Agencijsko Novinarstvo

AGENCIJSKO NOVINARSTVO ( uvodno predavanje ) Nastanak novinskih agencija Početkom 19. veka, zahvaljujući tehnološkom razvoju, razvija se štampa, umnožava se broj listova i raste „glad za informacijama“. Vest postaje roba. Prve novinske agencije Šarl Avas 1835. u Parizu osniva prvu novinsku agenciju Avas. Avasov saradnik Džulijus Rojter 1851. u Londonu osniva Rojters. Šest njujorških dnevnih listova osnovalo je 1848. zajedničku novinsku agenciju koja 1892. postaje Asošjeted pres ( Associated Press – AP ). Kasnije nastaju osatale velike novinske agencije: UPI ( United Press International – preuzela ga agencija AP oko 2000. godine ), AFP ( Agence France Press ), TASS ( Telegrafnoe Agenstvo Sovjetskovo Sojuza ), HSINHUA ( Nova Kina ), kubanska državna agencija Prensa latina... Prva domaća novinska agencija Avala osnovana je 1919. godine. U toku Drugog svetskog rata nastaje Telegrafska agencija nove Jugoslavije – Tanjug. Sredinom 70-tih Tanjug postaje jedna od vodećih novinskih agancija u svetu. Prve privatne agencije u posttitovskoj Jugoslaviji javljaju se sredinom devedesetih godina. To su Beta, Fonet, Tiker ( koji se u međuvremenu ugasio ). Delatnost Novinske agencije su fabrike vesti. Rade po principu brzo, kratko, jasno, pouzdano i sadržajno. Trude se da izveštavaju iz svih krajeva sveta. Bitna razlika između novinskih agencija i drugih medija je u tome što novinske agencije opslužuju druge medije i tako, posredno, dolaze do krajnjih korisnika: čitalaca štampe, slušalaca radija, gledalaca televizije, korisnika Interneta. Agencije nude: - Generalni servis koje obuhvataju sve aktualne informacije sa kojima agencija raspolaže - Specijalni servis za štampu, radio i televiziju - Agencije imaju posebne servise za političke teme, ekonomiju, kulturu, nauku, umetnost, biografije, zanimljivosti, servis dokumantacije...

- Foto servis - Fono servis - Video servis Na osnovu narudžbina prave se specijalni prilozi za pojedine teme. Tehnologija pravljenja agencijske vesti AP-ova glave vesti – lid po principu obrnute piramide Smatra se da je prvu vest po tom principu poslao novinar agencije AP 14. aprila 1865. godine. Njen početak glasi: „Predsednik je juče u jednom pozorištu pogodjen metkom i, možda, ubijen...“ Potom slede detalji o atentatu na američkog predsednika Abrahama Linkolna. AP-ov lid se pravi tako što se odgovori na pet pitanja: ko (Who), šta (What), gde (Were), kada (When) i zašto (Why). To je pravilo „5W“ jer ove reči na engleskom počinju slovom „W“. Uz ovih pet pitanja često se dodaje i kako (How) – Kako se dogodilo? Na početku svake agencijske vesti navodi se mesto u kojem je vest nastala, datum i skraćeni naziv agencije. U žanrovskom pogledu agencije najčešće prave vesti. Iznose činjenice i, po pravilu, ne komentarišu događaje. Uvek navode izvor informacije, a gotovo nikad ne potpisuju svoje novinare. ( sem u izuzetnim prilikama ). Put agencijske vesti 1.Novinar javlja vest redakciji dopisništva 2. Dopisništvo obrađuje vest i šalje je centrali 3. Centrala obrađuje vest, raspoređuje je u određenu grupu/servis i šalje je pretplatnicima (mas-medijima) 4. Mediji prave selekciju dobijenih vesti i obrađuju ih u skladu sa zahtevima medija ( štampano novinarstvo, radio i televizija ). Tehnologija slanja agencijske vesti Poštanske kočije, brod, voz, golubija pošta, sistem ogledala, telegraf, telefon, internet.

Agencijska vest - primer REGION VOJVODINA Datum: Date: 26-SEP-2006 15:09:16 Tekst vesti: News text: LOK-VOJ-NOVINARI Franja Ofner proglassen za poccasnog cclana NDNV-a NOVI SAD, 26. septembra 2006. (Beta) - Nezavisno drusstvo novinara Vojvodine (NDNV) proglasilo je danas za svog poccasnog cclana novinara iz Izraela Franju Ofnera (94), rodjenog u Vojvodini. Ofner je bio dopisnik sa Bliskog istoka za "Herald tribjun" (Herald Tribune), "Krissccjen sajns monitor" (Christian Science Monitor), "Obzerver" (Observer), "Velt" (Die Welt), a tekstovi su mu objavljivani u 38 zemalja sveta. Ofner je iz Novog Sada izbegao 1941. godine, svega nekoliko dana pre poccetka zloglasne "Novosadske racije", tokom koje su madjarski fasssisti ubili oko 1.300 novosadskih Jevreja, Srba i Roma. Iako u dubokoj starosti, Ofner zavrssava knjigu "Svedok istorije", u kojoj opisuje svoj uzbudljiv zzivot, liccnosti i dogadjaje. Tokom konferencije za novinare telefonom se iz Tel Aviva javio Ofner i zahvalio za priznanje koje mu je dodelio NDNV, a odluku NDNV-a pozdravio je ambasador Srbije u Izraelu Miodrag Isakov. (Kraj) dgh/zlm/ssm

. AGENCIJSKO NOVINARSTVO

( drugo predavanje ) Agencijska vest

Vest je najvažniji novinarski žanr. To posebno važi za agencijsko novinarstvo s obzirom da novinske agencije prevashodno izveštavaju – nikad ne komentarišu, bar ne u autorskoj formi. ( Nema klasičnog autorskog komentara, ali i u izveštavanju novinskih agencija mogu da se nađu elementi komentara – kada se citiraju učesnici nekog događaja ili stručnjaci ) Izbor teme Agencije se, po pravilu, bave ličnostima, događajima i pojavama od interesa za širi krug korisnika kojima se obraćaju posredno, preko štampanih medija, radio i TV stanica. Ono što je za jednu lokalnu sredinu vest, ne mora da bude vest već 50 ili100 kilometara dalje. Specifičnosti agencijske vesti Specifičnosti agencijske vesti su slag ( odrednica koja u suštinskim crtama ukazuje o čemu se radi u vesti ), naslov ( bliže fokusira temu ), lid ( udarni deo vesti, prvi pasus koji se može koristiti kao kratka vest i bekgraund ( objašnjava pozadinu događaja ) Vesti koje agencije emituju treba da budu aktualne, jasne, kompletne, razumljive i precizne. Pre svega, one moraju da budu tačne. Univerzalni karakter agencijske vesti Dobro napisana agencijska vest je univerzalna; ona mora da bude jasna i razumljiva kako lokalnom čitaocu, tako i onome koji se nalazi hiljadama kilometara daleko. Pravila za pisanje agencijske vesti Agencijske vesti se pišu po posebno utvrđenim pravilima. Najvažnije među njima je »pravilo pet duplih w« ili »five W«. Agencijska vest je komplatna kada odgovori na sledećih pet pitanja: Ko ( Who ) – Ko je nešto učinio ili kome se nešto dogodilo? Šta ( What ) – Šta se dogodilo ili će se dogoditi? Gde ( Where ) – Gde se to dogodilo? Kada ( When ) – Kada se to dogodilo? Zašto ( Why ) – Zašto se to dogodilo? Uz ovih pet pitanja često se dodaje i: Kako ( How ) – Kako se to dogodilo? Organizacija agencijske vesti Lid – AP-ova glava vesti – Obrnuta piramida Glava vesti – lid ( od engleskog glagola to lead – voditi, prednjačiti... ) jeste početak, uvodni deo vesti u kojem se nalaze osnovne, najbitnije činjenice, poređane po značaju. Ostali, manje značajni podaci nalaze se u drugom delu, takozvanom telu vesti. Prvu vest ove vrste napisao je 14. aprila 1865. godine novinar agencije Associated Press ( AP ). Njen početak glasi: »Predsednik je juče u jednom pozorištu pogođen metkom i, možda, ubijen...« Potom slede detalji o atentatu na američkog predsednika Abrahama Linkolna. Princip obrnute piramide je komponovanje vesti po njihovom značaju, a ne hronološki. Najznačajniji podaci stavljaju se u prvi, početni, udarni deo vesti koji se naziva lid. On

rezimira glavne stavke događaja koji čine vest. Drugi, i svaki naredni pasus, sadrži manje važne dodatne podatke, i to poređane u sledu od važnijih ka manje značajnim. Komponovanje novinskog teksta po principu obrnute piramide veoma je praktičan i za urednike u novinama, na radilju ili televiziji, a i za čitaoce, slušaoce radijskih emisija ili gledaoce televizije. Iz tekstova se uvek može uzeti početak i onoliko pasusa koliko je potrebno. Takav novinski tekst uvek može da se skraćuje od poslednjeg pasusa prema onim napred.

Primer agencijske vesti sa rezimirajućim lidom: BAGDAD, 28. marta – Najmanje deset Iračana, od kojih pet policajaca i jedan vojnik, ubijeno je danas u nekoliko napada u Iraku, saznaje se iz policijskih i bolničkih izvora. Pukovnik Abdel Karim Fahed, načelnik policije u Duri, gradiću desetak kilometara severoistočno od Bagdada, ubijen je zajedno sa svojim vozačem. Nepoznati napadači su pucali na njegov automobil, navode izvori iz Ministarstva odbrane. ( AFP ) U navedenom slučaju podatak da se gradić Duri nalazi desetak kilometara severoistočno od Bagdada je važan da bi i čitaoci koji nisu Iračani i koji nikad nisu čuli za Duri stekli predstavu gde se pomenuti događaj odigrao. Internacionalni standardi pisanja agencijske vesti Standardi koji su ovde navedeni u vezi pisanja agencijske vesti su “internacionalni”, ali vode poreklo uglavnom iz anglo-saksonske ili američke tradicije. Za to postoje dublji razlozi od “kulturnog i medijskog imperijalizma”. U internacionalnim okvirima, potrebne su međunarodno prihvaćeni standardi da bi se ljudi iz različitih kultura međusobno razumeli. Ti standardi izvedene su iz anglosaksonske i američke tradicije zato što su u toj sredini udareni temelji savremenog novinarstva, koji su se pokazali kao najpodesniji i najprihvatljiviji u globalnim razmerama, a i zato što je engleski jezik danas u najširoj upotrebi u svetu. LITERATURA Dubravka Valić-Nedeljković, “Praktikum novinarstva” ( od 55. do 58. str. ) Neda Todorivić, “Novinarstvo” ( od 64. do 72. str. ) Brus D. Itju i Daglas Anderson, “Pisanje vesti i izveštaja za današnje medije” (od 15. do 39. str.) Priručnik novinske agencije Beta ( odeljak o agencijskoj vesti )

Specifičnosti agencijske vesti ( treće predavanje ) Tematske jedinice: Slag ( odrednicu koja ukazuje o čemu se u suštini radi u vesti ) Naslov ( koji bliže fokusira temu )

Datiranje i potpis Lid ( početni, udarni deo vesti ) Bekgraund ( deo koji objašnjava pozadinu događaja ) Vesti u nizu SLAG I NASLOV ( prema agenciji BETA ) Slag i naslov u agencijskoj vesti predstavljaju celinu, ali je naslov samostalan. Slag sadrži tri reči. Prva označava servis: ZEM – vesti iz Srbije REG – vesti iz regiona SVT – vesti iz sveta EKO – ekonomske vesti iz zemlje i sveta KUL – vesti iz kulture SPT – sportske vesti..... itd. Postoje posebni servisi kod kojih je prva reč u slagu ime agencije – BETA, na primer. BETA-NAJAVA, BETA-KALENDAR, BETA-SERVIS ČLANAKA... itd. Druga reč u slagu se najčešće odnosi na mesto odakle je vest, a treća bliže objašnjava o kojoj je oblasti reč. Na primer: ZEM-VOJVODINA-SKUPSSTINA kazuje da je vest iz zemlje, iz pokrajinske Skupštine. ZEM-BEOGRAD-TRGOVINSKI SUD – vest iz zemlje, Trgovinskog suda u Beogradu. ZEM-NOVI SAD-POLICIJA – da je vest iz zemlje i to iz novosadske policije. Fleš je najkraća forma vesti koja u slagu ima i četvrtu reč: HITNO Naslov vesti treba da sadrži jasnu poruku „U neredima u Budipešti 20 povređenih“, a ne „U neredima 20 povređenih“. DATIRANJE I POTPIS Svi tekstovi, izuzev onih za koje je posebno naznačeno ( tekstovi za pojedine posebne servise, za internet sajtove i slično ), počinju osnovnim elementima datiranja: nazivom mesta odakle se šalje vest, datumom i imenom agencije. Na kraju svake agencijske vesti mora da stoji ( kraj ), a pre toga inicijali autora, obrađivača i dežurnog urednika. Na primer: NOVI SAD, 16. oktobra ( Beta ) – pa sledi tekst... ( kraj ) n.n../ m.m. Ako je vest sačinio veliki broj dopisnika i saradnika, nije potrebno navesti sve njihove inicijale. Za dopisnike se koristi skraćenica dop, za novinare nov, a za urednike urd, pa potpis izgleda ovako: dop/nov/urd Ako je tekst kompiliran iz dva izvora, mogu se navesti dva grada: NOVI SAD / BEOGRAD, 16. oktobra ( Beta ) – pa sledi tekst... Ako agencija prenosi pisanje neke druge agencije, onda se to mora navesti. Na primer:

NJUJORK, 16. oktobra ( Beta /Rojters ) – pa sledi tekst... Ako se kompilira više agencija može da stoji: NJUJORK, 16. oktobra ( Beta ) – pa sledi tekst u kome se u drugom ili trećem pasusu kaže „prenose agencije“. Primer Betine vesti sa slagom, naslovom i lidom: ZEM-SRBIJA-IZBORI-HITNO Naslov: Vanredni izbori 10. decembra BEOGRAD, 3. novembra ( Beta ) – Vanredni izbori u Srbiji održaće se 10. decembra, saopštio je danas predsednik Skupštine Predrag Marković. Ova odluka doneta je na zahtev većine poslanika. LID Lid treba da bude kratak i jasan. Ne mora da odgovori na svih 5W plus H ( How – kako ). Lid ne sme da bude jedna duga rečenica sa prevelikim brojem detalja. Lid ne mora uvek da bude samo jedna rečenica. Mogu, ako je potrebno, da je čine i dve rečenice. BEKGRAUND ( engl. background ) objašnjava pozadinu događaja. Bekgraund treba sažeti u jedan pasus, ako je to moguće, ili, što je još uputnije, provući ga kroz vest. Dužina vesti Prosečna dužina agencijske vesti treba da bude između 30 i 40 redova, ali neko strogo pravilo ne postoji. U principu, treba izbegavati da vest bude duža od 70 redova. VESTI U NIZU Vesti u nizu su tipičan agencijski proizvod. Vesti u nizu prate događaj od početka do kraja, izveštavajući pri tom o svakoj značajnijoj promeni. Najčešće su u pitanju vesti o nesrećama ( pad aviona, zemljotres...), ratovima, atentatima, političkim krizama... Svaka vest u nizu predstavlja celinu za sebe – kompletnu vest. Vesti u nizu su povezane ključnom činjenicom koja ih spaja – od prve do poslednje. Literatura: Priručnik novinske agencije Beta Nebojša Jovanović i Dragovan Lazarević, „Agencijsko novinarstvo“, Biblioteka PRIRUČNICI, Fakultet političkih nauka «Čigoja štampa», Beograd, 2005 ( str. 43-50 ) Neda Todorović, „Novinarstvo“ ( str AGENCIJSKO NOVINARSTVO – IZVESSTAJ ( četvrto predavanje )

Agencijski izveštaj Izveštaj ( report, engl.– izveštaj, prikaz, svedočenje ) je, uz vest, najčešći novinarski žanr. To naročito važi za agencijsko novinarstvo. Kao i vest, izveštaj je faktografski oblik novinarskog izražavanja. Po jednom stanovištu, izveštaj je proširena vest. Po tom stanovištu izveštaj je zasnovan na istim pravilima pisanja kao i vest. Mora da odgovori na 5 W ( ko, šta gde, kada, i zašto ) plus kako. Izveštaj kao i vest, sadrži naslovi blok, glavu i telo. Ali, za razliku od vesti, izveštaj u telu mnogo detaljnije razrađuje elemente događaja. Na primer, vest o jednoj sudskoj presudi će sadržati samo podatke o tome ko je, za koje krivično delo koliko osuđen. Izveštaj sa suđenja će dočarati tok suđenja i sadržaće detalje o optužnici, o tome šta je rekao tužilac, šta okrivljeni i njegov branilac, šta sudija, kakva je bila atmosfera u sudnici, kako je optuženi dočekao presudu, kako su je komentarisali branilac, tužilac... Po drugom stanovištu, izveštaj je posebna forma novinarskog izražavanja, sa sopstvenim zakonitostima pisanja. Po tom stanovištu, izveštaj je novinarska vrsta kazivanja o jednom događaju, pri čemu se on obrađuje sa više detalja ne samo primarne, nego i sekundarne prirode kako bi se bolje prikazao i objasnio. Primarni izvori: autor izveštaja kao svedok događaja, izjave aktera i drugih svedoka događaja... Sekundarni izvori: podaci od onih koji nisu direktni učesnici ili svedoci događaja Korišćenje novinarske dokumentacije, dokumentacije i izveštavanje drugih medija, Interneta, javnih arhiva... Izveštaj u odnosu na vest ima više bekgraunda koji mnogo detaljnije otkrivaju pojedinosti i pozadinu nekog događaja O čemu izveštava agencijski novinar? 1. Izveštaj sa konferencije za novinare 2. Izveštaj sa „živog“ događaja: sa sednica vlade, skupštine, mitinga, štrajkova, ratova, tribina, utakmica... 3. Izveštaji na osnovu saopštenja za javnost, raznih dokumenata i izveštavanja drugih medija ( štampe, radija, televizije, drugih agencija, Interneta... ) Vrste izveštaja

Prema načinu obrade, tj. kompozicionoj strukturi, postoje tri vrste izveštaja: standardni ili klasični, reporterski i analiticcko-interpretativni Kriterijum za ovakvu podelu nalazi se u prioritetu odgovora na neka od pet bitnih pitanja ( 5 W ). U prvom slučaju, kada se podjednako detaljno odgovara na svih 5 W u pitanju je standardni izveštaj. Kada se težište stavi na kako, u pitanju je reporterski izveštaj, a kadase težište stavi na zašto, onda se radi o analitičko-interpretativnom izveštaju. Standardni ili klasični izveštaj Ova vrsta izveštaja se bavi bitnijim činjanicama događaja i ni jednu od njih posebno ne favorizuje. Standardni iliklasični izveštaji su najčešći u agencijskom novinarstvu. Reporterski izveštaj Prati događaj u razvoju, odslikava atmosferu i opisuje ambijent u kojem se događaj odigrao. Na taj način čitalac dobija predstavu o celini opisanih događaja. U ovoj vrsti izveštaja akcenat se stavlja na odgovor na pitanje – kako. Agencijski novinari ga najčešće koriste u ratnim izveštajima, demonstracijama, nemirima, sportskim događajima... Analitičko-interpretativni izveštaj U ovoj vrsti izveštaja akcenat je na odgovoru na pitanje - zašto. Novinar stavlja činjenice u takav međusobni kontekst da čitalac stiče jasniju predstavu o događaju i lakše o njemu zauzima stav. U ovoj vrsti izveštaja događaj se više nego u ostalim stavlja u kontekst njegovog šireg, društvenog značaja. Agencijski novinari ne komentarišu događaj nego citiraju razne sagovornike koji komentarišu događaj ili pojavu Literatura: 1. Nebojša Jovanović i Dragovan Lazarević, „Agencijsko novinarstvo“, Biblioteka PRIRUČNICI, Fakultet političkih nauka «Čigoja štampa», Beograd, 2005 ( str. 46 ) 2. Neda Todorović, „Novinarstvo – interpretativno i istraživačko“, Beograd, 2002 ( od 74. do 78. strane ) 3. Dušan Slavković, „Biti novinar“, Naučna knjiga, Beograd, 1988. ( od 139. do 160. str.) 4. http://www.iwpr.net/development/modules/intjournalism/articlestyles_serb.rtf AGENCIJSKO NOVINARSTVO-5 (peto predavanje )

Forma i stil u agencijskom novinarstvu

Šta treba izbegavati Tekst ne sme da bude organizovan hronološki. Treba izbegavati duge rečenice (kratko i jasno – “Mnogo ću s malo kazati reči” – Pindar) Pasusi ne bi trebalo da budu duži od četiri ili pet redova. Ne treba ponavljati iste reči na kratkom rastojanju ( pronaći neki sinonim, jer ponavljanje iste reči otkriva leksičko siromaštvo autora i čini tekst ružnim i dosadnim ) Treba izbegavati duge i dosadne opise, a naročito ponavljanje onoga što je već rečeno, jer: “Tri do četiri puta kazati isto obeležje je pameti kratke” – Pindar ) Treba izbegavati “kitnjasti”, “barokni” stil sa suvišnim epitetima, složenim stilskim figurama ( “nebesko plave oči”, “anđeoska lepota”, “čelične misice”, “veleumne misli”, stalni epiteti: “verna ljuba”, “rujno vino”. “ružoprsta zora”...alegorija tipa: “Hrabro i bez roptanja nosio je svoj krst”, ili metonimija ( podvrsta metafore ) tipa: “Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom”. Treba izbegavati otrcane fraze ( bolja polovima, zub vremena, zeleno svetlo, ... ) Treba izbegavati ironiju i cinizam i druge komentatorske forme kazivanja koje su karakteristične za pristrasni način kazivanja. Treba izbegavati terminologiju koja narušava neutralnu poziciju agencije i svrstava je na jednu stranu u sporu. Zbog toga agencija autorski ne koristi izraze kao što su “bandit”, “saboter, “hegemonista”, “secesionista”, “oslobodilac”, “patriota”, ili političke kvalifikacije tipa: “izdajnik”, “imperijalista”, “fašista”, “revizionista”... Ti i slični izrazi se koriste samo kada se citiraju nečije reči. Treba izbegavati i preterano pohvalne izraze, kao i izraze oduševljenja. Novinar ne sme da iskazuje svoje mišljenje i pokazuje svoje emocije.

Pravila kojih se treba držati Imena i funkcije Prvo funkcija pa ime. Ime obavezno ispred prezimena. Treba izbegavati titule koje se koriste u diplomatiji ili u crkvi kao “njegova kraljevska visost princ... Strana imena Obavezno je navesti originalnu transkripciju u zagradi. Skraćenice Prvo pun naziv organizacije, političke partije, ustanove... ( sa skraćenicom u zagradi ) a potom može da se koristi skraćenica. Podaci o mestu dešavanja

Poznati lokaliteti, ustanove i zdanja mogu se pominjati bez dodatnih objašnjena ( Bela kuća, Kremlj, Jelisejska polja, Dauning strit, Vol strit... ) Manje poznati lokaliteti se određuju prema dobro poznatim odredištima. Na primer: “Sartid, fabrika u Smederevu, gradu 80 kilometara jugoistočno od Beograda”. Sati Sati se navode u lokalnom vremenu, uz naznaku koje je to vreme po centralnoevropskom vremenu. To je posebno važno u sportskim vestima – najavama utakmica. Vreme se kod nas navodi u skladu sa pravopisom od 0 do 24, a ne u granicama od 12 časova pre i posle podne, kako to rade Anglosaksonci. Zbog vremenske razlike i zato što njihove vesti svetska štampa prenosi na svim kontinentima, velike agencije ponekad izbegavaju reč “danas” i koriste naziv dana u kome se događaj odigrao. Ako se izveštava o nečemu što se dogodilo juče, treba objasniti zašto je došlo do kašnjenja. Ako je u pitanju saopštenje o nečemu što se zbilo dva dana ranije, onda treba reći da je to “danas saopšteno”. Mere U agencijskim vestima upotrebljava se metrički sistem. Anglosaksonske mere ( milja, jard, stopa ) izlazi iz upotrebe. Isto važi i za mere težine ( funta je 454 grama, unca 28,3 grama, a zlatna unca je 31,1 gram. Tečni galon je 3,78 litara, američki galon 4,4 litra, a britanski 4,5 litara. Jedan bušel je 35 litara ( koristi se za pšenicu ). Barel ( nafte ) je 159 litara. Temperature se navode u Celzijusovim stepenima. U anglosaksonskim zemljama navode se u Farenhajtima Novčani iznosi se iskazuju u domaćoj valuti, a ukoliko je potrebno, preračunava se u evro ili dolar. Postotak se iskazuje takošto se kaže ”odsto” ili “Procenata”, a ne %. Literatura: 1. Priručnik agencije Beta 2. Nebojša Jovanović i Dragovan Lazarević, Agencijsko novinarstvo, Fakultet političkih nauka, Čigoja štampa, Beograd, 2005

AGENCIJSKO NOVINARSTVO-9 ( deveto predavanje )

Jezik agencijskog novinarstva NEPRAVILNO ISPOŠTOVATI ODRADITI ODMARATI ZAREDOM BEZBEDONOSNA/O PRODUŽIVANJE MALIŠAN/I STOTINJAK LETILICA KONTRAVERZAN/O SPROVODITI RADOVE IZNELI ( očekivanje itd ) LICE početi/nastaviti SA RADOM početi/prestati SA emitovanjem nastaviti SA blokadom nastaviti SA štrajkom JOŠ UVEK TAČNE ČINJENICE PREKO... firme Ronalda MENJA Oven KONTAKTIRATI sa nekim APEL NA KORISNIKE U DUŽINI OD 200 METARA dogovor OKO studije NESVRŠENI STUDENT pregovori OKO izručenja IZNAĆI, IZNAĐE rešenje GRANT 10 POSTO zahtev ZA smenom zahtev ZA promenom saradnja IZMEĐU dve zemlje dogovor IZMEĐU dve vlade DOŠLO JE DO PUCANJA CEVI

PRAVILNO poštovati, poštovati do kraja uraditi, urađen(o)... odmarati se uzastopno, uzastopce, po redu bezbeDNosna/o produžAvanje deca, dečaci, devojčice, dečaci i devojčice stotiNak letElica kontrOverzan/o raditi, obavljati (građevinske...) radove izrazili ( očekivanje itd ) čovek, žena, dete, osoba... početi rad, nastaviti rad, raditi ( počeli da rade... itd ) početi da emituje, emitovati... nastavljaju blokadu, nastavlja se blokada.. nastaviće štrajk, nastavljaju/počinju štrajk još činjenice ( mogu biti lažne, izvrnute...itd ) posredstvom... firme Ronalda je zamenio Oven, ili, umesto Ronalda u igru je ušao Oven kontaktirati nekog, stupiti u vezu sa nekim apel korisnicima dužine 200 metara dogovor O studiji student pregovori O izručenju naći, pronaći, našao, pronašao...rešenje poklon, donacija 10 odsto, procenata za smenjivanje... za promenU. promenama saradnja Rusije i Srbije, saradnja dve zemlje dogovor dve vlade... u sistemu za hlađenje je pukla cev, ili, pukle su cevi

NEPRAVILNO GDE ideš PROTESTVOVATI PROTIV ZAŽIVETI PROIZILAZI HELIHOPTER MOST IZDRŽAVA NOSIVOST OD 10 TONA RANJEN JE U PREDELU UPUCAN, UPUCATI 12:30 sati

PRAVILNO kuda ideš proteStovati zbog... početi da funkcioniše, da se primenjuje, da bude prihvaćen proizLazi heliKopter ( najveća ) nosivost mosta je 10 tona ranjen je ( pogođen ) u glavu, nogu... pogođen, ranjen 12.30 sati

U agencijskom izveštavanju se NIKAD ne upotrebljava pripovedački prezent. Na primer: “U tom trenutku nailazi voz...”, “Čovek pada na pločnik, a napadač prilazi i ispaljije...”, ili, “Petarda leti i pogađa gomilu razdraganih ljudi...” U agencijskom izveštavanju o događaju se piše kada se već desio. Prema tome, ne može da se upotrebi pripovedački prezent.

AGENCIJSKO NOVINARSTVO – 4A

Specifičnosti agencijskog izveštavanja ( četvrto predavanje ) Najave događaja Najavna vest Poruka korisnicima Pregled dešavanja Pregled vesti Najave događaja Najave događaja spadaju u red najvažnijih informacija u redakcijama svih medija. U skladu sa najavom događaja koji se očekuju redakcije organizuju veliki, a često i najveći deo svog posla. To naročito važi za novinske agencije, elektronske medije i dnevnu štampu. Redakcije dobijaju informacije o planiranim aktivnostima ili očekivanim događajima u raznim državnim institucijama ( skuptini, skuptinskim odborima, vladi, vladinim telima,

sudovima... ), privrednim organizacijama, kulturnim institucijama, sportskim organizacijama... Novinske agencije najavom događaja obaveštavaju svoje korisnike o vrsti i broju očekivanih događaja koje će pratiti u zemlji i svetu i o kojima će ih informisati u naznačenom vremenskom periodu. U najavi događaja agencija razvrstava i sistematizuje događaje o po njihovom geografskom poreklu i po njihovoj prirodi. Tako će u najavi vesti biti razvrstane na one koje dolaze iz sveta, regiona i iz zemlje, a zatim će se najaviti po tematskom principu kao one koje spadaju u servis vesti iz oblasti ekonomije, kulture, sporta... Datiranje u najavi događaja se svodi na mesto odakle vest potiče ( NOVI SAD: pa sledi tekst najave... NJUJORK: pa sledi tekst najave... ) Kada je u pitanju najava izveštavanja o događajima iz Ujedinjenih nacija datiranje će biti UJEDINJENE NACIJE, a ne NJOJORK s obzirom da sedište ove svetske organizacije ima eksteritorijalni status Kada se radi o “događaju u razvitku“ ( zasedanje skupštine, izveštavanje o posledicama neke elementarne nepogode... ) potrebno je da se u najavi kaže: “Nastavićemo da pratimo dešavanja u vezi sa...“ Najava ne mora da bude sasvim “suva“ – može da pruži osnovne podatke o najavljenom događaju, odnosno da bude mini najavna vest, slična lidu jer to rado koriste elektronski mediji. Na primer: Prilikom poseta zvaničnika koji se sastaju sa više domaćih funkcionera, prvo se mora raći da taj i taj boravi ili dolazi u posetu, a potom ceo program posete. Univerzalna forma najave ( u verziji koju koristi agencija BETA ) Na primer: BEOGRAD: Predsednik SAD Džordž Buš dolazi u jednodnevnu posetu Srbiji. U 11,00 u Vladi Srbije ( Nemanjina 1 ) Buša će primiti premijer Srbije Vojislav Koštunica. U 11,30 izjave za novinare. U 11,45 u Skupštini Srbije Buš se sastaje se predsednikom parlamenta Oliverom Dulićem Najavljeno je da će se tokom popodneva Buš sastati sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Tačno vreme još nije saopšteno. U najavi se mora staviti kompletna funkcija osobe o kojoj je reč. Postoji više vrsta najava:

BETA-NAJAVA ( dnevna najava ) BETA-NAJAVA-AUDIO BETA-NAJAVA-FOTO BETA-NEDELJNE NAJAVA BETA-NAJAVA-DOPUNA ( kada posle emitovanja jutarnje najave stigne još neka najava ) BETA-NAJAVA-I S P R A V K A ( kada je agencija napravila grešku ) BETA-NAJAVA-IZMENA ( kada onaj ko je poslao najavu agenciji napravi grešku ili nešto u njoj menja ) BETA-NAJAVA-DOPUNA I IZMENA ( kada agencija istovremeno emituje dopunu i izmenu ) Najavna vest Važni događaji, kao što su zasedanja skupštine, vlade, izbori, okrugli stolovi, partijske konvencije i td. zaslužuju najavnu vest, koja se može emitovati dva ili tri dana ranije, zatim dan ranije, ili se može plasirati rano ujutro – na dan događaja – kao kratka najavna vest za elektronske medije ). Poruka korisnicima Primer: Agencija Beta uskoro će emitovati intarvju sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Putin u intervjuu govori o odnosima Srbije i Rusije, rešavanju statusa Kosova... Pregled dešavanja Na kraju važnog i/ili dugotrajnog događaja, o kojem je agencija emitovala više vesti trebalo bi emitovati pregled u kome će se sažeto preneti najvažniji detalji tog događaja (zaključci i izjave na nekom skupštinskom zasedanju, na primer) Pregled vesti Specifičan agencijski oblik izveštavanja, nastao u pokušaju da se pomogne korisnicima, naročito onim u elektronskim medijima, da načine izbor vesti koje će koristiti. PREGLED predstavlja skraćeni izbor vesti emitovanih u određenom intervalu. Tanjug, na primer, emituje tri pregleda vesti iz zemlje (UPR-unutrašnje politička rubrika) – u 13, u 17,30 i u 23 sata, i četiri pregleda vesti iz sveta (SPR-spoljno politička rubrika) – u 13, u 17,30, u 23 i u 05,00 sati. Zajednički pregled UPR i SPR emituje se u 10 sati. U pregledima se emituju izbori lidova najvažnijih vesti, često uz još jednu uredničku obradu. U pregledu ne mora uvek da se navede izvor ( rekao Tanjugu, izjavio za Betu... )

U pregledu ne treba u zagradi stavljati strana imena u originalu. Ne treba navesti sve funkcije neke ličnosti, već samo onu koja određuje kredibilnost osobe koja govori o bitnoj temi. U pregledu ne treba da se nađe svaka izjava i ocena, već samo vest. U pregledu ne treba ne treba stavljati u zagradu skraćenice koje se dalje ne koriste. Za opšte poznate institucije i organizacije ( kao štosu UN, EU, UNMIK... ) u pregledu ne treba stavljati pun naziv. Ista vest iz prethodnog pregleda može se ponoviti u sledećem samo ako je veoma važna. Češće se pribegava novoj vesti sa novim detaljem tog događaja, sa kratkim bekgraundom. Literatura: 1. Priručnik novinske agencije Beta ( str. 13-15 ) 2. Nebojša Jovanović i Dragovan Lazarević, „Agencijsko novinarstvo“, Biblioteka PRIRUČNICI, Fakultet političkih nauka «Čigoja štampa», Beograd, 2005 ( str. 71-82 )

AGENCIJSKO NOVINARSTVO – 7 ( sedmo predavanje )

Izjave i intervjui u agencijskom novinarstvu Mogući problemi sa sagovornikom 1. Zašto sagovornik govori to što govori? - Koji je njegov motiv? 2. Kako on zna to što zna? - Na koji je način sagovornik povezan sa problemom kojim se bavite? - Da li se vaš sagovornik zaista nalazi na mestu koje mu omogućava da ima informaciju? - Da li vaš sagovornik možda dobija pogrešne informacije? 3. Da li postupam kao portparol izvora? - Da li sagovornik preko vas pokušava da plasira neku informaciju? 4. Dali sagovornik govori istinu?

Prikupljanje činjenica

1.Nikad nemojte pretpostaviti da „to svi znaju“ - Vaš prilog agencija može da pošalje u svet, a tamo svi ne znaju mnogo o vašoj zemlji. 2. Međusobno nezavisni izvori - „Međusobno nezavisni izvori“ znači: a ) izvor A nije dobio informaciju od izvora B i obrnuto i b) Izvori A i B nisu dobili informacije iz istog izvora C. 3. Sukobljeni izvori - Ponekad sukob ne može da se razreši. U tom slučaju iznesite obe pozicije i priznajte da stvar nije sasvim jasna. - U nekim slučajevima sukobljene verzije jesu osnov priče. Na primer: Policija je saopštila da su napadači bili naoružani. Svedoci tvrde da su bili nenaoružani.

Dva primera „dva izvora“ Prvi primer: Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova saopštio je da su pobunjenici pucali na policiju i da su prilikom sukoba dvojica pobunjenika ranjena. Policajac koji je učestvovao u sukobu potvrdio je ovu priču. Da li će novinar bez razerve da prihvati ponuđenu verziju događaja? Neće jer je problem u tome što su u pitanju dva izvora sa iste strane. Ko kaže da ministarstvo nije dobilo priču od onog istog policajca? Ili da policajac nije dobio nalog ministarstva šta da kaže kako bi se opravdao napad policije na pobunjenike. Rešenje problema: razgovarajte sa neutralnim svedocima Drugi primer: Jedan od organizatora protesta saopštava vam da mu je policija pretila da će ga ubiti. BBC je takođe objavio da je dobio informacije da je policija pretila da će ga ubiti. Problem je u tome što je BBC u ovom slučaju „sekundarni izvor“. Možda je i BBC dobio tu informaciju od pomenutog organizatora protesta. Pokušajte da pronađete primarni, neutralni izvor.

Korišćenje anonimnih izvora 1. Uvek postavite sebi pitanje: zašto izvor želi da bude anoniman? - Da li izvor pokušava da vas iskoristi? - Da li izvor pokušava da se sakrije iza vas? - Prihvatite njegovu anonimnost tek kada se uverite da za to postoje jaki etički razlozi. 2. Ako izvor mora da ostane anoniman - Dogovorite se kako da ga predstavite sa što više uverljivih detalja. Na primer: „OEBSov stručnjak za bezbednost na Kosovu“ je bolje nego „jedan službenik OEBS-a“. - Naglasite da je izvor tražio da ostane anoniman.

Zaštita izvora Ovo nije pravo koje poznaju pravni sistemi svih zemalja U SAD i Australiji je bilo primera da su novinari završili u zatvoru zbog odbijanja da otkriju izvor informacije. Konvencija o ljudskim pravima Saveta Evrope ne navodi decidirano ovo pitanje, ali odluka Komiteta zamenika ministara Saveta Evrope preporučuje državama članicama da uvaže pravo novinara da ne otkrije izvore svojih informacija kada primenjuju Član 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima i slobodi izražavanja.

Agencijsko novinarstvo Izveštavanje o sudskom postupku ( osmo predavanje ) Jedno od najosetljivijih područja kojim se bavi jedan novinar, pa prema tome i agencijski, svakako je sudski postupak protiv osumnjičenih za krivična dela. Greške prilikom izveštavanja iz sudnice ili prilikom prenošenja policijskih saopštenje mogu da nanesu veliku štetu osumnjičenom za krivično delo, a isto tako i novinaru-izveštaču i njegovoj redakciji. Kvalifikacije u sudskom postupku Zvanična terminologija Potrebno je držati se zvanične terminologije. Na primer: Osumnjičeni Okrivljeni Optuženi Nepravosnažno osudjen Pravosnažno osuđen Šta bi trebalo izbegavati? Tokom izveštavanja sa suđenja moraju se izbegavati reči kao što su »kriminalac«, »ubica«, »terorista«, »zločinac« i slične kvalifikacije kako se ne bi prejudicirala sudska presuda. Zato se koriste izrazi kao što su »optuženi«, »okrivljeni«, »svedok«, »osumnjičeni«... Svi ovi izrazi upotrebljavaju se samo onda kada kvalifikaciju potvrđuje valjan izvor ( iz policije, suda, tužilaštva, odbrane optuženog... ).

Potrebno je držati se zakonskih termina prilikom karakterisanja krivičnog dela, ali valja istovremeno izbegavati – koliko god je to moguće – birokratsko/policijski jezik. U krivičnom postupku se, do početka suđenja ne navode puna imena osumnjičenih. Izuzetak mogu da budu javne ličnosti ( političari, na primer ), koje imaju priliku da u javnosti i pre suđenja odgovore na optužbe. Imena maloletnika se ne navode, a isto tako i drugi podaci koji bi mogli da ukažu na identitet maloletnika. Jer, uzalud je navesti samo inicijale ( na primer, da je se seksualno zlostavljana desetogodišnja N.N. ako se potom kaže iz kog je sela ili grada i pri tom navede puno ime oca ili majke ). Ne objavljuju se puna imena samoubica niti žrtava brutalnih ubistava, seksualnih zločina i drugih krivičnih ako mogu da nanesu štetu žrtvama. Ne objavljuje se ime žrtve niti podaci koji bi mogli da je identifikuju pre nego što je o tome obaveštena porodica. Razlika izmedju policijskog zadržavanja i sudskog pritvora Potrebno je da se napravi razlika između policijskog zadržavanja ( policija ima pravo da zadrži privedenu osobu najviše do 48 sati ) i sudskog pritvora ( koji traje do 30 dana – ne 30 dana, nego do 30 dana ). Interpretiranje sudskog saopštenja Kod interpretacije sudskih ili policijskih saopštenja o osumnjičenim da su počinili krivično delo, trebalo bi postupiti po utvrđenoj shemi. Na primer, ovako: - u lidu bi trebalo da stoji da je N.N. uhapšen zbog sumnje da je trgovao drogom - u drugom pasusu bi trebalo reći da je policija pronašla 500 grama heroina, - a u trećem da se tereti za krivično delo nedozvoljene trgovine i stavljanja u promet opojnih sredstava ( tako bi onaj ko koristi tu informaciju mogao – ukoliko tog podatka u vesti nema – da nađe odgovarajuće krivično delo u Krivičnom zakonu i proveri, na primer, kolika je kazna zaprećena ).

AGENCIJSKO NOVINARSTVO-13

Domaće novinske agencije Agencija “Avala” Prva domaća novinska agencija “Avala” osnovana je 1919. godine – 84 godine posle prve novinske agencije, francuskog Avasa. Osnivanju “Avale” u prvoj Jugoslaviji, Kraljevini SHS prethodila su dva neuspela pokušaja osnivanja novinske agencije u Srbiji. Prvi je načinjen 1889. godine, ali je osujećen jer je Srbija tada bila u interesnoj sferi nemačke novinske agencije Volf, koja je imala monopol na informativnom prostoru Skandinavije, Rusije, Austrougarske i Balkana. Drugi pokušaj je propao1911. godine zbog političke krize koja je prethodila balkanskim ratovima, a potom i Prvom svetskom ratu. “Avala” je u početku izdavala mali bilten na francuskom jeziku s pregledom pisanja jugoslovenske štampe o političkim zbivanjima u zemlji i svetu. Bilten je bio namenjen diplomatskom koru i državnim organima. U januaru 1920. godine “Avala” je počela da prima ( pomoću telegrafa ) vesti novinskih agencija iz Pariza i ostalih evropskih prestonica. Ugovorom jugoslovenske vlade sa Rojtersom, Avasom i ATS ( Bern ), “Avala” je počela da vesti tih agencija dostavlja domaćim korisnicima na srpskohrvatskom i slovenačkom jeziku. Tako se “Avala” otrgla iz monopolske kontrole Volfa. Nabavkom manje radio stanice “Avala” je preuzela kontrolu nad malim privatnim agencijama “Jugoradio” i “Oko” u Beogradu i nad “Vojvodinom” u Novom Sadu. Početkom 1927. godine “Avala” prelazi u nadležnost države, a 1929. godine prerasta u pravu novinsku agenciju sa pet regionalnih biroa u zemlji i dopisničkom mrežom u inostranstvu. Dopisnici iz zemlje i sveta slali su svoje izveštaje telefonom i poštom ( one “sporovozne” ). Avala je krajem tridesetih godina prošlog veka imala više od 500 pretplatnika u zemlji. Inostrani servis prevođen je na francuski, nemački, engleski, italijanski, španski, ruski i bugarski jezik. Nemački okupatori su 1941. godine zatvorili “Avalu”. Nikad nije obnovljena. Agencija Tanjug

Novinska agencija Tanjug ( Telegrafska agencija nove Jugoslavije ) osnovana je 5. novembra 1943. godine u Jajcu, s namerom da, kako je napisano u osnivačkom aktu, da “verno prezentira svetu šta se kod nas zbiva i da upozna čitaoce šta se dešava u svetu”. Osnivač i kum Tanjuga je Moša Pijade, a prvi direktor je bio Vladislav Ribnikar. Tanjug je počeo rad s malim trofejnim predajnikom, rasklimatanim geštetnerom ( mašinom za umnožavanje rukopisa ) i raštimovanom pisaćom mašinom. U prvim godinama rada kopirana je sovjetska agencija TASS, a posle oslobađanja iz “bratskog zagrljaja” Moskve Tanjug prerasta u pravu profesionalnu novinsku agenciju. Tanjug je 1968.godine rangiran na osmom mestu svetske rang liste novinskih agencija. Sredinom sedamdesetih smatran je za jednu od najuglednijih novinskih agencija u svetu. Tanjug je desetak puta prvi emitovao ekskluzivne vesti o kjučnim događajima 20. veka. Tako je, na primer, dopisnik Tanjuga Mihailo Šaranović prvi javio pad Sajgona ( samo 25 minuta posle konačnog oslobađanja grada ). Tu vest su prenele sve svetske agencije, navodeći Tanjug kao izvor. U poslednjoj deceniji prošlog veka Tanjug je, pod pritiskom Miloševićevog režima, profesionalno posrnuo i izgubio svoj nekadašnji ugled i uticaj. Raspad Jugoslavije doveo je do rasparčavanja i Tanjuga. Tanjugovi novinari nekadašnjih republičkih redakcija bili su među osnivačima novinskih agencija novoformiranih država. HINA ( Hrvatska izveštajna novinska agencija ) STA ( Slovenačka tiskovna agencija ) MIA ( Makedonska informativna agencija ) FENA ( Federalna novinska agencija BiH ) BH pres ( muslimanska agencija Bosansko-hercegovačke federacije ) HABENA ( Hercegbosanska novinska agencija – hrvatska ) SRNA ( Srpska novinska agencija u Republici Srpskoj )

Organizacija rada u novinskoj agenciji ( po modelu koji se koristi u Tanjugu ) Generalni servis Unutrašnjopolitička redakcija Spoljnopolitička redakcija Emisija za inostranstvo Uz te tri, “noseće” redakcije, postoje i EKOS ( Redakcija ekonomskih informacija ), RIPS ( Redakcija informativnih publikacija i srevisa ), Fono servis ( tonski izveštaji dopisnika iz zemlje i sveta i drugi “zvulni” prilozi ), Foto Tanjug ( emituje fotografije fotoreportera Tanjuga i svetskih foto-agencija ), Radio Tanjug ( vesti, reklame, muzika ), Internet redakcija, Međunarodni pres centar Tanjuga ( MPC ) koji opslužuje strane

dopisnike i organizuje konferencije za štampu, Steno biro, Dokumentacija, BIT ( banka podataka Tanjuga ), tehničke i druge “prateće” službe. Unutrašnjopolitička redakcija UPR Organizovana po rubrikama: Politička, Privredna, Skupštinska, Kulturno-prosvetna, Socijalno-zdravstvena, Sportska i Beogradska rubrika. Spoljnopolitička redakcija SPR Dopisnici iz inostranstva i novinari koji obrađuju vesti stranih agencija iz mesta u kojima nema Tanjugovih dopisnika, kao i “regionalci” – iskusni novinari, specijalisti za pojedine regione u svetu. Tu je i “diplomatski urednik” koji prati rad Ministarstva inostranih poslova i spoljnopolitičke aktivnosti drugih državnih organa i funkcionera. U okviru SPR su i Specijalni servis dopisa iz sveta i servis KNU ( kultura, nauka, umetnost ), koji priprema vesti iz tih oblasti za Generalni servis. Emisija za inostranstvo Emisija za inostranstvo pored svog generalnog servisa, priprema i YU servis za listove i RTV stanice naših iseljenika i radnika u inostranstvu. EKOS radi “poslovni servis” za generalni servis, a kao posrednik prenosi ugledni Rojtersov ekonomski servis, koji je zbog iscrpnih izveštaja iz svih značajnih berzi u svetu i mnogih drugih poslovnih informacija, postao “obavezan” za svaku banku i ozbiljno preduzeće. RIPS priprema obilje servisa, publikacija i biltena, a najpoznatiji su “Izbor” ( koji je nasledio “Crveni bilten” iz komunističkog vremena ) i DTS ( Dnevni telegrafski servis ) koji je, zapravo, “mini generalni servis” domaćih i inostranih vesti i pregleda štampe. Nekada je RIPS bio namenjen političkom rukovodstvu zemlje, sa vestima koje su bile nedostupne javnosti. U okviru RIPS-a radi i “prislušna služba” koja “hvata”, snima i prevodi važnije emisije stranih radio stanica. Novinari Tanjuga imaju svoje “sektore”, ali, kada je potrebno, u posao uskaču svi, bez obzira na sektor. To je još jedna od specifičnosti agencijskog novinarstva. Literatura: Nebojša Jovanović i Dragovan Lazarević, Agencijsko novinarstvo, Fakultet političkih nauka, Čigoja štampa, Beograd, 2005. ( str. 23-35 ) AGENCIJSKO NOVINARSTVO – 11 ( jedanaesto predavanje )

Velike novinske agencije

Agencija Frans pres ( AFP ) Novinska agencija Frans pres ( Agence France Presse – AFP ) najstarija je na svetu. Osnivač – Šarl Luj Avas 1835. godine u Parizu AFP danas Svakodnevno emituje na hiljade informacija Korisnici: radio i TV stanice, listovi, firme, diplomatska predstavništva i pojedinci. Emituje vesti iz svog sedišta u Parizu Regionalni centri u Vašingtonu, Hongkongu, Nikoziji, Montevideu Istorijat razvoja AFP Avas je najpre osnovao agenciju za prevođenje tekstova iz strane štampe – 1832. Tri godine kasnije – 1835. nastaje Agencija Avas Agencija Avas 1879. godine postaje državno preduzeće Počeo sa izveštajima sa Londonske berze Pored vesti počeo da emituje i reklame Usluge ne naplaćuje u novcu već u novinama koje koriste njegove vesti uzima pravo na prodaju oglasnog prostora Pre otkrića telegrafa koristi: golubiju poštu, sisteme ogledala, poštanske diližanse, brodove... AFP, naslednik Avasa, nastaje 1944. godine u Alžiru pod pokroviteljstvom Francuske prelazne vlade. Dekretom od 30. septembra 1944. godine AFP dobija prelazni status javne korporacije. Od januara 1946. do septembra 1954. uspostavlja agencijsku mrežu širom sveta. Od 1. avgusta 1971. godine koristi satelite za prenos informacija Prvog januara 1981. pokrenuta AGORA, baza podataka AFP informacija

Oktobra 1984. pokrenut audio servis Januara 1985. pokrenut međunarodni foto servis Grafički servis pokrenut oktobra 1988. Ekonomski servis na engleskom jeziku AFX News pokrenut 1991. godine Polovinom novembra 1991. godine vlasništvo države pada ispod 50 odsto U aprilu 1995. uspostavlja AFP-Direkt koji omogućava da i pojedinac dobija servise AFP U februaru 2000. AFP je na Internetu, a ima i svoju interaktivnu televiziju Veliki uspesi AFP 4. marta 1953. prvi u svetu javio o Staljinovoj smrti Prvi javio 6. septembra 1972. godine da su ubijeni izraelski sportisti na Olimpijadi u Minhenu Literatura: Nebojša Jovanović i Dragovan Lazarević, Agencijsko novinarstvo, Fakultet političkih nauka, Čigoja štampa, Beograd, 2005 AGENCIJSKO NOVINARSTVO-12 ( dvanaesto predavanje )

Velike novinske agencije Rojters Agencija Rojters osnovana 1851. u Londonu. Osnivač: Pol Džulijus Rojter ( Paul Julius Reuter ).Rođen u Nemačkoj kao Jevrejin pod imenom Israel Beer Josaphat 1816. godine, a umro 1899. u Francuskoj kao hrišćanin – baron fon Rojter. Pokrstio se 1844. U početku Rojters prenosio samo berzanske vesti ( najpre golubijom poštom ), a potom vesti “opšteg tipa” o svim važnim zbivanjima u svetu. Prvi u Evropi javio 1865. o ubistvu američkog predsednika Abrahama Linkolna. Sa razvojem telegrafske veze Rojters proširio poslove po celom svetu. U drugoj polovini 20. veka uveo je kompjuterizovani Berzanski servis ( Stockmaster service ) i preobrazio svet biznisa. Početkom 2000. Rojters glavni deo posla zasnovao na Internet tehnologiji.

Rojters je danas najveća novinska i TV agencija na svetu. Ima više od 2.400 urednika, novinara, fotografa i TV snimatelja u 198 biroa u oko 150 zemalja. Svakodnevno emituje oko 30.000 naslova na 26 jezika. Ima više od 511.000 profesionalnih korisnika. Rojters poseduje informacije o 40.000 kompanija i finansijske podatke sa 244 berze i finansijskih tržišta. Finansijski podaci se ažuriraju 8.000 puta u sekundi. Rojters je najveći globalni provajder vesti, finansijskih informacija i tehnoloških rešenja namenjenih finansijskim institucijama, medijima i pojedincima. Njegova vodeća pozicija se zasniva na stalnim tehnološkim inovacijama i na reputaciji da je brz, tačan, nepristrasan i da ima integritet. Rojtersova nezavisnost Rojters je obezbedio nezavisnost kompanije od volje pojedinca ili grupe vlasnika akcija tako što je ustanovio dva mehanizma koja to mogu da spreče. 1. Ograničenje u posedovanju akcija – Rojtersov konstitucioni akt zabranjuje da jedan korisnik poseduje više od 15 odsto akcija kompanije. 2. »Kontrolni« paket akcija osnivača – Ako direktori Rojtersa procene da neki pojedinac u saradnji sa nekim udruženjem ima nameru da preuzme kontrolu nad Rojtersom, oni onda mogu da tog pojedinca i uduženje akcionara preglasaju zahvaljujući »kontrolnom« paketu akcija osnivača kompanije. Uređivačka politika Rojtersova nezavisna uređivačka politika se oslanja na mehanizme zaštite nezavisnosti od finansijske kontrole kompanije. Asošijeted pres ( Associated Press ) – AP Agencija AP je osnovana 1848. godine. Osnivači su šest američkih listova. AP-ova glava vesti ( lid ) AP svakodnevno snabdeva više od milijardu ljudi širom sveta vestima, fotosima, grafikonima, audio i video snimcima. Samo u SAD AP snabdeva 5.000 radio i TV stanica i 1700 listova. AP koristi još 8.500 listova, radio i TV pretplatnika u 121 zemlji širom sveta. AP emituje informacije na engleskom, nemačkom, holandskom, francuskom i španskom jeziku. Pretplatnici prevode vesti sa tih jezika na sve veće jezike sveta. AP ima 3.700 zaposlenih u 242 biroa u celom svetu. AP je dobio 47 Pulicerovih nagrada za novinarske tekstove i 28 Pulicerovih nagrada za fotografije, više od ma koje druge novinske organizacije. Informativna telegrafska agencija Rusije ( ITAR – TASS )

Novinska agencija ITAR-TASS spada među pet najvećih novinskih agencija. Nastala je januara 1992. godine, posle raspada SSSR. U drugom delu svog naziva zadržala je ime Telegrafske agencije Sovjetskog Saveza – TASS. Preteča TASS-a je Sankt-peterburška telegrafska agencija koja je osnovana 1904. ITAR-TASS ima 74 dopisnička punkta u Rusiji i 62 u 59 zemalja štirom sveta. Sarađuje i razmenjuje informacije sa svim većim novinskim agencijama. Kineska novinska agencija Sinhua ( Nova Kina ) Kineska novinska agencija Sinhua ( Nova Kina ) jedna je od pet najvećin novinskih agencija na svetu. Prethodnik joj je Crvena Kina, osnovana 1931. godine. Pod nazivom Sinhua deluje od 1937. godine. Sedište Sinhue je u Pekingu. Ima dopisništva u celoj Kini i u više od 100 zemalja. Ima korisnike u 130 zemalja. Ima više od 7.000 zaposlenih. Sinhua štampa oko 40 listova i magazina. Poseduje Institut za istraživačko novinarstvo i novinarsku školu. Literatura: Nebojša Jovanović i Dragovan Lazarević, Agencijsko novinarstvo, Fakultet političkih nauka, Čigoja štampa, Beograd, 2005

Agencijsko novinarstvo – 14 DOPISNIŠTVA Dopisnici su novinari koji stalno ili povremeno rade van sedišta redakcije i izveštavaju o zbivanjima u zemlji i inostranstvu. Od veličine novinske agencije zavisi da li će imati veliku ili malu dopisničku mrežu. Dopisnici mogu da budu stalni i specijalni Stalni dopisnici iz svog sedišta u zemlji ili inostranstvu stalno izveštavaju redakciju o zbivanjima iz svog područja.

Specijalni izveštači se povremeno i u ograničenom vremenskom periodu upućuju da izveštavaju o nekom vanrednom događaju ( ratu, prirodnoj katastrofi, velikoj nesreći ... ) u zemlji i svetu.

Organizacija dopisništva Šef dopisničke službe Mreža dopisnika Veća dopisništva imaju svog lokalnog šefa i novinare-saradnike

Tehnologija slanja vesti iz dopisništva Novinar javlja vest redakciji dopisništva Dopisništvo obrađuje vest i šalje je u sedište redakcije Redakcija obrađuje vest, priprema je za različite medije ( štampane ili elektronske: radio, televizija i internet ) i šalje ih svojim korisnicima.

Agencijsko novinarstvo – 15 PISANJE ZA RADIO I TELEVIZIJU Elektronski mediji neuporedivo brže izveštavaju od štampanih. Oni omogućavaju da se neki događaji čak i direktno prate ( na primer, sportski događaji, zasedanje skupštine, prenos sletanja čoveka na Mesec... ) i pružaju mogućnost autentičnog obaveštavanja zvukom i slikom. Korišćenje zvuka i slike nameću neke osobenosti elektronskim medijima. U radijskim vestima novinar pise za uho, a ne za oko. Stil pisanja za radio postao je konverzacioni. Pravilo glasi: piši kao da razgovaraš sa prijateljem. Obrazac pisanja za televiziju takođe je vremenom evoluirao. Iako je isto tako konverzacioni kao i za radio, prilagođen je potrebama televizijskog načina kazivanja. Na primer, pri pisanju za televiziju potrebne su pauze neophodne da bi se reči i snimci koordinirali. Pisanje se pri tom često vezuje za raspoložive slike.

Novinari elektronskih medija moraju više nego novinari štampanih medija da se trude da pišu jednostavno i jasno. Oni, po pravilu, manje koriste stilske figure nego njihove kolege u štampanim medijima. Lid prepun činjenica, sa odgovorima na pitanja ko, šta, zašto, gde, kada i kako, koji se često koristi u štampanim medijima, može da ostavi bez daha i najboljeg spikera. Takav lid ponekad sadrži isuviše informacija za korisnike elektronskih medija. Za razliku od štampanih medija, koji čitaocima omogućavaju da se ponovo vrate na nejasne delove, radio i televizija pružaju samo jednu priliku da se shvati poruka. Radijski i televizijski novinari to stalno moraju da imaju na umu. Novinske agencije su ustanovile pravila za radio-televizijski stil. Posebno je važno kako da se pripremi tekst, navedu brojevi, vremenske reference, kako da se citira i upotrebljavaju skraćenice i interpunkcija.

Brojevi 1. Kad god je moguće, pojednostavite kompleksne brojeve. Poslužite se rečima: Približno, više od, oko i skoro. Bolje je reći više od milion dinara, nego milion i 52 hiljade petsto pedeset i jedan dinar. 2. Varirajte izraze. Da biste izbegli ponavljanje i bolje objasnili trendove ili promene. Recite, na primer, nagli pad, oboren za 40 odsto, više nego udvostučen,prepolovljen...

3. Ispisujte slovima brojeve do 10. Ciframa označavajte brojeve od 10 pa nadalje. Kombinujte brojeve i reči da izrazite hiljade. Na primer: 35 hiljada dinara. Ili, 25 miliona dinara... 4. Kad god je moguće zaokružite brojeve, naročito velike. Na primer: 1.005.897 dinara – treba reći: nešto više od milion dinara. Kada je suma 1.499.782 dinara – treba reći: nešto manje od milion i po dinara ili oko milion i po dinara. 5. Razlomke ispisujte rečima. Na primer: dve trećine, tri četvrtine... 6. U novinama često piše: Saobraćajnu nesreću je izazvao Patar Petrović ( 50 ). Za radio i televiziju mora da se kaže: »Saobraćajnu nesreću je izazvao pedesetogodišnji Petar Petrović«. 7. Ako dajete numeričke informacije, kao što su brojevi telefona ili registarske tablice automobila, koristite se povlakom da biste niz izdelili na delove, onako kako biste ga izgovorili. Na primer: Registarske tablice NS 55 povlaka 732 (NS 55-732).

Vremenske reference

Za elektronske medije treba, kad god je to moguće, pisati u sadašnjem vremenu. 1. Izbegavajte isticanje elemenata prošlog vremena, naročito u uvodnoj rečenici.

2. Nemojte nepotrebno da upotrebljavate reč danas. U nekim slučajevima dan treba razlomiti na sastavne delove: jutros, popodne, večeras... 3. Budite oprezni kada povremeno upotrebljavate vremenske odrednice koje privlače pažnju. Na primer: u vreme popodnevnog emitovanja, tokom proteklih pola sata i tako dalje.

Citati Novinari u listovima često veoma mnogo citiraju. Radio-televizijski tekstovi sadrže manje navoda: nema vremena za dugačke citate. Često je bolje kada se kratko i jasno rezimiraju nečije reči, nego doslovno preneti sve što je rekao. Imena i titule Titule moraju da prethode imenu. Ako je titula toliko dugačka da bi spiker imao teškoće da je izgovori zajedno s imenom, upotrebite dve rečenice. Na primer: Tako kađe Petar Petrović. On je predsednik Komisije za informisanje Skupštine Srbije.

Skraćenice Izbegavajte skraćenice kad god možete.

Struktura rečenice u tekstu za radio i televiziju Izbegavajte duge razmake između subjekta i predikata Nemojte pisati: »Petar Petrović, koji je juče izabran za gradonačelnika Novog Sada s najvećim brojem glasova u istoriji grada, danas će se obratiti novinarima«. Umesto toga, napišite: »Novi gradonačelnik Novog Sada Petar Petrović danas će se obratiti novinarima. On je juče izabran na tu funkciju s najvećim brojem glasova u istoriji grada«.

Podelite duge nizove priloških ili pridevskih odrednica Nemojte pisati: »Petar Petrović je snažnim udarcem glavom, plasirajući loptu u mrežu, koju mu je majstorski nabacio Sima Simić sa udaljenosti od najmanje 20 metara, postigao treći gol na ovoj utakmici«. Napišite: »Petar Petrović je snažnim udarcem glavom postigao treći gol na ovoj utakmici. On je plasirao u mrežu loptu koju mu je majstorski nabacio Sima Simić sa udaljenosti od najamnje 20 metara«.

Izbegavajte da izvor imenuje posle citata Nemojte pisati: »Pobediću na izborima«, rekao je Petar Petrović. Ljudi tako ne govore. Napišite: Petar Petrović je rekao da će pobediti na izborima, ili Petar Petrović je samouvereno izjavio: »Pobediću na izborima«.

Pisanje za radio Stvaranje slika rečima

Pisanje za televiziju Usklađivanje reči i slika

Literatura - Brus D. Itjul i Daglas A. Anderson, »Pisanje vesti i izveštavanje za današnje medije«, Media centar, Beograd, 2001. ( str. 225. do str. 235. ) - Neda Todorović, »Novinarstvo«, FPN, Beograd, 2002. ( str. 66. do str. 67. ) - Dušan Slavković, »Biti novinar«, Naučna knjiga, Beograd, 1988. (str. 92.. do str. 137. )