Citokini I Ovulacija

  • Uploaded by: Ivan Bubanovic
  • 0
  • 0
  • May 2020
  • PDF

This document was uploaded by user and they confirmed that they have the permission to share it. If you are author or own the copyright of this book, please report to us by using this DMCA report form. Report DMCA


Overview

Download & View Citokini I Ovulacija as PDF for free.

More details

  • Words: 2,011
  • Pages: 6
www.medicacentar.info

Medica Centar privatna ginekolosko-akuserska ordinacija Novosadska 1/c, Nis, Srbija tel: 018-249-178; 064-295-1004

http://www.medicacentar.info

CITOKINI I OVULACIJA Proces ovulacije, kao i dogadjaji koji predhode samoj rupturi folikula usko su povezani sa mehanizmima zapaljenjske reakcije tako da danas preovladava misljenje da je ovulacija izmedju ostalog i inflamatorni proces. Zapajenjska reakcija zahvata zid folikula ili samo jedan njegov deo i doprinosi slabljenju folikularnog zida na mestu buduce rupture. U peri-ovulatornim zbivanjima aktivno ucesce uzimaju ovarijalni makrofazi, mononuklearni granulociti, limfociti, fibroblasti i njihovi produkti kao sto su proinflamatorni citokini, prostaglandini i proteoliticki enzimi. Smatra se da IL-1b, TNF-a i GM-CSF imaju najznacajniju ulogu u aktivaciji periovulatorne zapaljenjske reakcije. Ovi citokini podsticu sintezu i sekreciju prostaglandina, aktiviraju sve imunske celije jajnika i podsticu sekreciju granulocitnih proteaza (1). Najznacajniji ovarijalni pul sekrecije IL-1b su makrofazi. Ovaj citokin ima vaznu ulogu u fiziologiji folikulogeneze i ovulacije zahvaljujuci efektima kao sto je povecanje kapilarne permeabilnosti, aktivaciji kolagenza, stimulaciji sinteze prostaglandina i hijaluronske kiseline i td. (2). U eksperimentima perfuzije jajnika pacova u in vivo uslovima dobijeni su interesantni podaci o ulozi IL-b na ovulaciju. Naime, intraarterijska inokulacija IL-1b rezultuje ovulacijom u 100% slucajeva, dok je inokulacija LH znatno manje efikasna u tom smislu. Inokulacija www.medicacentar.info

1

www.medicacentar.info

LH i IL-1b takodje ima za posledicu indukciju ovulacije sa efikasnoscu od 100%. Intraarterijska inokulacija IL-2 nema nikakvog efekta na ovulaciju. Inokulacija indometacina sa LH ili LH+IL-1b znacajno inhibise ovulaciju, ali ne i u slucaju kada se ovulacija stimulise samo IL-1b. Ovi podaci nedvosmisleno ukazuju na prostaglandine kao medijatore ovulatornih efekata LH. U isto vreme, je ptvrdjena pretpostvka da IL-1b ima samo "pomocnicku" ulogu u periovulatornim i ovulatornim mehanizmima ali nikako primarnu (3). U istom svetlu se mogu shvatiti rezultati istrazivanja na IL-1 deficijentnim (knockout) misicama. Naime ova istrazivanja su pokazala da se kod ovih zivotinja procesi folikulogeneze i ovulacije odvijaju neometano. Ukoliko zelite da saznate vise o tome – kliknite na stranicu http://www.medicacentar.info/Citokini_i_funkcija_jajnika.htm Ovarijalni TNF-a uglavnom potice iz makrofaga i granuloznih celija. Intraarterijska perfuzija jajnika TNF-a dovodi do ovulacija, najverovatnije uz posredovanje prostaglandina. Medjutim, TNF-a ne pokazuje sinergisticke efekte sa LH u odnosu na ovulaciju (4). Perfuzija jajnika indometacinom i TNF-a je pracena znacajno manjim procentom ovulacija. GM-CSF je takodje jedan od citokina ukljucenih u ovulatorna zbivanja. Preovulatorna folikularna tecnost sadrzi znacajno vece koncentracije GM-CSF nego sto je to slucaj sa folikulima iz anovulatornih ciklusa. Folikularna sekrecija GM-CSF je najverovatnije pod kontrolom TNF-a, IL-1b i LH (5). Medjutim, kako GM-CSF deficijentni misevi nemaju problema sa ovulacijom, smatra se da ovaj citokin i nije od presudne vaznosti za ovulaciju (6). IL-8 je takodje jedan od proinflamatornih citokina vaznih za ovulatorna zbivanja. Mehanizmi akcije IL-8 i podsticanja ovulacije najverovatnije se baziraju na prostaglandinskim mehanizmima. Preouvulatorni folikuli sadrze znacajno vece koncentracije IL-8 od folikula iz anovulatornih ciklusa (7). Osim navedenih citokina, vecina autora je misljenja da najveci broj proinflamatornih citokina i citokina koji imaju uticaja na sintezu i sekreciju prostaglandina mogu imati vaznu ulogu u folikulogenezi, selekciji dominantnog folikula, maturaciji folikula i ovulaciji. CITOKINI I SUDBINA FOLIKULA

Sa endokrinoloskog aspekta rast folikula zavisi od produkcije androstenediona i njegove konverzije u estradiol. Androstenedion se sintetise u intersticijalnim celijama teke, a njegova konverzija se dogadja u granuloznim celijama folikula. LH promovise sintezu androstenediona, dok FSH stimulise konverziju ovog androgena u estradiol. Citokini mogu imati uticaja na bilo koji nivo produkcije androstenediona njegovu konverziju u estradiol, kao i na produkciju LH i FSH. Osim toga, citokini mogu izmeniti broj i osteljivost receptora za LH i FSH sto naravno donosi i odredjene www.medicacentar.info

2

www.medicacentar.info

promene u intenzitetu i kvalitetu steroidogeneze. Nijedan citokin nema esencijalnu ulogu u rastu, maturaciji folikula i ovulaciji, ali se zna da njihovi zbirni efekti, kao i medjusobni odnosi imaju vaznu ulogu u navedenim procesima. Sa druge strane, FSH i LH ucestvuju u kreiranju citokinske mreze jajnika. Na primer, FSH regulise aktivnost IGF-I i IGF-II na indirektan nacin, tako sto inhibise sintezu IGF-BPs cime doprinosi povecanju koncentracije nevezanih molekula IGF. Rezultat ovog efekta FSH je veca aktivnost IGF i znacajnije ostvarivanje njegovih efekata na rast folikula. Stimulacija steroidogeneze pod uticajem IGF-I je znacajnija u prisustvu FSH dok se svi efekti FSH potenciraju u prisustvu IGF-I (8). TGF-b je jos jedan citokin ciji su konacni efekti povezani sa prisustvom FSH. Proliferacija granuloznih celija posredovana TGF-b je daleko znacajnija u prisustvu FSH, dok je produkcija EGF stimulisana FSH je znacajnija u prisustvu TGF-b. TGF-b povecava afinitet receptora za FSH na granuloznim celijama, cime se objasnjava amplifikatorska uloga TGF-b u odnosu na efekte FSH (9). Proinflamatorni citokini kao sto su IFN-g, TNF-a i IL-1 imaju vaznu regulatornu ulogu u fizioloskom ovarijalnom ciklusu i patoloskim procesima. TNF-a moze da stimulise proliferaciju granuloznih celija, ali i sintezu progesterona u ranim stadijumima diferencijacije granuloznih celija sto moze da bude uzrok atrezije folikula (10). U isto vreme, TNF-a pokazuje sinergisticke efekte sa IFN-g u smislu inhibicije sinteze progesterona dok je sinteza estrogenih hormona inhibisana pod uticajem TNF-a bez obzira na prisustvo IFN-g (11). Niske koncentracije TNF-a u folikularnoj tecnosti su udruzene sa ubrzanom folikularnom maturacijom, dok se visoke vrednosti folikularnog TNF-a mogu registrovati u preovulatornom periodu, zajedno sa povecanjem broja imunskih celija, njihovom aktivacijom, povecanom sintezom prostaglandina i padom produkcije estradiola. IFN-g je citokin koji inhibise sintezu progesterona i estradiola. Koncentracija IFNg u folikularnoj tecnosti atreticnih folikula je znacajno veca u odnosu folikule sa normalnim rastom i sazrevanjem. Osim toga dokazano je da IFN-g indukuje apoptozu granuloznih celija (5). Najverovatnije je da su ova dva efekta odlucujuca za atreticko dejstvo IFN-g. Osim toga, aktivacija imunskih celija pod uticajem IFN-g i pojacana ekspersija MHC molekula klase II na imunskim celijama, doprinose ubrzanoj atreziji folikula. Konacni efekti pojacane aktivnosti IFN-g najcesce se ocitavaju kao autoimunska ovarijalna bolest (AOD), anovulacija, PCO sindrom i prevremeno gasenje ovarijalne funkcije (12). Uzimajuci u obzir da je kompletan IL-1 sistem (receptori, ligandi, receptorski antagonisti) dokazan u tkivu jajnika, jasno je da IL-1 igra vaznu ulogu u fiziologiji i patologiji jajnika. Generalno govorceci IL-1 inhibise steroidogenezu, ali postoji manji broj ekspreimentalnih modela koji u specificnim uslovima dokazuju i drugacije efekte ovog citokina. Luteinizirane granulozne celije u in vitro uslovima u prisustvu IL-1 (1-50 ng/ml) sintetisu progesteron dok je sinteza estradiola inhibisana (11). Best i sar. (11) su pokazali da IL-1a inhibise sintezu estradiola dok IL-b nema uticaja na sintezu ovog hormona. Na sintezu progesterona u luteiniziranim granuloznim celijama nema uticaja ni IL-1a ni IL-b (61). Nema www.medicacentar.info

3

www.medicacentar.info

preciznih podataka o ulozi IL-1 u selekciji dominantnog folikula, ali je poznato da IL-b ima vaznu ulogu procesu ovulacije. Neposredno pred ovulacije koncentracija IL-b u folikularnoj tecnosti se naglo povecava sto je praceno skokom produkcije prostaglndina, kolagenaza, hijaluronske kiseline i razlicitih glikoproteina (sema 1). Oplodjnje nije "sudar" spermatozoida i jajne celije vec mnogo vise od toga.

www.medicacentar.info/movies/oplodjenje.wmv CITOKINI I REGRESIJA ZUTOG TELA

Nakon ovulacije teka luteinske i granulozne celije podlezu luteinizaciji sto predstavlja prvi korak u formiranju zutog tela. Zuto telo luci progesteron, hormon koji ucestvuje u pripremi endometrijuma za uspesnu implantaciju. Ukoliko oplodjenje ili nidacija izostanu, zuto telo mora podleci regresionim procesima radi obnavljanja ciklusa folikulogeneze. Iako detaljni mehanizmi luteolize nisu u potpunosti poznati, zna se da imunske celije i njihovi produkti ucestvuju u ovom prcesu. Makrofazi, aktivirani T limfociti i granulocitni leukociti su dokazani u zutom telu. Njihov broj, stepen aktivacije i sekrecije uglavnom proinflamatornih citokina raste sa starenjem zutog tela, a narocito u slucajevima kada do oplodjenja ili nidacije nije doslo (13). Citokini kao sto su TNF-a i IFN-g se takodje javljaju u zutom telu, dok se koncentracija IFN-g narocito povecava sa napredovanjem luteolitickih procesa. Koncentracija IFN-g je u direktno proporcionalnom stepenu aktivacije imunskih celija, ekspresije aktivacionih molekula na imunskim celijama i intenzitetu medjusobne komunikacije imunskih celija. Pretpostavlja se da je luteoliza povezana sa prestankom funkcionisanja i propadanjem luteiniziranih granuloznih celija. Naime, postoje dokazi da aktivirani makrofazi zutog tela fagocituju granulozne celije i da se u makrofazima zutog tela u odmakloj fazi luteolize mogu videti granule zutog pigmenta (13,14). Osim toga, aktivirani T limfociti, TNF-a i IFN-g mogu posredovati u inicijaciji apoptoze granuloznih celija (14). Pitanje primarnog uzroka smrti granuloznih celija za sada nije dovoljno rasvetljeno, mada se najlogicnijom cini pretpostavka da aktivirani T limfociti, TNF-a i IFN-g indukuju apoptoticku smrt granuloznih celija, a da se makrofazi u ovom slucaju pojavljuju kao "cistaci" celijskog detritusa (14,15). Ukoliko zelite da saznate vise o tome – kliknite na stranicu http://www.medicacentar.info/Citokini_i_funkcija_jajnika.htm

www.medicacentar.info

4

www.medicacentar.info

TNF-a uglavnom inhibise sintezu progesterona, ali su ipak poznati eksperimentalni modeli kada ovaj citokin ne utice znacajnije na sintezu progesterona ili je podstice. Medjutim, IFN-g uvek inhibise sintezu progesterona, kao i TNF-a kada deluje u prisustvu IFN-g. Zbirni inhibitorni ucinak na sintezu progesterona TNF-a i IFN-g je daleko veci od njihovih pojedinacnih inhibitornih ucinaka, sto ukazuje na sinergisticki inhibitorni efekat ova dva citokina kada je u pitanju sinteza progesterona (13,14,15). Ranije je pomenuto da IFN-g podstice ekspresiju MHC molekula na imunskim i granuloznim celijama sto je u funkciji kvalitetnije medjucelijske komunikacije i aktivacije imunskih celija. U pogledu stepena ekspresije MHC molekula na lutealnim imunskim celijama LH pokazuje antagonisticke efekte u odnosu na IFN-g. Naime, LH suprimira ekspresiju MHC molekula klase II na lutealnim imunskim celijama, najverovatnije prevenirajuci apoptoticke i luteoliticke efekte ovih celija na granulozne celije (12,16,17). IL-6 i IL-1 takodje inhibisu sintezu progesterona i to najverovatnije preko mehanizama stimulacije sinteze prostaglandina, ubrzavanja luteolitickih procesa i aktivacije lutealnih imunskih celija (18).

Sema 1. Dijagram efekata citokina na ovulaciju 3D rekonstrukcija - Krvni sudovi ovulatornog folikula - kliknite ovde http://www.medicacentar.info/images/Vaskularizacija_periovulatorni.jpg 3D rekonstrukcija - Mreza krvnih sudova ovulatornog folikula - kliknite ovde (clip) http://www.medicacentar.info/movies/Vaskularizacija_periovulatorni.avi

www.medicacentar.info

5

www.medicacentar.info

Animacije normalnog oplodjenja: www.medicacentar.info/movies/oplodjenje.wmv Literatura: 1. Vassalli P. The pathophysiology of tumor necrosis factors. Annu Rev Immunol. 1992; 10:411452. 2. Dor J. et al. Paracrine mechanism of ovarian regulation. Eur J Obstet Gynecol Reprod Biol. 1996; 65(1):25-28. 3. Brannstrom M. et al. Ovulatory effect of interleukin-1 beta on the perfused rat ovary. Endocrinology. 1993; 132(1):399-404. 4. Brannstrom M. et al. Involvement of leukocyte and cytokines in the ovary process and corpus luteum function. Human Reprod 1993; 8:1762-1775. 5. Brannstrom M. et al. Rat ovary produces cytokines during ovulation. Biol Reprod 1994; 50:8894. 6. Stanly E. et al. Granulocyte/macrophage colony-stimulating factor deficient mice show no major perturbation of hematopoiesis but develop a characteristic pulmonary pathology. Proc Nat Acad Sci USA 1994; 91:5592-5596. 7. Gazvani M.R. et al. Follicular fluid concentrations of interleukin-12 and interleukin-8 in IVF cycles. Fertil Steril 2000; 74(5):953-958. 8. Mason H.D. et al. Insulin-like growth factor-I (IGF-I) inhibits production of IGF-binding protein-1 while stimulating estradiol secretion in granulosa cells from normal and polycystic human ovaries. J Clin Endocrinol Metab. 1993; 76(5):1275-1279. 9. Dunkel L. et al. Follicle-stimulating hormone receptor expression in the rat ovary: increases during prepubertal development and regulation by the opposing actions of transforming growth factors beta and alpha. Biol Reprod. 1994; 50(4):940-948. 10. Punnanen J. et al. Demonstration of TNF- in preovulatory follicular fluid: Its association with serum 17-stradiol and progesterone. Gynecol Obstet Invest 1992; 33:80-84. 11. Best C.L. et al. Modulation of human granulosa cell steroid production in vitro by tumor necrosis factor alpha: implications of white blood cells in culture. Obstet Gynecol. 1994; 84(1):121-127. 12. Hill J.A. et al. Induction of class II major histocompatibility complex antigen expression in human granulosa cells by interferon gamma: a potential mechanism contributing to autoimmune ovarian failure. Am J Obstet Gynecol. 1990; 162(2):534-540. 13. Best C.L. et al. Localization and characterization of white blood cell populations within the human ovary throughout the menstrual cycle and menopause. Hum Reprod. 1996; 11(4):790797. 14. Cataldo N.A. et al. Interferon-gamma and activin A promote insulin-like growth factor-binding protein-2 and -4 accumulation by human luteinizing granulosa cells, and interferon-gamma promotes their apoptosis. J Clin Endocrinol Metab. 1998; 83(1):179-186. 15. Roby K.F. et al. Immunological evidence for a human ovarian tumor necrosis factor-alpha. J Clin Endocrinol Metab. 1990; 71(5):1096-1102. 16. Best C.L. et al. IL-1 and  modulation of luteinized human granulosa cells estrogen and progesterone biosynthesis. Human Reprod 1996; 3206-3210. 17. Fairchild D.L. et al. Interferon-gamma induction of major histocompatibility complex antigens on cultured bovine luteal cells. Biol Reprod. 1989; 40(3):453-457. 18. Gorospe W.C et al. IL-6: effects on an production by rat granulosa cells in vitro. Endocrinology 1992; 130:1750-1752.

www.medicacentar.info

6

Related Documents


More Documents from "Ivan Bubanovic"