Vrste Carine I Njeni Efekti Seminarski

SADRŽAJ

1. Pojam I vrste carine……………………………………………………...2 2. Efekti carine……………………………………………………………...6 3. Zaključak…………………………………………………………………9 4. Literatura………………………………………………………………..11

1. POJAM I VRSTE CARINE

Carine su oblik javnih prihoda koji se ubire prilikom prelaza robe preko državne,odnosno carinske granice. Carine predstavljaju obavezu uvoznika – izvoznika da, u momentu kada roba prelazi nacionalnu granicu, plati propisanu sumu novca u korist države. Carine su vrsta posrednog poreza koji se naplaćuje kada roba prelazi carinsku liniju. Cilj carine nije da poveća državni prihod, već zaštita domaće proizvodnje, narocito one koja tek počinje da se razvija. Ciljevi uvodjena carina su različiti, ali su najvažniji sledeći: 1. Fiskalni – da se putem carina pokupe finansijska sredstva za potrebe

države. 2. Ekonomski – oni su najbrojniji. Pre svega, koriste se za zaštitu domace privrede ili odredjene privredne grane od spoljne konkurencije. 3. Socijalni – koriste se za zastitu životnog standarda odredjenih socijalnih grupa. Carine možemo podeliti I grupisati prema različitim kriterijumima: •

Prema pravcu kretanja robe carine se dele na: 1) Uvozne 2) Izvozne i 3) Tranzitne

Uvozne carine su one carine koje se naplaćuju pri uvozu robe i u najvećem broju zemalja danas one se jedino i primenjuju. Uvozne carine naplaćuju se na robu koja se definitivno uvozi u odredjeno carinsko područje.Opterećuju stranu robu čija se cena na domacem tržištu uvećava za iznos plaćene carine i tako služi izravnanju konkurencije domaće i strane robe. 2

Izvozne carine su one carine koje se naplaćuju pri izvozu robe iz maticne zemlje. One sprečavaju masovan izvoz domaćih roba na strana tržišta i uvode se iz fiskalnih ili socijalno-političkih razloga Tranzitne ili prevozne carine plaćaju se prilikom prevoza robe iz jedne u drugu zemlju a ne uoze se već ide preko neke treće zemlje, i one sigurno ne doprinose razvoju medjunarodne razmene. Njihovim uvodjenjem se ograničava medjunarodni promet. •

Prema cilju uvodjenja carine delimo na: 1) Fiskalne 2) Ekonomske ili zaštitne 3) Socijalne i 4) Antidampingške

Fiskalne carine su one koje se uvode radi prikupljanja sredstava potrebnih za pokriće državnih rashoda. Obično se uvode na onu robu koja se ne proizvodi u zemlji ili se ne proizvodi u dovoljnim kolicinama, a to su po pravilu sirovine koje uvoze industrijski razvijene zemlje za potrebe domaće industrije. U grupu fiskalnih carina spadaju i one koje se plaćaju na uvoz cigareta, žestokih alkoholnih pića, kafe, čaja, raznih zacina itd. Ekonomske carine su one koje se uvode radi zaštite domaće proizvodnje od inostrane konkurencije, pa se zato nazivaju i zaštitne. Ekonomski cilj ovih carina je da povećaju cenu uvoznih roba, a time se povećava ikonkurentna sposobnost domaćih proizvoda u odnosu na uveženu robu. Ove carine treba da otežaju ili čak da spreče uvoz jeftine robe stranih proizvodjača na domaće tržiste. Visine carine koja se plaća na uvezenu robu zavisi od razlike u ceni izmedju domaćih i stranih proizvoda iste vrste, ako su razlike veće i carine su veće. Zaštitni cilj carina je ostvaren ako se spreči uvoz strane robe. Medjutim, ukoliko se ove carine plaćaju i donesu državi neočekivano velike prihode, onda se ne ostvaruje svrha zbog koje su uvedene. Veliki broj zemalja kotistio je i danas koristi carine u zastitne svrhe, da bi omogućio razvoj domace mlade i neiskusne industrijske grane od inostrane konkurencije.

3

Socijalne carine su one carine koje se uvode na neke proizvode uz nižu carinsku stopu, majući u vidu postizanje nekog socijalnog calja kao što su lekovi, medicinska pomagala, prehrambeni proizvodi i sl. Antidampingške carine su one carine koje se uvode na jeftinu uvoznu robu da bi se zaštitili domaći proizvodjači od poplave i najezde strane robe koja se prodaje po izuzetno niskim cenama. One imaju za cilj da izjednače cenu inostrane robe koja se uvozi na odredjeno tržište a koja je niža od normalne cene, pod uslovom da može da nanese štetu privredi konkretne zemlje. •

Prema načinu odmerivanja carinske obaveze carine se dele na: 1) Vrednosne ili ad valorem i 2) Specifične ili kvantitativne

Vrednosne ili ad valorem carine su one kod kojih je za utvrdjivanje visine carinske obaveze reletiva vrednost robe koja podleže carinjenju. Osnovica za naplatu carine je fakturisana vrednost robe. One imaju u prednosti da se automatski povecavaju sa inflacijom kao I da se vrsi carinjenje proizvoda razlicitog kvaliteta istom carinskom stopom. Nedostatak ad valorem carine je što se pruža mogućnost prevare putem falsifikovanja fakture, ukoiko se prikaže netačna niska cena izbegava se plaćanje dela carine. Fakturisana cena tj. vrednost uvoznog proizvoda se prihvata kao osnova za carinjenje osim ukoliko vlada ima razlog da veruje da navedene cene nisu realne. Specifične ili kvantitativne carine su one kod kojih je pri utvrdjivanju visine carinske obaveze reletivna neka jedinica mere. Ona se u periodima inflacije realno opadati a znacajno ce ograniciti uvoz proiz sa nizim cenama dok ce istovremeno imati mali efekat na uvoz skupih proiz iz iste grupe. •

Prema visini carinskog opterećenja carine se dele na: 1) Diferencijalne i 2) Preferencijalne

Diferencijalne carine su one kod kojih se prilikom carinjenja primenjuje najviša carinska stopa, a razlog njene primene je najčešće ekonomsko političke prirode.

4

Preferencijalne carine su one kod kojih se prilikom carinjenja primenjuje niža carinska stopa od uobičajene, pa se na taj način uvoz preferira, stavlja u povlašćen položaj za one zemlje prema kojima je takva ekonomska ploitika usmerena. One se ne primanjuju u zavisnosti od vrste i porekla proizvoda, jer je povlašćeni položaj prilikom carinjenja uslovljen ekonomskim, ali više politickim razlozima.1 •

Prema ekonomsko politickom dejstvu dele se na: 1) Prohibitivne 2) Retorzivne 3) Preferencijalne 4) Diferencijalne 5) Kompenzatorne

Prohibitivne carine su izuzetno visoke tako da onemogućavaju uvoz odredjenih roba na odredjeno tržište. Retorzivne carine primenjuju se kao protivmera jedne države na uvodjenje prohibitivne carine druge države. Preferencijalne carine su one carine kojima se vrši sniženje postojeće carinske stope za odgovarajući procenat i tako poboljšava robna razmena. Diferencijalne carine su one carine kojima se roba poreklom iz jedne zemlje dovodi u nepovoljniji položaj u odnosu na robu izdrugih zemalja uvećanjem iznosa carine za tu robu. Kompenzatorne carine primenjuju se kada subvencija koja se daje u zamlji porekla proizvoda izaziva ili preti da izazove ozbiljnu štetu domaćoj proizvodnji ili da znatno uspori osnivanje i razvoj nove domaće proizvodnje.2

5

1 2

Jadranka Djurović – Todorović, Miodrag Jovanović, Borko Krstić – Monetarni I fiskalni menadment www.ius.bg.ac.yu/prof/Materijali/petnat/CARINE.ppt

2. EFEKTI CARINE

Efekti koje proizvode carine mogu biti: •

Alokativni efekat - Dolazi do relokacije proizvodnih resursa. Zbog porasta cene dobra X u zemlji dolazi do gubitka blagostanja na strani proizvođača i potrošača.

•

Redistributivni efekat - Utiče na redistribuciju dohotka u zemlji (od potrošača ka proizvođačima), zbog porasta cena uzrokovanog uvođenjem carine.

•

Efekat stvaranja i skretanja trgovine - efekat stvaranja trgovine nastaje kao rezultat preferencijalnih carinskih stopa utvrdjen u okviru regionalnog trgovinskog sporazuma, efekat skretanja trgovine pokazuje obima trgovine koji se umesto sa eksternima sa nižim troskovima sada ostvaruje sa partnerima koji su članovi integracije, a proizvode po viim troskovima.

•

Efekt liberalizacije i distorzije – efekat liberalizacije nastaje jer neki tokovi nailaze na manja ograničenja nego pre, efekat distorzije nastaje kada je roba opterećena raznim carinskim tarifama pa dolazi do diskriminacije cena.

Efekti uvodjenja carina – slucaj male zemlje Kada se govori o maloj zemlji, misli se na njenu geografsku i na ekonomsku veličinu na svetskom tržištu. Pretpostavlja se da mere koje mala zemlja preduzima radi regulisanja svoje spoljnotrgovinske razmene neće imati uticaj na svetsko tržište.

6

Komentar: Pošto se radi o maloj zemlji čije mere ne uticu na kretanja na svetskom tržištu nakon uvodjenja carina u visini t, cena proizvoda u posmatranoj zemlji će se povećati sa Pw na Pt ali će nivo svetske cene Pw ostati isti. Carine će imati efekat I na smanjenje potrošnje sa Q4 na Q3, povećanje proizvoda sa Q1 na Q2 kao i smanjenje uvoza sa Q1Q4 na Q2Q3. Prikazane su kriva ponude S i tražnje D za proizvod X. U uslovima slobodne trgovine proizvid bi u zemlji A uvozio po svetskoj ceni Pw. pri ovom nivou cene ukupna proizvodnja bi bila 0Q1 a ukupna potrosnja 0Q2 tako da bi se uvozom Q1Q4 pokrila razlika izmedju veće potrožnje i manje proizvodnje na domacem tržištu. Ova zemlja uvozi specifičnu carinu t po jedinici proizvoda X. prvi efekat je povecanje cene proizvoda X za visinu carine t tj sa Pw će porasti na Pt. Nivo svetske cene će ostati isti. Ovo ima višestruke efekte: 1. Smanjenje potrosnje sa 0Q4 na 0Q3, uvodjenjem carina dolazi do

povećanja cene X sa Pw na Pt sto ima za posledicu manju potrošnju, 2. Povećanje domaće proizvodnje sa 0Q1 na 0Q2 do čega će doci zbog

viših cena na domaćem tržičtu usled uvodjenja carina, 3. Smanjenje uvoza sa Q1Q4 na Q2Q3, utiču smanjenje potrošnje i

povećanje proizvodnje. Ako bi se na uvoz X uvela carina koja bi povećala cenu X na domaćem tržištu do nivoa Pa uvoz bi se smanjio na 0 posto bi pri tom nivou cena domaća proizvodnja zadovoljavala

7

domaću potrošnju radilo bi se o prohibitivnoj carini koja eleminise uvoz. Efekti uvodjenja carina – slucaj velike zemlje Velika zemlja znači da je značajan uvoznik proizvoda koji posmatramo. Uvodjenje carine na uvoz može da ima za posledicu pobojlsanje blagostanja za tu zemlju u odnosu na situaciju kada je medjnarodna razmena slobodna.

Komentar: pri svetskoj ceni Pw količina izvoza iz zemlje B je jednaka količini uvoza u zemlji A. Pretpostavimo da je A velika zemlja koja je značajan uvoznik posmatranog porizvoda iz zemlje B. Ukoliko A uvede carine na uvoz to će dovesti do smanjenja tražnje sa Q1Q4 na Q2Q3 I uticaće na pad cene tog porizvoda u B sve dok se njegova medjunarodna razmena ponovo ne uravnoteži, tj dok uvoz u A ne bude jednak izvozu iz B. To će se desiti kada cena u B padne na nivo P'. Na levoj strani je prikazana ponuda i tražnja proizvoda X u zemlji A a sa desne u zemlji B. B ima komparativne prednosti u proizvodu X. Pw je cena pri kojoj je zemlja A želi da uveze kolicinu proizvoda X koju zemlja B želi da izveze. Na tom nivou A želi da uveze Q1Q4 jedinica X što je jednako kolicini Q1'Q4' koju je B spremna da izveze. Pw je jedini nivo ravnotežne cene u uslovima slobne trgovine pri kome je izvoz iz B jednak uvozu u A. U slučaju kada bi cena X bila iznad ravnotežne, tražnja za uvozom bi opala u A dok bi došlo do

8

povećanja ponude izvoza u zemlji B što bi imalo za posledicu pad cene proiz X na svetskom tržištu. Ako bi cena bila ispod ravnotežne situacija bi bila obrnuta i usledio bi rast cene X.3 3

www.draftpages.googlepages.com/meo1.pdf

3. ZAKLJUČAK

Osnovu carinskog sistema Srbije cine Zakon o carinskoj tarifi i Carinski Zakon4. Carinska tarifa predstavlja sistematizovani spisak roba grupisanih u pogledu plaćanja stopa carina. Niže carine se koriste za robu koja potiče iz zemalja sa kojima je Srbija zakljucila ugovor sa klauzulom najvećeg povlašćenja. Na robu iz ostalih zemalja koriste se stope uvećane za 70 %. Naš carinski zakon je dominantno harmonizovan sa rešenjima iz zemalja EU5. S obzirom na osnovno opredelenje Države Srbije da postane punopravan član EU, ona se našla pred obimnim zadatkom usaglašavanja svog zakonodavstva sa zakonodavnom regulativom Evropske zajednice. Jedna od oblasti koja iziskuje potpuno usklađivanje propisa je i carinski sistem. Prihodi od carina pripadaju isključivo budžetu Republike. Predlog carinskog zakona, po svojoj strukturi ima dva dela. U prvom delu se uređuju pitanja koja su vezana za prava i obaveze učesnika u carinskom postupku, a u drugom delu nadležnosti i organizacija Uprave carina. Polazeći od navedenog, a koristeći evropske standarde (EU Blueprints) i najbolju praksu carinskih zakonodavstava zemalja članica Evropske unije, izrađen je Predlog Carinskog zakona koji sadrži osnovne institute i principe na kojima se zasniva Carinski zakon Evropske Unije, a što je u skladu i sa stavovima Svetske trgovinske organizacije i Svetske carinske organizacije, kao i osnovnim opredelenjima iz Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT), naročito kada su u pitanju carinska vrednost, poreklo robe, carinska procedura, zaštita prava intelektualne svojine i dr. Ovaj Zakon sadrži institute, ovlašćenja i odgovornosti carinske službe koji do sada nisu korišćeni u sprovođenju carinskog postupka i organizacije carinske službe, a koji su preduslov za sprovođenje osnovnih ciljeva službe i to: • brz i jednostavan prelazak putnika, robe i prevoznih sredstava preko graničnih prelaza; 9

dosledna i striktna primena propisa za čija sprovođenja je odgovorna carinska služba; • efikasna naplata budžetskih prihoda; i • suzbijanje krijumčarenja i povreda propisa. •

Ovaj zakon je u funkciji praćenja savremenih tokova robe i kapitala, otvorene tržišne ekonomije i sve veće liberalizacije prometa robe i usluga sa jedne strane, a sa druge strane obezbeđuje zaštitu domaće proizvodnje njen tehničko-tehnološki razvoj i napredak kao i ravnopravnost svih učesnika u robnom prometu. Savremenost ovog zakona se ogleda i u činjenici pojednostavljenja carinske procedure, njenog bržeg i efikasnijeg obavljanja, (mogućnost podnošenja carinskih isprava elektronskim putem), što sve zajedno treba da doprinese ubrzanju carinskog postupka i smanjenju troškova u spoljno-trgovinskom prometu. Ovim zakonom se takođe daju i velika ovlašćenja organima carinske službe u sprovođenju carinskih propisa kao i pravo na adekvatnu zaštitu ostalim učesnicima u carinskom postupku. Naročito su velika ovlašćenja carinskih radnika u postupku kontrole robe za vreme i nakon njenog prelaska preko carinske linije, što je propraćeno i propisivanjem krivičnog dela krijumčarenja kao i odgovarajućih carinskih prekršaja i visokih novčanih kazni za prekršioca u zavisnosti od visine uskraćenih dažbina ili vrednosti robe kao predmeta prekršaja, a sve u cilju sprečavanja nelegalne trgovine i sive ekonomije na domaćem tržištu. Bilansni značaj carina za našu zemlju je značajan i poslednjih nekoliko godina kreće se oko 10%. Ovako visoko učešće carina u ukupnim prihodima karakterističan je za zemlje u razvoju, dok je ovo učešće u razvijenim zemljama znatno manje6.

10

4

Službeni glasnik RS br. 73/2003 Jadranka Djurović – Todorović, Miodrag Jovanović, Borko Krstić – Monetarni I fiskalni menadment 6 Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 90. tačka 4. Ustava Republike Srbije 5

LITERATURA •

www.draftpages.googlepages.com/meo1.pdf

• Jadranka Djurović – Todorović, Miodrag Jovanović, Borko Krstić – Monetarni I fiskalni menadment •

www.ius.bg.ac.yu/prof/Materijali/petnat/CARINE.ppt

• Službeni glasnik RS br. 73/2003 • Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 90. tačka 4. Ustava Republike Srbije

11