Maturski Rad Iz Filozofije.docx

,,БЕКОНОВА АТЛАНТИДА И ФИЛОЗОФИЈА ГЛОБАЛИЗМА’’

Блаце, мај 2017. Жељко Стевановић

Садржај: Увод______________________________________________________________ ,,У почетку беше реч..'' ...........................................................................................................5

Платон и Беконова Атлантида______________________________________ Платон и прича једног Египћанина ......................................................................................8 Веза са препотопним светом ................................................................................................12 Лорд земље будућности .......................................................................................................14 Ватикан и прогнани затвореник ..........................................................................................17

Закључак_________________________________________________________ Последња филозофија ..........................................................................................................20

Литература.............................................................................................................................23

2

,,Управо то сањање несниваних сновова и читање неписаних стихова,доведоше ме овде на прагу онога што бива у бивстовању и тежи да у сржи бивства бива нешто небивствено у тој мери да оно што бива изгурано небивством се нађе у сржи небивствовања као неки антипод том бивствовању, а самим тим дођох до онога што ствара равнотежу ,ону равнотежу на којој све почива’’

3

УВОД ,,У почетку беше Реч...’’

Одувек, од кад је света и века, човек тежи за непознатим савршенством. Од прашине па до мермера, човек је ишао толико далеко стварајући утопију изнова и изнова, а сваки пут све захтевнију и ,,скупљу’’ која би пружила неки рај и склад на земљи, неку јединствену и божанску хармонију. Али заборави човек да је Рај на небу, а не на земљи! Ваљда је та тежња за бољим, већим и лепшим нешто што бих назвао људска природа, јер за сад та појава је мени овако ,,малом’’ још недифинисана и неразјашњена. Утопија је била, остала и биће само циљ. Нема већег склада на овом свету од оног закона природе који влада одувек и увек тежи да буде изједначен. То је онај закон кога су многи филозофи називали ,,lex naturalis''1 , а никад нико није успео да га дефинише и објасни тако далеко,да би га сви разумели и схватили његову важност. Вероватно из изнемоглости да се узме нека основа за тај закон, можда због његове неопипљивости или ирационалности, а највероватније због тога што ниједан филозоф га није разумео и није схватио у потпуности, остао је и дан данас нама непознат. Но, тема овог матурског не треба бити којекакви још неписани закони, већ идеја савршеног и складног друштва, који је био сан многим великим личностима током историје,а иста та идеја се задржала све до данас и тако узвишена остаће увек жива у идејама људи који себе проналазе у тој крајњој оптимистичкој природи, која никада не може да се оствари. Проблем тог утопизам и самих утописта је тај што нису довољно добро покушали да схвате сами себе и да разумеју оно што осећају, већ су своја осећања препустили тој јакој струји утопистичких концепта, а самим тим су постали слуге нечега што је чиста илузија и што досеже крајњу тачку маште. Ја, као појединац немам ништа против тог концепта и идеје утопије,али не разумем докле ће се

1

Lex naturalis- Основни закон природе, на коме све почива.

4

народ привлачити тим лако пропагандним идејама, који на први изглед заступају све оно лепо и хармонично. Заступајући идеју утопизма, људи не схватају да за тако нешто су потребни велики напори, а уз то и велики губитак, где притом доћи до таквог циља је немогуће и нема поенте одавати такве жртве за идеју нечега што је једноставно неостварљиво.Свет би био глобално утопистичко место,само онда када на њему не би било човека.С тим,водити утопистичку политику и побуђивати нове умове на такво схватање и обожавање ,представља анти-хуманистичку идеологију,а самим тим човек руши самог себе и престаје да буде оно што треба бити.Утопија је само још једна бајка за малу децу.У њој би тешко могао живети чак и Ничеов ,,натчовек’’ који пун жеље за владањем и пун воље за показивање надмоћности би био у том свету којекакав Мефистофелес2 који би хушкао народ на врађање овог капитализма који је као стршљен упао у једну хармоничну кошницу милостивих и пуних љубави људи, који су остали запрепашћени видевши оног великог монструма.Још бих рекао да утопија вређа реалност,а то је веома егоистички,јер да нам не треба реалност она не би ни била ту.С тога бити привржен том ирационализму нема смисла уколико не схватиш реалност као реалну,јер све што је ту има своју намену и циљ да постигне одређени утисак на појединца који би био само идеја без ње.Јер као што:,, У почетку беше Логос (реч), и Логос беше у Бога , и Логос беше Бог’’3,тако и ми сами без ове реалности која је створена би били само једна идеја идејног Творца.Овај живот који је сам по себи велико искушење за човека,а притом и оаза свих лепота и врлина је нешто стварно божанско,та разноликост и лепота живљења је сама по себи довољна свакоме понаособ,да схвати да нема потребе правити утопију,иделано друштво или савршенство у утопији.Сам овај свет је по својој мери утопија.Оно што га чини понекад окрутним или злобним је човек који покушава да надвлада свет и да га потчини својим законима и самим тим да пркоси природи и овом кутку Раја на земљи.Свакако да нешто што је нужно успоставити да би се неко опоменуо ,да чини нешто лоше, су патња и бол.Та воља за моћ која се данас све више потенцира и пропагира,нарочито међу децом и омладином,је један погрешан смер који је започео пре свега похлепом људи и отуђивањем властитих живота.По мом схватању,нама оно што треба је љубав,а не насиље.Лако је придобити људе говорећи им оно што желе да чују,а нарочито оно што им је ближе срцу.Тако да причајући о тој толико утопији вековима, ,,ниво друштва'' је постао смешан у односу на некадашњи.Треба почети полако пробуђивање људске свести и поновни препород човека као једне искре у свемиру која мора опет горети исто онако јако ,као што је горела онда када се живело по јединственим законима природе који су Богом дати.У мојој глави та утопија је као сањање сна без искуства ...Сањаш сан,пробудиш се,не знаш шта си сањао,сетиш се на моменат,схватиш да

2

Мефистофелес-Демон у Гетеовом ,,Фаусту'' који је лоша страна и сапутник сваког човека.

3

,,У почетку беше реч...'' – Цитат, Нови Завет, Јован 1:1 . 5

тај сан нема смисла,видиш да ти је стран,да то ниси окусио стварно,видиш да ниси имао искуство које си сањао,а онда све што треба да се уради,је то да тај сан заборавимо сви и да гледамо реалност,да видимо иза висиког шипражја,али и да чујемо нечујне звуке! Тако да, мислим да је та тема савршеног више застарела и да нема поенте трагати за нечим што је чиста бесмислица.Ако се водимо тиме да се на грешкама учи,онда би требало заборавити на утопију и стварно почети размишљати својим мозгом.Поставити темељ неке нове идеологије која ће нам пре свега пружити склад са природом ,а самим тим и са људима.Проблем је што тај ,,код усарвшавања’’ код људи постоји у великој мери и представља велику кочиницу у оставривању целокупног друштвеног напретка ,и то оног духовног који је одавно почео да се занемарује.Жеље многих ,,људи’’ данашњег света,који јуре у тај ,,савршени глобализам’’ потенцирајући принципе ,,New Age’’4 друштва,новог поретка у свету,сепаратизам,неолиберализам и оскрвнављење свих добара које су икада постојале,почињу да досадђују.Када ће људи напокон схватити да је та жеља за владањем на глобалном нивоу глупа.Да ли ти људи уопште имају мозак и ако га имају зашто га не користе.Данас владају деца ренесансе.Исто онако како је и до саме ренесансе владао Ватикан и у истој тој мери данас се влада у свету,с тим што за разлику од папоцаризма,данас се та владавина остварује на глобалном нивоу ,што тада није био случај.Све што нама ,који идаље верујемо у оне основне моралне начеле и могућност враћање оне старе равнотеже,треба јесте још једна ренесанса и још један препород човека и његова побуна против овог смера историје који је одавно скренуо са пута.Наравно ово треба бити прави препород,а не као онај што је био,јер све оста исто и после њега.У великој мери сама та ренесансе је утицала на стварање или можда поновно враћање Атлантиде,која је као циљ постала свима оличење нечега што би свет могао бити.Наравно ништа није савршено,пружити тај толики склад између људи ,а не створити склад са природом је исто што и правити камену кућу од дрвета.Надам се да ћу овим радом успети да детаљно разрадим тему глобализације и да је донесем на један својствен начин ,који ће надам се остати у некој мери у срцу оних који читају,бар као опција.Питање које свако треба да постави себи је :,,Шта тражим ја овде? ’’,када би сваки човек постављањем овог питања пронашао смисао свог постојања и своје потребе да буде ту са циљем и разлогом,свет би био много лепше место.Сама филозофија није настала због доколице античких робосвласника и аристократа као што многи мисле,већ због нужне потребе појединца да објасни оно око себе и да критикује оно постојеће у намери да ће његова критика бити кључ промене онога лошег.Сам пример овога је Карл Маркс5,он у својим делима дубоко критикује постојеће да би донео оно за шта он мисли да је исправно.И зато било где да погледаш, видећеш у најмањој мери критку, као добронамерну, а негде ћеш сусрести и

4

,,New Age’’- ,,Друштво Новог Доба'' .

5

Карл Маркс- Немачки политички филозоф, творац комунизма . 6

мржњу,као гађење према постојећој реалности.У великој мери,враћања Атлантиде која је изумрела,је утицао Френсис Бекон.У то време јако цењен човек,који има велики углед и дан данас у неким круговима.Вођа тадашњег,како би неки рекли,света таме или окултизма.Свој смисао је,као и сви ствараоци ренесансе,пронашао у античкој филозофији и то код Платона,који му је био одувек привлачан.Платнову пренесену причу једног ,,Египћанина’’ је успео да постави као начело и једну парадигму свима после њега,а самим тим да обнови тај корен глобализма.Тај корен се до дана данашњег ширио и има намеру да се прошири до својих крајњих граница.Још има простора где је сува земља и где не би и сам корен успео да преживи.Ми,као заступници нечега новог,треба да се потрудимо да исушимо што више земље и да тај коров ископамо и ту да посадимо један млади зелени пелцер,који ће бити као оличење свима за комплетнан друштвени напредак,све док свет не дође у неку врсту катарзе,е онда ће бити повраћена она стара равнотежа.Данас је пуно туге у људској души,коју као мелемом опекотину прекривамо у нади да ће нестати ,али треба знати да није сваки мелем лековит и делотворан.Па тако позивам све да се прво освесте и покушају да дознају одакле долази пламен који нас уништава,пре него што потпуно изгори људска душа и нестане у онај тамни бездан.

БЕКОНОВА АТЛАНТИДА Платон и прича једног Египћанина

Сматрајући да је све видљиво,видљиво ,а да оно што је невидљиво,не постоји.Човек сади отровно семе,дубоко сакривено испод површине,које га изједа све више и више.Како време пролази,својим ликом личи на краљевско писмо чији отровни мирис превари и самог краљевог слугу.Сам Платон је покушао да своју песму пише стиховима који су Аристотелу били уопште незнани и толико изван његовог опсега .Набујала чежња к знању и напретку,као млади изданак,Платон и његова филозофија,као да су створили нови пут и ток којим је свет кренуо,а самим тим отворили и почели да постављају нова питања која се и дан данас јављају.Колико год другима најзначајнији сегмент његове филозофије била 7

његова ,,идеја'' , мени је посебан утисак ипак оставила усађена прича једног свештеника коју је Платон само пресадио и као да је поставио нове циљеве човечанству и наметнуо идеју да је поновно стварање Атлантиде нешто ка чему треба тежити.По мени само питање, да ли је Атлантида стварно постојала или не,није толико битно колико ми је битна идеја коју она носи.Била она стварна,била истинита,била измишљена, била некима лакоумна... Атлантида је свеопште прихваћен појам и свеопште прихваћена идеја,она идеја која треба бити врхунска Платонова идеја и која Аристотел на Рафаеловој ,, Атинској школи'' треба бити врховна монада Платонове идејне филозофије.Понекад ми се чини да је она постала као неки ненамерни ултиматум који је Платон дао човечанству.Читајући ,,Критију''6 наишао сам на толико ситних детаља у описивању тога како је уствари Атлантида и изгледала,да сам се упитао да ли је Платон ишао на то да,исказивајући што већу прецизност ,,истине'',бар оно најосновније уђе у човеков разум као схватиљиво и као могућност да је бар један део ,,истине'' стварно истинит.О детаљима изгледа Атлантиде не бих причао,јер све што поста и оста изворно у себи носи неку врсту древне енергије и у свему томе видим једну велику духовну позадину.Датирала она од времена пре Платона или не,Атлантида остаје начело којим иде ток историје,а сама идеја почиње већ на неким пољима да се обистињује.Предиспозиције које задовољавају почетак стварања концепта ,исте,су већ одавно постигнуте.Мучење људи и њихово психичко слабљење,од стране глобалиста је све веће.Моје лично мишљење је да су људи најслабији после рата и да су тада у стању да ураде и прихвате било шта ради мира,мира који им може пружити само тренутно задовољство.Заправо идеје које се _____________________________________________________________________________ 6

Критија- Дело у коме Платон спомиње и описује Атлантиду. 8

спроводе после ратова су одувек била главни циљ,а рат је ту био само као опијум за народ да проглашењем мира прихвате шта год им се сервира,макар то биле и маказе којим ће сами пресећи омчу,не видевши да је испод њих само тама и потпуно ништавило.И оно кад се погледа ,после сваког рата су доношене одлуке које су само могле да напакосте људима,незнајући да им тај мира доноси заправо немир.Пример је стварање СХС и НДХ,стварање СФРЈ,стварње ОУН,стварање НАТО-а,стварање шовинизма,стварање БиХ,стварање ,,Косова'',стварање Светске банке и ММФ-а,прихватљивост комунизма и још много таквих примера.Бојим да се ратовима,можда привидно брже напредује,али свако ко има мало срца,схватиће да сваким ратом човек све више назадује,у смислу морала,духа и хуманистичке природе. Рат није никаква хигијена за човечанство како многи тврде,они који тако мисле су највећи мизантропи. Но,највећи непријатељ свих тих утописта,залуђеника и глобалиста остаје јака,чвста и изворна десница,а самим тим и чист патриотизам.А онда када се будемо дивили другим нацијама,биће то зато што не познајемо своју,онда када останемо запањени и очарани другим религијама проналазивши у њима неки нови мир,биће то звог слабе вере коју носимо,онда када нам егзотичне дестинације постану лепше од отаџбине и домовине,биће то због тога што смо постали слепи,онда када нам очух буде дражи од оца и маћеха од мајке,биће то због тога што породица као основна и најглавнија институција не постоји,онда када се све ово обистини,биће то да је Атлантида већ узела маха и да је кренула да се остварује,биће да је човеков дух,а и сам човек,почео да пада у оној мери до које тада још није,биће да се Атлантида почела уздизати,биће да смо сви постали робови новог света!!! Једини трачак наде,за сада,видим у оној крајњој,најгорој,ортодоксној,улта-радикалној десници.Десници која неће бити лакоумна,већ она права десница,изворна,у којој нема ничега лошег.А утописти-глобалисти,идиоти,могу само да мисле да је стварање таквог друштва могуће.Заправо стварањем новог друштва,жели се створити тоталитаристички режим на глобалном нивоу.Тако да прича о утопији и Атлантиди, није ништа друго него коњ који треба да понесе на својим плећима праве намере људи који желе само моћ. Вративши се мислима у доба Платона и његовог света,некако наједном осетим као неку хармоничну невиност и помислим да су тада људи много лепше живели,многи ће рећи да је то доба робовласника и да су људи радили као робови,а само мали проценат је био богат.А онда бих их упитао,а шта се то променило до данас? Да нисмо можда доживели неку врсту слободе,да нисмо можда постали нихилисти и да не радимо ништа,да није можда слобода говора слобода човека, да није коњ престао да вуче плугове господара и да ли има уопште разлике у апстрактном смислу тадашњег и данашњег живота? Знате,нема пуно разлика осим једне,једне која је чинила живот другачијим тада.Сигурно знам да је тада у свету владала лаж,а данас готово сигурно влада полулаж.А шта има горе од тога? Те приче како се данас боље живи и да ће нам ,,демократија'' као пут глобалиста ка остварењу новог поретка или стварања глобалне државе донети само добро пустите и почните да користите сами своје мождане вијуге и покушајте да дознате шта ће вас заправо учинити 9

срећним,ако вам је уопште познат осећај среће. Да ли у себи,сама Атлантида носи дервну мудрост, како је тврдио један од познатијих филозофа 20-ог века Manly P. Hall7,да ли је све што је до данас рађено,рађено ради стварање исте и да ли је Солон8 чувши поруку старог свештеника пренео искру истине на Платоне мисли,створивши нову сврху човека?

Мапа Атлантиде из деветнаестог века

______________________________________________________________________________ 7 8

Manly P. Hall- Амерички филозоф, такође познат и као највећи масонски филозоф. Солон- Трговац којем је испричана прича о Атлантиди у делу ,,Критија''. 10

БИБЛИЈА И АТЛАНТИДА Веза са препотопним светом

,,О Солоне!Солоне!Ви Грци немате ништа осим деце.Нити вам је завештано старо мишљење,нити наука од времена избледела!''9,рече стари свештеника града Сејаса.А потом настави да прича причу о Атлантиди збуњеном Солону.Овим се наговештава да је Атлантида уствари истина и да је она откровење човекове душе.Она постаје смисао Платонове даље филозофије у којој Платон покушава да направи складно друштво које ће одговарати сваком појединцу.Пазите.Цела прича о Атлантиди може бити сагледана са једног потпуно другог угла ,а по неким тачкама потпуно индентичног.Одувек је прича о великом потопу била саставни део свих великих религија,у свакој причи постоји Ноје и његова три сина.Нама позната као Сим,Хам и Јафет,хиндуизму Схарм,Кхарм и Јапатије у исламу је познат Нух и његови синови Сам,Хам и Јафес.Свуда је прича о великом потопу заступљена,не само кроз религијске књиге,већ и Еп о Гилгамешу и многи други спевови који описују овај догађај.Популациом интернета,као места где се износе разни докази ,као места где је све слободно и где нема цензура.Све више у последње време се јављају разни ,пре свега,географски,а затим и историјски докази да је некада у прошлости постојао или био велики потоп. То ме доводи до размишљања и могуће компактности Платонове приче о Атлантиди(које је како и сви знамо нестала,јер је била потопљена) и приче о великом потопу и Ноју. Наиме,прича о тој напредној цивилизацији и њеним достигнућима ,чак и лаика доводи до питања да ли је могуће да је препотопни свет био оно што је Платон описао? Били верници или не, хајде да замислимо да је стварно Атлантида постојала, ______________________________________________________________________________ 9

,,О Солоне!Солоне!Ви...''- Платон, Критија, одломак где свештеник говори Солону.

11

замислимо да су заблудела бића која су покорила свет и окусила гнев Бога,била заправо отпадници Божијег народа,како се каже у Старом Завету.Запитајте се до ког нивоа је њихова цивилизација могла да буде напредна?Највероватније нису ни окусили нашу данашњицу.Човечанство које није могло да се спаси од великог потопа које је трајало 40 дана могло је максимално да напредује ,сразмерно,до нашег петнаестог века или почетка ренесансе,а можда и раније.Баш до оног времена до којег је прича о Атлантиди била још успавана.Баш до оног времена када је Бекон поново пробудио Платоново предање о Атлантиди.Баш до оног времена када је друштвени свет доживео нова географска открића и када је почео ,,препород човечанства''.Било то случајно или не,мени то све изгледа као када би играјући видео игру ,погинуо на пола ње,а затим је рестартовао и поново кренуо да играм до краја игре,али успешно.Ако треба да будемо успешни у том смислу да идемо знатно опаснијим,смелијим и горим корацима од ,,заблуделих бића'',боље да више не корачамо и боље да нас напусти тај зли дух цикличности и да нас се окане за сва времена.Цикличност је нешто чега се треба бојати.Она је нешто што треба бити непријатељ нашем духу и треба да нам представља све оно лоше што видимо.Она је затвор, не будимо осуђени на доживотне робије због ње,покушајмо да побегнемо и да створимо ,,слободу''.Понекад сва та цикличност ми личи на птицу која ће цвркутати одувек,сада,заувек...И тако замућена и ограничена певаће увек оном који диригује уколико се не окане и не дрзне свог цвркутања и не изађе из ноћне море цикличности.Али тако ,покушавајући многи да се окане ње ,да открију смисао живота,постали су марионете сопствене подсвести,не познајући више свој одраз у огледалу.Као зелена ливада под врховима накорелих сећања и утиснутих жигова,човек се издалека запита,да ли га више очарава висина тамног или невина лепота оног ниског.Одговор на то питање је реалност.Све је ипак контрадикторно,често ни од куда у глави ми се јављају питања од којих остајем замишљен дуго,чак и радећи друге ствари ,подсвесно размишљам о могућим одговорима који би ми пружила нов мир и хармонију која је нестала.Библија као Библија,већ сама у себи носи неку врсту мира и са читаоцем успоставља неку везу благостања.Сама у себи носи неку древну мудрост,која се осети већ првим читањем редова измећу два реда.Ја,лично,веома сам наклоњен читању књига које носе у себи неку врсту езотерије и мистицизма,од којег ми крв протутња венама правећи ми осећај неког новог нивоа и катарзе.Баш тако сам и препознао да прича о Атлантиди,није само мит који говори о глобалном месту у коме је владало једно савршено и складно друштво,Атлантида је порука,порука свим генерацијама,да је се окану.Порука да оно што нама треба је све супротно од онога што је у њој било.Порука да је данас свет пред усијањем Сиријуса 10,да нема више места за освртањем ка блиској прошлости,већ сасвим довољно места да се крене напред ,тј. корацима назад,не у неком технолошком смислу,већ у смислу духа и ______________________________________________________________________________ Сиријус- Најсјајнија звезда на небу, многи мисле да је она била главно божанство Египта, а не Сунце. 10

12

моралног поретка у оном ирационалном простору ван нас и у нама.Понекад се и назадовањем боље напредује,а то је само случај,када човек схвати да је грешио и да треба све да исправи,не би ли се поново осећао задовољним.И тако, прича о Атлантиди, колико год била наивна,она предствља корен нечега што нама личи на данашњицу,на оно што данас видимо и оно чиме се данас водимо.Престанимо да оплакујемо прошлост,али је не заборавимо, и почнимо да градимо будућност изнова,корачајући путем праведности и миришући плодове давно неубраних цветова.

ФРЕНСИС БЕКОН Лорд земље будућности

Добијајући све оно што живот може да пружи,од малих ногу,Френсис,био је учен и васпитаван од најбољих професора.Цело његово детињство било је као одскочна даска у жељи за високим циљевима.По свему судећи Бекон је био у ренесанси,оно што је Платон био у Старој Грчкој,слична схватања и циљеви,Бекона су од малена водили ка учењима Платона,стварајући према њему један посебан однос и једну посебну врсту интересовања.Рођен у имућној породици и поставши човек од утицаја,под утиском географских отркића,о којима се и вековима раније знало,Бекона наводи на размишљање о преобликовању човековог друштва и стварању глобалног утопијског места. Ментални склоп који је направљен његовим поступцима и залагањима,смер којим је ишао рушећи пред собом законе,видљиве и невидљиве, направили су од њега човека који је постао оличење политике и филозофије свога времена.Езотерични дух који је обитавао у њему довео га је до прага стваралаштва ,стварањем рационалног у ирационалном,идеја о Атлантиди или досетка на платонову ,,Критију'' ,приказале су му се као једина сврха постојања човека и као једини валидни пут којим треба да се креће цело човечанство.Ренесансни дух који је опчињавао сваког ствараоца и давао му надахнуће ка стварању нове идеје Богочовека,који је на земљи и само земљи,и концепирање плана ка стварању утопије, то јест раја на земљи, је уствари суштина Беконове филозофије и представља њега у књигама. Својим делом, ,,Нова Атлантида'', неодољиво подсећа на 13

Томасово дело ,,Утопија''11 ,писано век раније,и као да се све те књиге пишу да буду прочитане само про форме,а да њихово дубље значење остане позадина отиснута између редова.Као да њихова порука остаје нејасна и недоречена ,као да је поука свих дела индувидуа и да свако схвата ,како схватати може и жели.Сама радња,коју носи ово дело,је јако монотона ,као и свака књига која заговара утопију, нема ничега лакшег него писати утопијска дела.Понекад ,само дело, учини ми се превише базазленим и недоличним да се уопште доводи у неко дубље расуђивање,но сама прилика и дело такве природе неодољиво подсећа на паучину која се не види док је Френсис Бекон сунчеви зраци не обасјају.Позадина овог дела је веома вешто и смело прикривена,а манифестује се индиректно људима као нешто што заступа моралне и правдене ствари.Тако обмана и прича да све иде ка бољем,све више доводи до тога да саму Атлантиду почињем да упоређујем са средњовековним идулгенцијама12. У овом свету у коме трагамо за истином,за срећом,за овладањем и стицањем славе,ми постајемо сушта супротност закона,неписаног,који као да нас опомењује и да нас упозорава да са оним најбољем ће доћи и оно најгоре ,као антипод,као контратежа и као небивствујуће које је нужно у том празнилу које је оставило бивство. Атлантида,могло би се рећи,није никаква тек давно потопљена држава,она је једна мисаона порука,порука која одише либерализмом и притајено обитава окултизмом, она пева песме љубави, свирајући озоглашене барокне оргуље, она пати, а уствари једини који патимо смо ми сами. Људи морају бити свесни и морају прихватити ирационализам, као ствар од које све потиче и од које све настаје.Све паметно што настаје,настаје из ирационализма.Хемија из Алхемије,Физика из Метафизике

11

,,Утопија''- Томас Мор, 1516. године.

12

Индулгенције- ,, Опроштајнице грехова'' . 14

Психологија из Парапсихологије итд. А науке у чијој основи нема ничега ирационалног, су науке заглупљивања и науке глубљења времена, осим оних информативних из којих можемо изводити закључке и спроводити мисли у дела. Основна наука , која је покушала да објасни где се налазимо и шта радимо овде, је сама филозофија. У самој филозофији има много тога ирационалног, зато ми је тако ближа срцу. Но, оно до чега треба да води филозофија је чиста дефиниција ирационализма, а то је вера. Из саме вере је све до дана данашњег црпљењо знање и све оно што се створи , створи се са основом вере у себи. Све ово јако подсећа на Платона и његове идеје, која се увек налази на првом месту, а затим материја. Вера је основа сваког напретка, сваког помака и сваког начињеног подухвата. Вера је све, а то је и сам Бекон схватио, од тада се водио тиме да треба веровати да би спознао и треба веровати да би дочекао.Да би се окусила истинска вера,а самим тим и све ово било истина, вера се треба примити топлог срца и хладног ума, а ви никако немојте порицати ово, јер тиме поричете сопствено постојање.Тако путешествије самог Бекона,цела интрига којом је обмотан читав његов живот, постају све занимљивија ,његов живот као да је песма којој нема краја,као да ево и сад чујем свуда његове речи које терају човека на незахвално размишљање.Нова открића,нови изуми,нове владавине,нова дела и све ново што је донела ренесанса ,биће као сабирци чији је збир Френсис Бекон,кроз кога протиче главна мисао целокупног ренесансног друштва и света!

Једно од најзначајних дела ренесансе, Миклеанђело ,,Стварање Адама''

15

Ватикан и прогнани затвореник

Куда код да човек закорача,куда год да ти мисли скрену,до доба ренесансе се знало да ћеш увек наићи на Ватикан и на немилосрдну инквизицију.Нетрпељивост ,која је расла све више и више, довела је и сам папо-царизам на колена и од доба ренесансе га,ако не скроз укинула, бар мало ублажила.Ипак, та тајновита позадина саме владавине Ватикана остала је и дан данас лик који баца своју сенке на многа глобална дешавања.Недвосмислено, главни циљ ренесансе је био ослобађање окова ,које је свим слободним мислиоцима и научницима ставила римокатоличка црква и излазак из доба средњовековног мрачњаштва. Питате се какве везе има сама ренесанса са питањима овог матурског рада? Сама ренесанса је у оној мери утицала на преобликовање друштва и друштвеног живота, да све оно што данас можемо видети требамо корене таквог изгледа тражити баш у том периоду од петанестог, па до седамнаестог века, када све кулминира и када цело човечанство доживља врхунац, био он лош или добар. Може се рећи да је један од највећих подстрека ка стварању овог правца било управо откриће новог света. Путовања многих морепловаца који су успели да до тада открију скоро читав свет били су као неисцрпна енергија свима,и свет се метафорички вратио у доба античке грчке где је основно филозофско питање било одгонетнути оно што нас окружује. Тако исто и у само доба ренесансе, многи мислиоци се осећајима везују за старе филозофе у жељи да објасни оно што је први пут званично откривено. Ако нам је веровати аналогији, следећи такав ,,препород'' може бити само када човек буде открио нешто ново, верујем да то нешто ново би било звездано небо и сам космос који би био настанљив. Но, да се вратимо на нова открића од којих је заправо најзначајније откриће Америке. Ако је веровати историји, Америка Колумбо открива нови континент

16

је октривена 1492. године, a на челу експедиције био је Колумбо. Али, савремена ,новија, открића из реона науке,археологије и географије нам говоре да је сама Америка била позната вековима уназад ,свим утицајним људима,али једина препрека ка званичном откривању ње, је био Рим који се противио сваком покушају ителектуалаца да промене свет. Тако многи страдају, Ватикан их убрзо оптужује за сарадњу са ђаволом,а сама елитна удружења масона и других утицајних људи бивају одбачена од друштва због пропаганде коју је вршила римокатоличка црква. Од тог доба се о масонима прича као о секташима и често се повезују са окултизмом и са сатанизмом. Занимљиво је и то да постоји једна капела у енглеској, под називом ,,Rosslyn Chapel '', која је саграђена још у првој половини петнаестог века и представљала је гробницу крсташких витезова. Но, само интригу не представља то што су у њој били сахрањивани витезови из редова темплара, већ архитектура која открива више загонетки. Наиме , на стубовима ове капеле, су извајане биљке које су аутохотне само на простору Америке ,као нпр. кукуруз, кромпир, кактус алое вере ,индијански кукуруз...Очито да је сам архитекта био јако надхнут изгледом новог света па је целу своју слику,истог, пренео на стубовима ове масонске капеле.По свему судећи може се закључити да је сам ред ,,руже и крста'' или Розенкројцера (претече данашњих масона), одавно знао за саму Америку. По открићем Америке, веровали или не, први становници су били злочинци које је папа протеривао из Европе. И тако савршено место за стварање новог друштва увидели су интелектуалци који су створили супер силу и поставили контратежу Ватикану који и даље вуче конце у Европи. На челу те интелектуалне елите је стајао Френсис Бекон, који је Приказ једног од стубова Розалин Капеле,где су пренео поруку свету која значи побуну против цркве и приказане разне,до тада, језуита и поновно стварање Атлантиде. Оснивачи САД-а непознате врсте биљака су сви до једног били чланови разних утицајних друштва и својим утицајем су наметнули моћ самој држави путем декларације о независности из 1776. године. Свако мало стручнији ће рећи да декларација о незавиности и устав Сједињених Америчких Држава није ништа друго него преточена књига Френсис Бекон ,,Нова Атлантида'' у правни акт. Како је време пролазило,сама Америка је почела драстично да одступа од концепта ,,Нове Атлантиде'' и данас је више него икада отишла од појма утопијског друштва.Још једном је доказано да утопија на Земљи није могућа, па макар ни приближно. Утопија, ма каквог друштва, могућа је само на папиру и у мислима ренесансних филозофа, који су нови континент видели као прилику да створе једну специфичну државу са специфичним друштвом. Сама држава је јако напредовала, јер су

17

људи који су населили тај континент били интелектуалци и чланови тајних и утицајних друштва које је папа протеривао , због жеље да њихова идеја не покори Европу. И дан дан данас, тај рат између ,,просветљених'' и Ватикана, траје и ко зна до када ће се тај рат водити у сенци. Тако, Беконова идеја стварања ,,Соломоновог дома '' 13, је остала само узвишена и ништа више. Оно што је створено, бива остављено. Трагови које ја пратим су ме одвели на једно врло незахвално место, место на коме се ратује између непознате истине и познате лажи. Да ли је боље уздати се у познато или пак рескирати и закорачити у оно непознато?

______________________________________________________________________________ 13

Соломонов дом – По хијерархији, највиши суд у Френсисовој ,,Новој Атлантиди'' .

18

ЗАКЉУЧАК Последња филозофија

У великој нади да ће овај точак филозофије,света и века престати да се окреће и да ће ток свега бити нешто ново и нешто не циклично већ течно,разумљиво и човеку можда данас страно, а у будућим временима можда исувише блиско. У мени се буди жеља за последњом филозофијом, за објашњењима која су остала необјашњена, а која су представљења многима као необјашњива. Када ће се коначно наметнути одговори дијалектичких питања, када ће се више престати са причањем већ испричаних прича,чије понављање и поновно читање почиње да личи на блебетање и брбљање. И као да смо се сви навикли да сваког дана у исто време добијамо храну као стока, и као да смо се сви навикли као кокошке да лежемо у исто време и полако престаје да се придаје значају човека и његовој суштини, а све више постајемо обична стока која нема никакву усађену вољу, већ нам се воља временом изгубила због нових навика данашњег света и популаризма нечега што је одавно отишло у погрешном смеру. Питам се када ће престати та агонија и када ће човек моћи да живи као човек и да осети суштину себе и онога око себе. Питања: ,,Да ли постоји Бог?'', ,,Шта је то душа?'' и ,,Зашто постојимо?'',требају бити ,не више полемика супротних страна за које ниједна нема крајњи доказ, већ спрат једног вишег нивоа на коме ће се тим питањима прилазити са другачијих гледишта. Ако чекамо науку да нам да одговоре на та питања вероватно их нећемо ни дочекати, јер није у инстересу свима да се зна све, а вероватно и сама наука није још стигла до тог нивоа расуђивања. Комплекс од кога пати наука назвао бих комплексом психологије.Он се заснива на томе да се нешто проучава а да се ни не зна шта је то.И тако после више стотина година,психологија ,која је и сама наука,не зна одговор на питање ,,Шта је то душа?'', а бави проучавањем онога што је засновано на истим тим основама.Где је ту граница рационалног и ирационалног и да ли уопште постоји нека граница,да ли уопште постоји ирационално и да ли ово што ми видимо је рационално или је само привид ирационалног, је нешто што представља размишљање индивидуе и баца човека у кош са суочавањем са самим собом у коме није победник онај који влада језиком моћи, већ 19

језиком љубави који је човеку јако стран и неухватљив.Оно што човек прво учи, је то да влада и да буде надмоћан ,да користи моћ и буде немилосрдан у својој намери да буде надмоћанији у односу на друге. Та карактеристка постоји у сваком човеку и онa се испољава још од периода детињства, где најпре присваја разне предмете себи, а затим буде ли добио суспензију тог језика моћи током свог одрастања услед различитих закона и забрањивања од стране родитеља или других, он сам доживља фрустрације и касније током живота пати од комплекса више вредности и постаје оно супротно од онога што би требало бити. Капитализам као идеологија је јако повољна за ове људе и уопште за људе који желе моћ, а самим тим капитализам све више личи на фелеричну чарапу, коју никако да изујемо,јер једину њу за сада и имамо.Од великог утицаја је и то што нам људи који воде овај историјски пут не дају довољно простора за креирање нечега што они не би желели. Нови морлани поредак које има намеру да се успостави и да уруши све оно базно морално на чему се морал заснива,тежи да поремети односе у свету ,а самим ти да дозволи нове подвиге и напретке. Жељно ишкчекујем да неко објасни оно што су многи филозофи називали ,,оно нешто'', а нису знали шта је то. ,,Оно нешто'' су приписивали Богу,Нусу,природној енергији,Сунцу,Апсулту,ватри,води итд.У суштини једино што везује човека за реалност је свест о постојању других људи и неко њихово друго ,,ја''. Мислећи да су људи само пиуни у универзуму у коме владају незнани закони и задовољавајући себе да је то то и да се не може ту ништа објаснити и променити у том току те ,,судбине'', мене лично чини јако незадовољним и не дозвољава ми да делим тај песимизам са другим људима,нарочито тај песимизам двадесетог века у коме се јавља јако незадовољство због ратова и изгубљене вере у оптимизам давних просветитеља. Што се тиче уопштене поделе људи на песимисте и оптимсте, ја мислим да је то једна веома незахвална подела и да се нико не може пронаћи у оном крајњем оптимизму,односно песимизму.Себе лично видим као великог песимисту,а у додиру са другим људима и приликом изношења разних ствари проналазим се више као оптимиста. Баш ту почиње да ме кочи ова тема стварајући у мени један вид немира. О овој подели може се расправљати дуго и дуго, а пошто притом није тема овог матурског рада остаће овако тек помало споменута за друга времена. Читајући историју која није написана и верујући у оно што нисам видео, полако се у мени почео будити неки вид незадовољства и одједном мој мозак је постао седиште немира,полемика и великих предрасуда ,које надам се ће постати нешто више од моје маште и моје ирационалности.У почетку сам веровао, да би објаснио све потребе,појаве и оно што је и дан данас необјашњиво ,да ми је потребан само мој ум и ништа више.Коначно сам увидео корист проучавања историје филозофије у томе што сам своја схватања увидео у многим, још мени тада незнаним филозофима и самим тим схватио да историја филозофије, колико год некада била апсурдна,представља добар основ за мој даљи смер и пут указивања нечега што је остало неуказано. Сваки филозоф има неки идеал ка коме тежи током целог свог живота.Ту идеју коју је још од малих ногу развијао постаје његова опсесија и основ његовог рада.У мени постоји жеља и чежња за том последњом филозофијом,која би пружила људима мир,спокој и љубав. Што се тиче 20

Атлантиде, Атлантида је оно што захтева много више студија и истраживања и чини ми се да је овај матурски рад пружио бар оно основно што може послужити као добар увод у саму спознају Атлантиде. Мислим да има довољно података да би се неко могао заинтригирати и озбиљније проучавати ова питања којима се ја бавим већ одавно. Циљ филозофије ,у правом смислу, је дознати шта је то истина? У том трагању ми је прича о Атлантиди и Френсис Бекону постала јако привлачна и јако интересантна. Овај матурски рад ми је баш пријао и немам више шта друго рећи него да људи као што је био Френсис Бекон су јако потребни човечанству, не би ли опстали бар овакви какви јесмо данас.

21

Литература:

1. Проф. Др. Иван Коларић, ,,Филозофија'' шесто издање , Ужице, Агенција за издаваштво и компјутерске услуге МИК Ужице, 2006. године. 2. Фредерик Коплстон , ,, Историја филозофије'' том III , Београд, Београдски издавачко-графички завод, 1994. године. 3. Нови Завјет, ,,Свето Јеванђеље од Јована'', Београд, Библијско друштво Србије, 2012. године. 4. Френсис Бекон, ,,Нова Атлантида'', Београд, Култура, 1967. године. 5. Платон , ,, Критија'' , , Београдски издавачко-графички завод, 1963. године.

22