европа у бронзаном добу.docx

(1) ЕВРОПА У БРОНЗАНОМ ДОБУ

Средина трећег миленијума пре нове ере: -

настанак великих културних комплекса увођење новог метала као катализатора друштвених промена дубља унутрашња стратификација успон стабилних хијерархија развој контаката са удаљенијим просторима нови религиозни трендови

Бронзано доба: -

А и Б рано Ц средње Д веома касно (овде спадају и халколит А и Б у централној и југоисточној Европи)

Карпати значајни јер имају доста руде Посег Лотошколам- тел: на Тиси, културни слој до 8 м дебњине, 22 стамбена хоризонта -

Посег А- култуа Нарђев Посег Б- култура Хатван Посег Ц- Физешабоњ Посег Д: Xoszider period Куће правоугаоне, често вишечлане, од плетера и лепа

Жидовар- најлепши тел у Банату Од средњег, посебно у касном периоду бронзаног доба подижу се утврђења- ЗАШТО??? Структуре у Карпатима, 30ак км од границе, Темишвар Сахрањивање: -

у Нарђев некрополи нађен скелетни гроб (тип сахране Моришке културе) на локалитету Физешабоњ нађен згрченац (култура Отомани) на локалитетима Хатван и Ваћа културе нађени гроб са расутим костима са ломаче и кости полођене у урну

1

Јачају потници, трговци, ратници На неким теловима дистрибутивни и радионички центри за израду коњске опреме Дупваја, Трундхолм- колица, сунце, „змијска богиња“, Кносос, Стоунхенџ Појава писма и првих цивилизација у Европи (цивилизација палата на југу, палате у Кнососу)

(2) РАНО БРОНЗАНО ДОБА СРБИЈЕ

2500/2400 – 1900/1700 гпне (калибрирани 14ц датуми) Дезинтеграција великог Вучедолског комплекса На подручју од Јордана до славонских планина и од Словеније до Потисја развијају се многе локалне културе и групе које су настале на основама Вучедолског стила Винковачка, Моришка култура, култура Белотић- Бела Црква, Бубањ- Хум III, Шомођвар- Винковачка култура Шомођвар култура- И. Бона (1964) Винковачка култура- С. Димитријевић (1966), ископавања на локалитету Прженица у Винковцима , издвајање периода Винковци А, Б1 и Б2 Појава продужене традиције Вучедола у средњем и касном бронзаном добу, касније еволуирале у посебне културе Постојање мањих регионалних група Аустрија, јужна, западна и северна Трансданубија, Србија (Срем), Хрватска, Словенија, конкуренција у Срему и Словенији уз ток Дунава

2

БРОНЗАНО ДОБА У

СРБИЈИ

Насеља: -

-

стара- Винковци- Прженица, Белегиш- Градац, Добановци- Циглана, ВрдникПећине нова- Батровци- Градина, напуштена- Вуковар, Вучедол, Гомолава отворена- неколико јама, нема надземних грађевина, само мање јаме које су могле да служе за спаљивање, али у њима су биле и целе посуде па се тумаче и као јаме за складиштење, облици грађевина непознати, речне терасе и доминантна подручја трагови фортификација- Батровци- Белегиш

Некрополе: -

Трансданубија, Словенија, Срем: инхумација и кремација, различите праксе- од цист гробова да згрченаца испод тумула или сахрана у урнама Београд- Роспи Ћуприја, Белегиш- Градац: два згрченца, две кремације у урнама Београд- Роспи Ћуприја, Дреновац код Бјеловара, Винковци- Дуга улица, ЗемунШњункара; инхумација у згрченом положају

Класификација на основу керамике све сврстала у једну културну групу Керамика: различита заступљеност облика у Виновачкој и Шомођварској култури, посуде у облику бокала и крчага са једном тракастом дршком, биконичне, врат цилиндричан или коничан, пехар са две тракасте дршке, „флашоидне посуде“ (цилиндричне) могу имати две тракасте дршке, зделе са извученим ободом, лонци (питоси), огрубљена доња површина, углачана керамика, углавном нема орнаментике (евентуално пластичне траке додате урезивањем или убадањем), пршљенци, тегови за разбој, модели точкова, кола, калупи за израду секира са отвором за држаље, алатке од рога и костију, у Градина- Батровци остава залтних предмета у керамичкој посуди Шомођвар- Винковци културе (залтни пекторал, 70 наруквица, увојак за косу и непце? хронолошки проблематично), Оролик- златни налази из гроба жене, није датован, постоје индиције да припада овој култури Моришка култура -

Најсавршенији назив , остало имена локалитета Србија, Румунија, Мађарска (западна и југоисточна) Морипка, мокринска, моришко-перјамошка, Морет итд.

3

-

Троугао између Тисе, Мориша и Златице: доњи ток Мориша, највећа концентрација на ушћу Мориша у Тису 2700. гпне је најранији датум , Мађарска 1700/1500. гпне касна фаза, Мокрин и Кларафалве 2100-1800 некропола у Мокрину На основу налаза постоје три фазе развоја. 1. рана фаза: биритуално сахрањивање, страни елементи: Мако, Нерђев, Винковци култура, 2. развијена фаза: нема страних утицаја, стилска хомогеност, обиље бакарних и бронзаних предмета 3. најмлађа: страни утицаји: Ватин

Насеља: -

на узвишењима, вишеслојна уз токове великих река: Пећка и Перјамочи (Румунија), Клара-ралва (Мађарска) једнослојна; Попин Паор, Тисадзеит, земунице, узвишења: атар Мокрина, Јарош, Попин Паор, Перјаница Перијам- код Фађа, трвђено насеље, 4 хоризонтална насељавања, куће од плетера и лепа, правоугаоне основе, полуукопане колибе

Некрополе: -

-

-

равни гробови, правоугаоне раке, згрченци на боку, богати гробни прилози, у раној фази и спаљивања има, у каснијој фази сахравање деце у питосима (Мокрин, Остојићево, Нови Кнежевац, Питварош, Сириг, Обеба, Деска, ...) мокринска некропола: на локалитету Лалина хумка (заправо није хумка), 212 гробова у 11 редова, раке правоугауне и елипсоидне, правац с-ј, гробови се ретко секу или додирују, надгробна обележја Грбић дефинисао три фазе: гробови са спаљеним покојницима, има и гробова са нарђевским утицајем, мали број гробова, најбогатији Бележи се трепанација, мушкарцима глава окретана ка северу а женама ка југу, гледају ка истоку

Керамика: -

посуде (пехари, крчази)- једна тракаста дршка, двоуке зделе, извучен обод, 2-4 тракасте дршке, лонци са огрубљеном површином и металичастим орнаментима, амфоре са поклопцем понекад, као и вертикално бушеним дршкама, тиквасте посуде са тракастим дршкама и урезивањњем и боцкањем

4

Оружје и оруђе од камена и метала, троугаони бодежи Накит од злата, бронзе, бакра у облику дијадема, торквеси, китарске игле са пљоснатом главом (испод груди се остављају у пару), привесци (наочарасти, Панова фрула, перле од фајанса, накид од пужића и морских шкољки, зуба, нопенринг- округли украс за косу) Остојићево: -

скелетни згрченац, 4 кремације у урнама, дечији скелети у питосима

БРОНЗАНО ДОБА У ЗАПАДНОЈ СРБИЈИ Кроз овај период бронзаног доба јавља се сахрањивање под хумкама и остварују се контакти са блиским средњим Подунављем Рано бронзано доба: -

Белотић-Бела Црква (традиционално први векови другог миленијума пне, апсолутни датуми из суседства- друга половина тречег миленијума почетак другог)

Средње бронзано доба: -

-

Запандо српска варијанта Ватинске културе (М.Гарашанин) Западносрпска група средњег бронзаног доба (М.Гарашанин, Димитријевић) Продужено трајање Белотић-Бела Црква Издвојена на основу ископавања на локалитету Бадер- Церик у Белој Цркви и Шумар у Белотићу- М. И Д.Гарашанин Микрорегионалне карактеристике- Драгачевска култура Западна Србија, Рађевина, Драгачево, највећа концентрација око Чачка Нема насеља Сахрањивање у тумулима (пречник око 10-20 м и висина између 1 и 2 м), калота од чисте земље или са каменом, постојање каменог венца и плашта (прослојак камена дуж хумке), скелет- згрченци на боку, спаљивање (са остацима покојника прекривено хумком, ломача или фунерално камење, покојник у урни или само урна, полагање спаљених остатака у земљу , спаљени покојници у јами на периферији, док су у центру присутне посуде од камења), цист гробови- регионална специфичност околине Чачка, камене цисте у центру, хумке- скелетно, спаљивање, кенотафи који се јављају у северном и јужном делу- веза са Цетина културом, на обали Јадрана Налази: керамика, камени чекићи, троугаони бодежи, стрелице, посуде са високим цилиндричним вратом и тракастом дршком, пехар и понеки украшени суд

5

- западно српска група средњег бронзаног доба је половина другог мпне има хумке, камене венце, биритуалне обичаје, у изради керамике постоје паралеле са грнчаријом Ватинске , Белегиш културе као и мкултуре и култур гробних хумки, интензивна појава металног накита- јаке везе са културама северно од Саве и Дунава Касно бронзано доба: -

-

мање гробова утицај синхроничних култура са севера и истока, продужено трајање (?) Бубањ 3- Хум- Љуљаци- нема некропола Поморавље и Шумадија- прва половина 4. миленијума пне Бубањ 3- Хум: 1953. Истраживао М.Гарашанин и издвојио на основу ископавања на Бубњу, у питању је вишеслојно насеље на терену изнад декадашњег ушћа Нишаве у Јужну Мораву ископавања спроводи 1935 Филиповић-Славетић, Гарашанин 1954. И 1958. део већег културног комплекса који се везује за Бугарску и североисточну Македонију Пелигонијска култура- северна и западна Грчка, источна Албанија, Македонија до Јужног Поморавља, контакти са овом културом, - локалитети- Бубањ, Витковац, Велика Хумска Чука, насеља на узвишењима уз реку, Павловац- једна јама као и Давидовац (керамика) - Рануловац- Меаниште- спаљени покојници у јамама које се прекривају каменом пластиком- као поплочавање - налази- кошатане алтке, керамика (пехари са две тракасте дршке које не прелазе обод, углавном неукрађена керамика, геометријски мотиви изведени су убадањем и урезивањем, некад пластичне дршке утискивањем), камене алатке

6

(3) СРЕДЊЕ БРОНЗАНО ДОБА СРБИЈЕ Северна Србија- Ватинска култура 2000- 1500 гпне Ватинска култура: -

-

-

-

-

-

феномен најјужнијег дела Панонске низије и гравитирајућег дела Балканског полуострва издвојена на основу специфичне материјалне културе на почетку 2о. века Срећко/ Феликс Милекеер истраживао- оснивач и кустос градског музеја у Вршцу и истраживач епонимних локалитета, његова истраживања значајна, посебно монографија о употреби термина „Ватинска култутра“ у археолошкој литератури Обим појма Ватинска култура био је шири него данас, обухватао је налазе из култур Жуто Брдо, Белегиш и Бијело брдо Миодраг Грбић- Corpus Vasorum Antiquorum, 1937. Публикована керамика Ватинске културе и приписана стилу Б (лончићи, пехари са две дршке, канелуре, гирланде и мреже) са локалитета Омољица и Панчево Праисторијско доба Војводине 1939. Године- три културе бронзаног доба: Мокришка, Ватинска, Вршачка чланци из 50-их година 20. века одредили читаву проблематику Ватинске културе Омољица код Златице и Најева у Панчеву имају керамику карактеристичну за ову културу: ромбоидни обод, дршке у облику зечијих ушију, анса луната- тј, пресек дршке у облику полумесеца Допринус у истраживаљу дали Б.Гавела, М и Д.Гарашанин, дефинисане три фазе: 1) Панчево- Омољица, 2) Вршац- Ватин, 3) Белегиш- Илиџа, Никола Тасић издвојио Белегиш као посебну културу,, касније су локалне група редефинисане на истоку је Банат: највећи утицај из Олтеније, локалне групе унутар Ватинске (Црвенканаглашена биконичност, прстенасте стопе, уздигнути ободи, пре као аркаде него као гирланде ) на западу је део Срема и јужна Бачка: утицаји из Моришке и других култура са севера и северозапада, дршке типа анса цорната и често не прелазе обод на југу је Панчево- Омољица: бинокл вазе, сланици, двојне посуде, посуде за рибу (правоугаоне или као чамци), дубоке биконичне зделе са разгранатим ободом, коштани предмети

Феудвар: -

вишеслојни локалитет из бронзаног и старијег гвозденог доба

7

-

гроф Марсиљи, Феудвар, 18. Век остава керамичких предмета куће од плетера и лепа, отворена четвртаста огњишта од запечене земље

Жидовар: -

-

између Вршца и Беле Цркве нема некропола стратиграфија: 1-РБД, 2- СБД (2ц-Ватин, 3, 3б ), 3- КБД (Ватин 2, 2а), у слоју с краја раног бронзаног доба пронжени зечасти пехари култура гробних хумки – крај средњег бронзаног доба, тип металних налаза Косидар хоризонта (наруквица за горњи део руке или ноге), север Бачке, ХајдуковоЋ ереш, Вајска инкрустована керамика јужне Трансданубије (западно од Дунава), злато из раног и средњег бронзаног доба Војводине, Мокрин, Ватин, Градина на Босуту јужно од Саве и Дунава Ватинска култура- насеља типа Љуљаци, група Бубањ- Хум 4- Љуљаци, западносрпска варијанта Ватинске културе, западносрпска група средњег бронзаног доба или брозјачка група (сада се зна да нема везе са Ватином), Параћинска и Гамзиградска култура

Некрополе Ватина- Стубарлија: -

раван скелетни гроб 2, једна ватинска посуда, нема конкертних некропола

Средњебронзане некрополе у централној Србији: -

култура Параћин 1 (равне некрополе са спаљеним покојницима, керамичке посуде, ретки метални налази, благо биконичне урне са коничним вратовима и бушене језичасте дршке (у Каблару доста металних прилога)

Гамзиградска култура : -

спаљивање, тракасте урне које личе на параћинске, камени тумули, позно средње бронзано доба

Бубањ- Хум 4- Љуљаци: -

тракасте дршке благо надвисују лепезаст обод

Љуљаци: -

вишеслојни локалитет у Шумадији

8

-

Д.Срејовић, М.Богдановић Насеље које је дало керамику која је у потпуности изгледала као ватинска: неорнаментисана, класични ватински пехари орнаментисани и јаче профилисани Квадратне куће, мање, подови од набијене глине, калотасте пећи, у угловима кућа дрвени стубови носачи и скелетна дрвена арматура

(4) КАСНО БРОНЗАНО ДОБА СРБИЈЕ Касно бронзано доба траје у периоду од 13. до 18. века пне (бронза Д- Халштат Б3) Култура Дубова- Жуто Брдо Грла Маре: -

култура ране фазе касне бронзе : јужни Банат, уски појас српског Подунавља, југозападна Олтенија, северозападна Бугарска локалитети у Србији: Дубовац, Дупљаја, Орешац, Костолац, Жуто Брдо, Кличевац, Мала Врбица, Корбово, Велесница изглед насеља и стамбених објеката није довољно познат, преко 100 истражених локалитета у Србији покојници спаљивани и полагани у урне, поклопљене зделама керамика украшена урезивањем и орнаментисањем, орнаменти испуњени белом бојом: троуглови, квадрати, гирланде, кружићи, волуте, посуде.... антропоморфна пластика: најчешће приказ женске фигуреса звонцастом сукњом, стилизованим горњим делом, накитом и елементима одеће керамика: пехари са две дршке које прелазе обод, шоље са једном дршком урне са цилиндричним вратом, левкасто раширеним ободом, заобљеним трбухом и суженим дном , спратне урне са наглашеним, конвексно профилисаним раменом, са по две или четири вертикалне дршке на трбуху, са раширеним и увученим ободом и шупљим цилиндричним постољима

Кличевачки идоли: -

према налазу са некрополе из Костолца идол са звонкастом сукњом са несистематски истражене некрополе спаљених покојника са урнама са локалитета Стари Лудош код Вршца инкрустована керамика жутобрдског типа са некропола са урнама

9

Некропола Царна: -

фигурине као прилози у урнама са остацима спаљених покојника

Велика Врбица у Ђердапу:ж -

остава са предметима попут перли, спиралних привезака, приписана култури Жуто Брдо

Култура Белегиш: -

-

-

-

култура касног бронзаног доба Срем, Банат и уски појас централне Србије насеља: Гомолава, Јаково, Шанчине некрополе: Стојића гумно, Јаково, Сурчин, Војловца, Ковачица, Карабурмаискључиво гробови спаљених покојника, саурнам, у које се као прилози положене керамичке посуде и метални предмети основни керамички облици: велике биконичне урне са цилиндричним вратом и оштро профилисане посуде са 1 или 2 дршке у генези везана компонента Ватинске културе Белегиш 1, Кручени: урезане хоризонталне и вертикалне линије и утиснут лачни врпчасти орнамент Белегиш 2, Бобда: црноглачана керамика са хоризонталним канелурама на врату и косим или вертикалним канелурама и рожастим украсима на трбуху Белегиш- Шанчине- Белегиш: локалитети Шанчине, Гарадаци и Стојића гумно; Шанчине: високи лесни плато заштићен са два рова и палисадом, насељен у енеолиту, утврђење изграђено у време Вучедолске културе погребна пракса: тело у одећи и са накитом се спаљује на ломачи, остаци се сакупе и полажу у керамички рецепијент и похрањују у земљу амфоре, урне... друга група декоративних техника: канеловање Калуђерске ливаде: некропола спаљених покојника код Јакова, централни део некрополе са највећом густином укопа, континуално сахрањивање од најраније фазе до краја употребе некрополе Јаково- Сава: керамика из насеља (земунице и јаме, не и надземна архитектура) у близини и бронзани предмети Карабурма: 230 гробова спаљених покојника, груписаних у 6 целина, део некрополе остцаи земуничких насеља из бакарног, бронзаног и млађег гвозденог доба

Брњичка група/ група Брњица- Доња Стражава -

каснобронзана група из дела јужне Србије, Санџака, Косова и северне Македоније

10

-

некрополе у Доњој Брњици и Граштици код Приштине о насељима нема много података покојници спаљени некропола са урнама из Доње Брњице код Приштине: Срејовић, 57/58 скелета (метални предмети, игле са шиљастим куластим врховима Хисар у Лесковцу: насеље брњичке групе (канелована керамика) Игларево код Клине: ниски тумули- биритуално сахрањивање, скелетни укопи ранији- у гробовима инвентар попут микенског бодежа и ножа, украсних игала Парачинска група: канеловање Група Медијана

(5) БРОНЗАНО ДОБА МАЂАРСКЕ

Апсолутна хронологија: -

рано бд 2500/2300- 1500/14500. гпне средње бд 1500/14500- 1200/1150. гпне касно бд 1200/1150- 800/750. гпне

Рано бронзано доба: -

секире Вучедолске културе, троугласти бодежи, привесци, китарске игле, украси за косу у виду цевчица, салтелеони, наушнице

Средње бронзано доба: -

угаоне бојне секире, кратки мачеви, привесци (наочарасти), спиралне наруквице, украсне игле, српови

Касно бронзано доба: -

мач са антенама, шупље сејире- келтови, пламенаста копља, српови, бријачи, отворене наруквице, украсне игле

11

Mako- Kosihy- Caka група: -

финални енеолит, рано бронзано доба кремације са или без урни, у финалној фази породичне инхумације калупи за бакарне секире, локалитет Зок Вархеђ

Чепел група: -

на територији Мађарске култура звонастих пехара око Будимпеште, вероватно стигла са севера Дунавом кремације чешће, гробни инвентар у виду звонастих пехара, бакарних делтоидних бодежа, накита од кости и злата , правоугаоне плочице са перфорацијама

Шомођвар- Винковци -

два типа насеља: узвишје, краткотрајно отворена подручја тел Нархеђ- Вархеђ једини утврђен у Трансаданубији (код Дунава) разнолике погребне праксе

Нађрев: -

током ране бронзе 2/3 између Дунава и Потисја два типа насеља телови у близини Дунава и Тисе, куће од плетера и лепа, двособне нкерополе у близини насеља кремација без урни посуде тамних боја једноуки пехари, шоље, зделе, лонци, добра фактура, површина углачана, украшавање урезивањем, канеловањем

Хатван: -

северна Мађарска тел насеље, на брдима стратешки положаји, у равницама ограђена рововима и бедемима некрополе: периодичне, у близини насеља, кремација, од прилога керамичке посуде, једноухи пехари лоптастог трбуха, лоци, аскоси (често форма птице), тачкице, урези, антропоморфна фигурина

Кишопештаг култура: -

рано бронзано доба 2, 3ц, Трансданубија краткотрајна насеља, о градњи се зна мало

12

-

груба керамика, велики лонци, у финалној фази мањи лонци, шоље и једноухи пехари биритуално сахрањивање

КУЛТУРА ИНКРУСТОВАНЕ КЕРАМИКЕ (ВАЋА, КОСИДАР, ОТОМАНИ ): -

простор пређашње Кишопештаг културе током средње бронзе 1-3 налати у близини воде полуукопане правоугаоне куће покојници у керамичким урнама шоље лоптастог тела, цилиндричног врата, са једном дршком, флашоидне посуде, са једном дршком, висеће посуде, питоси, полулоптасте зделе, инкрустрација

Ваћа култура: -

средња Мађарска средње бронзано доба Ваћа 1, 2, 3, Ваћа- Косидар оризонт Насеља утврђена, куће од плетера и лепа некрополе често велике, у близини насеља, кремација у урнама (затвореним једном или двема зделама), једна мања шоља обично спуштана у урну или поред ње, урне имају левкасти врат, често оштро профилисана рамена, две дршке, украшавање урезивањем ребара са отисцима преко, пунктирање, урезане линије, вертикални жлебови, киптарске игле, наочарасти и линасти привесци

Косидар: -

локалитет Косидерподлаш бојне секире, мачеви са масивним дршкама, спиралне наруквице, лунасти привесци два центра производње: страији на бал Дунава, млађи на десној обали Тисе након Ваћа културе једноухи пехари са наглашеним биконичним телима и анса луната дршкама камене плоче коришћене да се раздвоји свет живих од света мртвих

Отомани култура: - крај раног бронзаног доба па све до касног бронзаног доба - тел насеља на приодним узвишењима утврђена рововима и земљаним насипима - згрченци, мучкарци на десном, а жене на левом боку са лицем окренутим ка југу, у каснијим фазама ка истоку, мало гробова са кремацијом

13

-

зделе и мањи пехари са ниским вертикалним дрчкама, рожнати украси, широке канелуре, често и спирална декорација, бронза, злато за секире са отвором за држање, богато украшени ножеви, алатке од кости и рога

(6) БРОНЗАНО ДОБА РУМУНИЈЕ

Подела румунске територије: -

низијски део на доњем делу Дунава део Панонске низије у румунском Банату висинска зона Трансилваније ограничена планинама

Хронолошка подела према: Stoica, Rotea, Boroffka (1995)

Boroffka (2013)

Културе: Ватинска, Отомани, Моришка, Костиша, Грла Маре, Белегиш- Крушени РАНО БРОНЗАНО ДОБА ТРАНСИЛВАНИЈЕ: -

1. Група са гробовима под тумулима западне Трансилваније- културни феномен позант једино по погребној пракси 2. Фаза 3 културе Глина у Мутенију у директној вези са културом Шнекенберг у Трансилванији

Култура Глина: -

код Букурешта у Мунтенији на темељима Коцоферни и Фолтешти културе, постоји и утицај из Чернаводе 3 економија- сточарска, сезонска насеља и лака архитектура

14

-

сахрањивање у каменим, цист гробовима, у згрченом положају керамика: крчази, двоухи лончићи и пехари широког дна, аскоси, скромна декорација у виду канелура и ребара фигурине рогатих животиња и минијатуре секире од глине, глинени модел кола камен: врхови стрела, бодежи локалитет Зимнићи- некрополе са каменим конструкцијама сахрањивање у цист гробовима: Дњестар, Тиса, Шенкенберг, Думбовица- Мушћел, Монтеору, гупа лоптастих амфора

Моришка култура; -

типична Отомани култура културе Втаин и Вербићоара (5 фаза)- Мала Влашка низија икопавања спровођена 1949. године источни Банат, Олтенија, североисточна Србија, северозападна Бугарска, касније дуж Дунава контакт са Моришком, Ватин, Отомани, Теи и Зимнића локалитетима насеља у близини речних токова, на узвишењима и терасам, фортификације са ровом и насипом,мсточарска насеља (типа Золои) пехари са лоптастим телом и уздигнутим дршкама, једном речју- глобуларне форме декарација од меандара (касна фаза) и кругова, гиланде као грбови

Култура Отомани: -

-

најзападнији део Трансилваније, Тисе, Сомеш насеља на обронцима брда или на отворима у мочварама, телови, куће на темељу од дрвета, зидови од плетера и лепа, плански организована насеља сахрањивање инхумацијом у згрченом положају, лицем ка истоку (мушкарци на левом, женен на десном боку), преко 600 гробова у Тисафиреду, привесци и оружје од гробног прилога у каснијим фазама сахрањивање кремацијом- Стреда над Богодом у Словачкој четири фазе Отомани културе спиралбукет керамика најстарији предмет од гвожђа потиче из Отоманија

Култура Витерберг: -

највиши ток Мориша надземна насеља, куће са подовима од набијене глине, надоградња од дрвета или плетера и лепа, нека насеља утврђена рововима, понекад каменим зидовима

15

-

керамика у 5 фаза, велика разноврсност форми: лонци, шоље, пехари, зделе, тањири, поклопци фигурине ретке секире, буздовани, бодежи, ножеви, сечива, кости, рогови орнаментика типична витербершка- спирална

СРЕДЊЕ БРОНЗАНО ДОБА ТРАНСИЛВАНИЈЕ: Култра Теи: -

сусед Вербићоаре, типична средњебронзана десна обала Дунава, око реке Аргеш, доње Подунавље, са десне обале на основама културе Фолтешти- Глина типа, мање Чернаводе 3 насееља на речним терасама: земунице, колибе, надземна станишта економија мешовитог типа- алатке од камена, кости рога, керамичке и металне секире, ножеви, шила, калупи инхумација у згрченом положају са врло мало гробних прилога пехари са једном дршком, убадањем, урезивањем, амфора са цилиндричним вратом, фурхенштих остава Першинари (култура Теи, 18.впне)

Култура Монтеору: -

некропола са насеобинским хоризонтом специфичне форме керамике почетак средњег бронзаног доба: појава фортификација

КАСНО БРОНЗАНО ДОБА ТРАНСИЛВАНИЈЕ: Култура Ноа: -

монохромна керамика, канеловање

Каселођени култура: -

недекорисана керамика

Зимнића- Пловдив (1250- 1050 пне) -

некропола Зимнићи- покојници на боку положени остава Аиуд, мач из Баната, глобуларн, деформисани облици остава Константа- Палас и Драјна златна посуда из оставе Тиганаши

16

(7) БРОНЗАНО ДОБА БУГАРСКЕ

17