Studija_rada_u_odevnoj_industriji.doc

STUDIJA RADA U ODEVNOJ INDUSTRIJI Savremeni sistemi organizacije proizvodnje se zasnivaju na tačnim i realnim vremenskim normativima, stabilizovanju radnih mesta, metodama rada i racionalizaciji pokreta, odnosno po modelu: vreme – tačnost – kvalitet. Zato je u knjizi "Studija rada u odevnoj industriji" autor Gordana Čolović pokušala da na sistematičan način obradi i prezentuje osnovna znanja o studiji vremena i studiji pokreta kroz pet poglavlja. U prvom poglavlju autor obrađuje osnove studije rada i upoznaje nas sa razvojem ove naučne discipline, istorijskim razvojem studije rada, predmetom proučavanja i vrednovanjem rada. Metode proučavanja redosleda zahvata i pokreta p rikazane su u drugom poglavlju. Pri planiranju izv ođenja neke operacije i određivanju načina izvođe nja, treba voditi računa o određenim principima k ojima se omogućava brže obavljanje operacije i manje opterećenje čoveka pri radu. Proučavanjem redosleda zahvata/pokreta dobijamo uvid u postojeće stanje i uočavamo neophodnost promena redosleda zahvata i pokreta, skraćenja ili olakšanja izvođenja pojedinih zahvata i pokreta, kao i eliminisanja svih nepotrebnih, neproduktivnih zahvata. Tako se omogućava projektovanje optimalnog redosleda zahvata/pokreta. Boljim rasporedom i redosledom postiže se povećanje produktivnosti rada i bolja humanizacija u radu kao i bolje iskorišćenje postojećih resursa, skraćenje ukupne dužine pomeranja predmeta rada, smanjenje broja zahvata, skraćenje vremena trajanja operacije. Treće poglavlje bavi se studijom i strukturom vremena, normiranjem, metodama za određivanje vremena rada i postupcima za merenje rada. Autor daje brojne primere izračunavanja vremenske norme u odevnoj industriji, od konstrukcione pripreme, krojenja, tehnoloških operacija šivenja do dorade odevnih predmeta. Detaljno su obrađeni sistemi unapred određenih vremena (Motion Time Analysis, Work factor, Method Time Measurement, Basic Motion Time, Dimension Motion Time i Maynard Operation Sequence Technique) koji se primenjuju u odevnoj industriji, a tabele sistema unapred određenih vremena su posebno date u prilogu knjige. Jedan od veoma važnih elemenata studije vremena i savremenih proučavanja normi je analiza gubitaka radnog vremena. Metoda trenutnog zapažanja je zato detaljno objašnjena kako bi se smanjili gubici u radu prvenstveno u šivari i doradi odeće. Četvrto poglavlje se bavi studijom toka tehnološkog procesa, proučavanje kretanja predmeta rada kroz proces proizvodnje kao i proučavanjem pokreta ruku radnika na radnom mestu. Autor je prikazao ispitivanje veza između tehnoloških operacija šivenja, toka materijala, kretanje radnika i mašina preko osnovnih metoda studije toka procesa (metoda karte toka, metoda dijagrama toka i SIMO metoda).

U poslednjem poglavlju naglašen je značaj proučavanja ergonomije u odevnoj industriji. Ergonomija je multi i interdisciplinarna nauka koja se bavi sistemom čovek-mašina kako bi se mašina prilagodila čovekovim bio-psiho-socijalnim ograničenjima i zahtevima i kako bi upotreba mašine bila efikasnija, bezbednija i pouzdanija. Za proučavanje ove nauke je bitno poznavanje makro i mikro ergonomije, poznavanje vrsta ergonomije prema specifičnim ljudskim osobinama i karakteristikama ljudske interakcije sa okolinom i tipova ergonomije Da bi se oblikovalo radno mesto potrebno je poznavati ergonomske uslove (fiziološki uslovi, psiho-sociološki, antropometrijski i ekološki uslovi rada) i ergonomske principe (principi u oblikovanju radnog mesta, principi u oblikovanju radnih procesa, principi pri određivanju radnog vremena, principi u rukovanju materijalom i alatom, principi u oblikovanju okruženja). Ukoliko se ne poštuju ergonomski principi, čovek je izložen nizu rizičnih faktora: delovanje sile, pokreti koji se ponavljaju, neudoban položaj tela, loše držanje tela, vibracija, stres i hladnoća. Knjigom "Studija rada u odevnoj industriji" autor želi da istakne optimizacija rada kao jedan od primarnih zadatak menadžera. Smanjenje težine ljudskog rada se sastoji u prilagođavanju fizičkih uslova rada psihofiziološkim i biomorfološkim svojstvima čoveka, kao i pronalaženje tehnološkog postupka koji u najvećoj meri odgovara čoveku.