Seminarski Stvarno Pravo

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU PRAVNI FAKULTET OPŠTE PRAVO

SEMINARSKI RAD

STVARI I PODELA STVARI

MENTORI: PROFESOR DR DUŠAN NOVAKOVIĆ ASISTENT MR MILENA VUČKOVIĆ

STUDENT:ŠTRBAC JELENA

NOVI PAZAR DECEMBAR,2007.

2

SADRŽAJ Stvari-opšti pojam…………………………………………………………………...2 Sastavni djelovi stvari,prosta I složena stvar,pripadak stvari………………………..3 Plodovi i proizvodi (prihodi) stvari.............................................................................4 Glavna stvar i sporedna stvar......................................................................................4 Stvari van prometa(res extra commercium) i stvari u prometu(res in commercio)....5 Zbirna stvar.................................................................................................................5 Deljive i nedeljive stvari.............................................................................................6 Procenjive i neprocenjive stvari..................................................................................6 Bestelesne stvari..........................................................................................................7 Potrošne i nepotrošne stvari........................................................................................7 Individualno odredjene stvari i stvari odredjene po rodu...........................................8 Zamenjive i nezamenjive stvari..................................................................................8 Pokretne i nepokretne stvari.......................................................................................9 Pravni znacaj podele stvari na pokretne i nepokretne...............................................10 Hartije od vrednosti...................................................................................................11

3

OPŠTI POJAM STVARI Stvar (res) je u gradjansko pravnom smislu dio materijalne prirode kojiu se nalazi u ljudskoj vlasti i nad kojim postoji pravo svojine ili neko drugo pravo. Telesne stvari u gradjanskom pravu jesu materijalni djelovi prirode koji ispunjavaju dva uslova: 1)fizički što znaci da je taj dio materijalne prirode faktički ili virtuelno u ljudskoj vlasti, 2)na djelu materijalne prirode koji je u ljudskoj vlasti postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo,tj.taj dio prirode nije isključen iz pravnog prometa,nalazi se u gradjanskopravnom prometu. Tjelesne stvari u gradjanskopravnom smislu jesu I roba u politicko ekonomskom smislu,ali izmedju ova dva pojma ne postoji podudarnost. Postoji vise razloga za to: postoje stvari res in patrimonio ali istovremeno I res extra comertio u koje nije ulozeni nikakav ljudski rad Danas je pitanje stvari znatno prošireno nego u doba Rima,jer se postavlja pitanje dali I pod kojim uslovima leš I djelovi ljudskog tjela predstavljaju stvar u gradjanskopravnom smislu. Još neodvojeni djelovi tjela živog čovjeka nisu stvar jer nad njima niko nema pravo svojine niti neko drugo stvarno pravo. Ustupanje još neodvojenog djela tjela nekom drugom subjektu može se iyvršiti od sledećim uslovima: 1)pismeni oblik saglasnosti 2)bez ugovorene nadoknade 3)izvršenje ne prouzrokuje teže I trajno oštećenje zdravlja 4)davalac o svim posljedicama mora biti unapred obavješten. Ovaj zahtjev se moze do momenta početka izvršenja opozvati. Djelovi odvojeni za života davaoca predstavljaju stvar I pripadaju ili samom davaocu ili onome u čiju korist je po nekom dozvoljenom osnovu izvršeno odvajanje ili nekoj medicinskoj ustanovi. Kadaver I njegovi djelovi postaju stvar u gradjanskopravnom smislu ukoliko postoji punovažan pravni osnov za njihovo prisvajanje. U našem pravu djelovi tjela sa umrlog mogu se uzeti ako se on nije za života tome protivio niti se po nastupanju smrti tome usprotivio njegov roditelj,bracni drug ili punoletno djete. Vještački delovi tela jesu stvari I to u prometu dok su odvojeni tj. dok nisu spojeni sa tjelom. Namještena stvar prestaje da bude stvar u prometu ali I dalje pripada onome kome služi.

4

SASTAVNI DJELOVI STVARI,PROSTA I SLOŽENA STVAR PRIPADAK STVARI Svaka stvar se sastoji od delova,koji su takvi da se ili ne mogu raspoznati i onda kažemo da je to prosta stvar ako se mogu raspoznati i to je složena stvar. Svi djelovi složene stvari se nalaze u medjusobnoj funkcionalnoj povezanosti i tako čine pravnu cjelinu. Prema fizičkoj vezi djelovi mogu biti spojeni sastavni djelovi koji su u materijalnoj vezi i odvojeni sastavni djelovi koj su fizcki samostalni. Neodvojivi ili potpuno inkorporisani dio onaj koji se ne može odvojiti bez uništenja,tj.oštećenja(konac kojim je sašiveno odjelo). Odvojivi ili nepotpuno inkorporisani je onaj koji se može odvojit bez uništenja,tj. Oštećenja stvari ili drugog djela ili njega samog. Odvojeni(fizički samostalni dio) je uvjek pokretna stvar,a sama složena stvar kojoj pripada može biti pokretna i nepokretna. Za označavanje pokretne stvari koja je fizički samostalna ali funkcionalna I pravno trajno povezana sa drugom stvari koristi se izraz sporedna stvar. Neke pokretne složene stvari imaju odvojene sastavne djelove ali su im funkcije ravnopravne. U njih svrstavamo garnituru šaha,servis za vino…Pripadak obuhvata nepotpuno inkorporisane delove koji se mogu odvojiti bez ostecenja, kao i ono sto je fizicki samostalno ali i fumkcionalno povezano sa glavnom stvari. Pripadak stvari u pravnim odnosima deli sudbinu glavne stvari.

5

GLAVNA STVAR I SPOREDNA STVAR Glavna stvar je fizicka celina njenih sastavnih delova koja ima primarnu ulogu u odnosu na jednu pokretnu stvar s kojom je funkcionalno povezana. Zavisno da li je pripadak shvaćen uže ili šire pod glavnom stvari se podrazumeva ili fizička celina svih sastavnih delova ili samo ona celina koju sačinjavaju potpuno inkorporisani delovi.

PLODOVI I PROIZVODI (PRIHODI) STVARI Plodovi u naturalnom obliku su proizvodi koje neka stvar daje periodicno bez iscrpljivanja svoje supstancije, a namenjeni su za odvajanje. Dva osnovna pojmovna obelezja ploda su: 1. mora biti u jednakim vremenskim razmacima 2. Plod je samo ono što stvar sama daje bez iscrpljivanja svoje supstancije, pri čemu je dovoljno jedno relativno očuvanje supstancije. Plodovi su voće, mladunci zivotinja, vuna i mleko. Do odvajanja plod je sastavni deo plodonosne stvari na kojoj postoji jedno pravo svojine. Odvajanjem postaje samostalna stvar na kojoj postoji posebno pravo svojine. Podela plodova na: 1. Neodvojene (neobrane, visece), 2. Odvojene (obrane) i podela ovih plodova na sabrane i nesabrane. Plodovi u naturalnom obliku se jos dele na : 1)prirodne, kad ih stvar daje sama od sebe, bez ulaganja ljudskog rada (divlje jagode, kupine) 2) vestacke za ciji je nastanak potrebno ulaganje ljudskog rada (zetva sa obradjene parcele). Postoje jos i civilni plodovi koji se najcesce pojavljuju u novčanom obliku. To su kamata kirija zakupnina a to su periodični prihodi koje stvar daje na osnovu pravog odnosa vlasnika stvari sa drugim licima. Civilne plodove daju stvari u naturalnom obliku (zivotinje, vocke) i stvari koje ne daju plodove u naturalnom obliku (kuca, kamion). Proizvod u tehnickom smislu je ono sto stvar da ali bez periodicnosti i sto je deo njene supstancije (materijal od srusene zgrade). Rudnik za redovnu eksploataciju u ovom slučaju kamen je plod a ne proizvod. Mladunci domacih zivotinja (priplod) pripada vlasniku majke ako su zaceti muzjakom koji ne pripada vlasniku zenke, muzjakov sopstvenik nema pravo na priplod ili njegov deo niti na nagradu ali suprotno moze biti ugovoreno.

6

STVARI VAN PROMETA(RES EXTRA COMMERCIUM) I STVARI U PROMETU(RES IN COMMERCIO) Kad za neku stvar kazemo da je u prometu to znaci da je u prometu pravo svojine na toj stvari. Postoje stvari u gradjansko pravnom smislu koje nisu u prometu, (na kojima postoji neprenosivo pravo svojine), a stvari van prometa su i javna dobra tj. stvari u opstoj upotrebi kao sto su ulice, parkovi i trgovi. Razlozi zbog kojih se jedna stvar izuzima iz pravnog prometa, razliciti su: narodno zdravlje, javni moral. Izvesne stvari se nalaze u ogranicenom i narocito regulisanom prometu: oruzije i eksploziv mogu se nabaviti samo na osnovu administrativne dozvole, vecina lekova samo na lekarske recepte. Slican je slucaj sa opojnim drogama i plemenitim metalima. U nekim pravnim sistemima stvari koje sluze religijskom kultu (svete stvari) su van prometa. Kod nas su ove stvari u svojini verskih organizacija (gradjanskih pravnih lica) i s obzirom na to da je crkva odvojena od drzave, nalaze se u gradjanskopravnom prometu.

ZBIRNA STVAR (UNIVERSITAS RERUM) Zbirna stvar se moze sastojati iz istovrsnih stvari (stado ovaca, biblioteka, zbirka maraka) ili iz raznovrsnih stvari (stovariste robe) Kod zbirne stvari se jednim nazivom oznacava celina koja se sastoji iz pojedinih samostalnih stvari fizicki odvojenih (universitas rerum distantium) od kojih svaka ima samostalnu upotrebnu vrednost i predstavlja objekat posebnog prava svojine a u redovnom pravnom prometu i samostalni predmet obligacionih odnosa. Kad mnozinom ovakvih stvari treba raspolagati odjednom dolazi do izrazaja celishodnost pojma zbirne stvari. On omogucava da se sa svim stvarima koje cine celinu raspolaze jednim pravnim poslom. Komplementarna stvar (par rukavica, par carapa) tu su pojedini delovi fizicki odvojeni ali nemaju nikakvu samostalnu upotrebnu vrednost vec kao celina. Pa su i u redovnom prometu kao celina. Postoji i pojam universitas iuris a to je zbir stvari i prava koje se sa gledista određenih pravnih odnosa smatra kao celina. Nacionalizacija preduzeca vršena od 06.12.1946.godine obuhvata svu pokretnu i nepokretnu imovinu kao i sva imovinska prava koja pripadaju preduzecu i sluze njegovoj svrsi. U našoj zemlji donet je i Osnovni zakon o postupanju sa eksproprisanim i konfiskovanim šumskim posedima od 30.07.1946. godine kao i Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji od 23.08.1945. godini koji regulišu pojam zbirne stvari u našem pravu. Za neke pisce universitas iuris predstavlja zbir telesnih i bestelesnih stvari.

7

DELJIVE I NEDELJIVE STVARI

U tehnickom smislu deljiva je ona stvar koja se fizicki moze tako podeliti da svaki deo dobijen deobom ima vrednost srazmernu vrednosti celine. Zbir vrednosti delova ravan je vrednosti cele stvari pre deobe. Tu spadaju dzak brasna, sanduk secera... Nedeljiva je ona stvar koja se deobom upropascava (figura od gipsa) ili njeni delovi dobijeni deobom ne zadrzavaju srazmernu vrednost tako da je zbir njihovih vrednosti manji od vrednosti nepodeljene stvari. Kriterijum razlikovanja je ekonomski a ne fizicki jer u fizickom smislu sve stvari su deljive. Nedeljive su i komplementarne stvari ciji sastavni delovi nisu u fizickoj vezi. Zemljista su u izuzetnom smislu u nacelu deljiva stvar, iako realnom deobom (povlacenjem međe) ostaje ranija fizicka veza između delova dobijenih deobom. Deoba zgrada moguca je i vertikalno i horizontalno, ako delovi dobijeni deobom predstavljaju stanove ili poslovne prostorije u smislu pozitivnih propisa. Pravni značaj razlikovanja na deljive i nedeljive stvari dolazi do izražaja kod sticanja svojine priraštajem, kod susvojine gde dva ili više lica imaju svojinu na jednoj stvari, zajedničke svojine i kod obaveze sa više dužnika.

PROCENJIVE I NEPROCENJIVE STVARI

Procenjive su one stvari cija se vrednost moze odrediti uporedjivanjem sa drugim stvarima u prometu. To su dakle stvari koje imaju i prometnu i upotrebnu vrednost i mogu se izraziti u novcu, jer je on opšti ekvivalent svih stvari. S obzirom na to da li se njihova cena odredjuje objektivno ili po subjektivnim merilima, Srbijanski građanski zakonik razlikuje redovnu i vanrednu cenu. Redovna cena izrazava prometnu, trzisnu vrednost iako odredjena objektivno, ona je relativna i u tom smislu sto jedna stvar moze u datom trenutku imati vise cena, prema mestu-trzistu koje se uzima u obzir, a opet moze biti da se u istom mestu-trzistu cena stvari menja u toku dana (pijacne cene). Vanredna cena se moze pojaviti u dva oblika kao „cena narocitih okolnosti“ zbog kojih stvar za vlasnika ima vecu vrednost od prometne (pas kao vodic) ili kao praetium affectionis kao cena koju vlasnik izrazava a to je moralna vrednost stvari. One stvari cija se vrednost ne moze odrediti nikakvim uporedjivanjem sa drugim stvarima u prometu zovu se neprocenjive. Stvari koje nemaju prometnu vrednost mogu imati afekcionu vrednost.

8

BESTELESNE STVARI (RES INCORPORALES) Podela na telesne (res corporales) i bestelesne (res incorporales) potice iz rimskog prava i tamo je cinjena u vezi sa sastavom imovine. Materijalne sastojke imovine sacinjavale su stvari koje subjekt ima u svojini u kompletnoj pravnoj vlasti i to su telesne stvari a sva ostala imovinska prava osim prava svojine jesu bestelesne stvari. Danas bestelesne stvari jesu sva imovinska prava osim prava svojine. To su : 1. Stvarna prava na tudjoj stvari (sluzbenost i zaloga) 2. Intelektualna prava (umna i industrijska svojina) 3. Potrazivanja – predaja stvari, cinjenje, necinjenje, suma novca. Kaze se „imam kucu umesto imam pravo svojine na kuci“. Plodouzivalac ne moze reci „imam kucu“ vec mora reci „plodouzivanje na kuci“.

POTROŠNE I NEPOTROŠNE STVARI

Potrosne stvari su one koje svoju korisnost iscrpljuju prvom upotrebom, te se mogu upotrebiti samo jednom (hrana, benzin) Novac takodje jer ga kao sredstvo placanja vlasnik moze upotrebiti samo jednom. Nepotrosne stvari su one koje mogu biti upotrebljene vise puta (odelo, knjiga, auto) ili prakticno neograniceno puta (zemljisne parcele). Kriterijum razlikovanja je ekonomski a ne fizicki jer su u fizickom smislu sve stvari potrosne, sve se u izvesnoj meri fizicki menjaju. Novac u numizmatickoj zbirci je nepotrosna stvar kao i voce namenjeno za ukras izloga i ono je predmet posluge.

9

INDIVIDUALNO ODREDJENE STVARI I STVARI ODREDJENE PO RODU

Po rodu odredjene stvari (genericne) su one koje se u pravnom prometu oznacavaju po vrsti i broju tj. po nekoj jedinici mere (kg,l,m,m2). Individualno (pojedinacno) odredjena stvar je ona koja je odredjena konkretno i koju su bas stranke imale u vidu, pa bilo da ima neko obelezje svojstveno samo njoj (slika na odredjenoj izlozbi) ili da jos ima stvari sa istovrsnim osobinama (student prodaje svoj primerak stvarnog prava iz kog je ucio ispit a to je individualno odredjena stvar, jedan primerak stvarnog prava je stvar odredjena po rodu). Stvari koje su odredjene po rodu mogu se individualizovati tako sto izvesna kolicina bude izdvojena iz roda i obelezena (dzak brasna odvojen sa strane i markiran). Individualizovane stvari ponasju se u pravnom zivotu kao individualno odredjene. Stvari odredjene po rodu i individualno odredjene mogu biti potrosne i nepotrosne. Predmet prava svojine mogu biti samo individualno odredjene stvari. Kad su predmet obaveze stvari odredjene po rodu obaveza neprestaje cak ni onda kada sve sto duznik ima od takvih stvari propadne usled dogadjaja za koji on ne odgovara. Pravilo je da rod ne propada – genera non pereunt. Kad obaveza ima za predmet stvari odredjene po rodu koje se imaju uzeti iz odredjene mase tih stvari onda obaveza prestaje kada propadne cela ta masa.

ZAMENLJIVE I NEZAMENJIVE STVARI

Zamenljiva je ona stvar na cije mesto u pravnom odnosu moze doci druga stvar istih osobina i vrednosti. Tacno je da su sve genericno odredjene stvari istovremeno i zamenljive i da je nezamenjiva stvar uvek individualno odredjena, ali individualno odredjene stvari mogu biti zamenljive i nezamenljive (auto je zamenljiva stvar ali je individualno odredjena). Predmet zajma su zamenljive stvari. Zakonskom kompenzacijom pretpostavlja se da se uzajamno duguju zamenljive stvari. Kod posluge je potrebno i dovoljno da je stvar individualno određena i nepotrošna a pitanje zamenljivosti se ne postavlja.

10

POKRETNE I NEPOKRETNE STVARI

Pokretne stvari su one stvari koje se mogu premestati sa jednog mesta na drugo bez ostecenja njihove sustine. Po nekim zakonicima kao što su francuski, grčki i etiopijski tu spadaju i stvari koje se same krecu tj. zivotinje. U pokretne stvari spadaju: 1. Prirodne snage, energije koje su stvar u pravu 2. Materijal dobijen od srusene zgrade i materijal pripremljen za zidanje dok nije ugradjen. 3. Čamci, skele, brodovi, mlinovi. Stvari koje su po svojim fizickim osobinama pokretne postaju pod odredjenim uslovima pripadak nepokretnosti i to su nepokretnosti po nameni. Nepokretne stvari su one koje se ne mogu premestati sa jednog mesta na drugo bez ostecenja njihove sustine (zgrade, stanovi kao posebni delovi zgrade) Za zgrade postoji saglasnost da su nepokretne ako zadovoljavaju dva zahteva: 1. Da su inkorporisane u zemlji, a ne da leze na zemlji. 2. Da su zidane kao trajni objekti a ne za neku privremenu upotrebu. Konstrukcije koje ne ispunjavaju nijedan od dva ova uslova su pokretne stvari, to su vasarske barake i kiosci, pokretne kuce na tockovima. Za sastavni deo zgrade smatra se sve sto je pribijeno, uzidano, prikovano tj. trajno spojeno sa zdanjem. Smatraju se kao delovi zdanja, ognjista peci, dimnjaci i sve sto zdanju trajno sluzi, to su balkoni, terase, oluci... Pravo poznaje i nepokretnosti po nameni. To su: pokretne stvari u funkciji pripatka nepokretnosti (nuzni alat za funkcionisanje kotlarnice u zgradi). Da bi jedna pokretna stvar postala nepokretnost po nameni potrebno je da se stekne vise uslova: 1. Da je pokretna stvar namenjena da sluzi nepokretnosti i da je stvarno dovedena u takav fizicki odnos da je sluzi. 2. Da je ovu namenu odredio vlasnik nepokretnosti 3. Da je vlasnik nepokretnosti i vlasnik pokretnosti kojoj je odredio ovakvu namenu. Posledice imobilizacije po nameni su: 1. Prodaja nepokretnosti ukoliko suprotno ne proizilazi iz ugovora, odnosi se i na njenu nepokretnost po nameni 2. U slucaju raspolaganja testamentom 3. Hipoteka se odnosi na pripatke nepokretnosti.

11

PRAVNI ZNACAJ PODELE STVARI NA POKRETNE I NEPOKRETNE Pravni značaj ovog razlikovanja je višestruk: 1.Po pozitivnim nasledno pravnim propisima raspravljanje zaostavstine obavezno je ako je umrli ostavio nepokretnosti. 2. Derelinkvirana nepokretnost prelazi u državnu a derelinkvirana pokretna stvar postaje nicija stvar (res nullius) i na njoj se stice svojina okupacijom. 3. Razlicita su pravila o izvrsenju prinudnom prodajom nepokretnosti od onih kojima je regulisana prinudna prodaja pokretnosti. 4. Razlicita su pravila za rucnu zalogu nad pokretnim i hipoteka na nepokretnim stvarima. 5. Za sticanje prava svojine odrzajem potrebni su duzi rokovi kada je rec o nepokretnosti. 6. Pravila o sticanju svojine od nevlasnika ogranicena su na pokretne stvari. 7. Ugovor o otudjenju nepokretnosti mora biti sacinjen u pismenom obliku, a potpisi ugovaraca overeni kod suda, inace ne proizvodi pravno dejstvo, forma ad solemnitatum. 8. Za prenos svojine na osnovu ugovora sa vlasnikom potrebna je predaja stvari ako su u pitanju pokretnosti, a kod nepokretnosti je potreban upis u zemljisne knjige. 9. Predmet ugovora o ostavi moze biti samo pokretna stvar. U pravnom režimu postoje razlike po kojima se razlikuju pokretne i nepokretne stvari i za to postoji nekoliko objašnjenja: 1. Prirodne i fizicke razlike izmedju pokretnih i nepokretnih stvari. Broj nepokretnih stvari je ogranicen, i svaka od njih se nalazi uvek na istom mestu tako da je moguca kontrola nad njima kako od drzave tako i od vlasnika. Pokretnosti ima mnogo, neograniceno se mogu umnozavati, cesto su identicnih osobina, male su po volumenu, mogu se skrivati, unistiti. 2. Ekonomski znacaj nepokretnosti je danas izgubio od svoje prvobitne tezine jer su se pojavile pokretne stvari od ogromne vrednosti. 3. Psiholoska priroda, jer se zbog prirode upotrebne vrednosti nepokretnosti i zbog njihovog veka trajanja covek vise veze za nepokretnosti koje postaju porodična dobra.

12

PRAVILO SUPERFICIES SOLO CEDIT

Ovo pravilo znaci da sve sto je u cvrstoj fizickoj vezi sa zemljom pripada vlasniku zemljišta (zgrade, vegetacija), građevinsko zemljiste i ono sto je s njim u cvrstoj vezi predstavlja jedinstven objekat i pripada istom licu. Na ovom jedinstvenom objekut moguca je susvojina ali ne moze jedno lice biti vlasnik zemljista a drugo zgrade. Iz svega ovoga proizilazi da zgrada i zemljiste na kojem se ona nalazi predstavlja jedinstven objekat u pravu i prilikom otudjenja nije moguce preneti svojinu samo na zgradi ili samo na zemljistu. Praktični značaj pravila superficies solo cedit dolazi do izražaja kada je jedno lice vlasnik materijala a drugo vlasnik zemljišta, kada vlasnik zemljišta upotrebi tuđi materijal ili vlasnik materijala podigne zgradu na tuđem zemljištu. U sukobu interesa ova dva lica maxima superficies solo cedit favorizuje vlasnika zemljišta i ona je izraz dominantnog ekonomskog značaja koje su nekad imale zemljišne nepokretnosti. Ova maxima je nastala u rimskom pravu. Ona važi i u današnjem pravu ali je polje primene suženo jer vlasnici porodičnih stambenih zgrada u naseljima gradskog karaktera i gradovima nisu vlasnici zemljišnih parcela na kojima se zgrade nalaze.

HARTIJE OD VREDNOSTI

Hartije od vrednosti su pisane isprave ciji zakoniti imalac moze ostvariti neko subjektivno gradjansko pravo oznaceno na hartiji. Zakonski imalac hartije je lice koje je kao imalac prava oznaceno na samoj hartiji, dok je obavezno lice izdavalac hartije. Kod hartija od vrednosti postoje dva prava: pravo na hartiji i pravo iz hartije. Pravo na hartiji je pravo svojine ili pravo zaloge koje za svoj objekat ima hartiju kao telesnu pokretnu stvar. Pravo iz hartije je po svojoj pravnoj prirodi ili stvarno pravo (pravo svojine na robi predatoj brodaru na prevoz i opisanoj u konosmanu) ili neko obligaciono pravo (pravo na isplatu sume novca) ili neko člansko pravo (pravo učešća). Pravo na hartiji je inkorporisano u samoj hartiji i ne moze se ostvariti bez nje. Otuda gubitak ili unistenje hartije povlaci nemogucnost ostvarenja prava (loz). Prema prirodi prava koje sadrze hartije od vrednosti mogu biti: 1.Stvarnopravne hartije od vrednosti, one sadrze neko stvarno pravo nad pokretnim ili nepokretnim stvarima (pravo svojine ili zalozno pravo, konosman). 2.Obligacionopravne hartije sadrze u sebi neko obligaciono pravo koje po pravilu glasi na sumu novca. 3. Hartije sa pravom ucesca su hartije koje sadrze odredjena clanska prava imaoca i ona su licna.

13

Prema svojoj vezi sa osnovnim poslom povodom kojeg su izdate, hartije od vrednosti se dele na: 1. Kauzalne, to su one iz kojih se vidi veza sa osnovnim poslom, vidi se i povodom kojeg posla su izdate (konosman, štedna knjižica). 2. Apstraktne su hartije iz kojih se ne vidi povodom kojeg posla su izdate (menica). Prema tome kako se imalac hartije od vrednosti legitimise pri ostvarenju prava iz hartije i kako se prenose hartije od vrednosti mogu biti: 1. Hartije na donosioca (loz) prenose se kao i druge pokretne stvari – predajom. Imalac prava iz hartije legitimise se kao ovlasceno lice samim drzanjem. 2. Hartije na ime su hartije ciji je imalac oznacen na samoj hartiji. Njegovo ovlascenje za ostvarenje prava iz hartije vidi se dakle iz pismenih podataka koje sadrzi sama hartija tako da izdavalac prilikom izvrsenja obaveze samo treba da utvrdi identitet. 3. Hartije po naredbi su hartije ciji je prvi imalac oznacen na samoj hartiji, a prenose se indosamentom jednom pismenom klauzulom koja se stavlja na poledjinu. Prenosilac hartije je indosant a onaj na koga je hartija preneta (indosirana) je indosator. Indosament moze biti puni, blanko i na donosioca. Puni sadrzi izjavu o prenosu, ime, odnosno naziv (firmu) onoga na koga se hartija prenosi i potpis prenosioca. Blanko sadrzi samo potpis indosanta dok se u slucaju prenosa na donosioca umesto imena indosatara stavlja rec „donosiocu“. Od hartija od vrednosti treba razlikovati legitimacione znake a to su garderobni ili slicni znaci koji se sastoje od komada hartije, metala ili drugog materijala na kome je obično utisnut neki broj. Oni sluze da pokazu ko je poverilac u obligacionom odnosu prilikom cijeg nastanka su izdati. U slučaju gubitka legitimacionog znaka potraživanje ne propada već se može dokazivati drugim dokaznim sredstvima. Izdavalac legitimacionog znaka oslobađa se obaveze kad je u dobroj veri izvrši donosiocu ali za njega ne važi pretpostavka da je on pravi poverilac. Od hartija od vrednosti treba razlikovati isprave koje ne sadrže građansko subjektivno pravo već neko drugo pravo ili predstavljaju dokazno sredstvo ili su od značaja samo za nastanak prava (lična karta).

14

BIBLIOGRAFIJA Dr Obren Stanković;dr Miodrag Orlić; STVARNO PRAVO, Beograd, 2004. Radomir D. Lukić, Budimir P. Košutić, UVOD U PRAVO, Beograd, 2006. Obrad Stanojević, RIMSKO PRAVO, Beograd, 2001. UVOD U GRAĐANSKO PRAVO, Beograd, 2001. Dr Marija Draškić, PORODIČNO PRAVO I PRAVA DETETA, Beograd, 2005.

15