Troskovi - Maturski Rad

  • Uploaded by: Zoran Davidovic
  • 0
  • 0
  • May 2020
  • PDF

This document was uploaded by user and they confirmed that they have the permission to share it. If you are author or own the copyright of this book, please report to us by using this DMCA report form. Report DMCA


Overview

Download & View Troskovi - Maturski Rad as PDF for free.

More details

  • Words: 2,965
  • Pages: 21
Република Српска Економска школа Бијељина

МАТУРСКИ РАД ИЗ ЕКОНОМИЈЕ Тема: Трошкови пословања предузећа

Професор: Ученик: Мирела Милић Горан Јовановић

Бијељина, Јун 2009. Године

Увод Сваки процес трансформације уложених ресурса у резултате подразумева њихово трошење. Без трошења нема производње или пружања услуга. услуга. Трошење означава процес уништавања једних употребних вредности да би се добиле друге употребне вредности-употребне вредности новог производа (по правилу њихова вредност је већа од вредности ресурса који су унети у производњу). Бројни су критерији за класификацију трошкова. Најчешћи критеријуми за класификацију трошкова су према: - факторима производње (трошкови материјала, радне снаге, средстава за рад) - местима настанка (трошкови израде, режијски трошкови) - везаности за носиоце (појединачни и заједнички трошкови) - начину преношења на носиоце (директни и индиректни трошкови) - зависности од обима производње (фиксни и варијабилни трошкови) - виду изражавања (натурално-утрошци и у новчаном виду-трошкови)

УТРОШЦИ Утрошци су физички исказане количине производње (натурално изражено трошење)

утрошених

фактора

Утрошци се разликују по: -

месту настанка - технолошка (радна места израде)/режијска радна места мерљивости – мерљиви (утрошци материјала)/ немерљиви (утрошци средстава за рад) јединицама мере - физичке јединице мере (метар, литар, килограм и сл.) везаности за носиоце - директно/индиректно. директно/индиректно.

Утрошци могу бити условљени: -

-

техничким факторима као техничким елементима процеса производње који директно/индиректно утичу на утрошке инпута (особине производа, материјала, средстава за рад, технолошког процеса, технички услови рада, тип производње и ниво техничке опремљености). опремљености). Na tehničke faktore preduzeće ne može delovati u kratkom roku организационим факторима (израз субјективних квалитета производјача у домену коришћења датих техничких и других чинилаца производње)

Основна подела утрошака је на: -

Утошке материјала Утрошке средстава за рад Утрошке радне снаге

ТРОШКОВИ Трошкови представљају вредносно изражено трошење.

PODELA TROŠKOVA PREMA FAKTORIMA PROIZVODNJE По овом критерију трошкови се деле на: - Трошкове материјала - Трошкове средстава за рад - Трошкове рада Трошкови материјала су ценовни израз утрошака материјала и обухватају: трошкове основног материјала трошкове помоћног материјала и енергије трошкове режијског материјала Трошкови средстава за рад су ценовни средстава за рад и обухватају: амортизацију трошкове текућег одржавања трошкове инвестиционог одржавања трошкове ситног инвентара и алата

израз

утрошака

Амортизација обухвата физичко и еконономско трошење (застаревање) средства за рад. рад. Представља претпостављани део вредности ср. за рад који је утрошен у процесу производње и који се укључује у цену коштања производа. производа. Утврђује се на основу века трајања ср. за рад или броја јединица производа који се произведе помоћу тог ср. за рад. рад. Трошкови текућег одржавања обухватају трошкове радне снаге и материјала за одржавање, који су утрошени у повременом чишћењу и подмазивању ср. за рад ради одржања његових функционалних особина и заштите од корозије. корозије. Трошкови инвестиционог одржавања обухватају трошкове рада, материјала и самих ср. за рад, који су изазвани детаљнијим прегледом ср. за рад, демонтирањем истрошених делова, монтирањем нових делова и функционалним усклађивањем ср за рад. рад. Трошкови ситног инвентара и алата су новчани израз ситног инвентара и алата. алата.

Трошкови рада су ценовни израз утрошака радне снаге у процесу рада и обухватају: - накнаде за извршен рад - накнаде за одсуствовање са посла (боловања, годишњи одмори, државни празници и сл.) - порези и доприноси за социјално и здравствено осигурање радника. радника.

ПОДЕЛА ТРОШКОВА ПРЕМА МЕСТИМА НАСТАНКА трошкови израде настају настају на радним местима израде производа укључују укључују трошкове: основног материјала, помоћног материјала, погонске енергије, трошкове радне снаге на технолошким и помоћним пословима у произвоњи и трошкове ср. за рад која директно учествују у процесу производње. производње. режијски трошкови обухватају обухватају све остале трошкове који настају на руководилачким радним местима у производњи и свим извршним и руководилачким радним местима ван производње (припрема производње, комерцијала, финанасијска служба, служба контроле и сл.). сл.).

ПОДЕЛА ТРОШКОВА НОСИОЦЕ

ПРЕМА

ВЕЗАНОСТИ

ЗА

појединачни трошкови настају настају у вези са израдом одређеног производа и појединачно су везани за њега (нпр. (нпр. трошкови материјала израде и трошкови директног рада). ). рада заједнички трошкови настају заједничким трошењем елемената производње ради производње више производа заједнички заједнички су за све производе настале у одређеном периоду и на одређеном месту, тако да се накнадно распоређују на појединачне носиоце трошковa. трошковa.

ПОДЕЛА ТРОШКОВА ПРЕМА НАЧИНУ ПРЕНОШЕЊА НА НОСИОЦЕ директни трошкови могу могу се директно пренети на носиоце трошкова преко оперативне евиденције (нпр. радни налог, потрошница радни материјала) нпр. нпр. трошкови основног и помоћног материјала, трошкови радне снаге на пословима израде и тд.трошкова. тд.трошкова. индиректни трошкови не не могу се одмах директно везати за носиоце трошкова. трошкова. индиректно индиректно се везују за носиоце преко кључева за алокацију

ПОДЕЛА ТРОШКОВА ПРЕМА ЗАВИСНОСТИ ОД ОБИМА ПРОИЗВОДЊЕ Полазећи Полазећи од овог критерија разликујемо: фиксне трошкове варијабилне трошкове У економској анализи треба правити разлику на кратак рок – фиксни и варијабилни фактори дуг дуг рок – сви фактори су варијабилни. варијабилни. Ова подела временског рока није у вези са дужином временског периода, већ са могућношћу предузећа да се једним делом или свим факторима производње прилагоди измењеним околностима. околностима.

ДОДАТНИ, НЕОТКЛОНЉИВИ И ОПОРТУНИТЕТНИ ТРОШКОВИ Додатни трошкови промена у укупним трошковима због промене плана активности (уводјење новог производа у производни асортиман, повећање степена техничке опремљености и сл.) основу основу за праћење додатних трошкова представља текући план активности. активности. Неотклоњиви трошкови

трошкови који су већ настали као резултат претходних одлука и које не утичу на одлуке које се доносе након њиховог настанка нпр. нпр. набављено је средставо за рад у износу од 300.000 КМ, КМ, а тренутна тржишна вредност је 200.000 КМ (100.000 КМ су неотклоњиви трошкови). трошкови). Опортунитетни трошкови жртвована нето корист од неприхватања следеће најбоље алтернативе истог нивоа ризика нпр. нпр. неостванен проход од изнајмљивања продајног простора. простора. Рачуноводствени трошкови историјски трошкови који се евидентирају у рачуноводству као стварно настали трошкови, као такви су проверљиви имају имају велики значај значај у анализи пословања предузећа. предузећа. Економски трошкови базирају базирају на концепту опортунитетних трошкова једнаки су вредности најбоље алтернативе истог ризика која је жртвована, јер су ресурси употребљени у изабраној алтернативи нпр. нпр. материјал је набављен по цени нижој од тржишне. Пропуштен приход од продаје материјала изражава економске трошкове употребе материјала у производњи. производњи.

ТРОШКОВИ У КРАТКОМ РОКУ фиксни трошкови трошкови средстава за рад када се амортизација обрачунава по временском методу трошкови рада и материјала у припремној фази трошкови трошкови рада највиших руководилаца. руководилаца. варијабилни трошкови пропорционални трошкови основног и помоћног материјала и енергије трошкови рада на пословима израде производа трошкови средстава за рад када се амортизација обрачунава по функционалном методу релативно-фиксни

трошкови пословима. пословима.

матријала

и

рада

на

припремно-завршним

ФИКСНИ ТРОШКОВИ ФИКСНИ ТРОШКОВИ у маси се не мењају са променом ОП и смањују се повећањем обима производње по јединици производа. производа.

Укупни фиксни трошкови фиксни трошкови

Просјечни

Просечни фиксни трошкови су фиксни трошкови по јединици производа и добијају се по обрасцу: PFT = UFT /Q PFT – просечни фиксни трошкови UFT – укупни фиксни трошкови Q – количина производа (обим производње)

ВАРИЈАБИЛНИ ТРОШКОВИ Они се мењају са променом обима производње. производње. Укупни Укупни варијабилни трошкови се повећавају са повећањем обима производње, а са смањењем обима производње се смањују. смањују. У пракси се ретко када остварује потпуна пропорционалност трошкова и обима производње, а чешће се пропорционално, прогресивно и

дегресивно кретање трошкова смењују у производњи исте врсте производа са променом степена искоришћења. искоришћења. Варијабилни трошкови се раслојавају на четири компоненте: пропорционална (ПТ) дегресивна прогресивна релативно-фиксна (зонска - РФТ) Пропорционални трошкови мењају се пропорционално са променом обима производње, док се по јединици производа не мењају са променом обима производње. производње. Пропорционалних трошкова нема када је обим производње једнак нули. нули. У пропорционалне трошкове убрајају се: се: трошкови основног и помоћног материјала и енергије трошкови рада на пословима израде производа трошкови трошкови средстава за рад када се амортизација обрачунава по функционалном методу. методу. Дегресија трошкова значи спорији раст трошкова од раста обима производње. производње. Прогресија трошкова значи бржи раст трошкова од раста обима производње (нпр. повећање трошкова основног материјала на вишим степрнима коришћења капацитета услед повећаног шкарта материјала, као последице интензивнијег рада). рада).

РЕЛАТИВНО-ФИКСНИ ТРОШКОВИ Релативно-фиксни трошкови настају раслојавањем производних капацитета на више зона обима производње (нпр. радне смене у предузећу, погони у предузећу, производи у производном асортиману). асортиману). Свака зона представљаја "парцијални "парцијални капацитет" капацитет" за који је потребно посебно организовање припремно-завршних послова. послова. Трошкови обављања ових послова не мењају се са променом обима производње у оквиру одредјене зоне обима, али се нагло мењају са променом зоне обима. обима. У релативно-фиксне трошкове убрајају се трошкови матријала и рада на припремно-завршним пословима организационих делова предузећа (смена, погона и сл.) и слојева производње (серија, модела, типова и сл.). сл.).

Особине релативно-фиксних трошкова: у оквиру зоне обима се не мењају преласком на нову зону се мењају

РТФ

Укупни РТФ

Просјечни

Ови трошкови показују тенденцију најпре дегресивног, а затим прогресивног кретања у односу на обим производње. производње. Имајући у виду све елементе варијабилних трошкова може се приказати график укупних и просечних варијабилних трошкова

Укупни варијабилни трошкови са повећањем обима производње најпре расту дегресивно, затим пропорционално и на крају прогресивно. прогресивно. Просечни варијабилни трошкови су варијабилни трошкови по јединици производа и добијају се по обрасцу: PVT = UVT/Q UVT/Q PVT – просечни варијабилни трошкови UVT – укупни варијабилни трошкови Q – количина производа (обим производње)

МАРГИНАЛНИ ТРОШКОВИ Маргинални (гранични) трошкови представљају промену укупних трошкова по јединици промене обима производње и добијају се по формули: MT = ΔUT/ΔQ MT – маргинални трошкови ∆UT – промена укупних трошкова ∆Q – промена количине производа (обима производње) Пошто промена обима производње у кратком року доводи само до промене варијабилних трошкова, онда се претходна релација трансформише у: MT = ΔUVT/ΔQ ∆UVT – промена укупних варијабилних трошкова Геометријски гранични трошкови представљају нагиб криве УВТ у свакој њеној тачки, односно за сваки обим производње. производње. ПВТ опадају све док је крива МТ испод криве ПВТ, а расту када је график МТ изнад графика ПВТ. ПВТ. Све док су МТ нижи од ПВТ, свака додатна јединица производа изазива мање трошкове од трошкова који су у просеку, пре промене обима производње, теретили јединицу производа, па стога ПВТ опадају и обрнуто. обрнуто. Минимум ПВТ остварује се на оном обиму производње (У) на коме се изједначавају МТ и ПВТ (тачка Ц‘): Ц‘):

УКУПНИ ТРОШКОВИ Укупни трошкови представљају збир укупних варијабилних и укупних фиксних трошкова. трошкова. Динамика укупних трошкова резултат је динамике варијабилних и фиксних трошкова: трошкова:

Укупни трошкови трошкови (линеарна функција) трошкови (кубна функција)

Укупни

За изражавање укупних трошкова најчешће се користи кубна ф-ја трошкова, по којој раст обима производње најпре прати раст укупних трошкова по нижој стопи од стопе раста обима производње, а после одређеног обима производње, стопа раста укупних трошкова постаје

виша од стопе раста обима производње (почиње да делује закон опадајућих приноса). приноса). Такође, за изражавање укупних трошкова могу да се користе: квадратна квадратна функција УТ–растућа УТ–растућа стопа (опадајући приноси) приноси) линеарна линеарна функција УТ–константна константна стопа (свака додатна УТ– јединица варијабилних инпут-а у истом износу повећава обим производње). производње).

ПРОСЕЧНИ УКУПНИ ТРОШКОВИ Просечни укупни трошкови једнаки су: PUT=UT/Q PUTPUT- просечни укупни трошкови UTUT- укупни трошкови QQ- број јединица производа Као и просечни варијабилни трошкови, просечни укупни трошкови са повећањем обима производње најпре опадају, достижу минимум, а затим почињу да расту. расту. Просечни укупни трошкови достижу минимум на оном обиму производње где су гранични трошкови и просечни трошкови једнаки: једнаки:

ТРОШКОВИ У ДУГОМ РОКУ У дугом року сви фактори производње се могу мењати, па су у дугом року сви трошкови варијабилни. варијабилни. Дугорочна крива укупних трошкова приказује промене укупних трошкова због промене обима производње у периоду који је довољно дуг да се сви фактори производње могу мењати. мењати. Промена дугорочних трошкова услед промене обима производње условљена је односом промене улагања и промене резултата, односно приносом на обим дугорочне производне функције (за ову функцију карактеристичан је најпре растући принос на обим, затим константни принос и на крају опадајући принос): принос): за за растући принос на обим важи: ↑ УТ < ↑ ОП важи: за за константни принос на обим важи: важи: ↑ УТ = ↑ ОП за за опадајући принос на обим важи: важи: ↑ УТ > ↑ ОП

Разлике изведју укупних трошкова у кратком року и дугорочних укупних трошкова: како у дугом року нема фиксних трошкова, ДУТ једнаки су нули када је обим производње једнак нули крива крива ДУТ полази из координатног почетка, за разлику од криве КУТ. КУТ. Дугорочни просечни трошкови (ДПТ) добијају се дељењем УДТ количином производа за сваки обим производње: производње:

ДПТ имају облик развученог латиничног слова “У”. “У”. Ефекти економије обима испољавају се у смањењу ДПТ са повећањем обима производње (дугорочни маргинални трошкови су мањи од ДПТ). ДПТ). ДПТ су најнижи на обиму производње на коме се изједначавају дугорочни маргинални трошкови и ДПТ. ДПТ. Ефекти дисекономије обима испољавају се као раст ДПТ са повећањем обима производне (дугорочни маргинални трошкови су већи од ДПТ). ДПТ).

КАЛКУЛАЦИЈЕ ТРОШКОВА Поступак распоредјивања укупних трошкова на носиоце назива се калкулација (поступак израчунавања цене коштања). коштања). Циљ утврђивања цене коштања јесте да се сваки производ оптерети оним износом трошкова који је својом производњом изазвао, да би се што ефикасније спровела контрола трошкова и створила поуздана основа за доношење пословних одлука. одлука. Приликом калкулације цене коштања морају се поштовати одредјени принципи. принципи. Калкулација мора бити: бити: тачна и прилагођена начину пословања предузећа документована књиговодственом евиденцијом једнообразна једнообразна за све производе упоредива са другим калкулацијама благовремена, прегледна и економична

Према времену израде калкулација може бити: бити: Планска калкулација саставља се пре почетка обављања активности, на основу процењеног износа трошкова или норматива трошења има има за циљ да пружи прелиминарни увид у економску оправданост одредјеног посла. посла. Медјукалкулација саставља саставља се у току процеса производње у циљу контроле трошкова и поредјења остварених и планираних трошкова. трошкова. Стварна калкулација саставља саставља се по обављеном послу на основу стварно насталих трошкова. трошкова. Према начину израде, односно методу распотедјивања трошкова на носиоце, калкулације се деле на: на: дивизиона дивизиона калкулација ка калкулација лкулација еквивалентних бројева калкулација везаних производа додатна калкулација

ДИВИЗИОНА КАЛКУЛАЦИЈА Она се користи код хомогених (једнородних) производа. производа. Састоји Састоји се у утврдјивању укупних трош трошкова и дељењу тих трош трошкова укупном колич количином производа. производа. Није Није потребно раздвајати трош трошкове на директне и индиректне. индиректне. Вишефазна дивизиона калкулација примењује се у фазној производњи и подразумева да се цена коштања по јединици учинка утврђује за сваку фазу, а онда се сабирањем цене коштања сваке фазе добија пуна цена коштања јединице учинка. учинка. Примена овог метода калкулације ограничена је на предузећа која масовно производе једну врсту производа (цементаре, млинови и сл.). сл.).

КАЛКУЛАЦИЈА ПОМОЋУ ЕКВИВАЛЕНТНИХ БРОЈЕВА

Користи се за распоредјивање индиректних трошкова када се производи више сродних производа (нпр. у ваљаоници лима ваљају се лимови различите дебљине). дебљине). Како се сродни производи производе од истог материјала у истом тех. поступку, индиректни трошкови распоредјују се помоћу коефицијената који се утврдјују у складу са одредјеним односима у трошењу за поједине врсте производа (на бази техничких норматива, искуства или процене). процене). Множењем количине производа утврдјеним коефицијентима добијају се еквивалентни бројеви, бројеви, односно обим производње у условним јединицама. јединицама. Дељењем индиректних трошкова збиром условних јединица добија се висина индиректних трошкова по јединици условног обима. обима. Тако добијен износ множи се одговарајућим коефицијентом да би се добио износ индиректних трошкова по јединици стварног обима производње. производње. Додајући овом износу директне трошкове по јединици производа, добија се цена коштања јединице производа. производа. npr. ako su indirektni troškovi = 10.000 dinara i npr. treba ih rasporediti na 2 proizvoda: Врста производ а

Количина производ а

Норма час по јед.прои з.

Коеф.учешћа у индиректним трошковима

Еквивал.б рој (Условни обим) 5 (2x4) 200

Индирект ни трошкови по јед.услов. ОП 6 25 *

Индиректн и трошкови по јед.произв ода 7 (4x6) 50

1 A

2 100

3 30

4 2

B

200

15

1

200

25

25

400

КАЛКУЛАЦИЈА ВЕЗАНИХ ПРОИЗВОДА Користи се код прозвода који настају у јединственом технолошком поступку, као органске компоненте једне сировине. сировине. Производ Производ због кога се организује процес производње назива се основни производ, производ, а остали производи као пратиоци тех. процеса су споредни производи (нпр. шећер и резанци шећерне репе. репе. Поступак утврђ утврђивања цене коштања: укупни трошкови - продајна цена споредних производа = преостали износ укупних трошкова

: количина основног производа = цена коштања укупног производа Основни недостатак ове методе је непрецизност због тога што продајна цена споредних трошкова одступа од њихових трошкова производње. производње. ПРИМЕР: Рафинерија јестивог уља произвела је 5.000 т сунцокретовог уља укупни трошкови производње износе 17.000.000 17.000.000 конвертибилних марака тржишна вредност сунцокретове сачме и масних киселина (споредних производа) износи 2.000.000 конвертибилних марака. = : =

УТ = 17.000.000 ТВсп = 2.000.000 део УТ = 15.000.000 ОПгп = 5.000 СКгп = 3.000.000

цена коштања 1 т сунцокретовог уља по калкулацији производа износи 3.000 конвертибилних марака.

везаних

ДОДАТНА КАЛКУЛАЦИЈА Користи се код хетерогених производа и у случајевима када се остали методи калкуације не могу применити. применити. Кључ за расподелу трошкова је однос укупних индиректних трошкова и укупних директних трошкова или само једне врсте директних трошкова (трошкови основног материјала или трошкови рада израде). израде). Поступак утврдјивање цене коштања: дељење индиректних трошкова оним директним трошковима који су изабрани за критеријум, чиме се утврдјује кључ за расподелу индиректних трошкова на различите производе множењем овог кључа са износом директних трошкова за сваки производ, добија се износ индиректних трошкова по врстама производа

додавање индиректним трошковима директне трошкове и дељење тако добијеног износа трошкова бројем јединица производа npr. npr. Ако су индиректни трошкови = 800.000 конвертибилних марака и треба их расподелити на 3 производа:

Врста Количина Директни Кључ за Индиректни Укупни произво производа трошкови расподелу трошкови трошкови да

1

2

3

A

1.000

50.000

B

2.000

150.000

C

4.000

300.000

500.000

4

Трошкови по јед.произ.

5 (3x4)

6 (3+5)

7 (6/2)

80.000

130.000

130

1,6

240.000

390.000

195

1,6

480.000

780.000

195

800.000

1.300.000

1,6 *

УВОД................................................................................................................2 УТРОШЦИ.........................................................................................................3 ТРОШКОВИ.......................................................................................................4 PODELA TROŠKOVA PREMA FAKTORIMA PROIZVODNJE........................................................4 ПОДЕЛА ТРОШКОВА ПРЕМА МЕСТИМА НАСТАНКА...................................................... ......5 ПОДЕЛА ТРОШКОВА ПРЕМА НАЧИНУ ПРЕНОШЕЊА НА НОСИОЦЕ...................................6 ПОДЕЛА ТРОШКОВА ПРЕМА ЗАВИСНОСТИ ОД ОБИМА ПРОИЗВОДЊЕ.............................6 ДОДАТНИ, НЕОТКЛОНЉИВИ И ОПОРТУНИТЕТНИ ТРОШКОВИ.................................. ........6 ТРОШКОВИ У КРАТКОМ РОКУ....................................................................................... ......7 ФИКСНИ ТРОШКОВИ................................................................................................ .......8 ВАРИЈАБИЛНИ ТРОШКОВИ ................................................................................... .........8 РЕЛАТИВНО-ФИКСНИ ТРОШКОВИ ............................................................... ..................9 МАРГИНАЛНИ ТРОШКОВИ............................................................................................ .11 УКУПНИ ТРОШКОВИ............................................................................................ ..........12

ПРОСЕЧНИ УКУПНИ ТРОШКОВИ............................................................... ....................13 ТРОШКОВИ У ДУГОМ РОКУ..................................................................................... ..........14 КАЛКУЛАЦИЈЕ ТРОШКОВА..............................................................................16 ДИВИЗИОНА КАЛКУЛАЦИЈА......................................................................................... .....17 КАЛКУЛАЦИЈА ПОМОЋУ ЕКВИВАЛЕНТНИХ БРОЈЕВА............................................ ............17 КАЛКУЛАЦИЈА ВЕЗАНИХ ПРОИЗВОДА................................................................. .............18 ДОДАТНА КАЛКУЛАЦИЈА....................................................................... ...........................19

Related Documents


More Documents from "Ajlaaa"