Stereotipi

STEREOTIP I dr Dubravka Valić Nedeljković

Statistika o multietničnosti Podaci iz 2003. U više od 200 zemalja širom sveta nalazi se oko 5000 etničkih grupa. Dve trećine zemalja imaju više od jedne etničke ili religiozne grupe koja okuplja više od 10% stanovništva jedne zemlje. Na primer 44% stanovništva Toronta je rođeno van Kanade. 30 zemalja manje od 10% stanovništva su manjine; u 42 zemlje ih ima od 10 do 25%, au 110 zemalja više od 25% su manjine.‚ (Vreme, 733, 20.jan.2005. str 8)

Stereotipi Nekad stereotip je u stvari bio komad metalne ploče koji je služio kao mera da se i sledeći komadi metala mogu iseći prema datoj veličini.

Stereotipi Danas izraz stereotip ili stereotipiziranje znači neprekidno ponavljanje izvesnih predstava o određenim grupama ljudi u medijima.

Stereotipi

Stereotip podrazumeva uzimanje lako shvatljivog skupa karakteristika ili osobenosti za koje se SMATRA da pripadaju nekoj grupi iz čega se onda STVARA REPREZENTATIVNA ODLIKA CELE GRUPE.

Stereotipi

One dobijaju „zvaničan status“ nakon godina ponavljanja u medijima kao i u aluzijama, šalama, vicevima tokom svakodnevnog razgovora, ćaskanja, neformalne komunikacije (“Ciganska posla” – iz filma Skupljači perija).

Stereotipi Stereotip ilustruje ključne odnose moći i stavove (Reperi) prema kategorijama ljudi u nekom posebnom društvu u datom vremenu. Ove kategorije obuhvataju: Nacionalnost, Rasu, Pol, Klasu, Starosno doba, Zanimanje, Devijantne grupe (narkoman, alkoholičar...)

Stereotipi Stereotip je grupni koncept koji daje jednostavne strukture, često skrivajući ili ne uzimajući u obzir složenost, zasnovan na iracionalnom rasuđivanju.

Stereotipi Stereotipi nisu uvek lažni – pitanje je samo do koje mere mediji upravljaju ovim namernim pojednostavljivanjima i u kojoj meri ih preuveličavaju. Mogu biti barem delimično pozitivni, ali to su uglavnom dvosmisleno pozitivne karakteristike (Nemci uspešni ali i nemilosrdno efikasni) ili bajkovito-romantičarsko prikazivanje (Cigani lete u nebo).

Stereotipi Mogu se odnositi i na sopstvenu društvenu grupu. Stereotipi se ne vezuju samo za marginalne grupe, često su i oni koji poseduju moć u društvu stereotipizirani.

Stereotipi Stereotipi mogu istovremeno biti i prosti i složeni – „plavuš“ glupa ali i detinje naivna, ali sposobna za manipulaciju...

Stereotipi Stereotipi su promenjivi. U stereotipe ne moramo da verujemo ili ne verujemo oni „rade“ u nama pa makar se sa njima i ne slagali... (Romi su lopovi) Stereotipi predstavljaju oblik društvenog ugnjetavanja jer skrivaju prave uzroke društvene podele moći.

Mediji i drugost Socijalna distanca se ne smanjuje značajno ni u vreme nakon demokratskih promena između manjinskih (etničkih, verskih, rodnih, seksualnih, hendikepiranih) i većnske zajednice koje su obremenjene decenijskim zatvaranjima unutar svojih grupa.

Mediji i drugost Tome doprinosi sigurno i slabo međusobo informisanje

Mediji i drugost Povremeni medijski «izleti» u drugu sredinu/zajednicu/marginalnu grupu ne mogu se smatrati zadovoljavajućom informativnom praksom. Kada se ovaj korpus «drugog» i «drugačijeg» uključe fokusira na rodnost (Jagodina), osobe sa posebnim potrebama, ljude sa drugačijom seksualnom orijentacijom dobijamo jednu ozbiljnu rigidnu medijsku praksu u odnosu na navedene teme.

Mediji i drugost Uprkos dobrim zakonskim rešenjima i profesionalnim etičkim kodeksima novinari uglavnom nisu senzibilisani za praćenje i istraživanje tema iz oblasti «drugosti» čak ni za razumevanje potrebe za tim.

Mediji i drugost Primer dobre prakse 1 Ovako pojedina novinarska udruženja u drugim zemljama svoje članove obavezuju da se ponašaju prema "drugom" i "drugačijem"/"različitom". Model je lako primenljiv i na sve ostale "drugosti". NUN=Nacionalno Udruženje Novinara UK

Mediji i drugost IZJAVA O NEDISKRIMINATORNOM IZVEŠTAVANJU (STATEMENT ON RACE REPORTING) • NUN veruje da podstrekivanje rasističkih stavova i porast broja fašističkih partija predstavlja pretnju demokratiji, pravima sindikata, slobodnoj štampi i razvoju društvene harmonije i opšte dobrobiti.

Mediji i drugost 2) NUN veruje da njeni članovi ne mogu izbeći odgovornosti u borbi protiv zla rasizma izraženoj putem mas-medija.

Mediji i drugost 3) NUN ponovo istče da osuđuje cenzurisanje, ali podjednako potvrđuje uverenje da sloboda štampe mora biti uslovljena odgovornošću. Neophodno je da se ne dopusti zloupotreba slobode štampe, klevetanje dela zajednice ili propagiranje rasizma. 4) NUN veruje da bi metodi i laži rasista trebalo da budu javno izneseni i energično osuđeni. 5) NUN veruje da novine i magazini ne bi trebalo da objavljuju materijal koji ohrabruje diskriminaciju na osnovu rase i boje kao što je i izraženo u NUN-ovom Pravilniku i Kodeksu ponašanja.

Mediji i drugost 6)NUN priznaje prava članova da zadrže svoje zaposlene na osnovu prigovora savesti. 7) NUN veruje da bi urednici trebalo da obezbede da reportaže/članci o rasističkim temama budu stavljene u uravnotežen kontekst. 8) NUN će nastaviti da prati objavljivanje medijskih reportaža/članaka u ovoj oblasti i da daje podršku članovima tražeći da podstiču više ciljeve.

Mediji i drugost NEDISKRIMINATORNO IZVEŠTAVANJE U ODNOSU NA RASU (RACE REPORTING) Spomenite nečiju rasu samo ukoliko je to za tekst jako bitno. Upitajte se da li bi spomenuli rasu da je u pitanju belac/belkinja? Ne pišite senzacionalistički o odnosima među rasama; šteti njima, a moglo bi i vama.

Mediji i drugost Pažljivo razmislite o rečima koje koristite. Nekada reči koje su se upotrebljavale svakodnevno, danas se smatraju uvredljivim, npr. “melez” i “obojen”. Umesto njih koristite reči “pomešane rase” i “tamnoput”. “Tamnoputi” mogu podrazumevati ljude Arapskog, Azijskog, Kineskog i Afričkog porekla.

Mediji i drugost Pitajte osobe kako sami sebe definišu. “Emigrant” se često upotrebljava u negativnom smislu. Ne koristite tu reč osim ako osoba zaista nije emigrant. Većina tamnoputih u Britaniji je i rođena tu, a većina emigranata su belci.

Mediji i drugost Ne nagađajte o kulturnom poreklu osobe - bilo da je njeno/njegovo ime u pitanju ili je to neki religiozni detalj. Pitajte njih, a tamo gde to nije moguće proverite u lokalnoj administraciji ili organizaciji koja se time bavi. Ispitajte postupanje sa tamnoputima u obrazovanju, zdravstvu, zapošljavljanju i stambenim pitanjama. Ne zaboravite čergare i Rome. Pišite o njihovim životima i brigama. Potražite gledišta njihovih predstavnika.

Mediji i drugost Zapamtite da su društva tamnoputih kulturno raznolika. Pribavite potpune i ispravne informacije od njihovih udruženja i organizacija. Založite se za jednake mogućnosti zaposlenja za tamnoputo osoblje. Budite svesni dezinformacija. Samo zato što je izvor tradicionalan, ne znači da je i tačan.

Mediji i drugost Primer dobre prakse 2 naše medijsko zakonodavstvo Zakon o radiodifuziji Srbije Član 78 Nosioci javnog radiodifuznog servisa dužni su da: (...)proizvode i emituju program namenjen svim segmentima društva, bez diskriminacije, vodeći pri tome računa naročito o specifičnim društvenim grupama kao što su žene, deca i omladina, manjinske i etničke grupe, hendikepirani, socijalno i zdravstveno ugroženi...

Mediji i drugost Zakon o javnom informisanju Srbije Član 38 Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili ne pripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.

Mediji i drugost Primer dobre prakse 3 naša profesionalna etička parvila Novinarski kodeks NUNS Novinari ne smeju kreirati, koristiti, podsticati ili opravdavati stereotipe prilikom obrada tema koje se tiču bilo koje od društvenih grupa (nacija, manjina, grupa formiranih prema političkom, verskom, rasnom, intersnom, istorijskom, seksualnom, ili bilo kom drugom opredeljenju ili uverenju.

Mediji i drugost Novinarski kodeks NUNS Bilo koji oblik diskriminacije bilo koje društvene grupe smatra se teškim oblikom povrede ovog Kodeksa. Manipulacija pripadnošću određenoj društvenoj grupi smatra se teškim oblikom povrede ovog Kodeksa. Pripadnost određenoj društvenoj grupi važna je kao informacija samo ukoliko je motiv, pozadina ili konsekvenca određenog događaja (Zlostavljanje Roma).

Drugost Novinari podsećaju na ekvilibriste izveštavajući o kontroverznim i osetljivim temama, posebno o zajednicama drugačijih od proseka. Zadovoljiti istinu, aktere, auditorijum privoleti da razume šta je javni interes, zatim savladati preovladujuće stereotipe i predrasude, pa “čuvare kapija” i političke centre moći ravno je umeću hodanja po žici iznad

Šta se očekuje od medija ODGOVORNOST u • izboru pitanja kojima će se baviti, • načinu prezentacije, •pozicioniranju određenih sadržaja u okviru uređivačke medijske politike, •značaju koji će se, određenim mehanizmima, nekoj temi dati i na kraju •uticaju koji će sve to imati na odlučivanje građana o učinkovitosti delovanja subjekata javne sfere odnosno podsticati jednake mogućnosti svih u participaciji u javnoj sferi.

Šta se očekuje od medija Odgovornost za izbor je suština etički ustrojenog novinarstva koje podrazumeva ne samo prava, već i obaveze, dakle za pre svega odgovorno ponašanje novinara prema informaciji, odnosno podjednako i prema izvoru i prema recipijentu. U medijskom sektoru postoje različita pomagla koja bi trebalo da doprinesu realnijem odlučivanju. Jedan od njih je i M*A*S: sistemi medijske odgovornosti Claue-Jean Bertrand.

Šta se očekuje od medija ALI se istovremeno ne bavi na dovoljno ozbiljan i produbljen način pitanjima: • jezika mržnje, •diskriminacijom, •obaveznošću zaštite manjina odnosno manjinskih i •regionalnih jezika •Odnosno javnom upotrebom jezika manjina.

Šta se očekuje od medija Javna upotreba jezika podrazumeva: •Obrazovanje na svim nivoima •Medije na svim nivoima •Sudstvo •Zdravstvo •Natpisi na javnim mestima (imena naselja, ulica, javnih zgrada, geografskih naziva)

Šta se očekuje od medija Jezik mržnje se može smatrati i manipulisanim nesporazumom kao strategijom ovladavanja. Strategija jezika mržnje nije samo objavljeni sadržaj koji isijava diskriminacione poruke nabijene stereotipima i predrasudama prema drugom i drugačijem, već ima za cilj isključivanje manjina iz javnog života.

Šta se očekuje od medija Može se smtrati isto tako i da je ne objavljivanje ikakvih informacija u suštini strategija koja ima isti cilj kao govor mržnje, a to je isključivanje manjinskih zajednica odsustvom reprezentantnosti iz javnog diskursa. Ignorisanje postojanja manjina kao takvih i njihovih problema, nemogućnost participiranja u javnom i političkom životu, odnosno izostanak afirmisanja manjinskih kultura i javne upotrebe regionalnih i manjinskih jezika u medijima.