Sociologija (i Kolokvijum)

SOCIOLOGIJA Sociologija je nauka koja proucava drustveni zivot coveka,grupe I drustva.Sociologija nastaje krajem 18 I pocetkom 19 vijeka u Francuskoj nakon Francuske Burzoaske revolucije. OGIST KONT Ima mnogo onih koji su zasluzni za ranu sociolosku misao.Posebno mesto daje se francuskom autoru Ogistu Kontu.Kont je u pocetku koristio izraz “drustvena fizika”,ali to su cinili I neki njegovi oponenti.Kont je zeleo da svoja misljenja izdvoji od njihovih pa je smislio pojam sociologija kako bi opisao predmet koji je hteo da osnuje.On je smatrao da je sociologija nauka koja ce se posljednja razviti posle fizike,hemije I biologije ali da je najznacajnija I najslozenija.Po njemu sociologija je u stanju da ucini odbro covecanstvu time sto ce naucnim putem pomoci u razumijevanju I predvidjanju covekovog ponasanja. EMIL DIRKEM Radovi jos jednog francuskog autora Emila Dirkema imali su trajniji uticaj na modernu sociologiju od onih kontovih.Dirkem je mislio da su mnoge ideje njegovih prethodnika preterano spekulativne I nejasne I da Kont nije uspeo u svom programu izgradnje sociologije na naucnoj osnovi.Da bi bila naucna Dirkem kaze da sociologija mora da izucava drustvene cinjenice.Njegovo prvo cuveno nacelo sociologije bilo je –“proucavajte drustvene cinjenice kao da su stvari.Dirkem je bio preokupiran promenama drustva njegovog vremena.Verovao je da se drustvo drzi na okupu kroz vrednosti koje su svima zajednicke.Njegova analiza drustvene promene zasnovana je na koncepciji podele rada.Po Dirkemu podela rada postepeno je zamenila religiju kao osnovu drustvene kohezije. Jedan od Dirkemovih najcuvenijih radova bavi se analizom samoubistva.To je na prvi pogled jedan iskljucivo licni cin I rezultat krajnje intimne

nesrece.Dirkem je medjutim pokazao da drustveni cinioci odlucujuce uticu na suicidalno ponasanje a jedan o tih cinioca je anomija. KARL MARKS Idej Karla Marksa ostoro se razlikuju od ideja Konta I Dirkema ali kao I oni on je pokusavao da objasni promene u drustvu do kojih je doslo u vreme industriske revolucje.Kao mlad dosao je u sukob sa njemackim vlastima.Cak I njegovi najostriji kriticari smatraju njegovo djelo znacajnim za razvoj sociologije.Marksov stav zasnovan je na onome sto je on nazvao materijalisticko shvatanje istorije.Po Marksovim recima citava ljudska istorija do danas je isorija klasnih borbi.Iako je pisao o raznim temama on se usredsredio na promene u savremenom svetu.Po njemu najvaznije promene povezane su sa razvojem kapitalizma.Prema Marksu kapitalizam ce u buducnosti biti zamenjen jednim drustvom u kome nece biti klasa niti velikih razlika izmedju bogatih I siromasnih.Marksov rad imao je dalekosezne posljedice po svet 20 vijeka.Prije pada sovjetskog komunizma vise od trecine stanovnistva zemlje zivjelo je u drustvima cije su vlade tvrdile da svoju inspiraciju crpe iz Marksovih ideja. MAKS VEBER Maks Veber nije bio samo sociolog njegova interesovanja protezala su se na mnoge oblasti.Rodjen u Njemackoj u kojoj je proveo najveci deo svoje karijere on je bio covke velike erudicije.Iako je bio pod uticajem Marksa snazno je kritikovao neke njegove bitne koncepcije.Po Veberovom misljenju ekonomski cinioci jesu znacajni ali na drustvene promene uicu isto toliko I ideje I vrednosti.Proucavao je religije Indije,Kine I Srednjeg Istoka.Poredeci velike religiozne sisteme u Kini I Indiji sa onima na Zapadu,Veber je zakljucio da su izvjesni aspekti hriscanske vere snazno uticali na nastanak I razvoj kapitalizma.Veberova koncepcija prirode modernih drustavai razloga za sirenje zapadnih vrijednosti I

metoda u svetu takodje se bitno razlikuju od Marksove.Po Veberu kapitalizam je kao poseban nacin organizovanja ekonomske aktivnosti samo jedan od mnogih bitnih cinilaca drustvenog razvoja. NOVIJI MISLIOCI:MISEL FUKO I JIRGEN HABERMAS Medju najistaknutijim teoreticarima sociologije u novije vrijeme treba pomenuti francuskog autora Misela Fukoa I nemackog naucnika Jirgena Habermasa. Fuko je bio jedna od najbrilijantnijih figura u socioloskoj misli 20-og vijeka.Njegova djela posvecena su pitanjima koja je obradjivao I Veber kad je govorio o birokratiji.Znacajna su I Fukoova proucavanja seksualnosti I prirode licnosti.Po Fukou “seksualnost’ nije uvek postojala vec je stvorena kroz process razvoja drustva.Habermas je danas mozda vodeci socioloski mislilac u svetu.Iako je posebno pod uticajem Marksa I Vebera svoju misao zasniva I na drugim koncepcijama iz proslosti. JE LI SOCIOLOGIJA NAUKA? Dirkem,Marks I drugi osnivaci sociologije mislili su da ona ima sve karakteristike nauke.Sociologija jeste naucni poduhvat.Njome se podrazumijeva postojanje sistematskih metoda empiriskog istrazivanja,analize podataka I ocjenjivanja teorije u svetlosti postojecih dokaza I logickih argumenata. KAKO NAM SOCIOLOGIJA MOZE POMOCI U ZIVOTU? - Prvo sociologija nam dozvoljava da drustveni svet posmatramo iz vise raznih perspektiva. - Drugo sociolosko istrazivanje omogucava prakticnu pomoc prilikom procjenjivanja politickih inicijativa. -Trece I na neki nacin najvaznije sociologija nam omogucuje da bolje shvatimo samoga sebe. - Konacno mnogi sociolozi aktivno su angazovani kao profesionalci u prakticnim poduhvatima u drustvu.Oni su savetnici,urbani planeri I slicno.

2.KULTURA,DRUSTVO I POJEDINAC Kad rec kultura upotrebljavamo u obicnom razgovoru najcesce pri tom misimo na nesto vise duhovno.Kultura se moze razlikovati od drustva ali izmedju ta dva ojma postoju uska veza. Drustvo je system medjuodnosa kojim se pojedinci povezuju u jednu cjelinu.Kulture ne mogu postojati bez drustva. LJUDSKA VRSTA Darvin je stvorio teoriju o razvitku ljudskih bica I zivotinja.On je tvrdio da je ustanovio postojanje kontinuiteta u razvitku od zivotinja do ljudskih bica.Po njemu ljudske karakteristike nastale su u jednom procesu bioloskih promena. EVOLUCIJA Po Darvinu do razvitka ljudske vrste doslo je kao posledica jednog slucajnog procesa.Evolucija je rezultat onoga sto je Darvin nazvao prirodna selekcija.Ideja priridne selekcije je jednostavna.Da bi prezivela sva organska bica zavise od hrane I drugih uslova ziviota.Neprestani process prirodne selekcije postoji zbog bioloskog mehanizma mutacije ili menjanja.Mutacija je slucajna geneticka promena bioloskih karakteristika jedinke u odredjenoj vrsti.Vecina mutacija je stetna ili beskorisna u odnosu na efekat prezivljavanja. Prema opstem misljenju evolucija zivota je pocela u okeanima..Prva kopnena stvorenja pojavila su se pre oko 400 miliona godina.Neka od njih postepeno su se razvila u velike gmizavce,ali su ih kasnije zamenili sisari.Ljudska bica su deo grupe visih sisara ili primate koji su se pojavili pre nekih 70 miliona godina.Nasi najblizi rodjaci medju zivotinskim vrstama su simpanze,gorile I orangutani. SOCIOBIOLOGIJA Sociobiologija je primena bioloskih nacela kod objasnjavanja drustvenih aktivnosti svih drustvenih

zivotinja ukljucujuci I ljudska bica Izraz sociobiologija potice od Amerikanca Edvarda Vilsona. INSTIKTI I BIOLOSKE POTREBE Instikt podrazumijeva slozeni obrazac ponasanja koji je geneticki odredjen. TEORIJE O RAZVOJU DETETA O problemu nastanka shvatanja sebe mnogo se raspravlja,ali jos nema opste saglasnosti o tom pitanju.Rad velikog psihologa I osnivaca psihoanalize Sigmunda Frojda usredsredjen je iznad svega na to kako dete kontrolise svoje zebnje I zelje.Americki filozof I sociology Dzordz Herbert Mid pak koncentrise se uglavnom na to kako dete uci da koristi pojmove ja I mene.Svajcarski naucnik Zan Pijaze pisao je o raznim aspektima razvoja deteta. FROJD I PSIHOANALIZA Sigmund Frojd je bio jedan od vodecih intelektualnih velikana 20 vijeka.Frojd nije samo bio proucavalac ljudskih ponasanja,nego se bavio I lecenjem neuroticnih pacijenata.Psihoanaliza je narocito usredsredjena na secanja koja poticu iz najranijeg detinstva.Frojd je dosao do zakljucka da se mnogo onoga sto odredjuje nase ponasanje nalazi u podsvesnom I podrazumijeva opstajanje sve do odraslog doba. RAZVOJ LICNOSTI Prema Frojdu odojce je bice koje ima mnogo zahteva I koje je puno energije koju ne moze da kontrolise.Po Frojdovom misljenju odojcadi nisu potrebni samo hrana I pice vec I erotsko zadovoljstvo.Prema Frojdovom opisu covekov psiholoski razvoj je process pun snaznih tenzija.On razlikuje nekoliko tipicnih faza u razvoju sposobnosti odojceta I malog deteta.Pri tom posebnu paznju obraca na onu izmedju cetvrte I pete godine,kada je vecina dece u stanju da napusti neprestano druzenje sa roditeljima I da se upusti u spoljni svijet.Frojd taj period naziva edipovska faza.Mali decaci nauce da ne mogu nastaviti da se stalno drze za suknju svoje majke.Edipov kompleks se

prevazilazi kad dete suzbije I erotsku privrzenost majci I antagonizam prema ocu. TEORIJA DZ.H. MIDA Mid je bio filozof koji je najveci deo zivota proveo kao profesor na Cikaskom univerzitetu.Publikaciju po kojoj je najvise poznat-“um sopstvena licnost I drustvo”sastavili su njegovi studenti prema beleskama sa predavanja I drugim izvorima.Midove ideje imale su snaznog uticaja u sociologiji.Midov rad pruza tumacenje najznacajnijih faza razvoja deteta.Postoje zanimljive slicnosti izmedju Midovih I Frojdovih gledista.Prema misljenju Mida naime odojcad I mala deca razvijaju se kao drustvena bica pre svega kroz podrazavanje akcija u njihovom okruzenju.Prema Midu mi postizemo samosvest kad naucimo da razlikujemo “mene” to jest “sebe” od “ja”.Ja predstavlja nesocijalizovano odojce svezanj spontanih zelja I zahteva.Mene predstavlja socijalno jastvo Ili socijalno ja.Pojedinci dolaze do samosvesti kako kaze Mid time sto uspevaju da sebe vide ocima drugih.Do dalje faze u razvoju deteta dolazi prema Midu kad ono napuni osam ili devet godina.To je doba u kome deca teze da ucestvuu u organizovnim igrama I kad prestaje da ih zanima jednostavna I nesistematska igra. PIJAZE: RAZVOJ SAZNAJNE SPOSOBNOSTI Pijaze je rodjen u Svajcarskoj 1896 on je najveci deo zivota proveo rukovodeci jednim institutom za razvoj deteta u Zenevi.Pijaze je gotovo citav svoj zivot proveo opservirajuci ponasanje odojcadi male dece I mladih. Pijaze je snazno naglasavao znacaj sposobnosti deteta da aktivno shvata svet oko sebe.Pijaze je zakljucio da ljudska bica prolaze kroz nekoliko odvojenih faza sticanja saznajne sposobnosti ili ucenja dam isle o samima sebi I o svom okruzenju.

Prva faza je culno motoricka I traje od rodjenja do druge godine zivota.Sve do 4-og meseca odojce nije u stanju sebe da razlikuje od okruzenja. Sledeca faza nazvana pred-operativna predmet je najvece Pijazeove paznje u istrazivanju.Ona traje od sedme godine kad deca nauce da govore I postaju sposobna da koriste reci.Karakteristican pogled na svet deteta u ovoj fazi je egocentrizam.Kod egocentricnog govora ono sto dete kaze vise ili manje nema veze sa onim sto je prethodni govornik rekao. Treca ili konkretna operativna faza traje od sedme do jedanaeste godine.U njoj deca ovladavaju apstraktnim I logickim pojmovima.Sposobna su da shvataju ideje.Dete je sposobno da izvodi matematicke radnje. Godine izmedju jedanaeste I petnaeste pokrivaju ono sto Pijaze naziva formalnim operativnim periodom.Tokom adolescencije dete u razvoju postaje sposobno da shvati krajnje apstraktne I hipoteticke ideje.Mlada osoba u formalnoj operativnoj fazi ume da shvati zasto su neka pitanja zagonetna. Margaret Donaldson osporila je Pijazeovo glediste da su deca u poredjenju sa odraslima izrazeno egocentricna.Zadaci koje je Pijaze postavljao deci kako ona kaze izlagani su sa tacke stanovista odraslih tako da nisu bili razumljivi. VEZE IZMEDJU TEORIJA Ima velikih razlika izmedju pogleda Frojda,Mida I Pijazea.Sva tri autora utvrdjuju da u prvim mesecima najranijeg detinstva beba nema neku posebnu predstavu o prirodi predmeta ili lica u svom okruzenju.Froj je najverovatnije bio u pravu kad je tvrdio da nacini na koje se dete borilo sa nevoljama ostaju znacajni za razvoj celokupne licnosti.Razvoj samostalnosti kod deteta verovatno podrazumijeva vece emocionalne teskoce od onih koje I Mid I Pijaze priznaju-I tu su Frojdove ideje posebno relevantne. ZIVOTNI TOK

Faze u covekovom zivotnom toku su po svojoj prirodi I drustvene I bioloske. DETINJSTVO Mnogi od nas obicno o detinjstvu misle kao o jasno omedjenoj I odredjenoj fazi u zivotu.Prema francuskom istoricaru Filipu Arijeu detinjstvo kao posebna faza razvoja nije postojalo u srednjem vijeku.Na slikama iz tog doba deca su predstavljana kao starmali.Ona su ucestvovala u radovima I drugim aktivnostima.Do samog pocetka 20-og vijeka u Britaniji deca od sedme I osme godine radial su puno radon vrijeme.Zloupotreba dece tesno je povezana sa onim sto se prema danasnjim merilima shvata kao rasireno zlostavljanje dece u pred-modernoj Evropi. SMENA GENERACIJA Za nas je smrt nesto o cemu nema rasprave.Prema Elizabeth Kibler-Ros proces prilagodjavanja neizbeznosti smrti je sazeti process socijalzacije u kome se podrazumeva nekoliko faza. -Prva je poricanje.Kad pojedinac odbija da prihvati cinjenice. -Duga je bes I narocito je prisutna kod onih koji umiru mladji I koji su ozlojedjeni. -Treca faza je faza “pogadjanja” pojedinca sa sudbinomu kojoj on samo zeli da umre u miru. -Cetvrta faza je faza “mirenja sa sudbinom” u kojoj cocek mirno prihvata smrt koja mu se priblizava. SOCIJALIZACIJA I INDIVIDUALNA SLOBODA Socijalizacija je proces u kome bespomocno dete postepeno postaje svesno sebe formirajuci se u licnost. 3.TIPOVI DRUSTVA U Proslosti su postojali razni tipovi drustva. NAJRANIJA DRUSTVA:LOVCI I SKUPLJACI Na ovoj planeti prvi tipovi drustva zivjela su u lovackim I sakupljackim malim grupama.To su pigmeji

Mbuti,koji zive u Zairu,Centralnoj Africi.Lovci I sakupljaci nisu mnogo zainteresovani da uvecaju materijalno bogastvo.Najvise su bili okupirani religioznim aktivnostima,ceremonijama I obredima. PASTIRSKA I AGRARNA DRUSTVA Pastirska drustva su ona koja se oslanjaju uglavnom na stocarenje. Agrarna drustva uglavnom gaje zitarice. -U savremenom svijetu jos zive mnoga pastirska drustva uglavnom koncetrisana u nekim oblastima Afrike,Srednjeg Istoka I Azije..Ovakva drustva obicno su veca od zajednica lovaca I sakupljaca. -Agrarna drustva su nastala kada I stocarska.Kao primer moze posluziti opis plemena Gururumba na Novoj Gvineji,koje broji nesto vise od hiljadu ljudi I zivi u sest sela.U svakom selu postoje porodicni vrtovi u kojima rade I odrasli I deca. NEINDUSTRIJSKE CIVILIZACIJE ILI TRADICIONALNE DRZAVE Za ova drustva karakteristicni su pismo I cvetanje nauke. Vecina tradicionalnih drzava bile su imperije a svoju prostornu velicinu postigle su kroz osvajanje.Danas u svetu tradicionalne drzave ne postoje.Najranije tradicionalne drzave formirane su na Srednjem Istoku. MODERNI SVET:INDUSTRISKA DRUSTVA Industrisko drustvo potpuno je drugacije od bilo kojeg prethodnog tipa drustvenog poretka,a posledice njegovog razvoja zahvatile su prostore daleko sire od Evrope.Industrijalizacija je pocela u Engleskoj u 18 vijeku kao rezultat industriske revolucije.Te promene obuhvatajju pronalazak novih masina.Najvaznija osobina industriskih drustava danas je u tome da najveci procenta zaposlenog stanovnistva radi u fabrikama kancelarijama I prodavnicama a ne u poljoprivredi.Dalja osobina modernih drustava tice se politickih sistema koji su razvijeniji nego oblici

vladavine u tradicionalnim drzavama.Industriska drustva bila su I prve drzave-nacije u istoriji. DRUSTVA PRVOG,DRUGOG I TRECEG SVETA 1.Drustva prvog tipa ukljucujuci I Ameriku postala su industrijalizovana. 2.Ona drustva u drugoj kategoriji uglavnom su na mnogo nizem nivou industriskog razvoja I o njima se najcesce govori kao o drzavama treceg svijeta.U ta drustva spadaju:Kina,Indija,zemlje Juzne Amerike itd.Gotovo sva drustva prvog sveta imaju visestranacki parlamentarni system vladavine.Drustva drugog sveta obuhvatala su komunisticka drustva nekadasnjeg Sovjetskog Saveza I Istocne Evrope. NOVO –INDUSTRIJALIZOVANE ZEMLJE 3.Treci svijet nije neka jedinstvena cjelina.To su: Brazil I Meksiko,a zatim Hongkong,Juzna Koreja,Singapur I Tajvan. 4.DRUSTVENA INTERAKCIJA I SVAKODNEVNI ZIVOT PROUCAVANJE SVAKODNEVNOG ZIVOTA Proci pored nekoga na ulici I izmenjati nekoliko rijeci sa prijateljem svakako kao aktivnost izgleda sasvim nezanimljivo.To su stvari koje nam se desavaju bezbroj puta dnevno I mi na njih uopste ne mislimo.Proucavanje ovakvih naizgled beznacajnih oblika drustvene interakcije od bitnog je znacaja u sociologiji/Za to postoje dva razloga: -Prvo nase svakodnevne I rutinske aktivnosti sto znaci gotovo neprestane interakcije sa drugima daju strukturu I oblik onome sto radimo. -Drugo izjednacavanje drustvene interakcije u svakodnevnom zivotu pomaze pri objasnjavanju vecih drustvenih sistema I institucija. VERBALNO KOMUNICIRANJE

Drustvena interakcija zahteva raznovrsne oblike neverbalnog komuniciranja.Takvo komuniciranje naziva se govor tela. Znacajan aspekt verbalne komunikacije je ispoljavanje emocija izrazom lica. DRUSTVENA PRAVILA I GOVOR Dobar deo nasih interakcija ostvaruje se kroz govor to jest kroz verbalnu razmenu saopstenja koja se obavlja u vidu neformalnog razgovora.Na izucavanje razgovora snazno je uticao rad Irvinga Gofmana. -.Etnometodologija je proucavanje etnometoda narodskih ili laickih metoda koje ljudi koriste da bi shvatili sta drugi cine I sta kazu. LICE, TELO I GOVOR U INTERAKCIJI Izrazi lica I pokreti tijel drugih ljudi sluze nam da upotpunimo ono sto nam oni saopstavju verbalno kao I da proverimo koliko su u tome iskreni.Ponekad ipak pravimo verbalne greske u kojimas e kako kaze Frojd nakratko otkriva ono sto hocemo da sakrijemo svesno ili nesvesno. SUSTRETI U mnogim drustvenim situacijama upustamo se u ono sto Gofman naziva koncetrisana interakcija.Do ovakve interakcije dolazi kad god pojedinci ispoljavaju uzajamnu svest o svom prisustvu.To se obicno desava u vecim skupinama na primer na ulici punoj prolaznika.Gofman slucaj koncetrisane interakcije naziva susretom a veliki deo naseg svakodnevnog zivota se I sastoji od susreta sa drugim ljudima clanovima porodice ili prijateljima.Kod koncetrisane interakcije svako komunicira onoliko istom grimasom I gestom koliko I recima.Gofman razlikuje izraze koje pojedinci prikazuju I oni koji samo daju naslutiti. Prvi se odnose na reci I izraze lica koje ljudi koriste kako bi proizveli utisak na druge, a oni drugi samo su znaci koje drugi mogu opaziti kao dokaz iskrenosti .

PRVA I DRUGA LINIJA Najveci dio drustvenog zivota moze se podeliti na prve i druge linije. -U prvom slucaju pojedinci u odredjenim drustvenim prilikama I susretima igraju svoje formalne uloge: to su predstave na sceni. -Druga linija je proctor na kome ljudi skupljaju kostime I dekor za interakciju u formalnom okruzenju. PROSTOR OKO LICNOSTI U definisanju prostora oko licnosti postoje kulturne razlike.Edvard Hol koji se posebno bavio neverbalnim komuniciranjem razlikuje 4 zone licnog prostora. - Intimno rastojanje od oko 45 centimetara rezervisano je za veoma malo drustvenih kontakata. - Licna distanca-od 45 do 120 sentimetara je normalan proctor kad je rec o susretima sa prijateljima I dobrim poznanicama. - Drustvena distance od 120 do 360 centimetara predstavlja zonu koja se obicno uspostavlja u formalnim prilikama kao sto su intervjui. - Javna distance je ona distance od 3 metra I 60 centimetara a rezervisana je za one koji nastupaju pred publikom. INTERAKCIJA U VREMENU I PROSTORU Svaka interakcija je naime situirana ona se desava na odredjenom mjestu I ima svoje posebno trajanje.Koncept regionalizacije pomaze nam da shvatimo kako je drustveni zivot rasporedjen po vremenskim I prostornim zonama. NAGON BLISKOSTI Didre Boden I Harvi Moloc izucavali su nagon bliskosti sto je u stvari potreba pojedinaca da se susrecu sa drugima licem u lice.Po misljenju ovih

autora ljudi iz razloga koje je dokumentovao Gofman u ovakvoj situaciji dolaze do mnogo bogatijih obavestenja o tome sta drugi misle I osecaju I jesu li pri tom iskreni.Saprisustvom se kako kazu Boden I Moloc ostvaruje pristup onom delu tela koji nikad ne laze ocima tim prozorima duse. MIKROSOCIOLOGIJA I MAKROSOCIOLOGIJA Proucavanje svakodnevnog ponasanja u situacijama interakcije licem u lice obicno se naziva mikrosociologija. -Makrosociologija je pak analiza velikih drustvenih sistema. One su tesno povezane.Makrosociologija je od sustinskog znacaja za razumevanje institucionalne podloge svakodnevnog zivota.Mikro proucavanja su sa svoje strane potrebna za rasvetljavanje sirokih institucionalnih obrazaca. 5. POL I SEKSUALNOST SEKS, POL I BIOLOGIJA Seks se odnosi na telesne razlike a pol se tice psiholoskih razlika izmedju muskaraca I zena. POLNA SOCIJALIZACIJA Dosta je prucavan stepen u kome su polne razlike rezultat drustvenih uticaja.Proucavanja interakcije majke I deteta pokazuju da postoje razlike u pristupu decacima I devojcicama cak I kad roditelji veruju da su njihove reakcije prema njima istovetne.Nasa shvatanja o polnom identitetu I stavovi prema seksu formiraju se toliko rano u zivotu da ih mi ne uzimamo zdravo za gotovo.Mi drustveno reprodukujemo I iznova gradimo pol kroz hiljade malih akcija u toku dana.Taj process nam pomaze da razumemo pol kao drustvenu instituciju. DVE TEORIJE O POLNOM IDENTITETU I SEKSUALNOSTI - FROJDOVA TEORIJA O RAZVITKU POLOVA Mozda je najuticanija I najvise osporavana teorija o nastanku polnog identiteta ona Sigmunda

Frojda.Prema Frojdu saznavanje polnih razlika kod odojcadi I male dece usredsredjeno je na prisustvo ili odsustvo penisa.Otprilike u cetvrtoj ili petoj godini prema ovoj teoriji decak se oseca ugrozenim disciplinom I samostalnoscu koje otac zahteva od njega.Devojcice s druge strane prema ovoj teoriji pate od zavisti zbog penisa jer nemaju taj vidljivi organ koji razlikuje decake .Majka gubi ugled u ocima devojcice koja vidi da ona nema penis I da nije u stanju da ga pribavi.Kad ova faze prodje dete je naucilo da suzbija erotska osecanja.Period oko pete godine do puberteta prema Frojdu jeste period latentnog stanja. TEORIJA CODOROVE O POLNOM RAZVITKU Mnogi autori koji su inace koristili Frojdov pristup u proucavanju polnog razvitka uneli su u njega I znatne izmene.Primer je sociology Nensi Codorov koja dokazuje da sopznaja osecanja biti musko ili zensko potice iz odojcetove privrzenosti roditeljima u rano doba zivota.Ona mnogo vise nego Forjd naglasava znacaj majke.Dete tezi da se emocionalno veze za nju jer je njen uticaj u to odba detinstva najdominantniji.Ona tvrdi da process prekidanja nije isti kod decaka I kod devojcica.Devojcice duze ostaju bliske majci I u stanju sun a primer da nastavljaju sa grljenjem I ljuljenjem.Decaci sticu osecanje sopstvene licnosti preko radikalnijeg odbacivanja svoje prvobitne bliskosti s majkom gradeci sovje shvatanje muskosti od onoga sto nije zensko.Oni uce da ne budu mekusci ili mamini sinovi.Muskost pre nego zenskost definise se kao gubitak I lisavanje dalje bliskosti s majkom. Rad Codorove naisao je na razne kritike.Dzenet Sejers tvrdi da se njime ne objasnjava savremena borba zena da postanu samostalne. SEKSUALNOST KOD COVEKA - BIOLOGIJA I SEKSUALNO PONASANJE

Jasno je da postoji bioloska osnova seksualnosti,jer se zenska anatomija razlikuje od muske a I dozivljaj orgazma je drugaciji.Isto tako postoji I bioloski imperative razmnozavanja.Po misljenju nekih postoji biolosko I evoluciono objasnjenje za sklonost muskaraca za razliku od zena ka promiskuitetu.Muskarci bioloski nastije da oplode sto veci broj zena kako bi obezbedili da njihovo seme ima najvecu sansu za opstanak. DRUSTVENI UTICAJ NA SEKSUALNO PONASANJE Vecina ljudi u svim drustvima je heteroseksualna to jest tezi drugom polu radi emocionalnog vezivanja.Postoje I mnogi manjinski seksualni ukusi I sklonosti.Dzudit Lorber razlikuje cak deset posebnih seksualnih identiteta kod ljudskih bica:heteroseksualna zena ;heteroseksualni muskarac ;biseksualna zena ;zena lezbejka ;muskarac homoseksualac ;biseksualni muskarac ;zena tranvestit ;muskarac trznvestit. Opsteprihvaceni tipovi seksualnog ponasanja takodje variraju sto nam daje pravo da zakljucimo da je vecina seksualnih reakcija stecena.Najobimnije proucavanje u ovom domenu obavili su Klelan Ford I Frenk Bic.U vecini kultura norme u vezi sa seksualnom privlacnoscu usmerene su ka fizickom izgledu.Na Zapadu se danas svi dive vitkom I malenom stasu. SEKSUALNOST U ZAPADNOJ KULTURI Stavovi ljudi na Zapadu prema seksualnom ponasanju gotovo dve hiljde godina oblikovali su se prvenstveno pod uticajem hriscanstva.U 19 vijeku religiozne pretpostavlke o seksualnosti delimicno su zamenjene medicinskim.Neki lekari smatrali su da je svaka seksualna aktivnost koja nije u vezi sa radjanjem uzrok teskog fizickog ostecenja.U viktorijanskoj epohi seksualna hipokrizija je cvetala.Za cestite zene verovalo se da su ravnodusne prema seksu.Mnogi viktorijanski

muskarci verni svojim suprugama redovno su posecivali javne kuce.Na takvo ponasanje gledalo se blagonaklono dok su postovane zene koje su imale ljubavnike nailazile na zgrazanje okoline zbog skandaloznog ponasanja. KINSIJEVO PROUCAVANJE SEKSUALNOG PONASANJA Alfred Kinsi je u cetrdesetim I pedesetim godinama poceo svoja istrazivanja u americi.Njegovi nalazi su za vecinu bili iznenadjenje a za dobar deo ljudi sok.On je nasao da gotovo 70 procenata muskaraca posecuje prostitutke I da 48 procenata ima predbracno iskustvo .Drzeci se dvostrukog merila 40 procenata muskaraca je ocekivalo da njihove supruge budu device u vreme vencanja.Vise od 90 procenata muskaraca praktikuje mastrubaciju a gotovo 60 procenata upusta se u neki oblik oralnog seksa. Seksualno ponasanje posle Kinsijevih istrazivanja je pokazalo da su zene u kasnijim generacijama bile slobodnije nego ranije. PROSTITUCIJA Prostitucija-se moze definisati kao pruzanje seksualnih usluga za novac.Rec “prostitucija” je u siroj upotrebi od kasnog 18 vijeka.Kljucni aspekt kod savremene prostitucije je u tome sto se zene I njihovi klijenti uglavnom ne poznaju. Prostitutke danas u Velikoj Britaniji dolaze uglavnom iz siromasnih slojeva. Prostitucija cesto ukljucuje I decu.Prema Janusu I Hajnu Brejsiju postoje tri kategorije: -odbegla deca –koja napustaju uvijek kucu -lutalice-ostaju van kuce po nekoliko noci -odbacena deca-ona deca od kojih su se roditelji odrekli. 7.PORODICA, BRAK I LICNI ZIVOT Porodica je grupa lica direktno povezanih srodnickim odnosom ciji su odrasli clanovi odgovorni za brigu o deci.Srodstva su takvi odnosi

medju pojedincima koji se uspostavljaju bilo putem braka bilo kroz nasledne radove koji povezuju krve srodnike.Brak se moze definisati kao dozvoljena seksualna veza izmedju dvoje odraslih pojedinaca.U zapadnim drustvima je brak povezan sa monogamijom.Nezakonito je da muskarac supa u brak sa jednom ili vise zena.Postoje I dva tipa poligamije: Poliginija-kad muskarac moze biti istovremeno ozenjen sa vise od jedne zene Poliandrija-kod koje zena moze imati dva ili vise muza. RAZVOJ PORODICNOG ZIVOTA Istoricar sociologije Lorens Ston prikazao je neke promene u istoriskom razvoju porodice od 1500 do 1800 god.U samom pocetku tog perioda preovladjuje oblik osnovne ili nuklearne porodice koja zivi u prilicno malom domacinstvu.Kako kaze Ston porodica u tom vijeku nije dugo trajala. Ovaj tip porodice nasledio je prelazni tip koji je trajao od ranog 17 vijeka do pocetka 18 vijeka.Karakteristican je za gornje slojeve drustva. U trecoj fazi postepeno se razvio tip porodicnog sistema koji je danas na Zapadu najpoznatiji.Ta porodica je grupa povezana tesnim emocionalnim vezama I u njoj postoji visok stepen domace izolovanosti. PROMENE U OBLICIMA PORODICE SIROM SVETA Najvaznije promene u sferi porodice su : -prosirene porodice I duge srodnicke grupe gube uticaj -opsta tendencija slobodnog izbora bracnog druga -sve veca prava zena -srodnicki brakovi su sve manje uobicajeni -visi nivo seksualne slobode -pojavljuje se I opsta tendencija prosirenja prava dece

20.METODI SOCIOLOSKOG ISTRAZIVANJA Faze Istrazivackog procesa su : 1.Problem koji se istrazuje. Svako istrazivanje pocinje od problema koji se istrazuje. 2.Procena prikupjlenog materijala.Posto je problem identifikovan sledeci korak je utvrdjivanje koji je material na terenu dostupan ispitivanju. 3.Preciziranje problema.Ovom fazom podrazumeva se jasno formulisanje problema koji se istrazuje. 4.Razrada plana.Istrazivac mora da se odluci na koji nacin istrazivacku material treba da se prikuplja.. 5.Sprovodjenje istrazivanja.Kad se vec pristupi konkretnom istrazivanju moguce je da se pojave neocekivane prakticne teskoce. 6.Tumacenje rezultata istrazivanja.Kad je material prikupljen istrazivaceve volje jos nisu nastaleponekad one tek pocinju. 7.Izvjestaj o nalazima.U istrazivackom izvestaju koji prikazuju se priroda I tok istrazivanja I argumentovano izlazu odgovarajuci zakljucci.Ovo je krajnja faza samo u pogledu individualnog istrazivackog projekta. ISTRAZIVACKI METODI 1.Terenski rad.-Kod terenskog rada ili opserviranja na licu mesta koje vrsi sam istrazivac rec je o tome da on zivi zajedno sa grupom ili zajednicom koju ispituje a ponekad I direktno ucestvuje u njihovim aktivnostima. Terenski rad medjutim ima I svojih velikih ogranicenja.Njime se ne mogu izucavati samo sasvim male grupe..Zatim uspeh prilicno zavisi od vestine samog istrazivaca u sticanju poverenja 2.Eksperimenti.-Eksperiment kao pojam moze se definisati kao pokusaj da se proveri hipoteza u strogo kontrolisanim uslovima koje postavlja sam ispitivac. Eksperimentalni metodi se povremeno koriste u sociologiji a jedan uspesan primer se odnosi na

eksperiment sa odglumljenim zatvorom koji je sproveo Filip Zaimbardo. U njemu su ucestvovali studenti koji su igrali uloge zatvorskih cuvara I zatvorenika.Rezultati do kojih se doslo zaprepastitli su istrazivace.Studenti koji su bili cuvari brzo su se uziveli u svoju ulogu I poceli da maltretiraju druge studente. 3.Pojedinacne biografije kao izvor podataka.- Ovde je rec o biografskom materijalu koji se odnosi na pojedince obicno dopunjenom objektivnim izvorima radi provere verodostojnosti onoga sto su pojedinci zapisali o sebi. 21.SOCIOLOSKA TEORIJA (Teoriski Pristupi) Teorija je skup pretpostavki za koje mislimo da su tacne. -FUNKCIONALIZAM Funkcionalizam je teoriski pristup koji govori o tome da je drustvo system u kojem svaki dio obavlja svoju funkciju.Nastao je 30-tih godina proslog vijeka.Osnivac funkcionalizma je Emil Dirkem. Na razvoj funkcionalizma u njegovom modernom obliku snazno je uticao rad antropologa.Dvojica pionira u ovom smislu bili su Retklif Braun I Bronislav Malinovski. I Braun I Malinovski zastupaju ideju da jedno drustvo treba proucavati kao celinu jer samo tako mozemo razumjeti njihove glavne institucije I objasniti ponasanje pojedinca u njima. -STRUKTURALIZAM Strukturalizam je bio pod uticajem Dirkemovih spisa.Glavni podsticaj se nalazio u lingvistici.Djelo Francuskog lingvistike Ferdinanda Sosira najznacajniji je I kljucni izvor lingvistickoh ideja. -MERTONOVA VERZIJA FUNKCIONALIZMA Funkcionalizam se vratio u sociologiju kroz pisanje Talkota Parsonsa I Roberta Mertona koji su smatrali funkcionalisticku analizu kljucnim elementom u razvoju socioloske teorije I socioloskog

istrazivanja.Merton razlikuje vidljive I latentne funkcije.One prve su poznate ucesnicima specificnog tipa drustvene aktivnosti I oni prema njoj imaju pozitivno voljni odnos .Latentne funkcije su posljedica one aktivnosti koje ucesnici nisu svesni.Merton razlikuje funkcije od disfunkcija.Disfunkcije se odnose na aspekte drustvene aktivnosti koji imaju tendenciju stvaranja promene zato sto predstavljaju pretnju drustvenoj koheziji. -SIMBOLICKI INTERAKCIONIZAM Simbolickim interakcionizmom obraca se paznja aktivnom I kreativnom pojedincu.Simbolicki interakcionizam nastaje iz bavljenja jezikom. -MARKSIZAM Marksizam se moze podijeliti po linijama koje odgovaraju granicama izmedju teoriske tradicije o kojima smo govorili.Mnogi marksisti su precutno ili izricito usvojili funkcionalisticki pristup istoriskom materijalizmu.Njihova verzija marksizma sasvim je drugacija od one koju zastupaju marksisti koji su pod uticajem strukturalizma.a najpoznatiji autor koji je ovu koncepciju razradio je Lui Altiser.U svim svojim verzijama marksizam se razlikuje od nemarksistickih tradicija u sociologiji.Vecina marksistickih autora vidi marksizam kao deo paketa socioloske analize I politicke reforme.Za marksizam se pretpostavlja da generise program radikalne politicke promene. TEORISKE DILEME Postoji nekoliko osnovnih teoriskih dilemma. 1.Jedna dilema odnosi se na ljudsku akciju I drustvenu strukturu.Pitanje glasi: u kojoj smo meri mi kao ljudska bica,aktivni I stvarni gospodari sulova sopstvenog zivota. 2.Drugo teorisko sporno pitanje odnosi se na konsenzus I konflikt u drustvu.Oni koji ovaj stav zastupaju na primer Talkkot Parsons smatraju da su kontinuitet I consensus najvidljivije karakteristike

drustva bez obzira na stepen promene kome one vremenom mogu biti izlozene.Drugi sociolozi nasuprot tome a narocito oni koji su pod velikim uticajem Marksa I Vebera naglasavaju sveprisutnost drustvenog konflikta. 3.Postoji I treca osnovna dilemma u sferi teorije koje jedva I da je bilo u ortodoksnim tradicijama sociologije,ali koja se vise ne moze ognorisati.Ona se odnosi na ulogu I znacenje pola u drustvenom zivotu. 4.Cetvrti problem ne tice se toliko generalnih karakteristika covekovog ponasanja ili drustva kao Celina koliko elemenata modernog drustvenog razvoja.Taj problem se odnosi na ono sto se zove “Sta utice na drustveni razvoj”. TEORIJE Moguce je povuci razliku izmedju teoriskog pristupa s jedne strane I teorija s druge.Teorije su pak usredsredjene na uzi domen I predstavljaju pokusaj objasnjenja sklopova drustvenih uslova dogadjanja.Do njih se obicno dolazi u procesu istrazivanja.Robert Merton uverljivo istice da sociolozi treba da se prvenstveno bave onim sto naziva teorije srednjeg dometa.Teorije srednjeg ranga su dovoljno specificne pa se mogu proveriti neposredno putem empiriskog istrazivanja.Veberova teorija zadovoljava nekoliko kriterijuma teoriskog misljenja u oblasti sociologije. 1.Ona je kontraintuitivna, sto znaci da predlaze jedno tumacenje koje raskida sa uobicajenim I sablonskim pristupom stvarima.Tom teorijom se na taj nacin pruza sveza perspektiva u izucavanju problema na koje se ona odnosi. 2.Veberova teorija nije ni cisto-“strukturalna” ni iskljucivo “individualna” 3.Ovom teorijom daje se smisao sto je pree toga bilo zbunjujuce zasto bi ljudi zeljeli da zive stedljivo dok u isto vreme cine velike napore da bi nagomilali bogastvo.

4.Tom teorijom osvetljavaju se I okolnosti izvan onih koje su u pocetku bile zamisljene kao predmet zbog koga je ona stvorena. 5.Dobra teorija nije samo ona kod koje se dogodi da je ispravna.To je ona koja radja nove ideje I stimulise dalji istrazivacki rad. GOOD LUCK