Draginja Adamović - U Vreme Odsutno

Draginja Adamović U VREME ODSUTNO

1

BIBLIOTEKA B R A Z D E 7

Urednik Dimitrije Tadić

Recenzenti Sveta Lukić Dragica Sretenović

Naslovna strana Fragmentovana antropomorfna figurina, stariji neolit, Divostin. Arheološka zbirka Narodnog muzeja u Kragujevcu

2

DRGINJA ADAMOVIĆ

U VREME ODSUTNO

кб 1987.

3

4

“Mrtvi se vratiše u Rim, ne našavši ono što su tražili. Moljahu me da ih pustim, i tako započe moje učenje.“ K. G. Jung

5

6

U vazduhu krilata košulja U mislima platno nevezano Pred nama prkosna i hladna Duboka voda U vodi ovovremena sfinga Na prastari način pokušava Da proguta sliku haosa Na zemlji groblju Mrvi Hodočasnici večeraju Destilisanu energiju

7

8

pod staklom vulkana

9

10

1. Ležao sam zakopan u pesku I mislio na četiri stopala Na obali su sedeli mrtvi ljudi Žvakao sam hranu koju oni žvaću Hranu bez ukusa Dve ruke su iznele zemljanu činiju Pošao sam da ih zaustavim Dodirnem Vratim Nisam uspeo Činija je pala ispred mojih nogu I preobrazila se u bezbroj činija

11

2. Čovek ribljih očiju Pratio je svaki moj korak A tamo iza uzanih kapija Gorela je sveća u slavu ničeg

3. Lađa spuštenih jedara Ulazi u noć U lađi haos i krici Jedan odžak se zadimi

12

4. Žena modrih očiju Stavlja pogaču pod sač Je li to golgota Pitaju usta iza crnog zida U vazduhu drhti raspeti zvuk

5. Na kraju naših šuma Veliki lovac nišani otkucaje Moga srca Na kamenoj ploči zeleni mravi Mrve istoriju jedne zamišljenosti

13

14

srce divljine

15

16

RATNIK I SENKA Gospode Nestalo je mojih suza Bistrih jezera Mrtvačke glave zure u nebo Izbezumljeni ratnik viče U izduženo uvo senke Bele ptice izleću iz gnezda Njenog srca Pod zamasima krila on pada

17

* *

*

Često se vraćam tamo Gde je sve iskonski čisto Gde su muževi gorostasni Sa prsima širokim I srcem u kome su njive Visoke od roda Na toj njivi meka trava raste I tu Mala žena mirno spava

18

* *

*

Žednija od tvoje žeđi Ispod noža slepe mržnje Slila sam se u tebe Kap po kap Srce divljine Gledaš me krvavim očima A raskinuo bi zubima Onoga ko bi me U tebi povredio

19

* *

*

Znaš li kako se zove jezero Iza sedam oblaka U kome se duša kupa kada je obgrle Tamne noći Znaš li gde je pučina Sa koje te mogu ugledati Ako se živa iz nje iznesem

20

* *

*

Ne proklinji me što jesam ono što nisam Nalaziš me dok me gubiš Ne veličaj me jer nisam što jesam Stići me ne možeš Voda sam iznikla iz Sunca Zemlja i vatra prokletstvo su moje

21

* *

*

Kad zamru zvuci i zgasnu svetla Te vidici postanu neprozirna tišina Ostaću sa tvojim zemljanim licem Pred večnom ravnodušnošću

22

u ponovljenom danu

23

24

ČUDNA PRELJA Kada k njoj idem Rukama maglu razmičem Reka preda mnom pređu valja Na večnoj obali sedi Čudna prelja Tu pod njenim prstima Život se raspreda Prepadnem se od sličnosti Koje viđam svakog dana Htedoh radost sa njom da podelim Kad opet U bolu ostajem sama Odblesak dragog mi duha Jedina je nit Od koje ne strepim

25

DUH Gladan sebe U snu Svoju glad jede Na kamenu njenih kostiju Sit zaspi

26

* *

*

Ponekad se preda mnom svaka zbilja ukloni Tada vidim kako ukletnik svoju dragu dušu traži dok ostali misle da on neku ribu lovi

27

* *

*

Ruke potonulog uma Jure senku po tavanici Listaju stranice sveta Neko je bacio prsten Na pod zamki užasa Neko je kriknuo Rulja je razvukla usne Zubi su joj ostali Iscereni u noći

28

* *

*

O strpljiva Zakorači u noć U napukli san praznih ulica U dom ispod oblaka Da saberem misli U pepelu tvojih tragova Do sunčevog izlaska Da naslikam more na čijem dnu Leže čunovi od zlata U ponovljenom danu Pomešaće se juče i sutra U gradskom liku Umornom od života

29

* *

*

Smiraj tuge će u daljinama da okonča svoj početak i kraj. Na ovom svetu prkositi ništarijama, koje mnogi veličaju, nije nimalo ugodna stvar. Znati da si ovde kratko vreme i da si sputan da proživiš svoj jedini san – tuga te sveg ispara. Smiraj vidiš u zalasku sunca, ali se u duši to ne ponavlja. Ti postaješ žrtva noći kada aveti dana, u iskidanom snu, izvode bestidne laži. Zatvaraš oči; utehu tražiš u smrti; dok spavaš dubokim snom nad tobom se cere aveti dana i nadmeću u svojoj bestidnosti. Nadmećite se samo! Ja vas više ne čujem: na onim daljinama moja duša se odmara.

30

cvet plamena

31

32

* *

*

Da mi je na domaku oka To toplo polje gde misli šetaju gole Tajno bih ga opkolila Ništa mu nažao ne bih učinila Samo bih slobodu njegovu U stih uhvatila

33

* *

*

Daleko si kao tišina koja se ne da dodirnuti Daleko si bojo mog glasa U jednoj ruci držiš anđela u drugoj đavola Jednim me okom oživljavaš drugim ubijaš

34

* *

*

Iz tebe rođena tek živa jesam smrti moja

35

* *

*

Nad kamenom šumom pomućene istine Visoko kao let Dlanovi neba ispiće miris zemlje Cvetom plamena I neće se znati Da li sam u ludoj igri pobedila

36

IGRA SMRTI Bori se zemlja sa plamenom pod mojim nogama. Zamnom ostaje otvorena čeljust smrti; na vrhu oblaka zlatna pšenica cveta. Srce moje tamo bi ostalo, ali sunce me zove. Ako za onom hranom čezneš, srce moje, mimoići će te gladna zemlja. Večnost se bez krila ne može dodirnuti. Skupimo svoju bol i lomimo za sobom sve što se smrtno zove, neobazirući se na svetlost varljivu. Ugušimo krik jer niko nas neće čuti. Sunce igra mač pravde; sa njim ona zemlju u rukama drži. Ne čeznimo da se vratimo pre nego što dotaknemo svetli mač i ugledamo lice oca svog.

37

38

klečeći na pragu

39

40

MOLITVA SUNCU Ja te molim Ne ljubi me tako silno I ne pali porod moj Ja sam tvoja Tvoja zemlja hladna

41

* *

*

Žar srca rastače mi telo svojom širinom vekovno strujanje opere prah cveta za dan i noć vinem se u nedogled i tako nevidljiva u rađanju novog milujem okom i darujem rukom majke nežni porod što niče iz moje krvi Duša mi nad zemljom drhti ko suza u oku kao da od njega želi da se odvoji: poput pijanca oči se upijaju u zagonetku življenja Nedokučiva zagonetko šapni očima da ih ne osuđuješ što su pijane i duša neće žaliti za nesanim noćima

42

* *

*

Na tamnom dlanu nevidljive svetlosti Deca se igraju skrivenih puteva Jedna im stopala do praga dopiru Druga se u njima lome U kući tri vremena sede

43

* *

*

Ronioci Približismo se prerano Iščezlim dubinama Sumnjičavi Molimo se pred oblikom nedovršenim Spirajući rane Suzama samotnim Klečeći na pragu U vreme odsutno

44

tuđi šapat u tebi

45

46

* *

*

Ludo je što misliš da ćeš od smrti Spasti vreme dok ona nad tobom Okom sjakti i sažeže tvoje seme Zar se i sam tvorac nije opasnosti izlagao Za grumen zemlje u ovom nestvarnom snu U belini ponovljenog trenutka Sa njenim pogledom su se sreli Bogovi i zmije Videh li onu što u snu dugom Rukama prelazi po mojoj kosi Koja se nebeskom rekom natopila I od gromova mi štiti oči Ko je ova druga čiju senku Džinovi sa svećama traže Juče su mi ruke bile u tvojim rukama A moja duša negde daleko plakala je sama Da bi se noćas osmehnula meko Tvojim zabludama I mojim rukama od gline

47

Stremljenja vrh sam sobom se ruši Sam u sebi dovoljan biva Neka lutaju tvoje oči – duša Dok se prividom ne zasite Ogorčen vratićeš se da još jednom Čuješ muziku srca Koje san o tebi čuva

48

* *

*

Dok smo nemo i rastrzano ležali na istom uzglavlju, večna vatra je mirno gorela ispod naših nogu. Njena moćna senka se sa sigurnošću titrala sa dvema razdvojenim senkama. Drhtava igra vatre osvetli ga na tamnom uzglavlju. Poželeh srcem da se dotaknem vatre, da postanem njegova senka. Senka me prema svetlosti uputi – sastavismo glave. Večno uzglavlje zablista.

49

* *

*

Sunce je peklo zenice Oslepele od videla Pepeo ptica već trune A sve je bilo opčinjeno Pred činom sjedinjenja Modrom putanjom jurili su crveni zvončići I svetlost bela što maglu preseca Tada se u zenitu pojaviše Dve ruke dva mača ukrštena Stena beše mojom krvlju okupana Biće i trave crvene Na napukloj lobanji sveta Sunčaju se dve sklupčane zmije Opet će Uzastopne kiše da liju Biće sve crveno Od moje krvi Koja nikoga nije ubila

50

* *

*

Poslednje nadanje jesenjeg neba pretače vodu reke u tiho umiranje poslednjim zracima dva srca su kupala u rumeno svoje uzdahe potonje. Pijana strasti roni težinom ljubavi zabranjene noseći niz vodu pokidane nade: u odrazu vode umirali su njih dvoje. Opojnost sjedinjenog milovanja tiho ih povlači na dno reke sanjale oči nizvodno o večnoj sreći. Ruke su im gubile zamah krv se uplitala težinom vrelih uzdaha a dva srca su zanosom bila ranjena. Jato gladnih jastrebova leti nizvodno tražeći ostatke grešnog milovanja.

51

* *

*

Prolaziš pored srušenih kapija A znaš Nedogled izbezumljuje Tvoj kostur lovca i žrtve Crtež u ilovači Još uvek sumnjaš Drugi put o biseru u školjci Tvoj san u sjajnim mrežama Da te ne zavara bezumno oko Gospodar planina Ni na jednoj ne boravi Oni što znaju Ograde se ćutanjem Tragovi se poravnavaju I ništa A jeste zauvek i neobjašnjivo Tuđi šapat u tebi

52

odgovaram ćutanjem

53

54

* *

*

Za izvor zemlje oslobodiću se suvišnosti Prisutna među prisutnima stajaću sama Nema dremljivosti u tom slomljenom glasu ni dima koji peva uspavanku Hiljade pretvorenih u prah na putu uzvišici gledaju nemerljivo Ali to još nije uznesenje Iznad visokih litica i boja što ne minu nisu sebe prepoznali Videvši ruševinu sa jednim okom u dolini srebrnih krugova u san su zapali Zveri su se uznemirile krugovi podrhtavali Jecala je struna podzemnih voda žene nastavile da rađaju Ali to nije bio početak sveta na čijim kostima leže gradovi mrtve vode

55

* *

*

Ono što bacih u vodu Tri puta se prevrnu Pre nego što potonu Sanjam vekove sunca zvona Na čuvarevo čuđenje Odgovaram ćutanjem Golema senka ruši brane Između svetova Nit prostor Nit vreme Zurim u maglene zavese Iza kojih plešu Kameni kipovi Moja molitva Prazno slovo na crnoj tabli

56

* *

*

Život mi je kao put kojim idem Trulo zrno Ničem polje pšenično U šumama mojih očiju Ptice pevaju Kraj pesme Zbog koje se lovci poubijaše

57

* *

*

Nad dubinom voda Držah te u prstima Kratki dan I dugu noć Ptico Od sna pozajmljena Zvukom opijena Vraćam te Zahvalna Što umirem Od plamena

58

59

60

SADRŽAJ U vazduhu krilata košulja - - - - - - - - - - - - - - - - - 7 POD STAKLOM VULKANA 1 (Ležao sam zakopan u pesku) - - - - - - - - - - - 2 (Čovek ribljih očiju) - - - - - - - - - - - - - - - - - 3 (Lađa spuštenih jedara) - - - - - - - - - - - - - - - 4 (Žena modrih očiju) - - - - - - - - - - -- - - - - - - 5 (Na kraju naših šuma) - - - - - - - - - - - - - - - - -

11 12 12 13 13

SRCE DIVLJINE Ratnik i senka - - - - - - - - -- - - - - - - - - - - - - - - - 17 (Često se vraćam tamo) - - - - - - - - - - - - - - - - - - 18 (Žednija od tvoje žeđi) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 19 (Znaš li kako se zove jezero) - - - - - - - - - - - - - - - 20 (Ne proklinji me što jesam ono što nisam) - - - - - - 21 (Kad zamru zvuci i zgasnu svetla) - - - - - - - - - - - 22 U PONOVLJENOM DANU Čudna prelja - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 25 Duh - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 26 (Ponekad se preda mnom) - - - - - - - - - - - - - - - - 27 (Ruke potonulog uma) - - - - - - - - - - - - - - - - - - 28 (O strpljiva) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 29 (Smiraj tuge će u daljinama...) - - - - - - - - - - - - - 30

61

CVET PLAMENA (Da mi je na domaku oka) - - - - - - - - - - - - - - - - 33 (Daleko si kao tišina) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 34 (Iz tebe rođena) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 35 (Nad kamenom šumom pomućene istine) - - - - - - 36 Igra smrti - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 37 KLEČEĆI NA PRAGU Molitva Suncu - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 41 (Žar srca rastače mi telo svojom širinom) - - - - - - 42 (Na tamnom dlanu nevidljive svetlosti) - - - - - - - - 43 Ronioci - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 44 TUĐI ŠAPAT U TEBI (Ludo je što misliš da ćeš od smrti...) - - - - - - - - - 47 (Dok smo nemo i rastrzano ležali...) - - - - - - - - - - 49 (Sunce je peklo zenice) - - - - - - - - - - - - - - - - - - 50 (Poslednje nadanje jesenjeg neba) - - - - - - - - - - - 51 (Prolaziš pored srušenih kapija) - - - - - - - - - - - - - 52 ODGOVARAM ĆUTANJEM (Za izvor zemlje oslobodiću se suvišnosti) - - - - - 55 (Ono što bacih u vodu) - - - - - - - - - - - - - - - - - - 56 (Život mi je kao put kojim idem) - - - - - - - - - - - - 57 (Nad dubinom voda) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 58

62

Draginja Adamović U VREME ODSUTNO Izdavač Književni klub „Katarina Bogdanović“ Za izdavača Dimitrije Tadić Korektor Zoran Spasojević Štampa GRO „Nikola Nikolić“, Kragujevac Mikuša Gajevića 1 Tiraž 1000 primeraka

April, 1987.

63

Narodna biblioteka Srbije, Beograd VRSTA GRAĐE........................ : monografska publikacija, tekstualna građa, štampana DRŽAVA IZDAVANJA............ : Jugoslavija, Srbija GODINA IZDAVANJA............. : 1987 JEZIK TEKSTA/ORIGINALA . : srpski (ćirilica) / OBLIK SADRŽAJA/KNJ.OBLIK : / poezija RAD POSEDUJE............ : publikacija nije ilustrovana AUTOR............................ : Adamović, Draginja - autor NASLOV.......................... : U vreme odsutno IMPRESUM...................... : Kragujevac : Književni klub "Katarina Bogdanović", 1987 ŠTAMPARIJA.............. : . - (Kragujevac : "Nikola Nikolić") FIZIČKI OPIS............... : 62 str., 20 cm ZBIRKA........................ : (#Biblioteka #Brazde ; 7) NAPOMENE................. : Tiraž 1 000. UDK............................... : 886.1/.2-32 COBISS.SR-ID............. : 43426567

64

Prednja klapna

65

Zadnja klapna

66