Prezentacija O Tenkovima

TENKOVI SOVJETSKOG SAVEZA

JS‐2

Josif Staljin 2 ili skraćeno JS‐2 je bio sovjetski tenk tokom Drugog svetskog rata.

JS‐2

Nastanak Kada posle nekoliko meseci proizvodnje primeraka tenka JS‐1 postaje očigledno da on sa svojim topom od 85 mm nije dovoljno jak za borbu protiv najjačih nemačkih tenkova donosi se odluka o njegovom skidanju iz kupole i postavljanju topa od 122 mm. Tim veoma brzim rešenjem Sovietski Savez je dobio "novi" neuporedivo jači tenk od neuspešnog testnog JS‐1. Prvi modeli JS‐2 počinju da izlaze iz fabrika još u aprilu 1944, manje od šest meseci nakon početka izgradnje JS‐1. Ovaj brzo izgrađeni tenk će ostati u proizvodnji sve do kraja rata u Evropi.

JS‐2

Ratna upotreba Vojni zadaci ovog tenka su bili identični onima nemačkih Tigar I i Tigar II. Njihova upotreba se svodila samo na mestima fronta gde se želela postići kratkotrajna vojna nadmoć. Kako se u to vreme Sovjetski savez nalazio u ofanzivi njegova najčešća upotreba se svodila u pravljenju rupa u protivničkoj odbrambenoj liniji. Kada bi odred JS‐2 ostvario postavljeni cilj on bi se povukao u pozadinu u očekivanju novih naređenja za upotrebu na nekom novom odlučujućem mestu. Razlog za takvu njihovu "ograničenu" upotrebu možemo naći u odluci Crvene armije da je ovaj tenk previše vredan da bi se izgubio u nekoj nevažnoj frontovskoj razmeni vatre.

JS‐2

Oprema Između testnog JS‐1 i masovno proizvedenog JS‐2 postoje samo tri, ali svima vidljive razlike. Prvu čini top od 122 mm koji ima JS‐2. On je veći gotovo 50 posto od onog koga je nosio prethodnik. Najveća briga su bile performanse topa protiv nemačkih tenkova pa je napravljeno testiranje na zarobljenom Panteru prilikom kojeg je zrno iz 122mm topa probilo Panterov prednji oklop, prošlo kroz deo za posadu, probilo motor i na kraju probilo i zadnji oklop tj. prošlo je kroz celi tenk.

T‐26

T‐26 je bio sovjetski tenk koji se nalazio u proizvodnji do 1940. godine

T‐26

Nastanak Krajem dvadesetih godina XX. veka Britanska kompanija Vikers je proizvela svoj 6 tonski tenk koji postaje veliki izvozni uspeh. Koristeći taj tenk kao osnovu Sovjetski savez kupuje njegovu licencu i počinje 1931. godine proizvodnju svoje verzije tog tenka pod imenom T‐26. Do završetka proizvodnje 1940. godine bilo je proizvedeno sveukupno 12000 njegovih primeraka.

T‐26

T‐26

Ratna upotreba Prvo vatreno krštenje ovaj tenk doživljava tokom Španskog građanskog rata kada se dokazuje kao puno bolji od Pancer I tenka i u najmanju ruku jednak tada najboljem nemačkom tenku Pancer II. Bez obzira na poboljšanja modela odnos između te tri vrste tenkova ostaje istovetan i u trenutku nemačkog napada na Sovjetski Savez samo što tada protivnici u bitku ubacuju svoje nove modele Pancer III i Pancer IV protiv kojih T‐26 jednostavno nije mogao ništa.

T‐26

Oprema Početna verzija ovog tenka je bila naoružana samo sa automatskim oružjem koje se odmah posle prve godine proizvodnje skida da bi bilo zamenjeno topom od 37 mm koji se nakon samo 12 meseci menja s onim većim od 45 mm. Verzija T‐26 naoružana tim topom se proslavila u borbama s nemačkim i italijanskim oklopnim jedinicama tokom Španskog građanskog rata. Kada potreba za stalno većim topom radi probijanja neprijateljskog oklopa rezultira krajem tridesetih godina neuspehom tokom ugradnje topa od 76.2 mm donosi se odluka o zaustavljanju proizvodnje ovog tenka.

ITALIJANSKI TENKOVI

M 13/40

M 13/40

Zemlja: Italija Posada: 4 člana Naoružanje: top kalibra 47 mm; jedan spregnuti mitraljez kalibra 8 mm u kupoli; jedan protiv‐ avionski mitraljez kalibra 8 mm; dva mitraljeza kalibra 8 mm u telu tenka Oklop: maksimum 42 mm; minimum 6 mm Dimenzije: dužina 4.92 m, širina 2.2 m, visina 2.38  m Masa: 14.000 kg Motor: osmocilindrični motor snage 125 KS Brzina: 32 km/h na putu

M 13/40

RATNA UPOTREBA M 13/40 je prvi put upotrebljen u Severnoj Africi 1941. god. u pustinjskim uslovima što je za posledicu imalo česte kvarove. Zbog toga je proizveden model M 14/41 koji je imao jači motor snage 145 KS opremljen specijalnim filterima koji su mu omogućavali rad u pustinjskim uslovima. Poslednji model u seriji bio je M 15/42 koji je proizveden 1943. god.

AMERIČKI TENKOVI

M4 Šerman

M4 Šerman

Nastanak Osnova ovoga tenka je dizajn njegovog prethodnika M3 Li koji je bio procenjen nezadovoljavajućim početkom Drugog svetskog rata. Jedina konkretna razlika između ova dva tenka je bila upotreba dva topa u M3 Liju što je procenjeno kao nepraktično rešenje koje je zamienjeno klasičnom kupolom kakvu su imali svi tada moderni tenkovi. To na kraju nije otklonilo sve greške dizajna koje se mogu najbolje uočiti ako se uporedi slika od Pancer III tenka ili Pancer IV tenka s Šermanom. On je jednostavno bio previsok tenk što kao posledicu ima njegovo rano otkrivanje pozicije u sukobu s protivnikom.

M4 Šerman

Borbena dejstva Početno oduševljenje Amerikanaca i Britanaca pojavom ovog tenka koji u vreme svog izlaska iz fabrika predstavljao značajno poboljšanje prethodnih modela splašnjava odmah po izlasku na bojno polje. Realno očekivanje od novog modela svakog tenka koji se prvi put pojavljuje na bojištu je da on bude bolji od najmodernijih protivničkih modela je bilo razočarano već u njegovoj prvoj bici 1942. godine kada su ga Britanci koristili protiv Nemačke kod El Alamejna. Već tada je postalo primetno da je Šerman bolji od svih italijanskih tenkova i Pancer III tenka, a pri susretu s tenkom Panzer IV uglavnom je bilo presudno iskustvo posade u čemu su Nemci nakon tri godine rata imali veliku prednost.

M4 Šerman

OPREMA Osnovno naoružanje ovog tenka je činio top od 75 mm koji se mogao bez problema nositi s oklopom tenkova Pancer III i Pancer IV na zadovoljavajućoj udaljenosti dok je mogao postizati uništavajuće rezultate protiv Pancer VI Tigra samo u najbližoj borbi i to samo na bočnom ili zadnjem oklopu. Konstrukcijska greška Šermana je bila njegova laka zapaljivost u slučaju ako bi bilo kakav projektil uspeo i u najmanjoj meri da probije oklop. Zbog tog razloga prvobitni oklop od 50 mm je uvećan na 75 ali to nije bilo dovoljno tako da kraj rata ovi tenkovi dočekuju ponižavajuće noseći na sebi pesak, čelične ploče od neprijateljskih tenkova kako bi smanjili mogućnost proboja vlastitog lošeg oklopa.

M4 Šerman

Verzije

Zbog velikog broja ovih tenkova od njega je napravljen i veliki broj promena koje u stvarnosti nisu bile ništa drugo nego opcije prikačene na standardni tenk tako da se to samo se sebi ne može nazvati verzijom. Primer toga je bio tenk koji kako se kreće udara lancima po zemlji ispred sebe da aktivira mine i slično. Jedina konkretna verzija ovog tenka je bio protivtenkovsko oklopno vozilo M10 koje je koristilo efikasniji 76mm (3 inča) top od Šermana. Za razliku od Nemačke SAD su tokom ovog rata proizvodile protivtenkovska vozila s kupolom tako da stvarne razlike između M10 i klasičnih tenkova nema. Nakon što se top od 76mm pokazao nedostatnim, napravljena je nova kupola s topom od 90mm, vozilo je dobilo oznaku M36.

BRITANSKI TENKOVI

Mk VII Tetrarh I

Laki tenk Tetrarh je bio laki britanski tenk tokom Drugog svetskog rata,  prvobitno namenjen izviđačkim zadacima ali kasnije korišćen od strane vazdušnodesantnih snaga.

Mk VII

Razvoj

Mk VII

Dizajn/karakteristike ¾ Mogućnost korišćenja točkova uz sklonjene gusenice zarad bržeg kretanja po putevima. ¾

Pomeranje točkova kroz savijanje gusenica.

¾ Dizajn kupole je kasnije korišćen na Dajmler oklopnjenom vozilu.

Mk VII

Borbena istorija Mali broj je raspoređen tokom operacije Aironkled, invazije na Madagaskar 1942. godine. Korišćeni od strane Vazdušnodesantnog oklopnog izviđačkog puka, 6. vazdušnodesantne divizije ‐ spušteni preko Hamilkar jedrilica kao deo operacije Overlord, 6. juna 1944. na reku Orn. ¾Prelazak Rajne 24. marta 1945. godine. ¾Oko dvadeset Tetrarha je isporučeno SSSR‐u, gde su snimljeni tokom korišćenja za obuku.

Mk VII

Varijante Tetrarh I CS Verzija za blisku podršku: haubica od 76 mm  montirana na kupolu.

Tetrarh DD Jedan Tetrarh je bio opremljen i testiran sa propelerima i sklopljivim platnima za plutanje, u  toku juna 1941. godine na rezervoaru Brent. Test je  bio uspešan i Štrausler DD (Dupleks Drajv) je bio  prihvaćen za Valentajn i Šerman tenkove.

NEMAČKI TENKOVI

PANCER IV

Pancer IV je bio jedini nemački tenk koji je bio u konstantnoj proizvodnji tokom čitavog Drugog svetskog rata. 

PANCER IV Nastao je na osnovu specifikacije nemačke vojske iz 1935. god. koja je predviđala da će bitke u budućnosti voditi dve vrste tenkova, brojnija verzija Pancer III naoružana protivtenkovskim topom namenjena za borbu protiv neprijateljskih tenkova i tenk namenjen za pružanje vatrene podrške naoružan topom velikog kalibra sposobnim da ispaljuje granate sa visoko eksplozivnim punjenjem. Ova uloga bila je namenjena za Pancer IV. Prema specifikacijama tenk je trebalo da bude naoružan kratkocevnim zdepastim topom 7.5 cm KwK L/24, sa jednom od najširih cevi koje su imali tenkovski topovi. Početna brzina projektila iznosila je samo 384 metara po sekundi. Zbog svog kratkog dometa taj top je naročito bio neprikladan za borbu protiv tenkova.

Vozilo je i pored drugačije namene po konstrukciji trebalo da bude veoma slično sa tenkom Pancer III. Tek 1939. god. nemačka vojska počela je da dobija prve značajnije isporuke modela D ovog tenka. Iako su do septembra 1939. fabrike isporučile samo 211 komada Pancera IV model je ipak učestvovao u poljskoj i u francuskoj kampanji kao i u napadu na SSSR 1941. god. tokom kojeg su do izražaja došla sva njegova ograničenja i PANCER IV nedostaci.

PANCER IV

BORBENA ISTORIJA Pancer IV model D bio je neznatno veći od tenka Pancer III ali je koncepcijska sličnost između ova dva tenka bila očigledna. Prostor unutar tenka je bio podeljen na tri odeljka. Vozač i radio operater nalazili su se u prednjem odeljku, a jedan od dva mitraljeza MG 34 bio je montiran desno od vozača. U borbenom odeljku nalazili su se komandir tenka, nišandžija i poslužilac. Kupolu je pokretao elektro‐motor dok je u tenku Pancer III kupola pokretana ručno. Motor se nalazio u zadnjem odeljku. Borbeni komplet je bio sačinjen od 80 granata kalibra 75 mm i 2.800 metaka za mitraljez.

Designed & created by Strahinja Nikolić

www.caffe‐community.net februar 2008.