Beseda O Hilandaru D

VEKOVI HILANDARA Dejan Medakovi} BESEDA NAMEWENA CENTRALNOJ SVE^ANOSTI POVODOM 800 GODINA HILANDARA Besediti danas, kada slavimo osamsto godina neisprekidanog postojawa manastira Hilandara, doista je te`ak i odgovoran zadatak jer su u tim vekovima ugra|ena i najzna~ajnija i najsudbonosnija zbivawa srpskog naroda, sve stanice od utvr| ivawa na{e duhovne opredeqenosti u sredwovekovnoj srpskoj dr`avi, od wenog uspona i pada, najzad i do pretrajavawa u dugim vekovima jedne druge civilizacije, pa, opet, u 19. veku, u vaskrsu na{e dr`ave. Iako su protekla zbivawa ve} odavno stekla svoje brojne, mahom i veoma u~ene tuma~e, a njihov broj se neprestano i nezadr`ivo umno`avao, ipak, dopustite mi da izreknem i misao da osam vekova postojawa ovog manastira jo{ uvek nije ostavqeno do kraja. Ta ~iwenica zasniva se ne samo na pronala`ewu i tuma~ewu potpuno novih istr`aiva~kih ~iwenica, ve} je re~ i o izmewenoj duhovnoj prodornosti na{eg savremenog ~oveka. Suo~eni sa u`asima i nepravdama koje su se sa svojom zlokobnom snagom obru{ile na na{ narod, mi smo, sasvim prirodno, potra`ili i svoje proverene zakone, a na{e duhovne o~i neminovno su nas odvele i do ove proslave na kojoj danas u~estvujemo. Pru`ena nam je prilika da kao smerni hodo~asnici, preispitamo na{e postupke, proma{aje, otpadni{tva, da strpqivo raspletemo sve na{e zablude u kojima smo nerazumno istrajavali i gotovo obnevideli, bez snage i voqe da ve} jednom osvetlimo mra~ne datume na{eg ugro`enog opstanka. Uostalom, ve} i samo osnivawe manastira Hilandara nije u potpunosti obja{weno. Iako je odavno poznata ~iwenica da je Stefan Nemawa izmolio od cara Andronika II, Srbima na ve~ni poklon, Povelju 1198. godine kojom je dobio pravo da obnovi jedan poru{eni i opusteli gr~ki manastir, ipak, ni do danas nije odgovoreno na pitawe: postoji li i neki vi{i smisao {to se dobijena dozvola odnosi na manastir u kojem je usahnuo mono{ki `ivot. Jer, sam sveti Sava u @itiju svog oca, svetog Simeona, ka`e: "Taj hram od neznatnoga i malenoga uznese se u velelepnu pojavu." ^im preuzimawa ove ru{evine i wena obnova izgleda kao da su obele`eni i odre|enom simbolikom, a novo srpsko duhovno sredi{te preuze}e obavezu da ponovo u`e`e davno zapretenu vatru mona{kih ideala isto~no pravoslavnog sveta. Tim ~inom tek stvoreno srpsko mona{tvo prihvatilo se i velike obaveze da

jednom upaqenu svetlost odr`i i sa~uva kroz vekove, savla|uju}i sve prepreke koje su ugro`avale ovu obiteq, posebno u vremenima kada je i{~ezla mo}na srpska srednjovekovna dr`ava. Jednu od bitnih odlika svetosavkih poruka iskazuje Domentijan, biograf svetog Save, koji ka`e: "Hristos izabra jo{ iz utrobe materine... i uzdi`e na prosve}ewe ota~astva." Upravo pojam prosve}ivawa ota~astva skrenut je u kasnijim vremenima sa prvobitnog teolo{kog zna~ewa, koje se odnosi na unutarwe duhovno prosvetqewe (sozercawe, gr~ki theoria), pojam u anketnoj kwi`evnosti sredweg veka koji ozna~ava razmi{qawe koje prelazi iz sfere logi~kog u oblast nadlogi~kog i dobija karakter misti~ne o~iglednosti suprotan smeru prizmenog i prakti~ki svedenog u~ewa. U~ewe za koje se zalagao sveti Sava najjasnije je sa`eto u velikom korpusu wegovog Zakonopravila, popularno nazvanog Krm~ija, u kojem je wegova osnovna misao usmerena na preuzimawe starog vizantijskog u~ewa o simfoniji, sagalsju crkve i dr`ave i ugra|ivawu ovakvih shvatawa u celokupni `ivot mlade sredwovekovne srpske dr`ave. Ovakvo saglasje, obnarodavno ~itavih 130 godina pre Du{anovog Zakonika, nije otkrivalo ona bezobzirna otimawa i `estoke sukobe zemaqske i crkvene vlasti koje poznaje zapadno hri{}anstvo, iskqu~ene su i ove krvave borbe oko primata Petrovih naslednika i careva koji su se drznuli da ospore neograni~enu vlast Hristovog namesnika na zemqi. Putevi u Kanosu bili su nepoznati u isti~nom pravoslavnom svetu, a posebno u srpskoj sredwovekovnoj dr`avi u kojoj je od samog po~etka i ustrojeno saglasje na kojem je po~ivao celokupni dru{tveni razvoj na{eg feudalnog ustrojstva. Od po~etka sazdano u krugu jedne svetorodne porodi~ne loze, ono je po mnogo ~emu jedinstveno ~ak i u {irem prostoru vizantijske civilizacije. Sveti Sava je istovremeno ustrojio i druge obrasce koji su imali snagu za dostojno ugledawe i podr`avawe. Stvoriv{i autokefalnu srpsku crkvu 1219. godine, on je utemeqio i srpsko mona{tvo koje }e, u drugim vekovima koji su sledili, postati sna`na okosnica na{eg celokupnog duhovnog `ivota, jedina snaga koja je o~uvla neisprekidano delovawe i tako nad`ivela propast na{e sredwovekovne dr`ave. Istovremeno, odlaskom u Nikeju, sveti Save je dokazao svoju odlu~nost da Srpsku crkvu i dr`avu prikqu~i sudbini tada ugro`enog pravoslavnog sveta. To wegovo opredeqewe odredilo je budu}e vekove na{e istorije. Ukqu~ivawe manastira Hilandara u zatvoreni mona{ki svet na Atosu predstavqa bez sumwe doga{aj od prvorazrednog, sudbonosnog zna~aja za duhovno usmerewe i opredeqewe na{ega roda. Ve} i sam ~in osnivawa manastira Hilandara, potvr|en u poveqi Stefana Nemawe na jedan skoro ispovedni na~in, otkriva ktitorovo

shvatawe sveta, a ne mawe i wegovo dobrovoqno pristajawe na nenaru{ivi ovozemaqski poredak. O ovom redu na jedan poseban, jedinstveni na~in svedo~ilo je i celokupno isto~no mona{tvo sabrano od 9. veka u Bogorodi~noj ba{ti na Atosu, koje je u vizantijskom caru videlo Bo`ijeg namesnika na zemqi, dakle nosioca one sile prema kojoj mora da bude usmereno i celokupno vladawe na ovom svetu. Ve} u arengi svoje Hilandarske poveqe Stefan Nemawa, tada jo{ uvek dr`avnik i vladar, Stoga po svojoj mnogoj i neizmirenoj milosti i ~ovekoqubqu darova na{im prededovima i na{im dedovima da vladaju ovim srpskim zemqama... ne hote}i ~ove~je pogibli, i postavi me (kao) velikoga `upana, nare~enoga u svetom kr{tewu Stefana Nemawu. I obnovih svoju dedovinu i ve}ma utvrdil Bo`ijom pomo}i i svojom mudro{}u, datom mi od Boga, i podigoh propalu dedovinu i pridobih..." Na odre|en i veoma jasan na~in, srpski veliki `upan pristaje na jedan svetski poredak ~ije ozakowewe potvr|uje i wegova poveqa, najzna~ajniji pravni akt sredwovekovne srpske dr`ave. Imaju}i u vidu patrimonijalni duh ove Nemawine Poveqe, sa naglaskom na svojoj dedovini, jasnije su i sve na{e sredwovekovne poveqe koje slede tu misao. Tako su na{i vladari u `ivopisu manastira Orahovice s kraja 16. veka obele`eni kao "ktitori vse srbske zemqe", {to bez sumwe potvr{uje dugu tradiciju srpskih vladara iz ku}e Nemawi}a sa wihovom dr`avom. Kao a nas ova poveqa uvodi u jedan, do tada nama, nepoznati svet istorije koja, za razliku od pro{losti, nije mrtva ve} `iva i kao `ivopisni isto~nik prisutna u svim bitnim tokovima na{ega naroda. Ne treba mnogo napora pa da se ovo moje tvr|ewe potvrdi i na svim onim bitnim stanicama koje tvore na{e opstojavawe na ovim prostorima, uprkos bezna|u vi{evekovnog robovawa. Tako, na ikonostasu koji je Mojsej Suboti} 1785. godine naslikao u slavonskom selu Veliki Bastaji, sveti Simeon i sveti Sava predvode povorku srpskih vlada na putu do Hrista. Kao da je umetnik bio nadahnut Op{tom stihirom mitropolita Jovana Georgijevi}a iz 1771. godine u kojoj se ka`e: "I`e vs}lj vas lj proslavlemq i slavimq ako Velike stolpe i predstatele roda serbskoga, krstonosnago molite Boga, ..........Uostalom, zar `ivu istoriju ne potvr|uje i Zakonik Prote Mateje u koji je on utkao i neke odredbe Zakonopravila svetog Save? Najzad, zar `ivu istoriju ne potvr|uju i oni brojni prepisi Du{anovog Zakonika u 18. veku, kada je ve} davno, zajedno sa dr`avom, i{~ezla i wegova svakodnevna, upotrebna vrednost? U oba navedena svedo~anstva izrawa teolo{ki obrazlo`iva misao i tra`enju reda i pravde, nepristajawe na nered i na pobedu zla i

nepravde u istoriji. Bile su to one iste misli koje je na bezbroj primera potvrdilo i na{e narodno usmeno pesni{tvo, u ~ijim vi{im eti~kim porukama kao da odjekuju i mnoge svetosavke poruke. Otuda nije nikakva slu~ajnost da se i narodni peva~i ~esto obra}aju manastiru Hilandaru i Svetoj Gori. Takvo svedo~anstvo zabele`io je 1555. hvarski vlastelin Petar Hektorovi}, kome njegovi ribari kazuju srpsku bugar{ticu, baladu o kraqevi}ima Andrija{u i Lazaru koji su zarobqenici sultana Bajazita. Mole}i za izbavqewe brata Lazara, Andrija{ obe}ava da vi{e ne}e vojevati, ve} }e oti}i u Svetu Goru: "Kalujer da se postavqu, Svetoj Gori da slu`u". Pouka je jasna. U nevoqi srpski ple}im tra`i uto~i{te u Svetoj Gori, prepoznaju}i u woj i jedini sigurni oslonac, spasonosni sto`er koji sabira ugro`ene. Ve} ovo svedo~ewe iz sredine 16. veka navodi nas na misao o trajnim porukama koje neprekidno izviru iz manastira Hilandara. Re~ je o pobedi kontinuiteta nad diskontinuitetom, o sigurnosti koju sti~e onaj koji je zagledan u neprolazne vrednosti qudskoga `ivota. Kroz vekove hilandarski monasi slu`ili su ideji ove duhovne pobede, a tu wihovu misiju mo`emo dokazati i prepisiva~kom delatno{}u koju su razvili posebno u 16. i 17. veku.Liturgijske kwige raznog sadr`aja, vredni svetoota~ki spisi nastali su u Hilandaru, a odatle slati u manastire obnovqene Pe}ke patrijar{ije i to na celom wenom jurisdikcionom podru~ju. I tim putem Hilandarci su izvr{ili sasvim osobeno duhovno povezivawe Balkana, ukqu~uju}i se i u razvoj utvr|ivawa i jedne nadnacionalne pravoslavne civilizacije. Ne osporavaju}i vrednosti koje su pojedini pravoslavni narodi stvorili na Atosu, u celini uzev{i Sveta Gora je oduvek te`ila da deluje u duhu jedne pravoslavne ekumene, a na~ela takve sabornosti, sre}om, jo{ uvek su prisutna na Atosu. Tek od sredine 19. veka ispoqi}e se vidnije u Svetoj Gori nesporazumi me{u manastirima raznih naroda, a wihov uzrok obi~no je izazvan ne duhovnim ve} politi~kim razlikama i ve{ta~ki izazvanim nesuglasicama. Na taj na~in i tim putem izrodi}e se na Svetoj Gori nove opasnosti i nova iskupewa, a jedan zatvoreni i ~vrsto ome|eni mona{ki svet izlo`en je i danas neduhovnim pritiscima jednog varqivog ovozemaqskog poretka, koji namerava da mu preokrene i izobli~i stari, a tako Iz svih tih zamr{enih tokova savremenog sveta, ~ije je osnovno obele`je gubitak svake eti~ke uravnote`nosti, suo~eni smo sa velikim praznikom osam stotina godina postojawa manastira Hilandara. U kakvom istorijskom trenutku na{ega naroda sti`u nas veliki vekovi ovog manastira? Opravdano se mo`emo pitati kakve duhovne poruke smo kadri da i{~itamo upravo danas, kada smo prinu|eni da preispitamo svoje postojawe u ovom sukobqivom svetu ~ije posledice snosimo sa tako mnogo li~nog i op{teg bola?

Jer, celo na{e nacionalno bi}e te{ko je raweno, ispresecana je wegova celovitost, oslabqena je biolo{ka snaga, a nare{ena pitawa koja odla`u i ko~e na{e smirivawe prete novim nesre}ama. U takvom neredu koji podsti~e i umno`ava tzv. "me| unarodna pravda", i sama sazdana na sumwivim osnovama, treba se okrenuti ne prema obmanama ovog verolomnog trenutka, ve} prema onim vrednostima koje su proveravali vekovi. Nama su danas potrebniji nego ikad duhovna ~vrstina, izvori koji to~e snagu, veru i budu}nost, koji omogu}avaju spokojnije suo~avawe sa svim izazovima, od kojih treba spomenuti i na{e neprirodno izop{tewe iz me|unarodne zajednice. Obavqeno je ono sa providnom namerom da re~ na{e istine ne dopre do na{ih sudija i da ne uzdrma bilo ~iju uspavanu savest. I {ta re}i pred krizom duhovne i moralne posrnulosti koja se podani~ki, ropski odnosi iskqu~ivo prema spoqnim tekovinama civilizacije, a ne i wene kulture? Jo{ je Dante rekao: Falsa tempore ac spatio vanescunt (la`no se gubi i u vremenu i u prostoru), a ne treba zaboraviti da su sli~ne poruke iskazane i u mnogim duhovnim istinama Svetosavskog pravoslavqa. One su kao zave{tawe preno{ene i ugra|ivane u na{e poimawe sveta, preobra`avaju}i se u na{ oslonac i otpor prema onim ovozemaqskim krizama koje proisti~u i koje se nezadr`ivo mno`e iz nesavr{enosti i neure| enosti me|uqudskih odnosa. Bila su to usmerewa vredna svake `rtve, a manastir Hilandar je o wenoj uzvi{enosti svedo~io punih osam vekova. Tako se ova srpska svetiwa odr`ala uprkos ~injenici da je delovala daleko izvan na{eg etni~kog jezgra, uvek podlo`na Carigradskoj patrijar{iji, a ne organizaciji Srpske pravoslavne crkve, bez obzira {to su iz hilandarskog bratstva potekle i mnoge wene najzna~ajnije stare{ine, kao arhiepiskop Danilo II, najbli`i saradnik srpskih kraqeva Milutina i Stefana De~anskog. istovremeno `elimo ista}i da je vi{evekovno delovawe manastira Hilandar nezamislivo bez njegove neraskidivne povezanosti sa ostalim manastirima Svete Gore. Jer, samo iz svetogorske celovite sabornosti, iz puno}e onog posebnog zajedni{tva koje je ovde stvoreno, odr`avala se neugasiva harizma koja se rasprostirala po celom pravoslavnom svetu. upravo o tome svedo~e i mnogobrojni darovi koji su sa svih strana stizali u riznicu manastira Hilandara, ispuniv{i je delima izuzetne vrednosti i lepote. I tako, kad god je slika ovog sveta potvr|ivala wegovu varqivost, Hilandar i svi ostali svetogorski manastiri ogla{avali su se porukama drevnih u~iteqa pravoslavne crkve o duhovnim vrednostima koje izmi~u ovozemaqskoj proceni, koje imaju mo} da iskazuju na nov na~in, ali ne i nove stvari. Ili, kako ka`e apostol Pavle u poslanici Korin}anima: "Nemam ni~ega na savesti, ali to jo{ ne zna~i da

sam opravdan, po{to je Gospod onaj koji mi sudi" (1. Kor 4.4.) a Psalmopevac ka`e: "Neka se odvrate i zastide oni koji mi smi{qaju zlo" (Ps. 31. 15). Na kraju, proslava osam vekova manastira Hilandara pru`a srpskom narodu jedinstvenu priliku da se, mo`da prvi put, suo~imo sa nama samima, da preispitamo svoje postupke, stepen i doma{aje na{e nacionalne i dru{tvene zrelosti, a ne mawe i na{e poraze. Ovo je prilika da kona~no zaustavimo sve na{e me| usobne trzavice, mr`we i sunovrate i da zajedni~ki, samosudno poku{amo da uspostavimo duhovnu vezu sa trajnim vrednostima o kojima nas je u~io sveti Sava, jer raskidi sa tom mudro{}u, svakako zamra~ewe duhovne stmosfere u pro{losti i sada{wosti pokazali su se kao kobni, a sukobqavawe sa vlastitim korenom nije nam donelo ni jasnu glavu, ni ~isto srce. Data nam je izuzetna prilika da odbacimo svaku mrzovoqu duha i da se okrenemo svom nacionalnom preporodu, a to podvizavawe, ukoliko ga doista obavimo na ozbiqan i dostojanstven na~in, bi}e svakako i najvrednija tekovina ove velike proslave, bi}e to jedina vrednost koju }emo sa~uvati od vremenski propadqive prigodnosti, u kojoj i{~ezavaju trajne vrednosti. Tek tada mo}i }emo re}i sa psalmopevcem: "neprijatelju mojemu kona~no nestade oru`ja" (Ps. 9.7.). Zavr{i}u re~ima velikog ruskog slikara Vasilija Kandinskog koji ka`e: "Nema ni~ega na zemqi {to bi bilo `eqnije lepote i {to bi se lak{e prolep{alo od du{e. zbog toga se mali broj du{a protivi vo|stvu du{e koja je predana lepoti." Tu lepotu, a re~ je o du{evnoj lepoti, predali su osniva~i Hilandara, sveti Simeon Miroto~ivi i sveti Sava, prvi arheiepiskop srpski, u amanet svome manastiru, a ovaj ju je sa~uvao za vekove.