Seminarski Rad Iz Likovne Umetnosti

Metodika likovnog obrazovanja

Kao što se u muzici koriste tonovi, u poeziji re i, tako se i u likovnim umetnostima koriste razli iti materijali i tehnike da bi se ostvarila ideja umetnika. Osnovne grane likovne umetnosti su : slikarstvo, vajarstvo i arhitektura. U slikarstvu se stvaraju oblici na dvodimenzionalnoj ranvi, dok se u vajarstvu i arhitekturi stvaraju oblici u trodimenzionalnom prostoru. Da bi smo nešto naslikali, potrebne su nam boje i podloga. Boje mogu biti prirodne ili vešta ke. U po etku su ljudi pravili boje od raznih materijala na enih u prirodi – minerala, kore ili liš a drveta. Danas se boje prave uglavnom na industrijski na in. Osnovne slikarske tehnike su : akvarel, tempera, gvaš, ulje, freska, mozaik, pastel. Akvarel, gvaš, freska i tempera ubrajaju se u vodene tehnike jer se boje mešaju s vodom. Boje u prahu rastvorene sa uljem ine uljanu tehniku. Pastel je suva tehnika jer se boja u prahu oblikuje u štapi e i u takvom stanju nanosi na podlogu. Mozaik je specifi na i skupocena slikarska tehnika. Prve slike nastale su na zidovima pe ina u kojima su ljudi živeli.

Slika 1.

1

Slike oslikane oskudnom paletom rudnih pigenata u dubini pe ina najvjerovatnije su imale magijski zna aj u ritualu pripreme za lov i komunikaciji sa duhovima. Ali, primjer umiru eg bizona iz Altamire pored ovog zna enja i odli ne analize oblika sadrži još jednu vrijednost: Nastojanjem da zabilježi bolnu grimasu na licu životinje crta prodire u svijet emocionalnih stanja. Upravo zbog nastojanja da se izrazi i oblikuje slika svijeta, ali i slika o svijetu i svijest o razumjevanju opšteprirodnog principa ra anjeumiranje, daje nam za pravo da govorimo o djelu umjetnika.

-1-

by Aljabak®

Metodika likovnog obrazovanja

Oduvek su ljudi imali potrebu da ukrašavaju slikama prostore u kojima su živeli. Tako e, slikama su ukrašavali i hramove i razne druge gra evine u svom okruženju. Vremenom su po eli da oslikavaju i razne posude, a zatim da slikaju na dasci, životinjskoj koži ( pergamentu ), papiru, platnu, svili. Za slikanje služe posebne etkice, napravljene za tu namenu, koje se zovu slikarske etkice.

!

"

#

2

Tek krajem paleolitika pojavljuju se crteži ovjeka, ali sa veoma stilizovanim obrisima. Za razliku od crteža životinja koji su uglavnom crtani bez kompozicionog plana, sada se figure organizuju u ritmi ku cjelinu. Zahvaljuju i novim otkri ima i u enju ovjek sebe po inje doživljavati kao samosvjesno bi e. Otkriva svoju snagu i vrijednost i želi da ih izrazi. Crtež postaje poruka,rezultat potrebe za komunikacijom i bilježenjem doga aja. Figure su stilizovane do nivoa prepoznavanja potrebnog da izrazi pri u. Vremenom, iz ove šematizacije nastaju prva piktografska (slikovna) pisma.

-2-

by Aljabak®

Metodika likovnog obrazovanja

$

%

Sama re akvarel dolazi od re i akva ( aqua ) – voda, koja je latinskog porekla. Italijani su tu re pretvorili u akvarelo ( aquarello ) i to u našem prevodu zna i vodena boja.

Slika 4. Turner Joseph Mallord William – San

Akvarel je slikarska tehnika kod koje se boje rastvaraju u vodi, pa se onda nanose etkicom. Akvarelne boje karakteriše prozirnost i prozra nost te se slikanjem boje na boju mogu dobiti izvanredni tonalitet poeti kog karaktera. Akvarel ne predstavlja samo odre eni tip boja ve , odre eni na in rada. Ovom tehnikom postižemo globalni rezultat ( efekat ), a ne detalje na slici. Dva osnovna na ina rada akvarelnim bojama su : 1. Rad na suvoj podlozi Ovim na inom rada se boja svaki put nanosi na suvu podlogu, tj. sa eka emo da se prvi sloj boje koju smo naneli osuši, pa tek onda nanosimo drugi itd.

-3-

by Aljabak®

Metodika likovnog obrazovanja

Zbog prozirnosti akvarela mogu e je videti prethodne slojeve, što nudi mogu nosti za karakteristi an tonski i koloristi ki izraz. 2. Rad na mokroj podlozi Papir se najpre navlaži istom vodom pomo u sun era ili pamu ne krpice, preko cele površine a mogu e je ovlažiti samo delove papira na kojima želimo efekte prelivanja i spontanog mešanja boja. Nove mogu nosti likovnog izraza dobijamo tako što ostavimo sliku da se osuši te onda možemo da nastavimo sa slikanjem.

& Akvarel je poznat još u starom Egiptu, gde su ga izra ivali na papirusu, u Kini na papiru i svili. Poznat je i u strom Japanu, Indiji i Persiji. Akvarel su negovali anti ki Grci i Rimljani, a javlja se i u starhriš anskoj umetnosti. Preko Vizantijskih slikara prelazi u srednjevekovne samostane u celoj Evropi. Brojni misali, psaltiri, brevijari i hronike toga vremena iluminirane su minijaturama, inicijalima i ornamentima, ra enim vodenim bojama. Me u prvim akvarelistima novog veka isti u se Albreht Direr i Hans Holbajn Mla i. U doba baroka akvarel služi za skice i nacrte po kojima e se izra ivati slike u drugim tehnikama. U 18. i 19. veku u Engleskoj se razvilo akvarelno slikarstvo pejzaža (G.Robertson, P. i Th. Sandby, Vilijem Blejk i dr). Za engleskim primerom povode se i slikari drugih zemalja. U 19. veku u tehnici akvarela vodi Francuska:Teodor Žeriko, Ežen Delakroa, Onore Domije, Eduar Mane, Pjer Ogist Renoar, Pol Sezan. U 20. veku ovom tehnikom se služe Anri Matis, Andre Dionaje de Segonzak, Pol Sinjak, Moris de Vlamenik, i dr. Nems kim ekspresionistima posle Prvog svetskog rata akvarel je gotovo glavno slikarsko sredstvo:Franc Mark, Georg Gros, Maks Pehštajn, Pol Kle i dr. Po eci akvarela na Balkanskim prostorima javljaju se u 17. i 18. veku sa akvarelnim crtežima starih gradova. Ovu tehniku su koristili: Anastas Jovanovi i Stevan Todorovi slikaju i predele i portrete. Na prelazu iz 19. u 20. vek akvarelom su se bavili Slava Raškaj, Janez Šubi i Jurij Šubi , a kasnije: Emanuel Vidovi , Josip Ra i , Miroslav Kraljevi , Vladimir Beci , LJubo Babi i dr.

-4-

by Aljabak®

Metodika likovnog obrazovanja

'% (% Sli no tehnici akvarela, i tempera je vodena tehnika. Ali, posebnost ove tehnike je u tome što se boje ne mogu me usobno mešati. Sama re tempera poti e od srednjovekovne latinske re i temperare što zna i mešati.

Slika 5. Tempera

" Tehnika slikanja mineralnim bojama gde se boje vezuju žumancetom, smokvinim mlekom, medom ili lepkom, bilo u upotrebi do pronalaska masnih ( uljanih ) boja, naro ito u srednjem veku. "3 Tako e, boja se može nanositi sloj preko sloj i naknadno dora ivati, ali se ne sme slikati u gustim slojevima, jer se onda bojeni sloj ljušti i otpada. Tempera se može slikati na raznim podlogama : drvetu, papiru, gipsu, platnu, staklu.

Slika 6. Christiane Pflug – Ptica i kruše

3

Veliki leksikon stranih re i i izraza – R. Jovanovi str. 1302 – Alnari Beograd 2006

-5-

by Aljabak®

Metodika likovnog obrazovanja

(

'%

Pastel je slikarska tehnika od suvog materijala – krede u boji. Pojavio se u XV veku.

Slika 7. Pastel

" Pastel, sredstvo za slikanje u obliku krtih olovaka veli ine prsta, odnosno pastelne krede, koja je sa injena od pigmenata u prahu i bezmasnog vezivnog sredstva ( obi no tragantova guma ili, od sredine XX veka, metil – celuloza ). Budu i da se boja pigmenata ne menja prilikom nanošenja, kona ni rezultat odmah je uo ljiv. Pastel ostaje na površini papira i može se lako izbrisati osim ako se ne zaštiti staklom, sredstvom za fiksiranje ili gumenim rastvorom. Kada se pastel nanosi u kratkim potezima ili linearno, obi no se govori o crtanju; kada se utrljava, razmazuje i kada se boje mešaju radi postizanja slikarskog efekta, obi no se smatra slikanjem. "4

Slika 8. Francisko Minjaro - Tigar

4

Enciklopedija Britanika ( sažeto izdanje – knjiga 6 ) – Politika Beograd 2005

-6-

by Aljabak®

Metodika likovnog obrazovanja

Pastel u obliku krede ostavlja suv prah na podlozi. Da se boje ne bi brisale, naslikana površina se prska specijalnom lepljivom i providnom te noš u. Ona se brzo suši i tada se pastel više ne vriše. U novije vreme se pojavio i uljani pastel, koji je mnogo postojaniji. Glavni pastelisti su: Edgar Degas (koji je pastel po eo koristiti tek kad mu se vid po eo oslabjeti), Quentin de la Tour, Pablo Picasso, Edouard Manet, Odilon Redon, Rosalba Carriera itd.

Slika 9. Ana Horvati ek Ivaniševi - Priroda

Slika 10. Ana Horvati ek Ivaniševi - Plavi pejsaž

-7-

by Aljabak®

Metodika likovnog obrazovanja

)

*

" Gvaš - fr. Goauche – gust, slikarska tehnika ra ena vodenim bojama koje su pomešane sa gumom i sa nešto meda. "5

Slika 11. Gvaš Gvaš je tehnika slikanja bojom u guš im slojevima od akvarela, sa upotrebom bele boje. Kao akvarel i tempera, i gvaš je vodena tehnika jer se boje mešaju s vodom. Ali za razliku od prozra nosti akvarela, na kome se vidi belina papira, boje na gvašu su guste i neprozirne.

Slika 12. Ante Maruši -Vrata od Pila, gvaš na papiru

5

Slika 13. A. Marusic-Velika Onofrijeva fontana, gvaš na papiru

Veliki leksikon stranih re i i izraza – R. Jovanovi str. 478 – Alnari Beograd 2006

-8-

by Aljabak®

Metodika likovnog obrazovanja

Gvaš je tehnika koja je bila poznata još u srednjem veku. Nekada, tehnikom gvaša su ukrašavana pošetna slova u knjigama koje su pisane rukom.

+ ,% U uljanoj tehnici se boje u prahu mešaju s makovim, orahovim ili lanenim uljem. Tako napravljene boje imaju sjaj i blistavost i kada se osuše.

Slika 14. Uljane boje

Uljane boje mogu se nanositi u više slojeva i u veoma gustim nanosima. Osim toga, njihovim razre ivanjem može se posti i i prozre nost boje, sli no akvarelu. Zato se može re i da uljana tehnika u slikarstvu objedinjuje svojstva mnogih drugih slikarskih tehnika.

Slika 15. Sejdija Hajdari – Ptice

Uljane boje su meke i lako se mešaju. Zahvaljuju i tim njihovim svojstvima, njima se mogu posti i svi valeri, stepeni gustine, tonovi, refleksi i efekti koji priroda nudi. -9-

by Aljabak®

Metodika likovnog obrazovanja

Ulje se ne suši odmah, tj. dok se još radi. A to zna i da smo uvek u stanju da na vreme popravimo neki ton i iznijansiramo neku senku i da u bilo kom trenutku dodamo još poneki detalj. Uljane boje se me usobno lako mešaju, a dobijeni tonovi su isti i jasni. Ulje prekriva ranije nanesenu boju, pri emu se ona uopšte ne menja i ostaje apsolutno ista. Pomenute odlike uljanih boja ine ovu tehniku privla nom i sigurnom, jer do poslednjeg trenutka dozvoljavaju doterivanje i unošenje ispravki na slici. Poznati slikari koji su slikali ovom tehnikom su : bra a van Eyck, Robert Campin, Rogier van der Weyden, Hugo van der Goes, Domenico Ghirlandaio.

Slike 16. 17. 18. Sejdija Hajdari – Muška i ženska goranska nošnja

Slika 19. Robert Campin, Sv. Barbara uz kamin6 6

Robert Campin (znan i kao Majstor iz Flémallea, Flandrijski majstor) flamanski slikar bio je prvi umjetnik koji teži realizmu. Uz bra u van Eyck (Huberta, i Jana) osniva flamanskog realisti nog slikarstva.

- 10 -

by Aljabak®

Metodika likovnog obrazovanja

- % $ Fresko slikanje je slikarska tehnika nanošenja boje na sveži malter na zidu. Sam naziv je potekao od italijanske re i fresco što zna i sveže. Boja se nanosi dok je materijal vlažan i, suše i se, ona se vezuje s kre om iz maltera. Kada se osuši, kre stvara veoma tanak staklasti sloj koji štiti fresku od vlage. U fresko slikanju nema prepravki. Zbog toga slikar pre slikanja pravi nacrt slike koji se zove karton.

Slika 20. Freska - Visoki Decani " Freska – posebna slikarska tehnika koja podrazumeva izradu slika posnim bojama na sveže malterisanom zidu. Njome su se služili stari Rimljani, slikaju i po zidovima svojih ku a u Pompejima. Fresko slikarstvo bilo je rasprostranjeno po celoj Evropi, posebno u Vizantiji, Italiji i Francuskoj, a od XI do XV veka u srednjovekovnim manastirima i crkvama u Srbiji i Makedoniji naslikano je nekoliko hiljada fresaka verskog i svetovnog karaktera. U doba renesanse, puna dva veka, freske su bile omiljena tehnika najve ih italijanskih slikarskih majstora ( Maza o, Pjero dela Fran esko, Rafael, Mikelan elo ), da bi popularnost ove slikarske tehnike opala tokom XVIII i XIX veka, a zatim ponovo oživela u XX veku ( Milo Milunovi i Petar Lubarda ). "7

7

Enciklopedija Britanika ( sažeto izdanje – knjiga 10 ) – Politika Beograd 2005

- 11 -

by Aljabak®

Metodika likovnog obrazovanja

Slika 21. Freska - Melozzo da Forli8

Slike 22. 23. Freske iz crkve Bogorodice Ljeviške Prizren 8

Freska sa kupole San Marco ( Loreto – Italija ) oslikana izme u 1470. i 1480. godine

- 12 -

by Aljabak®

Metodika likovnog obrazovanja

./ &$ " Mozaik ( fr. Mosaique ) – slikarska tehnika izvedena slaganjem raznobojnih kockica od kamena, glazirane keramike ili stakla u osnovu od maltera, kita, cementa."9 Mozaik je odavno poznata slikarska tehnika, koja se izvodi slaganjem raznobojnih, manje ili više pravilnih kockica kamena, obojenog stakla, glazirane keramike. Poznate su italijanske mozai ke kockice ( teserae ) proizvedene u muranskim staklarnicama u više dimenzija i velikom broju razli itih boja i tonova. Kamene kockice dobivaju se usitnjavanjem ( eki em, kljeeštima itd. ) razli itih vrsta obojenog kamena. Tako usitnjene, kockice se koriste zavisno o svom obliku i boji. Kockice se utiskuju u svež cemenat, smolu, razna lepila, poliestarske smole i sli no. Mozaikom se oslikavaju zidne, podne i svodne površine. Podni mozaici su uglavnom od kamen i a, a zidni mogu biti i od drugih materijala.

Slika 24. Rimski podni mozaik s motivom ribe iz ku e amfitetra, Mérida, Badajoz ( Španija )

Zlatno razdoblje mozaik je doživeo u Vizantiji ( prije toga je široku upotrebu imao u Gr koj i Rimu ), pa iako se kasnije koristio, manje je bivao zastupljen nego neke druge, jednostavnije slikarske tehnike. Još od drevnih ( anti kih ) vremena poznata su nam dva na ina izrade mozaika : 1. opus tesselatum - sastavljen od kamenih kockica (nisu uvek istih dimenzija) a izme u kockica vidljiv je vezivni materijal (tzv. fuge)

9

Veliki leksikon stranih re i i izraza – R. Jovanovi str. 870 – Alnari Beograd 2006

- 13 -

by Aljabak®

Metodika likovnog obrazovanja

2. opus vermiculatum - sastavljen od sitnijih kockica, me usobno tesno povezanih, tako da se jedva vide ivice i me uprostori izme u njih. Kockice su uglavnom iste veli ine, a izra ene su od kamena, stakla ili glaziranih odlomaka keramike.

Slika 25. Mozaik u Meknesu ( Maroko )

- 14 -

by Aljabak®

Metodika likovnog obrazovanja

Osim „obi nog“ mozaika, postoji i tehnika mikromozaika, mnogo složenija, iste osnove, no puno dojmljivijih rezultata, rezervirana samo za iznimno uporne i strpljive, koji ne žale izgubiti vreme kako bi postigli što dojmljiviji rezultat.

Slika 26. Mozaik u Meknesu ( Maroko )

- 15 -

by Aljabak®

Metodika likovnog obrazovanja

LITERATURA 1. Likovna umetnost za IX razred – Mamud Džaf e – Priština 2005 2. Maštam i stvaram ( Likovna kultura za IV razred ) – Kosta Bogdanovi , Rajka Boškovi – Beograd 2006 3. Veliki leksikon stranih re i i izraza – Radomir Jovanovi – Alnari - Beograd 2006 4. Enciklopedija Britanika ( sažeto izdanje, knjige VI i X ) – Politika - Beograd 2005 5. Svet umetnosti 1, 2, 3 – Giuseppe L. Bresco – Indutrodidakta Beograd 6. wikipedia.org

- 16 -

by Aljabak®

Metodika likovnog obrazovanja

SADRŽAJ 1. Uvod .................................................................................................... 1 2. Akvarel ................................................................................................ 3 3. Tempera ............................................................................................... 5 4. Pastel .................................................................................................... 6 5. Gvaš ..................................................................................................... 8 6. Ulje ...................................................................................................... 9 7. Freska .................................................................................................. 11 8. Mozaik ................................................................................................. 13 9. Literatura ............................................................................................. 16 10. Sadržaj ................................................................................................. 17

- 17 -

by Aljabak®