Pravo Evropske Unije

PRAVO EVROPSKE UNIJE INSTITUCIJE EVROPSKE UNIJE

1.

2.

3.

4.

5.

EVROPSKI SAVET – je glavni organ jer se na njemu donose strateske politicke odluke. On ima medjunarodnu strukturu. Ustanovljen je tokom samita u Parizu 9 I 10.12.1974god na inicijativu francuskog predsednika Ziskara de Estena. Njegova uloga je davanje politickih impulsa. To je politicki centar evropske unije. On je sastavljen od sefofa drzava ili vlada drzava clanica, u njegov satav ulazi I presednik komisije. Pridruzuju im se ministry inostranih poslova I jedan clan komisije(po pravilu potpresednik zaduzen za spoljne poslove). Evropski savet se sastaje najmanje 2 puta godisnje. O svom radu I donetim odlukama podnosi izvestaj evropskom parlamentu posle svakog zasedanja. Sastanci se odrzavaju u razlicitim mestima a kada EU bude brojala vise od 18 clanica, sastanci ce biti odrzavani u Briselu. Nadleznosti sum u vrlo siroke, sve delatnosti koje se mogu svrstati u upravljacki kontekst. On je upravljacki organ unije. SAVET MINISTARA(SAVET EU)- sastavljen je od po jednog predstavnika svake drzave clanice. Osnovni je zakonodavac EU. Cine ga ministry drzava clanica. Poznat je pod nazivom savet ministara. Predsedavanje je rotirajuce 6 meseci svaka drzava naizmenicno azbucnim redom. Posle prosirenja 95god presedavaju male pa velike zemlje. Savet donosi pravilnik o svom radu. Administrativne poslove obavlja generalni sekretarijat. Zaseda 100 puta godisnje. Nadleznosti sum u da osigurava da se izvrsavaju obaveze predvidjene u ugovoru o osnivanju, donosi ulogu o raspisivanju izbora za evropski parlament, donosi odluke iz korpusa sekundarnog zakonodavstva . On je najznacajniji organ odlucivanja u EU. KOMISIJA- nastala je 1965god kao fuzija izvrsnih organa zajednice. Sastaje se u Briselu. Sacinjava preporuke za savet u parlamentu. Sastavljena je od clanova iz drzava clanica. Po 2 clana iz Francuske, Holandije, Norveske, V.Britanije, spanije, po 1 clan iz ostalih drzava. Pre prosirenja imala je 20 clanova ukljucujuci presednika I dva podpresednika. Clanovi se biraju prema opstim karakteristikama. Mandat traje 5 godina. Okuplja se jednom nedeljno I to sredom. Priprema I izvrsenje evropske politike. PARLAMENT – sediste je u Strazburu gde se odrzava 12 plenarnih sednica ima 626 clanova. Bira se svake 5 godine na direktnim izborima u svakoj drzavi clanici. Generalni sekretarijat smesten je u Luksemburgu. Njegova uloga je da obavlja demokratsku kontrolu institucija EU. Ranije se zvao Asambleja I bio je predvidjen u rimskom ugovoru iz 1957god. Ima znacajna ovlascenja u razmatranjima budzeckih pitanja koja su usledila nakon donosenja Sporazuma iz brisela 25jula 1975 a stupila na snagu posle usvajanja Mastrihskog ugovora iz 1993god. Poseduje zakonodavne nadleznosti I nadleznosti u pogledu politicke kontrole. Sastaje se 2 utorka u martu. Predsednistvo cine: presednik(6,5god), 14 podpresednika, 5 kvestora,. On formira politicke grupacije 70 nacionalnih partija. EVROPSKI SUD PRAVDE- sediste je u Luksemburgu. Sastav op 1 sudija iz svake drzave clanice. Biraju se na 6 god I mogu biti ponovo birani. Pored sudija

ima I 9 opstih pravobranioca-oni pripremaju predloge sudijama za pojedine slucajeve u obliku pripremnog misljenja. Za vreme trajanja mandata nemoraju obavljati ni jednu drugu funkciju. Presednik se bira na tri godine iz sastava sudija I on presedava plenarnim sednicama. Ima osnovnu funkciju da obezbedi pravilnu primenu osnivackih ugovora, garantuje postovanje prava, osigurava evropsko pravo. Ovom sudu pridruzen je I prvostepeni sud ciji je zadatak da rastereti sud pravde EU. Postupak pred sudom pravde je regulisan protokolima ostatutu suda iz osnivackog ugovora I poslovnikom o radu. Poslovnik o radu donosi sud. Za primenu potrebno je jednoglasno odobrenje saveta. Podela nadleznosti na onu po direktnim tuzbama I onu po prethodnim pitanjima. COREPER- komitet stalnih predstavnika drzava clanica. Sacinjavaju ga sluzbenici visokog ranga, ambasadori drzava clanica. Dva nivoa funkcionisanja:1. ambasadorski nivo-pitanja vezana za spoljne poslove , 2. nivo zamenika spoljnih predstavnika-bave se manje znacajnimpitanjima.

OSTALE INSTITUCIJE

1.

2. 3.

CENTRALNA BANKA- deo Evropskog sistema centralnih banaka. Ona je nadlezna da se bavi kreiranjem I vodjenjem monetarne politike EU. Osnovni zadatak-da osigura monetarnu stabilnost(stabilnost evra),I upravljanje poslovima vezanih za evro. To obuhvata sve faze od stampanja do emisije. Odrzavanje kursa niskih kamatnih stopa. Ona raspolaze sopstvenim sredstvima I kapitalom, sto joj omogucava da samostalno deluje I intervenise na trzistu. Najvazniji organi centralne banke: 1. savet guvernera- cine ga guverneri nacionalnih centralnih banaka sastaje se deset puta godisnje, obavlja upravljacke funkcije odluke donosi prostom vecinom, utvrdjuje monetarnu politiku EU. 2. izvrsni odbor- sastav cine predsednik, podpresednik, 4 clana, organ upravljanja, sprovodjenje monetarne politike u skladu sa odlukama saveta guvernera. EVROPSKA INVESTICIONA BANKA- osnovana u Rimskim ugovorima 1957god. Organi investicione banke su: savet guvernera, administrativni savet, upravni komitet. REVIZORSKI SUD- ustanovljen je 1975god. Sastavljen od 1 clana koji poticu iz drzava clanica. Vrsi kontrolu I superviziju budzeckih I finansijskih raspolaganja. Godisnji izvestaj suda se objavljuju u sluzbenom glasniku.

4. 5.

SUD PRVE INSTANCE- uspostavio ga je jedinstveni evropski akt 1986god razlozi njegovog formiranja je potreba da se sud pravde rastereti. Sastav 15 clanova koji sude u vecima sastavljenim od 3 ili 5 sudija. OMBUDSMAN- organ koji je uspostavljen ugovorom iz Mastrikta. Njegovo ustrojstvo je uglavnom bazirano na skandinavskoj pravnoj tradiciji. Ombudsmana imenuje evropski parlament . On prima zalbe od svakog gradjanina, unije ili svakog fizickog ili pravnog lica koje ima statitarno sediste u nekoj zemlji drzavi clanici, akoje se odnose na slucaj lose uprave I rada komunitarnih organa. Bira se I imenuje posle izbora evropskog parlamenta za isti izborni period.

OSNIVACKI UGOVORI 1. UGOVOR O EVROPSKOJ ZAJEDNICI ZA UGALJ I CELIK- prva evropska zajednica za ugalj I celik. Razvijena sa namerom da se uspostavi miroljubivo I efikasno koriscenje resursa uglja I celika. Ugovor potpisan 18.aprila 1951god, a stupio je na snagu 25jula 1952god. Ovim ugovorom su pored visoke vlasti formirane sledece institucije: savet ministara, asambleja I sud pravde. Najvazniji organ- visoka vlast-stara se o realizaciji ciljeva iz ugovora, a to je uspostavljanje zajednickog trzista. Savet ministara ima ulogu koordiniranja aktivnosti nacionalnih vlada I visoke vlasti. Parlament bavi se kontrolnim I administrativnim pitanjima. Sud pravde ima obavezu da se stara primeni , osnivackog ugovora I drugih pravnih akata. 2. UGOVOR O FINANSIRANJU EVROPSKE EKONOMSKE ZAJEDNICE I EVROPSKE ZAJEDNICE ZA ATOMSKU ENERGIJU- ugovor koji je uspostavioEEZ potpisan je u Rimu 25.marta.1957god. Tada je potpisan I ugovor o Evropskoj zajednici za atomsku energiju. 1960.god potipisan je ugovor o zoni slobodne trgovine: Velika Britanija, Austrija, Portugalija, Novreska, Svedska, Danska, Svajcarska. 1992god potpisan je ugovor o formiranju evropskog ekonomskog prostora. Osnovni cilj formiranja zajednice bio je da se eliminisu barijere koje dele evropu. Stvara se zajednicko trziste harmonickim razvojem zajednickog trzista, povecanjem ekonomske stabilnosti I povecanje zivotnog standarda, zatim zajednicka carinska politika u vidu carinske unije, zajednicke komercijalne politike eliminisanjem barijera za slobodno kretanje ljudi roba kapitala I usluga. 3. MERGER UGOVOR- potpisan u aprilu 1965god stupa na snagu 1 jula 1967god zbog prilagodjavanja institucije nakon najava pristupanja novih clanova. Ovim ugovorom se pored jedinstvenih institucija: parlamenta, I suda pravde, uspostavljaju I jedinstveni savet I komisija. Pocinje samostalno da se finansira. Ujedinjenje svih institucija. 4. JEDINSTVENI EVROPSKI AKT- donet je 26-27 februara 1986god u Luksemburgu sa ciljem da se najkasnije do kraja 1992god formira unutrasnje trziste do kada moraju biti otklonjene sve tehnicke, zakonske I fizicke barijere u trgovini izmedju drzava clanica. Stupa na snagu 1jula 1987godine u Hagu. 5. UGOVOR O EU( MASTRIH UGOVOR )- potpisan u mastriktu 7 februara 1992god a stupa na snagu 1 novembra 1993god. Nastao je posle sloma sovjetskog

komunistickog sistema I ujedinjenja Nemacke. Ovi faktori su nametali podizanje integracionog procesa na visi nivo. Preovladalo je misljenje da je nuzno postici visi stepen jedinstva izmedju naroda Evrope. –Mastrihstski ugovor- uspostavlja novi politicki entitet nazvan Evropska unija. Sacinjena je od 3 stuba: 1. prvi stubsastavljen je od 3 postojece evropske zajednice(evropska zajednica za ugalj I celik, evropska ekonomska zajednica, evropska ekonomska zajednica za atomsku energiju),2. drugi stub- sacinjen je od sistema zajednicke spoljene I bezbednosne politike, 3. treci stub- obuhvata novu sveru koja se odnosi na pravosudje I unutrasnju politiku. Ugovor je podeljen na dva striktirna dela: 1. koji se bavi ekonomskom I monetarnom unijom, 2. koji se bavi politickom unijom. 6. AMSTERDAMSKI UGOVOR- rezultat dvogodisnjeg pregovora. Predstavlja novu etapu u evropskoj konstikciji nakon usvajanja ugovora u Mastriktu. Potpisan od strane sefova dzava I vlada 15 drzava clanica u Amsterdamu 2 oktobra 1997god, stupa na snagu 1maja 1999god. Ugovorom ciljeva unije su neznatno izmenjeni, ali je ucvrsceno razmatranje: visokog nivoa zaposljavanja, postepeno oblikovanje zajednicke odbrambene politike. Posebna vaznost- odrzavanje ijacanje unije kao prostora slobode, bezbednosti I pravde. Dogradnja institucionalnog I pravnog okvira EU. 7. UGOVOR IZ NICE- donet je na konferenciji odrzanoj decembra 2000god. Stupio je na snagu 1februara 2003god. Razlog donosenja ovog ugovora je u tome da se amsterdamski ugovor nije u dovoljnoj meri bavio pitanjima funkcionisanja unije posle prosirenja. Ovaj ugovor definise institucionalni okvir, neophodan kako bi se drzavama kandidatima za pristupanje od 2003god omoguci ulazak u uniju.

AKTI INSTITUCIJA EVROPSKE UNIJE 1. UREDBE- su direktno primenjive I obavezujuce u svim svojim elementima, za sve drzave clanice EU. Obavljaju se u sluzbenom glasniku EU I stupaju na snagu kako je utvrdjeno u posebnoj uredbi. Ukoliko to nije specificirano stupaju na snagu 20 dana posle objavljivanja u sluzbenom glasniku. Uredbe postaju automacki deo pravnog sistema drzava clanica, bez potrebe za bilo kakvom formom nacionalne implementacije Imaju pravno dejstvo u drzavama clanicama koje nije moguce promeniti aktima nacinalnog prava drzava clanica. Donosi ih e. parlament sa savetom I savet sa komisijom. 2. DIREKTIVA – obavezuje sve drzave clanice kojima je upucena u pogledu rezultata koje treba postici, ali ostavljaju drzavama clanicama izbor forme nacina primene. Ne moraju se objavljivati u sluzbenom glasniku ali praksa pokazuje da se veliki broj direktiva objavljuje. Direktive se moraju implementirati u nacionalno zakonodavstvo, ali u saglasnosti sa pravilima procedure svake drzave clanice. Gradjanin moze traziti nadoknadu stete zbog njhovog neblagovremenog trans.

3. ODLUKE- odluke se obavezujuce za one na kojima su adresirane. Moze da se odnosi,tj biti upucena drzavama ili kompanijama. U oba slucaja ne zahtevaju nacionalnu proceduru implementacije. One nemaju opsti karakter. Pojedine odluke moraju biti objavljene u sluzbenom glasniku I stupaju na snagu 20 dana nakon objavljivanja. Kada je odluka upucena drzavi kojoj odredjuje cilj koji treba da realizuje, ona donekle podseca na direktivu. Ugovorom u Mastriku je ustanovljeno pravilo da odluke moze da podnosi I centralna banka. 4. PREPORUKE I MISLJENJA- nisu obavezne za drzave clanice. Ne mogu biti osporavani I protiv njih se nemoze voditi postupak pred sudom evropske zajednice. PREPORUKE- imaju znacaj u tome sto pozivaju drzave da usvoje odredjeni nacin ponasanja. Nemaju obavezujuci karakter. MISLJENJA- je forma koja daje mogucnost institucijama da iznose svoje misljenje povodom nekih po pravilu vaznih stvari.

PITANJA IZ PRAVA EVROPSKE UNIJE

OBLAST: OSNIVACKI UGOVORI 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

UGOVOR O EVROPSKOJ ZAJEDNICI UGALJ I CELIK UGOVOR O EVROPSKOJ EKONOMSKOJ ZAJEDNICI UGOVOR O EVROPSKOJ ZAJEDNICI ZA ATOMSKU ENERGIJU MERGER UGOVOR JEDINSTVENI EVROPSKI AKT UGOVOR O EVROPSKOJ UNIJI AMSTERDAMSKI UGOVOR UGOVOR IZ NICE

OBLAST: AKTI INSTITUCIJA EVROPSKE UNIJE 1. 2. 3. 4. 5.

UREDBE DIREKTIVE ODLUKE PREPORUKE MISLJENJA

OBLAST: INSTITUCIJE EVROPSKE UNIJE 1. 2. 3. 4. 5.

EVROPSKI SAVET SAVET MINISTARA KOMISIJA PARLAMENT SUD PRAVDE

OBLAST: OSTALE INSTITUCIJE 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

CENTRALNA BANKA EVROPSKA INVESTICIONA BANKA KOMITET REGIONA I LOKALNIH VLASTI EKONOMSKO-SOCIJALNI KOMITET REVIZORSKI SUD SUD PRVE INSTANCE OMBUDSMAN