Agencijsko Novinarstvo

Agencijsko novinarstvo

Dinko Gruhonjić

AGENCIJE  



Glavne svetske novinske agencije: Agence France-Presse (AFP): osnovana 1835. godine, sedisste agencije je u Parizu Reuters: Osnivac je Paul Julius Reuter, nemaccki Jevrejin. Prvo je za prenos poruka izmedju Brisela i Ahena koristio golube-pismonosse, a 1851. osnovao je agenciju i pocceo da prenosi izvesstaje sa berze, izmedju Pariza i Londona pomochu novog podmorskog kabla Dover-Kale. Sedisste Rojtersa je u Londonu

AGENCIJE 



AP (Associated Press): americcka novinska agencija ccije je sedisste u Njujorku. Osnovana 1848. godine Agencije u zemlji i u regionu: Tanjug, Fonet, Beta, Hina, Fena, Srna, Sta (Slovenska tiskovna agencija), Makfax, Mina, Ata (albanska)

AGENCIJE  







Sloboda izrazzavanja: Pravo na javnu recc i na slobodno novinarstvo Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (UN, 1948) Evropska konvencija o ljudskim pravima (Savet Evrope, 1950) Deklaracija o pravima postupanja novinara (IFJ, 1954)

AGENCIJE 

Svako ima pravo na slobodu izrazzavanja. Ovo pravo ukljuccuje slobodu missljenja, slobodu primanja i prenossenja informacija i ideja, bez messanja javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj cclan ne spreccava drzzave da zahtevaju dozvole za rad od radio, televizijskih i filmskih kompanija (Evropska konvencija o ljudskim pravima)

AGENCIJE 

"Prva i najvazznija obaveza novinara jeste da posstuje istinu i pravo javnosti da zna istinu. Ispunjavajuchi tu obavezu, novinar che uvek braniti principe slobode posstenog prikupljanja i objavljivanja vesti, i prava na korektan komentar i kritiku." (Deklaracija IFJ o principima postupanja novinara)

AGENCIJE  



Razlika izmedju agencije i ostalih medija: Novinska agencija se NE OBRACHA DIREKTNO krajnjem korisniku (slussaocu/gledaocu/ccitaocu). Glavni korisnici njenih proizvoda su mediji, elektronski i sstampani.  Servise novinske agencije ("tiker") koriste i strani novinari, vladine ustanove/agencije, politiccke partije, NVO kao i svi za cciju je delatnost neophodno da budu u toku sa dnevnim zbivanjima u politici, ekonomiji, kulturi, sportu… Zadatak agencije je da brzo, taccno i nepristrasno izvesstava o nekom dogadjaju/drusstvenom procesu koji je od javnog interesa

AGENCIJE  

Posebni agencijski servisi: Velike svetske agencije, ali i manje, nacionalne novinske agencije imaju, u celini gledano, dve grupe servisa: generalni (ili opssti, namenjen velikom broju domachih ili stranih korisnika, koji obuhvata razliccite vrste dogadjaja od nacionalnog, regionalnog ili ssireg znaccaja) i posebne servise za medije koji prate dogadaje samo u pojedinim oblastima (ekonomija, vojska, kultura, medicina, zabava, berze, sport, nauka...)

AGENCIJE  

Agencijski novinar Rad u novinskoj agenciji/agencijsko novinarstvo ima dosta dodirnih taccaka sa radom u elektronskim i sstampanim medijima, ali se i razlikuje u jednoj znaccajnoj stvari - to je naccin na koji se sagledava i obradjuje neki dogadjaj, pojava ili trend. Dok je za radio i TV stanice ili listove i portale komentarisanje pojedinih dogadjaja ili pojava ili zastupanje odredjenih opcija "dopussteno" i oduvek spada u praksu - naroccito sstampanih medija - jedno od osnovnih pravila agencijskog rada je izvesstavanje (bilo u kojoj formi) zasnovano na ccinjenicama i bez ikakvog komentara, dakle, nepristrasno.

AGENCIJE  

Agencijsko novinarstvo: Novinska agencija obezbedjuje kompletnu, preglednu i jasnu informaciju o nekom dogadjaju, ideji ili missljenju, ali ne i autorski komentar toga. Komentar struccnjaka ili ucesnika dogadjaja smatra se delom kompletne informacije o dogadjaju, ideji ili missljenju

AGENCIJE   





Agencijska vest: Ko, ssta, zassto, gde, kada i zassto Idealna agencijska vest je univerzalna, jasna i razumljiva kako lokalnom ccitaocu, tako i onome koji se nalazi hiljadama kilometara daleko Vest mora da bude aktuelna, jasna, kompletna, razumljiva, precizna, a iznad svega TACCNA! Background

AGENCIJE  

Blagovremenost i brzina: su pojmovi koji se ccesto poklapaju, ali postoje situacije kada che vest iz objektivnih razloga kasniti, ali che biti blagovremena (niko je pre toga nije objavio, na primer). Brzina je jedan od kljuccnih pojmova koji se vezuje za pojam agencije, ali ne treba tezziti brzini na usstrb drugih vazznih odrednica: taccnosti, pouzdanosti, preciznosti

AGENCIJE  

Ekskluzivna vest: uvek je posebna vrednost medija koji je obelodanjuje. To vazzi i za agencijske vesti. Da bi vest bila ekskluzivna, potrebno je da se objavi pre nego ssto to uccini bilo koji drugi medij

AGENCIJE 

Svaka vest mora da sadrzzi IZVOR. To znacci da je ono o ccemu se pisse video sam novinar ili je recceno na konfereniji za novinare, u izjavi, na mitingu, sastanku, preneseno iz novina ili sa radija… Vest bez izvora ne sme da se emituje. Izuzetno, novinar, u dogovoru sa urednikom, mozze da se poziva na anonimne izvore, cciji identitet redakcija mora da zna, ali zbog nekog odredjenog razloga, ne zzeli da otkrije. Novinar, suoccen sa politicckim ili drugim pritiskom, svoj izvor mora da ccuva. U tome treba da ga sstiti redakcija

AGENCIJE 



Vest treba da je maksimalno SAZZETA, bez ijedne suvissne recci. To se ubraja u veoma bitan posao novinara. Mnogi novinari ispravno misle da onaj, koji je uspeo da savlada vesstinu pisanja vesti, mozze sa lakochom da se oproba i u drugim novinarskim zadacima Vest treba da je PREGLEDNA, razumljiva, pisana jednostavnim stilom. Jedna reccenica jedna misao. Jedna misao - jedan pasus. Pisati samo ono ssto je jasno i ssto je autor vesti razumeo, jednostavnim i direktnim jezikom

AGENCIJE  

INFORMISANOST: Da biste bili novinar morate biti INFORMISANI! Izuzetno vazzan dao novinarskog posla, bez obzira na to da li je vest ili druga forma informacije, jeste izbor, selekcija iz mnosstva detalja, na osnovu koje che se sastaviti tekst. Ne mozzete praviti izbor informacija ako niste informisani. Ne mozzete pratiti dogadjaje ako niste informisani

AGENCIJE  





SISTEM FIOKA Vest treba da je napisana u obliku FIOKA, ssto znacci da pasusi ccine celinu, i mogu se po potrebi izbaciti, a da se celina bitno ne narussi.  Nijedan paragraf ne sme da bude duzzi od pet redova. Ima izuzetaka, kada se, na primer, citiraju tekstovi, dokumenti ili nabraja tekst nekog sporazuma. To, ipak, ne vazzi i za lid, koji ne bi trebalo da predje ccetiri reda Tekst NE SME da bude organizovan HRONOLOSSKI. Najvazznije ccinjenice idu napred, a manje vazzne i dodatna objassnjenja slede. To omoguchava korisnicima da mogu da skrate tekst prema potrebi, ali da on i dalje bude u potpunosti razumljiv

AGENCIJE 

Uvek treba imati OBE STRANE - ako neko optuzzi nekoga za nessto, vest mozze da se emituje bez druge strane samo ako onaj ko optuzzuje ima toliki autoritet da je to ssto optuzzuje vest sama po sebi. Odmah potom treba trazziti drugu stranu. Ako druga strana ne zzeli da reaguje ili je nedostupna to treba da se vidi u tekstu "Taj i taj nije danas zzeleo (nije bio dostupan za komentar) da reaguje na te i te navode“

AGENCIJE 



TREBA IZBEGAVATI dosadne i nepotrebne opise, suvissne recci, otrcane recci, banalnosti, lepe figure, izraze kao: bolja polovina, otac nacije, zub vremena, dnevno svetlo, zemni ostaci, lepeza, argumenata, zeleno svetlo, majstori (fudbaleri ili kossarkassi) itd.   TREBA IZBEGAVATI ironiju i cinizam, insinuacije i druge komentatorske forme kazivanja koje konkretnoj vesti oduzimaju kredibilitet

AGENCIJE 

Agencija je prema definiciji objektivna i nikada se ne stavlja ni na jednu stranu u sporu, ili politicckom ili vojnom sukobu. Raznovrsnost klijenata joss je vecha obaveza. Zbog toga se ne mogu autorski upotrebljavati izrazi kao ssto su "hegemonista", "secesionista", "bandit", "saboter", "oslobodilac", "patriota", koji sugerissu stav autora vesti.  Nikada se ne smeju upotrebljavati bilo kakve politiccke kvalifikacije, tipa: "izdajnik", "imperijalista", "fassista", "revizionista", "leviccar" itd. Takvi izrazi koriste se samo u citatu. Takodje, treba izbegavati i preterano pohvalne izraze, kao i izraze odussevljenja. Novinar nikada ne sme da navodi liccno missljenje o ljudima i dogadjajima o kojima izvesstava

AGENCIJE      

AGENCIJSKI PROIZVODI: Tekstovi Audio prilozi Video prilozi Fotografije Graficcki prilozi

AGENCIJE  



TEKSTOVI: Tekstovi su "proizvodi" koji se emituju kroz generalni servis i posebne servise U tekstove se ubrajaju vesti iz dnevnog servisa, ekonomskog, sporta, kulture, zanimljivosti, ssou biznisa, vojvodjanskog servisa, servisa cclanaka, pregledi, najave, kalendar… Pod odrednicu "tekstovi" ubrajaju se i specijalni tekstovi, u sluccaju Bete to su: Beta Week, Beta News, Defence, Monitor, WAP, javni internet sajt (koji obuhvata i dokumente, Tribunal, servise na manjinskim jezicima), kosovski sajt, CCiste ruke, Kriminal net... 

AGENCIJE  

   



DATIRANJE, POTPIS: Svi tekstovi poccinju osnovnim elementima datiranja, tj. nazivom mesta odakle se ssalje, datumom i imenom agencije koja je prenosi, na kraju svake mora da stoji (Kraj), inicijali autora, obradjivacca vesti i dezzurnog urednika. Primer: BEOGRAD, 24. aprila 2003. (Beta) – (Kraj) aut/urd Ako je tekst kompiliran iz dva izvora, mogu se navesti dva grada: NOVI SAD/KRAGUJEVAC, 1. maja 2006. (Beta) –

AGENCIJE    

       

SLAG Slag sadrzzi tri recci. Prva oznaccava servis: ZEM - vesti iz Srbije REG - vesti iz ex Yu, Rumunije, Bugarske, Grccke, Albanije i Turske SVT - vesti iz sveta (drusstvo i politika) SPT - sportske vesti ZAN – zanimljivosti EKO - ekonomske vesti iz zemlje i sveta KUL - vesti iz kulture iz zemlje i sveta LOK - vesti za lokalni servis za Vojvodinu INT - vesti za javni internet sajt WAP - vesti za WAP portal

AGENCIJE  



 





SLAG: Druga recc u slagu se najccessche odnosi na mesto ili zemlju odakle je vest, ili ccini celinu sa trechom reccju:  ZEM-BEOGRAD-DSS - slag za tekst sa kompletnim sadrzzajem konferencije za novinare DSS-a ZEM-SRBIJA-IZBORI Izvesstaji iz skupsstine imaju u slagu trechu recc SKUPSSTINA, a druga recc objassnjava koja skupsstina: ZEM-SRBIJA-SKUPSSTINA, REG-CRNA GORASKUPSSTINA, ZEM-BEOGRAD-SKUPSSTINA, ZEMVOJVODINA-SKUPSSTINA; Izvesstaji iz opsstinskih i okruzznih sudova  imaju SUD u trechoj recci, a druga precizira koji sud: ZEM-BEOGRADSUD, ZEM-SMEDEREVO-SUD, ZEM-BEOGRADTRGOVINSKI SUD, ZEM-SRBIJA-RATNI ZLOCCINI i ZEM-SRBIJAORGANIZOVANI KRIMINAL Policijska saopsstenja i vesti o policiji: ZEM-BEOGRAD-

AGENCIJE   





 

ISPRAVKA: PAZZNJA-I S P R A V K A i PORUKA korisnicima PAZZNJA-I S P R A V K A se emituje kada imamo materijalnu gressku u naslovu ili vesti. Pogressan slag se ne ispravlja U slagu stoji: PAZZNJA-I S P R A V K A, a u polju za naslov slag vesti koja se ispravlja. U telu vesti, na vrhu stoji naslov (novi, ispravljeni, ako je gresska bila u naslovu, stari ako nije menjan). Ispod toga je poruka korisnicima u kojoj se objassnjava gresska, podvuccena duplom crtom (znak jednako) PAZZNJA-I S P R A V K A ZEM-SRBIJA-PTICCJI GRIP Milosavljevich: U Srbiji nema pticcjeg gripa Emitujemo vest sa ispravkom u naslovu, gde treba da stoji Milosavljevich umesto Milovanovich i drugom pasusu, gde treba da stoji 3.500 umesto 350. Molimo da koristite ispravljenu verziju

AGENCIJE: 



U slagu se, pored tri osnovne recci, mozze nachi ccetvrta, koja stoji u zagradi: (KRACHA VERZIJA) (DUZZA VERZIJA) (PREGLED) (DOPUNJENA VERZIJA). Izuzetak je HITNO koje stoji kao ccetvrta vest bez zagrade

AGENCIJE  

NASLOV: Treba da je jasan kada stoji samostalno, bez SLAGA. Loss primer je "U uliccnim neredima 200 mrtvih" ili "Skupsstina nije izabrala predsednika". Treba da pisse: "U uliccnim neredima u Angoli 200 mrtvih" ili "Skupsstina Crne Gore nije izabrala

AGENCIJE  

 



 

FLESS: FLESS je najkracha forma vesti. Ima slag u kome je ccetvrta recc "HITNO", naslov, koji je prkticcno ponovljen u telu vesti. Emituje se kada je nessto izuzetno hitno i vazzno. Primeri za fless: ZEM-SRBIJA-IZBORI-H I T N O Vanredni izbori u Srbiji 10. marta BEOGRAD, 1. janaura 2007. (Beta) - Vanredni izbori u Srbiji 10. marta, saopsstio predsednik…   (Kraj)

AGENCIJE  



VEST: Nije neophodno da vest poccne funkcijom i imenom onoga ko je nessto izjavio. Treba razlikovati ocenu, izjavu i vest. Ako neko saopssti ili uradi nessto ssto je vest, treba preneti vest - Ako predsednik skupsstine raspisse prevremene izbore za 1. avgust, vest (i lid) je da che prevremeni parlamentarni izbori u Srbiji biti 1. avgusta, a ne da je predsednik Skupsstine Srbije danas raspisao izbore za 1. avgust Funkcijom i imenom se na poccetku treba ograditi ako je to ssto je izjavio nepouzdano Neko je izjavio da je neko drugi uhapssen – je primer gde se treba ograditi, ali ako policija saopssti, onda je vest da je taj neko drugi

AGENCIJE  



LID Umesto dugacckih funkcija u lidu treba korisititi opssti nazivnik (zvaniccnik i sl) i nizze navesti punu funkciju. Umesto pomochnik americckog sekretara za Balkan mozze da pisse americcki zvaniccnik. Nije potrebno navoditi sve funkcije (predsednika stranke, potpredsednika vlade i ssefa tima za to i to), vech onu (ili one) koja(e) je (su) relevantna(e) za vest. Lid treba da bude koncizan, i da ima najvisse ccetiri reda. Lid ne sme biti jedna duga reccenica sa prevelikim brojem detalja. Veliki broj elemenata opterechuje reccenicu i smanjuje njenu dinamiku. Ne sme se stavljati previsse imena u lid. Ako se zbog obilja podataka u lid ne mozze staviti sve treba izabrati najjace podatke, a ostalo u sledechem ili nekom drugom pasusu/paragrafu...

AGENCIJE  



LID: Najbolje je da novinar izabere da u lid stavi ono ssto je novo ili najvisse karakteristiccno za dogadjaj, i to u obliku interpretacije. Kasnije, u drugom ili trechem pasusu, treba da to potkrepi citatom. U lidu treba izbegavati odreccne i upitne fraze i citate, Ukoliko se time postizze taccnost i preciznost informacije, pod navodnike u lidu treba staviti samo kljuccne recci. - Taj i taj izjavio je danas da je predlog zakona o Tome "besmislen i nepotreban" jer je To vech regulisano zakonom o Onome.

AGENCIJE  





LID: a) NOVOST - Sve ssto se dessava prvi put odliccno je za lid b) ORIGINALNOST - Specificcan karakter/stanje/novost koje sadrzzi neka tema treba da bude sastavni deo lida. c) AKTUELNOST - Svi dogadjaji ili aspekti dogadjaja koji se odnose na dati trenutak i sadrzze poseban osvrt na neccije missljenje o tom dogadjaju

AGENCIJE  









NEKI KORISNI SAVETI: Kada su u pitanju kvalifikacije u sudskom postupku, treba se drzzati zvaniccnih izraza. Izbegavati recci kao ssto su "kriminalac", "ubica", "terorista", "zloccinac" kako se ne bi prejudicirala sudska odluka. Zato se koriste izrazi kao ssto su: "optuzzeni", "okrivljeni", "svedok", "osumnjicceni". Svi ovi izrazi upotrebljavaju se samo onda kada kvalifikaciju potvrdjuje valjan izvor. Ne sme se dozvoliti da birokratski/policijski jezik dominira vesschu. U kriviccnom postupku se, do poccetka sudjenja ne navode puna imena osumnjiccenih. Izuzetak mogu biti javne licnosti, politiccari, koji imaju priliku i da u javnosti i pre sudjenja odgovore na optuzzbe. Imena maloletnika se ne navode, ali ni drugi podaci koji bi mogli ukazatina identitet maloletnika Ne objavljuju se puna imena samoubica niti zzrtava brutalnih ubistava, seksualnih zloccina

AGENCIJE  

NAJAVNA VEST: Vazzniji dogadjaji, kao ssto su zasedanja skupsstine, vlade, izbori, okrugli stolovi, partijske konferencije, odbori, itd, zasluzzuju najavnu vest, koja se mozze emitovati dva ili tri dana ranije, zatim dan ranije, i kratku najavnu vest za elektronske medije, rano ujutru. To je zaduzzenje novinara koji izvesstava sa dogadjaja

AGENCIJE  

PREGLED DESSAVANJA Na kraju vazznog i/ili dugotrajnog dogadjaja, sa kojeg smo emitovali visse vesti (skupsstina i sliccno) treba emitovati pregled u kome che sazzeto biti preneti najvazzniji detalji i izjave

AGENCIJE  





 

NAJAVE: U najavi je na vrhu Svet, sledi Region (Crna Gora, Slovenija, Hrvatska, BiH, Makedonija, Rumunija, Bugarska, Grccka, Albanija, Turska – nije Madjarska i nije Austrija), pa Srbija i Crna Gora, pa Kultura, pa Servis cclanaka, pa Sport, pa Ostalo. U najavu je potrebno staviti kompletnu funkciju (ma koliko komplikovana bila) osoba koje che negde boraviti ili govoriti. Najava se slaze hronolosski, ne po gradovima. Vazzne "tekuche situacije" i druge najave za koje nemamo taccno vreme (Occekuje se da neko saopssti...) idu na vrh segmenta (svet, region, SCG)   Univerzalna forma najave je: MESTO - U XX.XX u sali/stranacckim prostorijama

AGENCIJE  





PREGLEDI VESTA: U pregled ulaze najvazznije vesti iz SCG, regiona i sveta, kako politiccke, tako i vesti iz ekonomije, sporta, kulture Pregled tretiramo kao zbir, 10-20 kratkih vesti, najbitinijih u tom trenutku. Ne occekujemo da che korisnik (elektronski medij, najccessche) koristiti sve vesti iz pregleda, te zbog toga funkciju govornika treba staviti u sve pasuse. Dugaccke funkcije treba izbegavati - umesto pomochnik americckog sekretara za medjunarodne ekonomske odnose Taj i Taj. Mozze se staviti americcki zvaniccnik Taj i Taj BETA-PREGLED U 10 CCASOVA (14 CCASOVA, 18 CCASOVA, 24 CCASA) Ponedeljak, 21. april 2006.

AGENCIJE  

JEZIK: U agencijskom izvesstavanju se NIKADA ne upotrebljava pripovedaccki prezent: "u tom trenutku nailazi sivi audi...", "SSljuka pada na ploccnik, a napadacc prilazi i ispaljuje...", ili, "petarda leti i pogadja gomilu razdraganih ljudi...". (o dogadjaju se pisse kada se vech desio...)

AGENCIJE    

   

ORGANIZACIJA RADA: Direktor Glavni i odgovorni urednik Sektorski urednici (unutrassnja, spoljna, dopisniccka, ekonomska, sportska, audio, foto…) Dezzurni urednici i urednici organizatori Reporteri Desk Dopisnici…

AGENCIJE   



ORGANIZACIJA RADA: Proizvodnja vesti: Dogadjaj-Novinar-Organizator-DezurniKorisnik Odlazak na dogadjaj (ukoliko je dogadjaj vazzan, telefonom se mozze izdiktirati ili FLESS vest ili KRACHA VERZIJA); ukoliko je dogadjaj “rutinski”, novinar se vracha u redakciju, gde pisse vest

AGENCIJE  



ORGANIZACIJA RADA: Dopisnici: naccin rada, specificcnosti, dopisniccka mrezza Proizvodnja vesti: DogadjajDopisnik-Organizator-Reporter u centrali-Dezurni urednik-Korisnik

AGENCIJE 

HVALA NA PAZZNJI!



NOVI SAD, 2008.