Razvoj Dece

S. Hein je definisala kratko uputstvo, deset osnovnih stavki za razvoj emocionalne inteligencije. Ove stavke su kompilacija prethodne definicije ovog pojma i posebnog modela koji su definisali Mayer i Salovey. 10 osnovnih načina za razvoj EI 1. Utvrdite sopstvena osećanja pre nego što «obeležite» ili «okrivite» druge ljude ili situacije

- «Nestrpljiv sam» umesto «To je bez veze» - «Povređen sam i ogorčen» umesto «Ti si bezosećajni mamlaz» - «Bojim se» umesto «Voziš k’o idiot!»

2. Razlikujte misli od osećanja - otkrijte svoje strahove, želje neispunjen emotivne potrebe

- Misli: Osećam se kao...osećam da bi... - Osećanja: tužan sam, radostan sam....

3. Budite odgovorni kada su u pitanju Vaša osećanja Razmotrite sopstvena osećanja umesto motiva ili postupaka drugih ljudi - Preuzmite odgovornost za sopstvena osećanja i sreću i ne očekujte to od drugih 4. Neka Vam osećanja pomognu u donošenju odluka - Imajte hrabrosti da sledite svoja osećanja

- «Jasam ljubomoran» umesto - «Ti me činiš ljubomornim» ili - «Ti si kriv/a što sam ljubomoran»

- «Kako bih se osećao da to uradim?» ili - «Kako bih se osećao da to ne uradim?»

6. Prevedite ljutnju u pozitivnu energiju

- Pitajte: «Kako bi se ti osećao da ja to uradim?» ili - «Kako bi se ti osećao da ja to ne uradim?» Uložite napor da «ljutnju – bes» koristite kao «pogonsko gorivo» za konstruktivnu akciju

7. Cenite tuđa osećanja

Pokažite empatiju, razumevanje i prihvatanje osećanja drugih ljudi

8. Izvucite ono što je pozitivno iz vaših i njihovih osećanja

- Zapitajte se: «Kako se ja osećam zbog....ili u vezi?» - Pitajte druge: «Kako se osećate....?”

5. Poštujte osećanja drugih (posebno dece)

9. Ne dajte savete, ne sudite, ne komandujte, ne kritikujte druge i ne «popujte im» (posebno kada su u pitanju deca) 10. Izbegavajte ljude koji vas (a često i druge) nipodaštavaju ili maltretiraju

Umesto toga, pokušajte da slušate pažljivo, sa empatijom i bez osude

Pošto to uvek nije moguće, pokušajte da provodite s njima što manje vremena (onoliko koliko morate); Provodite vreme sa onima kojima je stalo do Vas (i Vama do njih)

1

Pregledom literature o roditeljstvu može se uočiti da se osećanja spominju, ali im se ne pridaje naročit značaj. Naglasak se stavlja, u znatno većoj meri ili gotovo isključivo na ponašanje. Pošto su osećanja osnova ponašanja dece, novije studije ističu da je važno da ih prepoznamo, kako bismo decu naučili kontroli tih istih osećanja. (12) Za uspešan rad sa roditeljima važno je sagledati i njihova osećanja, koja su još manje predmet interesovanja, nego osećanja dece. Cilj uspešnog roditeljstva je podići zdravu i sretnu decu, jer samo takva će sutra postati odgovorni i dobri građani sveta. Emocionalno osetljiva osoba lakše će prepoznati nebezbedne, opasne i rizične sutuacije i adekevatnije reagovati od one koja to nije. Donošenje odluka EI je blisko vezana sa moralnom autonomijom ličnosti i onim što se podrazumeva pod "svešću" i "savešću". Osoba sa zdravom svešću će donositi adekvatne odluke, čak iako su one oprečne (nepisanim) pravilima ili obrascima ponašanja određene sredine. Ponekad se pojedinac mora odupreti direktnom pritisku «autoriteta», «gomile» ili sredine, bez obzira da li su pitanju institucije, političke partije, religiozne grupe ili grupa vršnjaka. Dete sa razvijenim samopouzdanjem uspešno će se odupreti propagandi, «ispiranju mozga» i dobro će procenjivati ono što mu se kaže, bez odbzira sa koje strane to dolazi. Razvojem EI deci se pomaže da pronađu ličnu sreću, da misle "svojom glavom" i da osećaju i svoje ponašanje usklađuju sa svojim osećanjima. EI im pomaže da izbegnu zamku i rade ono što svi drugi misle da treba da se radi. Učeći decu da osećanja imaju značaj i vrednost u procesu donošenja odluka, istovremeno ih učimo da je sreća vrlo lična stvar. Poštovanje osećanja drugih Razvojem EI deca će uvideti da je svaka osoba različita i da su njene emotivne potrebe, strahovi ili želje isto tako različiti. To razvija i poštovanje osećanja drugih, sposobnost saosećanja, empatije i spremnosti za saradnju. Sposobnost kontrole - odgovornost Niko nema potpunu kontrolu nad svojom životnom sredinom, a deca još i manje nego odrasali. Decu možemo da naučimo da uvek postoji mogućnost izbora, čak i onda kada ona imaju negativna osećanja. Ta mogućnost nam obezbeđuje kontrolu misli i osećanja, a ovo adekvatan odgovor. Kontrola nad mislima i osećanjima podrazumeva najviši nivo lične odgovornosti. Preuzimanje lične odgovornosti omogućava odgovore na pitanja: «Šta ja mogu da uradim?», «Kako ja mogu da doprinesem u ovoj situaciji ili slučaju?», «Šta iz svega mogu da nučim?» Ova pitanja uključuju ne samo razmišljanje već i osećanja, s obzirom na to da se ona postavljaju sebi, umesto okrivljavanja drugih ili oslanjanja na njih. Odgovorom na drugu vrstu pitanja: «Kako bih se ja osećao da... ?» i «Kako bi se drugi osećali da ...?» učimo decu da koriste osećanja za donošenje socijalno prihvatljivih odluka i da se ponašaju u skladu sa njima. Osećaj odgovornosti, kombinovan sa zdravim samopouzdanjem, čini nas jačim. Sebičnost Koliko je "normalno" da na prvo mesto stavljamo sopstvene emotivne potrebe? U kojoj meri smo "sebični" ako se ovako ponašamo? Korišćenje termina "sebičnosti" u pomenutom smislu ukazuje na nerazumevanje (značaja) zadovoljenja emotivnih potreba, a time i teškoće za razvoj saosećanja sa drugim osobama.

2

Osnovne emotivne potrebe Definicija osnovnih emotivnih potreba može biti predmet razmatranja, ali su one verovatno različite onoliko koliko su i ljudi različiti. Ako se osećamo usamljeni, znači da nemamo dovoljno komunikacije sa drugima, a ako se osećamo «zagušenim gomilom» znači da je imamo previše, naročito ukoliko nam je komunikacija nametnuta (naš gradski prevoz!). Još uvek ne postoji dovoljno informacija o tome koje su to specifične emotivne potrebe dece, od značaja za njihovo puno zdravlje i sreću i koliki bi trebao da bude njihov obim. Ono što danas znamo je da dete ima potrebu da bude prihvaćenood strane roditelja. Još uvek ne znamo kako da izmerimo (adekvatnu) količinu ovog osećanja i šta se događa ukoliko ga nema dovoljno u detinjstvu i ranoj adolescenciji. Razmena iskustava roditelja u grupi u ovom smislu bi mogla biti od koristi. Podrška roditelja Ako emocije posmatramo kao hemijske reakcije u mozgu, roditelji treba da nauče decu kako da upravljaju tim hemijskim procesima. Ako su roditelji u tome uspešni, manja je verovatnoća da će deca posegnuti za hemijskim supstancama kao što su droge, cigarete ili alkohol. Deca se okreću ovim «hemikalijama» kada njihove emotivne potrebe nisu ispunjene u porodici. Kreiranje zdravog samopouzdanja i nezavisne ličnosti je još jedan zadatak roditelja, ali je zato vrlo važno da dete u porodici oseća sigurnost i da je važan član porodice. Pod sigurnošću se podrazumeva da mu ne presuđujemo, (večito) kritikujemo, smejemo mu se ili rugamo, nipodaštavmo, već da ga podržavamo, imamo poverenja u njegove postupke i pokazujemo veru u njega kao ličnost. Osećaj važnostipodržava se pohvalom i podrazumeva da je dete korisno, potrebno, poverljivo, voljeno, da je ličnost koja vredi i «da je dobro čuti šta ono misli». Važnost podrazumeva i da roditelji poštuju dete iako se i poštovanje zaslužuje. Istraživanja su pokazala da su nasilje i kriminal povezani sa osećanjem manje vrednosti, bespomoćnosti, zapostavljenosti i frustracije. Kakva osećanja donosi pridruživanje deteta uličnoj bandi? Dete postaje značajno, zaštićeno, poštovano, povezano sa drugima, osoba koju drugi slušaju. U najgorem slučaju, oružje, koje članovi bande imaju, zamena je za zadovoljenje osećaja za poštovanjem. Osećaj slobodeje vrlo važan za dete i podrazumeva nezavisnost, mogućnost kontrole nad samim sobom i, pre svega, privatnost. Dete kao i odrasli ima potrebu da se oseća slobodnim da ima sopstvene misli i mesto gde može, kad god želi, da bude samo. Osećaj ispunjenosti u smislu izazova, kreativnosti, pozitivne motivisanosti, lične odgovornosti i uspešnostiznačajan je ne samo deci već i odraslima. Uloge roditelji - deca Osnovna, prirodna uloga roditelja je da ispunjavaju, uz ostale i emocionalne potrebe deteta, iako se ponekad čini da im ovo poslednje najteže pada. Najgori roditelji su oni koji su u najmanjoj meri uspeli da zadovolje emotivne potrebe dece. Često roditelji sopstvene neispunjene emotivne potrebe pokušavaju da ostvare preko dece i tada se prirodne uloge menjaju, odnosno, deca nastoje da ispune potrebe roditelja. Ovakva obrnuta uloga je vrsta zloupotrebe dece, iako mnogi roditelji toga nisu svesni. Ne samo da je ovakvo roditeljsko ponašanje sebično, već je i potpuno socijalno neodgovorno. Roditelji - model Deca slede sve što njihovi roditelji rade, a ne ono što roditelji govore da rade. Zato u komunikaciji sa detetom roditelji pre svega treba da slušaju dete. Najbolji roditelji slušaju čak i onda kada im se ne dopada ono što čuju. Trebalo bi da se roditelji uzdržavaju da «detetu daju lekcije» jer važna su, pre svega, osećanja njihovog deteta. Ipak, važno je da

3

roditelji znaju da su osećanja «prelazna» čak i između «potpunih» stranaca i da će njihova osećanja itekako uticati na decu. Svi roditelji imaju određene strahove kada su u pitanju deca, što je razumljivo. Potreban je napor da te strahove ne ispolje direktno, koliko je god moguće. Najčešće su to: strah od bolesti deteta, povrede i smrti, neuspeha, neposlušnosti, nezahvalnosti (!?). Tu je i njihov lični strah da neće uspeti kao roditelji, ili da će ih drugi smatrati za loše roditelje. Čest je i vrlo jak strah da neće moći da obezbede detetu ono što je neophodno ili više od toga, da će njihovo dete drugi povrediti ... Roditelji treba da znaju da su ovi strahovi posledica njihovih uverenja, potreba, želja i nesigurnosti i da njima ne bi trebalo da „gnjave“ sopstveno dete. Deca imaju potrebu da razgovaraju, da ih roditelju čuju i razumeju... Dela govore mnogo više od reči, tako da ponašanje roditelja pokazuje detetu da je voljeno, poštovano, cenjeno i važno. O kažnjavnju, moći i strahu... Roditelji koji koriste kažnjavanje, pretnje, silu, osporavanje, osuđivanje, (apsolutnu) kontrolu kod sopstvene dece razvijaju osećanja: straha, uvređenosti, ljutnje, bespomoćnosti, nesigurnosti i defanzivnosti. Strah ubija svako učenje i kreira zavisnost! EI i zdravlje dece Istraživanja su pokazala da su emocionalno zdrava deca: • bolji učenici, odnosno studenti (jer su problemi sa učenjem većinom emocionalnog porekla, što je možda za mnoge roditelje neočekivano)• sa manje problema u ponašanju • sa višim nivoom samopoštovanja i samopouzdanja • sposobnija da se odupru pritisku vršnjaka • sposobnija da bolje rešavaju konflikte • manje sklona nasilju i više pozitivno empatski opredeljena (blagonaklona, dobronamerna) • manje sklona rizičnim ponašanjima (pušenje, droga alkohol, nebezbedno seksualno ponašanje ) • manje impulsivna ( sa boljom kontrolom) • srećnija, zdravija i uspešnija Podsticaj razvoja EI kod male dece 1. Prvi je korak da deca nauče reči kojima će izraziti osećanja. To se može raditi na nekoliko načina. Neka sopstvenim rečima izraze kako se oni osećaju: Npr. Ja sam veseo, ja sam tužan, meni je zabavno, dosadno mi je (interesantno), nestrpljiv sam. - Sledeći korak je merenje osećanja: Izgledaš kao da si prilično neraspoložen, tužan, nesrećan, razočaran, ili veseo, srećan, razdragan, oduševljen. - Zatim se deca uče veštinama da prepoznaju osećanja drugih ljudi (na ulici, u filmovima, na TV): "Ona glumica u seriji je ljubomorna", "otac iz tog filma se ne oseća dovoljno cenjenim na poslu", i slično. 2. Kreiranje emocionalne sigurne životne sredine koja detetu obezbeđuje podršku: Potvrdite da osećanja postoje i otvoreno razgovarajte o njima. Izbegavajte njihovo negiranje vikom, nasilnim rečima ili akcijama. Podržite emocionalnu iskrenost kroz prihvatnje deteta i bezuslovnu ljubav. Roditelji treba da znaju da su deca, posebno mala, «sastavljena samo od emocija» odnosno «sunđeri» koji upijaju osećanja. Ako roditelj oseća neke negativne emocije i pokušava da ih sakrije, dete će ih odmah «usisati». Izraz lica roditelja, ton glas, način govora je

4

nepogrešiva emocionalna poruka za dete. Znači, nije dovoljno prikrivanje negativnih osećanja, već njihova eliminacija. (Negativna osećanja i deca nikako »ne idu zajedno»!) U izgradnji samopouzdanja deteta roditelji ne treba da potcenjuju njegove sposobnosti, možda iz dobrih namera, da bi ga poštedeli ili zaštitili. Treba da mu dozvole da ono što više stvari uradi po svome, dok će oni biti po strani i pomoći ukoliko je potrebno. Da bi se izgradilo samopuzdanje deteta, ono mora da oseća da ga roditelji vole podržavaju, poštuju, razumeju, da mu veruju, da im je važno, da žele «da ga čuju», da im je stalo i da brinu za njega, ali da je u isto vreme nezavisno, slobodno i sigurno. Samoprocena - kviz TAČNO NETAČNO

1. Visoko samopouzdanje potiče iz osećanja ljubavi

T

N

2. Tešiti vaše novorođenče dok plače znači da će te ga razmaziti

T

N

3. Samopouzdanje deteta počinje da se razvija oko druge godine

T

N

4. Jednogodišnjaku su potrebne svakodnevne rutine

T

N

5.Bolje je skretati pažnju tek prohodalom detetu na stvari koje ne sme da radi nego stalno govoriti ne

T

N

6. Samo je roditelj odgovoran za emotivni razvoj deteta

7. Iznenadni napadi besa i ljutnje su načini tek prohodalog deteta da kazni roditelje

T

T

8. Roditelji treba da izdvoje neko vreme za stvari kojima uživaju

9. Kako osećamo prema sebi utiče na to kako ćemo učiti decu

N

N

T

T

N

N

5

ODGOVORI NA KVIZ

1. TAČNO : Ljubav i emocije od brižnih roditelja dopuštaju da dete razvije dubok osećaj za samopoštovanje.

2. NETAČNO : Plakanje je kako vam vaša beba kaže da nešto nije u redu u njenom 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

svetu. Rešavanje tog plača im kaže da nisu sami i da se njihove potrebe računaju. NETAČNO : Samopouzdanje se razvija od rođenja i na njega utiče kako roditelji rukuju, kako se brinu i kako razgovaraju sa svojim detetom. TAČNO : za dete od godinu dana , za veliku većinu, važno je da očekuje obroke, dremku i spavanje tokom noći u istovreme svaki dan. ovo im pomaže da se osećaju sigurno u svom svetu. TAČNO : Dete kome je stalno nešto zabranjeno može postati agresivno. Skrećući pažnju tek prohodalog deteta na prihvatljive aktivnosti pomaže da se detetu održi osećaj za sopstvene vrednosti. NETAČNO : Majke i očevi su prvi ali ne i jedini odrasli koji pomažu da se detetova samosvest formira. Negovatelji, drugi članovi porodice i učitelji takođe daju važan doprinos procesu. NETAČNO : Deca u ovom dobu treba da ,,testiraju granice,, i da počnu da misle sami za sebe. Roditelji pomažu tako što ne menjaju izraz lica prema dečijim ispadima bilo da se predaju ili komanduju. TAČNO: Biti roditelj je zahtevan posao. Važno je da vodite računa o sopstvenim potrebama i da izdvojite vremena svaki dan za aktivnosti u kojima vi uživate. TAČNO: Vaše sopstveno samopouzdanje igra značajnu ulogu u odnosu sa vašom decom. morate sebe da vidite u pozitivnom svetlu i da prihvatite i uspehe i neuspehe.

EMOTIVNI I DRUŠTVENI RAZVOJ DETETA 

Unapređivati mentalni i društveni razvoj deteta zadovoljavanjem potrebe za pažnjom, stimulisanjem deteta govorom, igranjem i drugim aktivnostima.

6

Biti roditelj predstavlja jedno intenzivno i emotivno iskustvo. To donosi mnoga uzbuđenja, ali isto tako može predstavljati veliki izazov i stres. Sve roditelje brinu njihove sposobnosti i veštine da odneguju i vaspitaju sretno i zdravo dete. Da bi se deca pravilno razvila, potreban im je neko ko će ih voleti. Neko ko će odvojiti vremena da ih shvati. Neko ko će pokušati da odgovori na potrebe njihove jedinstvene ličnosti sa puno osećanja i brige. Svakodnevni trenuci ispunjeni ljubavlju među roditeljima, drugim osobama koje se brinu o deci i samom decom, predstavljaju osnovni elemenat za detetov društveni, emotivni, kognitivni i zdrav razvoj. Ne radi se samo o tome da se «svet menja» zbog onoga što roditelji govore ili čine, već upravo kakve odnose roditelji imaju sa svojom decom. Deca koja osećaju da su voljena, poštovana i da se o njima neko brine, imaju najbolji početak. U okviru ove teme obrađeno je:

Razvijanje samopoštovanja kod deteta Nemir zbog odvojenosti i pred nepoznatima Razvijanje samostalnosti Izgradnja odnosa - razumevanje temperamenta Sigurnost dece u najmlađem uzrastu Učenje kroz igru u najmlađem uzrastu

RAZVIJANJE SAMOPOŠTOVANJA KOD DETETA Svaki odnos ili interakciju koju roditelji imaju sa svojom decom, svaki put kada reaguju na njihov signal, roditelji podučavaju decu o nečem što je važno - kako svet funkcioniše i šta se može očekivati od ovih najvažnijih odnosa. Svaki put kada reagujete na njihov plač, deca uče da mogu inicirati reakcije roditelja koristeći svoj glas, uče da su važna i da mogu verovati drugima. Sva ova iskustva u najmlađem uzrastu pomažu strukturiranju važnih delova mozga deteta, koji će mu omogućiti da razmišlja, gaji osećanja, uživa u pokretu, smeje se, igra i voli. Sve što roditelji rade u svakodnevnim aktivnostima i odnosima sa svojim detetom predstavlja vežbe potrebne za pravilan rad i razvoj mozga deteta. Roditeljima mora da bude jasno da njihovo ponašanje utiče na dete. Kada se oni smeju i dete se smeje. Kada hvale dete, dete se oseća ponosnim. Kada se mršte i ljute zbog nedoličnog ponašanja deteta, dete se rastuži. Roditelji su centar sveta svoga deteta. Brojna istraživanja su pokazala da u toku prve tri godine života deteta, mozak raste i razvija se više nego ikad u životu. Ovaj period je od presudnog značaja. Uspostavlja se način razmišljanja i reagovanja. Šta to znači za roditelje? To znači da oni imaju posebnu šansu da pomognu detetu da se razvije i da uspe društveno, fizički i kongnitivno u životu. Prve godine traju večno. Iako je genetika značajna u određivanju veština i sposobnosti deteta, nova istraživanja naglašavaju pođednaki značaj koji ima okolina, a naročito roditelji i njihov odnos prema

7

detetu. Naučnici znaju da iskustva koja beba doživi u prvim danima, mesecima i godinama života imaju velik uticaj na razvoj mozga. Genetski potencijal i vaspitanje «rade zajedno». Roditelji i sredina koju uspostave će uticati na to kako se beba nosi sa svojim emocijama, kako razvija odnose sa drugim ljudima, kako razmišlja, raste i razvija se. Roditelji mogu pomoći deci da razviju snažan, pozitivan osećaj samosvesti, samouverenosti, samopoštovanja. Ovo deci daje važne sposobnosti, kao na primer, sposobnost da reše problem, shvate osećanja i reakcije, razvijaju prijateljstvo time što će se zauzimati za ono u šta veruju. Kada roditelji ohrabruju decu, daju im hrabrost. To je divan dar. RAZVIJANJE SAMOPOŠTOVANJA VAŠE BEBE Razvoj samopoštovanja počinje od trenutka rođenja. Evo i nekoliko načina da se bebi pruži dobar početak: Ljubav i privrženost Dajte bebi do znanja koliko je volite. Reagujte na njen plač, držite je u naručju, gledajte je pravo u oči, pevajte, pričajte i smešite se. Kada ono uradi nešto dobro, pobrinite se da mu to i saopštite. Smešak ili lepa reč će mu pomoći da se oseća važnim. Prihvatite osećanja Kada je vaše dete uplašeno, pokušajte saznati zašto. Neka ono zna da ga razumete. Možete reći "To je bila glasna buka. To plaši". Naučite šta vašu bebu čini posebnom Svako dete je posebno i različito. Odvojite nekoliko minuta svaki dan da sednete i posmatrate svoju bebu. Bićete iznenađeni šta sve ona može uraditi. Naučite koliko god možete o razvoju deteta i temperamentu, kako biste znali šta možete očekivati. Izbegavajte iznenađenja Pokušajte izbeći velika iznenađenja. Deca vole rutinu. Ona im pomaže da osećaju da je svet siguran, predvidiv i da nije pretežak. Ali, neke promene i iznenađenja su samo deo života. Kada se dese, pomozite bebi da se snađe i smiri. Obraćajte joj se tihim i umirujućim glasom. Usredsredite se na svoju bebu Dajte bebi koliko god možete pažnje. Važno je da ona zna da ima svu vašu pažnju. Ako vaše dete želi pažnju a vi je ne možete ukazati, budite iskreni. Ali, pobrinite se da sa svojim detetom provedete svakodnevno određeno vreme, koje je samo vaše zajedničko vreme. Prilagodite se potrebama deteta Upamtite da deca nisu tu da zadovoljavaju roditelje. Važno je ostati fleksibilan i uskladiti sopstveni dnevni raspored sa potrebama bebe. Nije moguće da se beba prilagodi vašem rasporedu. Razumite šta vaša beba može uraditi Shvatite sposobnosti svoga deteta. Na primer, ako ono može sarađivati samo 10 minuta, nemojte tražiti da duže radi “zadatak” nego što to može. Neka se ove veštine razviju postepeno. Pomozite joj da nauči jednu po jednu stvar. Velike izazove razdvojite u više njih. dete se dobro soeća svaki put kada uradi nešto dobro. Očekujte da se vaše dete dobro ponaša Nemojte očekivati da se ono ponaša loše. Kada mislite da je vaše dete dobro i pametno, ono će se bolje ponašati. Primetite šta vaše dete radi dobro i pričajte o tome. Sva deca greše. Da

8

li pričate sa detetom samo kada greši? Pobrinite se da sagledate sve dobre strane vašeg deteta. Recite mu da ste ponosni. "Sjajno si to uradio". Prilagođeno iz: The New in the Middle of the Night Book, p. 116, Meld Publications, MN: 1999 RAZVIJANJE SAMOSTALNOSTI Na plenarnoj diskusiji, postavite sledeća pitanja učesnicima: - Da li vaše dvogodišnje dete želi da sve uradi samostalno? Neka učesnici razmene neka svoja lična iskustva o stvarima koje njihovi samostalni dvogodišnjaci žele da rade. - Šta je za vas uzbudljivo i/ ili izazovno u ovakvom načinu ponašanja? Uvodne napomene Jednogodišnje i dvogodišnje bebe uče da hodaju, trče, pričaju, razmišljaju, i upoznaju sebe. Ako se sve ove sposobnosti i osobine posmatraju zajedno, vidi se jedan pravac: sve veća samostalnost. Starije bebe žele da se osećaju samostalno, da preuzmu kontrolu nad situacijom i budu ličnost. U ovoj dobi starije bebe nisu u stanju da izraze svoje psihološke potrebe rečima, već moraju da se oslone na ponašanje. Ovo je vreme kada deca shvataju svet oko sebe, razvijaju razumevanje onoga što iskuse, stvarajući tako predvidiv i razumljiv režim. Uz ovu potrebu za predvidivim svetom, javlja se i potreba za sigurnošću, naročito kada deca pokušavaju da uspostave tu delikatnu ravnotežu između samostalnosti i zavisnosti. Ovo je period koji može izgledati kao stalna borba između neprekidnog oslanjanja na osobu koja se brine o detetu i potrebe deteta da afirmiše svoju samostalnost. Dete može želeti da bude sa roditeljima kada ih nema, ali i pobeći kada ga zovu da dođe. Uvažavanjem ovih promena, roditelji će biti u stanju da pruže neophodnu podršku ovim starijim bebama. Ispoljavajući podsticaj i poštovanje, uvažavajući uspeh, pružjući toplinu i sigurnost, roditelji uče decu da se osećaju ugodno, sposobno i posebno. Postavljanjem doslednih i razumnih granica, deci se dozvoljava da istražuju i zadovolje znatiželju, ali se takođe povlači i crta - granica prema opasnom ponašanju. Pohvala za dobro urađeno deci će pomoći da razviju sliku o sebi kao o nekome ko se ponaša na određen način, a negativno ponašanje će nestati. Starije bebe postaju sve samostalnije, odvajaju se od roditelja i postaju "svoje" ličnosti. Veliki deo njihovog ponašanja predstavlja njihovu želju da učine više za sebe. One žele da se samehrane, obuku i donose odluke. Ova samostalnost je pozitivan korak u periodu odrastanja, koji roditelji mogu podsticati.

Ja to radim: Dvogodišnje dete i samostalnost Evo i nekoliko načina da svom detetu pomognete da bude sve nezavisnije. Spremnost da sam radi zavisi od: Razvoja velikih i malih mišića deteta

9

Razumevanja koje dete pokazuje za uzroke i posledice Želje deteta da bude samostalno "Ja to mogu" Neka vaše dete radi sve ono što može sigurno da uradi. Neka se oseća važnim i odgovornim za ono što može postići. Nešto od toga što želi da uradi samostalno može biti:  Pranje ruku  Pranje zuba  Izbor predmeta za igru ili priče koju želi da čuje  Poljubac bolnog mesta  Pijenje iz čaše  Oblačenje i svlačenje  Pomoć mami pri kuvanju Podsticanje samostalnosti Roditelji imaju važnu ulogu u podsticanju ili negiranju samostalnosti. Pokažite deci kako da uradi zadatak, a nakon toga neka to isto probaju da urade sama. Budite strpljivi Detetu treba više vremena da nešto uradi. Budite strpljivi kada ga nečemu učite. Dete će nešto mnogo puta ponoviti pre nego što savlada zadatak. Strpljenje je takođe potrebno kada povećana samostalnost vašeg deteta zahteva više i od vas - kada ono prospe mleko, obuče majicu naopačke. Posmatrajte Deca nisu uvek u stanju da traže pomoć. Budite tu kada imaju neku teškoću i traže vašu pomoć. Olakšajte -

Osigurajte posebnim spravama police i fijoke, da se dete ne povredi otvarajući ih ili pokušavajući da na njih stavi stvari Stolica kod umivaonika će olakšati umivanje i pranje zuba Servirajte hranu koja se lako jede kašikom.

Uspostavite rutinu Rutina pomaže ranom razvijanju dobrih navika. Pobrinite se da dete skloni stvari nakon igre, a da prljavo rublje ostavlja na posebnom mestu. Ovako će kasnije biti puno lakše. Dajte jednostavna uputstva Dajte jasna, jednostavna uputstva, korak po korak. Koristite reči koje dete razume. Podelite zadatak u dva ili tri jednostavnija koraka. Neka onda dete pokuša da uradi to što se od njega očekuje. Pokušajte se usmeriti pre na ishod nego na proces: šta je dete uradilo. Efikasnost nije odlika starijih beba. Puno hvalite i podstičite dete. Prilagođeno iz: The New Middle of the Night Book, pg. 136-137, Meld Publications, MN: 1999

10

IZGRADNJA ODNOSA – RAZUMEVANJE TEMPERAMENTA Dete se rađa sa jasnim izgledom i načinom kojim pristupa svetu. Jedan od najvažnijih zadataka roditelja je da shvati svoje dete. Što bolje razumeju šta je to što čini ponašanje deteta, roditelji će moći bolje da razvijaju njegove jedinstvene talente. Jedan od načina da se nauči šta bebu čini jedinstvenom jeste da se shvati njen lični stil, ili temperament. Temperament opisuje osobenost svakog deteta i najdoslednije reakcije na svet koji ga okružuje. Svi smo rođeni sa temperamentom. Temperament je očigledan čak i kod novorođenčadi, prema načinu na koji ona reaguju na ljude i stvari koje ih okružuju. Mi ne možemo odabrati ni sopstveni a ni detetov temperament. Svako od nas poseduje širok spektar karakteristika temperamenta. Nema boljeg ili najboljeg temperamenta, ili osobine. Svaka osobina ima pozitivne i negativne aspekte. Važno je zapamtiti da deci nisu potrebni roditelji kako bi ona postala savršena. Deci su potrebni roditelji koji ih vole i koji su odlučni da saznaju šta je to što njihovu decu čini posebnom; roditelji koji su tu da na najbolji način pomognu njihovom pravilnom razvoju. Roditelji uče i rastu zajedno sa svojim detetom. Njihov temperament može biti isti ili različit od temperamenta njihovog deteta. Ali, razumevanje temperamenta deteta može pomoći roditeljima da uspostave pozitivne mehanizme interakcije. Prilikom izgradnje odnosa sa detetom, roditelji moraju znati da nema perfektnih roditelja.

Zašto je za roditelje važno da razmišljaju o temperamentu svoga deteta? Razumevanje temperamenta deteta pomaže da roditelj posmatra svet očima svoga deteta. Ovo takođe pomaže da roditelj predvidi teške situacije i spreči stresne događaje i reakcije. Treba imati u vidu da su deca nepredvidiva. Nekada nas ona mogu iznenaditi, jer se ponašaju na atipičan način. Razumevanje sopstvenog temperamentatakođe može biti od pomoći. Na primer, prepoznavanje "poklapanja ili podudaranja" temperamenta roditelja sa temperamentom deteta, pomaže roditelju da predvidi moguće konfliktne situacije i nađe načine za njihovo izbegavanje ili prevazilaženje. Razumevanjem sopstvenog temperamenta roditelj može videti kada njegova reakcija prema detetu više odslikava njegov sopstveni temperament u odnosu na ponašanja deteta. To roditelju omogućava da reaguje efikasnijim i odgovarajućim oblikom ponašanja. Temperament deteta, kao i sopstveni, roditelj može odrediti posmatrajući tipične reakcije - svoje i svoga deteta - u različitim situacijama.

11

Temperament se razlikuje, zavisno od stepena razvoja deteta. Na primer, skoro sve bebe od 9-18 meseci, a ne samo tiha deca, pokazuju stid i nelagodnost u blizini nepoznatih. Verovatno je snažniji osećaj nelagodnosti koje ima povučeno dete prema strancima, nego ono koje je otvoreno. Primera radi, navodi se ponašanje troje male dece: Svetlane, Alekse i Saše, dok ulaze u park u kome ima mnogo male dece. Neka deca grade dvorac u pesku. Druga se penju po šipkama ili penjalicama, a treća su pronašla veliku loptu koju šutiraju, trčeći u krug. 

Svetlana ulazi u park, držeći majku za ruku. Čim primeti da se gradi peščani dvorac, ona trči da se pridruži toj grupi dece. Uzima lopaticu i počinje da gradi deo dvorca. Govori ostalima: "napravimo veliki dvorac."

Svetlana i druga deca poput nje, često se opisuju kao “fleksibilna deca”, koja se lako adaptiraju. Ona lako pristupaju novim situacijama i novim ljudima. Promene im ne predstavljaju probleme, te se često opisuju kao deca koja se uklapaju u situaciju. 

Aleksa provodi mnogo vremena držeći se uz nogu svoga oca. On odbija da napusti oca. Aleksa posmatra i prati sve aktivnosti oko sebe. Nestrpljivo želi da vidi ko se igra loptom. Približava se par koraka, kako bi bolje video. Brzo se vraća ocu i opet se hvata za njegovu nogu. Nakon nekoliko minuta, počinje da se oseća prijatnije. Ubrzo zatim, zamoli oca da se približe deci koja se igraju. Pušta očevu nogu za koju se držao i, u početku pažljivo, počinje da koristi svoje motorne veštine,uz sve bolju koordinacijju.

Deca koja ispoljavaju ovakav oblik ponašanja, opisuju se kao promišljata i oprezna, naročito kada se nađu u nepoznatoj situaciji. Nekada su prilično uplašena. Često imaju problema sa novim/ izmenjenim situacijama, a potrebno im je mnogo podrške i vremena da se osećaju sigurno i prijatno. 

Saša ulazi u park trčeći i ostavljajući svoju nanu iza sebe. On nema vremena za "bacanje" i brzo trči prema šipkama i penjalicama. Videvši da tu ima mnogo dece, probija se napred, na početak reda kako bi se spustio niz tobogan. Sve vreme se glasno smeje, čime plaši jedno malo dete, koje zbog toga čak i zaplače.

Deca kao što je Saša opisuju se kao živahna i energična. Vrlo snažno insistiraju na stvarima koje vole i koje žele da rade. Ona imaju teškoća sa kontrolisanjem emocija i jakih osećanja. Skaču od sreće kada su sretnu, a glasno protestuju kada nešto ne ide "po njihovom". Navedeni primeri ukazuju na različitost temperamenta i potrebu da roditelji i detetu i sebi život učine lakšim, podrže dete i pomognu mu. VAŽNO JE ZNATI– PORUKE ZA RODITELJE 

Svakodnevne situacije, interakcije među decom, odnos sa roditeljima i onima koji pružaju zaštitu, su «hrana» za emotivni, društveni i kognitivni razvoj i rast deteta.



Ponašanje deteta je njegov poseban način na koji vam govori šta mu je potrebno. Od načina na koji roditelji uče da "čitaju" signale svog deteta, zavisi kako će reagovati, odnosno da li će biti u mogućnosti da podstiču razvoj deteta i grade sigurne odnose.



Svako dete ima svoje "ja", identitet i način na koji se ponaša. To ponašanje može, ali i ne mora biti slično ponašanju njegovih roditelja. Ove razlike se moraju shvatiti i poštovati, kako bi se podsticao zdrav razvoj deteta.

12



Ne postoji "savršen roditelj". Naravno da će se nekada desiti da roditelji ne prepozna signale deteta, ili je prezaposlen, umoran da odgovori na najpovoljniji način. Međutim, važno je da roditelji nauče lekciju iz signala koje nisu prepoznali.



Biti roditelj je dosta težak “posao”. Važno je tražiti pomoć i smernice na vreme, od onih koji znaju i umeju da pomognu.

Opis temperamenta: devet karakteristika Prema sprovedenim naučnim istraživanjima, u okviru temperamenta deteta postoji devet karakteristika/osobina. Kombinacija sledećih osobina određuje temperament deteta i čini svako dete jedinstvenim. • • • • • • • • •

jačina reakcije: jačina i nivo energije za situaciju. Reakcija može biti pozitivna ili negativna, brza ili snažna. Dete se, na primer, može dugo i snažno smejati na "osrednjoj" zabavi, ili pak ljutito i sa suzama reagovati na manju grdnju. upornost/odvraćanje pažnje: dete može da ostane usredsređeno na ono što radi, uprkos odvraćanja pažnje. redovnost: dete ima unutrašnji raspored za hranu, spavanje, druge aktivnosti. Za dete su raspored i rutina veoma važni. senzitivnost:dete ima snažnu, neodložnu i intenzivnu reakciju na svoja osećanja i osećanja drugih. Takođe ima razvijen osećaj za ukus, miris, zvuk. Lako će ga uznemiri jak miris, jaka svetlost, glasna muzika. perceptivnost: dete primećuje i komentariše pojave i stvari koje ga okružuju. Interesuju ga boje, zvukovi, mirisi, ljudi, situacije. Jedva čeka da iskusi novo i sposobno je da odredi i shvati osećanja drugih. prilagodljivost: dete može lako da se prilagodi na promene situacije ili rasporeda, bez uznemiravanja. Ono reaguje dobro na neočekivane promene ili razočaranja. nivo energije ili aktivnosti: to je vreme koje dete provede u pokretu igrajući se, trčeći i slično, u poređenju sa vremenom koje provodi odmarajući se, opuštajući se ili tiho se igrajući. prva reakcija: odnosi se na to kako dete reaguje na novu osobu, stvar ili situaciju. Neka deca mogu biti zaineresovana da se pridruže aktivnostima, dok su druga povučenija i odbijaju da učestvuju u aktivnostima. raspoloženje: to je vreme koje dete provodi srećno, smejući se ili učestvujući u aktivnostima oko sebe, odnosno, vreme koje provodi u ozbiljnom ili povučenom raspoloženju.

UČENJE KROZ IGRU U NAJMLAĐEM UZRASTU

Deca se rađaju spremna da uče. Ona koriste sva svoja čula kako bi mogla da shvate svet koji ih okružuje. Aktivno proširuju svoje znanje putem interakcije sa ljudima i stvarima. Kroz igru deca takođe uče najvažnije zadatke – kako da se igraju sa drugom decom, kako da se ponašaju prema odraslima, kako da nauče o sebi/upoznaju sebe.

13

Igra označava korišćenje svih čula u beskrajnom istraživanju predmeta: kako oni izgledaju, kako se kreću, "rade" i slično. Važno je vrstu igara prilagoditi temperamentu bebe. Prava količina stimulacije je različita za svaku bebu. Roditelji imaju različite stilove i načine igranja i interakcije sa svojom decom.

Postoje različiti načini za igru u kojima sva deca uživaju – aktivni, tihi, kreativni. Neke bebe će pokazati sklonost ka jednoj vrsti igre u odnosu na druge, te će im, možda, trebati podsticaj da prihvate i druge načine.

Sve bebe imaju ogromnu urođenu želju za uspehom. Svaki uspeh koji se postigne u prvoj godini života donosi veliku nezavisnost i razvija samostalnost. U toku prve godine, beba se menja daleko brže nego u bilo kojoj drugoj fazi života. Da bi razvila svoj potencijal, bebi su potrebni ljubav, podrška, razumevanje, ohrabrenje od strane onih koji je vole. Takođe joj je potrebno vreme da savlada mnoge nove veštine.

VAŽNO JE ZNATI– PORUKE ZA RODITELJE

Ne zaboravite da vaša beba voli da se igra sa vama više od svega drugog na svetu.

Igra vaše bebe se stalno menja. Takođe se menja i ono što ona usvaja. Svaki put kada se igra, novorođenče nastavlja da gradi znanje, odnosno, proširuje do tada stečeno. Bebe počinju tako što se igraju i reaguju na roditelje i druge osobe. Bebe koje su navršile godinu dana počinju da pokazuju određenu nezavisnost. Igra kod starijih beba i dece predškolskog uzrasta postaje složenija. Evo nekoliko veština koje deca razvijaju dok se igraju.

Veštine Rešavanje problema

Igra koja pomaže razvoju veština Pokušava da dosegne igračku Trese igračku koja zveči kako bi nastao zvuk

14

«Gradi» uz pomoć blokova i kutija Uči da pomera stvari Oblači se Socijalne veštine

Pogađa boje ili oblike u slagalicama ili igrama Reaguje na roditelje i govor Pravi grimase u ogledalu Priča ili čavrlja o predmetima koje vidi Čeka na svoj red i sarađuje sa drugima

Imaginacija

Imitira, maše i pravi grimase Reaguje na muziku i pesmu Izvodi poznate - svakodnevne postupke, sprema večeru, čita novine Rešava probleme omiljenu igračku

time

što

ih

glumi

–

teši

Izmišlja priče, pesmice, rime Uključuje ostale u igru pretvaranja Koristi predmete u imaginativnoj igri (telefon, igračka, auto igračka, beba- lutka)

Osećanja

Reaguje na promene u izrazu lica drugih osoba, u tonu glasa i govoru tela Koristi radnje i govor tela da ispolji osećanja Prepoznaje osećanja drugih Glumi teške situacije - disciplinu sa lutkama Teši drugu decu kao i odrasle Brine se o lutkama i plišanim životinjama

Znanje i koncepti

Uživa u igri skrivača ili igri u kojima se igračka sakriva, a zatim pronalazi. Koristi

šoljice za slaganje veličine i količine.

kako

bi

shvatio

Uči reči pesmica, priča. Pamti jednostavne radnje.

15

_________________________________________________________________ Kreativne ideje

Koristi jednu stvar u drugačije svrhe (kašiku kao flašicu da nahrani lutku) Uživa u crtanju, bojenju, plastelinu Uživa u igri pretvaranja (gradi kuću od jastuka) Koristi predmete iz domaćinstva u kreativnoj igri (pražnjenje kutija, šerpi)

_________________________________________________________________ Upornost

Pokušava dohvatiti pokretnu igračku Uživa pokušavajući da dovrši slagalicu Zabavlja se dok pokušava da nauči nove velike i male veštine.

1

Nelson, Mary F. (ed.) The New Middle of the Night Book. Meld Publications. Minneapolis, MN, 1999. pg 119-120. SIGURNOST DECE U NAJMLAĐEM UZRASTU Život je pun opasnosti za decu – šiljati, uski predmeti, rasklimatan nameštaj, česme sa vrućom vodom, lonci i peći, prometne ulice. Odrasli su naučili da izađu na kraj sa opasnim okruženjem. Oprezno ponašanje je naša druga priroda. Ali, odrasli lako zaboravljaju da deca ne doživljavaju svet na njihov način. Da bismo svoje dete zaštitili od mnogih opasnosti u kući i van kuće, trebalo bi da svet sagledavamo iz dečje perspektive. Očuvanje sigurnosti dece je zadatak koji zahteva veliku odgovornost i puno vremena. Povrede su vodeći uzrok smrti dece u uzrastu od 1 do 3 godine. One se obično nazivaju "nesrećnim slučajevima", jer izgleda da se "dešavaju slučajno" i da se "ne mogu izbeći". Ipak, znamo da se ne radi o slučajnim događajima. Ovi događaji se dešavaju po određenoj šemi. Onda kada shvatimo tu šemu, možemo preduzeti korake za sprečavanje velikog broja nesreća. U razmišljanju o povredama kod dece važno je razmotriti tri faktora – faktore koji su vezani za dete; predmete koji uzrokuju povredu i okruženje u kome se povreda desila. Za roditelje je važno da imaju na umu sve ove faktore. Uzrast ima presudnu ulogu u definisanju potrebe za «nadgledanjem» deteta. U svakoj fazi razvoja deteta treba identifikovati rizike i ono što se može učiniti da bi se ti rizici otklonili. Na primer, kako dete raste treba se zapitati: koliko daleko ono može da ode i koliko brzo može tamo da stigne? Koju visinu ono može dosegnuti? Koji su mu predmeti atraktivni/interesantni? Šta to može uraditi danas, a nije moglo juče?

16

Deca između 6 i 8 meseci ne razumeju uvek značenje reči «ne». Čak i kada im dvadeset puta kažemo da nešto ne diraju, ona se u času stvore na zabranjenom mestu. U tom uzrastu memorija deteta nije dovoljno razvijena da bi se ono setilo ranijih upozorenja. Dete testira i re-testira realnost, što je u tom uzrastu normalan način učenja. Dvogodišnja deca su takođe izložena riziku, jer njihove fizičke veštine prevazilaze njihovu sposobnost da razumeju ishode. Detetov osećaj za opasnost nije dovoljno jak da bi ga zaustavio u istraživanju nečega što mu je trenutno interesantno. Čak i stvari koje su izvan vidnog polja, kao što su donja polica ispod lavaboa i ormarić sa lekovima, bivaju interesantne deci. Sa povredama deteta često su udruženi sledeći faktori:

  

     

dete je gladno, umorno ili se ne oseća dobro odnosi među odraslima kod kuće su napeti i nezadovoljavajući dete i roditelji se nalaze na novom – za dete nepoznatom mestu porodica je u žurbi drugi članovi porodice su bolesni ili se nalaze u centru pažnje roditelja roditelji precenjuju sposobnost deteta da samo sebe zaštiti o detetu se brine nepoznata osoba ili brat/sestra koji su premladi za takvu odgovornost roditelji su jako zabrinuti za dete i to kod njega razvija osećaj nesigurnosti roditelji su bez materijalne sigurnosti, nezaposleni, siromašni, hendikepirani ili invalidni

Kontolisanjem okruženja i uklanjanjem rizika može se detetu pružiti sloboda potrebna za rast i razvoj. Stvaranje sigurnog okruženja u kući ali i u parku, kao jednom od mesta za detetovu igru, više je od samog sprečavanja povređivanja. Ono omogućava detetu da izgrađuje samopouzdanje tokom istraživanja okoline.

VAŽNO JE ZNATI, URADITI – PORUKE ZA RODITELJE Roditelji treba detetu stalno da ponavljaju pravila (uvek na isti način) kojima se postiže sigurnost, i to svaki put kada dete pokuša da ih prekrši. Tako će dete naučiti da vrste nesigurnog ponašanja nikada neće biti prihvaćene. Treba puno vežbanja, mnogo strpljenja i ponavljanja. Ovde se ističu najvažnije poruke za roditelje koje se odnose na stvaranje bezbednog okruženja za dete u kući:  Uvek budite uz svoju bebu. Ne ostavljajte je samu u kolima ili u kući a ni u blizini vode.  Sklonite ili bacite sve plastične kese. Beba se može ugušiti ako proguta komadiće kese ili njima pokrije nos ili usta. Stoga, kese treba držati van dohvata dece.  Neka mesto gde vaša beba spava bude sigurno. Rešetke na krevetiću ne treba da budu na razmaku većem od tri prsta. Madrac treba da bude odgovarajuće veličine, tako da ne bude praznog prostora između madraca i stranica krevetića/kolevke. Bebe mogu zadobiti povrede padom sa kreveta odraslih. Ne ostavljajte bebu samu na svom krevetu.

17

 Ne tresite bebu i ne igrajte se grubo sa njom. Bebe lako bivaju povređene. Trešenje bebe može prouzrokovati opasne povrede glave i vrata.  Nemojte držati svoju bebu u naručju dok jedete vruću hranu. Prosuta hrana može dovesti do opekotina.  Budite pažljivi pri korišćenju električnog fena. Bebini prstići mogu ući kroz prednji deo većine modela. Bebe takođe vole da zabadaju predmete u fen.  Držite oštre predmete podalje od bebe. Stvari kao što su makaze, žileti, olovke, vešalice i noževi su primer takvih predmeta.  Budite pažljivi dok kuvate. Pokušajte da obezbedite da se beba ne «vrzma» po kuhinji dok kuvate. Držite bebu na sigurnom mestu, sa koga možete jedno drugo videti i čuti. Drške lonaca i šerpi okrenite prema sredini šporeta/peći.  Proverite temperaturu predmeta koji dolaze u dodir sa bebinom kožom. Proverite temperaturu vode za kupanje i hrane. Bebina koža je vrlo osetljiva.  Držite male, sitne predmete podalje od dohvata dece. Uklonite stvari kao što su spajalice, dugmići, pilule i slično, a koje beba može lako «strpati» u usta.  U dvospratnim kućama/stanovima na dva nivoa, zagradite stepenice od vrha do dna. Bebe vole da lutaju. Neka ta zaštitna vratanca budu dobro zatvorena, tako da ih beba ne može otvoriti.  Držite sve kablove podalje od bebe. U takve predmete spadaju konopci od zavesa, telefonski kabl, kabl fena i gurtne roletne.  Izbegavajte upotrebu grejalica. Beba lako može opeći prste na grejalicu. Grejalice su čest uzrok požara. Ukoliko koristite grejalice, sprečite da papirne maramice ili drugi zapaljiv materijaldođe u njihovu blizinu.  Budite pažljivi kada je u pitanju vatra. Sve šibice, upaljače, upaljene cigarete, sveće i druge slične predmete držite van domašaja deteta.  Proverite koliko su igračke sigurne. Proverite da li one sadrže male-sitne ili slomljene delove, oštre ivice i grube površine.  Držite ormariće u kuhinji i kupatilu zaključane tako da ih beba ne može otvoriti.  Sve otrove i lekove držite van dohvata male dece. Sredstva za čišćenje, otrovi za pacove, repelenti za insekte, boje, vitamini, benzin i kozmetika treba da su van domašaja vaše bebe. Sve lekove i alkohol držite van domašaja dece.  Oprema za bebu neka bude sigurna za korišćenje. Proverite da li visoke stolice i sedišta za decu imaju sigurnosne pojaseve. Ako ogradica za igranje ima mrežu, proverite da li se mreža može pocepati. Ako ogradica za igru ima rešetke, proverite da li su šipke previše "retko" nameštene. One ne bi trebalo da budu udaljene jedna od druge više od 3 prsta.

18



Nikada bebu ne ostavljajte blizu vode. Ispraznite kadu čim je kupanje gotovo. Obratite pažnju i na druge izvore vode, kao što su otvorena klozetska šolja, kante za čišćenje i slično. Beba se može udaviti i u vodi čija je dubina svega 2,5 cm.

RANA STIMULACIJA RAZVOJA ODOJČETA RANI STIMULATIVNI TRETMAN – OSNOVNI PRINCIPI

Pri sprovođenju stimulativnih programa potrebno je pridržavati se sledećih opštih principa: −

stimulacije se sprovode samo kada je dete budno i raspoloženo, u optimalnim sredinskim uslovima

−

pri sprovođenju stimulacija voditi računa da se ne remete biološki ritmovi deteta

−

uslov za efikasni stimulativni tretman je postojanje adekvatne emocionalne veze između majke i drugih osoba iz okoline deteta

−

stimulacije kvantitativno i kvalitativno moraju odgovarati razvojnom nivou i individualnim razvojnim karateristikama svakoga deteta

−

pri primeni stimulativnih modela voditi računa da u njihovoj osnovi leži ona vrsta učenja za koju je dete sposobno.

Dokaz da je stimulacija adekvatna tj. primerena nivou deteta je: postojanje trajnog interesa za nju i bitan napredak postignut kod deteta vežbanjem.

−

−

Pri stimulacijama treba voditi računa da će dete prihvatiti i ponavljati one aktivnosti koje su izvor zadovoljstva, a izbegavati one koje dovode do neprijatnosti pozitivna ponašanja i aktivnosti deteta treba hrabriti i potkrepljivati

−

stimulacije ne smeju biti neprijatne za dete, što se zaključuje posmatranjem ponašanja deteta

−

sve funkcionalne sfere treba razvijati sinhrono, da bi se obezbedio harmoničan razvoj. Treba voditi računa o uskoj povezanosti emocija, motorike, kognicije i govora

19

−

kao cilj tretmana uvek se postavlja naredna razvojna faza deteta

ELEMENTI RANE STIMULACIJE: U ELEMENTE RANE STIMULACIJE SPADAJU RAZVIJANJE SPOSOBNOSTI KOD DETETA ZA PODSTICANJE I POBOLJŠANJE:

Socijalno-emocionalni razvoj Čulne osetljivosti i opažanja Muzičko ritmičke aktivnosti Intelektualne aktivnosti Grafičko-likovne aktivnosti Jezičke aktivnosti Motoričke aktivnosti

ELEMENTI ZA PODSTICANJE SOCIJALNO-EMOCIONALNOG RAZVOJA Već od početka drugog meseca života dete pokazuje posebnu zainteresovanost za sve što dolazi iz njegovog okruženja - ljudsko lice, glas, blizina drugih, telesni dodir, zvuk itd. Ukoliko su te draži prijatne, kod deteta će doći do rane stimulacije u smislu izazivanja pozitivnih emocionalnih reakcija koje će kasnije biti temelj (osnova) njegove ličnosti. U tom smislu roditelji treba da: obezbede prijatan porodični ambijent, ispunjen ljubavlju, pažnjom, dosta lepih igračaka u veselim bojama, kao i diskretnu, laganu muziku i time dovedu do stvaranja dobre socio-emocionalne klime i raspoloženja. Pored toga potrebno je da: prilikom kupanja vode računa * da detetu voda bude prijatna * da mu ne uđe sapun u oči * da se dete ne zagrcne vodom * da dete ne isklizne iz ruku u toku nege nežno i polako skidati bebu uz osmeh, pričati joj ili brbljati dok se dete prepovija, pustiti ga da se slobodno bacaka, kraće vreme i u prisustvu odraslog. Ovu aktivnost pretiti određenom govornom komunikacijom prilikom spavanja obezbediti mir za vreme pripreme za san i pričati tihim i smirenim glasom ili pevati neku lepu uspavanku dete ne budeiti iznenadnim i intenzivnim zvucima i bukom ne buditi ga na grub način ne ostavljati dete samo, čak i kada spava

20

-

u budnom stanju izbegavati neobične situacije i iznenadne susrete sa nepoznatim licima; susrete sa nepoznatim licima izvoditi tako da oni budu postepeni, u smirenoj atmosferi i u prisustvu poznate osobe uočavati blagovremeno znake gneva kod deteta i tražiti uzroke toga i uklanjati ih; držati dete u naručju ili kolicima i šetati sa njim pokazujući mu i komentarišući okolinu sa detetom izvoditi različite brojalice igrati se različitih skrivalica (zatvoriti i otvoriti oči pred detetom, prekrivati rukama ili maramom svoje lice, skrivati se delimično iza kreveca, zatim se pojavljivati sa raznih strana ispred deteta sa nekom lepom pesmicom); u toku hranjenja Majčino mleko je najbolja hrana za bebu; dojenje doprinosi da se bebe zaštite od opasnih bolesti. Ako je majka nervozna u toku dojenja, ona to prenosi na svoju bebu. Dojenje je način zadovoljavanja ne samo životnih potreba za hranom već i psiholoških potreba za ljubavlju, sigurnošću i podrškom. Zato majka treba: da je smirena i raspoložena kada doji bebu, kao i kasnije kada počne da je hrani.

ELEMENTI ZA PODSTICANJE RAZVOJA ČULNE OSETLJIVOSTI I OPAŽANJA Senzorno-perceptivni razvoj ljudske jedinke ima veoma složenu psihičku funkciju. Osetljivost na spoljne draži jako je izražena u prvim godinama života. Putem čulnih organa dete od rođenja prima utiske, a sa rastom i razvojem počinje da ih prerađuje, organizuje i stiče iskustva i saznanja o stanjima i promenama u neposrednoj okolini. Senzorno-perceptivni razvoj teče uz proces sazrevanja, ali je bitan i način podsticanja čula za njihovo usavršavanje, što znači da se u dečijem razvoju može postići više zahvaljujući adekvatnim podsticajnim aktivnostima. Odojče poseduje velike sposobnosti da čulno razlikuje velik broj draži. •

Dodir je najrazvijeniji i nastaje odmah po rođenju

•

U razvoju osetljivosti za dodir posebnu ulogu imaju ruke

•

Osetljivost na toplo pri rođenju, manje je izražena od osetljivosti na hladno

•

Osetljivost na bol je slabija u prvim danima života da bi se nakon nekoliko dana po rođenju ona uvećala i prvo se javlja na očnim kapcima, usnama i čelu

•

Miris je razvijen i može se utvrditi kod deteta već nekoliko sati po rođenju

•

Ukus dobro je razvijen već u toku druge nedelje života Na draži za ukus reaguju sva deca Na slatko dete reaguje sisanjem i blagim izrazom lica

21

Na slano, gorko, kiselo dete reaguje grčenjem lica, plačem, bacakanjem nogu i ruku, guranjem i glasovnim odbijanjem •

Sluh je najslabije razvijen pri rođenju, ali već posle 3 do 7 dana javlja se reakcija na šumove, zatim tonove, a u 4 nedelji i na ljudski glas Dete aktivno počinje da sluša kada očima traži izvor zvuka ili okreće glavu u njegovom pravcu U 5 mesecu dete prepoznaje majčin glas i na njega reaguje Odojče pokazuje jasne znake straha na jake, posebno iznenadne zvuke Tiha pesma ili muzika gode detetu i blagotvorno deluju na njega

•

Vid je u početku slabo izražen Sa 10 dana dete je sposobno da prati očima predmet koji se kreće horizontalno, vertikalno i kružno Osetljivost za vid stalno napreduje, u dobi od oko 3 meseca većina dece savlađuje konvergenciju i akomodaciju očiju i tada počinje da obraća pažnju na predmete i lica oko sebe Malo dete prvo fiksira predmet, pa ga hvata Odojče razlikuje boje, ali osetljivost za boje se razvija tokom prve tri godine života Odojče sa 3-4 meseca je sposobno da vizuelno razlikuje osnovne oblike: krug, trougao, četvorougao U ovom uzrastu dete razlikuje veličinu predmeta Sa 6 meseci dete razlikuje dubinu Od svih vizuelnih draži ljudsko lice najduže privlači pažnju deteta

Elementi rane stimulacije

Da bi dete razvijalo i usavršavalo čulne osetljivosti i opažanja roditelji treba da obezbede detetu da za:

-

dodir i vibracije:

*

pipa predmete od različitog materijala: meko-tvrdo, glatko-hrapavo, toplohladno, suvo-mokro

*

udara razne predmete jedan o drugi: kocku o kocku, kutiju o kutiju, poklopčić o poklopčić, štapić o bubnjić, da dodiruje membranu na bubnjiću i na taj način oseti vibracije

22

*

dotiče predmete koji nisu neposredno bili u njegovom vidnom polju

*

upoznaje temperaturu kao pojavu, putem dodira toplih i hladnih predmeta

-

čulo ukusa i mirisa:

*

kod deteta se podstiču povezivanje izgleda hrane sa njenim ukusom i mirisom: mleko i čaj su slatki, supa je slana, jabuka, pomorandža, su slatkei, limun je kiseo i mirisan

*

detetu se daje da pomiriše čaj, mleko, jabuku, limun, šargarepu, parfem, cveće

*

detetu se pokazuju materije prijatnog i neprijatnog mirisa i to se komentariše rečima ili neverbalno

-

čulo sluha:

*

dete se podstiče da okreće glavu u pravcu iz koga potiče zvuk i pri tom se izvor zbuka približava uhu deteta: zvonjava sata, telefona, udarac u bubnjić, zveckanje zvečkom, slušanje muzike sa radija

*

detetu se daju igračke i predmeti koji proizvode zvuk i ono se podstiče da reprodukuje zvuk koji čuje: zvrrr, cin-cin, bum-bum, tam-tam

*

detetu se pokazuju igračke ili modeli domaćih životinja: mačke, psa i istovremeno imitiraju zvukovi koji ove životinja ispuštaju. Ovo se radi pred očima deteta i blizu njegovog uha

*

odrasli treba da stvore slušne impresije uz pomoć kasetofona, gramofona i drugih instrumenata, sa promenom jačine zvuka i rastojanja izvora zvuka od uha deteta

-

čulo vida:

*

dete se podstiče i podržava da prati predmet koji se kreće pred njegovim očima u vertikalnoj, kružnoj i horizontalnoj ravni

*

roditelji pale i gase svetlo, baterijsku ili noćnu lampu pred očima deteta, prateći reakcije i podstičući ga da primećuje pojave i to iskazuje neverbalno i verbalno

*

roditelji povezuju neke vidne draži sa slušnim i taktilnim i usmeravaju dete da i ono to opaža

*

roditelji podstiču razvoj osećanja rastojanja kod deteta, udaljavanjem i približavanjem igrački i drugih predmeta

23

-

kinestetičku osetljivost:

*

osmehom, blagim glasom roditelji podstiču dete da pruža ruke prema vizuelno prijatnom liku: lice majke i drugih osoba u njegovom okruženju, lutka, lepa maska

*

nežnim dodirom delova tela deteta roditelji ga podstiču i verbalno podržavaju da te delove tela pokreće ELEMENTI ZA PODSTICANJE MUZIČKO-RITMIČKE AKTIVNOSTI

Već u prvim godinama života dete u krugu porodice stiče prve kontakte i zvučne predstave, odnos prema muzici i smisao bavljenja njome. Dete neosetno ulazi u svet muzike nakon rođenja, dok ga odrasli neguje (prepovija, uspavljuje) peva mu, zabavlja ga, priča mu, igra se sa njim dok mu pevaju starija deca, dok osluškuje razne zvuke tokom šetnje i sl. Od prvih meseci dete treba okružiti zvucima, omogućiti mu da stekne dovoljno zvučnih utisaka. Detetu je najbliža ona muzika na koju se njegovo uvo priviklo u ranom detinjstvu. Za dete je od posebne važnosti negovanje izražajnog govora, zvučno bogatog i prijatnog za uvo. Detetu treba što češće pevati uz priču, pokretnu igru, sliku i kombinaciju muzike, igre i reči. Pevanje je za dete korisno jer se njegov glas čuva i ne oštećuje. Da bi dete uočilo i prihvatilo pesme neophodno je češće ih ponavljati. Dečiju aktivnost treba stalno podsticati, a jedan od načina je zvučna igračka. Sluh i glas deteta, kao i osećaj za ritam jesu elementi na kojima se zasniva muzičko podsticanje deteta. Muzikom u dečiji život unosimo veselje, radost, opuštenost i oduševljenje. Ako je dete već u najranijem detinjstvu okruženo dobrom i njemu bliskom muzikom ona ga vrlo brzo ispunjava, oplemenjuje, obogaćuje i podstiče razvoj njegovog emocionalnog života, intelekta, mašte, pažnje, interesa za istraživanje i stvaralaštvo Da bi dete razvijalo osećaj za muziku i ritam odrasli treba da: * obezbede povoljnu muzičku sredinu koja pruža dovoljno mogućnosti da ih dete asimiluje kroz sopstvenu igru i druge aktivnosti

24

*

obezbede dovoljno zvučnih predmeta finog zvuka kao što su: muzičke kutije, lutke koje sviraju, viseće zvučne predmete, zvučne igračke na povlačenje itd.

*

reaguju na dečije signale ne samo koristeći zvučne igračke, već i pevanjem koje, kao i govor, izaziva interesovanje i najčešće burno, radosno reagovanje deteta

*

zvučne predmete postave da ih dete samo može pokrenuti i izazvati zvuk

*

vode računa da zvučne igračke i drugi zvučni instrumenti budu na dovoljnoj udaljenosti od očiju deteta. Takođe treba voditi računa o dužini traka na kojima se nalaze zvučne igračke da se dete ne bi u njih zapetljalo i ugušilo

*

često menjaju vrstu zvučne igračke, da bi se na taj način vršila stimulacija sa novim izvorom zvuka

*

prilikom razgledanja slikovnica to prate muzičkim aktivnostima. ELEMENTI ZA PODSTICANJE INTELEKTUALNE AKTIVNOSTI

Period ranog uzrasta ima odlučujući uticaj na sav dalji tok intelektualnog razvoja i postignuća deteta, a karakteriše ga senzomotorna, ili praktična inteligencija. Senzomotorna, ili praktična inteligencija se pojavljuje u periodu od 8-12 meseci i doživljava buran razvoj u periodu od 12-18 meseci. Razvijene motoričke sposobnosti omogućavaju detetu da manipuliše predmetima kako bi ih upoznalo; ono ih razgleda, opipava, eksperimentiše, pri čemu ga posebno privlači novina - novo svojstvo, novo ponašanje predmeta i razlike među njima. Sve istraživačke igre sa predmetima vrlo su podsticajne za razvoj inteligencije na ovom uzrastu i treba da budu svakodnevno zastupljene u aktivnostima dece. Da bi se kod deteta razvijale intelektualne aktivnosti, odrasli treba da: *

opreme sredinu u kojoj dete živi raznovrsnim predmetima

*

svakodnevno podstiču dete na aktivnost bez zamaranja i prezasićenja deteta

* *

često menjaju predmete koji okružuju dete, jer se ono brzo zasiti predmeta kojima se igra i postaje nezadovoljno i traži nešto novo detetu daju nove predmete jeg ga to podstiče da izvodi nove radnje

*

da dete podstiču na igru,koja će trajati samo onoliko koliko dete ima interesovanja za nju

*

upražnjavaju igre ponavljanja već poznatih radnji i opažajnih utisaka (razgledanje raznovrsnih predmeta, igračaka, šarenih krpica koje se nalaze oko kreveca; slušanje muzike iz kutija, izvođenje malih predstava)

*

upražnjavaju igre skrivanja, koje počivaju na detetovoj sposobnosti da traži predmet koji nestaje iz opažajnog polja

25

*

podstiču dete na istraživanje okoline

*

unose novine u sobu, vode dete u posete

*

omoguće detetu da posmatra svakodnevne radnje odraslih (kuvanje, brijanje, pisanje)

*

da detetu, sa njegovim rastom i razvojem, stavljaju na raspolaganje nove bezopasne predmete, igračke koje imaju složenije funkcionisanje ( kreću se, proizvode zvukove posle uključivanja)

*

da podstiču dete da imitira radnje odraslih

Kriterijumi koje treba imati u vidu pri izboru igračaka za podsticanje intelektualnog razvoja: *

da je detetu omogućeno da sopstvenom akcijom proizvode promene i da su promene takve da dete može da ih uoči

*

da je igračka primerena uzrastu deteta

*

da igračka pred dete postavlja rešiv problem

*

da igračka daje mogućnost variranja težine problema

*

da igračka zabavlja dete na duže

*

da igračka daje mogućnost različitih kombinacija i rešenja

*

da igračka daje mogućnost da se više dece njome bave

*

da igračka bude napravljena tako da ne može da ozledi dete ELEMENTI ZA PODSTICANJE GRAFIČKO-LIKOVNE AKTIVNOSTI

Razvojni stepen dečijeg likovnog izražavanja, sastavni jedeo psihofizičkog razvitka svakog deteta. Dete prolazi kroz faze koje se ne mogu precizno odrediti, jer njihovo trajanje nije isto za svu decu, ali ih sva deca prolaze. Svaka faza se nadograđuje na prethodnu, a ni jedna zapravo ne iščezava do kraja. Prva škrabanja su više motorna aktivnost i istraživanje podloge i olovke, nego grafičko-likovno istraživanje. Dete udara olovkom, povači linije, cepa i buši papir, pri čemu ne pokazuje nikakvo interesovanje za rezultate rada. Škrabanje je zapravo deo njegove igre koju treba shvatiti kao pripremu za složenije oblike likovnog izražavanja u kasnijem uzrastu. Svaki pokušaj likovnog izražavanja deteta treba podržati i ohrabriti raznim podsticajnim aktivnostima. U podsticaju grafičko-likovnih aktivnosti prevashodan je i bitan proces, a ne konačno likovno dostignuće.

26

U podsticajnim aktivnostima ne insistirati da dete stvara konkretne oblike, već to prepustiti njegovom izboru. Odrasli moraju uvek da imaju na umu da njihovi kriterijumi "lepog" mogu samo da ograničavaju decu u likovnom izražavanju i zbog toga treba da svaku dečiju likovnu aktivnost pohvale, uz diskretan podsticaj da sledeći rad bude bolji. Kod dece kod koje postoji interesovanje za likovne aktivnosti ne treba prekidati pokušaje da se one prihvate, već, na protiv, vršiti stalno nove stimulacije. Ovo se radi uz obogaćivanje sredstava kao što su novi papiri, nove boje i novi materijali. Decu koja ne pokazuju interesovanje za crtanje ne treba na to primoravati, već im omogućiti da posmatraju drugu decu u tim aktivnostima. Na taj način se kod njih može razviti želja za istom aktivnošću. Likovni rad deteta je završen sa prestankom interesovanja za njega, a ne onda kada odrasli ocene da je rad "lep" i "završen". ELEMENTI ZA PODSTICANJE JEZIČKE AKTIVNOSTI

Pre nego počne da izgovara prve reči sa smislom, dete može da razvija čitav reprertoar socijalnih neverbalnih simbola kojima izražava svoja osećanja, potrebe, želje, raspoloženja, ali samo pod uslovom da odrasli uočavaju, tumače i adekvatno reaguju na te signale. Za pojavu i razvoj govora bitna je međusobna aktivna razmena neverbalnih i verbalnih signala između deteta i odraslog u svakodnevnim praktičnim životnim situacijama. Da bi dete razvijalo jezičke aktivnosti, odrasli treba da stalno održavaju kontakt sa detetom pomoću govora, nežnim gukanjem i pevušenjem. Ovo je neophodno: *

zato što dete obraća pažnju na ljudski glas,

*

jer ljudski govor izaziva pravu radost kod deteta

*

jer je govor upućen detetu (čak i kada ga ono još ne razume) snažan je podsticaj detetove aktivnosti

*

jer dete u ovom uzrastu (do 8 meseci) razume emocionalni tok govora i na njega reaguje- odgovara sličnim emocijama

*

jer dete uči da na govor reaguje "svojim govorom" (gukanjem, brbljanjem, izgovaranjem raznih glasova zato što u ovom periodu (6-8 meseci) dete u trenutku govorenja odraslih obraća pažnju i na situaciju, predmete i na govor koji označava tu situaciju i predmete

Da bi bilo pravog neverbalnog sporazumevanje i pripreme za govorno sporazumevanje, neophodne su sledeće podsticajne aktivnosti: *

da odrasli obraćaju pažnju na sve radnje i gestove koje čini dete i da nastoje da ih razumeju

*

da odrasli podešavaju svoje radnje i postupke tako da se oni događaju u trenutku kada je dete završilo svoju radnju i kada obraća pažnju na ono što čine odrasli

27

*

da odrasli povremeno uz pokazivanje jasno da imenuju predmete iz detetove okoline

*

da detetu predstavljaju slikovnice, sa jasno i jednostano nacrtanim poznatim predmetima i životinjama. Dete treba redovno oslovljavati njegovim imenom (skraćenim imenom ili imenom iz milošte)

*

da obraćaju veliku pažnju na detetovu vokalizaciju i podstiču dete u toj aktivnosti

*

da pokazuju svoju zainteresovanost za prve reči deteta, da ih ponavljaju i zajedno sa njim nastoje da otkriju šta izgovoreno znači

*

da, posle svake izgovorene reči, snažnim podsticajima aktiviraju dete da koristi nove reči. Sve te aktivnosti treba da budu potkrepljene jakom emocionalnom reakcijom, iz koje će dete osetiti ljubav i sigurnost. ELEMENTI ZA PODSTICANJE MOTORIČKE AKTIVNOSTI

Već u prvim mesecima dečijeg života odrasli treba, pored namirivanja fizioloških potreba, da zadovolje i prirodne razvojne potrebe deteta za pokretom. Pre svih stimulativnih vežbi, koje sa detetom izvodi odrasla osoba, potrebno je znati da ono razvija spontane aktivnosti i ima potrebe za pokretom. Među pokretima tek rođenog deteta mogu se jasno razlikovati neki specifični refleksi i spontani, uglavnom nekoordinirani pokreti različitih delova tela (bacakanje udova, pokreti celog tela). Voljna kontrola pokreta se postepeno uspostavlja i tesno je zavisna od sazrevanja nervnog sistema. Tok i razvoj kontrolisanih i koordinisanih pokreta idu po utvrđenom redosledu. Glavne zakonitosti u tom razvoju su da se kontrola uspostavlja u pravcu od glave ka donjim udovima i u pravcu od sredine ka periferiji tela. To se najjasnije ispoljava u razvoju posturalnih položaja. Dete najpre može voljno da upravlja mišićima koji pokreću očne jabučice, zatim mišićima vrata što omogućava postepeno držanje glave u uspravnom položaju, podizanje glave kada leži potrbuške. Taj proces se odvija u prva tri meseca života. Proces uspostavljanja kontrole pokreta trupa odvija se postepeno sve do kraja desetog meseca kada dete počinje da sedi. Sa deset meseci dete može iz sedećeg položaja da se naginje na stranu i ponovo vrati u sedeći položaj. Sa dvanaest meseci počinje priprema za prohodavanje, kada većina dece prohoda. Vežbe koje se primenjuju u uzrastu od trećeg do dvanaestog meseca treba da stimulišu motoričke aktivnosti ruku i ramenog pojasa, leđne i trbušne muskulature, karličnog pojasa i nogu.

28

Početkom prvog meseca života potrebno je početi sa masažom odojčeta i nastaviti do kraja prve godine. Masaža je korisna za svu decu a posebno onu koja imaju loš apetit ili su slabo pokretljiva, imaju trome mišiće ili znake rahitisa. Masažom se postiže umirujući efekat na centralni nervni sistem, poboljšava se ishrana mišića i njihova elastičnost, kao i rad unutrašnjih organa. Za decu je masaža prijatna, stvara radosno raspoloženje i zajedno sa gimnastikom doprinosi normalnom razvitku organizma. Principi sprovođenja masaže

Kod masaže ne treba koristiti kreme ili talk, jer zapušavaju pore u koži. Pravac masiranja je od prstiju šake prema ramenu a na nogama takođe od prstiju, tabana prema preponama. Masaža se sprovodi u vidu uzastopnih glađenja, trljanja delova tela deteta. Na taj način se utiče ne samo na površinske i unutrašnje slojeve tkiva, već refleksno i na ceo organizam.

Osnovni postupak masaže je glađenje, kada dlan ruke odraslog klizi po koži deteta sa različitim pritiskom. Šaka ruke se čvrsto pripije uz telo deteta, klizi mirno, ritmički i polako.

Trljanje je varijanta masaže koja se sastoji u tome što se koža deteta i njena dubinska tkiva blago razvlače u raznim pravcima. Naročito je pogodna za masažu grudnog koša, tabana, leđa i stomaka.

Gnječenje se primenjuje prvenstveno za dopunsku masažu. Kod ovog postupka delovi mišićnog tkiva se blago štipkaju. Koristi se najčešće u predelu gluteusa (guze).

Principi sprovođenja telesnih vežbi za stimulaciju motornog razvoja Telesne vežbe za stimulaciju motornog razvojasastoje se od niza specijalno odabranih prostih pokreta, zavisno od uzrastadeteta. Ove vežbe dete izvodi uz pomoć majke. Najbolje je kada vežbe imajukarakter igre. U toku vežbe nastojimo da kod deteta održimo dobro raspoloženje ipodstičemo ga na aktivnost. Masažu i vežbe treba izvoditi u dobro provetrenoj prostoriji, sa temperaturom ne nižom od 20oC (u zimskom periodu). U letnje vreme se vežbe izvode pri otvorenom prozoru ili napolju. Pri izrazitom otporu deteta prema vežbama, kada ono plače, ukoči se ili odbija da izvrši pokret, treba ga nežno umiriti, pokazati mu igračke. Ukoliko se dete ne smiri, vežbe valja prekinuti. Neophodno je da majka nauči da sigurno drži dete i pravilno ga pridržava pri izvođenju aktivnih pokreta.

29

Pri vežbanju se se ne sme upotrebljavati sila. Svi pokreti se izvode ritmično, mirno i ravnomerno. U početku treba vežbati jednom dnevno, u trajanju od 3 do 5 minuta sat i po posle jela. Vežbe se ponavljaju 2 do 4 puta. Postepeno, sa razvojem deteta, primenjuju se sve složenije vežbe. Vreme vežbanja se produžava i povećava na 2 do 3 puta tokom dana. Neophodan uslov za efikasnost vežbi je i pridržavanje pravilnog higijenskog režima, pravilno ritmično smenjivanje sna i budnosti, hranjenja i higijenskih mera (kupanja, šetanja). Masaža i telesne vežbe se ne sprovode kod akutnih i težih hroničnih oboljenja. Sve vrste vežbi koje roditelji treba da rade sa decom u uzrastu do 12 meseci grafički su prikazane i sastavni su deo vežbi koje će se praktično sprovoditi na lutki- modelu.

30