Upravljanje Javnom Potrosnjom

UVOD

Budžet je, uopšteno rečeno, spisak planiranih prihoda i rashoda pojedinca, preduzeća, organizacije, lokalne zajednice ili države za određeni period i to najčešće za godinu dana. Državni budžet je jednogodišnji dokument, koga priprema ministarstvo finansija u saradnji sa drugim ministarstvima, dok ga usvaja skupština u obliku zakona. Budžet ima karakter finansijskog plana države za jednu godinu i predstavlja jednu prognozu, ali je i više od toga: odredbe budžeta su obavezujuće za državne organe na rashodnoj strani i predviđeni izdaci se ne bi smeli prekoračivati bez rebalansa budžeta, tj. bez izmene budžeta po istoj proceduri po kojoj je donet. Sadržaj državnog budžeta obično čine razvijeni spisak prihoda i rashoda, zajedno sa njihovim planiranim iznosima za sledeću godinu, kao i pratećim procesnim i sličnim odredbama. Na prihodnoj strani navode se svi zakonom propisani državni prihodi – kao što su svi pojedini porezi, naknade, takse, kazne, prihodi od kamata i prodaje državne imovine i slično. Na rashodnoj stani, koja takođe uglavnom proizlazi iz materijalnih zakona, koriste se dve podele. Prva je administrativna, odnosno po državnim institucijama kao nosiocima rashoda (skupština, ministarstva, agencije, sudovi, zdravstvo, prosveta itd.), a druga po ekonomskim funkcijama (plate i socijalna davanja za zaposlene, materijalni troškovi, investicije, otplata dugova, subvencije, budžetska rezerva itd).

1. Ekonomski aspekt budžeta Budžet donosi ekonomske efekte na više načina: 1.Svojim postojanjem, jer ubiranje budžetskih prihoda smanjuje privatne investicije i uopšte ekonomsku aktivnost, dok rashodi pozitivno utiču na ekonomiju, kako kroz potrošnju države, tako i kroz usluge koje ona pruža (pravni sistem, lična sigurnost, novac itd).

2.Svojom veličinom, jer se veruje da u opštem slučaju privatni akteri produktivnije koriste novac nego država, pa je bolje da je učešće državne potrošnje u društvenom proizvodu manje. 3.Postojanjem deficita ili suficita u budžetu, jer postojanje i finansiranje deficita može imati za posledicu inflaciju, a suficit obično predstavlja kočnicu ekonomskoj aktivnosti, te je većina ekonomista stoga naklonjena uravnoteženom budžetu. U svakoj zemlji postoji nekoliko nivoa državne organizacije. Minimum je dva (državni i opštinski), a često postoji i treći, srednji (federalna jedinica, pokrajina, region, srez itd). I svaka od tih jedinica ima svoj budžet. Sadržaj svih budžeta određen je raspodelom nadležnosti između njih, a proističe iz ustava i zakona. Budžetski sistem u Republici Srbiji čine budžet Republike Srbije, budžeti lokalnih vlasti i finansijski planovi organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Integritet budžetskog sistema obezbedjuje se zajedničkim pravnim osnovom, jedinstvenom budžetskom klasifikacijom, upotrebom jedinstvene budžetske dokumentacije za izradu nacrta budžeta i finansijskih planova, jedinstvenim sistemom budžetskog računovodstva, jedinstvenim kriterijumima za budžetsku kontrolu i reviziju, prenosom statističkih izveštaja i podataka sa jednog nivoa budžeta na drugi i principima na kojima se zasniva budžetski postupak, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu.

2. Državni budžet Državni budžet je jednogodišnji dokument, koga priprema ministarstvo finansija u saradnji sa drugim ministarstvima, dok ga usvaja parlament u obliku zakona. Budžet ima karakter finansijskog plana države za jednu godinu i predstavlja jednu prognozu, ali je i više od toga: odredbe budžeta su obavezujuće za državne organe na rashodnoj strani i predviđeni izdaci se ne bi smeli prekoračivati bez rebalansa budžeta, tj. bez izmene budžeta po istoj proceduri po kojoj je donet. Sadržaj državnog budžeta obično čine razvijeni spisak prihoda i rashoda, zajedno sa njihovim planiranim iznosima za sledeću godinu, kao i pratećim procesnim i sličnim odredbama. 1. Na prihodnoj strani navode se svi zakonom propisani državni prihodi – kao što su svi pojedini porezi, naknade, takse, kazne, prihodi od kamata i prodaje državne imovine i slično. 2. Na rashodnoj stani, koja takođe uglavnom proizlazi iz materijalnih zakona, koriste se dve klasifikacije.

2

 Prva je po administrativna, odnosno po državnim institucijama kao nosiocima rashoda (skupština, ministarstva, agencije, sudovi, zdravstvo, prosveta itd).  Druga po ekonomskim funkcijama (plate i socijalna davanja za zaposlene, materijalni troškovi, investicije, otplata dugova, subvencije, budžetska rezerva itd). Obično se ove dve klasifikacije kombinuju i dobija složena klasifikacija. U novije vreme pokušava se priprema budžeta povezati sa opštom ekonomskom politikom planiranom za duži rok (par ili nekoliko godina), kako bi se stvorila koherentna osnova i za budžetsko planiranje i za ekonomsku politiku.

3. RAVNOTEŽA BUDŽETA

U poslednjoj deceniji prošlog veka, u Srbiji odnosno Jugoslaviji, imali smo dve hiperinflacije i dva programa stabilizacije. Oba programa (Vlada SFRJ Ante Markovića 1990.godine i Vlada SRJ Dragoslava Avramovića 1994.godine) bila su usredsredjena na brzu, ali tešku održivu stabilizaciju. U skladu sa tim, bili su i relativno uspešni. Oba programa uspela su da stabilizuju cene, ali nedugo zatim vratili su se nestabilnost i inflacija. Uzimajući u obzir tadašnju političku klimu, verovatno je bilo i nemoguće postići pravu stabilizaciju. Samo novo političko okruženje omogućavalo bi nekoj novoformiranoj reformskoj vladi bolje rezultate, samo i tada ostaje dilema da li ići na brze rezultate u makroekonomskoj stabilizaciji, uz rizik kratkotrajnosti takvih rezultata, ili preduzeti sve što je neophodno, ali često i nepopularno, da bi se obezbedila dugoročnija stabilnost. Brza stabilizacija može se zasnivati bilo na kamatnoj stopi, bilo na stanju nacionalne valute. Izbor izmedju ove dve opcije biće napravljen na osnovu zatečenih tržišnih uslova. Tako su, na primer, veće šanse za uspeh stabilizacionog programa u situaciji velike nestabilnosti cena i pune dolarizacije. S druge strane, u situaciji velike inflacije, ali ne i hiperinflacije, moguće je primeniti i stabilizacioni program sa ponudom novca kao nominalnim sidrom. U svakom slučaju, neophodno je bilo dati prednost pokrivanju fiskalnog deficita i prilagodjavanju ostalih ekonomskih mera. Fiskalni deficit je najteže političko i ekonomsko pitanje u zemlji i njegovo rešavanje odlučuje ishod celog stabilizacionog programa. Oba stabilizaciona programa iz devedesetih godina prošlog veka su zakazala na tom mestu. Štaviše, hiperinflacija 1992-93. bila je proizvod

3

monetizacije fiskalnog deficita. Fiskalni deficit je ostao kao problem i pred novim reformskim vladama posle 05.10.2000.godine. Fiskalni deficit se finansirao tako što država prvo odredi u grubim crtama svoje troškove obavezujući se na finansiranje vojske, ili penzija, u odredjenom iznosu, ili na održavanje niskih cena proizvoda javnih preduzeća (struje ili benzina, na primer). U odnosu na ovo odredjuju se i poreske stope. Poreska osnovica je pretežno odredjena prema platama zaposlenih u privredi i javnim uslugama. Poresko opterećenje neto primanja prevazilazilo je 100%. Pošto su poreski prihodi nedovoljni za namirenje svih troškova, stvara se deficit koji se pokriva bilo neposrednom pozajmicom od NBJ, bilo posrednim preko banaka. U drugom slučaju NBJ propisuje bankama da daju deo obavezne rezerve državi u hartijama od vrednosti EPS-a, Direkcije za robne rezerve Federacije. Same banke su nelikvidne, tako da moraju da pozajmljuju od NBJ, pa se cela operacija svodi na izdavanje novca od strane NBJ Drugi deo deficita se namerno ne finansira, nego se pretvara u državni dug penzionerima, zaposlenima u državnim preduzećima, prosvetnim radnicima itd. Pošto ove grupe vrše pritisak na državu, ona će pre ili kasnije ponovo morati da pozajmljuje od NBJ da bi finansirala javni dug. S vremena na vreme uvodili su se novi porezi, kao što je dodatni porez na promet i nameti za finansiranje odbrane zemlje u 2000.godini. Metod finansiranja fiskalnog deficita vodi posredno ili neposredno u inflaciju. Kontrola cena, prirodno, ne isključuje inflaciju, nego samo potiskuje i odlaže. Zakon o restrukturiranju dugova države prema NBJ usvojen krajem 1999.godine,1 sve dugove koji su bili zasnovani na odobravanju kratkoročnih pozajmica na osnovu primarne emisije, a nisu bili namireni, bili su iz kratkoročnih konvertovani u dugoročne. Ukupna dug prelazi vrednost monetarne mase krajem 1999. godine, takodje izražen u nemačkim markama po kursu crnog tržišta. Ovo dokazuje značaj finansiranja fiskalnog deficita emisijom novca. Izbalansiran budžet je cilj novoreformske vlade. Ovaj cilj, ipak, nemoguće je dostići prvih godina reforme. Fiskalne obaveze su velike, a fiskalni prihodi vrlo ograničeni. Ukoliko bi se porezi podigli na nivo pokrića fiskalnih rashoda, uveliko bi se povećalo poresko opterećenje privrede, ne ostavljajući sredstva za investiranje. To bi obezbedilo stabilnost, ali po cenu daljeg smanjenja ionako niske privredne aktivnosti. Sa izuzetno visokom stopom nezaposlenosti, ovakva stabilnost ne bi bila održiva. Trebalo bi, takodje, uzeti u obzir i politički pritisak na novoreformsku vlast. Svi su očekivali trenutne rezultate u poboljšanju životnog standarda i povećanju zaposlenosti, a ne u povećanju poreza i nezaposlenosti.

1

4

Uz nemogućnost trenutnog uspostavljanja ravnoteže budžeta, novoj vladi ostaju na raspolaganju dve trdicionalne mogućnosti: da pozajmljuje od NBJ i time nastavi politiku predhodnih vlada; da potraži finansijsku podršku u inostranstvu. Prva opcija je neprihvatljiva, dok je druga nerealna, a nije ni popularna u inostranstvu. Trebalo bi utrošiti puno vremena i napora u ubeđivanju relevantnih međunarodnih činilaca u neophodnost druge opcije i potom obezbediti veću naklonost međunarodne zajednice. Ono što bi trebalo uraditi jeste isto ono što je tadašnja vlada 1997.godine uradila kada je prodala 49% Telekoma relativno brzo. Drugi deo ove kompanije ili neku drugu, za koju su strani investitori zainteresovani i sredstva od prodaje upotrebiti za makroekonomsku stabilizaciju. Kada se radi o fiskusu, stabilizacioni fond trebalo bi da se koristi za pokriće budžetskog deficita u penzionom fondu i za restrukturiranje vojske i policije. Predlog Dragoslava Avramovića da se pomogne penzionerima čiji prihodi ne obezbedjuju minimum životnog standarda, opravdan je kako iz humatinarnih, tako i iz fiskalnih razloga, jer se na taj način dobija u vremenu za postavljanje celokupnog sistema penzionog osiguranja na efikasnije osnove. S druge strane, program bi trebao da doprinese i poboljšanju stabilnosti u regionu, jer podrazumeva demilitarizaciju dela Vojske Srbije i policijskih snaga. Ovaj program je skup, ali vodi ka velikom smanjenju javne potrošnje u kasnijim fazama.

4. REFORMA FISKALNOG SISTEMA

Reformu fiskalnog sistema nova vlada započela je formiranjem konsolidovanog bilansa javnih finansija i uvodjenjem državne blagajne kao nove institucije, radi boljeg upravljanja javnim prihodima i rashodima. Konsolidovani bilans javnih finansija je neophodan zbog decentralizovanog budžetskog sistema (dve republike, pokrajna, lokalna samouprava). S druge strane, postoje kvazifiskalne institucije, poput penzionog i drugih socijalnih fondova, državnih preduzeća i robnih rezervi. Fiskalne i kvazifiskalne račune treba spojiti, a njihova uzajamna potraživanja treba prebiti, da bi se jasno mogao odrediti iznos javnog deficita. Ovi računi trenutno nisu bili povezani, nije postojala jasna evidencija o javnim rashodima, niti usaglašeno rukovodjenje državnim budžetom i likvidnošću fondova. Sledstveno, nastaju problemi likvidnosti, koji u praksi vode ka pozajmljivanju od NBJ, ili ka povećanju neplaćenih obaveza, umesto da se poboljšava upravljanje ukupnim državnim prihodima i rashodima. Drugi paket mera sastoji se od legalizacije sive ekonomije, koja prema nekim procenama obuhvatala je 25-35% društvenog proizvoda. Omogućavanjem

5

jednostavnog osnivanja i umerenih poreza, zanačajan deo sive ekonomije prešao je u legalne kanale trgovine i proizvodnje. Uporedo sa tim, porez na dodatu vrednost uveden je, sa svom svojom pratećom dokumentacijom, kako bi se drastično smanjilo izbegavanje plaćanje poreza i druge aktivnosti u ''sivoj zoni''. I porez na lična primanja je striktno primenjivan. Institucija državne blagajne je najvajžnija novima u novom konsolidovanom upravljanju javnim prihodima i rashodima. Ona isključuje formiranje ekstra budžetskog prihoda i donošenje odluka o fiskusu bez nadzora parlamenta. Na taj način čitav poreski sistem postaje transparentan i manje podložan korupciji. Naravno, revizija fiskalnih rashoda je takodje neophodna. Moguće su i odredjene uštede. Stvarni nivo primanja u prosveti, zdravstvu i sektoru javnih usluga je takav da je, skoro nemoguće ostvariti veće uštede. Dve su grupe fiskalnih rashoda koje zavredjuju posebnu pažnju: 1. rashodi za vojsku i policiju. U svom relativnom iznosu oni su premašivali uobičajne evropske standarde. Naivno bi bilo verovati da se oni preko noći mogu dovesti na razumnu meru. Posle deset godina ratovanja i sukoba u bivšoj Jugoslaviji, postojeći vojni i policijski aparat ne može se jednostavnio srezati kako bi se eliminisao fiskalni deficit. Predstoji dug proces prekvalifikacije viška zaposlenih na druga zaposlenja a uspostavljen je poseban fond za restrukturiranje policije i vojske. 2. Finansiranje penzija. Odnos izmedju penzionera i zaposlenih u Srbiji je daleko nepovoljniji nego u drugim zemljama. Minimalna penzija ne odredjuje egzistencijalni minimum. Svaka vlada bi morala da bude veoma osetljiva na probleme penzionera. Stalni problem penzionog sistema može biti rešen jedino njegovom rekonstrukcijom, uz saradnju sa Svedskom bankom i uz opšti ekonomski oporavak. Po osnovu stare devizne štednje država mora da isplati 6,36 milijardi DEM u roku od 12 godina. Ovo servisiranje duga po osnovu stare devizne štednje ozbiljno opterećuje svaki budžet. S druge strane, ako se ovaj problem ne reši na zadovoljavajući način, neće se obnoviti poverenje u bankarski sistem. Pored duga države, i banke moraju da vrate dodatnih 1,122 milijarde DEM. Dug penzionog fonda penzionerima namiren je u 1999. kuponima za struju. Tako je bankarski sistem otplatio dug države penzionerima.

5. BUDŽETSKI SUFICIT I DEFICIT

U svakoj porodici se planiraju izdaci na osnovu prihoda. Kod većine stanovništva prihodi su mnogo manji od potreba i to osnovnih egzistencijalnih potreba, jesti, piti, platiti stan i obući se. Naravno da tada dolazi do zaduživanja i podizanja kredita, koji su skupi, a koriste se za „život“.

6

Naravno da planiranje budžeta možemo da podignemo na državni nivo. Pored pojma budžet ovde možemo da govorimo o dva nova pojma i to budžetski deficit i budžetski suficit. Šta kaže teorija šta je to derficit? Budžetski deficit je višak rashoda u odnosu na prihode u budžetu, odnosno kada su ukupni prihodi nedovoljni da pokriju ukupne rashode. Kako nastaje budžetski deficit? Deficit može biti rezultat nerealnog planiranja prihoda i rashoda u budžetu, porast cena i prekoračenje izvršenih rashoda. U savremenim finansijama deficit nastaje kao posledica ekspanzija rashoda vezanih za jačanje investicija države na ekonomskom i socijalnom nivou. Namerno uvećanje budžetskih rashoda treba da kompenzuje pad ukupne tražnje u nacionalnoj ekonomiji. Deficit koji nastaje zbog smanjenja poreskih prihoda u budžet ima za posledicu da se nižim poreskim stopama podstakne lična, a naročito investiciona potrašnja, odnosno mogućnost ulaganja u pokretane ili proširenje sopstvene delatnosti poreskih obveznika. Budžetski suficit je suprotno od deficita odnosno višak prihoda u odnosu na ukupne rashode jedne države. Budžetski suficit potreban je da bi se obuzdala inflacija. Jer, računa se, ako je javna potrošnja manja, biće manja i ukupna tražnja, pa će cene biti niže ili će rasti sporije. Pored toga, manje će se i uvoziti, što je dobro, jer će biti manji spoljnotrgovinski deficit, što je opet dobro jer će sporije rasti strani dug. Dakle, više muva jednim udarcem. Posle 65. godina, u 2005. godini po prvi put je ostvaren suficit u Srpskom budžetu od 32,2 mlrd. dinara i to bez uvodjenja novih poreza. Prihodi su iznosili 433 mlrd. dinara, a rashodi 400,8 mlrd. dinara. Suficit će se iskoristiti za otplatu glavnice javnog duga, deo će biti namenjen programima za podsticaj izvoza, zapošljavanja i stambenog kreditiranje. Suficit će omogućiti da se u 2006. godini smanje porezi na lična primanja. Suficit će biti iskorišćen i za vraćanje duga penzionerima od 1,5 penzija i 22 penzija zemljoradnicima nastao tokom devedesetih godina prošlog veka i 2000.godine. Dug će biti vraćen počevši od 2005. godine i u naredne dve godine. Mišljenje je Vlade Srbije da inflacija ne predstavlja pretnju našoj ekonomiji. Bilo bi bolje da je niža, ali je daleko važnije da se stvore uslovi za dugoročnu makroekonomsku stabilnost. ''Inflacija nekoliko procenata veća od planirane nije nešto što će poremetiti planove u našoj ekonomskoj politici, jer imamo odgovarajuće "amortizere" koji neće dozvoliti dalji rast cena, osim u slučaju naftnog šoka'' rekao je Mladjan Dinkić, ministar finansija predstavljajući budžet za 2006. godinu u Narodnoj skupštini. „Došlo je vreme da Srbija počne da uravnotežava svoj budžet, jer je to ideal. Drugo, to je najzdraviji i najizvesniji način za servisiranje spoljnjeg i unutrašnjeg duga. Treće - suficit je oblik štednje, omogućava da se privatizacioni prihodi delimično, ili u celosti, koriste za ulaganje u infrastrukturu ili druge projekte. Tako će, ove godine, biti izmirene sve obaveze od osam milijardi dinara prema putnoj privredi. Bez suficita je nemoguće smanjiti i dugovanja prema penzionerima, a on će pomoći i u ostvarivanju makroekonomske stabilnosti, smanjujući domaću tražnju.” Ministar finansija je precizirao: javni dug Srbije (56 odsto društvenog bruto proizvoda) nije previsok, manji je za 4,4 milijarde evra nego pre pet godina, ali je

7

naglasio da dug privatno zaduživanje. Kada od Pariskog kluba dobijemo otpis, očekuje se da ona do kraja godine bude 50 odsto društvenog bruto proizvoda. Dinkić je saopštio i da je u prvih pet meseci 2005.godine izvoz povećan za 52, a uvoz smanjen za četiri odsto, što je omogućilo pad spoljnotrgovinskog deficita za 27 posto. Ministar finansija je rekao i da će rebalansom budžeta biti smanjeni rashodi za 8,9 milijardi dinara, s tim što će neke stavke biti povećane za 14,6 milijardi dinara: Fondu PIO - 10,5 milijardi, Fondu poljoprivrednika - 2,5 milijarde i Nacionalnoj službi za zapošljavanje - 1,6 milijarde dinara. Nasuprot tome, smanjuju se izdaci za održavanje zgrada, subvencije u privredi i plate državnih činovnika. Za po 500 miliona dinara biće smanjene subvencije RTS-u i Železnici Srbije, dok će za milijardu dinara biti manje subvencije za poljoprivredu, ali samo za programe čija realizacija nije počela. Budžet Vojske ostaje nepromenjen, s tim što se menja njegova struktura rekao je Dinkić. - Za plate, vojne penzije i tekuće funkcionisanje Vojske biće izdvojeno 1,6 milijarda dinara više nego do sada, a za toliko će biti smanjena sredstva za građevinske radove. Ovakvim promenama omogućava se rast plata u Vojsci, u proseku, za 14,5 odsto. Suficit u 2005. godini je priprema terena za snižavanje poreza na plate 2006. Nijedan drugi porez se ne može snižavati, jer su druge poreske stope već veoma niske: PDV je ispod proseka u Evropi, porez na dobit ne može biti niži, doprinose ne možemo snižavati zbog situacije u fondovima zdravstvenog osiguranja. Tako da se jedino može snižavati porez na plate, tako da ga dovedemo na nivo najkonkurentnijih zemalja u Evropi - rekao je ministar finansija.

U 2007.godini planirano je da se u državnu kasu slije 582 milijarde dinara, a da država potroši 595,5 milijardi dinara. 2006. godine potrošeno je 467,6 milijardi. Država će dakle 2007. godine potrošiti gotovo 30% više para nego 2006. godine. Plate bi u 2007.godini trebalo da porastu za 13,6%. Kad smo već kod plata, najveću stavku u budžetu čine rashodi za zaposlene - 153 milijarde dinara. 2006. godine je za ove namene potrošeno 115 milijardi. Povećanje iznosi neverovatnih i ni na čemu zasnovanih 33%. I to nije kraj: 2005. je na plate državnih nameštenika (u najširem smislu te reči) potrošeno 84 milijarde. Za dve godine, dakle, ovi rashodi u budžetu su gotovo udvostručeni. U kom je to još sektoru privrede ili društva rast plata u ovom roku udvostručen. Pitanje je, kako se to kaže, retoričko. U 2007.godini su prihodi 588,4 milijardu dinara, a rashodi 567,5 milijardi dinara, tako da je država ostvarila budžetski suficit u iznosu od 12,8 milijardi dinara. U januaru ove godine (2008) prihodi državne kase bili su 52,1 milijarda, a rashodi 39,4 milijardi dinara, tako da je Srbija na kraju januara ostvarila suficit od 12,7 milijardi dinara. Ukupni planirani prihodi za ovu godinu su 639,6 milijadri, a rashodi 654,4 milijardi dinara. Javni dug Srbije na kraju 2007.godine bio je oko 28% bruto društvenog proizvoda, odnosno 8,9 milijardi eura, od čega je 3,4 milijarde eura spoljni dug, 4,6 milijardi eura unutrašnji. Prema grubim procenama, uvoz u januaru iznosio je

8

oko 900 miliona eura što će pri izvozu od oko 470 miliona eura značiti oštru redukciju deficita na oko 430 miliona eura. Sve ove brojke pokazuju da je restriktivna fiskalna politika dala rezultata u stabilizaciji kursa dinara i da je štednja države dovela do suficita u budžetu. Ako pogledamo samo brojke, onda se može reći da smo ostvarili uštedu i samim tim i suficit, ali ne bi se svi složili sa brojkama. Brojke su konstante koje pokazuju rezultat neke formule. Do ovih brojki se može doći različitim računicama i kako kažu neki ekonomisti suficit može lako postati deficit. Da bi bilo jasnije uzećemo period januar-mart 2007 i isti period 2006-te godine. U ovom periodu 2007.godine ostvaren je suficit od 36 milijardi dinara (planirani suficit je 5,6 milijardi dinara), dok je u istom periodu 2006.godine ostvaren budžetski deficit od 9 milijardi dinara. U tekuće priihode je uračunato i 25,4 milijardi dinara što predstavlja i prihod od prodaje treće licence za mobilnu telefoniju, kao i to da su ostvareni izdaci za realizaciju NIP-a (nacionalnog investicionog plana) od 9,4 milijarde dinara iako je bilo predviđeno 19,6 milijardi dinara. Podaci su preuzeti iz saopštenja Ministarstva finansija. Suficit od 36 milijardi dinara u 2007-oj godini može lako da se pretvori u deficit. Napravimo jednu drugu računicu. Kad u rshode uključimo sve izdatke po osnovu NIP-a i isplate duga penzionerima, a prihode umanjimo za prihod od prodaje treće licence za mobilnu telefoniju, umesto suficita od 36 milijardi dinara zabeležili bi deficit od 8,7 milijardi dinara. Čak je i MMF kritikovao vladu što u tekuće prihode budžeta uračunava i jednokratne prilive kao što je prihod od prodaje licence za mobilnu telefoniju. Ukoliko ne dođe do smanjenja budžetske potrošnje, teret borbe protiv inflacije bi ponovo pao samo na NBS, koja može da se bori samo protiv bazne inflacije koja čini nešto iznad 50 odsto ukupne inflacije. Pošto je na svetskom tržištu ponovo zabeležen rast cena nafte za očekivati je da će i u Srbiji doći do novih poskupljenja goriva što će uz ostale kontrolisane cene izvršiti pritisak na inflaciju. Netransparentnost ekspanzivne budžetske politike nameće zadatak NBS da povećava primarnu kamatnu stopu i stopu obavezne rezerve poslovnih banaka sve do granice koja je potrebna da se rast cena spreči. Takođe, stanje dinarskih sredstava Srbije na dan 31. marta 2007. godine iznosi 44,1 milijardu dinara, od čega je račun Izvršenja budžeta Srbije 4,2 milijarde dinara, što je skoro četiri puta više u odnosu na mart 2004. stoji u saopštenju ministarstva finansija. Stanje deviznih sredstava Srbije kod Narodne banke Srbije na dan 31. marta iznosi 1,1 milijardu evra, što je 14,5 puta više u odnosu na mart 2004. godine kada su devizna sredstva iznosila svega 75 miliona evra. Ministarstvo navodi, da je dinarska i devizna likvidnost budžeta Srbije i dalje izuzetno visoka, i pored činjenice da je počev od novembra 2006. godine prevremeno vraćen dug penzionerima u iznosu od 22 milijarde dinara i spoljni dug Svetskoj banci za obnovu i razboj (IBRD) u iznosu od 25 milijardi dinara. Prilikom računanja deficita MMF i Vlada Srbije su koristili različite metodologije. Na osnovu obračunske metodologije MMF, kako se objašnjava, prihod od prodaje licenci za mobilnu telefoniju isključuje se iz prihoda i uključuje u rashode za otplatu dela duga penzionerima. MMF savetuje i smanjenje tekućeg platnog

9

bilansa, nastavak sveobuhvatne bezuslovne privatizacije i stečajeva, pooštravanje konkurecije i beskompromisnu borbu protiv korupcije. U tom dokumentu, MMF navodi da predlog budžeta za 2007. godinu, koji je uradila odlazeća vlada, predviđa deficit od 2,75 odsto BDP i preporučuje da se takav budžet ne usvoji. Umesto toga se predlaže produžavanje privremenog finansiranja za još tri meseca, po mogućnosti izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Time bi se pružilo dovoljno vremena da se formuliše snažan budžet za 2007. godinu, praćen preispitivanjem prioriteta u finansiranju rashoda, navodi MMF.

6. EKONOMSKA POLITIKA od 2001. do 2005. godine Kretanja u Republici Srbiji u periodu od 2001. do 2005.godine obeležavaju pozitivni trendovi i značajan napredak kod svih makroekonomskih i strukturnih indikatora. U ovom periodu ostvaren je visok rast bruto domaćeg proizvoda, uspostavljena je makroekonomska stabilnost i održana stabilnost deviznog kursa, uz kontinuirani rast deviznih rezervi. Doneto je 350 sistemskih zakona kojima se podržavaju strukturne reforme i ostvaren značajan napredak u sprovodjenju reformi. U periodu od 2001. do 2005. godine postignut je visok realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u proseku od 5,5% godišnje. U 2004.godini ostvarena je najviša stopa rasta BDP od 9,3% zasnovana na industrijskom rastu, rastu poljoprivredne proizvodnje i značajnom rastu sektora usluga , posebno PTT i telekomunikacija i prometa u trgovini na malo. I u 2005. godini je ostvaren značajan rast BDP od 6,5%, što je iznad projektovanog privrednog rasta za 2005.godinu (5,1%). Najveći doprinos rasta ekonomije u 2005. godini dao je sektor usluga. U protekle dve godine ostvarena je visoka prosečna stopa rasta BDP od 7,9%. Kumulativni realni rast BDP u periodu od 2001. do 2005. godine od 30,9% značajan je rezultat ekonomske politike, ostvaren u uslovima tranzicije i nepovoljnih kretanja u svetskoj privredi i trgovini. U ovom periodu BDP po glavi stavnovnika povećan je preko tri puta – sa oko 1000 USD u 2000. godini na 3197 USD u 2005. godini. Spoljnotrgovinska razmena u prve četiri godine tranzicije beležila je nepovoljnu tendenciju bržeg rasta uvoza od izvoza, što je uslovilo visok deficit u spoljnoj trgovini. U 2005. godini izvoz je značajno povećan, a uvoz smanjen u odnosu na predhodnu godinu, što je dovelo do smanjenja deficita tekućih transakcija sa 14,7% u 2004.godini na 10% BDP. Visok rast privredne aktivnosti i izvoza pratila je dvocifrena inflacija. U periodu od 2001. do 2005. godine postignut je napredak u smanjenju inflacije, koja je zabeležila enorman rast u protekloj deceniji i u 2001. godini. Inflacija je redukovana sa 91,8% u 2001. godini na 19,5% u 2002. godini, 11,7% u 2003. godini, 10,1% u 2004. godini i na 16,5% u 2005. godini. Ovo je značajan rezultat kada se ima u vidu da je ostvaren u uslovima rasta cena sirove nafte i ispravljanja cenovnih dispariteta. Stabilnost opšteg nivoa cena zasnovala se na stabilnosti deviznog kursa i kontinuiranom rastu deviznih rezervi koje su povećane sa 0,5 mlrd USD krajem 2000. godine na 5,7 mlrd USD krajem 2005.godine i čvrstoj monetarnoj politici, fiskalnoj politici i politici zarada u javnom sektoru. 10

U oblasti standarda stanovništva ostvaren je značajan napredak. Ostvaren je značajan realni rast prosečnih neto zarada sa 102 EUR u 2001. godini (152 EUR u 2002. godini, 176 EUR u 2003. godini, 193 EUR u 2004. godini) na 210 EUR u 2005. godini, kao i rast prosečnih penzija sa 69 EUR u 2001. godini (108 EUR u 2002. godini, 120 EUR u 2003. godini, 127 EUR u 2004. godini) na 138 EUR u 2005. godini. Ukupna zaposlenost je smanjena u 2002. i 2003. godini kao efekat privatizacije i restrukturiranja preduzeća, dok je u 2004. i 2005. godini ostvareni blagi porast zaposlenosti za 0,5% i 0,9% respektivno, prvenstveno u malim i srednjim preduzećima. Postignut je značajan napredak u sprovodjenju strukturnih reformi, i, posebno u oblasti privatizacije preduzeća i konsolidacije i privatizacije bankarskog sektora. U periodu od 2002. do 2005. godine privatizovano je 1844 preduzeća i ostvaren prihod od prodaje preduzeća u iznosu od 1,8 mild EUR. U oblasti bankarskog sektora smanjen je broj banaka sa 86 u 2001. godini na 40 banaka krajem 2005. godine, promenjena je vlasnička struktura banaka, povećano poverenje u bankarski sistem i zabeležen rast nove devizne štednje sa 329,8 mil. EUR krajem 2001. godine na 2238,7 mil. EUR krajem 2005. godine. Privatizovane su četiri banke sa većinskim državnim udelom i ostvaren prihod od 562,2 mil. EUR. Ostvaren je značajan rast priliva stranih direktnih investicija koje su u neto iznosu povećane sa 165 mil. USD u 2002. godini, na 475 mil. USD u 2002. godini, 1,36 mild USD u 2003. godini, 966 mil. USD u 2004. godini i na 1,48 mlrd USD u 2005. godini. Ostvaren je napredak u liberalizaciji unutrašnje i spoljne trgovine. Postignuti su pozitivni rezultati u reformi tržišta rada i reformi socijalnog sektora. Smanjena je spoljna zaduženost sa 169% BDP u 2000. godini na 48,6% BDP u 2005. godini.

7. JAVNE FINANSIJE od 2006. do 2008.godine Memorandumom o budžetu i ekonomskoj fiskalnoj politici za 2006. godinu, sa projekcijama za 2007. i 2008. godinu, predvidjeno je da javne finansije u narednom srednjoročnom periodu podrže održanje makroekonomske stabilnosti i privrednog rasta, sprovodjenje strukturnih reformi, smanjenje siromaštva i bolje upravljanje javnim finansijama, posebno u delu javnih rashoda. Polazeći od ovih opredeljenja javne finansije u periodu od 2006. do 2008. godine, obezbediće: Značajnije fiskalno prilagodjavanje na strani javnih rashoda i relativno smanjivanje učešća javnih rashoda u BDP na održiv nivo, na bazi reformi u oblasti penzijskog osiguranja, zdravstva, obrazovanja, odbrane i bezbednosti, državne uprave, restrukturiranja javnih preduzeća. Prekomponovanje strukture javne potrošnje u pravcu: 1. smanjenja učešća rashoda za zaposlene, kupovine roba i usluga, penzija, troškova socijalne zaštite i subvencija u BDP

11

2. povećanja učešća kapitalnih investicija i troškova servisiranja javnog duga u BDP; 3. poboljšanje finansijskog položaja organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, uz smanjenje učešća njihovih rashoda u BDP; 4. uskladjivanje kretanja rashoda lokalnih zajednica sa kretanjem rashoda u budžetu Srbije, uz smanjenje tekućih rashoda u korist povećanja kapitalnih izdataka; 5. značajnije povećanje kapitalnih prilagodjavanju privrede i tržištu rada;

izdataka

i

podršku

strukturnom

6. stabilne i predvidive poreske prihode, uz smanjenje fiskalnog opterećenja na održiv nivo, mereno učešćem javnih prihoda u BDP, što će doprineti povećanje konkurentnosti privrede; 7. dalji porast naplate javnih prihoda širenjem poreske osnovice i svodjenje sive ekonomije u legalne tokove; 8. preispitivanje poreskih stopa, poreskih oslobadjanja i poreskih olakšica u funkciji preraspodele poreskog tereta; 9.

uravnoteženje javnih prihoda i javnih rashoda, uz odredjen budžetski suficit;

10. dalje relativno smanjenje učešća javnog duga Srbije u BDP, uz redovno servisiranje obaveza prema domaćim poveriocima i servisiranje kamate i glavnice na novi i reprogramirani garantovani spoljni dug; 11. harmonizaciju poreskog sistema sa pravnim standardima EU i osposobljavanje poreske administracije za primenu moderne poreske regulative. Generalno opredeljenje Vlade je da se strukturnim prilagodjavanjem na strani rashoda podrži politika kojom se tekući rashodi smanjuju, uz istovremeni rast izdvajanja za kapitalne reshode. Radi obezbedjenja realnog smanjenja pojedinih vrsta javnih rashoda Memorandumom su utvrdjeni limiti za pojedine kategorije rashoda ukupnog javnog sektora, tako da većina rashoda ima niži rast od realnog rasta BDP. Memorandumom je utvrdjena projekcija osnovnih fiskalnih agregata bazirana na projektovanom makroekonomskom okviru. Za period od 2006. do 2008. godine, projektovan je relativno visok realni rast bruto domaćeg proizvoda u rasponu od 4,6 u 2006. godini do 7% u 2008.godini i značajno obaranje inflacije na 4,5 % na kraju perioda. Projekcija javnih prihoda je bazirana na proceni javnih prihoda u 2005. godini i efekata poreske reforme i na projekciju realnog rasta BDP u naredne tri godine, uzimajući u obzir i pozitivne uticaje strukturnih reformi na javne finansije Republike Srbije.Procenjeni fiskalni potencijal prihoda i predvidjeni obim javnih rashoda u periodu 2006. do 2008. godine, saglasno usvojenoj ekonomskoj politici,

12

opredeljeni su sa stanovišta njihove održivosti, sa ciljem da se rashodi finansiraju iz realnih izvora.

Prihodi, % BDP Rashodi, % BDP Fiskalni suficit, % BDP Ukupni i fiskalni suficit (overall fiscal balance), %BDP

(u mil. din.) projekcija 2008.g.

procena 2005.g.

projekcija 2006.g.

projekcija 2007.g.

707,940 46.2 700,260 45.7 7,680 0.5

780,758 44.9 775,928 44.6 4,830 0.3

857,614 43.7 853,389 43.5 4,225 0,2

944,794 42.5 943,836 42.5 958 0.0

31,031 2.0

49,816 2.9

62,094 3.2

63,376 2.9

Prihodi, rashodi i fiskalni suficit Na nov način Zakonom o budžrtskom sistemu uredjeno je iskazivanje suficita, odnosno deficita budžeta (Republike, lokalnog nivoa vlasti i fondova obaveznog socijalnog osiguranja) u skladu sa metodologijom Medjunarodnog monetarnog fonda: Government Finance Statistics–Statistike državnih finansija. U skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, po prvi put u Biltenu javnih finansija iskazuje se suficit. Rebalansom budžeta za 2005. godinu utvrdjen je suficit u visini od 32231,2 mil. dinara. Ako se izuzmu izdaci za otplatu glavnice, posmatrano po GFS metodologiji, suficit koji u 2005. godini iznosi 2,0% BDP, u 2006. godini se povećava na 2,9% BDP, odnosno na 3,2% u 2007. godini, uz manje smanjenje u 2008. godini na 2,9%. Ovakav obim suficita rezultat je pre svega smanjenja učešća rashoda u BDP u 2006. godini i narednim godinama. Na kretanje suficita delovalo je istovremeno i manje prilagodjavanje javnih prihoda. Poreska politika utvrdjena Memorandumom ima za cilj smanjenje ukupnih poreskih opterećenja, i to daljim smanjivanjem zahvatanja po osnovu direktinih poreza, uz istovremeno veće zahvatanje i povećanje indirektnih poreza, radi daljeg rasterećenja privrede i podizanje njene konkurentne sposobnosti, a većeg opterećenja potrošnje. Dva ključna principa u poreskoj politici: jednaki poreski tretman svih poreskih obveznika i povećanje obuhvata poreskih obveznika u postupku naplate poreskih obaveza uvodjenjem sive ekonomije u legalne tokove, obezbediće se daljim prilagodjavanjem poreskih stopa. Snižavanjem stope poreza na dobit, na nivo koji je konkurentan u odnosu na zemlje u okruženju i zemlje EU (10%), i sa relativno niskom stopom poreza na dodatu vrednost (18% odnosno 8%), obezbedjeno je niže efektivno poresko opterećenje. Republika Srbija nema još sintetički porez na dohodak, koji sabira različite vrste dohodaka i oporezuje ukupnu sumu dohodaka, tako da je predvidjeno da se zakon kojim bi se uredio ovaj poreski oblik donese u 2006. godine. 13

Nakon donošenja novog Ustava Republike Srbije zavisno od ustavnih rešenja u pogledu preraspodele funkcija izmedju države, kao centralne vlasti i opština i gradova na lokalnom nivou, biće izmena i u pogledu fiskalne decentralizacije. Memorandumom se predvidja dalje reforme poreskog sistema, a najznačajnije izmene su: 1. Zakonom o porezu na dodatu vrednost predvidjeno je dalje usaglašavanje sa pravom EU i rešenjima iz Šeste direktive EU, pre svega kada su u pitanju poreska oslobadjanja. 2. Zakon o porezu na dobit preduzeća uskladiće se sa rešenjima koja preovladjaju u EU (visina stope, poreske olakšice) i utvrdjene raspodele profita rezidentne filijale i nerezidentne stalne poslovne jedinice. 3. Zakon o porezu na dohodak gradjana uvodi sintetički porez koji se primenjuje svuda u većini zemalja EU. Kod poreza na prihode od samostalne delatnosti povećaće se kriterijumi za paušalno oporezivanje. Sistem oporezivanja poljoprivredne delatnosti inoviraće se revalorizacijom katastarskog prihoda i uvodjenjem poreza na ocenjeni dohodak proizvodjača. Kod oporezivanja prihoda od kapitala promene će ići u pravcu izbegavanja dvostrukog oporezivanja dividendi, prihoda od kamata i štednje fizičkih lica. 4. Zakon o porezu na imovinu uvešće proporcionalnu stopu poreza na imovinu, inoviranje sistema utvrdjivanja poreske osnovice zasnovane na celokupnoj vrednosti kapitala i kapitalnoj vrednosti i preispitivanje postojećeg oslobodjenja. Kod poreza na nasledje i poklon trebalo bi dosadašnje progresivne stope zameniti proporcionalnom stopom. 5. U oblasti carina biće uskladjivanje carinske politike sa strategijom razvoja i ekonomskih integracija uz prilagodjavanje zahtevima STO (harmonizacija spoljnotrgovinskih mera i mera carinske zaštite).

8. Ciljevi ekonomske politike Osnovni ciljevi ekonomske politike – afirmacija tržišta i tržišnih uslova privređivanja, restrukturiranje preduzeća sa razvojnom perspektivom i osposobljavanje za privatizaciju, dalji razvoj privatne preduzetničke inicijative, povećanje broja zaposlenih, podsticaj izvozne orijentacije, smanjenje upliva sive ekonomije i stvaranje povoljnog ambijenta za priliv stranog kapitala imaju dominantnu ulogu u politici javne potrošnje.

14

Politika budžetske potrošnje ima za cilj smanjenje budžetskog deficita, odnosno finansiranje budžetskih rashoda iz realnih izvora, odnosno ravnotežu budžetskih prihoda i rashoda, stabilno funkcionisanje svih korisnika Budžeta, smanjenje unutrašnjeg duga, redovna isplata obaveza po osnovu devizne štednje građana i redovno izmirivanje obaveza prema međunarodnim finansijskim institucijama. Uredno servisiranje obaveza prema međunarodnim finansijskim institucijama je veoma značajno sa aspekta kreditnog rejtinga. U realizaciji ovih ciljeva poseban značaj ima dosledna primena reformisanog poreskog sistema, veća finansijska disciplina i efikasnija naplata poreskih obaveza. Reformom platnog sistema i uspostavljanjem novog načina računovodstvene evidencije i kontrole javnih prihoda, stvorene su pretpostavke za efikasniju kontrolu i naplatu javnih prihoda, odnosno mogućnost da institucije zadužene za kontrolu i naplatu javnih prihoda svakodnevno vrše uparivanje uplaćenih javnih prihoda sa primarnom računovodstvenom evidencijom i brzom identifikacijom poreskih obveznika. Upravljanjem novcem kroz sistem trezora obezbeđuje se racionalizacija budžetske potrošnje u sistemu javnih finansija i minimiziranje troškova po osnovu pozajmica, veća stabilnost u finansiranju javne potrošnje i prilagođavanje sistema finansija standardima međunarodne zajednice. Prioritet u izvršavanju budžetskih obaveza imale su obaveze koje se odnose na finansiranje osnovnih funkcija državnih organa: obrazovanja, kulture, realizacija socijalnog programa i podsticaj razvoja poljoprivrede kao strateških grana privrednog razvoja, realizaciju programa javnih radova, kreditiranje malih i srednjih preduzeća i podsticanje njihove konkurentske sposobnosti, održavanje, izgradnja i rekonstrukcija državnih puteva, uredno izmirivanje međunarodnih obaveza i smanjenje unutrašnjeg duga. Nastavlja se implementacija programskog budžeta radi što kvalitetnijeg formiranja strategije za realizaciju vladinih ciljeva kao i preciznijeg definisanja programa i aktivnosti kojima se ti ciljevi ostvaruju. Programskim budžetom iskazuje se delatnost budžetskih korisnika i dodatne aktivnosti, shodno važećim zakonskim propisima radi poboljšanja kvaliteta delatnosti i postizanja boljih programskih rezultata.

9.Unapređenje procesa planiranja ekonomskog razvoja Unapređenje procesa ekonomskog planiranja na makroekonomskom nivou i na nivou projekta. Na makroekonomskom nivou treba uraditi analitičku studiju o tekućim problemima ekonomskog rasta kojom se identifikuju grane sa najvećim potencijalom za rast i mere kojima se može ostvariti ubrzani ekonomski rast i tranzicija ka tržišnoj ekonomiji. Razmatra se makroekonomska analiza u kojoj su predložene odgovarajuće promene. 15

Programiranje potrošnje zahteva realnu procenu raspoloživih sredstava koja se može dobiti iz Srednjoročnog plana potrošnje. Medutim, nedostatak adekvatnih statističnih podataka za duži vremenski period onemogućava upotrebu ekonometrijskih metoda. Zbog toga se fiskalni ciljevi Ministarstva finansija mogu uzeti kao finansijski okvir za izbor javnih investicija bez verifikacije datog makroekonomskog konteksta. Na nivou Projekta, okosnica projekata javnih investicija je banka podataka. U banku podataka je ugrađeno sredstvo za obračun stalnih troškova. Korisnik ima mogućnost izbora raznoraznih vrsta projekata tipičnih javnih investicija. Banka podataka obuhvata razne projekte javnih investicija koje su predložila resorna ministarstva i drugi organi uprave za planski period. Investicioni predlozi se podvrgavaju analizi koja polazi od nove uloge Vlade u tržišnoj ekonomiji i rezultirajućeg obrazloženja za javne investicije. S obzirom na stanje Budžeta, posebna pažnja se posvećuje stalnim troškovima zato što su oni najčešće bili zanemarivani u toku planiranja projekata. Svaka potrošačka jedinica dobija tabelu sa koeficijentima pomoću kojih se izračunavaju stalni troškovi projekata u njihovim sektorima. Cilj projekta je da se obezbedi okvir po kojem se može ostvarivati izrada, ocena, analiza, realizacija i praćenje projekata. Namera je, izmedu ostalog, da se obuhvati upravljanje projektnim ciklusom, ekonomska i finansijska analiza projekata i ocena ekološkog uticaja. U tom cilju, projektom su se uvele smernice pomoću kojih se planer investicija sistemski vodi kroz različite faze projektnog ciklusa. Priručnik o upravljanju projektnim ciklusom i analizi logičkog okvira sarži analitička sredstva koja su čvrsto utemeljena u ekonomskoj teoriji, a ipak praktična i jednostavna za upotrebu i zbog kojih je pristup ekonomskoj oceni projekata javnih investicija još transparentniji. Polazna tačka u priručniku je kako da se izvrši sistematična i logična ocena sektora u cilju identifikacije mogućnosti za postizanje boljih rezultata u okviru sektora. Da bi se utvrdili rezultati određenog sektora, u priručniku se razmatraju različiti načini za merenje ostvarenog uticaja na nacionalnu ekonomiju, i rezultate sektora u vidu robe i usluga. U alternativnoj analizi su izložene mere za identifikaciju, ocenu i definisanje prioriteta alternativnih intervencija.

10. Jačanje sistema upravljanja javnom potrošnjom Cilj projekta je unapređenje procesa upravljanja javnim finansijama, povezivanjem planiranja javnih investicija sa procesom izrade budžeta. Projekat se usmerava na Republički sekretarijat za razvoj i resorna ministarstva kao glavnu ciljnu grupu kako bi se obezbedilo da primena odgovarajućeg mehanizma koordinacije u procesu odlučivanja (u saradnji sa Ministarstvom finansija i pod nadzorom kabineta predsednika Vlade) dovede do izrade programa javnih investicija koji su u skladu sa raspoloživim sredstvima i koji obezbeđuju efikasnost u upotrebi usmerenih sredstava. 16

Analizira se postojeći sistem upravljanja i upoređuje sa najboljom međunarodnom praksom koja služi kao reper da se skrene pažnja na pitanja koja iziskuju najviše pažnje u postojećem sistemu i procedurama. Analiza predstavlja model sveobuhvatnog procesa izrade budžeta, kojeg karakteriše postepeni pristup i u kojem se opisuje čitav niz aktivnosti, događaja i procesa koji su povezani logičnim redosledom. Što se tiče raspodele nadležnosti među raznim akterima koji su uključeni u postupak izrade budžeta, posebna pažnja se skrće na potencijalnu ulogu Republičkog sekretarijata za razvoj. Imajući u vidu međunarodno iskustvo, naročito se posvećuje pažnja objašnjavanju potencijalne uloge Republičkog sekretarijata za razvoj u pravljenju programa javnih investicija koji treba da posluži najviše kao mehanizam koordinacije i analize za programe javnih investicija, ne mešajući se u sektorske nadležnosti resornih ministarstava.

17

ZAKLJUČAK

Prvi put od 1940. godine u Srbija ima budžetski suficit. To pokazuje da je javna potrošnja smanjenja, dok se zadržava visok nivo budžetskih prihoda zbog dobre naplate PDV. Budžetski suficit, tvrdi se, potreban je da bi se obuzdala inflacija. Jer, računa se, ako je javna potrošnja manja, biće manja i ukupna tražnja, pa će cene biti niže ili će rasti sporije. Pored toga, manje će se i uvoziti, što je dobro, jer će biti manji spoljnotrgovinski deficit, što je opet dobro jer će sporije rasti strani dug. Dakle, više muva jednim udarcem. Da i ne govorimo o istorijskim rekordima koji se postižu: prvi put posle velikog Stojadinovića, suficit! Jedino što se inflacija, za sada, ne smiruje. Zašto? Zato što suficit dolazi u nevreme, deluje prociklično, kako se to kaže. Budući da se smanjuje privredna aktivnost, budžetski suficit, manja tražnja, to samo pogoršava, između ostalog, i tako što povećava troškove. Uz to, manji uvoz a veći izvoz znače i povećanu tražnju domaće proizvodnje i usluga, što je, naravno, dodatni inflatorni pritisak. I cene rastu, a proizvodnja se smanjuje. Tu se onda nadovezuje monetarna politika. Centralna banka povećava obaveznu rezervu kako bi obuzdala rast novčane mase. To taj novac poskupljuje. Što je trošak. A i otežava investiranje, što doprinosi usporavanju proizvodnje. Ova monetarna politika je posebno nerazumljiva jer se sprovodi u vreme kada ima viška para u budžetu. Obično je opasnost da će centralna banka da monetizuje budžetski deficit i tako da podstakne inflaciju. Zašto se vodi restriktivna monetarna politika kada je budžet u suficitu, to bi valjalo znati.

18

LITERATURA Prof.dr Žarko Ristić i Prof.dr Miroslav Dinčić; Fiskalna ekonomija; Čačak 2007g. Prof.dr Žarko Ristić Fiskalna ekonomija i menadžment javnog sektora, Liber, Beograd, 2008. Službeni glasnik RS, br. 76/91, 18/93, 22/93 - ispravka, 57/93, 67/93, 45/94, 42/98, 54/99, 22/01,33/04.... Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Službeni glasnik broj 80/02 i 84/02. Zakon o budžetskom sistemu, Službeni glasnik br. 9/02, 87/02, 61/05, 66/05.101/05, 62/06, 63/06, 85/06, i 86/06 Zakon o porezu na dobit preduzeća, Službeni glasnik Republike Srbije, broj 25/2001, 80/2002, 43/2003, 84/2004. Pravilnik o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe, Službeni glasnik Republike Srbije, broj 116/2004 od 22. 10. 2004. Zakon o porezu na dohodak građana, Službeni glasnik Republike Srbije, broj 24/01, 80/02, 135/04, 62/2006, 65/2006 - ispravka. Zakon o porezima na imovinu, Službeni glasnik Republike Srbije, broj 26/01, 45/02, 80/02, 135/04. Zakon o akcizama, Službeni glasnik Republike Srbije, broj 22/01, 73/01, 80/02, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 335/04, 46/05, 101/05. Zakon o porezu na dodatu vrednost, Službeni glasnik Republike Srbije, broj 84/04, 86/04 ispravka, 61/05. Zakon o fiskalnim kasama, Službeni glasnik Republike Srbije, broj 135/04, član 4. Zakon o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, Službeni glasnik Republike Srbije, broj 26/01, 80/02, 43/04, 132/04. Usklađeni dinarski iznosi poreza na upotrebu, držanje i nošenje dobara, Službeni glasnik Republike Srbije, broj 114/06. Zakon o porezu na premije neživotnih osiguranja, Službeni glasnik Republike Srbije, broj 135/04. Zakon o osiguranju, Službeni glasnik Republike Srbije, broj 55/04, 70/04,61/05, 85/05.

INTERNET ADRESE: http://www.arhiva.srbija.sr.gov.yu/g/documents/investicioni_fondovi.ppt http://www.asocbt.org.yu/download/Fond_za_razvoj.zip http://www.ekof.bg.ac.yu/nastava/javne_finansije/Pristup%20javnim %20rashodima.ppt http://www.ekonomija.cg.yu/files/1146220159.ppt

19

https://www.ekonomist.co.yu/konferencije/prezentacije/P.%20Kovacevic %20Ekonomist%20Jun.ppt http://www.fondzarazvoj.sr.gov.yu/ http://www.gom.cg.yu/files/1164707067.doc http://www.ien.bg.ac.yu/bba/2_godina/javne_finansije/JAVNE%20FINANSIJE %20PREZ%20I%20nova%20verzija.ppt http://www.ien.bg.ac.yu/bba/2_godina/javne_finansije/JAVNE%20FINANSIJE %20PREZ%20II.ppt http://www.ien.bg.ac.yu/bba/2_godina/javne_finansije/Javne%20finansije.ppt http://www.nbs.yu/export/internet/cirilica/62/rlinks/faq_zakon_penzijski_fondovi.pdf http://www.nbs.yu/internet/cirilica/62/index.html http://ns.ekof.bg.ac.yu/predmeti/nacionalna_ekonomija/2.3.javni_sektor.ppt http://ns.ekof.bg.ac.yu/predmeti/rem/prezenta/b-d/B-D-4.PPT http://one.ekof.bg.ac.yu/%7Etranzicija/12EK%20TR%20PRIVATIZACIJA%20I %20MONOPOLI.ppt http://www.propisi.net/proinfo/svibroj2/04213.htm http://racunovodstvo.uni-bk.ac.yu/predavanja/PREDAVANJA%20JAVNE %20FINANSIJE/uvod%20u%20javne%20finansije%20tema1.ppt http://www.scmn.cg.yu/dokumenta/materijali%20za%20ispit/Investicioni %20fondovi.ppt http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD %D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 http://t7.sw4i.com/vest.jsp?id=101 http://www.trezor.sr.gov.yu/onama/index.php http://vrakic.uni-bk.ac.yu/Javna%20uprava%2002.ppt

20