaz?
ZMAJ:
Sve {to sam u po~etku poku{avao – nije mi polazilo za rukom.
ZOMBORI:
Vi ste, zna~i, odmah u po~etku hteli da interveni{ete?
ZMAJ:
Tu bismo morali sve brojeve moga tada{weg lista uzeti. Skoro u svakom broju sam gledao da prona|em kakav modus vivendi, da sti{am sva|u i uklonim nekorisni razdor.
ZOMBORI:
Jo{ ne{to. Gde vam je Joksimovi} rekao da je izlo`ba pisna ve} zatvorena, i kad vam je to rekao?
ZMAJ:
Kod “Bele la|e”, 30. decembra uve~e.
36
ZOMBORI:
ZMAJ: ZOMBORI: ZMAJ: ZOMBORI: ZMAJ:
ZOMBORI:
Radomir Putnik
Mo`ete li se setiti da je Tomi}, kad je bio kod vas, rekao: “To je atentat na moj porodi~ni `ivot i mir, ja ne znam vi{e {ta }u da radim”. To je rekao nekoliko puta. A jeste li primetili kod wega du{evnu borbu i da se neprestano sam sa sobom borio? Primetio sam, i to jako. To je nesporno. Niste li primetili da ste ga va{im savetovawem umirili? To ne mogu nasigurno re}i. Jo{ ne{to bih da spomenem. Kad je polazio od mene, rekao je: “Vi, dakle, prestajete sa va{im listom. Znao sam ja to, ~ika Jovo. Imate potpuno pravo; gde se onakvo oru`je u borbi upotrebqava, sasvim je prirodno da ~ovek izgubi svaku voqu da se daqe bori, tu prestaje sve.” Je li time ciqao na kompromituju}e pismo?
ZMAJ:
Jeste.
ZOMBORI:
Otkuda to znate?
ZMAJ: LOBMAJER:
Onda kada sam ja prestao da izdajem svoj {aqivi list, samo se o tome pismu govorilo. Hvala vam, gospodine doktore.
Zmaj odstupa s mesta za svedoke, sudski slu`benik ga izvodi iz sudnice. LOBMAJER:
Na zavr{etku dana{we rasprave sud konstatuje da je dokazano, priznawem okrivqenog i izjavama svedoka, da je optu`eni izvr{io ubistvo na dan 4. januara ove godine na `elezni~koj stanici u Novom Sadu, gde je no`em probo pokojnog Mi{u Dimitrijevi}a, a {to je ka`wivo po paragrafu 278 Krivi~nog zakonika. Sud ceni okolnosti koje su dovele do ovog ~ina, i zato }e u sutra{woj raspravi istra`iti sve doga|aje koji su prethodili ubistvu. Sud konstatuje da je zna~ajnu ulogu u svemu imalo jedno pismo kojim je Dimitrijevi} vr{io pritisak na okrivqenog. To je pismo `ene optu`enoga, koje je ona, jo{ kao devojka napisala. Zbog va`nosti, pro~ita}e se pismo gospo|e Milice Mileti}, udate Tomi}.
37
Tucindanska tragedija
ZOMBORI:
Vele{tovani gospodine predsedni~e! Vi ste }utke pre{li preko sadr`ine pisma kad je o woj bilo re~i i izvoleli ste prekinuti izlagawe optu`enoga na tu temu. Sadr`ina pisma je tako delikatna, da ona nije za {iru publiku. Po{to pak vre|a ~ast jedne osobe koja stoji van ove parnice, i po{to je ono, kao {to je dokazano, porodi~ni mir jedne ku}e htelo da razru{i, slobodan sam umoliti da isto u tajnoj sudnici pro~itati izvolite.
LOBMAJER:
[ta ka`e kraqevski dr`avni tu`ilac?
TU@ILAC:
Ne protivim se.
LOBMAJER:
Ispraznite sudnicu. Sud }e pro~itati pismo. Publika neka izi|e. Molim da izvedete optu`enoga.
KRAJ PRVOG DELA
38
Radomir Putnik
DRUGI DEO 12. U stanu Milice i Ja{e. U sobi: Mileti} le`i na krevetu, potpuno odsutan. Za stolom sede Milica i Jovan Jovanovi} Zmaj. Piju ~aj. MILICA:
Pla{im se, ~ika Jovo. Mislim da Ja{a posle dana{we rasprave nije ostavio dobar utisak na sudije.
ZMAJ:
On je bio iskren, Milice. A osim toga, govorio je istinu. Sa gledi{ta lekara, Ja{a je govorio istinu o gubitku pam}ewa u tim okolnostima.
MILICA:
Tamo odlu~uju sudije, a ne doktori, ~ika Jovo.
ZMAJ:
Sutra }e biti re~i o pismu, Milice. Sutra }e se spomiwati intimne stvari, koje nisu za javnost.
MILICA:
Ja nemam ~ega da se stidim. Kada sam napisala to pismo, Ja{u nisam ni poznavala. ^ika Jovo, vi dobro znate u kakvoj sam nevoqi bila. Tata u bolnici, mama nesposobna za bilo kakvu odluku, Slavko jo{ maloletan, |ak... Osim toga, ja sam pismo pisala svome vereniku...
ZMAJ:
Taj ~ovek, Branko zvani [andor Petrovi} kome ste pisali, ko je to?
MILICA:
Tada sam mislila da je on ~astan ~ovek. Ispri~a}u vam sve. Upoznala sam Branka kao studenta prava u Pe{ti. Bio je siroma{an, pa je primao stipendiju Tekelijanuma. O wemu se starao advokat iz Be~kereka, Milo{ \or|evi}.
ZMAJ:
Onaj {to ga zovu “Gusak”.
MILICA:
Branko i ja smo se verili. Ja sam se vratila u Novi Sad, a on je ostao u Pe{ti da zavr{i studije. Dopisivali smo se, kao {to je obi~aj verenika i verenice. Kada je okon~ao studije, vratio se u Be~kerek, svome principalu \or|evi}u. I daqe smo se dopisivali. I onda sam, kada se tata jako razboleo, napisala to nesre}no pismo. Podsetila sam ga na wegovu
39
Tucindanska tragedija
re~ i obavezu. Znaju}i za wegovo imovno stawe, spomenula sam mu i “Zastavu”, gde bi postao urednik i odmenio tatu. Nisam, me|utim, znala da je Branko u me|uvremenu zaveo \or|evi}evu `enu, da je sa wom i wenim malim sinom pobegao iz Be~kereka u Srbiju, u Beograd i tamo dobio slu`bu. Ja sam ostala na cedilu. ZMAJ:
Nemojte se qutiti, ali da li u pismu ima jo{ ne{to?
MILICA:
O, ~ika Jovo! Ima! (Pauza) Kao sve zaqubqene devojke, i ja sam pisala Branku kako ga bezmerno qubim... Kako ~eznem za wegovim poqupcima... Eto, pred vama nemam tajni.
ZMAJ:
Da li je to pismo ~itao Ja{a?
MILICA:
(Gorko) Dimitrijevi} mu je preporu~enom po{tom poslao prepis pisma. Ali Ja{a zna, da on kako sam wega upoznala, drugog ~oveka nisam pogledala. U Ja{i sam na{la sve o ~emu devojke sawaju.
ZMAJ:
A otkuda onda to pismo kod Dimitrijevi}a?
MILICA:
Poslao ga je \or|evi}. Jer, taj \or|evi} je zao ~ovek. A osim toga, on je liberal, kao i Dimitrijevi} i Polit – Desan~i}. On je procenio da }e pismo na{koditi Ja{i i svakako je sugerisao Dimitrijevi}u da pismo iskoristi.
ZMAJ:
Je li priznao da je poslao pismo?
MILICA:
Taman posla! Da sam sebe optu`i! On zna da je ka`wivo koristiti tu|a pisma.
ZMAJ:
Sada je kasno biti pametan i re}i da nije trebalo uraditi ovo ili ono. ^ini mi se Milice, da ste vi bili preo{tri u va{oj bro{uri “Nekoji prijateqi Mileti}evi”, te da je sav taj Dimitrijevi}ev bes otuda planuo.
MILICA:
Morala sam da ka`em svima kakvi su licemeri Dimitrijevi} i Polit. Vi znate za ugovor koji je mama morala da potpi{e sa Dimitrijevi}em,
40
Radomir Putnik
dok je tata bio u bolnici. Dimitrijevi} nas je opqa~kao. (Uzbu|ena, vadi iz fijoke hartije) Gledajte samo, Dimitrijevi} je ugovorom ostavio vlasnike “Zastave” skoro bez prihoda! Za tatino le~ewe nije ostalo ni pare! A mese~no je trebalo pla}ati 120 forinti! Zdru`i{e se pravi prijateqi u Novom Sadu i vama su slali novac, ~ika Jovo, a vi ste ga upla}ivali bolnici u Be~u, gde ste smestili oca! A kada se tata oporavio i vratio u Novi Sad, video je taj {teto~inski ugovor. Znate li {ta je rekao? Kazao je: “Ta to je nitkovski, li{iti me ba{ svega. Zar ja da padnem na tu|u milost?” Umirila sam ga re~ima da je dobro {to je on ozdravio, pa }e ponovo preuzeti “Zastavu”. “Sada mi vi{e nije neophodan gospodin Dimitrijevi}, rekao je tata, sa takvim uslovima koji prevazilaze snagu ”Zastavinu". Vaqda }e se na}i jo{ prijateqa koji }e se posvetiti borbi za narodne stvari i kojima }e biti pre~i narodni interes od li~ne koristi. Ovako kao {to je sad, daqe ne mo`e i}i!" I tata je raskinuo ugovor s Dimitrijevi}em. A kakav je Dimitrijevi} srebroqubac, eto vam podatka: nije uzeo ni jednu novosadsku gospo|icu, ve} se o`enio bogatom udovicom iz Sente, koja mu je donela lance i lance zemqe. Eto za{to sam bila o{tra u bro{uri. ZMAJ:
Pa ipak, Milice, ne treba odbacivati prijateqe.
MILICA:
Dimitrijevi} nikada nije bio prijateq doma Mileti}a. Od Ja{e sam nau~ila da se pritvornost ne isplati.
ZMAJ:
Da je Mileti} zdrav...
MILICA:
Boqe {to nije...
Zmaj prilazi Mileti}evom le`aju. Mileti} mirno le`i i zuri ni u {ta. Zmaj mu meri puls. Mileti} ne reaguje.
41
Tucindanska tragedija
13. U sudnici. Isti raspored lica kao u prvom delu. LOBMAJER:
Molim mir u sudnici. Danas, 11. marta, sud }e ispitati svedoke u vezi sa pismom koje je postalo uzrok zlo~ina. Neka pristupi svedok Nikola Joksimovi}.
Sudski slu`benik dovodi Joksimovi}a. LOBMAJER:
Vi ste ju~e po~eli da dajete iskaz, a danas }ete nastaviti. Sud interesuje na koji na~in je pismo gospo|e Tomi} – a u vreme kada je napisano gospo|ice Mileti} – moglo da uti~e na odnose izme|u Dimitrijevi}a i Tomi}a.
JOKSIMOVI]:
Pismo je Dimitrijevi} tuma~io kao pismo politi~kog sadr`aja, jer se u wemu vidi kako se sa “Zastavom” postupalo, kako su se urednici tom listu tra`ili i kako su se politi~ki pogledi u wemu stalno mewali. O tom je Dimitrijevi} i pisao u “Braniku” u svojim politi~kim komentarima. Zbog toga je Tomi} napisao jedan uvodni ~lanak u “Zastavi” gde je napao Dimitrijevi}a i tvrdio da to pismo nikako ne postoji. Posle toga Dimitrijevi} je, opet u “Braniku” doneo bele{ku da pismo zaista postoji i da je ono za wega zanimqivo samo sa politi~ke strane. Zatim su do{la dva gospodina, doktor Bo`eski i Vuleti} da vide to pismo, jer je Dimitrijevi} u bele{ci napisao da se pismo kod wega mo`e videti. Oba su gospodina bila kod mene, u uredni{tvu “Branika”, no pismo nije bilo kod mene, ve} kod Dimitrijevi}a. Ja sam gospodi rekao da pismo ne mogu pokazati jer nije u uredni{tvu, nego da oni do|u u dva sata.
LOBMAJER:
I {ta je bilo u dva sata?
JOKSIMOVI]:
U me|uvremenu, ja sam oti{ao Dimitrijevi}u u stan i on re~e da pismo ne daje iz ruku. Tada mu saop{tih da sam gospodi kazao da do|u u dva
42
Radomir Putnik
sata. On je odgovorio da mo`e i da }e do}i u uredni{tvo. Pre dva bio je u uredni{tvu, gospoda su do{la i zatim ~itala pismo. LOBMAJER:
On je, dakle, gospodi pokazao pismo?
JOKSIMOVI]:
Jeste.
LOBMAJER:
[ta je bilo po{to su gospoda pro~itala pismo?
JOKSIMOVI]:
Posle pola sata gospoda su oti{la, a ja sam sa Dimitrijevi}em ostao u uredni{tvu “Branika”. Oba gospodina su se zatim vratila i rekla Dimitrijevi}u da imaju nekoliko re~i nasamo s wim da govore. Ja ga ne htedoh ostaviti sama, te sam jo{ pozvao gospodina Plav{i}a da nam se pridru`i, te smo ostali u prvoj sobi, a u drugoj su bili gospoda sa Dimitrijevi}em i tu su se zadr`ali oko pet minuta.
LOBMAJER:
A da li su gospoda izazivala Dimitrijevi}a?
JOKSIMOVI]:
Znam ono {to mi je rekao Dimitrijevi}. On je kazao da su ga izazivali.
LOBMAJER:
[ta je on radio?
JOKSIMOVI]:
On je mene i doktora Jojki}a imenovao za svoje poverenike.
LOBMAJER:
Dakle, vas dvojica i wih dvojica... [ta su ta ~etiri poverenika radila?
JOKSIMOVI]:
Mi smo se slede}eg dana sastali u ~etiri po podne. Prvo se konstatovalo da je ono pismo pravo, odnosno autenti~no, zatim smo pitali gospodu {ta upravo oni ho}e. Oni su zahtevali zadovoqewe i to dvoboj.
LOBMAJER:
I onda?
JOKSIMOVI]:
Mi smo odgovorili da je Dimitrijevi} pismo spomiwao samo sa politi~ke strane i da je to pismo pisala gospo|a Tomi}ka, te o nekoj zadovoq{tini ne mo`e biti govora. Na to su Tomi}evi poverenici zahtevali ~asni sud.
LOBMAJER:
[ta ste vi zakqu~ili u tom pogledu?
43
Tucindanska tragedija
JOKSIMOVI]:
Mi smo se udaqili, po{to smo imali nalog samo da re{imo pitawe dvoboja. Zatim smo govorili s Dimitrijevi}em, a sutradan smo se sastali i rekli: “^asni sud ne!” Sastavili smo zapisnik da se ne mo`emo sporazumeti i razi|osmo se.
LOBMAJER:
Da li ste vi bili urednik “Branika” kada se pisalo o toj stvari?
JOKSIMOVI]:
Jeste.
LOBMAJER:
Kako to da onda od vas nije tra`eno zadovoqewe?
JOKSIMOVI]:
Ne znam. Ja sam tra`io pismo od Dimitrijevi}a, no on mi ga ne htede dati. Hteo je da na sebe uzme svu odgovornost.
LOBMAJER:
Pretpostavqam da je zato pismo bilo u wegovim rukama.
JOKSIMOVI]:
Gospoda su znala da pismo nije kod mene. Ja sam ga hteo uzeti od Dimitrijevi}a, ali on ga ne htede davati iz ruku.
LOBMAJER:
Pismo je, dakle, uvek bilo u Dimitrijevi}evim rukama?
JOKSIMOVI]:
Jeste.
LOBMAJER:
Kada je kogod hteo da ~ita pismo, nije ga mogao na}i u uredni{tvu “Branika”?
JOKSIMOVI]:
Nije. Uvek je bilo kod Dimitrijevi}a.
LOBMAJER:
[ta mo`ete re}i o rasprostirawu pisma? Da li je pismo Dimitrijevi} ili ko drugi rasprostirao?
JOKSIMOVI]:
Dimitrijevi} nije pismo rasprostirao. Samo ona dva gospodina {to su do{la i gospodin Plav{i} koji je tako|e bio prisutan, jer je Dimitrijevi} `eleo da ima jednog svedoka, samo su ta tri gospodina pismo ~itala.
LOBMAJER:
Vi ste bili prijateq s Dimitrijevi}em. Zar niste znali ili zar niste slutili da }e optu`eni Tomi} ne{to u~initi s Dimitrijevi}em?
44
Radomir Putnik
JOKSIMOVI]:
On je mislio da }e ga Tomi}, mo`e biti, javno insultirati, ali nije slutio da }e ovako {ta biti.
JEZDIMIROVI]:
Vi ste urednik “Branika”. U kakvom ste odnosu stajali prema Dimitrijevi}u kao vlasniku lista?
JOKSIMOVI]:
U onom u kom se nalazi urednik prema vlasniku.
JEZDIMIROVI]:
Da li ste vi bili ovla{}eni da primate prihode i da wima raspola`ete?
JOKSIMOVI]:
To je bio posao uprave. S tim nisam imao ni{ta.
JEZDIMIROVI]:
Otuda proizilazi da ste vi bili pla}eni.
JOKSIMOVI]:
Jeste.
JEZDIMIROVI]:
Ko vas je pla}ao?
JOKSIMOVI]:
Postoji udru`ewe.
JEZDIMIROVI]:
Ko vas je ispla}ivao?
JOKSIMOVI]: ZOMBORI:
JOKSIMOVI]:
LOBMAJER: TOMI]:
Kada je Dimitrijevi} bio u Novom Sadu – on, ina~e neki drugi ~lan dru{tva. Kada se u ~lanku u “Braniku” kazalo da to pismo kompromituje Tomi}a, kako to da niste hteli ni o kakvom zadovoqewu da znate? Zato {to je u ~lanku samo politi~ka strana dodirnuta, da ga ono samo politi~ki kompromituje. (Tomi}u) Imate li vi pitawa za svedoka? Imam. Gospodin Joksimovi} tvrdio je da su oni hteli ovim pismom da poka`u, kako su se urednici “Zastave” tra`ili. [ta se to mene ti~e? U vreme kada je pismo napisano nisam bio urednik “Zastave”. Svedok veli da me se pismo ti~e, politi~ki. Kako je mogu}no da se mene ti~e pismo koje je pisala vlasnica “Zastave” onda kada mene jo{ nije ni poznavala! Molim svedoka – a on zacelo ima te brojeve “Branika” – da poka`e u brojevima izri~ito gde se ka`e: mi }emo pokazati kako se manipulisalo “Zastavom”.
45
Tucindanska tragedija
LOBMAJER:
TOMI]:
LOBMAJER: TOMI]:
JOKSIMOVI]: TOMI]: LOBMAJER:
Ja tvrdim da se nikada u “Braniku” nije govorilo o manipulisawu “Zastavom”. Vi po postoje}im propisima imate pravo da svedoku postavqate pitawa. Ja vam dopu{tam da postavqate pitawa, ali ne dozvoqavam da se prepirete sa svedokom. Ja sam svedoka pozvao da poka`e, ako mo`e, ma samo jedan primerak “Branika” pre izlo`be pisma, a gde stoji: mi ho}emo da poka`emo kako se sa “Zastavom” manipulisalo! Neka ga poka`e! On ga ne mo`e pokazati! Imate li jo{ pitawa za svedoka? Je li gospodin Plav{i} bio prisutan kada je Dimitrijevi} pokazao pismo mojim poveriocima? Jeste. On je bio Dimitrijevi}ev svedok; to sam ve} pomenuo. Molim da se to konstatuje, jer gospodin Plav{i} to pori~e u istrazi. Zavr{ili smo sa ispitivawem svedoka. Hvala vam. Neka sudu pristupi svedok doktor Milan Jojki}.
Sudski slu`benik izvodi Joksimovi}a i uvodi Jojki}a. JEZDIMIROVI]: JOJKI]:
JEZDIMIROVI]: JOJKI]:
Molim va{e podatke. Mladen Jojki} iz Novog Sada, doktor medicine, star pedeset godina, o`ewen, otac petoro dece; pravoslavne vere, sudski neporo~an. Vi ste bili Dimitrijevi}ev svedok? U kojoj stvari? U subotu 28. decembra zamolio me je pokojni Dimitrijevi} da se posle podne u wegovoj stvari primim posredovawa: Ja{a Tomi} je, naime, poslao dva svoja poverenika da od wega tra`e zadovoqewe.
JEZDIMIROVI]:
Za{to je on tra`io zadovoqewe?
JOJKI]:
Usled pokazivawa jednog pisma poverenicima Ja{e Tomi}a. Za{to? Je li to pismo nekoga vre|alo?
JEZDIMIROVI]:
46
JOJKI]: JEZDIMIROVI]: JOJKI]:
JEZDIMIROVI]: JOJKI]:
Radomir Putnik
Ja{a Tomi} je mislio da to pismo unekoliko vre|a wegovu porodicu. [ta je posle bilo? Ja se primim zadatka, te javismo poveriocima da se sutra, u nedequ 29 decembra, sastanemo u dva sata popodne u uredni{tvu “Branika”. Tako je i bilo. Tada su do{li i poverenici Ja{e Tomi}a. Vuleti} i doktor Bo`eski? Jeste.
14. Kancelarija – uredni{tvo lista “Branik”. Za stolom sede Jojki}, dr Bo`eski, Joksimovi} i Vuleti}. JOJKI]:
VULETI]: JOJKI]: VULETI]: JOJKI]: BO@ESKI:
JOKSIMOVI]:
JOJKI]: BO@ESKI:
Gospodo, ovako stoje stvari: od strane gospodina Tomi}a poslata su gospoda Bo`eski i Vuleti}, a od strane gospodina Dimitrijevi}a tu smo gospodin Joksimovi} i ja. Imam pitawe za protivnu stranu. Da li ste vi, gospodo, do{li kao yentlmeni bez obzira na politi~ku stranu ~iji ste ~lanovi, ili ne? Gospodine doktore, pazite na svoje re~i. Molim. Da li ste do{li da pregovarate? Na osnovu ~ega? Na osnovu uvida u pismo. Da li pismo koje ste ju~e ~itali smatrate pravim, odnosno autenti~nim? Da. Mi priznajemo da je pismo pravo. Ba{ zbog toga {to je gospodin Dimitrijevi} kori{}ewem privatnog pisma pogodio gospodina Tomi}a i wegovu `enu, mi tra`imo zadovoq{tinu. Molim vas, gospodo, mi dr`imo da te ovde ne stoji, jer gospo|a Tomi}ka ni na koji na~in nije javno spomenuta. Nigde ne stoji weno ime. Tako|e, ni na neki drugi na~in nije bila spomiwana. Ali, mi smo pismo videli...
47
Tucindanska tragedija
JOJKI]:
Vi ste videli, ali to nije javno prikazivawe pisma. Osim toga, vi ste se uverili u autenti~nost pisma.
JOKSIMOVI]:
A time se ne dira Tomi}ev privatan `ivot. Ni `ivot gospo|e Tomi}ke.
VULETI]:
Zbog ~ega onda “Branik” pravi aferu oko pisma?
JOJKI]:
To su, gospodine Vuleti}u, politi~ke stvari.
VULETI]:
Ne razumem kakve su politi~ke stvari u privatnom pismu koje nije upu}eno Dimitrijevi}u, ve} nekom tre}em?
JOKSIMOVI]:
Gospodo, cela stvar je zapo~ela od kada je “Branik” stupio u `ivot. Na politi~ki pravac “Branika” gospodin Tomi} nije mogao da odgovori argumentima, te je podmetnuo svoju gospo|u, zato {to je ona k}erka Mileti}eva, da se za wega, Tomi}a, bori i da napi{e jednu bro{uru u kojoj je bilo najgrubqih i najgorih uvreda za gospodina Dimitrijevi}a.
JOJKI]:
Dimitrijevi} je na wenu bro{uru odgovorio svojom bro{urom i rekao je tu, da se `ena, kada stupa samostalno u politi~ki `ivot, li{ava svih obzira koje smo prema woj du`ni. Ipak, Dimitrijevi} nije wu jako napao, ve} moralnog vinovnika, Tomi}a i ovome vratio ono {to je wemu, Dimitrijevi}u, gospo|a Tomi} prebacivala.
BO@ESKI:
Vi, gospodo, kao Dimitrijevi}evi poverenici ne dajete zadovoq{tinu?
JOJKI]:
Ne, jer joj nema mesta. Ovo nije privatan spor, ve} politi~ki. A u politi~kim stvarima nema mesta dvoboju.
BO@ESKI:
Onda tra`imo da se u Novom Sadu formira ~asni sud od uglednih qudi pred kojima }e se razre{iti sukob.
JOJKI]:
Mislite da pred ~asni sud iznesete slu~aj?
BO@ESKI:
Dabome.
48
Radomir Putnik
JOJKI]:
Da vidimo, da li se ~asni sud uop{te bavi takvim sporovima?
JOKSIMOVI]:
Mi, doktore Jojki}u, nemamo prava da pregovaramo o ~asnom sudu, jer nam gospodin Dimitrijevi} za to nije dao mandat.
VULETI]:
[ta }emo onda?
JOJKI]:
Da se sretnemo ponovo sutra uve~e u {est sati, a dotle i vi i mi da razgovaramo: vi sa gospodinom Tomi}em, a mi sa gospodinom Dimitrijevi}em.
Rukovawe, Bo`eski i Vuleti} odlaze. ^im izi|u, u kancelariju iz druge sobe ulazi Dimitrijevi}. DIMITRIJEVI]:
Sve sam ~uo. Radite, gospodo, {ta znate, ja vama poveravam tu stvar, pa kako vi uredite ja }u biti zadovoqan. A da bih vam olak{ao situaciju, ja sam napisao jednu izjavu koju mo`ete dati Tomi}evim poverenicima.
JOKSIMOVI]:
(Uzima hartiju i ~ita) “Ne `ele}i da okrivim nedu`ne, ovim izjavqujem da u svome ~lanku u ”Braniku" nisam hteo da vre|am gospo|u Tomi}ku, nego se moj natpis odnosio na gospodina Ja{u Tomi}a po{to je on kriv. Vlasnik “Branika” Mi{a Dimitrijevi}".
15. U sudnici. JEZDIMIROVI]:
Zbog ~ega je Dimitrijevi} dao tu izjavu?
JOJKI]:
Da bi se razgrani~ilo ko je, u stvari, kriv i na koga se odnose aluzije o pismu.
JEZDIMIROVI]:
A {ta je bilo u {est sati?
JOJKI]:
Ta~no u {est do{li su poverioci.
49
Tucindanska tragedija
16. Kancelarija – uredni{tvo Branika. Prisutni su Bo`eski, Jojki}, Vuleti} i Joksimovi}. JOJKI]:
Gospodin Joksimovi} i ja ovla{}eni smo od strane gospodina Dimitrijevi}a da vam predamo wegovu pismenu izjavu gde izri~ito tvrdi da nije imao nameru da vre|a gospo|u Tomi}ku.
VULETI]:
Mi takvu izjavu ne mo`emo primiti. Gospodin Tomi} insistira da se stvar iznese pred ~asni sud. Ako va{a strana na to ne pristane, onda mi nismo spremno daqe da pregovaramo.
JOKSIMOVI]:
To je ultimatum!
BO@ESKI:
Na{a ovla{}ewa idu dotle, daqe ne.
JOJKI]:
Za ~asni sud, posle ove izjave gospodina Dimitrijevi}a, nema osnove.
VULETI]:
Mi }emo poneti izjavu gospodina Dimitrijevi}a i preda}emo je gospodinu Tomi}u.
JOKSIMOVI]:
Bez prava objavqivawa u “Zastavi”.
VULETI]:
Mi vam takve garancije ne mo`emo dati, ali svakojako }emo nastojati kod Tomi}a da se izjava ne {tampa.
JOJKI]:
Pa onda, gospodo, predla`em da napravimo zapisnik, da u pismenoj formi konstatujemo da se nismo sporazumeli.
BO@ESKI:
Mi smo saglasni. Dajte divit, gospodine Joksimovi}u.
Joksimovi} donosi pero i mastionicu i list hartije. Sva ~etvorica sedaju za sto. Bo`eski po~iwe da pi{e.
50
Radomir Putnik
17. U sudnici. LOBMAJER: JOJKI]:
JEZDIMIROVI]: JOJKI]:
LOBMAJER: JOJKI]:
Tako ste, dakle, napravili zapisnik. Da li znate jo{ ne{to o toj stvari? Da. Tomi}a sam video 31. decembra u To{inoj pivnici, gde je sa vi{e gospode sedeo za stolom. Po{to je to meni bilo neobi~no, istoga dana rekao sam Dimitrijevi}u: “Slu{aj, ja mislim da te onaj vreba, jer nikad ga nisam video kod To{e, a danas je bio, pa kad je video da tebe nema, oti{ao je”. Vi ste, zna~i, oti{li Dimitrijevi}u i rekli mu: “Onaj te vreba”. Za{to? Jer sam za Tomi}a po wegovim na~elima znao da je socijalista, i {to sa, znao da je on u jednoj od svojih pesama uzdizao Veru Sasuli}evu kao }erku... Molim, to ne spada ovamo!
JEZDIMIROVI]:
Ako me gospodin sudija pita, moram da iznesem svoje mi{qewe. Ja sam bio uveren da znam Tomi}eve nazore. I {ta ste iz toga zakqu~ili?
JOJKI]:
Da ga vreba.
JEZDIMIROVI]:
Za{to ga vreba?
JOJKI]:
Svakako zbog one afere.
JEZDIMIROVI]:
Vi ste otuda zakqu~ili da ga vreba da bi ga zlostavqao? To nisam znao. Ja sam samo video da ga vreba.
JOJKI]: LOBMAJER:
Zahvaqujem svedoku. Neka pristupi svedok doktor Milan Bo`eski.
Sudski slu`benik izvodi Jojki}a i uvodi Bo`eskog. JEZDIMIROVI]: BO@ESKI:
Dajte sudu svoje podatke. Doktor Milan Bo`eski, star 33 godine, rodom iz Tisa Sent Miklu{a, pravoslavne vere, o`ewen, advokat u Novom Sadu, oficir u rezervi.
51
Tucindanska tragedija
JEZDIMIROVI]: BO@ESKI:
Ka`ite nam {ta znate o razmirici izme|u Tomi}a i Dimitrijevi}a. Oko polovine decembra izi{la je jedna bro{ura sa naslovom “Prva re~ pred sabor” u kojoj je spomenuto jedno pismo koje bi trebalo da bude sramotno po Tomi}a. Tu anonimnu bro{uru “Branik” je doneo u izvodu. No, u pomenutoj bro{uri nije prvi put pomenuto pismo; “Branik” ga je pre toga vi{e puta spomiwao. Na to je izi{ao u “Zastavi” jedan Tomi}ev ~lanak kao odgovor na bro{uru. U ~lanku je Tomi} tvrdio da ne postoji takvo pismo koje bi ga moglo sramotiti. “Branik” je potom doneo bele{ku da je u uredni{tvu istavqeno to pismo i da ga svako mo`e videti. Kad sam to ~itao, dogovorio sam se sa svojim prijateqem @ivkom Vuleti}em da odemo u uredni{tvo “Branika” i vidimo to pismo. Tamo nam je Joksimovi} rekao da pismo nije u wega, ve} u Dimitrijevi}a i da }emo mo}i da ga pogledamo u dva sata. U dva smo do{li ponovo i Dimitrijevi} nam je pokazao jedno pismo na nema~kom jeziku i bilo je, ako se dobro se}am, od 30. ili 31. oktobra 1884. godine. Kada sam pro~itao pismo, izgledalo mi je kao qubavno; upu}eno je bilo jednom mladom ~oveku. Na kovertu koji nam je Dimitrijevi} pokazao, stajalo je: [andor Petrovi}.
JEZDIMIROVI]:
Rekoste da je pismo pisano na nema~kom?
BO@ESKI:
Jeste.
JEZDIMIROVI]:
(Pokazuje koverat) Pogledajte ovaj koverat i ovo pismo.
BO@ESKI:
To ne}e biti to pismo. Mi smo ~itali neko nema~ko pismo.
LOBMAJER:
Morate dati precizan odgovor: je li pismo bilo na srpskom ili na nema~kom jeziku?
BO@ESKI:
Pa, ne mogu ta~no da ka`em. Ono je na mene na~inilo utisak qubavnog pisma. Pro~itali smo ga obojica. U prvi mah nam je Dimitrijevi} pokazao samo jedan prepis. No, time se nismo zadovoqili, pa smo iskali original.
52
Radomir Putnik
18. U uredni{tvu “Branika”. Dimitrijevi} dr`i u ruci koverat. Bo`eski i Vuleti} stoje pored wega, a za stolom sede Gavra Plav{i} i Milan A. Jovanovi}. BO@ESKI:
Gospodine Dimitrijevi}u, mi smo radi da vidimo original, a ne prepis.
DIMITRIJEVI]:
Molim, gospodo. Ovo je original, ali vas molim da ga ne o{tetite. Evo, tu su gospoda Plav{i} i Jovanovi}, kao moji svedoci da sam vam dao da vidite original pisma.
VULETI]:
(Po{to je pregledao pismo) Ovde nema potpisa. Samo neka manuproprija.
DIMITRIJEVI]:
Docnije }u vam pokazati jo{ neke hartije s tim rukopisom i tako }ete uporediti i znati ko je pismo napisao.
BO@ESKI:
Je li to ono pismo koje ste spomenuli u “Braniku”?
DIMITRIJEVI]:
Da.
BO@ESKI:
Za mene pismo nije validno, jer nema potpisa. Ko zna ko ga je pisao.
DIMITRIJEVI]:
Kasnije }emo o tome, gospodo. Imam dokaze da znam osobu koja je pisala pismo.
BO@ESKI:
Dajte da pro~itam pismo.
Dimitrijevi} daje pismo Bo`eskom. Ovaj ~ita. DIMITRIJEVI]:
Gospodine Vuleti}u, dok gospodin Bo`eski ~ita original, vi mo`ete ~itati prepis.
Dimitrijevi} daje Vuleti}u prepis. PLAV[I]:
A mi, zar da se provodimo dokono? Dajte i nama pismo.
DIMITRIJEVI]:
Vama tako|e mogu dati prepis.
Pru`a po jedan prepis Plav{i}u i Jovanovi}u. Svi ~itaju. BO@ESKI:
Pismo je qubavnog karaktera.
DIMITRIJEVI]:
Za mene – nije. Ono je politi~kog karaktera.
53
Tucindanska tragedija
VULETI]:
Zahvaqujemo.
PLAV[I]:
I qubavnog i politi~kog! I jo{ ima tu pone{to, {to se ne vidi u prvi mah.
BO@ESKI:
Hvala gospodine Dimitrijevi}u. Zbogom.
Vuleti} i Bo`eski izlaze.
19. U sudnici. BO@ESKI:
Mi smo oti{li Tomi}u i saop{tili da smo ~itali pismo. Kazali smo mu sadr`inu pisma, kako pismo nema potpisa, kako se u pismu Tomi}evo ime ne pomiwe i kako ono po wegovu li~nost nije uvredqivo. Na to nas je Tomi} umolio da odemo i upitamo Dimitrijevi}a {ta on misli ko je pisao pismo, i ukoliko bi odgovorio da ga je pisala Tomi}eva `ena, da i{te zadovoq{tinu od wega. Mi smo ponovo oti{li u uredni{tvo “Branika”.
20. U uredni{tvu “Branika”. Prisutni su Bo`eski, Vuleti}, Jovanovi}, Plav{i} i Dimitrijevi}. BO@ESKI:
Gospodine Dimitrijevi}u, mi smo radi da sa vama progovorimo koju re~ nasamo.
DIMITRIJEVI]:
Molim. Izvolite u drugu kancelariju.
Dimitrijevi}, Bo`eski i Vuleti} odlaze u drugu prostoriju. VULETI]:
Gospodine Dimitrijevi}u, koga vi dr`ite za pisca pisma? Vama je, verujem, poznat pisac.
54
DIMITRIJEVI]:
Radomir Putnik
Jeste. Pisac je gospo|a Tomi}ka. (Vadi iz fascikle podsetnice, a iz yepa original pisma) Evo, uporedite molim, rukopis pisma i ove podsetnice koje je pisala gospo|a Tomi}ka. Rukopisa je, nema sumwe, isti.
Upore|uju rukopise. BO@ESKI:
Isti. Gospodine Dimitrijevi}u, znate li kakvu odgovornost preuzimate na sebe time {to pokazujete tu|e pismo? To je uvredqivo.
DIMITRIJEVI]:
Znam {ta radim.
VULETI]:
Onda smo prinu|eni, da u ime gospodina Tomi}a od vas tra`imo zadovoqewe.
Dimitrijevi} sklawa pismo i druge hartije. DIMITRIJEVI]:
Ja }u, gospodo, imenovati svoje svedoke. Ja primam na sebe odgovornost. Obavesti}u vas popodne u ~etiri.
Bo`eski i Vuleti} odlaze. Protok vremena ozna~avamo zatamwewem. Popodne, istoga dana. U uredni{tvu “Branika” prisutni su Bo`eski, Vuleti}, Jojki} i Joksimovi}. BO@ESKI:
Gospodo poverenici, do{li smo da se sporazumemo u pogledu zadovoq{tine koju gospodin Dimitrijevi} duguje gospodinu Tomi}u.
JOJKI]:
Pardon! Zadovoq{tina se daje kada gde ima uvrede. A ovde ne vidim da ima ikakve uvrede.
VULETI]:
Molim, gospodine Jojki}u, uvreda se sastoji u tome {to se jedno privatno pismo javno koristi.
JOKSIMOVI]:
Ni jedan red iz pisma nije javno {tampan.
BO@ESKI:
Ali va{ list je objavio da je pismo slobodno pogledati u uredni{tvu “Branika”. Dakle, ovde se prire|uje izlo`ba pisma.
JOJKI]:
Pismo je pokazano samo vama i gospodinu Vuleti}u i nikome vi{e.
Tucindanska tragedija
55
VULETI]:
Ali, “Branik” je napisao da pismo svako mo`e videti. I vi ste, kao ~asni qudi, du`ni da pismo poka`ete svakome ko bude `eleo da ga vidi.
JOKSIMOVI]:
Pismo nije nikome osim vama dvojici pokazano.
BO@ESKI:
Molim, dok smo Vuleti} i ja ~itali pismo, wega su istovremeno ~itali, ba{ ovde u uredni{tvu, i gospodin Plav{i} i gospodin Jovanovi}.
VULETI]:
Osim toga, mi ne mo`emo da kontroli{emo da li je pismo i drugim osobama davano na ~itawe.
JOKSIMOVI]:
Gospodo, jem~im vam da je “Branik” hteo pokazati samo to kojim se putem dolazilo do uredni~kog mesta u “Zastavi” i ni{ta vi{e.
BO@ESKI:
Ako je to bio ciq gospodina Dimitrijevi}a, onda je trebao da poka`e samo onaj deo pisma koji se na tu stvar odnosi,
JOKSIMOVI]:
Tu ste u pravu. Ja mislim kao i vi. Kao novinar, ja bih umeo da pismo tako ispunktiram, da izostanu privatna mesta.
BO@ESKI:
Da ste tako uradili, onda Tomi} ne bi imao nikakvog razloga da bude kompromitovan.
JOJKI]:
Moli}u, gospodo, najboqe bi bilo da se Tomi} razvede od gospo|e! Ja bih, da sam na wegovom mestu, tako uradio.
VULETI]:
Vi, doktore, ho}ete da na taj na~in izbacite Tomi}a iz politi~kog `ivota. Bez “Zastave”, Tomi} bi bio politi~ki mrtav.
JOJKI]:
Mislim da bi to za Tomi}a bilo dobro. Moja `ena, na primer, kada bi napisala takvo pismo, bila bi momentalno mrtva!
BO@ESKI:
Dakle, do{li smo do pitawa zadovoqewa koje tra`i Tomi}.
56
Radomir Putnik
JOKSIMOVI]:
Mi ne nalazimo da ima uvrede. U pismu se ne spomiwe ime Ja{e Tomi}a. Za nas su stvari jasne.
VULETI]:
Onda preostaje jo{ jedino da se formira ~asni sud i da se wemu prepusti re{avawe pitawa.
JOKSIMOVI]:
Mi nemamo ovla{}ewa da prihvatimo razgovor o ~asnom sudu. Na{ je mandat ograni~en.
JOJKI]:
Osim toga, po{to nema uvrede, nema ni potrebe za zadovoq{tinom i ~asnim sudom.
BO@ESKI:
Onda moramo da sastavimo protokol o ovom razgovoru. Mi }emo taj protokol dati Tomi}u i time je za nas posao zavr{en.
21. U sudnici. ZOMBORI:
Molim svedoka da ka`e kada je obavqen razgovor izme|u Tomi}evih i Dimitrijevi}evih poverenika.
BO@ESKI:
Taj kona~ni razgovor bio je 30. decembra posle podne. Kada smo napravili zapisnik, oti{li smo Vuleti} i ja u uredni{tvo “Zastave”. Tamo smo na{li Tomi}a i predali mu zapisnik.
JEZDIMIROVI]:
Da li vam je poznato da je pismo, po{to je zapisnik {tampan u “Zastavi”, i daqe rasprostirano?
BO@ESKI:
Slu{ao sam o tome. ^uo sam da je gospodin Plav{i}, apotekar, u Gavrilovi}evoj radwi pokazivao pismo.
ZOMBORI:
A kada je to Plav{i} radio?
BO@ESKI:
Dva-tri dana po na{em razgovoru s Dimitrijevi}evim poverenicima.
ZOMBORI:
Jeste li to rekli Tomi}u?
BO@ESKI:
Jesam.
57
Tucindanska tragedija
LOBMAJER:
Zahvaqujem svedoku. Neka sudu pristupi svedok @ivko Vuleti}.
Uobi~ajena procedura izvo|ewa pre|a{weg i dovo|ewa novog svedoka. LOBMAJER:
Izvolite se predstaviti sudu.
VULETI]:
@ivko Vuleti} iz Sokolovca, star 33 godine, o`ewen, otac dvoje dece, pravoslavne vere, saradnik “Zastave”, svr{eni agronom, sudski neporo~an.
LOBMAJER:
Neke stvari sudu jo{ nisu dovoqno obja{wene. Vi ste bili s doktorom Bo`eskim u uredni{tvu “Branika” da pro~itate pismo. Kako je to bilo?
VULETI]:
Dimitrijevi} je iz svojih ruku dao doktoru Bo`eskom original, a meni prepis da ~itam, vaqda zato da ne dangubimo. Ja ne htedoh da ~itam prepis, ve} tako|e original, te rekoh da }u ~ekati dok doktor Bo`eski pro~ita. Kad sam i ja pro~itao original, iz mojih ruku pre ruku Dimitrijevi}evih, do{lo je u ruke Plav{i}u.
LOBMAJER:
Plav{i} je, dakle, bio prisutan?
VULETI]:
Jeste. Dok smo Bo`eski i ja ~itali original, dotle je profesor Jovanovi} ~itao prepis, koji je Dimitrijevi}evom rukom bio ispisan.
LOBMAJER:
Mo`ete li se setiti da li je pismo napisano na srpskom ili nema~kom jeziku?
VULETI]:
Na srpskom.
LOBMAJER:
Vi se, zacelo, se}ate da je pismo na srpskom bilo?
VULETI]:
Zacelo.
LOBMAJER:
Je li bilo potpisa na pismu?
VULETI]:
Nije. Bilo je ne{to {to je trebalo da bude slovo M ili N.
LOBMAJER:
U istrazi, vi ste izjavili {ta u pismu kompromituje. Molim da to navedete.
58
Radomir Putnik
VULETI]:
Ja sam rekao da je to sasvim obi~no qubavno pismo i da se u wemu, pored ostalog, govori i o ure|ewu nekih nov~anih neprilika.
LOBMAJER:
A {ta je bilo uvredqivo?
VULETI]:
Koliko se se}am, govorilo se i o tome da }e jedan tada{wi saradnik “Zastave” biti izabran za profesora u Pan~evu, te da bi prema tome doti~ni, na koga je pismo upravqeno, mogao odmah do}i i primiti uredni{tvo.
LOBMAJER:
Koliko to {to ste rekli kompromituje gospo|u Tomi}?
VULETI]:
Gospoda su shvatila tako, da je na mestu urednika “Zastave” mogao makar ko do}i.
LOBMAJER:
Vi ste bili prisutni kada je Dimitrijevi} rekao da se ono pismo u prepisima rastura?
VULETI]:
Jeste. On je izjavio da zna da se pismo rastura.
LOBMAJER:
Nije rekao u koliko primeraka?
VULETI]:
Rekao je da se pismo nalazi, mo`e biti, u stotinama ruku.
LOBMAJER:
Hvala vam. Neka pristupi svedok Gavra Plav{i}.
Sudski slu`benik izvodi Vuleti}a i uvodi Gavru Plav{i}a. JEZDIMIROVI]:
Recite sudu svoje podatke.
PLAV[I]:
Gavra Plav{i}, imam 40 godina, apotekar u Novom Sadu, o`ewen, sudski nisam ka`wavan.
JEZDIMIROVI]:
Molim da ka`ete {ta znate o nekom pismu koje je bilo u uredni{tvu “Branika”, a o kome se govori da ga je pisala gospo|a Tomi}ka.
PLAV[I]:
Mi smo bili u uredni{tvu.
JEZDIMIROVI]:
Ko je sve bio?
PLAV[I]:
Dimitrijevi}, profesor Jovanovi}, urednik Joksimovi} i ja. Nije potrajalo dugo, kad do|o{e gospodin Vuleti} i doktor Bo`eski i zahteva{e pismo od Dimitrijevi}a. Gospodin Dimitrijevi} izvadio je pismo iz svog
59
Tucindanska tragedija
~ekme`eta i dao ga je doktoru Bo`eskom da ~ita. Kada je Bo`eski pro~itao jedan deo, predao ga je Vuleti}u, a zatim sam ga i ja hteo ~itati, ali sam pro~itao samo tri ~etvrtine jedne strane, pa sam onda pismo ostavio, jer je pismo bilo vrlo ne~itko. Posle su gospoda oti{la, pa onda i mi, i ja znam da je jedan od gospode nama rekao, kad smo izlazili, da se pismo vi{e ne pokazuje. LOBMAJER:
Ko je to rekao?
PLAV[I]:
To ne znam.
LOBMAJER:
Ali koji od gospode?
PLAV[I]:
Ili Dimitrijevi}, ili Jovanovi} ili Joksimovi}.
JEZDIMIROVI]:
Dakle, vi ste pismo ~itali?
PLAV[I]:
Nisam ga celog pro~itao, ve} samo od prve strane, mo`e biti tri ~etvrtine.
JEZDIMIROVI]:
Daqe niste ~itali?
PLAV[I]:
Nisam.
JEZDIMIROVI]:
Zato {to je pismo bilo ne~itko?
PLAV[I]:
Da.
JEZDIMIROVI]:
Znate li {ta o tome da je pismo, pre nego {to ste ga vi ~itali, bilo izlo`eno u uredni{tvu “Branika” i da ga je tu svako mogao ~itati?
PLAV[I]:
Ne znam.
LOBMAJER:
Neki svedoci su kazali da ste pismo vi ~itali.
PLAV[I]:
Ja pismo nikada nisam ~itao.
JEZDIMIROVI]:
Recite je li to ovo pismo?
PLAV[I]:
Na to se ne mogu opomenuti.
LOBMAJER:
Je li pismo pisano na srpskom jeziku?
PLAV[I]:
Jeste.
LOBMAJER:
(Jezdimirovi}u) Pogledajte gospodine kolega, da li je pismo ne~itko?
60
Radomir Putnik
JEZDIMIROVI]:
Nije. Mo`e se vrlo lepo ~itati.
LOBMAJER:
Gospodin sudija ka`e da se pismo mo`e vrlo lepo ~itati. Mo`e biti da ste vi neki drugi razlog imali, da samo prvu stranu ili jedan deo pisma ~itate? Koliko ja poznajem slova, pismo je ~itko.
PLAV[I]:
I ja sam hteo da doznam sadr`aj, no te{ko mi je palo da ~itam, za mene je to te`ak rukopis.
JEZDIMIROVI]:
Poznato je da apotekari umeju boqe da ~itaju te{ke rukopise od drugih.
PLAV[I]:
Mo`e biti. Ja sam nau~io da ~itam doktorske rukopise. Ovaj rukopis nije doktorski.
LOBMAJER:
Vi velite da niste pismo celo ~itali. Ovde ima svedoka koji tvrde da ste vi celo pismo pro~itali.
PLAV[I]:
Ja opet ka`em da ga nisam celog pro~itao.
JEZDIMIROVI]:
Recite, niste li o pismu nekome docnije govorili?
PLAV[I]:
Kad se u razgovoru u varo{i o tome govorilo i ja sam o tome pri~ao, kao {to se uop{te onda o tome govorilo.
JEZDIMIROVI]:
Niste li vi i u du}anu Gavrilovi}a govorili o pismu?
PLAV[I]:
Ako se o toj stvari govorilo, jesam.
LOBMAJER:
Jeste li vi o pismu govorili, a naro~ito jeste li u Gavrilovi}evom du}anu o pismu govorili?
PLAV[I]:
Jeste, ja sam govorio.
JEZDIMIROVI]:
[ta ste govorili?
PLAV[I]:
[ta sam od druge gospode u varo{i ~uo, to sam govorio.
JEZDIMIROVI]:
Dakle, {ta je to bilo {to ste od druge gospode ~uli?
61
Tucindanska tragedija
PLAV[I]:
Da je pismo pisala gospo|a Tomi}ka nekome Petrovi}u, a {to se ti~e sadr`ine, govorio sam ono {to se po varo{i o tome govorilo.
JEZDIMIROVI]:
Dakle, ne o onom {to ste sami ~itali, ve} o onom {to ste ~uli?
PLAV[I]:
Ta ja to pismo nisam ni ~itao.
LOBMAJER:
Ba{ zato. Vi znate o pismu samo toliko koliko ste ~uli da se u varo{i govori?
PLAV[I]:
Jeste.
JEZDIMIROVI]:
Ne se}ate se od koga ste saznali sadr`aj pisma?
PLAV[I]:
Ne se}am se.
JEZDIMIROVI]:
(Tomi}u) Imate li vi kakvo pitawe za svedoka?
TOMI]:
Svedok sam sebe pobija, te zbog toga molim da se pro~ita prva ta~ka wegove izjave pred istra`nim sudijom. Se}am se, on je tada rekao da pismo nikad nije imao u rukama, da ga nikad nije video, da je izi{ao iz uredni{tva kada su do{li Bo`eski i Vuleti}. Sada izjavquje druga~ije.
LOBMAJER:
Vi ste tada rekli da pismo niste pro~itali. Sada mewate iskaz, velite da ste tri ~etvrtine prve strane pro~itali.
PLAV[I]:
Jeste, to sam i istra`nom sudiji rekao.
LOBMAJER:
Niste, to nije istina. Rekli ste da vas se to sve nije ticalo i da ste izi{li iz prostorija uredni{tva “Branika” kada su do{li Bo`eski i Vuleti}.
TOMI]:
Svedok mewa iskaz utoliko {to sada ne tvrdi da je oti{ao; naprotiv, ostao je tamo. Kada treba da se vidi da li je pismo ~itao, svedok ka`e “Nisam”, a kada treba Dimitrijevi}a pravdati, on veli “Pismo se vi{e ne}e ~itati”.
LOBMAJER:
[ta je istina?
PLAV[I]:
Ovo {to sada ka`em, jer sam i u istrazi isto rekao.
62
Radomir Putnik
JEZDIMIROVI]:
Da se vratimo va{em govoru o pismu. Vi velite da ste vi{e puta govorili o pismu u dru{tvu.
PLAV[I]:
Pa, u dru{tvu se obi~no razgovara...
JEZDIMIROVI]:
Dobro, dakle, u dru{tvu. U kome dru{tvu, to }ete se setiti?
PLAV[I]:
Ne se}am se.
JEZDIMIROVI]:
Kad vi ka`ete da ste do{li u jedno dru{tvo i tu o tome razgovarali – jedno se dru{tvo sastoji najmawe od {est do deset osoba – pretpostavqam da ste poznavali bar jednu osobu iz dru{tva?
PLAV[I]:
Ima mnogo dru{tava.
JEZDIMIROVI]:
(Iznerviran) Dobro, ima mnogo dru{tava, u vrlo mnogo dru{tava ima i vrlo mnogo osoba! To }ete zacelo mo}i da spomenete imenom bar jednu osobu! Imenujte jednu osobu!
PLAV[I]:
Ja se nisam s jednom osobom razgovarao, nego sam slu{ao.
JEZDIMIROVI]:
Dakle, koja je osoba govorila kada ste vi slu{ali?
PLAV[I]:
Ne se}am se li~nosti.
LOBMAJER:
Svedok }e morati da se zakune na svoj iskaz. Svedok je slobodan. Neka pristupi svedok Sava Stojkovi}.
Sudski slu`benik izvodi Plav{i}a i uvodi Stojkovi}a. LOBMAJER:
Dajte podatke sudu.
STOJKOVI]:
Sava Stojkovi}, ~izmar, pravoslavne vere, o`ewen, imam 40 godina.
LOBMAJER:
Ispri~ajte sudu sve {to znate o pismu.
STOJKOVI]:
Je l mogu sve od po~etka?
63
Tucindanska tragedija
LOBMAJER:
Mo`ete.
STOJKOVI]:
Prvi put sam ~uo za pismo u Kamenici, gde je profesor Jovanovi} pri~ao {kandalozne stvari o pismu koje be{~asti Tomi}a. Drugi put sam ~uo na sala{u kod doktora Ilije Vu~eti}a. I Vu~eti} i wegova gospo|a su pri~ali da su videli pismo koje ru`no govori o Tomi}u. Tre}i put je bilo u du}anu kod gospodina Gavrilovi}a. Tamo je gospodin Plav{i} sadr`inu ispripovedao. Gavrilovi} je onda rekao da u pismu “ima i mnogo {ta drugo bezobrazno i gadno, {to se ne da izgovoriti”.
JEZDIMIROVI]:
Vi, dakle, sadr`inu pisma znate samo po tome {to ste ~uli od drugih? Sami niste ~itali?
STOJKOVI]:
Nisam. Ja sam oti{ao kod Ja{e i rekao mu za to. On se uzbudio i sav razjaren je rekao: “Ti bezobraznici napali su me kao vuci!”
LOBMAJER:
Vi ste u istrazi rekli da vam je Tomi} kazao: “Ti qudi }e me upropastiti”. Objasnite to malo bli`e.
STOJKOVI]:
To je bilo jedan dan pre nesre}e. Tomi} je svratio sa Vuleti}em u moj du}an i tada je to rekao.
JEZDIMIROVI]:
A vi, da li ste se vi zanimali za sadr`aj pisma?
STOJKOVI]:
Ne mnogo, jer su u pitawu stvari koje je pisala `enskiwa, a ~im se u politiku upletu `enskiwe, to ne mo`e vaqati.
LOBMAJER:
Hvala vam. Svedok je slobodan.
Sudski slu`benik izvodi Stojkovi}a. LOBMAJER:
Molim dr`avnog tu`ioca da stavi predlog u pogledu zakletve svedoka.
POPOVI]:
Predla`em da se svi svedoci zakunu. Ne nalazim me|u wima ni jednoga protiv koga bih imao prigovora.
64
Radomir Putnik
TOMI]:
Slavni sude! Ja molim da se Joksimovi} i Plav{i} ne pripuste zakliwawu. Ho}u to ukratko da obrazlo`im. Ja sam nekada radio s Joksimovi}em, no posle smo se razi{li, tako da nismo jedan drugog pozdravqali niti jedan s drugim govorili. On je postao moj neprijateq. Pitam sud, mo`e li neprijateq, kada se ti~e wegovog neprijateqa, da govori istinu? Odgovaram: mo`e – ako je kavaqer u potpunom smislu, ako je ~ovek ~astan od glave do pete. Ovde sada nastaje pitawe za sud, da li je Joksimovi} ~astan ~ovek; wegov list – list u kome je on glavni urednik, pravi izlo`bu devoja~kog qubavnog pisma. To jo{ nije zabele`eno u na{oj dr`avi, nije zabele`eno u Evropi. (Pauza) [to se ti~e gospodina Plav{i}a, i za wega mogu re}i isto. Pokazalo se da je pismo, ako ne pismeno, a ono usmeno raznosio, a to je svejedno.
LOBMAJER:
Sud odlu~uje da se zakunu svi svedoci, po{to navedeni razlozi optu`enog nemaju dovoqnu te`inu. Ali, sud odlu~uje da jo{ jednom saslu{a gospo|u Dimitrijevi}, o pismu.
Sudski slu`benik uvodi Anu Dimitrijevi}. LOBMAJER:
Gospo|o Dimitrijevi}, sud `eli da vam postavi jo{ neka pitawa.
DIMITRIJEVI]KA:
Molim.
LOBMAJER:
Recite nam, kako je pismo do{lo u ruke va{ega mu`a?
DIMITRIJEVI]KA:
Na{la sam ga me|u hartijama, a kako je do{lo do wega, to ne znam.
LOBMAJER:
Zahvaqujem svedoku. Zavr{ili smo sa saslu{avawem svedoka. Molim tu`ioca da podnese optu`bu.
Ana Dimitrijevi} odlazi.
Tucindanska tragedija
POPOVI]:
65
4. januara ove godine, uboden je no`em Mi{a Dimitrijevi} na peronu `elezni~ke stanice. Ubrzo je umro. Ja{a Tomi}, koji je po~inio delo, uhva}en je na licu mesta. Svoj ~in nije poricao, nije ga ni `eleo poricati, jer ga je u~inio javno i to je u istrazi i priznao. Ja{a Tomi} je i pred istra`nim sudijom i pred sudom priznao da je delo smislio, s odlu~nom namerom i da ga je izvr{io. Priznao je da je izme|u wega i Dimitrijevi}a ovladao neprijateqski odnos i to stoga {to je bila re~ o nekom pismu koje Tomi}a be{~asti, usled ~ega je poslao Dimitrijevi}u svoje svedoke koji su se uverili da pismo ne sadr`i u sebi ni{ta {to bi po Tomi}a bilo obe{~a{}uju}e, ve} bi takvo bilo po wegovu `enu. Pismo je pisala wegova `ena dok je bila devojka, a ono sadr`i, po Tomi}evom mi{qewu, takve stvari koje su u stawu da poru{e wegovu porodi~nu sre}u i ~ast. Usled toga je bio tako ogor~en da je zakqu~io da Dimitrijevi}a ubije, po{to tra`eno zadovoqewe od Dimitrijevi}a nije dobio. Da li ovde ima umorstva ka`wivog po paragrafu 278 Kaznenog zakonika? Ima! Za umorstvo se tra`i osim `rtve, i unapred smi{qena namera. Da je optu`eni unapred smislio svoju nameru, to ne mo`e da podlegne sumwi. Jer kada se ko ~etiri dana bori sa sobom, uzima no`, baca ga, opet uzima i opet ga baca, naposletku uzima tre}i no` s kojim ~etiri dana ostaje i smi{qa odluku da ubije – tu o premeditaciji ne mo`e biti sumwe. Da je optu`eni bio uzbu|en, to je izvesno. I kod sitnije stvari se doga|a, na primer pred izla`ewe u javnost, da ~ovekom ovlada uzbu|ewe. Ovde je u pitawu da li se sa psiholo{kog oni uzroci koji su tu`enoga rukovodili, mogu smatrati kao olak{avaju}i. S te strane moram izre}i `aqewe {to sud nije pro~itao sve bro{ure i ~lanke koje sam ja podneo. Jer, iz wih bi se videlo ko je otpo~eo javnu politi~ku borbu, videlo bi se da je `ena tu`enoga, gospo|a Milica Tomi}, napala u jednoj bro{uri Dimitrijevi}a, te je gledala da ga omalova`i i baci u blato. Daqe, govorila je da je Dimitrijevi} izneverio stranku te da se politi~ki kompromitovao. (Pauza) Po{tovani sude! Pri preslu{avawu optu`enog, pokazalo se da je on ve{t, o{trouman ~ovek, mo`e biti genijalan. Zato je i udesio svoje istupawe tako da se poveruje da je branio ~ast svoje `ene. To nije ta~no i to se vidi iz
66
Radomir Putnik
pisma, gde Milica Mileti}eva, tada jo{ devojkom, uz svoju ruku nudi i uredni{tvo “Zastave” jednom ~oveku. Duzzzno po{tovawe prema li~nosti zzzenskiwe traje i mozzze trajati samo donde, dok zzzenskiwa izi|e iz te sfere i po~ne raspravqati dru{tvena pitawa, {to ne spada u wen poziv, ona sama napu{ta {tit koji je ~uva, sama se izlazzze tome da se wen protivnik posluzzzi istim oruzzzjem. A gde je povreda ~asti Milice Tomi}? Ma koliko je trazzzio, ne mogu da je na|em. Jer na sudu nije dokazano da je pismo prepisivano i u prepisima rasturano. Pa ni svedoci nisu o tome ni{ta svedo~ili. Iskaz sviju wih mozzze se svesti na razgovor jednog brbqivca koji je slu~ajno bio onde kad su bili i Tomi}evi svedoci i koji se na{ao da o tome govori. A da je osim toga iko drugi video to pismo, da je ono rasprostirano, za to nema dokaza. (Pauza) Po{to za optuzzzenoga nema olak{avaju}ih okolnosti, ja ostajem pri optuzzzbi koju sam na osnovu paragrafa 278 Krivi~nog zakona protiv wega podneo. Molim da ga sud proglasi krivim za umorstvo i da primeni kaznu nazna~enu u tome paragrafu. Jednom re~i, molim da se zakon najstrozzze primeni. LOBMAJER:
Pozivam branioca da uzme re~.
ZOMBORI:
Slavni sude! Paragraf 278 Krivi~nog zakona veli: “Ko ubije ~oveka u nameri napred smi{qenoj, ~ini umorstvo i ima se kazniti smr}u”. Do sada, me|utim, ni u nas ni u Evropi, niko nije uspeo da defini{e {ta je to unapred smi{qena namera, gde ona otpo~iwe, kako se razvija i kada se ima smatrati za izvr{enu. Koliko je god zakonodavnih tela, koliko je god pisaca zakona, svi su obi{li re{ewe ovog pitawa. Pitam se, slavni sude, je li mogu}no olako re{iti to pitawe, odnosno, nalaze li se svi uslovi slobodne odluke u slu~aju mog klijenta? Ne osu|ujmo ~oveka zbog wegovih verskih i politi~kih ube|ewa. Posedovati ube|ewe ne zna~i istovremeno i ~initi krivi~no delo. Dokazano je da je Tomi} ~ovek ~vrstih moralnih na~ela. Tako|e i politi~kih. Kada su wegovi politi~ki protivnici poku{ali da mu na{kode, nai{li su na otpor i nisu mu mogli ni{ta. [ta im je preostalo? Da na|u mesto gde bi Tomi}a mogli raniti, sve do srca. I to mesto su na{li. Napali su Ja{u Tomi}a preko napada na wegovu suprugu, izlo`iv{i javnoj poruzi pismo koje je
Tucindanska tragedija
67
ona napisala jo{ kada Ja{u Tomi}a nije ni poznavala. Na taj na~in hteli su da ponize ~oveka koji je svim `arom svoje du{e qubio odanu suprugu, `enu koja mu je u najte`oj borbi bila veran drug i prijateq. Presko~i}u sve ono {to je Tomi} tada nastojao da uradi, i poziv na dvoboj i tra`ewe da spor re{i ~asni sud, osvrnu}u se na nametqivce koji su se pona{ali kako ne dolikuje ~estitim qudima. Oni su tu|e pismo ~itali, {tavi{e, o wemu po varo{i pri~ali i, razume se, dodavali pismu i ono ~ega u wemu nema. Pa kad su bili toliko slabi da ~itaju tu|e pismo, neka budu tako hrabri da to i priznaju. Ali, {ta je Tomi} znao raditi? Bio je u groznici, uzbu|ewu, jer je video da du{mani ne napadaju wega, nego wegovu porodi~nu sre}u i da ho}e da ga rastave od `ene. To su i hteli. Hteli su da mu oduzmu jedinu potporu, wegovu odanu `enu, a samim tim da ga istisnu iz uredni{tva “Zastave”! To je bio wihov ciq, da tako likvidiraju Tomi}a kao politi~ku li~nost! Sve je to Tomi} video i poku{ao je svim sredstvima koja su mu stajala na raspolagawu da stvar re{i mirnim putem. Poslu{ao je gospodina Jovanovi}a, velikog srpskog pesnika, bacio je no`. Hteo je da se spor okon~a. Ali wegovi protivnici nisu to hteli. Optu`eni se neprekidno nalazio pod lavinom uvreda i spletaka. Qudski ose}aji su nepouzdani. Ali, svako }e dopustiti, da kad ko di`e no` da osveti sramotu nanesenu svojoj `eni te ubije ~oveka koji je be{~asti, da taj prirodni poriv treba po{tovati. Priroda je tako udesila. Zbog toga smatram da u slu`aju optu`enoga Tomi}a, treba primeniti olak{avaju}e okolnosti iz paragrafa 91 i 92 Krivi~nog zakona. Osim toga, u istom Krivi~nom zakonu stoji i paragraf sedamdeset sedmi koji svakome osigurava pravo da ako ma kojem ~lanu porodice budu dovedeni u opasnost zdravqe ili `ivot, da to mo`e silom odbiti, te ako u~ini zlo~in to mu se ne}e ra~unati. Ja slavnom sudu skre}em pa`wu i na taj paragraf, mole}i da se on primeni na Ja{u Tomi}a. (Pauza) Zavr{i}u re~ molbom slavnom sudu, da uzme u obzir da je Ja{a Tomi} neporo~an ~ovek, ozbiqan porodi~ni ~ovek s ugledom u javnosti, ne samo u Novom Sadu, ve} i {irom na{e dr`ave. On je `rtva ose}awa odgovornosti i ose}aja da mora da odbrani ~ast svoje `ene. On po cenu svog
68
Radomir Putnik
`ivota nije mogao da zanemari obavezu da brani ~ast svoje supruge. Ko tako postupa, wemu je du{a ~ista. Ovaj se ~ovek ne mo`e smatrati ubicom! LOBMAJER:
Ima li tu`ilac {ta da odgovori?
POPOVI]:
Molim! Branilac je zaobi{ao jednu temu koju ja sada ho}u da istaknem, smatraju}i da je podsticaj za ubistvo optu`eni na{ao u socijalisti~kim idejama. Da je sud pro~itao spise koje je optu`eni pisao godinama, video bi da se on zala`e za socijalisti~ke ideje. Za mene, socijalizam, ako je u dru{tvu s nihilizmom, on je poguban, to je |avo koji dru{tvo u korenu podriva. No` u ruku optu`enome dale su wegove ideje. Optu`eni je, dakle, ubijao po kwizi. (Pauza) Nije dokazano i ja ne priznajem da je tu`eni usled napadawa na ~ast wegove `ene do{ao u afekat. Dopu{tam da neko radi ~asti svoje `ene plane, da sko~i na uvredioca i ugu{i ga. Ali da ko mo`e zrelo promi{qati po planu i izvesti umorstvo i da je u afektu, to ne priznajem. (Pauza) Ja se u svemu pridr`avam svoje optu`be i molim da se u tome smislu donese presuda.
LOBMAJER:
Ima li branilac jo{ {ta da doda?
ZOMBORI:
Dr`avni tu`ilac razla`e pitawe kako uzrok delu nije bila uvre|ena `enina ~ast, nego uzrok tra`i u socijalizmu i nihilizmu. Ja opet tvrdim da socijalizam i nihilizam nemaju nikakve veze sa delom. Hteo sam da doka`em da na optu`eni~koj klupi sedi pravednik zbog u~iwenog vite{kog dela! Ja ga nisam veli~ao i obasjavao pozori{nom svetlo{}u. Mi smo ozbiqni qudi i skupili smo se ovde da prosudimo jedno ozbiqno delo. Moje je stanovi{te da je u delu bilo afekta, da nije bilo premeditacije i molim sud da u tome smislu donese presudu.
LOBMAJER:
Optu`eni, da li vi `elite da govorite?
TOMI]:
Molim.
LOBMAJER:
Govorite. Ali vas opomiwem da se manete politike i iznesete samo ono {to se odnosi na va{u odbranu.
TOMI]:
Slavni sude! Vrlo je malo qudi koji su se pre svoje smrti proslavili. Gospodin dr`avni tu`ilac ulo`io je danas
Tucindanska tragedija
69
veliki trud da mene bar u nekom smislu jo{ pre moje smrti proslavi. Po{to je tu`ilac zahtevao da mi se po paragrafu 278 najstro`e sudi, dakle, po{to je za mene najpre zahtevao ve{ala, na podno`ju ve{ala baca mi re~: “To je, mo`e biti, genijalan ~ovek”. Kompliment dr`avnog tu`ioca odbijam, jer bez te jedne re~i “optu`eni je genijalan”, optu`ba uop{te ne bi bila ni mogu}na. Da je dr`avni tu`ilac rekao: Ovaj je ~ovek r|av, skroz r|av, pokvaren! – qudi bi se pitali: “Taj ~ovek je hteo jednu stvar ~asti ~asnim putem da re{i, on je tra`io ~asni sud” – pa kako se to sla`e s pokvareno{}u toga ~oveka? I tu se seti gospodin tu`ilac jedne re~i – “genijalan”, jer tom re~i mo`e da opravda sve i da ka`e kako je sve {to sam preduzimao – tra`io dvoboj, tra`io ~asni sud – promi{qena genijalnost, jer sam po kwizi ubijao! A {ta da ka`em o optu`bi da sam socijalista? Socijalista u r|avom smislu, kako se danas upotrebqava ta re~, ja nisam. Oni koji optu`uju socijaliste, ka`u: “To je socijalista, to je nihilista! On ho}e da deli, ne priznaje porodicu!” Ba{ ti qudi koji mene optu`uju hteli su moj brak da razru{e, a ja, koga optu`uju da je socijalista, branio sam taj brak, najposle, i no`em! (Pauza) Za svakog ~oveka ima neke granice, dokle mo`e da se uzdr`i. Kada se pre|e ta granica, ~oveku se zacrni pred o~ima. To je stawe u kome je ~ovek izgubqen. Niko ko poznaje qudsku prirodu ne}e se usuditi da ka`e: “Kod mene to stawe nikada ne}e nastupiti”. A kod mene, Ja{e Tomi}a, to stawe je bilo nastupilo. Ja o svome delu ne mogu objektivno da sudim, ali ~ini mi se da nisam tako lako kao omot slame planuo, ve} da sam do krajwe granice snosio sve ono {to po{ten ~ovek mo`e podnositi. Mene su moji protivnici, mirno, smi{qeno, doveli u takvo du{evno stawe, da sam bio prinu|en, ponavqam, prinu|en da u~inim neko o~ajni~ko delo. Moji su protivnici o~ekivali da to delo u~inim u svojoj ku}i, ali da }u potegnuti no` na grudi svoga protivnika koji je uzeo na sebe svu odgovornost za uvredu koju nanosi mojoj `eni – to nisu o~ekivali. Da }u ne{to u~initi, to su pretpostavqali. Neka o mrtvima bude re~eno sve najlep{e, ali ostaje ~iwenica da je kod Dimitrijevi}a na|en engleski bokser u yepu. Neka policajci uporede kakve su mogu}nosti upotrebe boksera i no`a koji sam ja koristio. Vide}e se
70
Radomir Putnik
da je bokser daleko opasnije oru`je. (Pauza) Pitam slavni sude, za{to je moj nesre}ni protivnik umro? Je li `eleo da umre? Nije – ja sam ga na to primorao. A za{to sam ga ubio? Jesam li ja voleo da ubijem? Zar je lako ubiti ~oveka? Nije; on me je na to primorao. On je mene primorao da ga ubijem, a ja wega da umre! Dva su meseca pro{la od onog stra{nog dana, a mo`da i vi{e, a ja se pitam i istovremeno priznajem: ne znam ni dan danas {ta je trebalo da uradim! Dok je trajao taj pritisak na mene i moju `enu, ~esto sam dolazio no}u i posmatrao je dok spava. Kao da sam ~uo glas koji veli: “Ta {ta je ova nesre}na `ena u~inila tome ~oveku?” U celom wenom `ivotu nizala se samo nesre}a za nesre}om. Kad su je kao devojku od 17 godina doveli iz zavoda, odveli su joj oca u tamnicu na pet godina. Ona poma`e ocu, brine o vaspitavawu svoga malog brata, ona neguje godinu dana svoga bolesnog oca, a kad mi docnije postade `ena, i kada mene odvedo{e u tamnicu, polazi ona sa mnom i provodi kao rob od jutra do mraka svaki dan me|u onim zidinama. I tu `enu koja mi je bila verna i po{tena, hteli su oni da je ja izobli~im! Mo`da ima qudi koji bi to mogli ~initi. Ja, pak, to nisam mogao, morao sam da branim wenu dobrotu i wenu ~ast. Tako je do{lo do Tucindanske tragedije! Slavni sude. Ja koji nisam pravnik, vidim jedan pravni apsurd. Da sam izvr{io delo onoga dana kad je pismo izlo`eno, gospodin tu`ilac bi me optu`io samo po ta~ki 21, gde se predvi|a daleko lak{a kazna. Ne mogu da razumem, gospodo sudije, da }u sada biti stro`e ka`wen zato {to sam poku{ao sve, ama ba{ sve da u~inim {to jedan ~ovek mo`e u~initi, da spre~im nesre}u! Po mom mi{qewu, a to je rekao i moj branilac, moj ~in je delo samoodbrane. Napadne li me ko, da mi otme novac, mogu taj svoj novac s no`em u ruci braniti, a kada ko ho}e ~ast moje ku}e da napadne, ne smem to ~initi! Razum mi veli: “Svaki po{ten ~ovek na tvome mestu u~inio bi to isto”. Znam da je moj ~in unesre}io mnogo qudi. Iskreno `alim wegovog oca i moju nesre}nu mater; `alim wegovu i moju porodicu, `alim za izgubqenom sre}om. Slavni sude! Ho}u da zavr{im. Ja sam imao dobro vaspitawe; koliko znam, ja sam prvi iz istorije moje porodice koji odgovara zbog zlo~ina. I ako budem osu|en, a nadam se da ne}u, zna}u da sam pao kao `rtva jednog mu~kog napada, a zna}u i to da
71
Tucindanska tragedija
bih danas bio mnogo sre}niji i zadovoqniji da sam samo malo mawe ~asti u sebi ose}ao. Otac mi uvek govora{e: “@ivot za ~ast!” Da me je ~emu drugom u~io, ne bih danas stajao ovde. Blago wemu {to nije do~ekao ovaj dan. Na wega se ne qutim, on me je samo dobru u~io. [to mi je u `ilama tekla krv, a ne za{e}erena voda, {to ne mogoh biti an|eo, nije on kriv. (Pauza) Slavni sude, sasvim mirno o~ekujem presudu, a kakva god ta presuda bila – ja }u je kao ~ovek umeti da podnesem. LOBMAJER:
Sud se povla~i na ve}awe.
Dok sudije izlaze iz sudnice, pored Ja{e Tomi}a prolaze svedoci doga|aja.
22. U sudnici, uobi~ajena atmosfera. Prisutni su svi u~esnici i svedoci doga|aja, osim, razume se, Mi{e Dimitrijevi}a. U sudnicu ulaze sudije. LOBMAJER:
U ime wegovog veli~anstva kraqa! Presuda broj 624/B. Novosadski sudbeni sto, kao kaznena vlast, u kaznenoj parnici radi zlo~ina umorstva tu`enoga Ja{e Tomi}a, doneo je, po odr`anoj javnoj kona~noj raspravi i po saslu{awu kraqevskog javnog tu`ioca ovu presudu! Ja{a Tomi} iz Vr{ca, star 34 godine, pravoslavne vere, o`ewen, bez dece, urednik novina, osu|en bio radi {tamparskog prestupa na tri meseca dr`avnog zatvora, bez imawa, novosadski stanovnik, u pritvoru, progla{uje se radi umorstva, izvr{ena na Mi{i Dimitrijevi}u, po paragrafu 278 Krivi~nog zakona za kriva i osu|uje se radi toga u smislu re~enog paragrafa uz primenu paragrafa 91 druge ta~ke Krivi~nog zakona na do`ivotnu tamnicu, a ukoliko bi ova u smislu paragrafa 289 Krivi~nog zakona ukinuta bila, na gubqewe politi~kog prava za 10. godina. Du`an je ujedno za kazneni postupak platiti 45 forinti i 60 filera parni~kih tro{kova pod teretom svrhe za 15 dana po pravosna`nosti presude kraqevskom eraru. O{te}eni Dimitrije Dimitrijevi} upu}uje se sa svojim zahtevom od{tete na put civilne parnice.
72
Radomir Putnik
U publici `agor, galama. Milica jedva stoji, pla~e. Zmaj je uz wu. PLAV[I]:
@iveo sud!
LOBMAJER:
Protiv ove danas obnarodovane presude, mo`e tu`eni, dr`avni tu`ilac, kao i Dimitrije Dimitrijevi} – ovaj posledwi u pogledu od{tete – `albu prijaviti. Presuda je zapisana na sednici kraqevog sudbenog stola u Novom Sadu, dana 13. marta 1890. godine.
Ja{a Tomi} stoji, mirno podnosi ~itawe presude. Dok se svetlosni snop polako su`ava na Ja{ino lice, iz tame dopire glas. GLAS:
Ugarska kraqevska kurija, na tre}em su|ewu u Budimpe{ti, izmenila je sve do tada izre~ene presude i smawila Ja{i Tomi}u kaznu na 6. godina robije.
KRAJ