73_75 Oктанскa вредност горива Za vreme normalne kompresije (sabijanja) smesa gorivo/vazduh se komprimuje u cilindru i potom pali iskrom svećice. Kada se gorivo koje je pod pritiskom zapali pre kontakta sa iskrom dešava se nepravilna prevremena detonacija. Detonativno izgaranje nastaje kada se delovi smese zapale sami od sebe (nastaju dva plamena: onaj koji se širi od svećice i onaj od samopaljenja) i potom se sudare dva cela plamena. Taj sudar frontalnih delova dva plamena unutar cilindra čujemo kao neko "kuckanje" iz motora. Automobili sa motorima sa visokim stepenom kompresije, poput sportskih ili luksuznih, zahtevaju gorivo većeg oktanskog broja. Veći oktanski broj garantuje i veću otpornost prеmа detonativnoм sagorevanju. Gorivo većeg oktanskog broja od onog koje zahteva motor može se koristiti bez ograničenja, no upotreba ovog goriva ne povećava
snagu motora, ne smanjuje potrošnju goriva niti sprečava nastajanje otpada u motoru.
Мерење ефективне снаге мотора кочењем Испитивање мотора СУС представља комплексан задатак која захтева одговарајућу опрему и уређаје. Она се састоји од погонског и командно мерног система. Погонски систем обухвата следеће системе :- систем за оптерећење мотора - кочнице; - систем за ношење мотора и кочнице; - систем за повезивање мотора и Кочнице: - систем воденог хлађена мотора и кочнице; - систем ваздушног хлађења; - систем за напајање горивом; - систем усисног ваздуха; и - систем за одвод издувних гасова, Командно мерни систем обухвата: — командно контролни систем режима рада мотора;— командно контролни систем хлађења мотоpa; — систем за мерење потрошње горива; — контролни систем издувних гасова; — контролни систем усисног ваздуха; — командно контролни систем уља за подмазивање; и — командно контролни систем хлађења кочница, Сви ови системи треба да омогуће рад мотора на инсталацији, при свим режимима рада Овде ће детаљније бити описан систем за оптерећење мотора – кочнице, који спада у погонски систем. Да би се одредио закретни момент и снага мотора. потребан је отпор (кочење) који ће мотор савладавати. Те машине које производе оптерећење, односно момент кочења, називају се кочнице, а најчешће се изводе као механичке, хидрауличне или електричне кочнице. Механичке кочнице Spadaju u najstarije kočnice i kod nje se mehanička energija motora koji se ispituje pretvara u toplotu • Pronašao ju je francuski matematičar i inženjer Gaspard de Prony 1821 godine • Koči slično automobilskoj kočnici preko Al ili azbestnih obloga. • Čelični točak i obloge se jako zagrevaju pa je potrebno predvideti vodeno hlađenje sa dovodom i
odvodom vode • Koristi se za manje snage • Opterećenje se reguliše jačim ili slabijim pritiskanjem obloga • Moment opterećenja se meri preko dužine kraka l i mase m • Prednosti:jednostavna, lako se pravi, pregledna, mali prostor koji zauzima • Mane: hlađenje, teško se reguliše, nemirna ravnoteža, i opterećenje ležišta zbog svoje težine Snaga na vratilu kočnice M: P-snaga na vratilu (W), T-sila trenja (N), r-poluprečnik vratila (m), n-brzina obrtanja vratila (ob/min)
HIDRAULIČKA KOČNICA Zasniva se na korišćenju sile trenja obrtnog dela u tečnosti (obično voda) pri čemu se mehanička energija motora koji se ispituje pretvara u toplotu • Upotrebljava se za snage od 100kW do 5MW • Njeno funkcionisanje se može uporediti sa loše konstruisanom pumpom kojoj je nametnuta cirkulacija spoljašnjeg fluida suprotno od normalnog • Snaga opterećenja se reguliše promenom količine tečnosti u u kućištu, promenom protoka • Nije moguća fina regulacija Sila otpora pri turbulentnom kretanju: k- koeficijent koji zavisi od oblika tela , ρ-gustina fluida, Spovršina tela normalno na pravac kretanja, v- brzina tela ili fluida. Sila otpora pri laminarnom kretanju:
лектричне моторске кочнице У употреби је више врста електричних кочница и то: са једносмерном, са наизменичном и са вихорном струјом. Најпогодније и најраспространеније за лабораторијска испитивања мотора јесу електрично кочнице са једносмерном струјом Електрична кочница једносмерне струје идентична је са једном електричном машином једносмерне струје, односно са генератором или Мотором једносмерне струје. Ове кочнице су веома погодне за опрему експерименталних лабораторија, те се данас најчешће примењују. Њихове главне повољности су: реверзивност, тј. могућност рада као кочнице и као погонског мотора, затим стабилност при раду, омогућавају фино подешавање оптерећења, могу да служе за покретање мотора, омогућавају коришћење кочене снаге мотора, и не захтевају воду при раду. Недостаци су јој сложенија и скупља инсталација и компликованије руковање.