Slobodan Radicev - Doktoranti Trend - Final

XV Skup TRENDOVI RAZVOJA: “ DOKTORSKE STUDIJE U SRBIJI, REGIONU i EU ” Kopaonik, 2. –5. 03. 2009. ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

ISKUSTVA I PREDLOZI STUDENATA I i II GENERACIJE DOKTORSKIH STUDIJA PO BOLONJSKOM PROGRAMU Slobodan Radičev1, 1

Student II godine doktorskih studija, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, Republika Srbija 1

[email protected]

1. UVOD Cilj većine studijskih programa, pa tako i studijskih programa na doktorskim studijama, jeste postizanje naučnih kompetencija i akademskih veština iz oblasti studijskog programa. To, pored ostalog, uključuje i razvoj kreativnih sposobnosti razmatranja problema i sposobnost kritičkog mišljenja, razvijanje sposobnosti za timski rad i ovladavanje specifičnim praktičnim veštinama potrebnim za obavljanje profesije. Fakultet tehničkih nauka kao lider u oblasti visokog školstva u Republici Srbiji prednjači u realizaciji svih programa studija, pa tako i doktorskih studija po novom Bolonjskom programu. Fakultet je među prvima u Srbiji akreditovao studijske programe na doktorskim studijama. Akreditacija je dodeljena 12. aprila 2008. godine i već u to vreme na Fakultetu tehničkih nauka su postojale dve generacije studenata, koje studiraju po tom, sada akreditovanom, programu.[1] Slični programi su postojali i na Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu i Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu i još nekim fakultetima. Ovaj rad je nastao na osnovu iskustva autora, njegovih kolega i prijatelja, koji studiraju na doktorskim studijama na više fakulteta u Srbiji, pri čemu je akcenat stavljen na studente doktorskih studija I i II generacije Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. 2. STUDENTI I DOKTORSKE STUDIJE Na većini fakulteta u Srbiji prelaskom na sistem studiranja po Bolonji otvorena je mogućnost većem broju studenata, koji su stekli zvanje mastera da upišu doktorske studije po novom »Bolonjskom« sistemu. 2.1.

Problemi studenata 2.1.1. Finansiranje Jedan od najvećih problema, kao i uvek u Srbiji, jeste problem finansiranja doktorskih studija. U ovom trenutku ne postoji odluka o načinu finansiranja doktorskih studija, odnosno o upisu određenog broja studentana na teret budžeta (koji se finansiraju iz Ministarstva prosvete Republike Srbije) ili kao samofonansirajućih. Tako svi studenti koji trenutno studiraju po novom programu sami se finansiraju ili ih fakulteti oslobađaju od školarine po raznim osnovama (asistenti, saradnici u nastavi, itd..) ili su stipendisti Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, pa se po tom osnovu oslobađaju plaćanja dela ili cele školarine. Na žalost, mi studenti ne možemo dovoljno da utičemo na ovaj sistemski problem, jer je on isključivo u nadležnosti Vlade Srbije i njenih ministarstava, ali zato skrećemo pažnju svima koji su odgovorni za ovaj problem na različite načine.

1

XV Skup TRENDOVI RAZVOJA: “ DOKTORSKE STUDIJE U SRBIJI, REGIONU i EU ” Kopaonik, 2. –5. 03. 2009. ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

2.1.2. Optimalan broj studenata Prelaskom na program studiranja po Bolonji fakultete trenutno završava mnogo više studenata sa zvanjem mastera, nego što je pre po starom programu sa zvanjem magistra. Zbog velike popularnosti doktorskih studija po novom programu i relativno velikog broja studenata, koji su ih upisali ili planiraju da ih upišu dolazimo do dva zaključka. Prvi je da će se u budućnosti razvijati veća konkurencija među samim studentima što će verovatno dovesti i do boljeg kvaliteta naučnog kadra koji će izlaziti sa fakulteta. Drugi je taj da ovaj broj sa sobom nosi i neka ograničenja vezano za mentorstvo i odbrane doktorske disertacije, odnosno broj profesora u Srbiji, koji mogu biti mentori studentima na doktorskim studijama, nije dovoljan s obzirom na interesovanje. S protekom vremena, ovaj problem će biti još izraženiji, jer se zbog želje za podizanjem kvaliteta kriterijumi, polako, podižu.

2.1.1.

Prelazak sa master studija na doktorske studije

Na osnovu dosadašnjeg iskustva, prilikom prelaska na doktorske studije studenti treba da promene i neke navike, koje su imali na osnovnim i master studijama. Na doktorskim studijama, bar za sada, naše iskustvo je pokazalo da studenti nisu pod pritiskom rokova za predaju radova ili polaganje ispita što često vodi ka tome da se student opusti pa se dešava da se obaveze nagomilaju i to na kraju ima uticiaj na kvalitet radova i gradiva koje student uči i/ili polaže iz određene oblasti. 2.1.2.

Objavljivanje radova

Većina studenata nema nijedan objavljen rad do upisa na doktorske studije. Ovaj problem bi se više mogao svrstati u problem na osnovnim i master studijama, ali se prva posledica ovog problema oseti na doktorskim studijama. Studenti jednostavno nemaju iskustva u objavljivanju radova. Neki od fakulteta, među kojima je i naš, ozbiljno su se pozabavili ovim problemom. Na Fakultetu tehničkih nauka od novembra 2008. godine da bi se prijavila odbrana master rada, mora se prvo objaviti sažetak tog rada u Zborniku radova koji izdaje fakultet.[2] Ukoliko je student već imao objavljen rad na nekoj konferenciji, isti može objaviti u Zborniku radova fakulteta. To mu donosi neko prvo iskustvo i predstavlja značajan korak ka lakšem prihvatanju kasnijih obaveza na doktorskim studijama. 2.1.3.

Nedostatak adekvatnog kadra za pojedine oblasti

Na nekim fakultetima su pojedini studijski programi još u razvoju i dešava se da ne postoji dovoljan broj stručnog kadra ili da uopšte ne postoji profesor koji može da izvodi nastavu i/ili istraživanja iz pojedinih oblasti zbog uslova da svaki profesor koji predaje na doktorskim studijama mora imati određen broj objavljenih radova u časopisima sa SCI liste. Ovaj problem se mora rešavati zajednički sa mentorima i šefovima doktorskih studija tako što će se proceniti za koje oblasti postoje stručnjaci u Srbiji koji mogu da rade sa studentima na predavanjima i/ili istrživanjima iz date oblasti. Takođe, treba još više proširiti saradnju sa drugim univerzitetima u regionu sa kojih bi dolazili gostujući profesori iz oblasti u kojima smo deficitarni u nastavnoistraživačkom kadru. 2.1.4. Problemi tehničke prirode 2.1.4.1.

Studenti angažovani u nastavi

Većina studenata doktorskih studija radi na fakultetu i zbog obaveza (vežbi, konsultacija,

2

XV Skup TRENDOVI RAZVOJA: “ DOKTORSKE STUDIJE U SRBIJI, REGIONU i EU ” Kopaonik, 2. –5. 03. 2009. ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

kolokvijuma, organizacije seminara, itd..) dešava se da pojedini studenti zapostave obaveze na doktorskim studijama. Ovaj problem se mora rešavati zajednički sa profesorima kod kojih su studenti angažovani na predmetu i/ili projektu. 2.1.4.2.

Studenti stipendisti Ministarstva nauke

Studenti stipendisti Ministarstva nauke imaju problem zbog neusklađenosti rokova za upis na fakultete i rokova za podnošenje konkursa i izveštaja Ministarstvu. Za sada je Ministarstvo nauke uzelo u obzir da rokovi i uslovi nisu isti na svim fakultetima i izlazi studentima u susret. 2.1.4.3.

Zdravstvena zaštita i usluge studentskog centra

Pored problema finansiranja studija, postoji još nekoliko problema koji su u ingerenciji Vlade i njenih ministarstava, a to su zdravstvena zaštita studenata doktorskih studija, korišćenje studentskih restorana i smeštaja u studentskim domovima. Za sada je jedino Ministarstvo nauke uradilo nešto po ovim pitanjima i obezbedilo smeštaj u studentskim domovima nekim od svojih stipendista, što je za svaku pohvalu. Međutim, potrebno je da nadležna ministarstva pod hitno reše problem zdravstvene zaštite, jer sada doktoranti ne mogu da koriste usluge studentske ambulante. Na primer, ako je student doktorant iz Leskovaca a studira u Novom Sadu i pri tome je nezaposlen, za bilo koji pregled ili medicinsku intervenciju mora da odlazi u Leskovac što je, mora se priznati, prilično problematično. 3. PREDLOZI ZA UNAPREĐENJE 3.1.

Psihološki pritisak rokova

Bilo bi dobro ako bi profesori vršili veći psihološki pritisak sa rokovima za obaveze koje studenti treba da izvrše iz pojedinih predmeta, jer su studenti skloni da se opuste ukoliko im se daju duži rokovi ili veće pauze. 3.2.

Više rada na definisanju i ostvarivanju ciljeva

Kao student druge godine doktorskih studija na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, možda još nemam dovoljno iskustva da govorim o ciljevima i njihovom ostvarenju, ali mislim da profesori i studenti zajedno moraju težiti ka jasnom cilju, a to je obrazovanje novog i dobrog istraživačkog kadra kroz istraživanje a ne za istraživanje. Studentima treba da bude prioritet pre svega rešavanje naučnih problema. 3.3.

Umrežavanje studenata

Tokom 2008. godine uspeli smo da osnujemo i pravno formalizujemo rad prvog udruženja studenata doktorskih studija i mladih istraživača na prostoru Srbije. Sledeći korak je osnivanje organizacie na nivou cele Srbije čime bismo ispunili preduslov da postanemo član organizacije EURODOC (European Council of doctoral candidates and young researchers). Cilj nam je da podstaknemo studente doktorskih studija da putuju više, da sakupljaju iskustva i razmenjuju saznanja sa kolegama sa drugih univerziteta kako u Srbiji tako i u inostranstvu. Još jedan korak u unapređenju doktorskih studija u Srbiji bilo bi održavanje konferencije studenata doktorskih studija u Srbiji, pod uslovom da nam finansijske i druge prilike to dozvole.

3

XV Skup TRENDOVI RAZVOJA: “ DOKTORSKE STUDIJE U SRBIJI, REGIONU i EU ” Kopaonik, 2. –5. 03. 2009. ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

3.4.

Nastavak i unapređenje saradnje sa upravama fakulteta

Saradnja između studenata, uprave i organizatora doktorskih studija od izuzetnog je značaja, jer na taj način organizatori doktorskih studija dolaze do povratnih informacija od samih studenata koji mogu da se iskoriste za dalje unapređenje studija. Studenti ovde ne mogu da očekuju da ih neko “vuče za rukav“ nego moraju samoinicijativno da se uključe u saradnju sa upravom i organizatorima studija, jer su upravo studenti ti koji najviše dobijaju od svega. 4. ZAKLJUČAK Pored svih problema koji su ukratko spomenuti u radu, zajednička ocena većine studenata doktorskih studija Fakulteta tehničkih nauka i još nekih fakulteta jeste da su doktorske studije u Srbiji po Bolonjskom sistemu uspešno započele. Ohrabruje i činjenica da je većina profesora veoma zainteresovana za unapređenje studija i da se određeni problemi već uspešno rešavaju tako da se očekuje da će se uskoro studiranje na doktorskim studijama odvijati bez većih problema, pogotovo na onim fakultetima koji su ranije započeli sa novim programom i koji su otvoreni za saradnju sa studentima u rešavanju zajedničkih problema. Od problema koji nisu direktno vezani za fakultet treba još jednom napomenuti problem zdravstvene zaštite studenata doktorskih studija u čije rešavanje mora da se uključi i Ministarstvo zdravlja. Pored zdravstvene zaštite studenata doktorskih studija treba pod hitno sistemski rešiti i problem smeštaja u studentskim domovima i korišćenje studentske kantine. I na kraju, opet ostaje problem finansiranja koji mora da reši naša država, odnosno Vlada Srbije, jer bez ulaganja u obrazovanje nema ni društveno-ekonomskog razvoja! LITERATURA [1] www.ftn.ns.ac.yu (odeljak akreditacija) [2] www.ftn.ns.ac.yu (odeljak »Zbornik radova«)

4