Koncentracija Kod Deteta

Koncentracija kod deteta (20.11.2008.)

Slabost koncentracije je školski problem broj jedan. Dete koje ne može da se dobro koncentriše na gradivo koje uči, sigurno ne moće postići dobar uspeh u školi. Pojedini roditelji se žale da im dete pri izradi domaćih zadataka okleva i sanjari, da se lako da odvratiti od knjige i tako dalje. Učitelji se takođe žale da su pojedina deca sa svojim mislima sasvim na drugom mestu, da nemirno i nemarno sede u klupi, da se samo kratko vreme mogu posvetiti jednom zadatku i da zbog slabe koncentracije prave greške. Teško je umiriti nekog od roditelja rečima da bi njegovo dete bilo dobar đak kad bi se samo moglo dobro koncentrisati. Roditelji obično misle da je reč o lošim ili lenjim učenicima. Ako detetu pada teško da se koncentriše, roditelji bi obavezno trebalo da dete odvedu prvo kod lekara. Ne zbog toga da bi se tom detetu prepisali lekovi, već da bi se utvrdilo da li to dete dobro čuje i da li dobro vidi. Jer, samo ako dete dobro čuje i dobro vidi, ono se moće koncentrisati na gradivo i paziti na času. Sposobnost za duže koncentrisanje na jednu stvar se postepeno razvija. Dete u prvom razredu može da radi oko 15 minuta bez pauze. Tada se mora nakratko odmoriti. Od drugog razreda učenici mogu da rade bez pauze od 20 do 25 minuta, a potom se nekoliko minuta moraju odmoriti i opustiti da bi prikupili novu snagu, odnosno da bi se mogli ponovo koncentrisati. Ne treba se plašiti da će se zbog tih kratkih pauza dete udaljiti od knjige. Naprotiv, te kratke pauze čine dete vedrijim, budnijim i svežijim. Roditelji bi trebalo pažljivo da posmatraju svoje dete kako bi utvrdili kada detetu teško pada da se koncentriše, da li se slabo koncentriše samo pri učenju i izradi zadataka ili i u igri, pri gledanju televizije, odnosno, da li se dete može uopšte koncentrisati u bilo kojim aktivnostima, jer postoji tzv. hiperaktivna deca koja se nigde

ne mogu koncentrisati i takva deca zahtevaju poseban tretman. Današnja deca često pate od slabosti koncentracije. To nije ni čudo kada se ima u vidu da su stalno izložena poplavi spoljašnjih draži kao što su televizija, kompjuteri, video, muzika…Često se to odjednom i sluša i gleda (da se nešto ne bi slučajno propustilo). Tako se sve to površno usvaja bez dubljeg uživljavanja u ono što se čuje ili vidi. Mnoge odrasle osobe da bi “umakle” ovim dražima i za trenutak našle duboki mir, upražnjavaju meditaciju ili jogu i slično. I deci je potreban mir. Dete taj mir može naći u igri, kada se potpuno koncentriše na nju, pa ga tad ne bi trebalo ometati. Zato, kada se dete igra, pustite ga da se igra. Ono se na taj način odmara! Ovo vaspitanje za dobru koncentraciju počinje već kod bebe, kada se ona, na primer, neometano igra sa svojim nožnim prstićima, kada gleda šareni balon ili slično. Beba se upravo tada lepo koncentriše. Da bi se dete moglo koncentrisati, treba činiti sledeće: 1. da domaće zadatke, po mogućstvu, dete radi uvek u isto vreme i na istom mestu; 2. dete treba da ima svoj mir. Moguće izvore koji ga ometaju bi trebalo odstraniti. Majka ne bi smela svaki čas da prekida dete u učenju (da ga šalje u prodavnicu, npr.). Takođe, trebalo bi onemogućiti ostale članove porodice da ga ometaju. Dete treba da obavesti svoje prijatelje u kom periodu uči da ga ne bi ometali; 3. dete ne treba prisiljavati da uči onda kada ono nema volju da uči. Na primer, ako druga deca gledaju nesto interesantno na televiziji, besmisleno je dete prisiljavati da bude nad knjigom, već je daleko bolje dozvoliti mu da se priključi ostalima. Nakon toga, neka dete nastavi sa učenjem. Ovo su posebni slučajevi kada roditelji moraju da budu tolerantni prema detetu; 4. dete treba podsticati da se što više kreće na svežem vazduhu. Deca koja se istrče i izigraju sa drugovima u prirodi manje su nemirni i nervozni u školi i bolje se koncentrišu na gradivo; 5. dete treba podsticati da upražnjava sve igre i aktivnosti koje podstiču sposobnost koncentracije. Tako sve igre loptom podstiču sposobnost koncentracije. Tu je i igra šah, zatim sviranje prema notama i sl. Roditelji se mogu dogovoriti sa detetom da zajedno slušaju ili gledaju neku školsku emisiju, a da zatim svako ispriča sta je zapamtio i zapazio. Takođe, mogu zajedno posmatrati neku sliku, pa da potom otkriju ko je više detalja zapamtio. Dete se može podsticati da na osnovu sećanja nešto nacrta (npr. list kestena ili hrasta); 6. ako se dete ne može koncentrisati treba znati da su za to

najčešće krivi spoljašnji uticaji. Kod otprilike 30% dece koja trpe zbog slabe koncentracije razlozi leže u porodici (česte svađe roditelja, razvod roditelja, alkoholizam oca i slični

problemi). Dete brine u tim situacijama da li će posle škole zateći oba roditelja kod kuće. Ili, ako jutro u kući počne žurbom, nervozom i svađom, dete odlazi u školu neraspoloženo i neće se moći koncentrisati na nastavu i učenje. Najbolja koncentracija se postiže u atmosferi ljubavi i zaštićenosti koju dete treba da oseća. Ako se dete boji da će biti kažnjeno u slučaju da dobije lošu ocenu, onda se ne treba čuditi kada zaista i donese kući slabu ocenu (zbog straha od kazne, dete se nije moglo koncentrisati!). Dete ne može da se koncentriše ni kada je preopterećeno kućnim obavezama. Dete treba uključiti u kućne poslove, ali srazmerno njegovom uzrastu! Deca prvenstveno imaju zadatak da uče i idu u školu! Prema tome, nedostatak koncentracije veoma retko može da ima uzrok u nekim zdravstvenim problemima (kada treba potražiti pomoć} lekara). Češće je uzrok u samom detetu i okolini koja ga okružuje. Detetu je potrebna nežnost “vitamin rašćenja” - kako kažu psiholozi koji se bave decom. Ali, potrebna mu je i spokojna atmosfera, ljubav, sloboda, autoritet i pravednost, iskrenost i istinitost našeg ponašanja, zaštita ili tačnije - sigurnost: jednom rečju, potrebni su mu otac i majka koji će zajednički da vaspitavaju dete. tekst pripremila Ksenija Petković školski psiholog (20.11.2008.)