Carinske Unije

ISTRA@IVA^KI ^LANCI/RESEARCH PAPERS

Mirjana Kova~evi} * Jelena Vasi} *

SPOLJNOTRGOVINSKI RE@IM REPUBLIKE SRBIJE I ZONA SLOBODNE TRGOVINE

*

Institut za spoljnu trgovinu, Beograd

ABSTRACT: Key to economic recovery and regional stability in Southeastern Europe (especially Western Balkans) economies is establishing institutions supporting competitive markets and integration into Europian markets. This should meet institutional, legal and economic objectives. From the institutional perspective, the new trade policy should be simpler in order to reduce the administrative burden and to minimise incentives for corruption. From the legal viewpoint the WTO will be the anchor of the trade policy of the countries in the region. From the economic perspective countries should seize the opportunity to sign Free Trade Agreements which boost their current and future growth, and contribute to solving their pending economic and institutional problems. Serbia and Montenegro has started to harmonize their tariff systems. This harmonized tariff should serve as the base for the negotitatons with the other members of WTO before Serbia and Montenegro becomes the member of this organization. KEY WORDS: liberalization, actual customs system, harmonisation, free trade agreement, growth of export

141 Economic Annals no 163, October 2004 - December 2004

APSTRAKT: Klju~ni faktor ekonomskog oporavka i regionalne stabilnosti privreda zemalja JIE (posebno zemalja zapadnog Balkana) su jake institucije koje predstavljaju osnovu za uspostavljanje konkurentnog tr`i{ta. Odabrani pravac institucionalnih promena }e novom trgovinskom politikom ukloniti administrativna ograni~enja i voditi smanjenju korupcije. S pravne ta~ke, pravila STO (Svetske trgovinske organizacije) posta}e osnova u formulisanju trgovinske politike zemalja regiona. S ekonomske ta~ke zemlje }e iskoristiti mogu}nosti koje pru`a potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini i ostvariti rast koji }e doprineti re{avanju postoje}ih ekonomskih i institucionalnih problema. Jedan od va`nijih zadataka je harmonizacija ekonomskih i carinskih sistema Srbije i Crne Gore, ~ija realizacija jo{ uvek nije privedena kraju. Formiranje zajedni~ke carinske tarife je od izuzetnog zna~aja, s obzirom na to da }e ona predstavljati osnov za inicijalnu listu carina za pregovore o u~lanjenju u STO. KLJU^NE RE^I: liberalizacija, aktuelna carinska za{tita, harmonizacija, zona slobodna trgovine, porast izvoza

Mirjana Kova~evi}, Jelena Vasi}

UVODNE NAPOMENE

Ekonomski anali br 163, oktobar 2004. - decembar 2004.

142

Pitanjem podsticaja privrednog rasta liberalizacijom trgovine ekonomski analiti~ari se aktivno bave jo{ od kraja Drugog svetskog rata. Naime, 1947. godine, kada je potpisan Op{ti sporazum o carinama i trgovini (GATT - General Agreement on Tariffs and Trade), zemlje potpisnice su verovale da su trgovinska ograni~enja, koja su zna~ajno smanjila obim me|unarodne razmene, ujedno uticala i na pojavu Velike ekonomske krize tridesetih godina. Ove zemlje su verovale da }e slobodna trgovina koristiti njihovim privredama, trgovinskim partnerima i celom svetu. Preovladalo je zajedni~ko mi{ljenje da zemlje sa vi{im stepenom liberalizacije trgovine ostvaruju br`i rast izvoza od onih sa manjim stepenom liberalizacije, pri ~emu pozitivna korelacija izme|u rasta izvoza i GDP predstavlja dokaz da trgovinska liberalizacija podsti~e privredni rast. Me|utim, u dana{nje vreme, posle vi{e od pola veka sprovo|enja ove ideje, najpre u okviru GATT, a potom kroz STO, razlike u razvijenosti zemalja su jo{ izra`enije. Protivnici globalizacije, procesa koji je posledica brojnih faktora, me|u kojima je i izra`ena liberalizacija trgovine, isti~u da su ove promene doprinele pove}anju bogatstva razvijenih zemalja, dok su siroma{ni ostali na za~elju svetskih privrednih kretanja. Ekonomska teorija pru`a dokaze o tome da rast obima trgovine jedne privrede vodi rastu dohotka u zemlji. Naime, rast trgovine, podstaknut ve}om otvoreno{}u zemlje ka svetu pove}ava specijalizaciju. Specijalizacija pobolj{ava prinose na investicije, {to dalje stimuli{e privredni rast. Pored toga, rast trgovine daje impuls porastu produktivnosti rada i vr{i selekciju me|u proizvodnim preduze}ima na uspe{ne i neuspe{ne ujedno smanjuju}i korupciju u zemlji. Me|utim, empirijski dokazi ukazuju da ve}e koristi od trgovinske liberalizacije ne nastaju trenutno, ve} tokom vremena, kroz stimulisanje investicione aktivnosti i privrednog rasta. Stoga je sasvim razumljivo pitanje koje se odnosi na potrebne pravce aktivnosti siroma{nijih zemalja1 dok ~ekaju pozitivni uticaj izvr{ene liberalizacije. Odli~an primer za ilustraciju je na{a zemlja, Dr`avna zajednica SCG. Naime, iako je posle zna~ajnih politi~kih promena u jesen 2000. godine SCG zna~ajno liberalizovala i o`ivela spoljnotrgovinsku aktivnost, rast obima robne razmene sa svetom se najve}im delom zasnivao na br`em rastu uvoza, a manjim na rastu izvoza. Me|u brojnim uzrocima dominiraju neadekvatna struktura i nedovoljan obim doma}e proizvodnje, neuskla|enost kvaliteta i raznih necenovnih faktora sa zahtevima svetske tra`nje i nedovoljna cenovna konkurentnost. Kao posledica takvih kretanja, formiran je veliki spoljnotrgovinski deficit, koji preti da izazove platnobilansnu destabilizaciju. 1

Proizvodna struktura siroma{nih zemalja ne pru`a velike mogu}nosti za trenutni porast izvoza, a smanjene uvozne carine daju zna~ajan podsticaj potro{nji uvoznih proizvoda

Spoljnotrgovinski re`im Republike Srbije i zona slobodne trgovine

DOMETI LIBERALIZACIJE U SVETU

Radi stimulisanja robne razmene u me|unarodnim razmerama, poslednjih godina su preduzete brojne inicijative za smanjenje carina, kao osnovnog instrumenta za ograni~avanje me|unarodne trgovine. Od osnivanja STO, liberalizacija carina se odvijala kroz primenu obaveza preuzetih u Urugvajskoj rundi multilateralnih trgovinskih pregovora, kao i u okviru zajedni~kih i pojedina~nih inicijativa za dalju liberalizaciju. Usled toga, prose~ne carine su u mnogim zemljama reducirane na relativno niske nivoe, a pored toga izvr{ena je tarifikacija ranijih kvantitativnih ograni~enja i drugih necarinskih mera za{tite, tj. njihovo prevo|enje u carine. Zemlje u razvoju (ZUR) i Zemlje u tranziciji (ZUT) su se u okviru Urugvajske runde pregovora slo`ile da carine za 29% svog uvoza svedu na nivo od 8%, u proseku. Ove redukcije su dovele do sni`enja njihovog ukupnog carinskog optere}enja za 2,3%. Industrijske i druge visokorazvijene zemlje su pristale da redukuju svoje carinske stope za 30% svog uvoza u proseku za 3,2%, {to vodi ukupnom sni`enju nivoa njihovih carina za 1%3. Tako|e, razvijene zemlje su konsoli2 3

^lanstvo u STO i pripreme za pristupanje EU Videti u Kova~evi}, R. (2004), ‘Savremene tendencije u svetskoj privredi’, autorsko izdanje, Beograd 2004.

143 Economic Annals no 163, October 2004 - December 2004

Velike nade se, u smislu uslova kojima se mo`e podsta}i rast izvoza SCG, pola`u u zonu slobodne trgovine u regionu. Radi se o zemljama sli~nog nivoa privredne razvijenosti, od kojih su neke manje a neke vi{e odmakle u procesu integracije u svetsku privredu.2 Me|utim, pitanje je kolike su zaista mogu}nosti SCG da u formiranoj zoni, kada ona profunkcioni{e, pove}a svoj izvoz i da ne do|e do pove}anja spoljnotrgovinske razmene tako {to }e druge ~lanice zone na}i tr`i{te za svoje proizvode u SCG? Ne sme se zanemariti ~injenica da se zona formira pod sna`nim uticajem EU koja ceo proces postavlja kao preduslov za ~lanstvo u EU. Osim ovog, drugo ozbiljno pitanje se odnosi na pojedina~ne ustupke u pogledu liberalizacije zemalja potencijalnih ~lanica. Ni u Dr`avnoj zajednici sve okolnosti nisu re{ene, s obzirom da carinska unija izme|u SCG jo{ uvek nije formirana. U radu koji sledi, nakon osvrta na aktuelne svetske tendencije u oblasti liberalizacije spoljnotrgovinskih re`ima, prikazane su osnovne karakteristike istog u SCG pre i posle harmonizacije carinskih sistema Srbije i Crne Gore. Sledi prikaz ostvarenog nivoa liberalizacije zemalja ~lanica Zone slobodne trgovine JIE, kao i mogu}nosti pove}anja izvoza Srbije u ove zemlje nakon ispunjenja svih zahteva propisanih Sporazumima. Cilj rada je da se ispita postoje li mogu}nosti za pove}anje izvoza Srbije u kratkom roku, pri postoje}oj strukturi proizvodnje, koje bi se mogle pripisati redukcijama carina koje su u toku.

Mirjana Kova~evi}, Jelena Vasi}

Ekonomski anali br 163, oktobar 2004. - decembar 2004.

144

dovale sve ili najve}i deo carina na ne-poljoprivredne proizvode tako da su prose~ni plafonirani nivoi niski za odre|ene proizvode, kao {to su tekstil i ode}a, ko`a i obu}a, ili riba i proizvodi od ribe. Uprkos tome, ove proizvode karakteri{u znatno vi{e carine nego neke druge proizvode usled velikih carinskih disperzija, carinske eskalacije i carinskih vrhova.4 Carinski vrhovi i visoke carine naro~ito poga|aju ZUR i najmanje razvijene zemlje, s obzirom na to da im je cilj da {tite proizvode koji su od naro~itog zna~aja za izvoz spomenutih zemlja. Najmanje razvijenim zemljama kao pomo} u postizanju br`eg razvoja od strane razvijenih zemalja pru`en je i preferencijalni tretman u izvozu, me|utim razvijene zemlje ovakav tretman odobravaju i nekim ZUR, pa i razvijenim zemljama u sklopu zaklju~enih regionalnih trgovinskih aran`mana, ~ime je zna~ajno poo{trena konkurencija na njihovom tr`i{tu. Teku}a ograni~enja pristupa tr`i{tu u zemljama OECD name}u tro{kove ZUR u iznosu koji ~ak prelazi vrednost pru`ene zvani~ne ekonomske pomo}i.5 U isto vreme, procenjeno je da koristi koje ZUR imaju zbog ukidanja za{tite sopstvenog tr`i{ta prelaze iznos od 60 mlrd. USD. Tako|e, op{ta za{tita u trgovini industrijskim proizvodima prouzrokuje tro{kove u svetskoj privredi od preko 250 mlrd. USD.6 Zanimljiv je podatak da je za najmanje razvijene zemlje zapravo najotvorenije tr`i{te EU. U 1999. godini 97% uvoza EU iz ovih zemalja je imao bescarinski tretman. Tako|e, izvoz najmanje razvijenih zemalja u EU je najdiverzifikovaniji u odnosu izvoz u druge zemlje, {to potvr|uje ~injenicu da samo otvoreno tr`i{te pru`a uslove najmanje razvijenim zemljama da diverzifikuju svoju izvoznu ponudu. 4

5 6

Carinski vrhovi predstavljaju carinske stope koje su naro~ito visoke, ~esto nekoliko puta ve}e od prose~ne nominalne carine. Ve}ina carinskih vrhova se kre}e u rasponu od 12% do 30%. Me|utim, jedna petina carinskih vrhova u SAD, oko 30% istih u EU i u Japanu i jedna sedmina carinskih vrhova u Kanadi prema{uje 30%. U ekstremnim slu~ajevima, ako je re~ o va`nim proizvodima, carinski vrhovi dosti`u 350% do 900%. Carinski vrhovi imaju podjednako zna~ajan uticaj i na poljoprivredne i na industrijske proizvode, pri ~emu njihova primena naro~ito do izra`aja dolazi u slede}ih {est sektora: a) vode}i poljoprivredni proizvodi za ishranu; b) vo}e, povr}e, riba, itd; c) industrijski proizvodi za ishranu; d) tekstil i ode}a e) obu}a, ko`a i putni~ki proizvodi; f) automobilski sektor i nekoliko drugih transportnih i visoko tehnolo{kih proizvoda kao {to su potro{a~ki elektronski proizvodi i satovi. Carinska eskalacija predstavlja pojavu da se na sirovine i manje obra|ene proizvode zara~unava carina po ni`oj stopi nego {to se zara~unava na vi{e obra|ene iste ili sli~ne proizvode (zna~i iz istog proizvodnog lanca, ali proizvode vi{ih faza prerade). Na primer, uvozna da`bina je u ve}em broju zemalja generalno vi{a za petrohemijske proizvode nego za naftu ili druge sirovine neophodne u petrohemijskoj proizvodnji. Zemlje izvoznice primarnih proizvoda isti~u da carinska eskalacija pru`a ve}i stepen za{tite prera|iva~kim industrijama zemalja uvoznica nego {to bi pru`ale nominalne carinske stope. Pomo} iznosi oko 45 mlrd. USD godi{nje Vi{e o tome u Kova~evi}, R. (2004), ¨Pristup tr`i{tu¨, Ekonomska politika, br. 2712,2713, 19. april 2004. godine, str. 3

Spoljnotrgovinski re`im Republike Srbije i zona slobodne trgovine

Pored carina i necarinskih barijera, postoje i druge mere koje deluju kao prepreka pri ulazu na inostrano tr`i{te. Jedna od njih je komplikovana struktura uvoznog re`ima u nekim zemljama. Naime, pristup tr`i{tu mo`e biti pobolj{an ako je uvozni re`im jednostavan i transparentan. U tom smislu, indikativan pokazatelj je broj carinskih pozicija u carinskoj {emi zemlje. U ve}ini zemalja ~lanica STO broj pozicija u carinskoj {emi se kre}e u opsegu od 5000 do 8000, me|utim, neke zemlje ~lanice (kao {to su Turska,7 Malezija, Meksiko i Brazil) imaju vi{e od 10000 carinskih pozicija. Drugi pokazatelj jednostavnosti i transparentnosti je procenat pozicija koje nisu ad-valorem carine. Problem postojanja ovakvih pozicija je naro~ito poznat u poljoprivrednom sektoru. Kod industrijskih proizvoda istaknuti primeri su Tajland sa 19,7% pozicija koje nisu ad-valorem i [vajcarska sa 82,8% tih pozicija. Japan, Malezija i SAD tako|e imaju neke ne-ad valorem pozicije. Prema tome, carinska politika je, i pored toliko isticanih prednosti liberalizacije me|unarodne trgovine, jo{ uvek veoma aktivan instrument za{tite doma}eg tr`i{ta od inostrane konkurencije kako u razvijenim tako i u manje razvijenim privredama. To se ne bi smelo zaboraviti pri koncipiranju carinske politike kod nas. CARINSKA ZA[TITA U SCG

Osnovne karakteristike carinske politike SRJ do 2000. godine su bile zna~ajno administrativno uplitanje u spoljnotrgovinske poslove,8 izra`ena uloga kvantitativnih ograni~enja, nedovoljna transparentnost.9 U 1999. godini prose~no propisano neponderisano carinsko optere}enje iznosilo je 14%, dok je prose~no ponderisano propisano carinsko optere}enje (prema vrednosti uvoza) iznosilo oko 16%. Posle promene vlasti u Srbiji u oktobru 2000. godine, a u saradnji sa Me|unarodnim monetarnim fondom (MMF) i Svetskom bankom, ve} krajem 2000. godine, a posebno u prvoj polovini 2001. godine, preduzete su zna~ajne mere liberalizacije spoljne trgovine. U sklopu ovih mera ukinut je najve}i deo kvantitativnih ograni~enja,10 usvojena je nova Carinska tarifa i smanjen broj 7 8 9 10

Turska, na primer, ima tri puta vi{e carinskih pozicija od Indije. Koje se ogledalo, izme|u ostalog, u zahtevanju saglasnosti i dozvola za izvoz ili uvoz, a i u ra{irenoj praksi diskrecionog osloba|anja od carine. ^este promene obima kori{}enih kvota, carinskih stopa i nepredvidive odluke pogledu dodatnih optere}enja koja su primenjivana na uvoz iznad utvr|enih kvota Na snazi su ostala kvantitativna ograni~enja koja se odnose na uvoz ~elika, pa je ~ak nakon harmonizacije carinskih sistema Srbije i Crne Gore pove}ana restriktivnost ovog re`ima, {to je izazvalo problem u odnosima sa EU i sa partnerima sa kojima su zaklju~eni sporazumi o slobodnoj trgovini.

Economic Annals no 163, October 2004 - December 2004

145

Mirjana Kova~evi}, Jelena Vasi}

Ekonomski anali br 163, oktobar 2004. - decembar 2004.

146

proizvoda na re`imu izvoznih kvota. Postoje}i nivo carinske za{tite se kretao u rasponu od 1-30%, a prose~no neponderisano carinsko optere}enje je iznosilo 9,38%. Zbog primene navedenih mera rejting trgovinske restriktivnosti savezne dr`ave, koji odre|uje MMF, je pobolj{an sa ''8'' na ''5'' u 2001. godini.11 Ovaj rejting je od zna~aja jer predstavlja indikator stranim investitorima o tome da li da plasiraju svoja sredstva u privredu jedne zemlje. Pored carina na uvoz robe, u upotrebi je bilo i nekoliko kategorija necarinskih ograni~enja.12 Izvozni re`im je bio znatno liberalniji nego uvozni, s obzirom na to da nije bilo carina na doma}e proizvode namenjene prodaji na inostranom tr`i{tu, dok su se ograni~enja i zabrane odnosila isklju~ivo na raritete i 19 vrsta otrovnih materijala. Samo 93 carinske pozicije bile su predmet izvoznih dozvola, a 193 je zahtevalo izvozna odobrenja. Me|utim, godi{nje izvozne kvote su va`ile za 34 pozicije da bi se osigurala dovoljna ponuda robe na doma}em tr`i{tu. U ovom periodu sve odluke Savezne dr`ave o carinama su se odnosile na Srbiju, jer je Crna Gora imala samostalan ekonomski i carinski sistem.13 Posle promena nosilaca ekonomske i politi~ke vlasti u Srbiji u oktobru 2000. godine, EU je, na zahtev Srbije da {to pre zaklju~i Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivanju sa EU, kao i da postane punopravni ~lan EU u {to kra}em vremenskom periodu, postavila kao uslov za saradnju stvaranje jedinstvenog tr`i{ta SCG. Kao posledica toga donet je Zakon o Akcionom planu, koji razra|uje program harmonizacije i uskla|ivanja me|usobnih odnosa dve ~lanice SCG.14 Ovim akcionim planom ure|uje se sprovo|enje harmonizacije ekonomskih sistema dr`ava ~lanica dr`avne zajednice SCG, radi spre~avanja i uklanjanja prepreka slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala. Novom Carinskom tarifom koja je usvojena u okviru Akcionog plana harmonizacije tr`i{ta Srbije i Crne Gore, postignuto je usagla{avanje carinskih stopa za oko 93% robnih pozicija, koje se primenjuju odmah po usvajanju. Neke usagla11 12

13

14

O pokazatelju MMF vi{e u podnaslovu ‘’Ostvareni nivo liberalizacije i trgovinske razmene u Zoni slobodne trgovine JIE’’. Nivo ''1'' ozna~ava odsustvo trgovinske restriktivnosti. To su kvantitativna ograni~enja, razni tro{kovi (antidamping da`bine, prelevmani, i sl.), carinska administrativna praksa, restriktivna praksa vlade i tehni~ke barijere (Vi{e o tome u Zaman, C., Kova~evi}, R. (2002), ¨Comparison/inventory of trade protection measures in Serbia and Montenegro¨, SCEPP, August 2002., s. 14, 15). Zbog razmirica sa vlastima u Srbiji i nepriznavanja saveznih organa, Crna Gora je u avgustu 1998. godine preuzela ingerencije nad spoljnotrgovinskom politikom, a u junu 2000. godine je uvela sopstvenu carinsku tarifu i preuzela carinsku slu`bu na svojim granicama. Posle zavr{etka napada NATO-a na SRJ u drugoj polovini 1999. godine pokrajina Kosovo i Metohija stavljena je pod administraciju UN, koja je preuzela i spoljnotrgovinsku politiku i carinske propise Ingerencije SR Jugoslavije u oblasti spoljnotrgovinskog i carinskog sistema su se odnosile od tada samo na Vojvodinu i centralnu Srbiju. ¨Slu`beni glasnik RS¨, br. 67 i 81/2003

Spoljnotrgovinski re`im Republike Srbije i zona slobodne trgovine

147 Economic Annals no 163, October 2004 - December 2004

{ene carinske stope bi}e primenjene 18 meseci posle jula 2003. godine, {to je sadr`ano u Prilogu I (odnosi se na 7% robnih pozicija, odnosno na ode}u, vatrostalne i kerami~ke opeke i proizvode, registar kase, telefone, aparate, zvu~nike itd.). Tako|e, za proizvode navedene u Prilogu II (koji obuhvata: meso, bra{no, skrob, testenine, radijatori, kotlovi, ma{ine, strugovi, vozila, prikolice...), rok primene je 24 meseca od jula 2003. godine. Za 56 tarifnih stavki (18 grupa proizvoda) poljoprivredno prehrambenog porekla usagla{ene su zajedni~ke carinske stope, ali je odre|en prelazni period za usagla{avanje od 3 godine, uz mogu}nost produ`enja za jo{ dve godine (re~ je o pozicijama koje su u Akcionom planu ozna~ene kao strate{ke robe za potrebe Crne Gore, odnosno mesu, p{enici, ra`i, je~mu, kukuruzu, bra{nu, masti, ulju, {e}eru). Usagla{ene stope carinskih optere}enja obuhvataju i privremena re{enja carina za pojedine robe. U oblasti crne i obojene metalurgije, za otpatke od gvo`|a, ~elika, bakra, olova, cinka, kalaja i aluminijuma uvode se izvozne carine od 15%, a u oblasti ko`e i obu}e, za sirovu ko`u uvode se izvozne carine od 20%. Sve uvozne da`bine, kvantitativna ograni~enja ili mere sa ekvivalentnim efektom, koje su trenutno na snazi, bi}e harmonizovane unutar Dr`avne zajednice u roku od tri godine, do jula 2006. godine, uz mogu}e produ`enje ovog roka za jo{ dve godine. Zbog prilago|avanja Srbije ni`im stopama Crne Gore, prose~no nominalno carinsko optere}enje od januara 2004. godine za robu koja se uvozi je smanjeno na 7,4%, da bi prema daljoj dinamici za godinu i po dana iznosilo 7,32%, a posle dve godine od usvajanja Akcionog plana 6,87%. Prose~na nominalna carinska stopa je smanjenja za 2%, odnosno kroz dve godine za 2,5% u odnosu na prethodno stanje (9,38%). Kada se posmatra ovo reduciranje, moglo bi se zaklju~iti da generalno i nije tako zna~ajno. Me|utim, ono {to se ne sme izgubiti iz vida je da je 2001. godine prose~na carinska stopa sa 14,4% ve} sni`ena na 9,4%, tako da je nominalna carinska stopa na uvoznu robu u Srbiji u poslednje dve godine prepolovljena. Nove harmonizovane stope se kre}u u rasponu od 0-30%. Kao posledica usvajanja Zakona o akcionom planu o harmonizaciji ekonomskog sistema Srbije i Crne Gore, do{lo je do daljeg reduciranja prose~nog nivoa nominalnih carina u Srbiji, kako bi se izvr{ilo pribli`avanje nivou carina u Crnoj Gori. Name}e se utisak da se u tom pribli`avanju oti{lo vi{e koraka unapred nego {to se smelo s obzirom na stanje privrede Srbije, o ~emu svedo~e najnovije inicijative Ministarstva finansija Republike Srbije da se preispita stepen reduciranja pojedinih carina.

Mirjana Kova~evi}, Jelena Vasi}

OSTVARENI NIVO LIBERALIZACIJE I TRGOVINSKE RAZMENE U ZONI SLOBODNE TRGOVINE NA JUGOISTOKU EVROPE

Ekonomski anali br 163, oktobar 2004. - decembar 2004.

148

Paralelno sa aktivnostima formiranja carinske unije izme|u Srbije i Crne Gore, Dr`avna zajednica je anga`ovana i na aktivnostima osnivanja Zone slobodne trgovine jugoisto~ne Evrope. Saradnja i povezivanje zemalja JIE15 su, osim `elje za razvojem i stabilno{}u regiona, strate{ki cilj Evropske unije koja posebno stimuli{e integraciju kroz Proces stabilizacije i pridru`ivanja i Pakt za stabilnost zemalja JIE16. Proces stabilizacije i pridru`ivanja nastoji da smanji kompleksnost aktuelne trgova~ke logistike pojednostavljenjem carinskih procedura i pove}anjem transparentnosti trgovinskih re`ima, kao i podsticanjem trgovinskih tokova me|u zemljama regiona, kao i izme|u njih i EU. U tom cilju su septembra 2000. godine odobreni Autonomni trgovinski preferencijali zemljama JIE (Srbiji i Crnoj Gori su preferencije u trgovini odobrene dva meseca kasnije). Od va`nosti je i funkcionisanje regionalne integracije ovih zemalja, koja }e, po mi{ljenju mnogih, obezbediti stabilnost regiona pre nego integracija u EU. Me|utim, neki analiti~ari predvi|aju br`u liberalizaciju trgovinskih tokova izme|u pojedinih zemalja regiona i EU u odnosu na me|usobno povezivanje, jer regionalno povezivanje u`iva znatno manju podr{ku politi~ara u odnosu na integraciju u EU. Osnovu za formiranje zone slobodne trgovine u JIE predstavlja Memorandum o razumevanju, liberalizaciji i olak{avanju uslova trgovine (MoU), potpisan 15

16

U stranim publikacijama pet zemalja JIE (South East European, SEE-5) se ~esto nazivaju i zemljama Zapadnog Balkana. Re~ je o Albaniji, Bosni i Hercegovini, Republici Makedoniji (RM), Hrvatskoj i Srbiji i Crnoj Gori. Zbog toga {to predstavlja zasebnu carinsku oblast sa nezavisnom trgovinskom politikom, grani~nom kontrolom i carinskom administracijom, i Kosovo se u me|unarodnim publikacijama naj~e{}e posmatra odvojeno od Dr`avne zajednice SCG. Proces stabilizacije i pridru`ivanja-PSP (Stabilisation and Associatiation Process), usvojen 1999. godine, predstavlja deo strate{kog pristupa i regionalne politike EU prema zemljama zapadnog Balkana (Albanija, BiH, SCG, Makedonija i Hrvatska) kojim se zahteva ispunjavanje odre|enih politi~kih i ekonomskih preduslova i zahteva podrazumeva asimetri~nu trgovinsku liberalizaciju, ekonomsku i finansijsku pomo} i podr{ku bud`etskom i platnobilansnom uravnote`enju, pomo} demokratizaciji i izgradnji civilnog dru{tva, saradnju u pravosu|u i razvoj politi~kog dijaloga. Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivanju, glavni instrument Procesa stabilizacije i pridru`ivanja je me|unarodni ugovor izme|u zemalja zapadnog Balkana i EU, kojim se utvr|uje program reformi koje dr`ava potpisnica treba da sprovede kako bi stekla zvani~an status kandidata za ~lanstvo u EU. Sporazumi su prilago|eni okolnostima u odre|enoj dr`avi, a vremenski okvir za potpisivanje ugovora zavisi od trenutka kada su pregovori zapo~eti i njihovog trajanja (dinamike ispunjenja uslova). Spovo|enjem Sporazuma, dr`ava potpisnica po~inje postepeno da usvaja acquis communautaire u prioritetnim oblastima i da razvija zonu slobodne trgovine sa EU.

Spoljnotrgovinski re`im Republike Srbije i zona slobodne trgovine

17

18 19

Memorandum su potpisale sedam zemalja regiona: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, SR Jugoslavija, Makedonija i Rumunija, kasnije se ovoj inicijativi pridru`ila i Moldavija. Uklju~uju}i Moldaviju re~ je o mre`i od 28 Sporazuma Na{a zemlja ima osam potpisanih sporazuma o slobodnoj trgovini. U okviru Pakta za Stabilnost jugoisto~ne Evrope to su: Makedonija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Rumunija, Albanija i Moldavija. Osim ovih, potpisan je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom koji se primenjuje od 2000. godine.

149 Economic Annals no 163, October 2004 - December 2004

27. juna 2001. godine u Briselu.17 Zemlje potpisnice MoU su se slo`ile da do kraja 2002. godine zaklju~e me|usobne bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini, do kraja 2008. godine liberalizuju najmanje 90% me|usobne trgovinske razmene, pove}aju transparentnost i usmere napore ka ukidanju dr`avnih monopola, intenziviraju rad na harmonizaciji zakonodavstava iz oblasti spoljne trgovine sa pozitivnim pravnim propisima koji va`e u EU, da omogu}e za{titu intelektualne svojine u svojim zemljama, pojednostave carinske procedure i intenziviraju saradnju u pravcu implementacije standarda sa evropskim i me|unarodnim principima, kao i da zemlje ~lanice STO pomognu i podr`e pristup zemalja regiona koje nisu ~lanice (Bosna i Hercegovina i SCG). Memorandumom je bilo predvi|eno potpisivanje svih bilateralnih sporazuma izme|u zemalja JIE do kraja 2002. godine,18 ali se ova dinamika nije ispo{tovala u predvi|enim rokovima. SCG je potpisala sedam sporazuma.19 Zahteve koji su predstavljeni kroz 15 ta~aka Memoranduma zemlje ispunjavaju razli~itom dinamikom. Svi potpisani Sporazumi moraju ispunjavati te zahteve, dok je bilateralne sporazume koji su postojali pre zaklju~ivanja Memoranduma potrebno preispitati i usaglasiti sa odredbama MoU (ta~ka 1.3). Jedna od glavnih oblasti koju reguli{e MoU je set standarda koji moraju biti ispunjeni kako bi se ostvarila trgovinska povezanost zemalja (~lan 1.2). Najpre je potrebno danom stupanja svakog Sporazuma na snagu ukinuti sve izvozne carine ili da`bine jednakog dejstva, kvantitativne restrikcije na uvoz ili izvoz i mere jednakog dejstva (1.2.1). Drugo, uvozne carine ili da`bine jednakog dejstva moraju biti ukinute do kraja prelaznog perioda za najmanje 90% vrednosti uzajamne trgovine ugovornih strana i carinskih pozicija po Harmonizovanom sistemu (HS) (1.2.2). Kona~no, uvozne carine i da`bine jednakog dejstva na veliku ve}inu roba trebalo bi po mogu}nosti ukinuti po stupanju na snagu svakog Sporazuma, a one na osetljive robe progresivno treba ukidati u toku prelaznog perioda koji nije du`i od 6 godina. (1.2.3). U tabeli 1 je dat prikaz uskla|enosti 23 Sporazuma sa ovim principima. Prva i druga kolona prikazuju godinu stupanja Sporazuma na snagu i zemlje me|u kojima je zaklju~en po abecednom redu. Tre}a i ~etvrta kolona prikazuju pokrivenost trgovine merenu prema dva kriterijuma MoU: udelu liberalizovanih ca-

Mirjana Kova~evi}, Jelena Vasi}

Ekonomski anali br 163, oktobar 2004. - decembar 2004.

150

rinskih pozicija i udelu liberalizovanog bilateralnog uvoza. Peta i {esta kolona prikazuju tempo liberalizacije kroz udeo pozicija Harmonizovanog sistema na koje su ukinute carine od dana stupanja odgovaraju}eg Sporazuma na snagu i datum zavr{etka prelaznog perioda. Kvantitativne restrikcije su prikazane u sedmoj i osmoj koloni kroz broj pozicija Harmonizovanog sistema na koje su postojale kvantitativne restrikcije u trenutku stupanja Sporazuma na snagu i godine u kojoj }e biti ukinute ukoliko postoje. Sve kvantitativne restrikcije treba da budu ukinute u doglednom vremenskom periodu. Proklamovani cilj kojem te`e sve zemlje regiona JIE je liberalizacija njihovih spoljnotrgovinskih re`ima. Me|utim, iako u nastojanju da liberalizuju trgovinske re`ime u nekim oblastima ostvaruju ~ak i ve}u otvorenost od razvijenih industrijskih zemalja, praksa pokazuje da je jo{ uvek na snazi veliki broj trgovinskih restrikcija u posmatranim zemljama. Kada se sve ove formalne i neformalne, propisane i prikrivene prepreke sagledaju, jasno je da u oblasti liberalizacije preostaje jo{ posla. Me|unarodne institucije su konstruisale dva indikatora kojima se meri stepen trgovinske liberalizacije. Prvi je nastao iz tranzicionih indikatora EBRD, Indeks spoljnotrgovinske liberalizacije. Pri tuma~enju ovog indeksa vrednovanje od 1 ozna~ava {iroko uspostavljenu kontrolu izvoza i uvoza i slab pristup devizama, dok 4+ podrazumeva standarde koji su uporedivi sa naprednim industrijskim zemljama, uklanjanje ve}ine carinskih barijera i ~lanstvo u STO. Drugi indikator je Indeks restrikcija u trgovini koji je konstruisao MMF, a klasifikuje zemlje prema restriktivnosti trgovinskih re`ima. Skala trgovinske otvorenosti zemlje rangira od 1 za potpuno otvorene do 10 za potpuno zatvorene privrede. U tabeli 2 su prikazani ovi indikatori za osam zemalja JIE. Prva kolona pokazuje da su od ovih zemalja, pet dostigle najvi{i rang (4+) prema oceni EBRD ili su veoma blizu najvi{e ocene. Druga i tre}a kolona prikazuju dva MMF indikatora: jedan za necarinske barijere i drugi za celokupne restrikcije u trgovini. Zemlje regiona su, i prema ovom pokazatelju, veoma visoko kotirane pri oceni trgovinske liberalizacije. Ovi indikatori pokazuju da je, u mnogim zemljama JIE, ostalo jo{ malo da se uradi u oblasti harmonizacije carina ili uklanjanju kvantitativnih i administrativnih barijera pri uvozu i izvozu. ^etvrta kolona pokazuje da su sedam zemalja ~lanice STO. SCG se prijavila za ~lanstvo u ovoj organizaciji, sa malom verovatno}om da to uskoro i postane. Osim toga, sporazumi koje EU potpisuje sa ovim zemljama, bilo Sporazum o partnerstvu ili Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivanju, su kompatibilni sa regulativom STO i u skladu sa uva`avanjem Sporazuma o saradnji koje pojedine zemlje regiona imaju sa EU.

Spoljnotrgovinski re`im Republike Srbije i zona slobodne trgovine

Tabela 1. Pregled usagla{enosti Sporazuma o slobodnoj trgovini sa ~lanom 1.2 Memoranduma o razumevanju i olak{icama u trgovini Sporazum o slobodnoj trgovini (godina stupanja na snagu)

1 1. 2. 3. 4. 5. 6.

ALB-BIH (2003) ALB-BUG (2003) ALB-HRV (2003) ALBMAK (2002) ALBRUM (2003) ALB-SCG (2003)

Zemlje

2 Albanija Bosna i Hercegovina Albanija Bugarska Albanija Hrvatska

BIH-BUG (2003)

Udeo liberalizovane uzajamne trgovine (%)

3

4

91,0 93,0

91,7 88,6

4.7 26,6

86,2 87,0 85,7 87,4

70,0 83,8 95,8 53,2

83,7 72,4 82,0 84,0

Albanija Makedonija

91,6 93,1

76,5 89,6

Albanija Rumunija

85,8 86,5

Albanija Srbija i Crna Gora

Bosna i Hercegovina Bugarska Bosna i BIH-HRV 8. Hercegovina (2001) Hrvatska BIHBosna i 9. MAK Hercegovina (2002) Makedonija Bosna i BIH-MOL 10. Hercegovina (2003) Moldavija BIHBosna i 11. RUM Hercegovina (2003) Rumunija Bosna i BIH-SCG 12. Hercegovina (2002) Srbija i Crna Gora BUGBugarska 13. HRV Hrvatska (2002) BUGBugarska 14. MAK Makedonija (2000) BUGBugarska 15. RUM Rumunija (1999) BUG-SCG Bugarska 16. (2003) Srbija i Crna Gora HRVHrvatska 17. MAK Makedonija (1997) HRVHrvatska 18. RUM Rumunija (2003) HRVHrvatska 19. SCG Srbija i Crna Gora (2003) MAKMakedonija 20. RUM Rumunija (2003) MAKMakedonija 21. SCG Srbija i Crna Gora (1996) MOLMoldavija 22. RUM Rumunija (1994) RUMRumunija SCG 23. Srbija i Crna Gora (2003) 7.

Udeo liberalizovanih pozicija po HS (%)

Tempo liberalizacije (~lan 1.2.3) Udeo pozicija po HS na Zavr{etak koje su prelaznog ukinute perioda carine od stupanja Sporazuma na snagu (%) 5 6

Kvantitativne restrikcije (~lan 1.2.1) Broj pozicija po HS na koje su postojale kvantitativne Godina restrikcije u ukidanja? trenutku stupanja Sporazuma na snagu 7 8

1. jan. 2008.

-

-

1. jan. 2007

-

-

1. jan. 2008

-

-

87,4 59,8

1. jan. 2008

-

-

99,6 82,0

83,4 82,9

1. jan. 2007

-

-

89,7 89,3

37,5 89,1

85,9 88,6

1. jan 2007

25

nije nazna~eno

91,5 88,9

75,9 95,6

27,2 88,9

-

-

100,0 100,0

100,0 100,0

25,6 100,0

-

-

100,0 100,0

100,0 100,0

25,6 99,9

1. jan 2005

2

31. dec. 2003

100,0 100,0

100,0 100,0

26,2 44,9

1. jan 2006

-

-

91,8 88,7

83,7 89,9

27,1 88,7

1. jan. 2005 stupanjem na snagu

-

-

100,0 100,0

100,0 100,0

25,6 99,9

1. jan 2004

18 (KR na izvoz)

nije nazna~eno

93,9 94,5

95,6 91,7

69,3 88,0

1. jan 2003

-

-

87,7 86,3

89,1 87,2

40,2 82,1

1. jan. 2005

-

-

94,6 94,6

98,0 94,4

71,4 79,7

1. jan. 2002

-

-

88,4 87,6

87,4 94,0

80,8 78,1

1. jan. 2007

25

31. dec. 2004

2

31. dec. 2003

1. jan 2005 stupanjem na snagu 1. jan 2004 stupanjem na snagu

99,1 99,3

87,8 88,8

98,3 99,1

1. jan. 2005 (revidiran SST)

88,1 87,6

47,8 71,4

87,9 87,5

1. jan. 2005

-

-

94,7 93,9

90,3 77,6

89,1 91,1

1. jan 2007

5 (na izvoz) 25

nije nazna~eno

84,9 86,3

86,0 59,8

83,3 85,6

1. jan. 2007

-

-

100,0 100,0

99,9 99,9

97,4 98,7

1. jan. 1999

62 (na izvoz) 129 (na izvoz)

nije nazna~eno

100,0 100,0

100,0 100,0

100,0 100,0

stupanjem na snagu

221 (na izvoz) 109 (na izvoz)

nije nazna~eno

88,8 88,5

89,9 96,9

86,2 86,9

1. jan. 2007

25

31. dec. 2005

151 Economic Annals no 163, October 2004 - December 2004

Trgovinska pokrivenost (~lan 1.2.2)

Mirjana Kova~evi}, Jelena Vasi}

Podaci: nacionalne statistike zemalja, Napomena: KR – Kvantitativne restrikcije Izvor: Messerlin Patrick, Sebastien Miroudot (2004) ''Trade Liberalization in South East Europe: Review of conformity of 23 FTAs with the MoU'' str. 18

Tabela 2. Indeks restrikcija u trgovini Pokazatelj Zemlje SCG Albanija BiH Bugarska Hrvatska Makedonija Moldavija Rumunija

Ekonomski anali br 163, oktobar 2004. - decembar 2004.

152

Tranzicioni indikator EBRD 3+ 4+ 44+ 4+ 4+ 4+ 4

Indikator necarinskih barijera MMF (2002) 2 1 1 1 1 1 1 1

Indikator celokupnih restrikcija MMF (2002) 5 1 1 2 1 2 1 3

^lanstvo u STO ne da da da da da da da

Izvor: Prora~uni MMF, STO i EBRD (2003). Napomena: Tranzicioni indikator koji izra~unava EBRD rangira se od 1 do +4. Mali progres u spoljnotrgovinskoj liberalizaciji predstavlja se ocenom 1, dok 4+ zna~i da je uklonjen najve}i broj carinskih barijera i postignuto ~lanstvo u STO. Indeks koji prikazuje MMF odnosi se na restrikcije u vidu necarinskih barijera i celokulne restrikcije u trgovini, pri ~emu se rangiraju od 1 (najliberalnije) do 10 (najrestriktivnije). Pokazatelj MMF celokupnih restrikcija u trgovini za svaku zemlju EU iznosi 4.

Mo`e se ista}i da se zemlje JIE susre}u s mnogo povoljnijim carinskim re`imom EU u odnosu na ostale tranzicione privrede. Naredni grafikon pokazuje da je prose~na carinska za{tita EU, na neponderisanoj osnovi 2,1% za zemlje JIE, u pore|enju sa 4,9% koliko je bila za sada ve} nove ~lanice i 6,1% za zemlje ZND. Isto se dobija i kada se uzme u obzir ponderisani prosek. ^injenica da, pri ovim merenjima, zemlje JIE imaju ni`u za{titu od novih ~lanica EU u periodu pre pridru`ivanja, pokazuje zainteresovanost i va`nost koju one imaju za EU radi pro{irenja trgovine i dalje procese integracije. Me|utim, potrebno je navesti dve va`ne napomene. I pored niskog nivoa prose~ne carine, neke zemlje JIE se susre}u sa prili~no visokim carinama i to obi~no na one proizvode u ~ijoj proizvodnji su usko specijalizovane.20 Drugi, tako|e va`an zahtev se odnosi na pravila o poreklu proizvoda koja su veoma slo`ena za sve zemlje. EU je uvela ove zahteve kako bi spre~ila zemlje sa kojima nema trgovinske sporazume21 da skre}u svoje trgovinske tokove ka njenom carinsko20 21

Poput tekstilnih, metalnih i poljoprivrednih proizvoda. Kao i zemlje sa kojima ima manje liberalizovanu trgovinu.

Spoljnotrgovinski re`im Republike Srbije i zona slobodne trgovine

pravnom podru~ju i ostvaruju korist od smanjenih carina preko zemalja sa kojima ima sporazum. Kada proizvod prolazi kroz vi{e stepena obrade, kao {to je slu~aj sa mnogim tekstilnim proizvodima, propisano je da svi koraci i faze proizvodnje moraju biti izvedeni u zemlji koja ima zaklju~en sporazum, jer se u ostalim slu~ajevima proizvod ne mo`e kvalifikovati za prodaju bez ili po ni`im carinskim stopama. Administrativni tro{kovi i slo`enost obezbe|enja porekla u svakoj fazi i za razli~ite inpute su obi~no te{ki. Kao rezultat, pristup tr`i{tu EU mo`e biti mnogo slo`eniji za poslove u regionu nego u slu~aju pla}anja carine. Grafikon 1. Prose~an nivo za{tite EU u odnosu na tranzicione privrede

Izvor: EBRD Transition Report (2003) POTENCIJALNE KORISTI OD IZVR[ENE LIBERALIZACIJE ZA U^ESNICE PROJEKTA ZONA SLOBODNE TRGOVINE JIE

Iako je regionalna integracija ''drugo najbolje re{enje'' u odnosu na multilateralnu liberalizaciju, ona nudi odre|ene prednosti potencijalnim u~esnicima. Koristi od zone slobodne trgovine koje }e imati svaka zemlja pojedina~no najvi{e zavise od nivoa ekonomske razvijenosti pojedinih privreda. Posmatranjem nivoa ekonomske razvijenosti, relevantna su dva primera: integracija razvijenih i nerazvijenih (u ovom slu~aju integracija JIE - 5) i integracija nerazvijenih me|usobno (kao {to je povezivanje pet balkanskih zemalja). Kod drugog tipa povezivanja uvek postoji opasnost da se bolje razvijena ~lanica razvija na {tetu ostalih zemalja. Naime, kada se integri{u dve zemlje ~ije je bogatstvo u raspolo`ivim faktorima proizvodnje ispod svetskog proseka, zemlja sa vi{im prose~nim nivoom }e se razvijati na ra~un manje razvijenog partnera. Doma{aj tih efekata je uslovljen nivoom preferencijalnih carina - visoke eksterne carine pogor{avaju kreta-

Economic Annals no 163, October 2004 - December 2004

153

Mirjana Kova~evi}, Jelena Vasi}

nje industrijskih proizvoda iz manje razvijene u vi{e razvijenu zemlju ~lanicu. Tako|e, i obim divergencije je uslovljen nivoom preferencijalnih carina, jer vi{e carine zna~e izra`eniju realokaciju ekonomskih aktivnosti ka razvijenijim partnerima. Brojne integracije nerazvijenih pru`aju empirijsku potvrdu nalaza da integracija izme|u ZUR vodi divergenciji u ekonomskim performansama.22 Mada je Zapadni Balkan veoma heterogen region u smislu razvijenosti, ni za jednu od zemalja se ne mo`e re}i da je zemlja sa visokim dohotkom. Hrvatska, najrazvijenija me|u zemljama ovog regiona, sa GDP per capita u iznosu od oko 30% proseka EU, ima vrednost pokazatelja kapital/rad znatno ispod prose~ne vrednosti istog pokazatelja u EU. Kao posledica toga, kada je re~ o ve}em delu industrijskih proizvoda, Hrvatska nema konkurentnu prednost na svetskom tr`i{tu. Me|utim, mnogi od njenih proizvoda mogu biti zna~ajno konkurentni na unutra{njem tr`i{tu JIE-5. Istovremeno, Hrvatska ima GDP per capita oko ~etiri puta ve}i nego Albanija i Bosna i Hercegovina i oko tri puta ve}i nego u ostalim zemljama JIE-5. Ukupni GDP Hrvatske u vrednosti od 20 mlrd. USD predstavlja oko 40% GDP ~itavog regiona (tabela 3). Tabela 3. Stanovni{tvo i GDP u JIE-5 u 1999. godini

Ekonomski anali br 163, oktobar 2004. - decembar 2004.

154

Zemlje Albanija BIH Hrvatska R. Makedonija SCG Kosovo Crna Gora 1. UKUPNO 2. Bugarska 3. Rumunija UKUPNO (1+2+3)

Stanovni{tvo

Udeo u ukupnom broju stanovnika

(u milionima)

(u %)

3.4 4.2 4.5

14 17 18

GDP (u mln. USD) 3,665 4,387 20,211

2.0

8

3,401

10.5 1.6 0.8 24.5 8.2 22.5

43 7 3 100

12,020 1,562

55.2

51,033 12,403 34,027 97,463

Udeo u U~e{}e GDP Hrvatska ukupnom trgovine u per capita = 100 GDP GDP1) (u %)

(u USD)

(u %)

8 10 46

1,102 1,027 4,467

25 23 100

52 (63) 77 (95) 114 (143)

8

1,701

38

82 (99)

28 1,562 (98) 3 868

35 18

52 85

2,017 1,513 1,512

42 34 34

58 150 (176) 107 (116)

1,766

40

100

1)

U zagradama je dato u~e{}e trgovine i usluga u GDP. Izvor: World Development Indicators 2001, The World Bank, Washington D.C. 2001, Michalopoulos and Panousopoulos (2002) i procene World Bank i IMF. 22

Bartolomiej Kaminski, Manuel de la Rocha, ''Stabilization and Association Process in the Balkans: Integration Options and their Assessment'', World Bank Policy Research Working Paper 3108, August 2003 str.12.

Spoljnotrgovinski re`im Republike Srbije i zona slobodne trgovine

S obzirom da pokazatelj GDP per capita, pojedina~no posmatran, ne mo`e odslikati razlike u nivou ekonomske razvijenosti ovih zemalja, postoje}e razlike potvr|uju i drugi pokazatelji. Primera radi, uprkos sli~nom nivou GDP u Albaniji i Bosni i Hercegovini, poljoprivreda je u stvaranju GDP Albanije u~estvovala sa 53%, a u Bosni i Hercegovini samo sa 15% (videti tabelu 4). Istovremeno, kada je re~ o strukturi GDP, razlike izme|u Hrvatske i Republike Makedonije su znatno manje, uprkos velikoj razlici u nivou GDP per capita. Tabela 4. Struktura GDP u JIE-5 u 1999. godini

Poljoprivreda Industrija Usluge, od ~ega Gra|evinarstvo Transport i komunikacije Ostale usluge

Albanija

Bosna i Hercegovina

Hrvatska

Republika Makedonija

52.6 11.9 35.5 13.5

14.5 22.1 63.4 6.7

8.5 20.4 71.1 6.7

9.2 21.5 69.2 6.3

3.2

8.0

9.2

7.2

18.8

48.7

55.2

55.7

Srbija i Crna Gora 18.1 38.91) 43.0

1)Uklju~uju}i

i gra|evinarstvo. Izvori: Albanija, BJR Makedonija i Hrvatska – podaci MMF, Bosna i Hercegovina – Nacionalni statisti~ki zavod, Srbija i Crna Gora – Economic Survey of Europe, No.1., United Nations Economic Comission for Europe, Geneva 2001.

Heterogenost u ekonomskom razvoju, zajedno sa ~injenicom da su ~ak i najrazvijenije zemlje ovog regiona dosta ispod nivoa najmanje razvijenih ~lanica EU, pove}ava rizik da }e intra-regionalna integracija voditi realokaciji industrijske aktivnosti u Hrvatsku na {tetu siroma{nijih ~lanica regionalnog sporazuma o slobodnoj trgovini. Ukoliko se ovo dogodi, postoji opasnost da }e pritisak deindustrijalizacije u nekim zemljama pre napregnuti nego opustiti regionalne tenzije. Prema tome, da regionalna integracija zemalja Zapadnog Balkana ne bi upala u klopku, potrebno je da liberalizacija unutar regiona bude pra}ena zna~ajnim reduciranjem MFN carina i paralelnim otvaranjem tr`i{ta ka EU i ka regionu. Moglo bi se primetiti da je region JIE mali ekonomski posmatran i po broju stanovnika. Ukupni GDP ovih zemalja u iznosu od 50 mlrd. USD predstavlja samo 40% GDP Gr~ke. Ovaj pokazatelj ima samo 2,5 puta ve}u vrednost od istog za Sloveniju. Istovremeno, ukupni spoljnotrgovinski promet ovih zemalja u iznosu od 30 mlrd. USD je ni`i od slovena~kog. ^ak ni uklju~enje Bugarske i Rumunije – dve zemlje koje su ve} na putu ka EU – ne bi zna~ajnije promenilo sliku. I dalje

155 Economic Annals no 163, October 2004 - December 2004

Sektori

Zemlje

Mirjana Kova~evi}, Jelena Vasi}

Ekonomski anali br 163, oktobar 2004. - decembar 2004.

156

je podatak o agregatnom GDP znatno ispod vrednosti istog pokazatelja za Gr~ku. Prisutna opasnost u ovom malom obimu, koja proizlazi kada se posmatranje vr{i sa aspekta preferencijalnih trgovinskih aran`mana, je {to je i empirijski potvr|eno da slobodne trgovinske zone izme|u malih privreda obi~no vode gubicima, jer rezultiraju skretanjem trgovine pre nego njenim stvaranjem.23 Posle ovakvog zaklju~ka name}e se pitanje za{to regionalna integracija izme|u zemalja JIE treba da bude prioritet? Podrazumeva se da bi intezivnija intratrgovina multiplikovala rast i razvoj i da bi bila stimulativna za strane investicije, jer bi zbog smanjivanja nestabilnosti uslovila pobolj{anje poslovne klime. Pored toga, bila bi ubrzana integracija u EU. Za sada se ekonomska saradnja izme|u zemalja jugoisto~ne Evrope zasniva pre svega na trgovinskim tokovima. Kretanje radne snage je limitirano, dok su me|usobne SDI prakti~no svedene na relativno male iznose, jer su u pitanju kapitalom siroma{ne zemlje. Autori Svetske Banke smatraju da je nu`nost pre nego potreba da liberalizacija trgovine u regionu bude obavljena na na~in koji }e i smanjiti podsticaje preme{tanjima industrijskih aktivnosti iz siroma{nijih u bogatije zemlje regiona i tako|e svesti skretanje trgovinskih tokova na najmanju mogu}u meru. Otvorenost ka ostatku sveta je najbolje re{enje za oba navedena problema, odnosno ni`e MFN carine, kao i ni`e carine na uvoz iz EU. Geografska blizina, veli~ina privreda koje ulaze u zonu slobodne trgovine, kao i vrednost trgovine izme|u njih uti~u na odnos koristi i tro{kova koje }e u~esnici imati. Ukoliko su zemlje koje pristupaju sporazumu locirane blizu jedna drugoj i ve} ostvaruju zna~ajan trgovinski promet,24 onda }e pozitivni efekti integracije nadma{iti negativne. Sli~ni pozitivni efekti }e prevladati ukoliko je obostrana trgovina bila prekinuta usled nekih neekonomskih razloga, kao {to je slu~aj sa nekoliko biv{ih republika nekada{nje SFRJ. 23

24

Do stvaranja trgovine dolazi kada, kao rezultat preferencijalne stope koja va`i u okviru regionalnog trgovinskog sporazuma, doma}a proizvodnja biva zamenjena uvozom iz zemlje ~lanice datog sporazuma, u kojoj se proizvodi dati proizvod uz manje tro{kove. Do skretanja trgovine dolazi usled preferencijala regionalnih sporazuma, kada uvoz iz zemlje sa ni`im tro{kovima koja je izvan regionalnog trgovinskog sporazuma, biva zamenjen uvozom iz zemlje sa vi{im tro{kovima, koja se nalazi u okviru regionalnog trgovinskog sporazuma. Stvaranje trgovine pove}ava blagostanje zemalja ~lanica, ne nanose}i gubitke ne~lanicama (potro{a~i u preferencijalnoj zoni }e pla}ati manje za kupovinu istog proizvoda, {to pove}ava njihovo blagostanje). Nasuprot tome, skretanje trgovine dovodi do smanjivanja blagostanja. Skretanje trgovine ne stvara tro{kove samo za zemlju izvoznicu izvan regionalnog sporazuma (koja }e se suo~iti sa smanjivanjem izvoza), ve} i za zemlju uvoznicu u okviru regionalnog sporazuma. Naime, potro{a~i pla}aju ni`u cenu u odnosu na stanje pre stvaranja preferencijalnog sporazuma, dok dr`ava gubi na carinama. Milivojevi}, R., Kova~evi}, R. (2004) ¨Ekonomski aspekti carinske reforme u svetlu pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji¨, SCEPP, mart 2004, str. 15 ''prirodni trgova~ki partneri''

Spoljnotrgovinski re`im Republike Srbije i zona slobodne trgovine

25

Bartolomiej Kaminski, Manuel de la Rocha, ''Stabilization and Association Process in the Balkans: Integration Options and their Assessment'', World Bank Policy Research Working Paper 3108, Avgust 2003 , str. 18.

157 Economic Annals no 163, October 2004 - December 2004

Regionalna struktura trgovinske razmene izme|u ovih pet zemalja pokazuje tri zanimljive karakteristike (videti tabelu 5).25 Kao prvo, tr`i{te zone slobodne trgovine predstavlja najva`nije tr`i{te za izvoz JIE zemalja, jer ~ini oko jednu petinu njihovog ukupnog izvoza, dok uvoz sa ovog tr`i{ta u ukupnom uvozu posmatranih zemalja u~estvuje sa ne{to manje od 10%. Istovremeno, vrednost ukupnog izvoza posmatranih zemalja predstavljala oko 50% vrednosti ukupnog uvoza u 2000. godini. Drugo, va`nost intra-JIE razmene varira me|u zemljama. Dok je za Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju uvoz iz drugih zemalja ovog regiona zna~ajan, za Hrvatsku i Albaniju nije. Ne{to je druga~ija slika kada se posmatraju izvozni tokovi, jer kod gotovo svih zemalja druge zemlje regiona predstavljaju zna~ajno izvozno tr`i{te. Tre}e, trgovinski odnosi su jo{ uvek prili~no optere}eni nasle|enim problemima nastalim neposredno pred i naro~ito nakon raspada biv{e SFRJ. Ovo se posebno odnosi na trgovinu izme|u Hrvatske i Srbije, dve najve}e republike nekada{nje SFRJ, koje zapravo najve}i deo svoje trgovine obavljaju preko dva entiteta Bosne i Hercegovine. Na osnovu istra`ivanja Kaminskog i Roche (2003), prostor za znatnije pove}anje razmene Republike Srbije (SCG) postoji pre svega sa Hrvatskom, Albanijom i Rumunijom, dok je razmena sa BiH i Makedonijom znatno iznad one koju pokazuje gravitacioni model primenjen u spomenutom radu. Dalje u tekstu ukaza}emo na zna~aj koji tr`i{te JIE trenutno ima za SCG, ali na osnovu podataka o spoljnotrgovinskoj aktivnosti Republike Srbije, s obzirom na to da iz tehni~kih razloga ne raspola`emo detaljnijim podacima o razmeni SCG, kao i da spoljnotrgovinska razmena Srbije ~ini najve}i deo razmene SCG. Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku, sedam zemalja jugosto~ne Evrope je u 2003. godini u~estvovalo sa jednom tre}inom u ukupnom izvozu Republike Srbije (33,5%) i ~inilo ne{to manje od desetine njenog ukupnog uvoza (9,4%). Tendencije izvoza Srbije u region JIE u periodu 2000-2003. godine su bile pozitivne, jer je do{lo do zna~ajnog apsolutnog rasta izvoza sa 504 na 831 milion dolara, dok je na strani uvoza u istom periodu zabele`en pad i to sa 764 na 688 teku}ih miliona dolara. Mo`e se uo~iti da je sa posmatranim regionom u spoljnotrgovinskoj razmeni u 2003. godini Srbija ostvarila suficit u iznosu od oko 140 miliona dolara, za razliku od skoro svim ostalih zemalja sa kojima su registrovani zna~ajni deficiti u razmeni. Najzna~ajniju razmenu od zemalja jugoisto~ne Evrope Srbija je imala sa Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom, na ~ija tr`i{ta je u 2003. godini plasirala

Mirjana Kova~evi}, Jelena Vasi}

oko 1/4 svog ukupnog izvoza, a uvezla sa ovih tr`i{ta znatno manji deo ukupnog uvoza. Dok je izvoz predominantno usmeren ka BIH i Makedoniji, uvoz je ''pravilnije'' raspore|en i ~ak pet zemalja ima znatan udeo u ukupnom uvozu Srbije iz zemalja jugoisto~ne Evrope (sve osim Moldavije i Albanije). Tabela 5. Trgovinski tokovi u JIE u 2000. godini (u 000 USD i % u~e{}a) Zemlje Uvoz

Ekonomski anali br 163, oktobar 2004. - decembar 2004.

158

Ukupno: Uvoz iz: Albanije BiH Hrvatske RM SCG SEE-5 EU Gr~ke Bugarske Rumunije Ukupno Balkan Zemlje Izvoz Ukupno Izvoz iz: Albanije BiH Hrvatske RM SCG SEE-5 EU Gr~ke Bugarske Rumunije Ukupno Balkan

Albanija

BiH

Hrvatska

R. Makedonija USD % 2,084 100

USD 1,063

% 100

USD 2,893

% 100

USD 7,922

% 100

0 11 21 1 33 817 281 26 11

0.0 1.0 2.0 0.1 3.1 76.9 26.4 2.4 1.0

0 418 17 193 628

0.0 14.4 0.6 6.7 21.7

24 10 14

0.8 0.3 0.5

0.4 82 55 31 168 4,405 20 7 19

0.0 1.0 0.7 0.4 2.13 55.6 0.2 0.1 0.2

3 5 57 190 255 749 200 97 16

351

33.0

676

23.3

214

2.6

568

Albanija

BiH

Hrvatska

SCG

Ukupno

USD 3,710

% 100

USD 17,672

% 100

0.1 0.2 2.7 9.1 12.2 35.9 9.6 4.7 0.8

1 174 43 130 348

0.0 4.7 1.2 3.5 9.4

132 324 145

3.6 8.7 3.9

5 261 530 222 414 1,432 5,971 656 464 205

0.0 1.5 3.0 1.3 2.3 8.1 33.8 3.7 2.6 1.2

27.3

949

25.6

2,757

15.6

R. Makedonija USD % 1,617 100

USD 1,722

% 100

USD 9,079

100

SCG

Ukupno

USD 281

% 100

USD 1,028

% 100

USD 4,431

% 100

0 0 5 4 9 261 45 0 0

0.0 0.0 0.5 0.4 0.8 24.6 16.0 0.0 0.0

0 76 9 204 289

0.0 7.4 0.8 19.8 28.1

10 0 10

1.0 0.0 1.0

10.1 495 59 107 671 2,415 89 4 3

0.2 11.2 1.3 2.4 15.1 54.5 2.0 0.1 0.1

12.6 23.1 47.6 333 416 561 84 27 2

0.8 1.4 2.9 16.0 21.1 34.7 5.2 1.7 0.1

0.3 254 19 210 483 657 75 23 23

0.0 14.8 1.1 12.2 28.1 38.2 4.4 1.3 1.3

23 772 143 283 648 1,869 3,237 303 54 38

0.3 8.5 1.6 3.1 7.1 20.6 35.7 3.3 0.6 0.4

54

16.9

309

30

767

17.3

529

28.1

604

35.1

2,264

24.9

Izvor: Albanija: MMF; BiH: MMF i nacionalna statistika, Hrvatska: nacionalna statistika; Republika Makedonija: nacionalna statistika; SCG: nacionalna statistika.

Porede}i strukturu izvoza Srbije u sedam zemalja jugoisto~ne Evrope sa ukupnim izvozom Srbije zapa`a se da je ona ne{to nepovoljnija, s obzirom na ve}e u~e{}e primarnih na ra~un industrijskih proizvoda. ^injenica je da se udeo izvoza industrijskih proizvoda u ukupnom izvozu kod razvijenih zemalja kre}e se od 80% do 90%, dok je sli~na proporcija zastupljena i kod naprednijih zemalja u tranziciji. Istovremeno, primarni proizvodi i hrana ~ine izme|u 10% i 20%, pa

Spoljnotrgovinski re`im Republike Srbije i zona slobodne trgovine

159 Economic Annals no 163, October 2004 - December 2004

~ak i manje od 10% izvoza. Kompariraju}i strukturu uvoza Srbije iz sedam zemalja jugoisto~ne Evrope sa strukturom ukupnog uvoza Srbije, uo~ljiv je znatno ve}i udeo primarnih i manji udeo industrijskih proizvoda (mada je u 2003. godini do{lo do sna`nog porasta udela industrijskih proizvoda u uvozu iz zemalja regiona), {to je karakteristi~no za razmenu izme|u manje razvijenih zemalja i znatno se razlikuje od strukture uvoza industrijskih zemalja koji je prakti~no baziran na industrijskim proizvodima (oko 80%). Osnovu izvoza Srbije u zemlje JIE ~ine sirovine i reprodukcioni materijali, {to je karakteristika izvozne ponude nedovoljno razvijenih zemalja. Naime, odseci sa najve}im udelom u izvozu Republike Srbije u zemlje jugosto~ne Evrope u 2003. godini bili su, pre svega, 04-`itarice i proizvodi, 05-povr}e i vo}e, 67- gvo`|e i ~elik i 69- proizvodi od metala, nigde nepomenuti. Posmatrano po zemljama, izvoz u Bugarsku je bio najve}im delom zasnovan na odsecima 28, 42, 66 i 67, izvoz u Hrvatsku na odsecima 05, 33, 67, 69, 72, 77 i 89 dok su najzna~ajniji odseci u izvozu Srbije u Rumuniju bili 04, 54, 67 i 79. Kod izvoza Srbije u Makedoniju odseci sa najve}im udelom su bili 04, 07, 66, 67 i 69, a kod izvoza u BIH 04, 05, 07, 11, 33, 54, 66,69, 77, 84 i 89. Skroman izvoz u Albaniju ~inili su, pre svega, odseci 04 (blizu 3 miliona dolara i preko petine ukupnog izvoza u ovu zemlju) kao i 07 (3,2 miliona dolara ili 22,5%) i 35 (3,8 miliona dolara ili 26%). Izvoz u Moldaviju bio je baziran na odseku 89 (55% izvoza u ovu zemlju ili blizu 1 milion dolara). Istovremeno, odseci sa najve}im udelom u uvozu Republike Srbije iz zemalja jugoisto~ne Evrope u 2003 bili su, pre svega, 35-elektri~na energija, 65-predivo, tkanine i tekstilni proizvodi, 66 proizvodi od nemetalnih minerala, 67-gvo`|e i ~elik i 68-obojeni metali. Posmatrano po zemljama (tabela 10), kod uvoza iz Bugarske najzastupljeniji odseci se bili 35, 65, 67 i 68, kod Hrvatske 65, 66, 77 i 89, dok su kod uvoza iz Rumunije odseci sa najve}im udelom bili 35, 65, 67, 68 i 74. Uvoz iz Makedonije bio je baziran na odsecima 05, 11, 54, 66, 67 i 68 a uvoz iz BIH na odsecima 24, 35, 69, 77 i 82. Ina~e skroman uvoz iz Albanije bio je prakti~no zasnovan na odseku 35 (40% ili 131 000 dolara) dok je uvoz iz Moldavije dvotre}inski ~inio odsek 65 (0,6 miliona dolara). Prema prezentiranim podacima se mo`e videti da je, dakle, apsolutni nivo spoljnotrgovinske razmene Srbije sa ve}inom zemalja u regionu relativno mali, pa je realno da }e me|usobna trgovina, zajedno sa o~ekivanim rastom ukupnog izvoza (i uvoza), i dalje ostvarivati znatan rast. Preferencijalni tretman trgovinr, kao i mala prostorna distanca, svakako }e biti faktori od stimulativnog uticaja na razmenu dr`ava jugoisto~ne Evrope izme|u ostalog i zato jer one imaju pote{ko}a pri zadovoljavanju uslova visokozahtevnih ''zapadnih'' tr`i{ta, pa {ansu za pove}anje izvoza tra`e u svom susedstvu. Pored toga, prilivi stranog kapitala, odno-

Mirjana Kova~evi}, Jelena Vasi}

Ekonomski anali br 163, oktobar 2004. - decembar 2004.

160

sno dolazak transnacionalnih kompanija, od kojih dobar deo planira izvoznu ekspanziju u bli`e okru`enje }e, svakako, biti faktor koji }e doprinositi rastu trgovine u regionu. Kada su u pitanju zemlje biv{e SFRJ tu }e bliska kulturolo{ka matrica, kao i obnavljanje starih privrednih veza, i pored pro{lih ratnih sukoba, biti od velikog zna~aja za pospe{ivanje spoljnotrgovinske razmene. Me|utim, zbog sli~ne strukture privreda ta razmena ne mo`e biti ni na pribli`no visokom nivou kao u okviru zajedni~ke dr`ave. Mora se, ipak, imati u vidu da postoje}a privredna struktura Srbije ne dozvoljava dugoro~no ozbiljniji rast izvoza ~ak ni u ove zemlje, bez obzira na sve potpisane Sporazume o slobodnoj trgovini, s obzirom na to da njihova tr`i{ta postaju sve vi{e sofosticirana, odnosno potro{a~i su probirljiviji kada je u pitanju kvalitet proizvoda. Po`eljna tendencija bi bila da apsolutan porast izvoza u region jugoisto~ne Evrope bude, pre svega, ostvaren kroz sna`an porast ukupnog izvoza Srbije koji }e biti posledica uspe{nog restrukturiranja doma}e privrede u skladu sa visokim standardima evropskog tr`i{ta. U tabeli 6 je dat pregled bilateralne trgovinske razmene zemalja u 2002. godini. ^ak trinaest od 49 bilateralnih trgovinskih uvoza koji su prikazani u tabeli 3 ima vrednost manju od 1 mln. USD uz razmenu veoma ograni~enog broja pozicija iz HS (najvi{e 67 od 5224 pozicija). Dve glavne preporuke eksperata Svetske banke su da }e vreme u`ivanja preferencijalnog tretmana odobrenog od strane EU biti sve kra}e, {to implicira potrebu za br`om redukcijom carinskih optere}enja na uvoz iz EU; visoke MFN carine na industrijske proizvode }e profunkcionisanjem Zone slobodne trgovine biti zna~ajno smanjene, {to }e smanjiti nivo za{tite privrednih subjekata ovih pet zemalja koje su na tr`i{tima drugih zemalja ovog regiona mogle biti najvi{e zahvaljuju}i visokim carinama. Analizom ispunjenosti kriterijuma i zahteva koji su postavljeni potpisivanjem MoU, Messerlin i Miroudot su podelili sve Sporazume zemalja regiona u tri grupe. U prvoj grupi se nalazi osam Sporazuma u kojima je izme|u zemalja ispunjen kriterijum o pokrivenosti trgovine do 90% (ostvaren je veoma visok nivo trgovinske liberalizacije). U ovoj grupi je u {est Sporazuma ostvarena potpuna liberalizacija carinskih pozicija i uzajamne trgovine (100%). To su Sporazumi zaklju~eni izme|u zemalja: BIH-HRV, BIH-MAK, BIH-MOL, BIH-SCG, BUGHRV, BUG-RUM, MAK-SCG, MOL-RUM (pogledati tabelu 1). U drugoj grupi se nalazi osam Sporazuma u kojima je ispunjen samo jedan od dva zahteva MoU. To su Sporazumi zaklju~eni izme|u zemalja: ALB-BIH, ALB-MAK, ALB-SCG, BIH-BUG, BIH-RUM, HRV-MAK, HRV-SCG. Od ovih Sporazuma je jedino izme|u Rumunije i SCG veoma blizu ispunjenosti zahteva od 90% liberalizacije pozicija HS. Ostalih sedam sporazuma karakteri{e zna~ajan broj liberalizovanih HS pozicija ali su bilateralni trgovinski tokovi znatno vi{e koncentrisaniji na po-

Spoljnotrgovinski re`im Republike Srbije i zona slobodne trgovine

zicije na koje nisu ukinute carine. Tre}u grupu ~ini sedam Sporazuma kod kojih je ostvareno manje od 90% od oba zahteva MoU. To su Sporazumi izme|u zemalja: ALB-BUG, ALB-HRV, ALB-RUM, BUG-MAK, BUG-SCG, HRV-RUM, MAK-RUM. Me|utim i sporazumi koji se nalaze u tre}oj grupi nisu daleko od ispunjavanja kriterijuma MoU, posebno u~e{}a liberalizovanih carinskih pozicija. Najni`a pokrivenost je oko 84,9% i obi~no te`i ka pokrivenosti izme|u 87% i 89%. Nesumnjivo je da }e ovi sporazumi ispuniti kriterijume. Tabela 6. Bilateralni uvoz zemalja JIE u 2002. godini (vrednost u hilj. USD) i broj {estocifrenih pozicija iz Harmonizovanog sistema proizvoda kojima se trgovalo Albanija

Albanija

BIH

Bugarska

Hrvatska

Maked.

Moldavija

Rumunija

SCG

703 22 poz.

29086 758 poz.

28527 107 poz.

14722 599 poz.

1156 9 poz.

15530 112 poz.

774 67 poz.

10608 499 poz.

704119 3104 poz.

18285 451 poz.

0 8 poz.

14598 187 poz.

-

14051 165 poz.

17910 523 poz.

3716 92 poz.

161561 885 poz.

23612 521 poz.

66709 602 poz.

1299 70 poz.

44663 610 poz.

53145 1194 poz.

129 5 pozicija

8107 207 poz.

165924 1973 poz.

126230 1914 poz.

-

BIH

74 13 poz.

Bugarska

145 38 poz.

Hrvatska

265 166293 36 poz. 1565 poz.

15381 465 poz.

Maked.

931 56 poz.

13240 285 poz.

114054 54551 1886 poz. 1014 poz.

Moldavija

-

16 3 poz.

-

-

-

Rumunija

5 5 poz.

587 44 poz.

148293 1416 poz.

5707 266 poz.

1351 59 poz.

50253 457 poz.

SCG

778 129531 25 poz. 1237 poz.

138342 959 poz.

172327 1846 poz.

126186 967 poz.

-

879 62 poz.

25426 426 poz. 152827 468 poz.

Podaci: nacionalne statistike, vrednost bilateralnog uvoza 2002 (2001 za SCG). Uvoz za BIH je zamenjen izvozom zemlje spoljnotrgovinskog partnera. ''-'' ozna~ava nepostojanje podataka. ZAKLJU^NE NAPOMENE

Zemlje JIE postaju sve otvorenije i trguju sve vi{e, kako u regionu tako i sa ostatkom sveta. Me|utim, prose~an nivo otvorenosti je i dalje veoma nizak u pore|enju sa regionima {irom sveta, {to ukazuje da jo{ uvek nisu otkrivene sve mo-

161 Economic Annals no 163, October 2004 - December 2004

iz: Uvoz u:

Mirjana Kova~evi}, Jelena Vasi}

Ekonomski anali br 163, oktobar 2004. - decembar 2004.

162

gu}nosti za pove}anje trgovine. Sve zemlje regiona su postigle zna~ajan napredak u spoljnotrgovinskoj liberalizaciji, mnoge su ukinule kvantitativna ograni~enja na skoro celokupan uvoz i izvoz, dok je sedam zemalja regulisalo ~lanstvo u STO. Klju~ne oblasti u kojima je ostalo jo{ posla jesu smanjenje necarinskih barijera, uklju~ujuju}i regulativu i korupciju, i unapre|enje transportne infrastrukture26. EU je ostala otvorena prema regionu u `elji da sara|uje u narednom periodu i za sada obezbe|uje bescarinski pristup velikom broju proizvoda. Me|utim, tehni~ke barijere u trgovini moraju i dalje biti smanjivane, a pravilo dijagonalne kumulacije u odre|ivanju porekla proizvoda bi moglo rezultirati zna~ajnim prednostima za region. Potpisivanje bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini me|u zemljama regiona je drugi zna~ajan pravac u integraciji u svetske trgovinske tokove. Proces regionalne trgovinske liberalizacije mora odgovarati postoje}em multilateralnom nivou liberalizacije. Posmatranjem carina u JIE zemljama uz uva`avanje nivoa carina u ostatku sveta name}u se dva va`na zaklju~ka povezana sa primenom Sporazuma. Naime, {to su vi{e MFN carine, manji su izgledi da }e potro{a~i u JIE zemljama imati koristi od uspostavljanja Zone slobodne trgovine. Mnoge carinske barijere u trgovini JIE su uklonjene ili }e biti uklonjene u doglednom vremenskom periodu. Istovremeno, nekoliko studija je pokazalo da su glavna prepreka za rast trgovine u regionu necarinske barijere. One uklju~uju kvantitativne restrikcije, restriktivnu praksu vlade, carinske procedure i tehni~ke barijere u trgovini i obi~no su diskriminatorne i u korist doma}ih firmi. Kada je re~ o na{oj zemlji, sa postoje}om proizvodnom strukturom i bez zna~ajnijeg priliva stranih direktnih investicija (pre svega ‘greenfield’, a ne onih kojima se kupuje tr`i{te), ne mo`e se o~ekivati zna~ajniji porast ukupnog izvoza, pa i izvoza u regon JIE. Stanje u doma}oj privredi je takvo da me|unarodna kretanja i inicijative u manjoj meri uti~u na izvozne rezultate, dok je znatno ve}i uticaj uspe{nosti realizacije mera ekonomske politike usmerenih na pobolj{anje izvozne konkurentnosti doma}e privrede. Samo pod uslovom da se strukturne reforme u zemlji kona~no sprovedu, me|unarodne prilike, u sklopu kojih i zaklju~ivanje regionalnih sporazuma o slobodnoj trgovini, }e imati pozitivan uticaj na ekonomski rast u zemlji. Zaklju~eni sporazumi za sada name}u potrebu obezbe|enja transparentnosti carinske politike, veoma va`nog faktora za uspe{no obavljanje spoljnorgovinske aktivnosti od kog zavisi du`ina zadr`avanja robe na granici i, prema tome, tro26

Veoma nizak kvalitet infrastrukture i prekomerna regulativa su dve najve}e barijere trgovini me|u zemljama regiona. Lo{a je transportna infrastruktura u regionu, {to rezultira fizi~kim te{ko}ama pri transportu robe iz jedne u drugu zemlju. Studija Evropske Komisije iz jula 2003. godine o infrastrukturi Balkana pokazala je da je potrebno ure|enje za preko 70% puteva (u regionu) i da je potrebna modrenizacija `eleznice kao i da samo 10% celokupne tranzitne mre`e ima dobre uslove

Spoljnotrgovinski re`im Republike Srbije i zona slobodne trgovine

{kovi koji uti~u na krajnju cenu robe. ^injenica je, naime, da proces formiranja zajedni~ke carinske tarife Srbije i Crne Gore jo{ uvek nije zavr{en, a s obzirom na priloge u Akcionom planu, usagla{avanje carinskih stopa bi moglo trajati narednih pet godina. Istovremeno, SCG se nalazi u postupku pregovora o ulasku u STO, pa je o~ekuje ponovno redefinisanje carinskih stopa u skladu sa zahtevima ove me|unarodne organizacije. Tako|e, u toku je i zaklju~ivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama iz okru`enja, pri ~emu se sa svakom posebno utvr|uje dinamika redukcija carina, kao i lista osetljivih proizvoda. Carinski slu`benici }e, prema tome, pred sobom imati te`ak zadatak u postizanju efikasnosti poslovanja. Ovaj zadatak je naro~ito va`an kada se posmatra iz ugla spre~avanja bescarinskog ulaska proizvoda iz zemalja koje nisu u sastavu Zone slobodne trgovine, {to zahteva efikasnu kontrolu dokumenata o poreklu proizvoda. LITERATURA

Bora, B. i Bacchetta, M. (2003) ¨Industrial Tariff Liberalization and the Doha Development Agenda¨, WTO, 2003., p. 5. Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom Republike Srbije. Messerlin Patrick, Sebastien Miroudot (2004) ''Trade Liberalization in South East Europe: Review of conformity of 23 FTAs with the MoU'', Sciences Po Milica Uvali}, ''Economic Integration in Southeastern Europe'', Ekonomski anali, Novi Sad, 2002 Trade Liberalisation and Facilitation Strategy and Action Plan 2003, Stability Pact for South Eastern Europe, December 2002 Bartolomiej Kaminski, Manuel de la Rocha, ''Stabilization and Association Process in the Balkans: Integration Options and their Assessment'', World Bank Policy Research Working Paper 3108, August 2003 Memorandum of Understanding on Trade Liberalization and Facilitation, Stability Pact Working Group on Trade Liberalization and Facilisation, Brussels, 27 June 2001 Jean-Christophe Maur, Patrick A. Masserlin, ''Which Free Trade Agreement in South Eastern Europe'', Technical Report, Stability Pact Working Group on Trade Liberalisation and Facilitation, 2001

163 Economic Annals no 163, October 2004 - December 2004

Kova~evi}, R. (2004), ¨Pristup tr`i{tu¨, Ekonomska politika, br. 2712,2713, 19. april 2004. godine, str. 35. Kova~evi}, R. (2004), ‘Savremene tendencije u svetskoj privredi’, autorsko izdanje, Beograd 2004. Milivojevi}, R., Kova~evi}, R. (2004) ¨Ekonomski aspekti carinske reforme u svetlu pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji¨, SCEPP, mart 2004. Bacchetta, M., Drabek, Z. (2002) ¨Effects of WTO Accession on Policy-Making in Sovereign States: preliminary lessons from the recent experience of transition countries¨, Staff Working Paper DERD-200202, WTO, April 2002, p. 7. Nikoli}, G. (2004), ''Strukturalne karakteristike spoljnotrgovinske razmene Republike Srbije sa zemljama jugoisto~ne Evrope'', ?r`i{te, Novac, Kapital, br.1, Centar za nau~noistra`iva~ki rad, Privredna komora Srbije, Beograd, 2004. Zaman, C. (2003), ¨Inventory of trade restrictions in Serbia¨, SCEPP, March, 2003.,p. 5. Zaman, C., Kova~evi}, R. (2002), ¨Comparison/inventory of trade protection measures in Serbia and Montenegro¨, SCEPP, August 2002., p. 14, 15.