Puskin, Aleksandar Sergejewich

PUŠKIN ( Aleksandar Sergejevič) Ruski pesnik, dramaturg i romanopisac Umro: 29. januara 1837.(u 38-oj god.) Uzrok: smrtno ranjen u dvoboju Mesto: Sankt Petersburg ( Ruska federacija) Sahranjen: groblje manastira Svete Gore, nedaleko od Pskova ( Ruska Federacija) Dvadeset i šestog janara, Puškin je zakazao dvoboj Žoržu d'Antesu, francuskom emigrantu koji je služio u ruskoj gardi i koji je otvoreno zavodio njegovu ženu Nataliju, a njega samog ismejavao. Rivali su se sastali sutradan, na zakazanom mestu u Černaja-Rečki, u pet sati posle podne. D'Antes je pucao prvi: pogođen u stomak, Puškin je pao. Poverovalo se da je mrtav, ali Puškin se pridigao i zatražio da mu donesu drugi pištolj, pošto je njegov pao u sneg. U gotovo ležećem položaju, nišanio je dugo, skoro dva minuta, po rečima jednog od svedoka, i onda opalio: d' Antes je pao, pogođen u grudi. Kada ga je video gde posrće, Puškin je bacio pištolj iznad sebe i radosno povikao: "Bravo ja!" posle čega je izgubio svest. Kada je došao sebi, upitao je:" Jesam li ga ubio?" "Niste", odgovori mu jedan od svedoka, "ali ste ga ranili." "Čudno, mislio sam da će mi zbog toga biti drago, ali nije. Uostalom, svejedno, ionako ćemo se morati ponovo suočiti kad se oporavimo." Ali se Puškin, smrtno ranjen, neće oporaviti. Pažljivo su ga preneli kući i položili na divan njegove radne sobe prepune knjiga. Doktor Šolc mu nije tajio da je rana smrtna i upitao ga želi li videti svoje prijatelje, na šta je Puškin rekao: "Zbogom, prijatelji moji", pokazujući pri tom na knjige svoje biblioteke. Agonija, praćena užasnim bolovima, potrajala je dva dana, te je pomišljao da pištoljem, koga su mu pronašli sakrivenog ispod pokrivača, sebi prekrati muke. U poslednjim trenucima , koji su postali podnošljivi zahvaljujući opijumu, oprostio je d'Atenesu i svojoj ženi od koje je zatražio da se ne preudaje pre nego što prođu dve godine tugovanja, " ali, neka to bude neki čestit čovek", naglasio je. Dvadeset i devetog januara, u podne, zatražio je da mu se donese ogledalo i potom, pošto je dugo gledao svoj lik, zatražio slatko od dudinja, njegovo omiljeno jelo još od kada je bio dečak, koje mu je Nataša davala kašičicom. Posle toga nastupilo je bunilo. Svog prijatelja Dala, koji je bdeo nad njim, uhvatio je za ruku i povikao:" Podigni me! Hajde, jos malo više! Jos više, hajde!", objasnivši mu potom: "Sanjao sam kako se s tobom penjem po policama sa knjigama i bilo je toliko visoko da mi se zavrtelo u glavi." U 2h45 posle podne, Puškin je prošaputao: "Životu je kraj... kraj... nešto me pritišče..." i izdahnuo. Posto se Puškin uvek izjašnjavao kao liberal, vlada je, strahujući da bi njegov sprovod mogao da izazove nerede na ulici, naredila da se njegov sanduk preveze do groblja u kolima natovarenim senom te da se sahrani bez ikakvih ceremonija.

XXX Sto manje zenu volimo, to joj se vise svidjamo. Prezirati ljudski sud nije tesko, prezirati vlastiti sud nemoguce je. Ne prodaje se nadahnuce, ali se rukopis moze prodati. Navika je s neba nam dana: zamjena je srece ona. Sta je slava? - Sjajna zakrpa na trosnoj odjeci pjesnika. Lukavost jos nije dokaz pameti. Ima glupana pa cak i ludjaka koji su izvanredno lukavi. Blazen ko u mladosti bjese mlad, blazen ko je na vrijeme sazrio. Obicaj je - despot medju ljudima. Zlocinac i genij Iskljucuje se... Citanje je najbolje ucenje.

Volio sam Vas Volio sam Vas; i ljubav jos, mozda, Nije ugasla sva u srcu mom; No nek Vas ona sad ne brine vise, Ja necu da Vas rastuzujem njom. Volio sam Vas nijemo i bez nade, S ljubomorom i strepnjom srca svog; Volio sam Vas iskreno i njezno, Volio Vas tako drugi, dao Bog

Pjesniku Za ljubav svijeta - ljudi, Pjesniče ti ne mari! Velike hvale huka - to je trenutan šum. Hladan je smijeh gomile; glupakov sud pokvari Smisao. Al' ti budi - čvrst i sam ko tvoj um. Ti - car si. I sam živiš. Kreće te volja tvoja, Tamo kuda te vodi slobode tvoje put. Usavršavaj samo duhovna blaga svoja, Ne traži da svijet puni - mirnog ti posla kut. Blagorodni su samo tvog srca pravi trudi; O djelu umjetničkom umjetnik strože sudi... A pusti i glupaku, pusti gomili toj Neka te brani, ili šta hoće neka zbori Nek' pljuje onaj oltar gdje tvoja svjetlost gori Nestašluk djece neka koleba presto tvoj.

Elegija Sve sam želje preživio, Već i snove mrzim ja! Osta samo bol - ko dio Što mi prazno srce da. U vihoru zime hladne, Cvjetnog vijenca blijedi sjaj. Sad pod šibom sudbe jedne Čekam da mi dođe kraj, Ko sam list, sred golih grana, Što na mjestu čeka svom Buru ledenog zimskog dana Pa da u smrt pođe s njom.