Aleksandar Novakovic - Glecer.pdf

АЛЕКСАНДАР НОВАКОВИЋ ГЛЕЧЕР /драма/ ЛИЦА: МАЛИ, иначе Игор, запослен у перионици, 28 година ХЕФЕ, иначе Шеф, води перионицу, 45 година КСЕНИЈА или пословна девојка, 28 година ЛАЗОНИ, алијас Розомир Лазић, алијас Никола Лазић, 45 година Место и време: Београд, данас и овде Сцена прва (Перионица »Глечер” с леве стране је пулт, са касом, ту је и транзистор. Ту је и вентилатор, једва се окреће. Доминира натпис фирме, плаво-бели, развучен преко зида: МИ СМО НАЈБОЉИ, А ТО ЈЕ САМО ВРХ ЛЕДЕНОГ БРЕГА-ПЕРИОНИЦА “ ГЛЕЧЕР”. У дну сцене с десне стране су врата. У средини сцене, окренута према публици, је енормна веш-машина. Долази Мали, са енормном корпом пуном веша. Носи кратке панталоне и мајицу са Пајом Патком на њој. Зевне. Узима столицу, привлачи је машини, стаје на столицу а затим отвара, уз тешку шкрипу, врата машине и трпа веш унутра. Покрети су му помало укочени, гадљиви, али рутинерски. Споро затвара врата, претходно изручивши канту прашка у машину. Укључује машину и прати погледом како се врти веш у њој. Машина се тресе,скаче, он је једва обуздава. Онда поново прати ротирање веша. Поново обуздава изнова полуделу машину. Посматра веш. Силази са столице, тетурајући. Дође до пулта на којем су новине, стресе главом и почне да их чита. Долази Ел Хефе, реинкарнација мексичког десперада склоног тортиљама. Спушта му руку на раме. Машина побесни и почне да скаче. Заглушујућа је, а Хефе и Мали се препиру, машу рукама али се не чују од машине. Машина стане) ХЕФЕ: …ти материна.Јел те за ово плаћам, а? МАЛИ: Хефе, машина ради, ја… ХЕФЕ: Машина ради, машина ради! Она ради цело јутро а ти седиш! МАЛИ: Па, ја бих јако волео кад би било обрнуто али не може. ХЕФЕ: Је ли бре Мали, ти мислиш да сам ја од јуче, а? Моја жена је основала прву српску перионицу веша. МАЛИ: Да, твоја жена. ХЕФЕ: Слушај бре, Мали, ја сам прао веш док си ти срао у пелене… (Мали се окрене насмејан према њему) ХЕФЕ: Знам ,Мали, шта ћеш да кажеш: вероватно сам ти ја прао говњиве пелене. Један-нула за тебе, ле то хоћеш да чујеш? (Мал искрене поглед и смеје се за себе. И Хефе се осмехне) ХЕФЕ: Океј,сам сам тражио… Aли више нема зајебавања, јасно? (Пауза. Мали климне главом) ХЕФЕ: Је ли Мали, кад већ читаш новине, шта има тамо? МАЛИ: Свашта нешто. Шта те занима?

ХЕФЕ: Црна хроника. МАЛИ: Хефе, шта ту има занимљиво, да окренем спортску… ХЕФЕ: Спорт? Какве везе ми имамо са спортом? Па не постоји на свету репрезентација од које нисмо изгубили! Дај ти мени акцију: крв, насиље, силовање… Те ствари. МАЛИ: Теби треба силовање? ХЕФЕ: Мали! (Шеф лажно замахне на Малог, Мали испусти новине, Шеф их узме, срола и благо удари Малог по глави) ХЕФЕ: Опет сам те зајебао! МАЛИ: Ти си газда. (Хефе нервозно листа новине) ХЕФЕ: Да видимо јел неко бацио кашику…Нема га нема га, нема га, још живих… и овај је жив, и овај…. МАЛИ: Хефе, што пратиш те глупости? ХЕФЕ: Није то глупост,Мали. Кад читаш дође ти просто драго што си жив. Ма, и тих људи има превише. МАЛИ: Како кад наталитет код нас опада. ХЕФЕ:Наталитет опада али не опада довољно брзо. Имамо опасно много времена да направимо неку пиздарију. МАЛИ: Ти си неки опасан мизантроп. ХЕФЕ: И ти би постао мизантроп кад би неки филозофоф као ти радио у твојој перионици. (Хефе листа) ХЕФЕ: Пљачка, украо фићу, обио кокошињац на Бежанији…Који дилетанти! Некад је криминалац био зверка, господин човек а сад-кокошар! И тако кад… (Хефе застане) ХЕФЕ: Ау, јеботе, убили Ољу! МАЛИ: Дрољу Ољу? ХЕФЕ: Нашли су је искасапљену у контејнеру у Камчатској. МАЛИ: Одвратно! ХЕФЕ: А сад те занима, а? (Пауза) ХЕФЕ: Била је скупа курва. И добра, онако, заљубљена у посао. Права професионалка. Знаш како ми га је пушила?! Ко фока! МАЛИ: Хефе! ХЕФЕ: Шта је мали? Да си радио боље и зарађивао више пушила би и теби за живота. (Мали заусти нешто да каже али одустане, слегне раменима, нагло зграби новине и настави да их чита) ХЕФЕ: Е, Мали, Мали, забаталио си студије, радиш у мојој праоници већ пет година и ништа ниси научио. Још си се избезобразио и постао исти ја. МАЛИ: Нисмо исти. ХЕФЕ: Јесмо, јесмо! МАЛИ: Нисмо. ХЕФЕ: Па, што си онда овде.

МАЛИ: Хоћеш по стоти пут да ти причам о томе да моји маторци немају више посао? ХЕФЕ: Не, хоћу да будеш искрен. МАЛИ: Није имало смисла-то је то. ХЕФЕ: Шта? МАЛИ: Све. Као профа бих зарађивао исто, живео бих са маторцима-исто, без перспективе-исто. ХЕФЕ: Ал' би био профа. Мали, дај те новине! МАЛИ: Чекај, има нешто чудно у овом чланку…. ХЕФЕ: Види, ено ти иде муштерија. МАЛИ: Где? (Хефе искористи прилику док се Мали окрене, зграби новине и побегне из праонице.) ХЕФЕ: Опет сам те зајебао, Мали. (Хефе промоли главу кроз врата) ХЕФЕ: И, следећих пола сата нисам ту. МАЛИ: Ако те неко буде тражио рећи ћу да опет читаш новине на клозетској шољи. ХЕФЕ: Да ти сложиш веш док се вратим! Јасно?! МАЛИ: Јасно, јасно. (Мали седне на столицу и погне главу надоле. Клоне му глава и почне да спава. У радњу улази Лазони, у белом елегантном полу-спортском оделу са кесом у руци, црном са златним натписом : Јувелирница Лазони) ЛАЗОНИ: Добро јутро! (Мали се тргне и буновно га погледа) МАЛИ: О, добро јутро господине Лазони! Како је у јувелирници? ЛАЗОНИ: Ах, златно и бриљантно, као и увек. Него… (Лазони закорачи према Малом а затим се одмакне са гадљивим изразом на лицу) ЛАЗОНИ: Ви се нисте туширали јутрос? (Мали се оњуши) МАЛИ: Шта, зар се осећам? (Лазони му пружа кесу, са дистанце) ЛАЗОНИ: Хоћу да ми средите ово…. Брзо. (Мали погледа у кесу па у Лазонија. ) МАЛИ: Извините, само моменат. ( Мали одлази са сцене док Лазони са презиром разгледа радњу. Веш машина нагло почне да брекће и Лазони се помало феминизирано стресе. Улазе Хефе, који брзо закопчава панталоне и Мали са кесом коју му показује потурајући му је под нос. Хефе одгурне малог и приђе Лазонију) ХЕФЕ: Поштовање, господине Лазони, како сте? ( Хефеова рука остане у ваздуху) ЛАЗОНИ: У чему је проблем? ХЕФЕ: Свашта нешто али бићете услужени. ЛАЗОНИ: А то је? ХЕФЕ: Ма, пустите, мали је под утицајем убиства оне Оље, проститутке из краја и кад је видео крв на вашој постељини почео је да трипује…

(Лазони се насмеје) ЛАЗОНИ: Којешта! МАЛИ: Откуд онда крв? ЛАЗОНИ: Господо, моја жена је имала период…. (Мали заусти нешто да каже и покаже према Лазонијевој руци) ЛАЗОНИ: Ма, кога ја лажем! Сви смо овде мушкарци, разумете? ХЕФЕ: Сви, чак и Мали. Можда. ЛАЗОНИ: Видите мој домали прст-немам бурму. Никад је и нисам носио јер ми се осладио момачки живот, разумете? Јесте, то значи да немам жену. Случај је хтео да сам синоћ налетео, након дужег времена, на једну прелепу госпођицу којој је био први пут… ХЕФЕ: Ма немојте зајебавати, господине! Па ви сте мој идол! ЛАЗОНИ: А, немојте, није то ништа. ХЕФЕ: Како није? Ви сте је привели…увели у свет одраслих… МАЛИ: И одвели на онај свет. ЛАЗОНИ: Момак је духовит. То пре нисам примећивао. ХЕФЕ: Серенда у пелене али је добар. (Хефе тапше Лазонија по рамену) ЛАЗОНИ: Хвала вам много, много, много…Долазим за два сата (Лазони да шачицу новчаница Хефеу и оде) ХЕФЕ: Свако добро, пријатно… (Хефе се окрене према Маломе и бесно га гурне) ХЕФЕ: Празни машину. Ајде, брзо. (Мали прилази машини и празни је. На крају, кад остане само једно парче веша, он га бесно баци у корпу и залупи вратима) ХЕФЕ: Који је теби Мали? МАЛИ: Шта који ми је? ХЕФЕ: Тераш нашу најбољу муштерију због тамо неке курве и крими-трипова. МАЛИ: Да си га видео како ми је језиво пришао и ти би се утриповао! ХЕФЕ: Ма, да ниси ти опет спавао? МАЛИ: Нисам. ХЕФЕ: Значи јеси. Јеботе, Мали, подсети ме што те још држим овде? Кунташ ко мрмот, зајебаваш ме како стигнеш, смрдиш по крају, не радиш ништа, ако у рад не рачунамо што ту и тамо пирнеш са друштвом у вешерници. Још мало па ћеш тридесет набити у буљу а ти вариш са екипом! А некад си студирао филозофију! МАЛИ: Остало ми је још пар испита. ХЕФЕ: Да, пар испита од пре пет година. Дипломирај, запосли се, убоди нешто. МАЛИ: Фала, ћале. ХЕФЕ. Ја твој ћале? Не дај Боже. А знаш зашто нећеш да се средиш? Нећеш јер је то онда крај приче! Ниси више клинац, одрастао си и уср'о се од живота па ми сад сервираш неке параноје! МАЛИ: Бар не узимам лову од убице. ХЕФЕ: Ког бре убице? Па тај се истраумира кад забубњи веш-машина. МАЛИ: Можда зато и убија. ХЕФЕ: Ма, ти ниси нормалан! (Хефе притисне дугме на машини и она престане са радом.)

МАЛИ: Је ли? А оно кад је рекао да му жена има период? На руци није имао бурму! ХЕФЕ: Признао нам је да је слагао. МАЛИ: А што нас је слагао? ХЕФЕ: Па кад је господин човек и не прича о сексу. МАЛИ: Нема Србина који не прича о томе кога је креснуо. ХЕФЕ: И то ти је доказ? А шта ако није Србин? МАЛИ: А теби Розомир Лазић не звучи довољно српски? ХЕФЕ: Розомир, хе, хе, иди у пичку материну! Које име! Розомир! Ко да чува краве поред Млаве! Пази, направио сам риму! МАЛИ: Теби је то смешно? Кад ти кажем ово има да ти се скине кез с лица. Јуче убили Ољу а он данас пере крвави чаршав. Зар ти то није… ХЕФЕ: Сумњиво? Ма, заболе мене за сумњиво и несумњиво. Ја радим свој посао, Мали! Перем туђа говна, тим речима! И на крају још и избелим и испеглам! Капираш? Ако друкнем муштерију због твојих траварских трипова нико неће хтети да овде дође. Лоше је за посао. МАЛИ: А за савест је до јаја! ХЕФЕ: Слушај, Шерлоче, ти немаш жену и дете и, да будем искрен, мало ми је пун курац твојих прича и зато… (Хефе отвара врата и баца крваву постељину у машину) МАЛИ: Немој, јеботе! Дај! ХЕФЕ: Куда, Мали? МАЛИ: Да однесем ово на анализу у полицију… ХЕФЕ: Јел код оног дрота што те анализирао за време демонстрација? Код Грбе? Оног истог Грдана Грбе што ти је нашао вутру па те пичио четрес осам сати и пичио би те још толико дана да те ја нисам извукао? Иди код Грбе да ти намести Грбу, ајде, иди! (Мали крене па застане) ХЕФЕ: Шта је коњићу-Грбоњићу,сад ти није до правде? (Хефе га одгурне и гурне постељину у машину. Окреће се све брже, Мали прати погледом веш који се врти и пушта крв а онда почне да се, заглушен машином, препире са Хефеом али се њихови гласови уопште не чују. Мрак) Сцена друга ( Спремиште праонице. На гомилама, са свих страна, одећа , чаршави. Насредини просторије даска за пеглање, пегла. Мали пресавија платна на четири коцкице и слаже у кесе. Све заврђава само остаје бела постељина на дасци. Ту је и пиштољфајталица. Долази Хефе, гутајући успут енорман сендвич) ХЕФЕ: Мали, јел' готово? (Мали климне главом. Хефе га понуди сендвичом) ХЕФЕ: Хоћеш гриз? (Мали одмахне главом) ХЕФЕ: Што ниси испеглао ово…А? (Мали нервозно пали цигарету) ХЕФЕ: Овде се не пуши. МАЛИ: И не једе.

(Хефе се насмеје) ХЕФЕ: Тачно, али једва си оставио пљуге а сад поново правиш срање. МАЛИ: Шта ћу кад сам за то талентован. ХЕФЕ: Ајд испеглај то па да распалимо после једну покерицу. МАЛИ: Нећу. (Хефе прогута последњи залогај, на силу) ХЕФЕ: Шта нећеш? МАЛИ: То нећу. ХЕФЕ: То нећеш? А што? Ајде, баш да чујемо! (Пауза) МАЛИ: Знаш ти добро. ХЕФЕ: Мали, ко ти је омражена муштерија? Сока Глишић из 9а? МАЛИ: Алијас Баба Сока Повраћока. Пере веш у канализацији да скине смрад, проверено. ХЕФЕ: Е, колико видимо… (Узима једну од кеса, чита са етикете) ХЕФЕ: Средио си и њене ствари а то нећеш. МАЛИ: Нећу. (Хефе покаже руком на чаршав на дасци) ХЕФЕ: Лазоне? МАЛИ: Да. ХЕФЕ: Е па, кад си пустио да се пере сад пеглај. МАЛИ: То не могу. ХЕФЕ: Јеси ли се ти усрао од полиције пре два сата? Јеси! Сад лепо пеглај, дечко, пеглај! МАЛИ: Пеглај ти. Ниси такао пеглу сто година. ХЕФЕ: И то те уче те твоје филозофске књиге? Кажеш: ја то нећу да радим и светац си! ( Улази Лазоне, оклевајући) ЛАЗОНИ: Извините, у радњи није било никог па сам… ХЕФЕ: А, извините, имао сам неке стручне консултације са особљем. ЛАЗОНИ: Жао ми је што вас прекидам али, мој чаршав… ХЕФЕ: Свакако, свакако… (Хефе зграби чаршав, пружи га Лазонију који пружи руку према чаршаву али му га измакне и баци га на даску. Почне да манијакално брзо пегла) ЛАЗОНИ: Извините, али није потребно… Видим да је чист. ХЕФЕ: Ма шта је то, ја ћу очас посла… (Хефеу испадне парче хране из уста на постељину. Панично чисти а затим пегла) ХЕФЕ: У, пардон! Шта си се укопао? Помажи! МАЛИ:Ево. (Мали даје крпу и фајталицу Хефеу у руке, седа на под и наставља да пуши. Хефе га пар тренутака гледа запањен а онда почне да ради још брже. Лазони пожурује руком, са киселкастим изразом лица) ЛАЗОНИ: Само ви спакујте, хоћете ли? ХЕФЕ: Не, не могу тек тако. То је против правила службе. Мора све да буде опрано, избељено и испеглано. А за оно извините-излетело ми је!

ЛАЗОНИ: Мислим да имате још мало сенфа овде… И нешто кечапа овде, овде и овде. А, да-и код рајсфершлуса. ХЕФЕ: Надам се да нећете некоме рећи за овај немили инцидент…Знате, имам жену и дете, а времена су несигурна. ЛАЗОНИ: А, то верујем, чак и за нас јувелире ствари могу да се искомпликују. ХЕФЕ: Немојте, ваш посао је савршен. ЛАЗОНИ: Не бих баш био сигуран уз све те пљачке и убиства… А ви? МАЛИ: Ја? (Лазони узима марамицом,. гадљиво, пиштољ-фајталицу и окреће је према Маломе) ЛАЗОНИ: Да ли би вас изненадило да вас неко упуца у по бела дана? (Лазони штрцне нешто воде према Маломе. Пауза. Мали отресе дланом нешто воде с очију) МАЛИ: Више не. (Пауза) ХЕФЕ: Мали, не зезај муштерију. ( Хефе брзом брзином пакује постељину у кесу и предаје је Лазонију) ХЕФЕ: Ево, то је то. Хвала вам на стрпљењу и дођите нам опет. МАЛИ: У то не сумњам. ЛАЗОНИ: То није духовито. МАЛИ: Није ни требало да буде. (Улази Ксенија, средње двадесете, пословни комплет, лепа. Има кесу пуну веша у рукама) КСЕНИЈА: Откуд ви ту? МАЛИ: То се питам већ пет година. ХЕФЕ: Пегламо Ксенија... ЛАЗОНИ: …и фајтамо. ХЕФЕ: …оно што је твој другар забрљао. КСЕНИЈА: Игоре, кад ћеш да одрастеш? МАЛИ: Кад смислим довољно уверљив алиби за то. ЛАЗОНИ: Лазони. јувелир, драго ми је. КСЕНИЈА: Ви сте ми однекле познати… ЛАЗОНИ: Наравно да јесам: око врата носите мој рад од белог злата, купили сте га за прославу матуре. КСЕНИЈА: Па, да! Платила сам га шесто… ЛАЗОНИ: …седамдесет и осам марака. КСЕНИЈА: Сећате се цене? Невероватно! Мислила сам да сам платила превише а сад не могу да се одвојим од њега. ЛАЗОНИ: Није ни чудо, то је моје ремек-дело. Савршено вам пристаје. КСЕНИЈА: Хвала. ЛАЗОНИ: Како сте се променили… КСЕНИЈА: Ви нисте, уопште. ЛАЗОНИ: Мислите? (Ксенија баци кесу са вешом Малом у руке. Даје новац Хефеу) КСЕНИЈА: Овде је тачно седамсто динара. Долазим за три сата и девет минута. И, пази Игоре, пребројала сам гаћице. (Ксенија крене према вратима)

ЛАЗОНИ: Може ли један остарели јувелир да вам прави друштво? МАЛИ: Коначно једна истина. КСЕНИЈА: Можете. (Ксенија и Лазони излазе, он јој џентлменски покаже према вратима и изађе за њом. Хефе склапа даску за веш и искључује пеглу) МАЛИ: Да ли могу… ХЕФЕ: Не можеш. А да ли знаш зашто не можеш? МАЛИ: Откуд знаш шта ћу да питам? ХЕФЕ: Знам зато што знам тебе. Хтео си да ме питаш да ли можеш да изађеш на пет минута а у ствари пратиш Ксенију и јувелира? Не можеш! МАЛИ: Али он… ХЕФЕ: И да си у праву као што ниси, Ксенија није лака риба, и неће спавати с Розомиром. Бар не вечерас… А што се тиче твоје љубоморе… (Хефе се опече на пеглу) ХЕФЕ: Уф, јебем ти мајку! (Хефе стави прст у уста а затим пирка) ХЕФЕ: Ту ти не могу помоћи. Имао си шансу да је креснеш у средњој, па на студијама, па ништа. МАЛИ: Ти то не разумеш. ХЕФЕ: А ти си ми паметан па све капираш? Била ти је ортакиња, ниси хтео, ниси смео да “квариш савршено пријатељство”, ух-ах-држ га да га набијем! Са женама се или караш или не и то је све! Другарство само сјебе савршен концепт. МАЛИ: Рекао сам да ти то не разумеш и у праву сам. ХЕФЕ: Ајде, узми то па однеси у оставу. (Мали узима даску и пеглу) ХЕФЕ: Пусти је Мали, није она за тебе. Успешна је у и животу и у послу. МАЛИ: Шта, не треба јој лузер, јел’ то хоћеш да кажеш? ХЕФЕ: Не, него лузер то не би издржао. МАЛИ: Тако? ХЕФЕ: Тако. (Пауза) МАЛИ: Ти стварно верујеш у то. ХЕФЕ: У то да си губитник? Ти најбоље знаш шта си. МАЛИ: Не то, него то да је јувелир невин? ХЕФЕ: Он нам доводи богате муштерије… МАЛИ: И зато је невин. ХЕФЕ: Пусти ме да завршим бре! Хтео сам да кажем да, иако нас препоручује богатим и размаженим муштеријама никад ми није био симпатичан. Некако је чудан, љигав. Можда је и педер, јебем ли га! МАЛИ: Мислиш да је убио? ХЕФЕ: Знаш шта, можда је убио, можда и није али нек он мени само довлачи робу за прање и-милина! МАЛИ: И то је најбитније. ХЕФЕ: То је најбитније. Хајде! (Мали одлази а онда се сети и врати назад, узме Ксенијину кесу и крене према вратима)

ХЕФЕ: А Ксенијине гаћице ти не сметају? (Мали гађа Хефеа кесом, распе се доњи веш. Хефе узме једне гаћице и гађа Малог) ХЕФЕ: Узми ове, слажу ти се с бојом очију. (Хефе се смеје, Мали излази. ) ХЕФЕ: Могу да га зајебем кад хоћу. (Хефе излази за њим, угаси светло. Мрак) Трећа сцена ( Простор из прве сцене.Седи, са ногама подигнутим на пулт, Мали. Нешто записује на маргинама новина. Улази Ксенија, Мали се тргне, заклати на столици али се руком дочека на зид. Ксенија прилази пулту) КСЕНИЈА: Нисам те препала? МАЛИ: Не. КСЕНИЈА: Лоше лажеш. МАЛИ: Како лажем тако живим. КСЕНИЈА: Увек си волео да филозофираш. МАЛИ: Некад ти се то и допадало. Сад ти се допада консалтинг. КСЕНИЈА: Сад ми се допада и једно и друго. МАЛИ: Мрзиш свој посао. КСЕНИЈА: А теби цветају руже? МАЛИ: Док год људи овде перу чешће своју одећу него себе за нас има посла. Него, ти стално јурцаш? Да се не плашиш да ти нека од дееветнаест не узме посао? Онако млада, енергична. КСЕНИЈА: Ко каже? Носиш се као клинац (потапше га по стомаку) и стомачић си пустио. МАЛИ: Ма, да видим да ниси и ти нешто пустила. ( Мали крене руком према Ксенијиној задњици али се она измакне) КСЕНИЈА: Затегнута је, гарантујем. МАЛИ: Не верујем док не додирнем. КСЕНИЈА: Иди у теретану три пута недељно па ћеш имати среће… (Ксенија се измакне, Мали се, церекајући, баци на пулт) КСЕНИЈА:… са неким другим дупетом. МАЛИ: Хоћу. КСЕНИЈА: Невероватно: до јуче си био забаван а данас си се здедао, МАЛИ:Пусти то. Него, што се ми никад нисмо смували? КСЕНИЈА: Зато што ниси на време поставио право питање. МАЛИ: Никад није било време. А зашто? “Немој сад о томе, немој ни сад, можда мало касније, еј, види моје ново одело!” КСЕНИЈА: Дај, Игоре, шта се љутиш? МАЛИ: Не обраћај пажњу. То је мени професионална дефомрација. КСЕНИЈА: Ти то озбиљно? МАЛИ: Ма, опуштено. КСЕНИЈА: Стварно се не љутиш. МАЛИ: Стварно. (Мали подиже иза пулта кесу и ставља кесу на пулт) МАЛИ: Ево, ту ти је све. КСЕНИЈА: Хвала ти.

(Ксенија погледа на сат) КСЕНИЈА: Мислила сам да кренем али имам још …седам и по минута форе. МАЛИ: Мхм. (Мали, намрштен, шкраба по новинама) КСЕНИЈА: Игоре? ИГОР: Да? КСЕНИЈА: Шта то записујеш? МАЛИ: Није важно. КСЕНИЈА: Мислим да знам иако имаш немогућ рукопис. МАЛИ: Знаш? КСЕНИЈА: Знам прилично. МАЛИ: Мислиш: рекао ти је јебени јувелир? КСЕНИЈА: Јебени јувелир, јебени јувелир! Звучиш ко неки тип из кримића. МАЛИ: Знам, много трипујем. КСЕНИЈА: Не зезај. Знам какав си кад почнеш. МАЛИ: А какав сам кад почнем? КСЕНИЈА: Закерало, ситничав, мрнџаш нешто себи у браду и љубоморан си. МАЛИ: Нисам! КСЕНИЈА: Дај, био си љубоморан на све моје фрајере. МАЛИ: У реду, јесам. Ти знаш зашто. КСЕНИЈА: Знам, рекао си ми. МАЛИ: Па шта сад, није требало да ти кажем? КСЕНИЈА: Требало је али не тако, одједном. Требало је да сачекаш прави тренутак. Рекао си то изненада, после осам година. МАЛИ: Ниси то знала раније? КСЕНИЈА: Нисам и ниси имао право да ме тако препаднеш. (Мали нервозно скида ноге са пулта и баца новине у страну) МАЛИ: Сад те још и плашим. КСЕНИЈА: Ево о чему говорим: стално си пргав и надркан. МАЛИ: Ево, нисам, сад нисам. КСЕНИЈА: И, у чему је разлика? Полудећеш за пет минута. (Ксенија погледа на сат) КСЕНИЈА: Још два и по минута. МАЛИ: Онда боље пожури, пословна девојчице. КСЕНИЈА: Сад си жесток а кад сам те одбила нисам могла да те подигнем с колена. МАЛИ: Није баш било тако. Знаш како каже песник: “Ниједан мушкарац није вратио жену клечећи на коленима.” КСЕНИЈА: Слушај, Игоре, можеш ти да се фолираш колико хоћеш али ја знам да ме волиш. МАЛИ: Волим те. (Пауза) МАЛИ: И? КСЕНИЈА: Немој да се играш детектива, глупо је. МАЛИ: Јесте, изразито умоболно и ретардирајуће. (Обоје се смеју)

МАЛИ: Али, кад сам ја то вукао паметне потезе, а? КСЕНИЈА: Значи, не одустајеш? (Ксенија крене да оде, Мали је ухвати за руку) МАЛИ: Ако не слушаш мене слушај своју женску интуицију: тај човек је манијак. Извештачен је од лоше копије италијанских ципела на ногама до бедне перике на темену. Гади се додира са било чим што му изгледа прљаво а то је 99% ствари на свету. КСЕНИЈА: Он је савршено нормалан. МАЛИ: Он је болестан тип. КСЕНИЈА: А којља му је дијагноза? МАЛИ: Компулзивно опсесиван. За почетак. КСЕНИЈА: Учио си психологију два семестра и сад си доктор психологије. Да ти није Фројд долетео док си дувао вутру? МАЛИ: Зар не капираш? Он се гади прљавштине а нарочито код жена. Кокнуо је проститутку и могу да се кладим да ће следећа бити нека спонзоруша, па, шта ја знам домаћица, а онда-пословна жена. КСЕНИЈА: Да убије мене? Он? Ма, пусти ми руку! (Мали пусти Ксенији руку и она је отреса) КСЕНИЈА: Остаће ми модрица. Ти стварно ниси нормалан. (Крене према вратима, застане, окрене се и узме кесу) КСЕНИЈА: И, да ти кажем: грешиш. Под један: Лазони носи природну косу. Под два: уредан је, па шта? И ја сам. Под три: могу само да ти кажем да се не гади жена ни додира са њима. Под четири: он може да буде манијак једино у кревету а то ћу, надам се, ускоро и да откријем. (Ксенија узима кесу и одлази) МАЛИ: Видећеш се с њим вечерас? КСЕНИЈА: То се тебе не тиче. МАЛИ: Ти знаш да је он… КСЕНИЈА: За тебе знам да јеси манијак. МАЛИ: Ксенија, ја се само бринем за тебе а ти… КСЕНИЈА: Лепо је што се односиш тако заштитнички према мени али мени заштита не треба. (Пауза) МАЛИ: Океј, можда и грешим, можда је добар човек. Какав је, мислим карактерно? КСЕНИЈА: Он је сјајан, духовит, шармантан… (Мали почне да записује) МАЛИ: Чини да се осећаш сигурном.. КСЕНИЈА: Да. МАЛИ: И чини ти се да увек каже праву ствар. КСЕНИЈА: Да, како си…Чекај, нећу да ти помогнем да правиш његов криминални портрет! МАЛИ: Не, озбиљно, да ли се жали кад га пионири као сваког деку преведу на другу страну улице? КСЕНИЈА: Тек је напунио четрдесет! МАЛИ: Тек пре седам-осам година. (Ксенија погледа на сат)

КСЕНИЈА: Већ касним тридесет секунди. (Ксенија крене према вратима а онда се окрене) КСЕНИЈА: Не прави глупости, важи? МАЛИ: Знаш ти мене. (Пауза) МАЛИ: Пожури, закаснићеш на састанак. ( Ксенија бесно изјури напоље. Мали устане и појури према вратима а затим застане на вратима и врати се назад. Иза машине се појави Хефе) ХЕФЕ: Не ради се то тако. (Мали му прилази у неверици. Хефе у руци врти кабл машине) ХЕФЕ: Ја мислио квар па да проверим а оно искључена из зида… МАЛИ: А, је ли? ХЕФЕ: А и флекаво је, треба да се обрише. иза по зиду. Ма, шта се ја теби правдам који мој? МАЛИ: Слушао си нас све време? ХЕФЕ: Мало. Само оно око јувелира, љубави, “волим те” и изјуривања напоље… (Мали крене ка излазу. Хефе га заустави) ХЕФЕ: Чекај, Мали, шта се примаш ко ђаче прваче? (Мали врти главом и покушава да крене9 ХЕФЕ: Ајде, удари слободно, биће ти лакше. (Пауза) ХЕФЕ: Мислиш се? Значи да би ме рокнуо. МАЛИ: Можда и би. ХЕФЕ: Али нећеш? МАЛИ: Нећу. ХЕФЕ: Дај мали… (Крене Хефе да га потапше по рамену) ХЕФЕ: Рекао сам ти за њу. МАЛИ: Јеси. ХЕФЕ: И? МАЛИ: У праву си. ХЕФЕ: Али нећеш да ми кажеш хвала? МАЛИ: Нећу. (Пауза) ХЕФЕ: А-ха. Дечко, ја то за твоје… МАЛИ: Јесте. (Пауза. Хефе заусти) МАЛИ: Јесте. И то. ХЕФЕ: Хоћеш да распалимо покерицу? МАЛИ: Ја.. ХЕФЕ: По-ке-ри-цу? (Пауза) МАЛИ: Можда касније. ХЕФЕ: Одох ја по још један сендвич-црћи ћу овде. МАЛИ: Иди. (Хефе се окрене код врата)

ХЕФЕ: Стварно си је волео? МАЛИ: Иди. ХЕФЕ: Океј. (Хефе излази, затвара врата. Мали крене да извуче цигарете из џепа па се предомисли и стрпа их у ладицу код пулта. Пали транзистор. Крчање радио-таласа, смењују се народњаци, Иги Поп и Моцарт) РАДИО-ВОДИТЕЉ(Оф): Како сазнајемо, полиција је данас на Ади Циганлији пронашла тело деветнаестогодишње Јулијане Криспић. Убиство, по свему судећи сексуално мотивисано, почињено је,према проценама форензичара пре два дана кад је покојна Криспићева последњи пут виђена у друштву високог средовечног елегантног мушкарца.” МАЛИ: Он је! Хефе, опет јувелир! (Мали истрчава, остаје само транзистор из којег трешти »Sex &Violins«, Talking Heads. Mрак) Четврта сцена ( Сценографија из прве сцене. Код пулта седе Мали и Хефе, пију на смену иуз велике флаше киселе воде. Вентилатор са окаченим папирићима поправља Мали. .Хефе се лади новинама, подигао је ноге на пулт) ХЕФЕ: Уф, ко би рекао, дај мало тога… да си погодио. МАЛИ: То је врло једноставно: ако удари једном, удариће опет. ХЕФЕ: Али мурија каже да код нас нема серијских убица. Само Амери имају право на серијске убице. Шта ти је развијен свет! Они и кад убијају раде на велико а мирокне неко заову и одмах трагедија! Не, мали, не пије ти прича воду! Можда у Америци! МАЛИ: Ко каже, наша мурија? Кад је наша мурија имала појма? ХЕФЕ: И то што кажеш. МАЛИ: И шта сам ти рекао: филозофија, сваки масовни убица мора да има филозофски образац по којем ће убијати. Сви су они болесно сентиментални према убијању. Овај је одлучио да избрише све што му је прљаво: проститутку, па младу спонзорушу… Свету треба чишћење и чишћење ће и добити! Само добре, чисте и паметне жене ће преживети! ХЕФЕ: Чекај, Мали, чекај бре мало! Ти причаш ко да си ти тај убица! (Пауза. Мали прекине с поправком. Хефе се смеје) ХЕФЕ: А, извини, убица је висок и згодан баја! Стварно не личите! МАЛИ: Не верујеш ми!? ХЕФЕ: Верујем ти али јуче. И престани да чачкаш по томе! Још нисам видео филозофа који је поправио вентилатор. (Мали бесно баци вентилатор на сто) МАЛИ: Ма, дај те новине! ХЕФЕ: И, што си увредљив! А с чим ја да се ‘ладим? ( Мали удари новинама по столу и покаже) МАЛИ: Јел’ ово доказ или није? ХЕФЕ: Мали, ко ти даје право да жврљаш по мојим новинама? МАЛИ: Јел’ видиш то што сам заокружио? ХЕФЕ: Видим.

МАЛИ: То је ланчић, исти онај који носи Ксенија. ХЕФЕ: Што значи да је Ксенија кокнула Јулију, а? МАЛИ: Што значи да је тај ланчић направио Лазони, што значи да је знао жртву. Кладим се да је и Оља била Лазонијева муштерија. ХЕФЕ: И, Мали, где ти оде! Него…. (Хефе извлачи шпил карата испод пулта) ХЕФЕ: …да ми распалимо једну покерицу. (Хефе брзо меша карте, испробавајући све технике мешања) ХЕФЕ: Мали, има да те разбијем. МАЛИ: Имаш ланчић, имаш жртве… ХЕФЕ: Разбићу те, Ма-ли! МАЛИ: Океј разбићеш ме, а како изгледа осумњичени? ХЕФЕ: Чуо си. Хоћеш његов број телефона, а? МАЛИ: Како изгледа осумњичени?! (С леђа им прилазе Ксенија и Лазони) ЛАЗОНИ: Као ја, претпостављам. МАЛИ: О, откуд ви!? ЛАЗОНИ: Ја из полиције а ви? МАЛИ: Шта се то овде дешава? КСЕНИЈА: Навратили смо овде на минут и по па ћу брзо: имаш среће што је Лазони добар човек па те није тужио због узнемиравања. МАЛИ: Јел чујеш шта ми каже? ХЕФЕ: Слушам и уживам. Мени је ово ко мексиканска серија. МАЛИ: Мене тужите због узнемиравања? Смешно! ХЕФЕ: Да сам га ја тужио за свако узнемиравање он би сад робијао доживотну. ( Ксенија лупи шамар Малом) КСЕНИЈА: Тужио си поштеног човека полицији. МАЛИ: Никога ја нисам… КСЕНИЈА: Немој ти мени!Због тебе је четири сата провео у соби за саслушања а онда су га послали са најгорим олошем у собу за идентификације. МАЛИ: И, сведоци га нису препознали? (Лазони се зацени од смеха) МАЛИ: Шта је сад смешно? ЛАЗОНИ: Извини, Ксенијице, али не могу да се обуздам. МАЛИ: Ни ти се ниси обуздавала, Ксенијице-Кајсијица. ХЕФЕ: Ха, ха,ха! (Сви погледају у Хефеовом правцу) ХЕФЕ: Пардонирам. КСЕНИЈА: Скоте, престани да га малтретираш! ЛАЗОНИ: Не, у реду је, Ксенијице. КСЕНИЈА: Ако ти кажеш. ЛАЗОНИ: Жао ми је што сам се смејао али морао сем јер, знате ли кога су издвојили из оног реда за идентификацију? МАЛИ: Вас сигурно нису чим се смејете. ЛАЗОНИ: Високог, крупног, онако, црног момка, са гадним ожиљком овде. Личи помало на оног глумца који је играо Франкенштајна…

МАЛИ: Бориса Карлофа. ЛАЗОНИ: Баш тако! Бистар момак газда, зар не? ХЕФЕ: Он бистар? Ту ми је нешто мутно. ЛАЗОНИ: У сваком случају, знате ли ко је био тај гадан момак? ХЕФЕ: Неки мафијаш? ЛАЗОНИ: Полицајац. Они увек убаце неког од својих међу осумњичене. МАЛИ: Видим да добро познајете рад полицијских органа. ЛАЗОНИ: А ви “рад” лакших опијата. ХЕФЕ: Данас више нема разлике између мафије и полиције. ЛАЗОНИ: А кад је и било? КСЕНИЈА: И, шта сад кажеш? Хоћеш ли се извинити Лазонију за увреду? МАЛИ: Коме, овом овде Розомиру? ЛАЗОНИ: То име не спомињите. МАЛИ: Онда га промените пре него што одете у затвор. Тамо ће вас ионако звати “Душо”. ХЕФЕ: Мали, не зајебавај него се извини човеку! МАЛИ: Коме, Розомиру? ЛАЗОНИ: Не треба мени да се извињава већ мом покојном оцу јер се он звао Розомир. А ако хоће мени да се извини ја се зовем Никола. ХЕФЕ: Али, на фирми пише… ЛАЗОНИ: Та фирма стоји и даље у знак сећања на мог оца који ме научио занату и док год ја будем у животу биће тако. КСЕНИЈА: Извини му се! МАЛИ: Боље га ти питај зашто гину његове муштерије? КСЕНИЈА: Извини му се или нећу с тобом више проговорити ни реч! ( Пауза) МАЛИ: Извињавам се. ЛАЗОНИ: Ништа, свакоме се деси да погреши: загушљив ваздух, летња жега, досада, можда мало недозвољених супстанци индијског порекла и ствари се отму контроли. ХЕФЕ: То сте погодили. Надам се да нема проблема и да ћемо се опет видети. ЛАЗОНИ: Не нема проблема. Свако добро и пријатно. (Ксенија кратко климне главом и она и Лазони заједно изађу напоље. Док излазе, Лазони спусти Ксенији руку на струк и ухвати поглед Малог.Искези се Маломе) ЛАЗОНИ: Ех, да, поздравио вас је Грба, сада поручник Грдан Грба. МАЛИ: А, јел’? Шта каже Грба? ЛАЗОНИ: Каже: за сад вас само поздравља. (Лазони одлази са Ксенијом) ХЕФЕ: Том Лазонију никад није досадно. Поред рибе као што је Ксенија, богами... МАЛИ: Хефе! ХЕФЕ: Шта бре, Хефе? Мала је ватра испод леда и сигурно се растура ко штука! МАЛИ: Опет ти! ХЕФЕ: Шта опет? Трк по веш у оној корпи на дну ходника. МАЛИ: Али, то је веш Бака Соке Повраћоке. ХЕФЕ: Баш зато. (Хефе вади карте и почне да ређа пасијанс. Долази Мали са корпом веша коју држи

далеко од носа, с гађењем) ХЕФЕ: Шта си се измакао? Неће да те уједе! МАЛИ: Јеси ли сигуран? ХЕФЕ: Баци то срање у машину па да распалимо једну. МАЛИ: Лакше је то рећи него урадити. (Мали се попне на столицу, покушава да убаци веш у машину али му испадне корпа а с њом и метални предмет који удари о плочице, наруквица) ХЕФЕ: Шта је, Мали, ниси синоћ ништа јебо па ти испадају ствари? (Мали брзо зграби наруквицу и стрпа је у џеп) МАЛИ: Изгледа. ХЕФЕ: Ајде, брзо покупи тај веш. Нећу еколошку катастрофу у мојој фирми. МАЛИ: Мислиш жениној. ХЕФЕ: Пази да ме не расплачеш. МАЛИ: Па, хоћу ли? ХЕФЕ: Само ти купи. (Мали купи веш и трпа га у машину) МАЛИ: Чиме се храни кад овако штипа за очи. ХЕФЕ: Чик погоди. Него, мали, докле ћу ја да ређам овај пасијанс? Да сам запослио моју бабу брже би обавила посао. МАЛИ: Па што онда не запослиш своју бабу? ХЕФЕ: Бих ја али има једна отежавајућа околност, детаљ такорећи. МАЛИ: А то је? ХЕФЕ: Рикнула је прошле године. И, Мали, да ти кажем нешто… (Мали му приђе и покаже на карте) МАЛИ: Ту је требало да ставиш кец. ( Хефе бесно погледа карте па Малог који трпа и последњи веш у машину а затим залупи врата. Хефе разочарано погледа у карте, бесно их сложи па отпочне пасијанс испочетка) ХЕФЕ: Мали, ако још једном направиш овакво срање мораћу да те отпустим. МАЛИ: Мислиш на Лазонија? Али ја га нисам… ХЕФЕ: А ко би други? МАЛИ: Он сам. ХЕФЕ: То је сумануто. МАЛИ: То би и он рекао. ХЕФЕ: Који ти је сад? Опет нека теорија завере, јел’ то? МАЛИ: Ако ме само мало саслушаш…. (Хефе бесно баци карте на сто) ХЕФЕ: Ево, слушам те. У уво сам се претворио. МАЛИ: Он жели да га ухвате. ХЕФЕ: Мали, свака част! Сад си превазишао сам себе! Не знам како си успео али знам да си успео! МАЛИ: И то би он рекао! ХЕФЕ. Да је хтео да се пријави пријавио би се на почетку! МАЛИ: Е, то би дефинитивно и он рекао! ХЕФЕ: Не капирам те. (Мали узме карте)

МАЛИ: Чекај, само моменат! Колико у шпилу има карата? ХЕФЕ: Педесет и четири. И? МАЛИ: Која је могућност да ти се у првом кругу, на великом покеру, сложе четири исте у шпилу? ХЕФЕ: Колика? МАЛИ: Мања од могућности да у твом комшилуку живи убица, ту, до тебе. ХЕФЕ: Живимо у опасном крају, свашта је могуће. МАЛИ: А колика је могућност да убица уђе у твоју радњу? Чекај, знам шта хоћеш да кажеш али, колико људи прође кроз ову фирму, нит знаш ко су нит знаш шта су! ХЕФЕ: Како бре, знам их све! МАЛИ: Али, можеђ ли ти да гарантујеш за њих да су нормални? ХЕФЕ: Океј, могућност постоји. А убица је Лазони? МАЛИ: А убица је Лазони. Има савршено залеђе, богат је, може да ради шта хоће. И још нам се нуди. ХЕФЕ: Коме се нуди? МАЛИ: Свима нама. (Мали промеша карте) МАЛИ: Извуци једну карту. (Хефе извлачи и заусти нешто да каже) МАЛИ: Чекај, немој да ми кажеш. Деветка каро, јел тако? ХЕФЕ: Откуд знаш? МАЛИ: Знам јер знам како размишљаш-малкице сам гурнуо ову карту напред, да штрчи у односу на остале тако да ти се просто нуди да је узмеш а ти… ХЕФЕ: У праву си, ја грабим све што ми се нуди. А у чему је поента твоје приче? Мислим, ако је уопште има. МАЛИ: Поента је у томе да нам се Лазони нуди али да нико неће да га узме. ХЕФЕ: Поента је да ти је Ксенија била пред носом алки је ти ниси узео. МАЛИ: Уф, правићу се да те нисам чуо! Хајде, замислимо да је Лазони убица. (Хефе узима Маломе карте из руку и трпа их у ладицу. Лењо устаје) ХЕФЕ: Замишљамо али нам не иде. МАЛИ: Па, потруди се! Ево, замисли, ја сам сад Лазони, убио сам курву и долазим у перионицу да оперем крвави чаршав. ХЕФЕ: Зар то није сулудо? МАЛИ: То! То је сулудо, то кримоси не раде! Чаршав не може да уништи јер ће га неки пајкан питати где му је и зашто је на дан убиства набавио нови. Неће га ни сам прати јер зна да нема такву машину. Однеће га искусном професионалцу који се нагледао говњивих и крвавих мрља и-свршена ствар! ХЕФЕ: А мурија, саслушавање? Није ваљда и то планирао? МАЛИ: Наравно да јесте. Па он је и назвао мурију. ХЕФЕ: Пријавио је самог себе? То је ненормално! МАЛИ: Не, то је генијално. Сведоци увек виде оно што желе да виде и кад су поред Лазонија, онако безазленог, видели мурјака у цивилу повели су се за стереотипом криминалца уплашили се да испадну будале, прозвали мурјака и тако разочарали Лазонија. ХЕФЕ: Е,сад! МАЛИ: Разочарали су га јер је мислио да га људи примећују, да га памте. Он жели

да буде ухваћен и зато све ради да би био ухваћен. На крају крајева, и жртве бира на тај начин: обе су биле његове муштерије, то могу да потпишем а то ће бити и трећа. ХЕФЕ: Јеси ли завршио? МАЛИ: Јесам. ХЕФЕ: Онда, да распалимо једну покерицу. МАЛИ: Извини, имам нека посла. (Мали прилази машини и укључује је. Веш се врти у пени. Шеф слегне раменима и почне да ређа пасијанс. Мали виче нешто, не чује се шта али су вероватно псовке у питању, судећи по покретима уста.Машина стане) ХЕФЕ: Јеси ли ме довољно извређао или оћеш репризу? МАЛИ: Како не капираш? ХЕФЕ: Капирам да треба да радим и плаћам порез. Остало је виша математика. МАЛИ: Али, тај тип је ту, он ће поново да убије… ХЕФЕ: Знаш шта, Мали? Мислим да твоја теорија ради посао колико и овај вентилатор. Ево, сад ћу да га узмем, да га укључим у струју, да га мало милким чисто да порасте напетост па да га укључим… (Венгтилатор проради и дуне, раздува Хефеове карте на све стране. Мрак) Пета сцена (Сценографија прве сцене. Ради вентилатор. На радију ДЛМ “Хигијена”.Мали чисти пулт и машину. С времена на време отире зној са чела. У ћошку је кофа воде са џогером. Улази Ксенија) ДЛМ: “Труби, труби, трубо тровачка, ево коња пољем јаше Освета, труби, труби, трубо, упозори све: хигијена јури прљаве!” (Мали је спази и искључи транзистор) МАЛИ: Да нећеш опет да ме удариш? КСЕНИЈА: Нећу. МАЛИ: Можда си заборавила прошли пут? КСЕНИЈА: Нисам. МАЛИ: Лепо. Извини, помери се мало. (Мали узима џогер са крпом и брише под) КСЕНИЈА: Јел’ Хефе ту? МАЛИ: У клоњи је, што питаш? Хоћеш да читаш новине с њим? КСЕНИЈА: Не зезај, знаш зашто сам дошла. МАЛИ: Хајде, реци ми. КСЕНИЈА:Немој више да ме зовеш. Плаше ме твоје приче. МАЛИ: Сад те стварно плашим. (Ксенија зграби џогер из руку Малог и баци га на под) КСЕНИЈА: Јел’ ти чујеш мене шта ти говорим? МАЛИ: Зар ниси ни на тренутак посумњала на тог типа? КСЕНИЈА: Ти то не можеш да разумеш. МАЛИ: Сигурност, очинска фигура, снага, самопоуздање, новац, све ја то разумем.

КСЕНИЈА: Он није само то. МАЛИ: Океј, није али… КСЕНИЈА: Стварно не знам зашто ти ја све ово говорим .Треба да сам на састанку са партнерима из Италије за двадесет и по минута. (Мали спусти руку на Ксенијину огрлицу) МАЛИ: Набацио ти је и зелени камичак на огрлицу? Да није мало претерано. КСЕНИЈА: Што? МАЛИ: Била је лепша без њега. Уосталом, знаш шта симболише зелена боја. КСЕНИЈА: Младост. МАЛИ: Отров. КСЕНИЈА: Дај, искулирај мало. МАЛИ: Шта је с тобом, а? Где си? КСЕНИЈА: Овде. МАЛИ: Аха. (Мали је пољуби,овлаш. Ксенија се измакне) КСЕНИЈА: Закаснићу. МАЛИ: Како да закасниш кад си тако сјајно организована? Претворила си се у цифре: седамсто динара, 1023 еура, три и по минута… КСЕНИЈА: Е, сад стварно претерујеш. МАЛИ: Послушај ме. КСЕНИЈА: Шта? Да раскинем с њим? (Пауза) МАЛИ: Да. КСЕНИЈА: Нема шансе. Он је ретка прилика. МАЛИ: За убиство. КСЕНИЈА: Не говори о стварима о којима ништа не знаш. МАЛИ: О, знам ја доста, хоћеш да чујеш? (Мали се нагло одмакне од Ксеније, седне на пулт и запали цигарету) МАЛИ: Знам да ти није лако, да ниси стално запослена, конкуренција може да те прогута, прегазила си давно двадесет и пету а биолошки сат откуцава… КСЕНИЈА: А ти, умиреш од досаде па чачкаш по убиствима неке смрдљиве дроље и спонзорушице? МАЛИ: Оне су биле жива бића, особе! КСЕНИЈА: Колико људи годишње страда па кога то брига? Тебе? Ионако би многи честитали ономе ко их је убио. МАЛИ: Мислиш ти? (Пауза) МАЛИ: Па, да, сад ми је јасно! (Мали скочи са пулта) МАЛИ: Која сам ја будала био! КСЕНИЈА:Ако ти тако кажеш. МАЛИ: Погледај се, права Џемс-Бонд девојка! КСЕНИЈА: Хвала ти. Ваљда. МАЛИ: Да падне атомска бомба поред тебе шминка би ти остала у савршеном стању. КСЕНИЈА: Молим?

МАЛИ: Ти си перфекција, оличење перфекције. Као дијамант. Дијамант, то је то! КСЕНИЈА: Шта? МАЛИ: Не брини се, Никола Лазић звани Розомир те неће избости ножем. У ствари, вероватно ће ти направити децу. КСЕНИЈА: Како то? Ја… МАЛИ: И живећете срећно до краја живота. Нечијег. КСЕНИЈА: Ти ниси нормалан! МАЛИ: Нисам био нормалан што сам се заљубио у тебе!Шта ли сам гледао? КСЕНИЈА: Ти..булазниш! МАЛИ: Никад нисам био присебнији. Нема те, празна си! Да сам с тобом завершио у кревету открио бих штоперицу испод јастука. Тако бих могао да поредим пролазно време у сексуалном маратону са својим претходницима. КСЕНИЈА: Дегенерик! (Ксенија иде према вратима) МАЛИ: Купите мали комплет беби-ножића за своју будућу децу! Требаће вам неко да продужи породични занат! (Мали бесно гази цигарету. Долази Хефе, закопчавајући успут панталоне) ХЕФЕ: Јеботе, Мали, шта се дереш! Пукоше ми бубне опне! МАЛИ: Извини што ти реметим клозетску концентрацију. (Хефе њуши) ХЕФЕ: Опет си пушио! (Хефе разгледа аргусовски) ХЕФЕ: Је ли бре, џиберу, што гасиш пикавце на поду!? Брзо да си то очистио! (Мали почне да чисти. Хефе вади сендвич из фиоке) ХЕФЕ: Нећеш веровати шта се десило. Испричао ми Љуба пиљар кад сам долазио… МАЛИ: Јеси ли опрао те руке? (Хефе застане у пола залогаја) ХЕФЕ: Не зајебавај, Мали. Хоћеш ли ти да чујеш шта се десило или нећеш? МАЛИ: Хајде. ХЕФЕ: Да си ми ти жив и здрав, Бака Сока Повраћока… МАЛИ: Мртва? (Хефе климне главом) МАЛИ: Како? ХЕФЕ: Као и ове претходне. Изболи је и бацили у шахт. МАЛИ: Откуд знаш да су је изболи а не да је неко избо? ХЕФЕ: Вероватно неки клинци, наркићи, знаш, твоје друштво. Нема ни њене наруквице. Та наруквица је била једино што је вредело на Соки. МАЛИ: А, је ли? ХЕФЕ: Тако кажу. Баба је била стипса, није дала, они навалили и-звекете, нема бабе! МАЛИ: Гадно. ХЕФЕ: Гадно, гадно.Још једна муштерија мање. МАЛИ: Теби је само до муштерија? ХЕФЕ: Мени је до муштерија а не до људи.Ћути, радуј се, више нећеш прати већ за маторог твора.

МАЛИ: Могла је да се одсели, није морала баш да умре. ХЕФЕ: А и време јој је. Била баба, отишла баба, превалила седамдесету, ко је јебе! МАЛИ: Мени је мука… ХЕФЕ: Знам, гадно ти је али, шта то мене брига? Још једна пиздарија и добићеш отказ! Овај пут се не зајебавам! Причао ми Лазони како си синоћ Ксенију малтретирао телефоном. МАЛИ: То је моје лично… ХЕФЕ: Лично је, ако није моја муштерија а ако јесте онда је то и мој проблем! Капираш? А сад иди по Сокине ствари. Данас у једанаест ће доћи родбина по њих. МАЛИ: Океј. ( Мали одлази по веш. Хефе узме једну цигарету са пулта, запали је али се закашље и угаси је у кофи. Долази Мали са корпом веша и кесом и пакује га један по један комад и трпа у кесу) ХЕФЕ: Ниси морао баш овде да га пакујеш. МАЛИ: Ниси ни ти морао да конзумираш моје пљуге. ХЕФЕ: Склањај то срање одавде. МАЛИ: Гледај, Хефе, ово је била твоја муштерија а ти знаш ко је кокнуо! Ко зна, можда је на сахрани обуку у ово,а? ХЕФЕ: Одјеби, морбиду! МАЛИ: А ти ћеш да прикачиш црни флор за ревер и да се мрштиш док изјављујеш саучешће: “Била је моја најбоља муштерија”. Можда крене и нека спонтана сузица, па залијеш Соку ракијицом. А онда ћеш да се облочеш ко свиња и кукаш за добром старом вештицом! ХЕФЕ: Мали, не изазивај! МАЛИ: А онда следи прасенце, па салатица, па шприцерчић, просто пријатно човеку кад неко погине! Милина! ХЕФЕ: Мали, сад си прекардашио! Торњај се доле, на пеглање и не излази док ти ја не кажем! МАЛИ: Ти то озбиљно? ХЕФЕ: А хоћеш ли ти озбиљан отказ? Брзо! (Мали одлази а Хефе узима и пали нову цигару, кашље али је и даље упорно пурња. Крену му сузе на очи) ХЕФЕ:Кренуло ми у лице, заплакао сам се… Уф, биће добро за сахрану. ( Хефе синхронизовано пуши и плаче. Све је бољи у томе. Мрак) Шеста сцена ( Сценографија из друге сцене, Мали, мртав уморан, пегла веш. Улази Хефе, припит, на реверу му је флор Носи новине..Цакне језиком) ХЕФЕ: Мали, још мало па пет, завршавај. МАЛИ: Океј. ( Хефе прилази, посрћући благо) ХЕФЕ: Слу…слушај, Мали, ево, ту су ти кључеви (Испадну му кључеви и новине. Не примети) ХЕФЕ: Ти заврши још овај јорган па затварај. Ја…нисам у стању. Није ми добро. МАЛИ: Видим ја. ХЕФЕ: Мали…

(ослони се тромо на Малог) ХЕФЕ: ја знам да ти је тешко али, јеби га, коме није?! Твоји маторци немају кинту, једини ти у кући радиш. Ја ценим то! Пази, ја то поштујем, баш ценим! (Хефе потапше Малог по образу) ХЕФЕ. Само, наиван си. Верујеш у неке ствари. Мртав овај, мртав онај, ко се данас око тога узбуђује? МАЛИ: Чуо сам то и пре. ХЕФЕ: Чујеш али не капираш, не капираш дечко. Уф, још један дан нисмо играли покерицу. МАЛИ: Још један. ХЕФЕ: Одо ја у пичку материну. МАЛИ: Ајд’ полако. (Хефе одлази према вратима) ХЕФЕ: И пази да све добро закључаш.! Двапут окрени кључ у брави, двапут МАЛИ: Хоћу! (Мали наставља да ради, затим седне спусти руку у џеп и извуче наруквицу. Загледа је. Уздахне. Одброји прстима до десет) МАЛИ: Сад можете да уђете. (Улази на врата Лазони) ЛАЗОНИ: Хвала. МАЛИ: Молим. (Мали устаје и окреће се према Лазонију) МАЛИ: Понудио бих вас да седнете али… ЛАЗОНИ: Нема проблема. Стајање је здраво за организам. МАЛИ: А нож није. ЛАЗОНИ: Тако кажу. МАЛИ: Нарочито дијамантски. ЛАЗОНИ: Откуд знате? МАЛИ: Свако има своју професионалну деформацију. Ко познаје своју препознаће и туђу. ЛАЗОНИ: Лаконски, филозофски. МАЛИ: Без комплимената. ЛАЗОНИ: Знате зашто сам овде? МАЛИ: Да. ЛАЗОНИ: Па, имате ли? МАЛИ: А шта ви мислите? (Мали завлачи руку у џеп и високо подиже наруквицу. Лазони заусти да нешто каже али се само стресе) МАЛИ: Све до сада би било нагађање али ово је већ озбиљан проблем. ЛАЗОНИ: Шта то? МАЛИ: Ова наруквица није украдена, већ је била у вешу. Закључак: Глишићку нису убили због користи већ из неког другог мотива, рецимо болесне педантерије. ЛАЗОНИ: Мислите? МАЛИ: Ово је још један изазов а уједно и варка: дођете, узмете доказ који је само посредан, убијете мене и мирни сте јер, ако погине мушкарац, то нема никакве везе са мистериозним убиствима три жене, то је рад неког другог убице. Не траже вас

ни за жене ни за мене. ЛАЗОНИ: Паметно. МАЛИ: Ништа, ништа. Могао бих ја још да се хвалим и да причам о томе како вам се гаде муштерије које не схватају вашу уметност и скрнаве ваш накит. Жене, ружне, бахате, прљаве и физички и морално вређају вас преко целог дана а ви не можете ништа. А онда кад налети нека млада, чиста, која има хладну лепоту и болује од прецизности и педанције ви се одмах заљубите у њу. ЛАЗОНИ: А ви не? МАЛИ: Није битно. ЛАЗОНИ: Нисте на њеном нивоу, МАЛИ: Нисам. ЛАЗОНИ: Само дијамант може да сече дијамант и прави брилијант од њега, схватате?. Све остало пуца као стаклене перлице. МАЛИ: А ви ћете да брушите Ксенију? Паметно. ЛАЗОНИ: То је мало превише вулгарно. Чак и за вас. МАЛИ: У, сад ја треба да се увредим а ви као да ликујете, а? ЛАЗОНИ: Дајте ми ту наруквицу. МАЛИ: Или шта? (Лазони извуче дијамантски нож и скочи на Малог. Гушају се. Мали га одгурне али он поново замахне и посече Малог по мишици) ЛАЗОНИ: Паметни сте, зашто сте се мешали? МАЛИ: Очигледно нисам довољно паметан. ЛАЗОНИ: О, ту сте у праву. (Лазони нападне а мали га избегне) МАЛИ: А Ксенија, каква је у кревету? ЛАЗОНИ: Мислите да ме изнервирате али нећете успети. Уосталом, и да вам кажем, у чему је поента? Нећете доживети да то пробате. (Мали се измакне, Лазони га промаши али замахне и посече га по левом ребру) ЛАЗОНИ: Рука, ребро…Још мало па ћете имати Христове ране! МАЛИ: Шта је, кретену, није ти довољно што убијаш него још и пародираш Бога? ЛАЗОНИ: Не баш, али кад си споменуо… (У просторију улази Хефе) ХЕФЕ: Јеботе, Мали, заборавио сам новине а баш ми се нешто… (Лазони скрене поглед према Хефеу што искористи Мали и здравом руком зграби пеглу и распали га њоме по лицу. Лазони пада на под уз ужасан врисак. Мали зграби пеглу и крене да га удари али га Хефе задржи) ХЕФЕ: Немој Мали, јеботе, немој да га робијаш! МАЛИ: Смрвићу му главу! ХЕФЕ: У реду је, Мали, доказао си ми, верујем, он је убица. Океј? Ево, узео сам његов нож, ево шутирам манијака у ребра да буде миран… (Шеф удара пар пута Лазонија) ХЕФЕ: И сад, шта? Вадим мобилни и зовем дротове. МАЛИ: И сад их зовеш? ХЕФЕ: Аха. МАЛИ: Зовеш дротове? ХЕФЕ: Аха.

МАЛИ: И стижу бро, за пет минута? ХЕФЕ: Требало би, јебем ли га. (Пауза) МАЛИ: И мислиш да то све решава? ХЕФЕ: Па, он иде у затвор… МАЛИ: А шта је било с оним пре, матори, а? Шта је с оним пре? ХЕФЕ:Пре? Пре није било ничег. МАЛИ: Пре није било ничег, тачно. Ничег. Пре три дана никога нису убили, нико није страдао, нико није окрвавио постељину, нико није сакрио доказ, нико није крив, овај ту на поду уопште није луд, ни ти ниси луд, сви сте ви само пословни људи, јел тако? ХЕФЕ: Седи, Мали, под стресом си. Ајде, седи. (Лазони се језиво смеје) ХЕФЕ: Хоћеш још по пички, хоћеш? Мали, седи! МАЛИ: Нећу да седим! Капираш? Нећу више да седиииим! ХЕФЕ: Океј,искулирај. МАЛИ: Нећу више ни да кулирам, укулирао сам за двадесет и осам година, укулирао и прекулирао! ХЕФЕ: Дај, све ће сад да се врати у нормалу. МАЛИ: Бежали сте од истине, и ти и Ксенија. ХЕФЕ: Пусти то мали. МАЛИ: И ја с вама али, бар знам. ХЕФЕ: Шта знаш? МАЛИ: Више нећу да перем туђа говна, толико знам! ХЕФЕ: Нећеш, нећеш! (Хефе тапше Малог по рамену) ХЕФЕ: Дај, Мали, одмори се, дођи сутра касније на посао. Јеботе, не стигосмо због овог срања ни покерицу да одиграмо. МАЛИ: Нити ћемо. Икад. ( Мали се окрене с пеглом према Лазонију, замахне, а затим баци пеглу у зид и излази на врата, ударивши шаком о довратак) ХЕФЕ: Кретен… (Хефе укуцава број у мобилни) ХЕФЕ: Хало, мур…Полиција? Имамо убицу, оног што је три жене…Јесте, тај је! Не, нисам пијан! Где смо? Перионица “Глечер”, Трише Кацлеровића 5! Да, нема проблема! Чекамо вас! (Мрак) / КРАЈ/