Vodic Za Unapredjenje Ucenicke Participacije

Reformski obrazovni krugovi ACCD, UNSS

VODIČ za unapređenje učenićke participacije

Beograd, mart 2006.

Vodič za unapređenje učenićke participacije koji je pred vama nudi osnovne smernice i praktične ideje i postupke koji čitaocima i čitateljkama mogu pomoći da se lakše snađu u lavirintu svakodnevne obrazovne prakse i unaprede učenićku participaciju u svojim školama. Ovaj Vodič je drugi u seriji Vodiča koji su zamišljeni kao jedne od brojnih stanica na putu ka „Kvalitetnom obrazovanju za sve“- stanice u koje bilo koji „putnik“ tj. zainteresovani akter obrazovanja može da uđe, predahne i kritički se osvrne na celokupno obrazovanje pre nego što odluči kuda i kako da krene dalje.

Vodič za unapređenje učenićke participacije je namenjen prvenstveno učenicima i nastavnicima, ali i svim drugim direktnim i indirektnim akterima obrazovanja, koji iz svojih različitih uloga i uglova gledanja na obrazovanje, mogu da prepoznaju dobru praksu učenićke participacije i žele da daju svoj doprinos unapređenju škola i demokratizaciji obrazovanja u Srbiji.

Vodič je u najvećoj meri baziran na iskustvima naših škola tj. izveden je iz naše neposredne obrazovne prakse, a jednim malim delom se oslanja na inovativnu praksu stranih i domaćih stručnjaka. U njegovoj pripremi je, ravnopravno sa stručnjacima, aktivno učestvovalo preko 100 učenika, nastavnika, stručnih saradnika i direktora osnovnih i srednjih škola iz deset gradova širom Srbije.

2

Sadržaj

Uvodno poglavlje

4

O vodiču O učenićkoj participaciji u životu i radu škole

I deo: Đački parlament

12

Uvod / O đačkim parlamentima Kriterijumi i indikatori dobre prakse Mini zbirka primera dobre prakse

II deo: Drugi oblici učenićke participacije

32

Uvod Kriterijumi i indikatori dobre prakse Mini zbirka primera dobre prakse

Preporučena literatura

50

3

Uvodno poglavlje Autorke Radmila Gošović Snježana Mrše

Posebni doprinosi

O vodiču Kako i zašto je nastao vodič

Ovaj vodič je nastao u okviru projekta Unapređenje građanskog vaspitanja i đačkih parlamenata kojim smo želeli da okupimo deo najodvažnijih inovativnih učenika, nastavnika, škola i udruženja, a potom da zajedno sa njima pokušamo da definišemo kriterijume i pokazatelje dobre prakse učenićke participacije u našim školama i ponudimo ih kao neku vrstu vodića ili putokaza za uključivanje u jedan stalan proces demokratizacije škola i obrazovanja u Srbiji. Ovaj vodič je ujedno i poziv učenicima, nastavnicima i školama, ali i svim drugim direktnim i indirektnim akterima obrazovanja, da u svojoj sredini isprobaju ili iniciraju inovacije na koje ih potakne čitanje Vodiča, ali i da sa nama razmene svoje ideje i iskustva te tako omoguće nastajanje jedne bogate zbirke raznovrsnih ideja i primera dobre prakse učenićke participacije koja bi, baš kao i ovaj Vodič, bila dostupna svima. Konačno, ovim projektom želimo da privućemo i okupimo što veći broj inovativnih nastavnika, učenika, stručnih saradnika, škola i udruženja u jedan postojan „prostor“ (horizontalna mreža saradnje), u kome bi sva najbolja pojedinačna iskustava - prikupljene elemente dobre obrazovne prakse - zajednički sklapali u celovite mozaike, isprobavali ih i potom nudili svima na stalno preispitivanje i unapređivanje. Kome je sve namenjen ...

Vodič je namenjen prvenstveno učenicima i nastavnicima, ali i svim drugim direktnim i indirektnim akterima obrazovanja, koji iz svojih različitih uloga i uglova gledanja na obrazovanje, mogu da prepoznaju dobru praksu učenićke participacije i žele da daju svoj doprinos demokratizaciji škola i razvoju obrazovanja u Srbiji. ... čemu služi ...

4

Vodič je zamišljen kao jedna od brojnih stanica na putu razvoja obrazovanja u koju bi bilo koji „putnik“ tj. zainteresovani akter obrazovanja mogao kad god to poželi da uđe i predahne, kritički se osvrne na celokupno putovanje i preispita obrazovnu praksu, upozna se sa raznovrsnim idejama i primerima dobre prakse učenićkeparticipacije i koristeći sva ta saznanja osmisli nastavak sopstvenog puta i konkretnu ideju ili intervenciju za unapređivanje obrazovanja u nekoj školi ili drugom relevantnom radnom okruženju. Vodič može da posluži učenicima, nastavnicima i drugim školskim akterima kao sredstvo tj. konkretna alatka za kvalitetnu analizu, planiranje i/ili donošenje odluka u vezi sa unapređenjem učenićke participacije u školi. Vodič može da posluži kao instrument procene i samo-procene na osnovu koga će se utvrdti kvalitet pojedinih aspekta učenićke participacije, kao i kvalitet rada nekog pojedinca, aktiva, službe i škole u celini. Vodič može da posluži i kao izvor i inspirator ideja za poboljšanje prakse učenićke participacije, tako što će omogućiti jasnije sagledavanje nekog problema i podstaći na kreativnost u traženju rešenja. Vodič može da posluži i kao model razmene ideja i iskustava kako između samih učenika i nastavnika, tako i između školskih i drugih aktera zainteresovanih za rešenje nekog zajedničkog problema u obrazovanju na školskom, lokalnom ili reigonalnom nivou. Vodič može da olakša različitim akterima preuzimanje svog dela odgovornosti za demokratski život i razvoj neke škole, tako što će im biti putokaz za aktivno uključivanje u kreiranje i realizaciju pojedinih procesa učenićke participacije i ukazati na neophodnost međusobne podrške i saradnje za ostvarenje zajedničkih obrazovnih ciljeva. ... i šta vodič sadrži

Vodič sadrži 63 stranice teksta i ćine ga dve sveske: • Prva sveska nudi kriterijume i indikatore dobre prakse učeničke participacije u školama i mini zbirku primera dobre prakse. • Druga sveska nudi predlog programa obuka za unapređivanje učeničke participacije u školama. U prvoj svesci Vodiča predstavljeno je i opisano 7 tema ili pod-oblasti učenićke participacije: učenički parlamenti, informisanje, izražavanje mišljenja, učeće u nastavim aktivnostima, realizacija akcija, donošenje odluka i rešavanje individualnih žalbi učenika. Prva sveska sadrži 3 poglavlja: • U uvodnom poglavlju definisano je šta data oblast obuhvata, koje su ključne savremene tendencije u njoj i kojim pod-oblastima ili temama se bavi vodič. • U drugom poglavlju ponuđeni su kriterijumi i indikatori dobre prakse učeničkih parlamenata sa kratkim ilustracijama iz naših škola, a na kraju je ponuđena je poćetna mala zbirka ideja za unapređenje rada učenićkih parlamenata, u kojoj se mogu naći opisi nekoliko celovitih primera dobre prakse iz naših škola ili predlozi postupaka koji mogu biti isprobani u praksi. • U trećem poglavlju ponuđeni su kriterijumi i indikatori dobre prakse drugih vidova učeniče participacije i ponuđena je mala zbirka primera takve dobre prakse u našim školama i predlozi postupaka koji mogu biti isprobani u praksi. 5

U drugoj svesci Vodiča predstavljen je program obuka za učenike i nastavnike srednjih škola koji žele da učestvuju u osnivanju i radu Đačkog parmalenta u njihovoj školi. Program obuke sadrži tabele za učenike i profesore u kojima su navedene teme koje će se obrađivati na seminarima u različitim fazama rada đačkog parlamenta, detaljan opis tabela i tema i detaljno uputstvo kako ih koristiti pri dizajniranju sopstvene obuke. Na kraju druge sveske ponuđen je spisak nekih organizacija koje mogu pomoći u toku procesa edukacije. Kako koristiti vodič ...

Već prvim isčitavanjem vodiča svaki učesnik u obrazovanju moći će za sebe da proceni kvalitet učenićke participacije u svojoj školi i sagleda u kojoj meri ona ispunjava a u kojoj ne predložene kriterijume i indikatore. Istovremeno radoznali čitalac će se spontano pitati šta sve može preduzeti da bi podigao kvalitet učenićke participacije ili podstaknuo druge da ga poboljšaju. Za očekivati je da na kraju čitalac bude suočen sa pregrštom smernica i ideja za delovanje. Naša preporuka zainteresovanom čitaocu ili čitateljki je ► da prvo izabere jedan od mogućih pravaca promene, ► definiše ishod koji bi u tom okviru želeo da postigne, ► razmotri resurse koji su za to potrebni i uporedi sa onima koje ima, ► identifikuje grupe koje imaju sličan interes i na čiju podršku bi se moglo računati ► pronađe saradnike sa kojima bi mogao razmenjivati ideje, udružiti raspoloživa sredstva, veštine i iskustva ► i konačno, sa saradnicima odabere načine zajedničogi rada na sistematskom ostvarenju željenog ishoda.

Istina je da ne postoji jedan i najbolji put do promene. No, poučeni našim dosadašnjim iskustvom, uvereni smo da je na taj daleki put vredno krenuti što pre. Zato vas pozivamo da pažljivo odaberete način koji vama najviše odgovara i pridružite nam se. Putovanje ka demokratskoj školi i Kvalitetnom obrazovanju za sve možete otpočeti: •

sami – na primer tako što ćete isprobati jednu ideju do koje ste došli čitanjem ovog vodiča, ili što čete sistematski preispitati vašu obrazovnu praksu i predložiti načine za njeno poboljšanje i sl.

•

zajedno sa vašim kolegama i istomišljenicima – na primer tako što ćete ih zainteresovati da pročitaju ovaj vodič, razmeniti sa njima utiske i mišljenje, ili tako što ćete definisati vaše ključne kriterijume i indikatore dobre prakse i razmeniti iskustva i mogućnosti za njihovo ostvarenje i sl.

•

zajedno sa nama – na primer tako što ćete za poćetak opisati i poslati nam vaš primer dobre prakse koji zadovoljava neke od predloženih kriterijuma i time postati aktivni član mreže inovativnih nastavnika, škola i udruženja Srbije

•

ili... (razmislite, odlučite i ne oklevajte).

6

O učenićkoj participaciji u životu i radu škole Demokratija se ne može svesti samo na društvene i političke strukture kao što su slobodni i pravedni izbori i višepartijski sistem. Ona zavisi i od vrednosti, uverenja i očekivanja koja se kroz te strukture realizuju i kompetentnog, odgovornog, aktivnog učešća svih građana. Demokratija podrazumeva izgrađivanje i uvažavanje demokratskih principa i procedura odlučivanja, kao i prihvatanje i poštovanje demokratskih vrednosti kao što su sloboda, odgovornost, jednakost, različitost. Obrazovati decu, mlade kao odgovorne ličnosti koje će u budućnosti biti nosioci razvoja u demokratskom drustvu moguće je u obrazovnom sistemu koji i sam uvažava bitna obeležja demokratije. Ovakav sistem nije važan samo za decu i mlade već i za sve njegove aktere koji su istovremeno i korisnici i učesnici/kreatori njegove demokratizacije. Demokratizacija obrazovanja 1 ima ključnu ulogu u sklopu ukupne socijalno-političke transformacije našeg društva u pravcu parlamentarne demokratije i podrazumeva promene na nivou sistema, programa i institucije/škole u skladu sa osnovnim principima: • •

princip jednakosti (pravednost, dostupnost i uvažavanje prava za sve..) princip participacije (sloboda izražavanja mišljenja, izbora i aktivnog učešća u odlučivanju o i u praksi vaspitanja i obrazovanja, uz prihvatanje odgovornosti)

Demokratizacija obrazovanja se ne dešava sama od sebe niti je jednom zauvek data. Čak i značajni rezultati postignuti na ovom polju mogu da se »uruše« ako prestanemo da radimo na očuvanju i unapređivanju već dostignutih standarda. Ako je naš cilj da pripremimo mlade za život u demokratskom društvu, a ne samo da steknu potrebna znanja iz raznih oblasti, onda bi trebalo da obratimo pažnju na okruženje u kojem oni odrastaju. Ne možemo od njih očekivati da uče o demokratiji u autokratskom okruženju. U takvom okruženju oni mogu da nauče „lekcije“ o demokratiji i da se upoznaju sa strukturama političkog sistema ali je pitanje koji će model tada usvojiti: demokratski ili autokratski Škola kao «sredina u kojoj se uči i živi demokratija»

Kada govorimo o demokratskoj školi imamo pre svega u vidu ostvarivanje demokratskih principa i vrednosti kroz proces upravljanja, nastavni proces, školski etos i uopšte kroz celopkupan život i rad škole. Ostvarivanjem demokratskih principa i vrednosti u školi učenici stiču znanja o demokratiji i pripremaju za život u demokratskom društvu, na najbolji mogući način. Za ovakav koncept škole presudno je uključivanje (participacija, učešće) na različite načine svih aktera. Nastavnici, učenici, roditelji i lokalna zajednica se ovde nalaze na istom važnom zadatku.

1

Kvalitetno obrazovanje za sve - put ka razvijenom društvu, Beograd 2002

7

O demokratskoj školi 2 Jedan od zaključaka istraživanja All European Study (Toni Perder, Savet Evrope) glasi da što je škola više demokratska učenici lakše usvajaju činjeničko znanje o društvu, političkom sistemu, pravnom sistemu, istoriji. Ko su učesnici u demokratizaciji škole, akteri, interesne grupe Svi - učenici, nastavnici, roditelji, a potom direktori, školska uprava, pomoćno osoblje, lokalna zajednica, školski odbor i sl. Šta je različito u učešću interesnih grupa: o u kojim područjima rada škole učestvuju različite interesne grupe (nastava, akteri, briga o učenicima, upravljanje školom...) učešće je različito za različita područja rada o kako, na koji način ove interesne grupe učestvuju u demokratizaciji (misli se na kompetencije i poslove koje obavljaju u unutar škole) o u kojoj meri svaka od ovih interesnih grupa učestvuje u demokratizaciji Zašto je važno demokratizovati školu -

-

ako želimo demokratizaciju društva onda smatramo da je škola najpogodnija institucija za demokratizaciju društva, dugoročno gledano, upravo zbog svoje misije: u školi je moguće sistematski i organizovano vaspitavati i obrazovati mlade ljude uz uvažavanje demokratskih principa (sticanje znanja, veština, stavova i vrednosti uz praktikovanje svih tih principa) i škola može da pruži ona znanja koja kasnije imaju transfernu vrednost. kvalitet obrazovnih postignuća – i to je pitanje politike demokratizacije. Kroz učešće različitih interesnih grupa, timski rad, preuzimanje odgovornosti za donešene odluke, veće zadovoljstvo u radu (kvalitet – ne samo u smislu znanja koje lako može postati neupotrebljivo) razvoj ličnosti. sa dva aspekta: o preko škole društvo vaspitava pojedinca koji će podržavati samo društvo – formiraćemo socijalni karakter, tip ljudi koji će moći da razvija društvo o učešćem učenika razvija se odgovornost, poštovanje, saradnja, uvažavanje različitosti, tolerancija - sve ono što su karakteristike demokratske ličnosti

Šta znači demokratija u kontekstu škole to je mogućnost učešća svih interesnih grupa u životu i radu škole u skladu sa njihovim potrebama, interesima i kompetencijama - u školi postoje dogovorene procedure, mehanizmi i pravila po kojima se donose odluke i po kojima se odvija život i rad u školi - sve što se dešava u životu škole je podložno preispitivanju i menjanju tako da se škola razvija u skladu sa potrebama ljudi koji žive i rade u njoj ( život u instituciji je moguć samo onda kada je ž i v o t iznad institucije) -

Izvor: seminar POLITIKA OBRAZOVANJA ZA DEMOKRATIJU I GRAĐANSKO DRUŠTVO, MPS, Savet Evrope i EC, Beograd 11-13.10.2004.

2

8

Okvir za demokratizaciju: forme demokratizacije Nivo

Primer

1

pravo na informaciju sloboda pristupu informacijama

2

pravo da izrazite svoje mišljenje – sloboda izraza

konsultacije upitnikom - Pomeramo vreme ručka i konsultujemo roditelje, učenike, nenastavno osoblje...

3

učestvovanje u donošenju odluka

korak dalje od prethodnog primera – može da se formira mala grupa koja će da razmatra argumente za i protiv i da podele donošenje odluke

4

donošenje odluka

5

mogućnost da doprinesete školskim aktivnostima

vršnjačko obrazovanje

6

rukovođenje školskim aktivnostima (vi ste zaduženi)

učenici organizuju školski događaj – Dan ljudskih prava. Učenici su radili na časovima GVa o ljudskim pravima i možda su diskutovali šta bi mogli da rade za taj Dan i škola kaže: ok, vi organizujte taj Dan.

bilten vesti za roditelje

učenici imaju zajedničku sobu u koju idu tokom slobodnog vremena, igraju stoni tenis... Potrebno je renovirati celu sobu. Škola može da kaže učenicima: to je vaša odluka kako da je renovirate. U tom slučaju učenici bi sami donosili odluke, ne samo da učestvuju u procesu donošenja već bi sami donosili odluku.

Nivoi uključenosti učenika u demokratskoj školi:

1. pojedinačna pitanja / problemi (mogućnost da se istakne individua i njena uključenost, da se pruži mogućnost da se srede individualni konflikti, neslaganja. Kada na primer učenik ima nezadovoljavajuće postignuće on može da se obrati nastavniku. Takođe, postoji INDIVIDUALNA OBAVEZA DA SE SARAĐUJE SA ŠKOLOM, a u nekim zemljama ide i dotle da imate osobu zaduženu da se bavi odbranom prava) 2. vršnjačka pitanja, pitanja među samim učenicima (sve ono što je između 2 učenika u jednoj školi, ili 2 grupe učenika) 3. pitanja u okviru učionice (razni procesi, aktivnosti, strukture koje se događaju u oblasti jednog razreda i utiču na život zajednice, nekad je obavezno da razred izabere telo koje će ga predstavljati u okviru škole, u nekim zemljama je uobičajeno da se bira neko ko će u ime čitave razredne zajednice nastupati, govoriti, i ovi ljudi bi trebali da imaju mogućnost da se konsultuju sa nastavnicima oko stvari kao što je nastavni proces, promene u školi, okvir za participaciju – tu se vide svi nivoi od pojedinačnog, preko učenika do razreda. Naravno, ne funkcioniše sve 9

uvek idealno, iz čeških škola mogu da vam prenesem koliko je teško da se ubedi neko od đaka da preuzme ulogu rukovodioca razreda. Ponekad je teško uopšte dokučiti ko je ta osoba koja predstavlja tu razrednu zajednicu zato što teže da postanu nevidljivi. Međutim, oni često ipak postižu dobre rezultate, pogotovo kada govorimo o konrtkretnim pitanjima koji su vezani za sadržaj i samu zajednicu 4. pitanja same škole - ovaj nivo je u izvesnoj meri analogan trećem nivou: školska vlada, đački parlament, glasnogovornik. Poslednjih godina se primećuje kao tendencija da se na nivou škole i razredne zajednice stvaraju tematske grupe koje se bave određenim pitanjem. Dijagnostikovanje i praćenje situacije je često povezano sa zadacima koje imaju radne ili tematske grupe učenika. Veliki broj studija prijavljuje se da učenici sami prave samoevaluacije upravo o ovim pitanjima. Video sam projekt u kojem učenici dobijaju kameru i zamoljeni su da snime 5 najatraktivnijih mesta u okviru škole i 5 najružnijih. Vođe u učionici su dobili jasnu poruku – zašto je najmanje privlačno mesto u samoj školi učionica a najpopularnija mesta su hodnici i izlaz iz škole. Samoevaluacija i praćenje uključenih studenata ima različite forme, možete ih zamoliti da pišu priče, slikaju slike i na taj način možete jasno videti kako oni postmatraju i vide samu školu. Kada počnete da pratite situaciju od vas se ne očekuje da završite, to je proces koji traje. Sigurno će vas pitati šta dolazi sledeće, pored poruke o rezultatima koje žellite da ostvarite. Tako da je to pritisak da se pokretne zamajac promena i u te promene treba uključiti same učenike. 5. organizaciona pitanja i pitanja zaposlenih - modeli ponašanja u okviru same škole, učenici-nastavnici, kako da iskoristimo mesta u okviru same zgrade, disciplina i slične teme. Postoji aktivnosti uključivanje učenika u rukovođenje školom koja je zaživela u nekoliko zemalja. Na taj način želi postići uključenost učenika u problejme organizacije same škole. Takođe se može napraviti napor da se uključe učenici u tela u okviru same škole. Takva tela su obično sastavljena od jedne trećine učenika, jedne trećine nastavnika i trećine koju formira lokalna zajednica. I od takvog tela se ne očekuje da učestvuje u upravljanju školom svakodnevno, već da se bavi opštom, dugoročnom politikom viđenja škole. I u nekim zemljama u kojima već postoji tradicija GV takva upravna tela u okviru škole su važna u životu škole. Međutim u zemljama centralističkog uređenja se ne gleda se blagonaklono na uvođenje takvih tela, postavljaju se pitanja: da li su nam potrebna, da li pripadaj školi ili školskoj upravi, šta će nam roditelji? 6. nivo sadržaja i pitanje metodologije - u tom segmentu se zahteva uključivanje učenika u onim segmentima koji se odnose na metode izvođenja nastave, oblasti ocenjivanja, selekciji nastavnih pomagala. 7. nivo kurikuluma (to se posebno razmatra) i pitanja politike obrazovanja. To je sad počelo posebno da se razmatra zbog toga što se sve više očekuje od škola da prave svoje programe. U takvom okviru sve više se od škola očekuje da sebe kultivišu, da razmišljaju koji je njihov cilj i kako do njega da dođu, imaju svoju listu karakteristika. I u ovom segmentu ima dosta prostora da se uključe učenici, da se ponude objašnjennja zbog čega škola ide u nekom pravcu i kako je to vezano za neposredne interese učenika. 8. uključenost učenika u vanškolske aktivnosti - to su projekti koji su vezani za lokalnu zajednicu, uključenost učenika u različite mreže učenika i škola.

10

Teškoće i izazovi uključivanja učenika u život i rad škole

Širom Evorpe mogu se videti zajednički izazovi koji se tiču učeničke uključenosti u školu. Ključni izazov je opadanje privlačnosti koju učenici osećaju prema strukturama opšte. Za to postoji nekolio razloga: • • •

snažna selektivnost (biraju se lepi, popularni i to je kraj, vrata su zatvorena za ostale), profesionalno vođstvo (učenici postaju profesionalci bez relevantnog iskustva za probleme većine). zato što se one ne bave relevatnim pitanjima koja se tiču učenika – učenici kažu da im to nije interesantno, a kada oni nešto predlože to se najčešće gurne u stranu.

11

I poglavlje

Đački parlament

Autorski tim Radmila Gošović Jasna Vujačić Ljiljana Simić Snežana Grujić

Posebni doprinosi

UVOD O đačkim parlamentima - Šta nam govore strana iskustva? •

•

•

Đački parlamenti su najčešći i najrasprostranjeniji oblik učeničke participacije u svetu i postoje u svim zemljama koje su na bilo koji način započele demokrataizaciju sistema obrazovanja od SAD-a, Kanade, Evrope i Australije, do Novog Zelanda, Indije, Tanzanije i dr. U onim zemljama koje nisu daleko odmakle u reformama obrazovnog sistema (poput tranzicionih zemalja Istočne Evrope) učenički parlamenti su i jedini oblik učeničke participacije. Parlamenti se formiraju u i u osnovnim i u srednjim školama. U osnovnim školama u njihovom radu učestvuju samo stariji učenici, najčešće od petog razreda pa naviše. U norveškim školama postoje po dva parlamenta, jedan za mladje ( od 5 do 7 razreda) i drugi za starije uzraste ( od 8 do 10 razreda). U Finskoj se razmišlja o uključivanju i mlađih učenika u rad parlamenta. Razlozi za formiranje djačkih parlamenata su medjusobno veoma slični kao i pitanja kojima se oni bave. ''Osposobljavanje mladih ljudi za osmišljeno i odgovorno učešće u društvenom životu i razvijanje veština za donošenje odluka koje će unaprediti njihov život i život zajednice'' (Škotska) '' Pripremanje učenike za participaciju, prihvtanje odgovornosti, prava i obveza u društvu'' (Danska) '' Učenicima treba pružiti priliku da se upoznaju sa različitim društvenim funkcijama kao i šansu da se suoče sa različitim problemima '' (Finska) '' Kreiranje mogućnosti za decu i mlade ljude da povećaju svoj uticaj na ono što se dešava sa njima i oko njih'' (Novi Zeland)

12

•

U mnogim zemljama se ide i dalje u organizacionoj strukturi i stvaraju se regionalna i opštedržavna tela i mreže đačkih parlamenata: Nacinalni parlament dece i mladih u Češkoj, Parlament mladih u Finskoj ili Provincijski djački parlament u Italiji.

Ko sve doprinosi radu djačkih parlamenata ? Svetska iskustva nam govore da učenicima treba podrška i pomoć u osnivanju, organizovanju i radu đačkog parlamenta i da ona bitno utiče na kvalitet i efekte njegovog rada. Podršku najčešće pružaju: ‰

‰ ‰ ‰ ‰

škole sa nastavnicima i upravljačkim kadrom (postoji nastavnik-mentor koji pomaže učenicima u osnivanju i radu parlamenta; odluke i preporuke đačkog parlamenta se uvažavaju u radu škole; u školskim dokumentima regulisan je rad parlamenta) roditelji (podržavaju akcije parlamenta i učestvuju u njima, na primer, u dobrotvornim akcijama koje parlament organizuje) država ( zakonski uređuje ovu oblast ili, kao u slučaju Škotske, ostavlja dovolno prostora i mogućnosti školama da samostalno odlučuju i planiraju ) lokalna zajednica ( sarađuje sa školama i đačkim parlamentima i osetljiva je za njihove potrebe u vezi uređivanja igrališta za decu, lokalnog saobračaja i sl ) nevladine organizacije ( nude razna obaveštenja; pripremaju priručnike i druge materijale; organizuju seminare i vrše obuku nastavnika - mentora i učenika koji su angazovani u radu učenickih tela; omogućavaju povezivanje škola i razmenu njihovih iskustava preko svojih veb sajtova, internet diskusionih grupa i konferencija; prikupljaju primere dobre prakse - videti Primer 1 i 2 )

Primer 1: Uputstvo kako osnovati i započeti rad đačkog parlamenta

(sa sajta www.schoolcouncils.org)

• • • • • •

imajte strpljenja , ne očekujte brz uspeh, mnogim đačkim parlamentima je trebalo par godina da pronadju odgovarajuću formulu za uspeh; kad stvari krenu u pogrešnom pravcu najvažnije je pronaći uzrok i sledeći put - uraditi na pravi način obezbedite obuku - sastanci, diskusije, planiranje dogadjanja - sve to nije lako i učenicima je neophodna pomoć i podrška; kao što je slučaj sa školskim fudbalskim timom ili orkestrom vežba ih čini uspešnim gradite od temelja, podstičite sva odeljenja da imaju kratke nedeljne sastanke na kojima će razmenjivati mišljenja; kada dodje vreme izbora atmosfera će biti pripremeljena; ovo je dobra prepreka i elitizmu koji je često karakterističan za mnoge parlamente formirajte .manju radnu grupu koja će pripremiti osnivanje parlamenta odnosno organizovati izbore za parlament ( izrada postera, školskih novina , organizovanje razgovora, priprema materijala i prostora za izbore, vodjenje izbora) budite vidljivi-od samog početka učinite sve da budete primećeni u školi :na primer pokažite na plakatima sve što radite; učenici članovi parlamenta treba da budu prepoznatljivi (da nose kape, beđeve ) da bi ostali učenici znali kome mogu da se obrate počnite sa malim, izgradnja školskog bazena nije najbolji izbor za početak rada novog djačkog parlamenta. Poverenje i uspeh će se graditi kroz manje akcije kao što je postavljanje kutije za sugestije, organizovanje manjeg sponzorskg dogadjaja 13

•

uključite sto više učenika ,nakon izbora učenika u djački parlament treba formirati radne komisije u koje će biti uključeni i ostali učenici škole, tako da djački parlament ne ostane ekskluzivno i i elitističko telo. Neke od ovih komisija će biti privremene a neke trajne i ne treba startiovati sa svima odjednom vec početi sa nekoliko pa postepeno povećavati broj .

Primer 2: Uputstvo kako organizovati izbor učenika za pojedine funkcije ( students leader)

(sa sajta www.teens2teams.com ) •

prvi korak - na tabli napisati: a) koje osobine i kvalitete očekujemo da ima učenik kojeg biramo za predstavnika u đačkom parlamentu ili na neku drugu funkciju ( komunikativan, ubedljiv, pošten, odgovoran, druželjubiv...) b) koje poslove treba da obavlja na toj funkciji i koju odgovornost ti poslovi nose (organizovanje, promovisanje...) • drugi korak - diskusija o gornjim predlozima • treci korak - nominacija učenika ( Dragan je komunikativan i veoma ubedljiv, Sanja je veoma odgovorna...) • četvrti korak - predloženi učenic koji žele da prihvate funkcije treba sami da se predstave • sledeci predložene zahteve u prvom koraku • peti korak - diskusija • završni korak - glasanje Ovako izabrani predstavnici učenika biće mnogo sigurniji u svom radu jer znaju da imaju poverenje i podršku svojih vršnjaka. Ovo je dobra priprema za buduće uloge u demokratskom društvu i učešće u izboru predstavnika na državnom nivou. Čime se bave djački parlamenti širom sveta? Parlamenti se uglavnom bave sličnim pitanjima i područjima rada kao što su: • informisanost učenika u školi • uključenost učenika u planiranje i izvođenje nastave i vannastavnih aktivnosti • promocija školskog etosa • kreiranje školskih pravila • organizovanje humanitarnih akcija i različitih načina zarade učenika ili učenićkog preduzetništva • bezbednosti učenika • uređenje školskog prostora • saradnja sa roditeljima i lokalnom zajednicom, nastavnicima, upravom škole i svim zaposlenima • povezivanje s drugim školama i učeničkim organizacijama Evo nekoliko konkretnih primera iz škola širom sveta: ¾ prodaja voća tokom školskog odmora sa ciljem menjanja učeničkih navika u ishrani (izbegavanja "fast food" hrane) ali i prikupljanja novca za druge učeničke aktivnost (Tranent Primary School, Australija) 14

¾ organizovanje izrade i prodaje djačkih rukotvorina kao podsticaj učeničkom preduzetništvu (Pathways School, Indija) ¾ saradnja sa lokalnom policijom oko bezbednog prevoza učenika i senzibilizacija lokalne javnosti u vezi tog problema radi veće bezbednosti učenika (Rutherford B. Hayes High School, USA) ¾ aukcijska prodaja prikupljenih starih stvari kao pomoc ugroženim licima u lokalnoj zajednici (Gordon Price Public School, Kanada) ¾ organizovanje sportskih takmičenja izmedju timova nastavnika i učenika u cilju poboljšanja opšte atmosfere u školi (Elwood Regional High School, Kanada) ¾ pravljenje spiska igračaka koje učenici mogu da donesu u školu, obzirom da je primećeno da mladji učenici donose igračke u školu i da se nešto mora preduzeti po tom pitanju (St Kentigern's Catholic Primary School, GB) ¾ organizovanje konkursa za predlog boja i modela učeničkih uniformi i školskih dresova (Mount Temple School, Irska) ¾ distribucija promotivnog materijala među učenicima o potrebi zaštite zdravlja (Bedmond Village Primary School, GB) Kalendar aktivnost djačkog parlamenta jedne kanadske srednje škole govori o vidnom naporu učenika da školu učine što prijatnijim mestom za učenje i boravak. - novogodišnji bal, maskenbal za Noć veštica, pidjama- dan ( učenici imaju pravo da dodju u školu u pijdami ) razna takmičenja uzmedju učenika i nastavnika, tematska nedelja (svaki dan u nedelji je posvećen drugoj temi), učenički dan (sve uloge u školi preuzimaju učenici) (iz godišnjeg plana rada djačkog parlamenta Elwood Regional High School, Kanada). Iako su na prvi pogled sve ove aktivnosti zabavnog karaktera, one su i mnogo više od same zabave jer: podstiču kreativnosti učenika, čine ih aktivnim u kreiranju školske atmosfere i odnosa u školi, razvijaju osećaj za timski rad, kultivišu potrebe i razvijaju estetske vrednosti i tome slično. Parlamenti obično rade po komisijama. Cilj formiranja i rada komisija nije samo detaljnije bavljenje različitim pitanjima več i uključivanje što većeg broj učenika u rad parlamenta. kaka bi se izbegla eksluzivnost i izolovanost manje grupe 'aktivista'. Spisak najčešćih komisija poklapa se sa područjima delovanja parlamenta. skupštinska - organizuje i planira zasedanja skupštine đačkog parlamenta protiv siledžjstvo uzmeđu učenika - prati ponašanja učenika i organizuje vršnjačku podršku i pomoć u slučajevima sileđijstva među učenicima finasijska - priprema buđet parlamenta i organizuje priliv u fondove komisija za ishranu - prati kvalitet hrane u školi i daje predloge za njeno poboljšanje dobrotvorna - odlučuje o dobrotvornim akcije i brine o prilivu novca u dobrotvo fondove statutarna - brine o dopunama statuta i njihovoj distribuciji komisija za zabavu - organizuje zabavni život u školi izborna - koordinira izbore u školi i brine o poštovanju izbornih pravila komisija za spoljnie odnose- organizuje veze sa drugim školama i organizacijama komisija za gostoprimstvo - pruža pomoć novim učenicima i gostima škole 15

informativna - brine o informisnosti učenika: izdaje novine, uređuje veb sajt, priprema postere i drugi informativni materijal, uređuje program radio stanica, oglasne table, kutije za sugestije komisija za učenje/podučavanje - ocenjuje uspešnost nastave i nudi sugestije ( Primer 3 ) komisija za odnosie sa zaposlenima u školi - planira akcije za poboljšanje odnosa izneđu učenika i zaposlenih školi ( Primer 4 ) Primer 3: Istraživanje đačkog parlamenta o nastavi i učenju u Barnvel školi (UK)

U okviru projekta Može li đački parlament da doprinese istraživanju nastave i učenja u Barnvel (Barnwell) školi đački parlament je sproveo istoimeno istraživanje u o kvalitetu nastave i učenja. Istraživanje je vršeno saradnji sa jednim nastavnikom a pratio se proces nastave tokom jedne radne nedelje. Rezultati i zaključci istraživanja su prezentirani nastavnicima, a zatim i učenicima na godišnjoj skupštini parlamenta. Šta se projektom postiglo? Projekat je pokazao: - da učenici mogu pružiti nastavnicima korisne povratne informacije o procesu nastave - da nastavnici mogu da iskoriste ta saznanja u odabiru metoda rada - da učenici mogu da daju značajan doprinos istraživanjima u školi Primer 4: Nedeljni krug u Rokshem školi (UK)

U Rokshem (Wroxham) osnovnoj školi đački parlament organizuje svake nedelje sastanke učenika i nastavnika pod nazivom NEDELJNI KRUG. Sastanku prisustvuje oko 25 učenika različitog uzrasta i nekoliko nastavnika, a razgovara se o različitim temama (prema unapred utvrđenom planu). Način rada je radioničarski, što podrazumeva sedenje u krugu i ravnopravno učešće svih učesnika. Cilj ovih sastanka je afirmacija jednakosti u školi, odnosno mogućnost da svi (učenici i nastavnici) iznesu svoje mišljenje o različitim pitanjima. Koje su dobiti od rada parlamenta u jednoj školi?

Iskustva drugih zemlja pokazuju da su dobiti od rada učeničkog parlamenta višestruke i da postojanje i uspešan rad đačkog parlamenta može na više načina da unapredi kvalitet života, rada i odnosa u jednoj školi. Glavnu dobit od delovanja paralmenta imaju učenici i škola: dobit za učenike • • • • • • •

čini učenje uspešnijim jača motivisanost za rad i učenje širi interesovanja učenika razvija socijalne veštine podstiče aktivizam unapređuje odnose razvija ličnu odgovornost 16

Šta su učenici rekli o đačkom parlamentu u svojoj školi? - ''stvari se dešavaju - zato što imamo ideja'' Rhoun - ''čini da ljudi zajedno bolje rade kao tim '' Gorgina - ''imamo fond i nabavljamo opremu za igru i sport'' Amber - ''kada nešto učinite ili promenite, možete da kažete - bravo to sam ja uradio! '' Johny dobit za školu • • • • • •

unapređuje/obogaćuje školsku politiku i praksu , pospešuje školske inicijative ojačava demokratske procese poboljšava odnose u školi ( učenik - učenik, učenik - nastavnik, učenik - ostali zaposleni u školi) gradi školsku zajednicu čini školu privlačnijom i prijatnijom za rad i boravak

Efikasni i neefikasni đački parlamenti – od čega zavisi?

Derill Hanen, Phoenix Trust (vodeći evropski ekspert za učeničku demokratiju) - ključni faktori za koje on smatra da su važni za delotvorno funkcionisanje Đačkog parlamenta su: ◊

UVERENJA I PRAKTIČNA PODRŠKA OD STRANE NASTAVNIKA I ZAPOSLENIH

1. posebno je važno da sam upravnik i bar jedna, ali značajna manjina u okviru nastavničkog kadra smatra da mladi ljudi imaju pravo na svoj glas. Ne kaže da svi nastavnici moraju da veruju u to – ali to je bazični minimum, kritična masa koja treba da deli to uverenje. 2. Svi treba da veruju da će demokratska škola potpomagati proces učenja. 3. učenici treba da dobiju pomoć od istaknutih ličnosti – to znači da vođe u školi treba da govore o svojim parlamentima, da razgovaraju ne samo među sobom već i sa nastavnicima, roditeljima, lokalnom zajednicom. To je nešto na šta su oni očigledno ponosni. 4. pomoć ne samo nastavnika već i nenastavnog osoblja, upravnika, školskih odbora, ponavljam da ne mora da uključuje sve ove ljude, ali pomaže ako neki od nastavnika, neki od roditelja ili neki iz školskog odbora pružaju podršku. Pitanje je kako ti ljudi uopšte znaju o đačkim parlamentima. Možete sebi postaviti pitanje da li postoje mehanizmi kojima ćemo uključiti roditelje, nenastavno osoblje da oni saznaju o đačkim parlamentima ◊

REFERENCE ĐAČKOG PARLAMENTA U ŠKOLSKOJ DOKUMENTACIJI

Ako škola ima informativni list, brošuru koja se odnosi sna samu školu, očekivali biste da se tu pominje Đački parlament, ili newsletter za roditelje - tu može da se oglasi sastanak parlamenta. Ako postoji dokument plan razvoja škole –tu može da se pomene Đački parlament. ◊

GDE SE PARLAMENT SASTAJE

Treba da ima odgovarajuću prostoriju i pristup kompjuterima koje će parlament koristiti za sopstvenu dokumentaciju. ◊

DOBAR SISTEM KOMUNIKACIJE

17

Postoje manje grupe ili na nastavničkom nivou ili na nivou jednog razreda koji će izveštavati parlament , i parlament će izveštavati njih, dvosmerna komunikacija. Đački parlament nije jedino demokratsko telo u okviru škole. Treba da postojni dobar sistem komunikacije između predstavnika đačkog parlamenta i onih grupa koje oni predstavljaju. Takve sastanke možemo da održimo na času razredne nastave kada susvi na okupu pa predstavnici mogu da kažu šta je bilo na sastanku parlamenta, i treba da razmislimo koji bi bio odgovoarajući mehanizam za komunikaciju. ◊

OBUKA

Umesto da ubacuju predstavnike učenika u posao za koji ne znaju šta treba da rade, treba im pružiti obuku da znaju koji je njihov opis posla i šta treba da rade u parlamentu. Na GV časovima se može diskutovati šta se radi na Đačkom parlamentu. Ovo predstavlja dobru lekciju i pouku kada se radi o učestvanju u životu i radu škole. To nije anarhičan proces gde se stvari slučajno dešavaju, time se mora pažljivo rukovoditi, planirati i ići korak po korak. ◊

REGULISANO ZAKONOM

U Engleskoj ovo predstavlja pravnu mogućnost. Zakon sada učenicima dozvoljava da budu članovi tela koje je ekvivalent školskog odbora, ali im zakon ne daje pravo glasa, zovu se assotiate members – pridružni članovi. To je odličan način kvalitetne komunikacije između učeničkih tela i odbora. ◊

BOLJE JE AKO SE SASTANCI ODRŽAVAJU TOKOM ŠKOLSKOG VREMENA

Možemo da kažemo da učenici propuštaju časove, ali zar se time ne pokazuje koliko je đački parlament važna star. Možda je to moguće samo za neke sastanke, ali i to je bolje nego da se uopšte ne održavaju za vreme školskog vremena. ◊

UKLJUČENOST U ČASOVE GRAĐANSKOG VASPITANJA

Deril Hanen smatra da će parlament bolje funkcionisati ako je na neki način uključen u časove GV. Teme o kojima se diskutuje na časovima GV takođe mogu biti teme parlamenta. U isto vreme učenici na GV mogu da razgovaraju koliko dobro parlament funkcioniše. •

U multikulturnim društvima otišlo se i korak dalje u prepoznavanju raznolikosti učeničkih potreba, tako što se prilikom izbora za parlament i u delovanju parlamenta vodi računa i o uključeniosti i potrebama različitih grupa učenika: etničkih, kulturnih, lingvističkih, religijskih, kao i učenika sa posebnim potrebama. Dobar primer je jedna novozelandska srednja škole koja je pored djačkog parlamenta osnovala i Internacionalni savet učenika (International Council) budući da je to škola u kojoj ima dosta učenika različitih nacionalnosti i religioznih grupa, što je čest slučaj na Novom Zelandu. 3 Ovaj savet je imao ulogu da poveže učenike posebnih kulturnih grupa sa učeničkim forumima i omogući im učešće u pitanjima koja su od interesa za njih, na primer, priprema zavrsne godišnje školske priredbe na kojoj bi se predstavili i učenici koji dolaze iz različitih kulturnih sredina. Na ovaj način djački parlament predstavlja zaista s v e ( a ne samo neke ) učenike jedne škole.

3

Student Participation in School Decision -making , 2003, report from www.ero.dovt.nz

18

Primer 5: Kako da učinite rad učeničkog parlamenta uspešnijim?

Pokušajte da odgovorite na sledeća pitanja kako bi otkrili probleme u radu vašeg prlamenta: ¾ Da li su predstavnici odeljenja izabrani demokratski? ¾ Da li svi predstavnici odeljenja imaju priliku da saopšte svom razredu šta se dešavalo na sastanku parlamenta? ¾ Da li svi učenici imaju priliku da rasparavljaju o pitanjima đačkog prlamenta i o pitanjima koja se tiču odeljenja? ¾ Da li se đački parlament sastaje dovoljno često i u pravilnim intervalima? ¾ Da li se izvršni odbor parlamenta (predsednik, podpredsednik, sekretar, blagajnik) bira godišnje? ¾ Da li članovi parlamenta uvažavaju i slušaju jedan drugoga? ¾ Da li školski kolektiv podržava parlament? ¾ Da li parlament ima budzet i bankovni račun? ¾ Da li su predstavnici odeljenja i članovi izvršnog odbora prošli obuku? ¾ Da li parlament ima previše predstavnika? ¾ Koliko predstavnika ima svako odeljenje u parlamentu?

19

KRITERIJUMI I INDIKATORI DOBRE PRAKSE USPEŠAN ĐAČKI PARLAMENT JE ONAJ KOJI OMOGUĆAVA UČENICIMA DA ŽIVE DEMOKTRATIJU U ŠKOLI! UKOLIKO ŽELIMO DA PROCENIMO USPEŠNOST RADA ĐP NAŠE ŠKOLE, MOŽEMO SE RUKOVODITI KRITERIJUMIMA I INDIKATORIMA NAVEDENIM U TABELI. ZAKLJUČCI DO KOJIH DOĐEMO NA OSNOVU OVE ANALIZE BIĆE ISTOVREMANO PUTOKAZI ZA UNAPREĐIVANJE RADA ĐP.

Pod-oblast / tema: POSTOJANJE I USPEŠAN RAD ĐAČKIH PARLAMENATA Kriterijumi

Indikatori / Pokazatelji 1.učenici informisani o značaju i ulozi ĐP i izbornoj proceduri

1.1 DEMOKRATSKA IZBORNA PROCEDURA ĐP

2.postoji pisani dokument o dogovorenoj izbornoj proceduri 3.svi razredi/ odeljenja imaju predstavnike u ĐP 4.kandidovanje učenika za ĐP po principima dobrovoljnosti i jednakih šansi za sve 5.učenici samostalno biraju predstavnike za ĐP 6.glasanje za predstavnike ĐP je tajno 7.brojanje glasova je javno 8.dogovorena izborna procedura se poštuje

1.2. OBEZBEĐENI USLOVI I PODRŠKA ZA RAD ĐP

1.postoje školska dokumenta kojima se predviđa/ reguliše rad ĐP 2.u školi je obezbeđen prostor i vreme za rad ĐP

3.redovne sednice ĐP se održavaju u vreme nastave 4.ĐP može da nesmetano realizuje svoje aktivnosti u skladu sa zakonom i Konvencijom o pravima deteta 5.predstavnici ĐP prisustvuju sednicama odeljenjskog i nastavničkog veća, školskog odbora i saveta roditelja 6.obezbeđena je obuka iz oblasti ĐP za učenike i nastavnike

Primeri iz prakse -tokom 2. nedelje septembra učenici su informisani o radu ĐP od strane nastavnika koordinatora i čalnova ĐP iz prethodnog saziva učenici se informišu putem knjige obaveštenja -procedura uzbora definisana Poslovnikom o radu ĐP -svako odeljenje ima po dva predstavnika u ĐP -svaki učenik koji to želi moše se kandidovati za predstavnika svog odeljenja u ĐP; kandidati se predstavljaju odeljenju, a potom se pristupa glasanju -predstavnici za ĐP se biraju bez prisustva profesora ili drugih aktera škole -glasanje se odvija pisanjem imena kandidata na papiru koji se proslede nadležnoj komisiji -po obavljenom glasanju u samom odeljenju se formira izborna komisija koja na tabli beleži glasove sa kartica i prebrojava ih -izborna procedura se sprovodi u skladu sa Statutom i Poslovnikom o radu ĐPO -izbornu proceduru nadgleda nastavnik koordinator i članovi ĐP iz prethodnog saziva (ali ne u svom odeljenju) -Godišnji program rada škole, Statut škole; -Statut o radu ĐP, pravilnik o radu ĐP, Poslovnik o radu ĐP, plan rada ĐP, pravilnik o izboru prdstavnika za ĐP - Izveštaji, zapisnii, projekti... -ĐP zaseda jednom mesečno, prve srede u mesecu u istoj prostoriji u kojoj se održavaju sednice NV (školska biblioteka) -u školi je obezbeđena prostorija koju ĐP i njegova tela mogu nesmetano koristiti u bilo kom vremenskom periodu kada škola radi -Prema Poslovniku, pet redovnih sednica ĐP se održava u vreme nastave, a vanredne sednice van tog vremena -ĐP organizovao ekološku akciju posle nje žurku u školskom dvorištu pod nazivom ''Bez alkohola'' -u školskom listu piše o rezultatima ispitaivanja-''merenja temperature'' ljudskih prava u školi - ĐP organizovao izbor NAJ NASTAVNIKA -predstavnici ĐP prisustvuju sednicama veća, a po potrebi i Školskog odbora i saveta proditelja i dobijaju mogućnost da iznesu svoje mišljenje koje može, a ne mora biti učaženo; nemaju pravo glasa. -članovi školskog tima za podršku parlamentu prošli obuku posle koje su bili moderatori u parlamentarnim klubovimaučrnici prošli obuku u dva kruga po sopstvenom izboru -u saradnj sa lokalnom NVO, članovi ĐP prošli obuku iz oblasti liderstva i komunikacija, pisanja projekata, debatni klub

20

7.nastavnici, stručni sardanici i direktor podržavaju rad ĐP

-Direktor škole prisustvuje konstitutivnoj sednici ĐP i članovima ĐP uručuje ID kartice na kojima piše da su predstavnici svog odeljenja u ĐP za tu šk. godinu -na poziv ĐP, nastavnici se uključuju u aktivnosti koje vodi ĐP; školska uprava pregovara za prostor sa nekom ustanovom u LZ; stručni saradnici prisustvuju tribini o prevenciji PAS koju vode učenici i prušaju stručnjačku pomoć... -Opština je ĐP jedne škole dodelila povelju za postignute rezultate u oblasti obrazovanja -L.Z. ustupa prostor i obezbeđuje prevoz u druge gradove za potrebe ĐP - Statut, pravilnik, program rada su dokumenta kojima se reguliše rad ĐP, a usvojena su po posebnoj proceduri Postoji Statut (20 članova), poslovnik o radu skupštine (124 člana), Pravilnik o organizovanju žurki (20 članova) Sednice ĐP su otvorene i javne, zainteresovani učenici i nastavnici mogu da prisustvuju i diskutuju ali bez prava odlučivanja -Skupština ĐP zaseda dva puta u toku polugodišta, sastanci Vlade se održavaju jednom nedeljno, sastanci ministarstava i odbora dva puta mesečno....

8.školski odbor, lokalna zajednica i MPS podržavaju rad ĐP 1.izrađena su i usvojena dokumaenta kojima se reguliše rad ĐP 2.rad ĐP je javan i sednice ĐP su otvorene za sve zaintereso-vane

1.3 NAČIN RADA ĐP JE JAVAN

3.zasedanja ĐP kao i sastanci čanova se redovno održavaju prema planiranoj dinamici 4.razrađena je procedura za informisanje o radu ĐP i dobijanje povratne informacije od učenika koji nisu članovi ĐP 5.među članovima ĐP izvršena je jasna podela zaduženja 6.organizovane su tematske grupe koje se bave određenim pitanjima 7.praktikuje se timski rad

-Na oglasnoj tabli se istaknu zapisnici sa sednica ĐP, koji se dostavljaju i Nastavničkom veću -učenici se informišu preko svojih predstavnika u ĐP na času OZ a tada se prikupljaju i predlozi, ideje za rad ĐP -Predsednik, dva potpredsednika, sekretar, izvršni odbor, koordinatori za smerove, predsednici komisija....... -Ministarstva i Odbori imaju resorna zaduženja - sport, kultura, informisanje, unutrašnji i spoljašnji poslovi.....

8.ĐP radi prema usvojenom planurada 9.organizovana je procedura praćenja/ evaluacuje i samoevaluacije rada ĐP 1.4 RAZNOVRSNI / RELEVANTNI SADRŽAJI RADA ĐP

1.većina učenika opaža ĐP kao mesto gde može da zaštiti svoja prava, pokrene inicijative, reši probleme u okviru škole 2.ĐP doprinosi realizaciji prava na izražavanje mišljenja 3. ĐP doprinosi realizaciji prava na informisanje 4. dokumentima je definisan okvir delovanja ĐP (o čemu odlučuje, o čemu raspravlja...) 5.sadržaji u planu aktivnosti ĐP usklađeni su sa potrebama uč. 6.ĐP, kao model za učenje, je omogućio učenicima da steknu znanja i veštine iz oblasti učeničke participacije, timskog

-podela uloga i zaduženja, dogovorene procedure informisanja i odlučivanja su neke od karakteristika timskog rada koje odlikuju ĐP -Postoji godišnji,polugodišnji i mesečni plan rada ĐP koje usvaja Skupština ĐP - u junu se sprovodi anketa kojom se ispituje mišljenje učenika i nastavnikaa o radu ĐP u toj školskoj godini, a rezultati ankete su sastavni deo godišnjeg izvaštaj o radu ĐP -na osnovu dokumentacije o radu ĐP u Godišnjem izveštaju o radu škole se procenjuje realizacija programa rada ĐP -na inicijativu odeljenskih zajednica, ĐP je uspeo da promeni neke od stavki pravilnika o oblačenju učenika u školi -uređenje školskog prostora, koncert, turnir u košarci, vršnjačka edukacija u oblasti zaštite reproduktivnog zdravlja su neke od aktivnosti koje su inicirali učenici preko ĐP. -u okviru ĐP svi imaju pravo na izražavanje mišljenja (članovi kao i oni koji to nisu) -prisustvo na sednicama str. organa predstavnici ĐP koriste za argumentovano iznošenje mišljenja -Sve odluke ĐP se oglašavaju putem razglasa , a ostale informacije putem oglasne table -delokrug rada ĐP definisan preko nivoa participacije (npr. razmatra.....pokreće inicijativu za....odlučuje o....) -na osnovu ispitanih potreba učenika (razgovor predstavnika ĐP sa učenicima na času OZ) utvrđuju se prioriteti u radu ĐP -sednice ĐP se odvijaju uz uvažavanje svih prisutnih, toleranciju za različita mišljenja, negovanje dijaloga i demokratske procedure odlučivanja. - Stručna slušba škole i unija srednjoškolaca je organizovala seminare iz oblasti ušeničke participacije, timskog rada i

21

1.5. MOTIVACIJA I UČEŠĆE U RADU ĐP

rada i liderskih veština

liderskih veština za članove ĐP

7.ĐP razmatra pitanja i pokreće akcije koje su od interesa za lokalnu zajednicu 8.sadržaji rada ĐP su ugrađeni u školska dokumenta

-ĐP jedne beogradske škole organizovao je humanitarni koncert koji je napunio Sava centar

9.ĐP analizira svoj rad i na osnovu analize planira dalje aktivnosti 1.redovno prisustvovanje članova ĐP sednicama ĐP 2. redovno prisustvovanje članova ĐP sednicama stručnih organa škole 3.stepen učestvovanja učenika u aktivnostima koje organizuje ili pokreće ĐP 4.učenici koji nisu članovi ĐP smatraju da mogu da utiču na rad ĐP

-na polugodištu i na kraju školske god. ĐP podnosi pisani izveštaj o svom radu

-program rada ĐP je sastavni deo Godišnjeg programa rada škole

-ĐP zaseda jednom mesečno i uvek imaju obezbeđen kvorum -članovi ĐP, kao predstavnici odeljenja, prisustvuju svakoj sednici odeljenjskog veća -veliki broj učenika je uključen u akciju obeležavanja Svetskog dana borbe protiv AIDS-a -svi učenici škole mogu da prisustvuju sednicama ĐP, daju predloge , iniciraju aktivnosti -jedan učenik je preko svog predstavnika u ĐP podneo amandman na jedan član Poslovnika i amandamn je prihvaćen -nadzorni odbor za rad ĐP direktno sarađuje sa ĐP -pokrenuta je gradsaka akcija o kojoj je uprava škole obavestila ĐP, a ĐP je organizovao uključivanje učenik

5. nastavnici i uprava škole smatraju da mogu da sarađuju sa ĐP 6.postoji motivisanost učenika i nastavnika da se uključe/ podrže rad ĐP 1.unapređen je način komunikacije u školi, posebno na relaciji nastavnik-učenik 1.6. VIDLJIVI EFEKTI RADA ĐP

2.broj dogovorenih procedura, mehanizama i pravila po kojima se odvija život i radu školi, a koje je predložio ĐP 3. broj prihvaćenih predloga ĐP od strane stručnih organa škole 4.učestvovanje predstavnika ĐP u u izradi školskog programa 5.boj realizovanih aktivnosti u školi koje je predložio, osmislio ili vodio ĐP 6.broj aktivnosti koje je inicirao i vodio ĐP, prako kojih je škola povećala svoju vidljivost u LZ

-U ĐP se biraju po dva predstavnika svakog odeljenja, a broj učenika koji se kandiduju u svakom odeljenju je veći od ovog broja -nastavnici prisustvuju školskoj žurci koju organizuje ĐP kao dobrodošlicu za učenike prvog razreda -nastavnici vode računa šta i na koji način saopštavajju na sednicama na kojima su prisutni učenici -debatni klub pomaže u rešavanju aktuelnih problema na relaciji učenik-nastavnik -na predlog ĐP u školu je uvedeno pravilo da se učenici ne zapisuju ako kasne na prvi čas do 15 minuta

-na predlog ĐP uvedeno je dežurstvo učenika u holu škole -program rada ĐP je sastavni deo Godišnjeg programa rada škole -ministarstvo za sport učestvuje u izradi dela programa rada škole koji se odnosi na rad sportskih sekcija -krečenje i uređivanje učionica uradili učenici uz pomoć odelj. starešina -akcija uređenja gradskog brda propraćena je u lokalnim medijima -humanitarna akcija ‘’Srcem za Markovo srce’’

22

MINI ZBIRKA PRIMERA DOBRE PRAKSE Faza 1 – Osnivanje ĐP

Primer 1 Inicijatori osnivanja DJ.P. mogu da budu svi akteri skole: profesori, ucenici, roditelji, resorno ministarstvo ili cak i lokalna zajednica. Naravno da je najbolje ukoliko se DJP formira na osnovu zelja i interesovanja samih ucenika, ako on spontano nasane kao organizovana forma djackog entuzijazma, kreativnosti i solidarnosti. Dakle, najinteresantniji su primeri onih Parlamenata koji su nastali na isistiranje samih ucenika. Obicno su oni culi da «tako nesto» postoji u nekim drugim skolama, da se radi kao u pravim Skupstinama, da je moguce izvesti razne akcije i sl. Parlamenti Pete beogradske gimnazije ili Prve kragujevacke gimnazije nastali su upravo tako. Manje grupe su se raspitale kako funkcionisu Parlamenti u susednim skolama, preuzeli su modele rada i prilagodili ih sopstvenim uslovima i potrebama. Cinjenica preuzimanja modela nikako ne umanjuje kreativnost i znacaj aktera osnivanja. Cak naprotiv, ovi ucenici su preuzeli na sebe veliku odgovornost i znacajne obaveze: da podstaknu druge ucenike, da ubede nastavnike i rukovodstvo u ispravnosr svojih ideja, da nadju prakticna resenja za realizaciju i slično. Primeri ovih DJP su takodje dragoceni i zato sto pokazuju da ucenici nisu nezainteresovani (sto je cesta etiketa danasnjih djaka) za skolska dogadjanja , da ih zanima da ucestvuju u kreiranju zivota, akcija, cak i odluka skole i da ne pristaju na pasivnu ulogu koju im klasicni skolski sistem namece. Primer 2 Djacki Parlamenti u Srbiji su nastajali uglavnom na inicijativu pojedinih profesora. Verovatno nije slucajno sto su najcesce to profesori psihologije. Odmah za njima su profesori GV (znaci sociolozi, filozofi, istoricari), a redje i drugih nauka. Cast izuzecima, lekarima Medicinske skole u Novom Sadu. Pprofesori – inicijatori bi izlozili svoje ideje direktoru ili Skolskom odboru, oformili tim sastavljen od par ucenika i profesora i rezultat su bili novi Djacki parlamenti. Tako su nastali Parlamenti u Zajecarskoj gimnaziji i Medicinskoj i Tehnickoj skoli, u Paracinskoj gimnaziji, Drugoj kragujevackoj, Zemunskoj, Mladenovackoj, gimnaziji «Jan Kolar» u B.Petrovcu, Administrativnobirotehnickoj u Nisu, u Uzicu u Medicinskoj i TS «Radoje Ljubicic» i mnogim drugima. Primeri skrecu paznju na vaznu cinjenicu – ima profesora koji su na djackoj strani. Odnos ucenik – profesor nije uvek, ili bolje receno, nije vise, odnos suprotstavljenih interesa. Ideja o modernijoj ili demokraticnijoj skoli treba da je zajednicka svima. Zato medjusobna saradnja moze da izrodi fantasticno dobre posledice. Primer 3 U Nisu je inicijator nastajanja DJP bila Skupstina grada Nisa. Skole koje su se odazvale pozivu i obrazovale Dacke Parlamente – Gimnazije «9. Maj» i «S.Markovic» - postale su clanice i Gradskog djackog parlamenta. Ima nazalost i suprotnih primera, primera nerazumevanja lokalne 23

vlasti za inicijative ucenika. U Novom Sadu je nakon promene gradonacelnika Gradski Parlament djaka ukinut kao suvisan, tako da sada Parlamenti egzistiraju samo samostalno u okviru skola. Primeri su ponovo vise nego dobri. Govore s jedne strane o potrebi aktiviranja lokalne zajednice u zivor skole, a sa druge strane o neophodnosti da ucenicki i opsteskolski interesi budu iznad interesa trenutne lokalne politike. Faza 2 – Struktura

Primer 4 Kako uopste «izgledaju» Djacki Parlanmenti? Obicno svako odeljenje bira po dva (vecina skola) ili po jednog ( skole u Nisu ) predstavnika. Ti ucenici su djacki poslanici i oni cine Skupstinu. Skupstina bira Vladu sa resornim Ministarstvima, Premijera i radna tela. U pojedinim skolama postoje i timovi kojima koordiniraju Ministri i koji mu pomazu u odredjenim zaduzenjima. Predstavnici ucenika u Djackom Parlamentu treba da zaista reprezentuju svoja odeljenja. Tehnicka skola u Subotici, u kojoj se nastava izvodi dvojezicno, ima 1/3 madarskih djaka, pa je i njihov broj u Parlamentu isti toliki – oni cine 1/3 Djackog Parlamenta. Primer 5 Parlament Medicinske skole u Novom Sadu ima «donji « i « gornji» dom. U «donjem « su ucenici donjih razreda – 1. i 2., a u «gornjem' – 3. i 4. Po potrebi mogu da se sastaju i odvojeno, ali zajedno cine Djacku Skupstinu. Primer 6 Premijer je obicno ucenik zavrsnog razreda. Ali nije tako u svim skolama. U TS «R. Ljubicic», u Uzicu, to znacajno mesto uvek pripada uceniku 3. razreda. Gimnazija «Jan Kolar» iz Backog Petrovca takodje isto praktikuje. Premijer je djak- trecak, ali njemu sledece godine sleduje jos odgovornija funkcija, naime, on postaje clan Skolskog odbora. Primer 7 Sednice Skupstine se zakazuju po potrebama i zeljama Parlamentaraca. U nekim skolama se sastaju dvonedeljno, mesecno, Medicinska skola iz N. Sada postupa kao i republicki Parlament – ima dva redovna zasedanja godisnje, a po potrebi saziva vanredna. Primer 8 Rad Parlamenata obicno prati jedan, od strane direktora zaduzen, profesor. Preporucljivo je, medjutim, da to bude profesor kojeg su izabrali sami djaci, ( a ne kome nedostaju casovi, pa je rasporedjen da koordinira Djackim Parlamentom), dakle, nastavnik koji pokazuje naklonost i razumevanje za djacku participaciju u radu skole. U Prvoj kragujevackoj gimnaziji, djaci nemaju ovakvo « savetodavno telo». Funkcionisu i donose odluke sasvim samostalno i slobodno.

24

Ovakva sloboda moze da izgleda vrlo privlacno, ali kao i svaka druga, podrazumeva veliku odgovornost . Zato, mozda ipak nije lose, narocito za Parlamente koji se tek formiraju, da saslusaju savete iskusnijih u osvajanju skolske demokratije. Mozda je prava forma upravo vrsnjacka edukacija. Bivsi uspesni Parlamentarci, Premijeri i Ministri mogu da prenose svoje vestine participiranja u skolskom zivotu svojim naslednicima u skolskim klupama vrlo uspesno, sto su pokazali i neki vec izvedeni seminari i obuke. Faza 3 - Dokumentacija

Primer 9 Kako je DJP ozbiljna organizacija (a ne «decja igrarija») neophodno je da poseduje izvesnu dokumentaciju o svom radu. Obavezan je Statut, vecina Parlamenata ima i Poslovnik, vodi zapisnike sa skupstinskih zasedanja, donesene odluke dokumentuje u pisanoj formi, a U Drugoj kragujevackoj gimnaziji cak i o svakom clanu vode individualnu dokumentaciju, u koju se beleze sve uspesne akcije i zalaganja clanova Parlamenta. Faza 4 – Sadrzaj aktivnost

Primer 10 Kada se DJP oformi, formulisu pravilnici, pribavi dokumentacija, jednom recju ispune svi formalni uslovi, ucenicima sledi da se pozabave kljucnim pitanjem: «A sta cemo mi ustvari raditi?» Srecom, vecina aktera ovih prethodnih radnji vec unapred ima osmisljen sadrzaj svoga rada i zato je i organizovala Parlament. Za svoje aktivnosti zaduzuju timove ili odbore, a oni se bave: informisanjem, humanitarnim akcijama, pravima dece i ucenika, kulturnim i zabavnim sadrzajima, sportom, nastavom i ucenjem... DJP-i u Paracinu imaju, sem ovih uobicajenih timova i specificne, koje su ocigledno samo oni obrazovali, a realno su neophodni u svakoj djackoj sredini. Paracinska gimnazija u okviru Parlamenta ima i Odbor za bezbednost ucenika, a Ekonomska skola u Paracinu - Odbor protiv zlostavljanja dece. Primer 11 Parlamenti organizuju i seminare obuke, saradjuju sa drugim institucijama na lokalnom i republickom nivou , sa drugim Parlamentima i skolama, kao i sa NVO. Gimnazija u Zajecaru naglasava svoju saradnju sa lokalnom NVO «Dobro drvo», koja je ucestvovala i u osnivackoj ideji i pocetnim koracima njihovog Parlamenta. Faza 5 - Informisanje

Primer 12 Upitnici koje su Parlamenti pilot-skola popunjavali, pokazuje da ucenici imaju sasvim jasno klasifikovanu svest o informisanosti, tj. znaju koga i o cemu treba druge da informisu , kao i do kojih informacija sami treba da dodju. Relacije informisanja su: a) medju clanovima Parlamenta; b) sa «bazom» (ostalim ucenicima); c) sa rukovodstvom skole; d) sa sirom javnoscu. 25

Medju sobom se najcesce informisu licnim kontaktom. Do misljenja ostalih ucenika dolazi se anketiranjem, na razrednim casovima, putem kutija za ceduljice. Medicinska skola u Uzicu praktikuje kutiju na kojoj pise: »Pitajte direktora», tako da DJP ocigledno posreduje i razbija strah oko nezgodnih pitanja i vrucih tema skolskog zivota. Preporuka je da se obavezno na prometnim mestima u skolama postave ovakve ili slicne kutije, tako da ce djaci moci da saznaju «ono sto su oduvek zeleli da znaju, a nisu se usudjivali da pitaju». Primer 13 Zemunska gimnazija rukovodstvo svoje skole redovno informise o skupstinskim zasedanjima i odlukama u pisanoj formi, podnosenjem izvestaja o radu. Parlament gimnazije «J.Kolar» iz B. Petrovca isto to cini usmeno, na redovnim sastancima sa direktorom. Dvonedeljne sastanke sa direktorom sa ciljem razmene informacija praktikuje i Parlament skole «R. Ljubicic» u Uzicu.

Sa Nastavnickim Vecem neki kontaktiraju direktno, prisustvovanjem sednicama kada je to potrebno, a neki posredstvom direktora ili nekog nastavnika. U Hemijsko-tehnickoj skoli «Lazar Nesic» u Subotici, nastavnici zaduzeni za pracenje rada DJP redovno podnose izvestaj Nastavnickom Vecu o svom i radu Parlamenta. Gimnazija «9.maj» iz Nisa o svom radu informise i Savet roditelja. Komunikacija sa Skolskim odborima je prisutna samo u manjem broju skola. Predsednici Parlamenta odnosno Premijeri u nekim skolama mogu da prisustvuju sastancima Skolskog odbora bez prava glasa. Primer 14 Uspesnu saradnju sa medijima imaju: Zemunska gimnazija, kragijevacke obe gimnazije, gimnazije u Nisu... Zajecarske gimnazije parlamentarci su se oglasili i na svom web.seit-u. Ipak ubedljivo najuspesniji je DJP Gimnazije iz Mladenovca, jer oni imaju svoju TV emisiju na lokalnoj televiziji, dok DJP Prve kragujevacke gimnazije svoju emisuju na lokalnoj radio-stanici.

Faza 6 – Sta ih cini uspesnim?

Primer 15 Navodimo njihove originalne odgovore na ovo pitanje: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

«Zelja da se nesto promeni» - Medicinska, Zajecar «Dobra organizacija» - Novi Pazar « Motivisanost pojedinaca» - Peta beogradska « Nesto se desava u gradu» - Gimnazija, Zajecar «Veliki broj kompetentnih ljudi u DJP» - Prva kragujevacka «Tolerancija i zelja da se dobre ideje sprovedu u delo» - Administrativno-birotehnicka, Nis « Samostalnost u odlucivanju» - Medicinska, Uzice «Jedinstvo u akcijama» - HTS «Lazar Nesic» , Subotica «Spremnost na lobiranje» - «R. Ljubicic», Uzice « Ukljucivanje velikog broja ljudi u rad», - «9.maj», Nis « Malo je praznog hoda i praznih prica» - Novi Sad « Pokrecemo pitanja znacajna za sve ucenike» - Ekonomska, Paracin 26

13. « Angazovanost i entuzijazam» - Druga kragujevacka 14. « Dobra komunikacija» - « S. Markovic», Novi Sad 15. «Jake ambicije, pregrst kreativnih ideja» Faza 7 – Teskoce

Primeri 16: Ponovo rec imaju sami parlamentarci: «Veliki deo posla pada na pojedince; kako motivisati ceo DJP da radi kao tim?» - Gimnazija, Zajecar «Nedostatak vremena, prostora,iskustva» - Paracinska gimnazija »Nerazumevanje jednog dela Nastavnickog veca» - TS, Subotica « Neki ucenici Djacki Parlament zamisljaju kao opoziciju direktoru i profesorima, pozivaju se na prava, a o odgovornostima ne razmisljaju» - Novi Sad «Losa saradnja sa lokalnom samoupravom – ne ulazimo u budzet grada» - Gimnazija, Zajecar «Emocionalnost prilikom primene mehanizama smenjivanja neodgovornih sa funkcija» - Druga kragujevacka gimnazija «Nedostatak edukacije (nacin vodjenja sastanaka, prava i odgovornosti mladih, lobiranje...» -R. Ljubicic, Uzice « Finansije, nezainteresovanost, nedostotak slobodnog vremena...» - Prva kragujevacka gimnazija « Ne tako dobra saradnja sa upravom skole» - Peta beogradska gimnazija « Ne mozemo da se sastanemo uvek u punom broju» - Ekonomska, Paracin «Djaci previse pametuju, ali to se prevazilazi kada dela progovore» - Administrativno-birotehnicka, Nis « Organizovanje sastanaka zbod dvosmenskog rada i problema ucenika putnika» - HTS, Subotica « Nemotivisanost (profesori) i nezainteresovanost (ucenici)», Novi Pazar «Galama na sednicama, udaljavanje od teme» - «Jan Kolar», B. Petrovac « Nedovoljna motivacija nekih ucenika» - Gimnazija Mladenovac Faza 8 – Akcije

Primer 17 Ucenici Zemunske gimnazije svojom najvecom akcijom smatraju »Srcem za Markovo srce», kojom su organizovali prikupljanje pomoci za svog obolelog druga. Na taj nacin je Marko otisao u Nemacku na skupu operaciju. Putem Unije DJP, ovi djaci su u svoju humanitarnu akciju ukljucili sve Parlamente u Srbiji. Slicne akcije humanitarnog karaktera za pomoc obolelim mladim ljudima organizovali su svi Djacki parlamenti. Primer 18 Ucenici edukovani za pisanje projekata su svoje ideje ostvarivali i putem donatora . Tako je DJP Paracinske gimnazije dobio sopstvenu opremu za novinarsku sekciju, DJP Prve kragujevacke i teleskop, a Druge kragujevacke - razglas i ozvucenje. Primer 19 27

Parlament u Novom Sadu organizuje susrete:» Cetvrtkom kod Isidore». To su druzenja uz muziku, susreti sa umetnicima, naucnicima. Primer 20 Akcijama DJP u nekim skolama su promenjeni i neprimereni oblici ponasanja. Tako je gimnazija «Jan. Kolar», B. Petrovac izvela akciju odredjivanja posebnog mesta u dvoristu skole na kojem je jedino dozvoljeno pusenje. «Kodeks ponasanja profesora i ucenika» je osmisljen i usvojen u Zajecarskij medicinskoj skoli. Primer 21 Parlamentarci se zivo zanimaju za poliricka zbivanja, pa su zato neke od akcija usmeranena gostovanja ili posete poznatim politickim licnostima ili institucijama. U Petoj beogradskoj gimnaziji je organizovana javna debata pri cemu su u publici bili gradonacelnik Beograda, nacelnik MUP-a i prvi covek jedne politicke partije. U Kragujevcu su o svojim politickim idejama , kao gosti DJP Prve gimnazije, govorili Predsednik Srbije, Predsednik Skupstine Srbije i lideri stranaka. DJP Druge kragujevacke gimnazije su primili u posetu: Predsednik Boris Tadic, kao i Predsednik Skupstine Predrag Markovic. Primer 22 U Nisu se Administrativno –birotehnicka skola opredelila za osmisljavanje i realizovanje akcije: «Protiv zlostavljanja zena i dece». Primer 23 Novosdska gimnazija «S.Markovic» je prostor za svoje delovanje nasla i na «Exit»-u. Naime akciju «Vreme je za toleranciju», koja podrazumeva sirenje ideja altruizma i tolerancije, ucenici su upravo realizovali sa posetiocima koncerta. Primer 24 Snimanje dokumentarnog filma je uz strucni nadzor profesionalaca i, naravno, Dackog parlamenta, je uradjeno u gimnaziji «Svetozar Markovic» u Nisu. Primer 25 Kada se bira Predsednik DJP u Prvoj kragujevackoj gimnaziji, cela skola je na nogama, jer se ovde organizuju pravi opsti izbori. Kandidati se cak i medijski predstavljaju, iznose svoje programe rada i suceljavaju, a ucenici skole potom glasaju za njih. I, pobedjuje najbolji.

28

Toliko mnogo ideja ceka svoj trenutak. Pomozite im da postanu opste dobro.

Primer 26:

KAKO DO USPEŠNOG ĐP

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja Čl. 98 (Sl. glasnik RS br. 62/2003.) je propis na osnovu kojeg svaka škola može formirati ĐP. Kada se u školi pokrene inicijativa i donese odluka o osnivanju ĐP, otvara se niz pitanja: Čime će se baviti ĐP? Kaji su organizacioni oblici mogući? Koja dokumenta na nivou škole treba doneti? i slično. Kolekcija ideja koja je prikupljena na osnovu prakse škola* u kojima ĐP uspešno radi može biti od pomoći na početku rada ĐP, kao i za unapređivanje rada već osnovanih ĐP. Naravno, svaka škola će odabrati i/ili kreirati ''mustru'' koja najviše odgovara njenim potrebama, veličini i drugim specifičnostima. I

KOJI SU SADRŽAJI RADA ĐP ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫

utvrđivanje programa rada, organizacija susreta sa drugim školama, analiza učešće učenika u slobodnim aktivnostima, ekskurzije učenika, uključivanje učenika u rad NO. organizacija slobodnog vremena učenika poboljšavanje uslova rada u školi učešće u izradi Školskog razvojnog plana i organizaciji rada škole korišćenje baletanki, pušenje u školi, alkohol, droga, (bolesti zavisnosti) polno prenosive bolesti(zaštita reproduktivnog zdravlja) odnos na relacijama đak-profesor, đak-đak.......... problemi učenika, raspored časova, ulepšavanje prostora u školi maturske večeri, humanitarne akcije, problemi u nastavi, izleti tekući problemi u školi bratimljenje sa drugim gimnazijama u zemlji koje nose isto ime izbor pitanja za anketu o radu nastavnika sportski turniri novinarska sekcija podizanje standarda života učenika u školi saradnja sa omladinskim organizacijama saradnja sa NVO učešće u radu Foruma srednjoškolaca učešće u projektima dogovor o dežurstvima

29

♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ II

KAKVA JE STRUKTURA/ ORGANIZACIJA/ IZGLED ĐP ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫

III

skupština ĐP (čini je po jedan(dva) predstavnika odeljenske zajednice) predsednik ĐP (izabran većinom glasova iz redova članova) podpredsednik/ zamenik predsernika predsedništvo (čine ga predsednik i dva člana) upravni odbor učenička vlada ministarstva sekretar zapisničar klub parlamentaraca:? odbori(npr. za sport, muzičke manifestacije, humanitarne akcije) timovi za pojedine oblasti (tim za medije, info centar, kreativni tim isl.)

KOJI SU OBLICI RADA ĐP ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫

IV

predstavljnje škole na Sajmu obrazovanja uređivanje školskog lista rad sekcija u školi međuljudski odnosi disciplina učenika rad školske kantine veliki broj izostanaka uspeh učenika izbor učenika generacije osnivanje/uključivanje u Uniju đačkih parlamenata gimnazija Srbija anketiranje učenika-izjašnjavanje kojim pitanjima treba da se bavi ĐP kulturne i sportske manifestacije prava učenika obezbeđivanje finansija obeležavanje važnih datuma informisanje

redovna zasedanja Skupštine ĐP vanredne sednice Skupštine ĐP po sistemu jednodomne skupštine sastanci Vlade, odbora, timova.... rad u komisijama rasprava u plenumu diskusije na nivou odeljenja

KOJI SU NAČINI ODLUČIVANJA U OKVIRU ĐP ♫ prostom većinom - javnim glasanjem ♫ prostom većinom– tajnim glasanjem ♫ konsenzusom

V

KOJA SU DOKUMENTA O RADU ĐP ♫ Statut škole ♫ Godišnji program rada škole ♫ Školski razvojni plan

30

♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ ♫ VI

statatut ĐP poslovnik o radu Skupštine ĐP pravilnik o izboru predstavnika za ĐP Plan rad ĐP Finansijski plan ĐP / budžet zapisnici sa satanaka izveštaji o radu /aktivnostima periodični izveštaji dokumentacija o aktivnostima ĐP (fotografije, snimci, isečci iz medija, lifleti, posteri.....

KOJI SU NAČINI INFORMISANJA O RADU ĐP ♫ nastavnici –koordinatori za ĐP podnose izveštaj nastavničkom veću škole ♫ pisani periodični izveštaji se predaju direktoru škole i saopštavaju na sednici NV i ŠO ♫ usmeni izveštaji direktoru škole, nastavniku kordinatoru za rad sa ĐP ili str. saradnicima škole ♫ preko lokalnih medija ♫ saopštenja predstavnika ĐP na sednicama ŠO i NV i Saveta roditelja ♫ predstavnici izveštavaju učenike svog odeljenja na sastanku OZ ♫ putem knjige obaveštenja ♫ putem oglasne table ♫ izložbe na panou u holu škole ♫ preko školskog lista ♫ preko školskog razglasa ♫ na Internet sajtu ♫ preko info-centra škole ♫ periodičnim konferencijama za štampu ♫ putem plakata flajera

31

II poglavlje

Drugi oblici učenićke participacije

Autorski tim Snježana Mrše Goradna Đigić Vesna Radulović Slađana Stojanović Belkisa Škrijelj

Posebni doprinosi

UVOD Kada govorimo o demokratskoj školi imamo pre svega u vidu ostvarivanje demokratskih principa i vrednosti kroz • proces upravljanja, • nastavni proces, • školski etos i uopšte kroz celopkupan život i rad škole. Ostvarivanjem demokratskih principa i vrednosti u školi učenici stiču znanja o demokratiji i pripremaju za život u demokratskom društvu, na najbolji mogući način. Za ovakav koncept škole presudno je uključivanje (participacija, učešće) na različite načine svih aktera. Nastavnici, učenici, roditelji i lokalna zajednica se ovde nalaze na istom važnom zadatku. U okviru seminara POLITIKA OBRAZOVANJA ZA DEMOKRATIJU I GRAĐANSKO DRUŠTVO - održanog u Beograd 11-13.10.2004. godine u organizaciji Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije, Saveta Evrope i Evropske Komisije – predložen je radni okvir za demokratizaciju škola i obrazovanja koji nam je bio osnovna vodilja za osmišljavanje ovog poglavlja Vodiča (videti Tabelu).

32

Tabela: Okvir za demokratizaciju - forme demokratizacije Nivo

Primer

1

pravo na informaciju sloboda pristupu informacijama

bilten vesti za roditelje

2

pravo da izrazite svoje mišljenje – sloboda izraza

konsultacije upitnikom - Pomeramo vreme ručka i konsultujemo roditelje, učenike, nenastavno osoblje...

3

učestvovanje u donošenju odluka

korak dalje od prethodnog primera – može da se formira mala grupa koja će da razmatra argumente za i protiv i da podele donošenje odluke

4

donošenje odluka

5

mogućnost da doprinesete školskim aktivnostima

6

rukovođenje školskim aktivnostima (vi ste zaduženi)

učenici imaju zajedničku sobu u koju idu tokom slobodnog vremena, igraju stoni tenis... Potrebno je renovirati celu sobu. Škola može da kaže učenicima: to je vaša odluka kako da je renovirate. U tom slučaju učenici bi sami donosili odluke, ne samo da učestvuju u procesu donošenja već bi sami donosili odluku. vršnjačko obrazovanje učenici organizuju školski događaj – Dan ljudskih prava. Učenici su radili na časovima GV-a o ljudskim pravima i možda su diskutovali šta bi mogli da rade za taj Dan i škola kaže: ok, vi organizujte taj Dan.

U ovom poglavlju Vodiča predstavljeno je i opisano 6 tema ili pod-oblasti učenićke participacije: 1. 2. 3. 4. 5. 6.

informisanje, izražavanje mišljenja, učeće u nastavim aktivnostima, realizacija akcija, donošenje odluka rešavanje individualnih žalbi učenika.

U okviru svake teme ponuđeni su kriterijumi i indikatori dobre prakse ovih vidova učeniče participacije, a na kraju poglavlja je ponuđena mala zbirka primera takve dobre prakse u našim školama i predlozi postupaka koji mogu biti korisna inspiracija prilikom planiranja načina na koji želimo da unapredimo učenićku participaciju u našim školama.

33

KRITERIJUMI I INDIKATORI DOBRE PRAKSE Pod-oblast / tema 1: INFORMISANJE Kriterijumi

Ilustracija / Primeri iz prakse

Indikatori / Pokazatelji Odgovarajućim školskim dokumentom je definisano koje informacije je škola dužna da prosledi đačkom parlamentu (ocena važnosti 3)

*Informacija o oceni i pravilnici (II gimanzija, Kragujevac) *Način na koji mogu da realizuju akciju/projekat (Gimnazija “Svetozar Marković”, Novi Sad) *Informacije o realizaciji (uslovi, kalendar aktivnosti, dinamika) akcija (Gimnazija “Isidora Sekulić”, Novi Sad) *Informacija o uspehu učenika i broju informacija (HTSŠ “L. Nešić” – Subotica)

* Informacije o pravilima ponašanja u školi i pravilnicima o

Dostupnost informacija učenicima

vaspitno-disciplinskim merama i organizovanju ekskurzija (HTSŠ “L. Nešić”, Subotica) * Statut Škole Pravilnici o vaspitno-disciplinskim merama, o ocenjivanju, o ponašanju na ekskurziji, o radu nastavničkog veća, o nagrađivanju učenika (Gimnazija “Isidora Sekulić”, Novi Sad) *Pravila ponašanja i rada (učenička prava) (II gimnazija, Kragujevac)

Postoji definisana procedura po kojoj učenici dolaze do traženih informacija (ocena važnosti 3) Učenici dobijaju tražene informacije u skladu sa definisanom procedurom (ocena važnosti 3) Učenici su informisani o svojim pravima, zakonskim procedurama za njihovo ostvarivanje, školskim mehanizmima... (ocena važnosti 3)

*Pri dočeku prvaka učenici se upoznaju sa pravilima ponašanja, sa sastavom odeljenskog veća i predmetima kao i sa rasporedom prostorija u školi (Gimnazija “Svetozar Marković”, Novi Sad) *Ako neka informacija nije istaknuta učenici mogu da se obrate odeljenskom starešini, stručnoj službi, pomoćniku direktora za nastavu, direktoru (Gimnazija “Svetozar Marković”, Novi Sad)

*Učenici su informisani o njihovim pravima -razredni starešina -predmetni profesor -statut škole Prvi čas na početku školske godine odeljenski starešiina daje materijal koji priprema pedagoško-psihološka služba (Gimnazija “Isidora Sekulić”, Novi Sad)

Odgovarajućim školskim dokumentom definisano je koje informacije je đački parlament dužan da prosledi školi

34

Korišćenje različitih načina za informisanje učenika

Postoji definisana procedura izveštavanja o radu đačkog parlamenta Postoje redovni pisani izveštaji o radu đačkog parlamenta Postoji definisana procedura informisanja učenika (ocena važnosti 3) Definisana procedura informisanja se dosledno poštuje Razredni čas se koristi za informisanje učenika (ocena važnosti 3)

*Podela tematskih oblasti po aktuelnosti tokom školske godine (Gimnazija “Isidora Sekulić”, Novi Sad) *Vršnjačka edukacija (Gimnazija “Isidora Sekulić”, Novi Sad) *Objašnjenje kako funkcioniše škola i koja je struktura Objašnjenje procedure rešavanja učeničkih problema (Gimnazija “Svetozar Marković”, Novi Sad) *Razgovor o kriterijumima ocenjivanja i ostale informacije o nastavnim predmetima (HTSŠ “L. Nešić” – Subotica)

Knjiga obaveštenja se koristi za informisanje učenika (ocena važnosti 3)

*Obaveštenje se čita tokom jednog časa Važna obaveštenja čitaju profesori Potpis profesora (Gimnazija “Isidora Sekulić”, Novi Sad) *Promocije fakulteta Poziv na učešće u humanitarnim akcijama Organizacija sportskog dana (Gimnazija “Svetozar Marković”, Novi Sad)

Oglasna tabla se koristi za informisanje učenika (ocena važnosti 2)

*Knjiga obaveštenja sa kratkim, jasnim i konkretnim obavezama (HTSŠ “L. Nešić” – Subotica) *Oglasna tabla za organizovanje raznih aktivnosti kao I za značajne događaje iz istorije ili informacije o naseljima iz okoline (HTSŠ “L. Nešić” – Subotica) *Oglasna tabla u holu škole, neophodne informacije i zanimljivosti (II gimnazija Kragujevac) *Dostupnost oglasne table, informisanje (ponuda) o svim aktuelnim pitanjima (Gimnazija “Isidora Sekulić”, Novi Sad) *Uspeh na klasifikacionim periodima, obaveštenje o sekcijma (datum održavanja), usvojene maturske teme (Gimnazija “Svetozar Marković”, Novi Sad)

35

Plakati se koriste za informisanje učenika (ocena važnosti 2)

*Obaveštenja o promocijama akcija/fakulteta Poziv na školske manifestacije (Gimnazija “Svetozar Marković”, Novi Sad) *Plakati kao informator o uspehu učenika u toku godine kao i povodom nekih godišnjica (HTSŠ “L. Nešić” – Subotica) *Predviđen je prostor-mali hodnik kod pedagoško-psihološke službe. Tehnički odlično rešenje. Promocija zabavnog načina života (Gimnazija “Isidora Sekulić”, Novi Sad)

Školski list se koristi za informisanje učenika (ocena važnosti 2) U školi postoji medijacentar koji se koristi za informisanje učenika (ocena važnosti 2)

Web-sajt škole, e-pošta i forum se koriste za informisanje učenika (ocena važnosti 2)

*Posterima se učenici obaveštavaju I pozivaju na učešće u humanitarnim akcijama (Gimnazija “Svetozar Marković”, Novi Sad) *Povodom školskog pozorja izlazi bilten u kome učenici-novinari pišu prikaze, intervjue I ostale tekstove (Gimnazija “Svetozar Marković”, Novi Sad) *U školi postoji media-centar i stručni saradnik medijatekar (Gimnazija “Isidora Sekulić”, Novi Sad) *Okupljene 4 sekcije (likovna/web/foto/ novinarska) radi održavanja školskog web sajta i foruma i priprema učenika za nastavu na računarima (Gimnazija “Svetozar Marković”, Novi Sad) *Školske teme postaju sveže i aktuelne Neoficijelna razmena mišljenja, stavova iizražavanje bez straha od ocenjivanja (Gimnazija “Svetozar Marković”, Novi Sad) *Postoji web sajt, slike sa slikama svih odeljenja I prezentacija škole (HTSŠ “L. Nešić” – Subotica) *Web sajt postoji Učenici u media centru uz saradnju sa prof. medijatekarom učestvuju u dizajniranju I izradi web sajta (Gimnazija “Isidora Sekulić”, Novi Sad)

Kvalitet informisanja

Razglas i / ili radio stanica škole se koriste za informisanje učenika (ocena važnosti 1) Informacije su aktuelne, sistematične, jasne (ocena važnosti 3)

*Web sajt u pripremi Pristup internetu 24h za profesore i učenike (II gimnazija, Kragujevac) *Učenici predstavnici Đačkog parlamenta za vreme velikog odmora puštaju muziku preko razglasa (po svom izboru) (Gimnazija “Isidora Sekulić”, Novi Sad) *Protok i aktuelnost informacija Koordinator - profesor Koordinator – učenik (Gimnazija “Isidora Sekulić”, Novi Sad) *Kvalitetne informacije bilo pismeno ili usmeno pravovremene (HTSŠ “L. Nešić” – Subotica)

36

Dinamika protoka informacija je stalna, redovna (ocena važnosti 3) Informisanje je dvosmerno (ocena važnosti 2)

*Informacije vezane za profesionalnu orijentaciju učenika (Gimnazija “Isidora Sekulić”, Novi Sad)

Pod-oblast / tema 2: IZRAŽAVANJE MIŠLJENJA Kriterijumi

Indikatori / Pokazatelji

Ilustracija / Primeri iz prakse

Većina učenika smatra da svoje mišljenje, stavove i predloge mogu slobodno da izraze (ocena važnosti 3)

*Do svesti o slobodnom izražavanju smo došli kroz proces ustanovljavanja pravila ponašanja ma školskom forumu, tako da su učenici korisnici svesni da ne smeju nikoga da vređaju, tj. da sloboda nije anarhija (Gimnazija “Svetozar Marković”, Novi Sad)

Izražavanje mišljenja učenika i davanje predloga

*Svest o slobodnom izražavanju je deo ukupnog imidža škole – na sivm nivoima se neguje (Gimnazija “Isidora Sekulić”, Novi Sad) *Na sastanku odeljenskog veća učenici iznose slobodno mišljenje o učenicimia I situaciji u razredu (HTSŠ “L. Nešić” – Subotica)

Izlazi školski list, almanah, odeljenjski bilten, zidne novine, razglas, čiji su urednici učenici (ocena važnosti 3)

*Postoji sloboda izražavanja mišljenja ali ne I svest o tome u procesu (II gimnazija, Kragujevac) *Zidne novine izlaze jednom mesečno/ bogato ilustrovane sa “Opuštenim” komentarima i izlažu se na najprometnijem mestu u školi (Gimnazija “Svetozar Marković”, Novi Sad) *Godišnje (na dan škole, 17. februar) izlaze publikacije: almanah (godišnjak), knjževni časopis “Isidora”, podlistak “Isidorini saputnici”, katalog umetničkih dela (Gimnazija “Isidora Sekulić”, Novi Sad)

U školi se organizuju debate I okrugli stolovi na kojima učestvuju učenici (ocena važnosti 2)

*Školske novine koje kreiraju učenici učesnici literarne sekcije – periodično (II gimnazija, Kragujevac) *Na čas odeljenskog starešine dolaze predstavnici medicinskog centra i drugih institucija kao i učenici – vršnjački edukatori (HTSŠ “L. Nešić” – Subotica) *Debata – prethodi ozbiljna priprema – profesori koordinatori i učenici, preduslov je obuka Realizuje se na času građanskog vaspitanja (Gimnazija “Isidora Sekulić”, Novi Sad) *Organizuju se debate (debatni klub) kao forma rada na času (II gimnazija, Kragujevac)

37

U školi se sprovode ankete sa učenicima o različitim aktuelnim pitanjima (ocena važnosti 2) Đački parlament prosleđuje učeničke predloge i mišljenja (ocena važnosti 2)

*Ankete o stavovima učenika po nekim pitanjima Gimnazija je vežbaonica za studente Filozofskog fakulteta Profesionalna orijentacija (Gimnazija “Isidora Sekulić”, Novi Sad) *Rad đačkog parlamenta I efekti zavise od izbora predstavnika (predsednika, potpredsednika) od strane učenika (Gimnazija “Isidora Sekulić”, Novi Sad) *Periodično u zavisnosti od planova I akcija đačkog parlamenta (II gimnazija, Kragujevac)

Postoji kutija za predloge učenika (ocena važnosti 1) Učenici imaju svoje predstavnike na sednicama nastavničkog veća i školskog odbora (ocena važnosti 1) Učenici učestvuju u donošenju odluka od značaja za njih po definisanoj proceduri Postoji procedura razmatranja i odgovaranja na učeničke predloge, primedbe, prigovore (ocena važnosti 3)

*Na nastavničkom veću učestvuju predstavnici ĐP (II gimnazija, Kragujevac)

*Primedba/prigovor 1. razgovor sa odeljenskim starešinom i/ili predmetnim nastavnikom 2. razgovor sa pedagoško-psihološkom službom 3. razgovor sa pomoćnikom direktora za nastavu 4.razgovor sa direktorom (Gimnazija “Svetozar Marković”, Novi Sad) *Pisana forma predloga Zapisnik Odluka uz obrazloženje Plan akcije Konkretna zaduženja Ishod (Gimnazija “Isidora Sekulić”, Novi Sad)

Razmatranje i uvažavanje učeničkih predloga Učenički predlozi se razmatraju I uvažavaju (ocena važnosti 3)

Postoji procedura da se realizuju uvaženi predlozi (ocena važnosti 3)

*Učenici imaju pravo žalbe (uglavnom ocene i sl.) Pisanje zahteva i primedbiuzimaju se kao relevantni (II gimnazija, Kragujevac) *Učenički predlozi se razjmatraju…i uvažavaju (utvrđuje unapred formirana komisija… (II gimnazija, Kragujevac) *Svi predlozi učenika moraju biti pismeni i ako se može napisani u obliku projekta koji uprava i sekretar procene i sugerišu drugačije, (eventualno) pravno rešenje (Gimnazija “Svetozar Marković”, Novi Sad) *Procedura: predlog →odeljenska zajednica / đački parlament →odeljenski starešina/predmetni profesor→pedagoško – psihološka služba/pomoćnik direktora→direktor = povratna informacija uz obrazloženje (Gimnazija “Isidora Sekulić”, Novi Sad)

38

Pod-oblast / tema 3: DOPRINOS REDOVNIM NASTAVNIM AKTIVNOSTIMA Kriterijumi

Podrška učešću učenika u redovnim aktivnostima škole

Ilustracija / Primeri iz prakse

Indikatori / Pokazatelji Postoje osobe koje koordiniraju radom đačkog parlamenta (ocena važnosti 3)

Postoji plan aktivnosti đačkog parlamenta koji je sastavni deo godišnjeg programa rada škole (ocena važnosti 3)

*Na predlog direktora, Nastavničko veće bira koordinatora za rad đačkog parlamenta (Gimnazija “9. maj”, Niš) *Psiholog škole I profesor građanskog vaspitanja po ličnoj I profesionalnoj senzibilnosti biraju posao koordinatora rada đačkog parlamenta, a uz prihvatanje od strane učenika (Gimnazija,k Zaječar) *Profesor građanskog vaspitanja je koordinator rada đačkog parlamenta (Ekonomska škola, Paraćin) *Program rada šačkog parlamenta čini sastavni deo Godišnjeg programa rada škole. Donosi se početkom oktobra, nakon prvog sastanka Skupštine parlamenta, a predlog daje Izvršni odbor u kome ima 15 učenika (Medicinska škola, Novi sad) *Učenici su napisali plan rada đačkog parlamenta i uz korekciju koordinatora, on je sada deo Godišnjeg programa rada škole (Gimnazija, Zaječar)

Postoji jasna podele zadataka I odgovornosti između učenika I nastavnika (ocena važnosti 3)

*Statut Đačkog parlamenta škole je preuzet od Statuta Gradskog đačkog parlamenta. O aktivnostima parlamenta odlučuje Izvršni odbor u saradnji sa profesorima koordinatorima. (Gimnazija «9. maj», Niš) *Učenici, članovi đačkog parlamenta, su se organizovali kroz četiri tima: -kreativni -sportski -info -marketinški Svaki tim ima svog vođu koji organizuje tim i aktivnosti, zavisno od plana. Vođe timova čine Izvršni odbor koji ima svoju organizaciju (Gimnazija, Zaječar) *Podela zadataka vrši se u hodu. U samom procesu podele učestvuju i sarađuju članovi Izvršnog odbora parlamenta i profesori koordinatori. (Gimnazija «9. maj», Niš Medicinska škol, Novi Sad) *Podela zadataka se obavlja u toku samog rada. (Ekonomska škola, Paraćin)

39

Postojanje jasne procedure dostavljanja učeničkih predloga vezanih za redovne školske aktivnosti odraslima u školi (ocena važnosti 3)

*Svoje predloge deca usmeno iznose svojim razrednim starešinama ili predmetnim profesorima. (Gimnazija «9. maj», Niš Gimnazija, Zaječar) *Predlozi se dostavljaju putem poštanskog sandučeta, a i preko predstavnika odeljenja (po 2 učenika su u parlamentu). Obraćaju se Skupštini parlamenta, a Izvršni odbor upućuje predloge i predstavke onome kome su namenjeni – pedagogu, direktoru, razrednom starešini, itd. (Medicinska škola, Novi Sad) *Informacija je prvo dvosmerna između učenika i razrednih starešina, a zatim od razrednih starešina ide ka ostalim profesorima i roditeqima. (Ekonomska škola, Paraćin)

Postoji jasna procedura razmatranja učeničkih predloga u vezi redovnih školskih aktivnosti Otvorena mogućnost da učenici preuzmu odgovormost za rad škole (planirano vreme I način) (ocena važnosti 3)

Nastavničko veće, na predlog đačkog parlamenta, razmatra i usvaja predlog. Predstavnik đačkog parlamenta obrazlaže predlog na sednici Nastavničkog veća pre donošenja odluke. *»Učenički dan» je planiran Godišnjim programom rada škole dva puta godišnje, u svakom polugođu po jedan. Toga dana učenici postaju profesori, a profesori učenici – zamena uloga između profesora i đaka u školi. (Gimnazija «9. maj», Niš) *»Dan punoletstva» je dan kada maturanti uđu u cipele odraslih. Jedan učenik menja jednog profesora, a menjaju i sve ostale radnike škole. To se u školi dešava svake godine na Dan prosvetnih radnika, 8. novembra. (Medicinska škola, Novi Sad) *Đak kao nastavnik: učenik, u dogovoru sa nastavnikom, samostalno sprema čas i obrađuje nastavnu jedinicu. (Gimnazija «9. maj», Niš) *Uvođenje multimedijalne nastave omogućilo je profesorima da prezentuju nastavne jedinice na drugačiji način. Učenici mogu kroz individualni ili timski rad da, u dogovoru sa profesorima, obrade nastavnu jedinicu na ovaj način. (Gimnazija, Zaječar) *Ovi aspekti se rešavaju kroz višefrontalni oblik nastave. Učenici su sami aktivirali, npr. profesora sociologije, da radi na ovaj način. Takođe, učenici daju kroz stručne predmete svoje multimedijalne prezentacije na dogovorene teme – javi čas preko video-bima, sa analizom. (Medicinska škola, Nvi Sad)

40

Postojanje razrađenih mehanizama učešća učenika u upravljanju školom (ocena važnosti 3)

U nastavnim planovima postoji definisano vreme I način uključivanja učenika u samoocenjivanje (ocena važnosti 3) U školskim planovima postoji definisano vreme I način uključivanja učenika u evaluaciju rada nastavnika, škole (ocena važnosti 3)

Učenici učestvuju u definisanju kriterijuma kvaliteta u oblastima od značaja za njih, npr. kriterijumi za izbor učenika generacije I sl. (ocena važnosti 3) Učešće učenika u kreiranju sadržaja nastavnih i vannastavnih aktivnosti

U okviru redovne nastave nastavnici organizuju časove “van programa” – po izboru učenika (ocena važnosti 3)

Učenici imaju mogućnost da predlažu teme za tribine, kao i načine rada (ocena važnosti 3) Formiranje novih sekcija na osnovu predloga đačkog parlamenta (ocena važnosti 2)

*Predstavnik Parlamenta učestvuje na sastancima Pedagoškog kolegijuma kada se odlučuje o ekskurzijama. Predsednik Đačkog parlamenta prisustvuje sednicama Školskog odbora i tu iznosi predloge učenika i podnosi izveštaj o radu. (Medicinska škola, Novi Sad) *Đaci iznose svoje predloge vezane za ekskurzije Nastavničkom veću i na taj način učestvuju u kreiranju svojih ekskurzija. (Gimnazija «9. maj», Niš) *Pojedine nastavne jedinice obrađuju se kroz grupni rad. Učenici vrše samoocenjivanje kroz rad u parovima (takođe vezano za pojedine nastavne jedinice). (Gimnazija “9. maj”, Niš) *Planom i programom rada škole predviđenja je učenička evaluacija rada profesora kroz anonimne ankete koje se sprovode na kraju polugođa i na kraju školske godine. Rezultati anketeobjavljuju se i prikazuju na panou škole. (Gimnazija «9. maj», Niš) *Evaluacija rada nastavnika vrši se kroz pripremljene ček-liste. Popunjavaju ih učenici, u odeljenju, sa svim drugovima, a dostavljaju ih Izvršnom odboru Đačkog parlamenta, koji objedinjava rezultate i objavljuje ih na oglasnoj tabli i u školskom listu. (Medicinska škola, Novi Sad) *Postoje utvrđeni kriterijumi, ali učenici nisu učestvovali u njihovom definisanju. (Medicinska škola, Novi Sad Gimnazija, Zaječar Gimnazija «9.maj», Niš)

*Časovi na koje dpolaze stručna lica iz određenih oblasti (psihijatar, inženjer, meteorolog, nutricionista...) koja govore o temama koje su učenicima interesantne. (Gimnazija, Zaječar) *Časovi posvećeni temama koje su društveno aktuelne («žrtvovbanje» redovnog časa za potrebe učenika da se bave temom koja je trenutno važna) (Ekonomska škola, Paraćin) *U saradnji sa predmetnim profesorima, učenici organizuju tribine kada dolaze stručnjaci i odgovaraju na pitanja dece i daju neophodne informacije (npr. zdravstvene tribine). (Gimnazija «9. maj», Niš) *Za zainteresovane učenike su organizovani časovi nacrtne geometrije (nacrtna geometrija ne postoji kao redovni predmet) – profesor volonterski radi. (Gimnazija, Zaječar)

41

Pod-oblast / tema 4: UCENICI OSMISLJAVAJU I REALIZUJU AKCIJE / PROJEKTE Kriterijumi

1, Postovanje zakonskih okvira

2. Podrska strucnih i rukovodecih organa skole

3. Podrska roditelja

4. Uvazavanje ucenickog angazovanja

Indikatori / Pokazatelji 1.1.Program(Plan rada) Ucenickog parlamenta je sastavni deo Godisnjeg programa rada skole (ili njegov aneks) 1.2.Planovi ucenickih akcija su sastavni deo Godisnjeg programa (plana) rada Ucenickog parlamenta

2.1.Predstavnici Ucenickog parlamenta informisu Nastavnicko vece, Skolski odbor o planiranim akcijama, realizaciji i efektima 2.2.Nastavnicko vece, direktor skole, imenuju osobe (nastavnike, strucne saradnike)za podrsku u planiranju i realizaciji ucenickih akcija i projekata 2.3. Postoji formular za pisanje predloga skolski projekata 2.4.Broj nastavnika koji pruzaju podrsku ucenickim inicijativama 2.5.Broj planiranih i realizovanih ucenickih akcija , projekata na godisnjem nivou 3.1.Na sastancima Saveta roditelja se razmatraju ucenicki predlozi I inicijative 3.2.Na sastancima Saveta roditelja se razmatraju Izvestaji o realizaciji (tok i efekti) ucenickih akcija i projekata 3.3.Broj roditelja ukljucenih u realizaciju ucenickih akcija, projekata 4.1.Postoji razradjena procedura za pracenje doprinosa ucenika u iniciranju i realizaciji akcija, projekata 4.2.Odsustvo ucenika sa nastave (zbog ucesca u

Primeri iz prakse

-Gimnazija Paracin -Gimnazija Mladenovac -Gimnazija Kragujevac

-Medicinska skola “7.april”N.Sad -Gimnazija “S. Markovic”N.Sad (strucne saradnice edukuju ucenike, inicijatore kako da sacine plan akcije ili napisu predlog projekta) -Gimnazija “S.Markovic” N.Sad (ustanovljen na nivou skole, formular za pisanje predloga skolskih, ucenickih projekata)

-Gimnazija”S.Markovic” Nis ( Pravilniku o nagradjivanju ucenika –vrednuje se angazovanost ucenika u skolskim akcijama i projektima) -Gimnazija “J.Kolar”B.Petrovac (jedan od kriterijuma za izbor ucenika generacije je i ucesce u akcijama, projektima) -Gimnazija “S.Markovic”Nis (pravdaju se izostanci zbog ucesca ucenika na sportskim takmicenjima, izvidjacima,

42

skolskim akcijama I projektima) je regulisano Pravilnikom 4.3.Broj nagradjenih ucenika za iniciranje ili realizovanje ucenickih akcija, projekata 5. Kvalitet ucenickih akcija

seminarima…..)

5.1.Broj ucenika ukljucenih u osmisljavanje projekta, akcije

5.2.Broj ucenika ukljucenih u realizaciju projekta, akcije

-Gimnazija «S.Markovic»N.Sad (akcija za pretvaranje ulice u kojoj se skola nalazi u pesacku zonu, akcija za skolsko ozvucenje) -Gimnazija»I.Sekulic»N.Sad (humanitarna akcija Igracka za druga)

5.3.Povecanje broja ukljucenih ucenika tokom realizacije projekta, akcije 5.4.Raznovrsnost ucenickih akcija, projekata (na godisnjem nivou)

5.5.Broj novih akcija, projekata, nastalih na osnovu realizovanih 5.6.Broj ucenika na koje se odnosi promena ili efekat ucenicke akcije, projekta

5.7.Poboljsanje komunikacije i saradnje u skoli

5.8.Povecanje vidljivosti skole

-humanitarne, sportske, kulturne, zabavne, edukativne, preventivne, istrazivacke..... -Gimnazija Zajecar (brojne i raznovrsne aktivnostiknjizevne veceri, kviz, sportski susreti, preventivni programi, svetosavska zurka) -Gimnazija «J.Kolar»B.Petrovac (zabave, humanitarne, ekoloske akcije, vrsnjacke edukacije) -Gimnazija Valjevo (nekoliko projekata na temu uredjenja skole) -Gimnazija «S.Markovic»Nis (nekoliko akcija, projekata o osobama sa posebnim potrebama) -Gimnazija»I.Sekulic»N.Sad(celodnevni, besplatan pristup internetu za sve ucenike) -Medicinska skola Zajecar (smanjenje cene prevoza za ucenike koji praksu obavljaju u ustanovi van mesta) -Gimnazija Mladenovac (klima uredjaji u ucionicama) -Administrativno-tehnicka skola Nis (koriscenje bazena za potrebe nastave fizickog vaspitanja, u nedostatku sale za fizicko) -Gimnazija»S.Markovic»Nis (mali skolski biznis, preduzetnistvo) -Gimnazija «S.Markovic»N.Sad (tecni sapun u djackim toaletima) -Zemunska Gmnazija (internet centar) -Medicinska skola Uzice («pitajte direktora») -Gimnazija I.Sekulic N.Sad (fudbalski turnir «maturantiprofesori») -Medicinska skola «7.april»N.Sad (komunikacijski seminari) -Gimnazija»S.Markovic»N.Sad?(transakciona analiza u nastavi) -TS»R.Ljubicic»Uzice (sportski turniri djaci-profesori) -Gimnazija Mladenovac (redovno, subotom na TV Mladenovac) -Gimnazija»S.Markovic»N.Sad (nastup na sajmu obrazovanja u N.Sadu)

43

-Gimnazija»I.Sekulic»N.Sad (Nastup na sajmu obrazovanja u N. Sadu) -Subotica xxx skola (nastup na sajmu obrazovanja u N.Sadu) 5.9.Broj nastupa ucenika u elektronskim medijima ili tekstova u stampi o ucenickim akcijama projektima 5.10.Poboljsanje materijalno tehnickih uslova u skoli

-Gimnazija Mladenovac (klima uredjaji u ucionicama) -Gimnazija Valjevo (zahvaljujuci Projekatu Crno-beli svet obezbedjen stampac u boji za stampanje informativnog materijala Ucenickog parlamenta) -Gimnazija Zajecar (ormar za Ucenicki parlament) -«9.maj» (Zahvaljujuci Projektu Zamisli skolu u ritmu muzike za ples, obezbedjen je razglas)

5.11.Postoji praksa samo (evaluiranja) ucenickih akcija, projekata 5.12.Razvijenost sistema informisanja o aktuelnim akcijama, projektima u skoli

-Medicinska skola»7.april»N.Sad (oglasna tabla) -Gimnazija Mladenovac (prezentacija projekta u svecanoj sli skole) -knjiga obavestenja -»S.Markovic»N.Sad (sajt skole) -Gimnazija Paracin (web strana skole)

5.13.Postojanje video, foto i drugih zapisa o pripremanju i realizaciji ucenickih akcija projekata

-Gimnazija Paracin (dokomentacija o radu Ucenickog parlamenta)

Pod-oblast / tema 5: UCESTVOVANJE UCENIKA U DONOSENJU ODLUKA NA NIVOU SKOLE Kriterijumi

1. Postojanje formalnih uslova

Indikatori / Pokazatelji 1.1.Poslovnik o radu Skolskog odbora definise prisustvo predsednika Ucenickog parlamenta sednicama SO 1.2.Postoji procedura u skoli koja obezbedjuje da se cuje misljenje ucenika

Primeri iz prakse -Suubotica xxxx skola -Gimnazija»S.Markovic»Nis(Pravilnik o radu skolskog odbora regulise ucenicku participaciju u donosenju odluka -Medicinska skola “7.april”N.Sad (odeljenske zajednice daju misljenje pre izricanja vaspitno disciplinske mere od strane NV) -Gimnazija”S.Markovic”Nis (Odeljenska zajednica iznese predlog, predsednik OZ prenese predlog razrednom predsedniku a ovaj predsedniku ucenickog parlamenta) -Administrativnotehnicka skola Nis (kutija za predloge, misljenja) -Medicinska skola Uzice (kutija “pitajte direktora”)

44

2. Ucesce ucenika u radu strucnih I rukovodecih organa skole

3. Priprema ucenika za donosenje odluka

4. Donosenje odluka od strane ucenika

2.1.Broj sednica nastavnickog veca i sastanaka skolskog odbora na kome su prisustvovali predstavnici ucenickog parlamenta 2.2.Aktivno ucesce predstavnika ucenickog parlamenta na sednicama nastavnickog veca i skolskog odbora 2.3.Ucenici su clanovi komisija i tela na nivou skole

3.1.Skola ima plan ukljucivanja ucenika u process donosenja odluka

4.1.Skola ima definisane oblasti zivotaI rada u odnosu na koje ucenici donose odluke

-Hemijskotehnoloska srednja skola”L.Nesic”Subotica (predsednik ucenickog parlamenta prisustvuje sednica skolskog odbora, bez prava glasa) -npr. komisije za ekskurzije, za higijensko-estetsko uredjenje skole, marketing skole, izostanke -Gimnazija “I.Sekulic” namerava da predstavnici ucenickog parlamenta postanu clanovi skolske komisije za pravdanje izostanaka) -Gimnazija « «J.Kolar » B.Petrovac (jedan dan u godini, ucenici preuzimaju uloge nastavnika, direktora, pomocnog osoblja) -Gimnazija « «9.maj » (ucenicki dan-ucenici preuzimaju uloge direktora, nastavnika, strucnih saradnika..) -Gimnazija Paracin (simuliranje skupstinskog zasedanja) -Gimnazija » I.Sekulic » N.S(anketa, sa nekoliko ponudjenih destinacija za izvodjenje skolskih ekskurzijaucenici zaokruzuju zeljenu destinaciju, odabira se destinacija za koju je glasalo najvise anketiranih ucenika) -Gimnazija » J.Kolar » B.Petrovac (ucenici glasanjem biraju ucenika generacije) -Administrativno tehnicka skola Nis (maturanti odlucuju o proslavi maturske veceri)

Pod-oblast / tema 6: MOGUĆNOST REŠAVANJA INDIVIDUALNIH ŽALBI UČENIKA Kriterijumi 1. POZNAVANJE PRAVA UCENIKA I RODITELJA 2. ZASTITA PRAVA UCENIKA

3. Podrska u resavanju ucenickih problema

Indikatori / Pokazatelji

Primeri iz prakse

1.1.Ucenici i roditelji su upoznati sa odredbama zakona i procedurom za zastitu prava ucenika

-Subotica xxxx skola(na oglasnoj tabli skole istaknut izvod iz Zakona, na prvom roditeljskom sastanku roditelji upoznati sa odredbama zakona i procedurama za podnosenje zalbi)

2.1.Postoji procedura za zastitu prava ucenika

-Gimnazija Paracin (ucenik , podnesak sekretaru…..)

3.1.Ucenicima se pruza edukacija iz oblasti decijih prava, nenasilne komunikacije .. 3.2.Na casovima odeljenskog staresine i odeljenske zajednice se otvoreno razgovara o problemima

-Medicinska skolja”7.april” (strucni saradnici pomazu ucenicima da konstruktivno rese individualni, grupni ili razredni problem)

45

MINI ZBIRKA PRIMERA DOBRE PRAKSE Tema 1: INFORMISANJE

Primer 1 Postoji jasno definisan protokol o informisanju učenika prvog razreda.Prvi razredni čas je posvećen predstavljanju pravilnika o obavezama nastavnika i učenika koji je pripremila pedagoškopsihološka služba.Pravilnik pored obaveza sadrži i učenička prava, kako interna tako i zakonska. Pored uvodnog časa u holu škole postoji oglasna tabla, pano ili zidne novine koje takođe služe za informisanje učenika.Novinarska sekcija ili info-centar je zadužen za uređivanje oglasne table.Sekcijama koordinira jedan nastavnik, koji pored zanimljivih tekstova koje pišu učenici (na razne teme:događajima u gradu, zanimljivostima iz sveta nauke,o đačkim akcijama...), informiše učenike o dešavanjima u školi (kada su takmičenja,gde, ko je osvojio i koje mesto na takmičenjima, šta se planira u školi...). Ovakvim putem informacije postaju javne, svi učenici i zaposleni u školi mogu da ih pročitaju, ali i svi oni koji školu posećuju (roditelji, ljudi iz školskih uprava).Ovakvim obaveštavanjem se garantuje i kvalitet informacija, jer svako ko ih pročita može da reaguje ako se ne slaže sa sadržajem, obraća se uredništvu i informacije se proveravaju i menjaju ako nisu adekvatne. (Gimnazija “Isidora Sekulić”, Novi Sad, HTSŠ “L. Nešić” – Subotica i Gimnazija , Zaječar)

Tema 2: IZRAŽAVANJE MIŠLJENJA

Primer 2 Dobro je da školi postoji jasno definisana procedura izražavanja mišljenja učenika. Procedura: predlog pojedinca →taj predlog se iznosi pred odeljensku zajednicu, razmatra se i kao takav predlaže đačkom parlamentu ako se tiče nekih pitanja vezanih za školu i od interesa je ne samo za to odeljenje već za veći deo učenika.U slučaju da je bitan samo da učenike određenog odeljenja iznosi se pred →odeljenskog starešinu/predmetnog profesora →pedagoško – psihološka služba/pomoćnik direktora→direktor = Vrlo je bitno da učenici dobiju povratnu informaciju uz obrazloženje, bez obzira da li je njihov predlog usvojen ili odbijen.Ovakvim redosledom su uključeni svi koji su interesne grupe i svi podjednako participiraju. (Gimnazija “Isidora Sekulić”, Novi Sad)

Primer 3 U okviru rada učeničkog parlamenta dobar je primer za prikupljanje predloga,anketiranje učenika.Ovim se postiže da svako iskaže anonimno svoje slaganje ili ne slaganje kao i mišljenje o predloženom.Dobro je da postoji tim u okviru parlamenta koji je zadužen za obradu podataka kao i za sprovođenje ankete.Dobijene podatke javno treba predstaviti svima (oglasna tabla, zidne novuine, knjiga obaveštenja...)

46

U slučaju da postoje više dobrih predloga i učenicima nije lako da se opredele dobro je organizovati javnu debatu. Debatom nisu uključeni svi učenici, ali pošto je javna, dobar je način da oni koji nisu mogli da se opredele sada čuju različite argumente Za i Protiv ,kako bi bolje sagledali prednosti i mane i lakše se opredelili. Debati prethodi ozbiljna priprema, koju koordiniraju profesori i učenici. (Gimnazija “Isidora Sekulić”, Novi Sad, Gimnazija ,Zaječa i Gimnazija « I.Sekulić » iz N.Sada)

Tema 3: DOPRINOS NASTAVNIM AKTIVNOSTIMA

Primer 4 Program rada učeničkog parlamenta čini sastavni deo Godišnjeg programa rada škole. Donosi se nakon prvog sastanka Skupštine parlamenta.Ovakvim odnosom prema učeničkom parlamentu jasno se pokazuje želja i volja uprave škole i nastavnika da je učeničko organizovanje jako bitno za rad škole i organizaciju nastave.Plan rada ne sadrži samo vannastavne aktivnosti, već i uvođenjem multimedijalne i višefrontalne nastave omogućeno je profesorima da prezentuju nastavne jedinice na drugačiji način. Učenici kroz individualni ili timski rad u dogovoru sa profesorima planiraju nastavne jedinice koje će iz pojedinih predmeta prezentovati oni, a ne profesori. Takođe, učenici prezentuju svoje multimedijalne prezentacije na dogovorene teme i drugim učenicima u školi kroz formu javog čas preko video-bima, gde su svi gledaoci otvoreni za komentare i konstruktivne kritike (Medicinska škola, Novi sad), (Gimnazija ,Zaječar),

Primer 5 Planom i programom rada škole predviđena je učenička evaluacija rada profesora kroz anonimne ankete koje se sprovode na kraju polugođa i na kraju školske godine.Evaluacija rada nastavnika vrši se kroz pripremljene ček-liste. Popunjavaju ih učenici zajednički u odeljenju.Učenici pre popunjavanja listića razgovoraju i usaglašavaju kriterijume.Ovakvim načinom se izbegavaju revanšizmi i lični konflikti koje mogu imati učenici i profesori.Pored toga postoji zajednička ocena kojom se garantuje i jedan nivo anonimnosti.Podom popunjene listiće dostavljaju Izvršnom odboru Đačkog parlamenta, koji objedinjuje rezultate i objavljuje ih na oglasnoj tabli i u školskom listu. Ovam učenici pored toga što iskazuju svoje mišljenje, aktivno doprinose poboljšanju nastave i komunikaciji na relaciji učenik-profesor. (Medicinska škola, Novi Sad i Gimnazija «9. maj», Niš)

Tema 4: REALIZACIJA AKCIJA / PROJEKATA

Primer 6 Školske 2004/5. godine parlament je sarađivao sa nevladinom organizacijom ″Proni″, koja je za učenike parlamenta organizovala obuku za pisanje projekata, podnošenje aplikacija, načinima popunjavanja i prednostima ovog načina organizovanja i prikupljanja materijalnih sredstava za realizaciju đačkih aktivnosti. Nakon toga su 4 učenika prvog razreda konkurisali sa projektom „Pravljenje terena za basket“.Projekat nije realizovan u potpunosti,ali je ishod teren za basket koji je i danas u funkciji. Obukom učenika za projektno planiranje i realizaciju svojih ideja kroz 47

apliciranje kod donatora, ova akcija je učenike motivisala da učine nešto za svoje sugrađane i unapređenje i promovisanje sporta.Promovisanjem sporta i zdravog života ova akcija ima širi i veći obim jer time je apelovano na svest mladih mogu da utiču na unapređenje svoje lokalne zajednice.Ovom akcijom angažovan je veliki broj dece,a korist od realizacije imaju svi građani. Primer 7 Humanitarna akcija - IGRAČKOM DO SRCA

Najstarija akcija je «Igračkom do srca», traje 10 godina i ušla je uzvanični program rada Crvenog krsta Novog Sada a sastoji se u prikupljanju igračaka i poklona za štićenike specijalne škole «dr Milan Petrović», sa posebnim potrebama. Školski GIS teatar priprema isto toliko godina Novogodišnju predstavu za njih, pa krajem decembra odlazimo u goste ovoj deci, nosimo im poklone, «dovodimo Deda Mraza», oni gledaju predstavu i druže se. Cilj je bezrezervna humanost i otvorenost očiju prema životnim okolnostima a pod parolom «Nije hendikep biti različit, hendikep je ne prihvatiti raznolikost». Inicijatori i organizatori su tim učenika, pedagog, prof. geografije i prof. književnosti, školski majstor i slično. Ovo je dobar primer partnerske saradnje sa organizacijama koje imaju iste ciljeve.Ovakvim akcijama se ne samo učenici uče humanosti, nego pozivaju Lokalnu zjednicu, vlasti i širu društvenu javnost da probleme osoba koje su različite a pak jednake, jer žive sa nama moraju da sisitemski rešavaju i ne mogu zatvaraju oči pred realnim problemima. Tema 5: UČEŠĆE U DONOŠENJU ODLUKA

Primer 8 Zakonom škole nisu u obavezi da uvažavaju učenička mišljenja u donošenju odluka koje su od važnosti za rad škole i učenika.Veliki broj škola čuje i voljan je da razmotri mišljenje i predloge učenika ali učenici vrlo često nemaju utisak da su stvarno participirali u odlukama. Gimnazija « I.Sekulić » iz N.Sada ima jedan dobar primer stvarnog uključivanja učenika u odlučivanje. Godišnjim planom škole planira se vreme i moguće destinacije za izvođenje ekskurzije.Sve ponuđene destinacije se prvo ponude učenicima (kroz anonimnu anketu) na razmatranje.Ovim svaki učenik iznosi svoje mišljenje zaokružujući na anketnom listiću za koju je opciju, onda se prebrojavaju listići i vidi se za šta su učenici opredeljeni.Ovaj predlog ide sada u zakonsku proceduru (Savet roditelja, Nastavničko veće).Ovim je obezbeđena participacija učenika i njihove želje se ozbiljno razmatraju. (Gimnazija “Isidora Sekulić”, Novi Sad)

Tema 6: REŠAVANJE INDIVIDUALNIH ŽALBI UČENIKA

Primer 9 Prvi korak u poboljšanju rešavanja individualnih žalbi učenika sigurno je Pravilnik o ponašanju učenika, roditelja i zaposlenih.Pravilnik postoji dve godine. Pravilnik mora biti jasan i dostupan svima.Mnoge stvari su već regulisane zakonom (postoji procedura o individualnim žalbama,rokovi 48

su jasno precizirani,ingerencije strogo određene). Problemi povrede prava učenika u ocenjivanju i donošenju disciplinskih mera – učenik i roditelj u konsultaciji sa sekretarem škole i razrednim starešinom ulažu pisani prigovor Nastavničkom veću, direktoru škole ili Odeljenjskom veću i on se rešava u skladu sa zakonom. Uobičajen put :- odeljenjski starešina – pedagog ili psiholog – direktor. Naravno, bez roditelja se ne rešava neka učenička žalba, kao što se bez roditelja i iste ove procedure ne izriču vaspitnodisciplinske mere. Direktan razgovor uz zapisnik je najlakši i najbrži put da se reši neki problem i najčešće se rešava u pedagoško-psihološkoj službi. Problemi u komunikaciji učenik-profesor-roditelj, učenik-učenik – učenik se obraća školskom psihologu ili razrednom starešini, a u rešavanje problema se uključuju sve zainteresovane strane; u najvećem broju slučajeva ishod je napredovanje u komunikaciji. Škola „9.maj“-Niš

49

Preporučena literatura Reforma obrazovanja

Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije (2002): Kvalitetno obrazovanje za sve: Put ka razvijenom društvu, Beograd Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije (2004): Kvalitetno obrazovanje za sve: Izazovi reforme obrazovanja u Srbiji, Beograd Mrše, S.i saradnici (2004): Twinning tehnikarijum: Zbirka inovativnih postupaka i tehnika za unapređivanje rada škola i Školskih uprava Ministarstva prosvete i sporta, Beograd, KulturKontakt Austrija i Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, neobjavljen rad (dostupno na www.twinning.mps.sr.gov.yu ) Demokratizacija škole / obrazovanja

Democratising your School, Ellie Keen and Arca Tirca, Rumunija How Good is our School?, Inspectorate of Education, Velika Britanija National Standards for Parent/Family Involment, Velika Britanija Korisni linkovi: www.hrea.org/erc/Library/teachers/keen-tirca00.html

50