Pro So

V

PROSO (sitna proja; Panicum sp.), jednogodišnja biljka iz por. Gramineae, s kulturnim vrstama: obično proso {Panicum miliaceum L.) i italijansko proso (P. italicum L., Setaria italica P. B.). Značaj i upotreba. Proso je zrnena škrobna biljka koja se gaji prvenstveno radi proizvodnje zrna; oljušteno zrno upotrebljava se za ljudsku hranu (kaša); od prosenog brašna spravljaju se posebna peciva; pri proizvodnji hleba dodaje se oko 15% prosenog brašna što predstavlja odličan dodatak raženom i pšeničnom brašnu. Neprerađeno zrno prosa služi kao stočna hrana, i to prvenstveno za živinu i svinje. Zrno se može upotrebiti u industriji piva za proizvodnju slada, a predstavlja i sirovinu za proizvodnju alkohola (špiritusa). Randman oljuštenog zrna iznosi 80—87%. Ljuske (plevice) upotrebljavaju se za stočnu hranu. Hranljiva vrednost zrna prosa proizilazi iz njegovoga hemijskog sastava (tabl.); u njemu je, u najvećem stepenu, zastupljen škrob. Pored njega, značajno mesto zauzimaju belančevine kojih- u olju­ štenom zrnu ima 11—24%. U belančevinama prosa sadržane su ove aminokiseline: arginin, histidin, lizin, tirozin, triptofan i cistin. Neprerađeno zrno sadrži mnogo celuloze, pošto je odeveno plevicama. HEMIJSKI SASTAV ZRNA VKOSii ( U % OD SUVE MATERIJE) Belan­ čevine

Škrob

Šećeri

Pentozani

Celu­ loza

Vije

4,5

Mine­ ralne materije

Obično proso Ćelo zrno

13,5

57,0

0,5

8,1

13,0

Oljušteno bez klice

13,0

72,0

0,5

7,8

0,6

3,9

1,2

Klica

25,0

—

13,0

29,0

4,0

22,0

7,0

4,5

0,3

28,5

—

53,0

0,7

13,0

9,76

5,58

2,83

Plevice

3,5

Italijansko proso Ćelo zrno

13,08

62,44

2,52

—

Prosena slama je dosta velike hranljive vrednosti, pošto se žanje dok i stablo i listovi vrše još uvek svoje životne funkcije. Pored toga, i pleva koja otpada pri vršaju dobra je kabasta stočna hrana. Proso se može gajiti i za zelenu masu (za stočnu hranu) ili za seno; u tom pogledu može da dade izvanredno dobre rezultate i kao postrni usev. U umerenoj klimatskoj zoni proso se (ranostasne sorte) može gajiti kao postrni usev i za proizvodnju zrna. Rasprostranjenost. Zona kulture prosa se približno poklapa sa zonom proizvodnje kukuruza. Optimalni rejoni njegove kulture leže između 30° i 50° N i 20° i 35° S. Međutim, sev. granica kulture prosa ide i do 57° N. Proso se u svetu gaji na površini od oko 45 mil. ha. Od ukupne površine na Aziju otpada više od 61%, na Afriku više od 25%, a na SSSR skoro 13%. Najveće su površine pod prosom u Indiji (više od 14 000 000 ha), Kini (oko 6 500 000 ha), SSSR-u (oko 6 000 000 ha), Etiopiji (3 000 000 ha) i u Pakistanu (980 000 ha). U Evropi proso se gaji na veoma malim površinama; ono je tu, uglavnom, žito prošlosti. U našoj zemlji proso se gaji na veoma malim površinama. U razdoblju od 1960 do 1969 prosečno je požeto oko 10 000 ha POE, III, i

(uključivši postrnu setvu), a prinos varira oko 10 q/ha; uz bolju agrotehniku može da dostigne 20—25 q/ha; rekordan svetski prinos iznosi 201 q/ha (SSSR). Istorija kulture. Poreklo običnog prosa (P. miliaceum) nije definitivno utvrđeno; divlji rodonačelnik nije poznat. Neki autori su tvrdili da su pronašli divlje proso u Indiji, neki na Altaju, a neki u Mongoliji. Međutim, utvrđeno je (V. L. Komarov i dr.) da se svaki put radilo o podivljalom prosu. Smatra se da je domo­ vina običnoga prosa centralna Azija. Obično proso je preistorijska kultura. Za ljudsku hranu upo­ trebljavalo se već u mlađe kameno doba. Njegovi ostaci nađeni su u sojeničkim naseljima u Švajcarskoj. U Kini i Mongoliji gajeno je *- 3000. Isto tako gajeno je i u starom Egiptu. U Evropi je bilo rasprostranjeno od Crnog mora do Atlantika i predstavljalo je osnovnu poljopriv. kulturu Iberijaca, Gala i Skita. Italijansko proso (P. italicum, Setaria italica), po novijim gledištima, postalo je od divlje vrste 5. viridis koja se susreće na ogromnom prostranstvu od juž. i centralne Evrope i sev. Afrike do Sibira, Kine, Japana i Mongolije. To je jako polimorfna vrsta koja pokazuje veće bogatstvo formi na Dalekom istoku. Na osnovu toga se pretpostavlja da je poreklom iz ist. Azije. Italijansko proso je veoma stara kultura, poznata u Kini od *- 5000. Nepoznato je, međutim, starom Egiptu, Grčkoj i Rimu, ali se našlo u sojeničkim naseljima u Švajcarskoj gde je, kako se smatra, doprlo preko centralne Azije, Povolžja, Ukrajine i današnje Austrije. Pod nazivom sjao-mi, sjao-miza, čumiza, italijansko proso je glavna ljudska hrana na krajnjem istoku Azije, u rejonima u kojima pirinač ne uspeva ili uspeva veoma slabo, a posebno u Kini, Mandžuriji pa i u Koreji. Klasifikacija prosa je izvedena na različite načine; po jednoj, obično proso svrstano je u rod Panicum (P. miliaceum L.), dok je italijansko proso svrstano u rod Setaria " (5. italica P. B.). Po drugoj, u rod Pa­ nicum, pored vrste P. miliaceum L., svrstano je i italijansko proso — P. italicum L., pa i muhar — P. germanicum (koji pret­ hodna klasifikacija svrstava u rod Setaria kao 5. germanica). Postoji i klasifikacija po kojoj se, po­ red vrste P. miliaceum, u rodu Panicum nalazi i vrsta P. italicum ali se ona dalje deli na dve podvrste: P. italicum maximum Al. (italijansko proso) i P. italicum mocharium Al. — muhar. Prema tome, italijansko proso po toj klasifikaciji predstavlja samo podvrstu. Obično proso (P. miliaceum) je podeljeno na varijetete koji se svrstavaju u grupe. Broj grupa varijeteta je različit, već prema autoru. Neki su formirali 3 grupe, neki 5, a neki 12. Kao najrealnija smatra se klasi­ fikacija I. V. Popove koja varijetete običnog prosa svrstava u 5 grupa i (kao i većina drugih autora) tretira ih kao podvrste, i to: 1. P. miliaceum ssp. patentissimum Popov; odlikuje se dugom rastresitom metlicom koja ima pravu osovinu, a grane postavljene u svim pravcima. Na glavnoj osi, neposredno ispod mesta gde izbijaju bočne grane, nalaze se blaga ispupčenja. 2. P. miliaceum ssp. effusum Al.; met­ lica je duga i rastresita, prave ose; grane su PROSO joj postavljene koso nagore,a vršne suprikup- (Panicum miliaceum)

2

,

PROSO

ljene ka osi. Ispupčenja postoje samo u osnovi donjih gra­ na. 3. P. miliaceum ssp. contractum AI.; metlice su duge, rastresite i povijene. Grane su prikupljene oko glavne ose. Ispupčenja u osnovi grana metlice su veoma slabo izražena ili ih uopšte nema. 4. P. miliaceum ssp. ovatum Popov; medica je kratka, glavna osa kratka i prava, gornje grane prikupljene su uz osu. Ispupčenja su samo u osnovi donjih grana. 5. P. miliaceum ssp. compactum Kom.; metlica je kratka, zbi­ jena, glavna osa kratka i prava, a grane prikupljene uz osu. Ispup­ čenja nema. Podela običnog prosa na varijetete izvedena je uglavnom na osnovu boje zrna i metlice. Svi varijeteti nisu podjednako značajni sa gledišta proizvodnje. PREGLED VAŽNIJIH VARIJETETA PROSA Zrno šuto ili krem Podvrsta

Pleve sa antocijanom

Patentissimum

vitettinum Popov

Effusum

flavum KSrn.

Pleve bez antocijana

Zrno crveno Pleve sa antocijanom

Pleve bez antocijana

subvitellinum Popov subflavum Bat.

Contractum aureum AI.

subaureum Sir.

Compactum densum K6rn.

subdensum Sir.

coccineum K6rn. subcoccineum Sir. sanguineum AI. subsanguineum K5rn. dacicum Korn. subdacicum Sir.

Italijansko proso (P. italicum, Setaria italica) je takode podeljeno na varijetete prema boji zrna (ta je boja najznačajnije merilo; važniji varijeteti su: flavescens, rubrum, purpureum, violaceum, badium, griseum itd.). Biološke osobine. Seme običnog prosa klija sa jednim primarnim korenom, kao i u ostalih prosolikih žita. Korenov sistem se formira kad iz podzemnih delova stabla izbiju sekundarne žile; on je žiličast, veoma dobro razgranat, veoma dobre usisne moći, prodire više od 1 m duboko. Stablo je uspravno, visoko 50—100 cm, člankovito je, na poprečnom preseku okruglo i ispunjeno parenhimom. Pored formiranja izdanaka na kolencu bokorenja, mogu izbiti i bočne grane na nadzemnim delovima stabla (u pazuhu listova). Ener­ gija bokorenja je različita u TIPOVI M E T L I C E RAZNIH raznih odlika i sorti. PODVRSTA OBIČNOG PROSA Liska je linearno lancetasta, i. ssp. patentissimum, 2. ssp. effusum, 3. ssp. contractum, 4. ssp. ovatum šira od liske pravih žita. Ru­ i 5. ssp. compactum kavac može biti delimično otvo­ ren u gornjem delu. Na prelazu iz rukavca u lisku nalazi se maljava vezica. Liska i rukavac lista posednuti su dugim finim maljama. Cvast je metlica sa dobro razvijenom glavnom osom, pravom ili povijenom. Bočnih grana metlice (I reda) može biti 10—40; sa glavnom osom one zaklapaju različiti ugao, od čega zavisi i forma metlice. Na vrhu grana metlice su pojedinačni klasci; oni su jednocvetni, izuzetno dvocvetni. Klasak ima tri pleve; one su dobro razvijene, široke, nekad skoro poluloptaste, na vrhu zašiljene, dosta fine. Dve pleve, koje obuhvataju cvet, su veće. Treća pleva je upola manja, postavljena je nešto niže. Ona je rudiment drugoga klaska. Cvet je dvopolan; plevice su mu čvrste, glatke, sjajne, obojene u raznim bojama i nijansama, od bele do crne, obavijaju zrno i opadaju zajedno s njim. U osnovi cveta često se nalazi rudiment drugoga cveta, mala bela ili bezbojna plevica. Zrno je odeveno plevicama, tj. ono je lažni plod; može biti loptasto, ovalno ili izduženo, a sa leđne strane je blago spljošteno. Normalno razvijeno zrno dugo je 2,0—3,3 mm, široko 1,5—2,5 mm, debelo 1,2—2,1 mm. Težina 1000 zrna varira od 3 do 9 g; ako je ta težina manja od 5 g, smatra se da je seme sitno. Plevičavost prosa iznosi 11—30% (najčešće 17—23%). \ Oljušteno zrno je glatko (bez brazdice), strana na koju je Orijentisan vrh klice (leđna strana) je jače ispupčena od suprotne ^trbušne), koja je blago ulegnuta. Na klicu otpada oko 25% od

zapremine zrna. Zrno je inače svetlih boja — sasvim ili svetlosivkasto. Periferni deo je staklaste grade, a brašnave. Na omotač ploda i semena i na aleuronski si približno po 3%, na klicu 6%, a na endosperm 65—70% od težine oljuštenog semena. Dužina vegetacije prosa varira od 60 do 130 dana. u početku razvija polagano; već prema sorti, bokorenje 18—30 dana posle nicanja, a zatim nastupa ubrzani prestaje sa početkom metlanja. Metlanje ranostasnih sorti 25—30 dana posle nicanja, a kasnostasnih 40—50 dana: vanje počinje 25—30 dana posle metlanja. Cvetanje po vrhu metlice, prenosi se ka osnovi, a traje 7—20 dana. davanju dominira i autogamija. Proso sazreva jako neravnItalijansko proso (Panicum italicum) se po osobinama | ne razlikuje od običnoga prosa. Stablo mu je uspravno, sa visoko 80—200 cm, okruglo, golo, često obojeno antocij Energija bokorenja je slaba (do 3). U poznatih sorti for se često vazdušne žile. Listovi su goli, samo u nekih formi zeleni ili ljubičasti kao i stablo. Cvast je klasolika metlica u poznostasnih sorti, može da dostigne dužinu i do 50 cm (n 15—30 cm). Bočne grane u metlici su jako skraćene. Klasci postavljeni pojedinačno. Imaju tri pleve. Inače je metlica rrair a dlačice mogu biti duže ili kraće, zelene su ili ljubičaste. Klasci su jednocvetni. Zrno je odeveno plevicama i fc lažni plod. Plevice, koje su po obliku i građi veoma slične plev običnog prosa, raznobojne su, a površina im je bez sjaja ili sjajna. Zrno je sitnije od zrna običnog prosa, dugo je ly mm, široko 1,4—2,3 mm. Težina 1000 zrna iznosi 1,5—4,1 Vegeta ioni period italijanskog prosa iznosi 90—160 dana :' sorte ! —110 dana). Of IOS p r e m a faktorima spoljne sredine. Proso ima potrel u toploti; u tom pogledu veoma je slično kukuruzu. X dalje i sever prodiru sorte kratke vegetacije; sev. granicu} prosa ini junska i julska izoterma od 17° do 20°C. Toplotna sira već j ema sorti, varira od 1500° do 2300°C, pa i do 2500* C Mini alna temperatura za klijanje semena iznosi 8°C, dok se prsitičnc Kao minimum tretira vrednost od 10° do 12°C (po cešca aute jna 12°—14°C). Optimalna temperatura klijanja je 32°—33*C Za normalan porast i razviće prosa u prvim fazama srednja dnerai temperatura treba da bude 17°—20°C, a ne srne biti manja oč 15°C. Od porasta u stablo (teranja u stablo) ona treba da frnir veća od 20°C. Minimalna temperatura cvetanja je 15°C. Proso je osetljivo na mraz, naročito mlade biljke, na kc: znatna oštećenja izazivaju mrazovi jačine od —2° do —3 ; Cuginjavaju na —3° do —4°C. Visoke temperature (više od 3t proso vrlo dobro izdržava, bolje od svih ostalih žita. Nj potreba za vlagom je skromna. Ekonomičan je potrošač Vrednost transpiracionog koeficijenta mu je u prošeku nisi pored okolnosti da razni autori navode i različite vrednosr: Viner 140, Schreder 190, A. I. Smirnov 226. Međutim, po r autorima on uvek ima manju vrednost od transpiracionog ta cijenta ostalih prosolikih žita. Količina vlage potrebna za klijanje semena je takođe na; ona iznosi 25% od težine semena, a može da se već pri vlažnosti koja iznosi samo 20% od maksimalnog kapaciteta zemljišta. Proso je veoma otporno na sušu, i prvom delu vegetacije (do početka porasta u stablo); t a t : temperaturi od 38° do 40°C paraliza stominog aparata nije strovana ni posle 48 n , dok je u ovsa nastupila posle 4—i u pšenice posle 15—25n. Biljka se dosta brzo i uspešno o~ i posle dugotrajnih i jakih suša, pa čak i posle skoro potpune bioze izazvane sušom. No i pored velike otpornosti na ekonomičnog trošenja vode, znatne i stabilne prinose pros: samo onda ako mu je obezbeđena potrebna količina vlast Prosu treba mnogo svetlosti. Usled toga, u rejonima sa • brojem oblačnih dana u toku vegetacije, daje veoma slabe 1 Pored toga, ono ne podnosi zasenjivanje. U pogledu fotoper: reakcije, ono je biljka kratkog dana. Proso može sa uspehom da se gaji na različitim zerrj: Ipak mu najbolje odgovaraju strukturna zemljišta, dobrog i vazdušnog težima i dobro obezbeđena hranljivim maa Ne odgovaraju mu suviše laka i rastresita zemljišta, kao ~ zbijena i teška. Posebno su nepovoljna ona na kojima se U mira debela i gruba pokorica. Od svih žita proso je najosetljivije prema korovima koš lako da ga uguše u početku vegetacije usled sporog poras Agrotehnika. Plodored. Proso daje najveći prinos pc zoranih ledina. Veliki prinos daje i posle višegodišnje (mahunarki i klasastih). Prema ogledima u SSSR-u, r r i a dišnji prošek prinosa prosa posle lucerke bio je za više o< veći nego posle jarih strnina. U celini, višegodišnje trave » smatrati kao najbolji predusevi za proso, ako travni poh'

PROSO — PRVA POMOĆ DOMAĆIM ŽIVOTINJAMA proređen i zakorovljen. Veoma dobri predusevi za proso su i jednogodišnje mahunarke (zrnane i za stočnu hranu), pošto ostav­ ljaju zemljište obogaćeno biološki aktivnim azotom. Dobar pri­ nos može se postići i posle đubrenih okopavina. No sve okopavine nisu podjednako dobri predusevi za tu kulturu; tako je kukuruz potpuno nepodesan kao predusev; strnine su najlošiji predusevi prosu, a posebno jare. Posle njih ono daje najslabije rezultate. I konoplja je takođe nepodesan predusev za tu biljku. Proso je inače dobar predusev za skoro sve njivske biljke. U našim rejonima proso se sa punim uspehom može gajiti kao postrni usev, i to ranostasne sorte za proizvodnju zrna, a kasnostasne za zelenu stočnu hranu i seno. Obrada zemljišta. Osnovnu obradu zemljišta za proizvodnju prosa treba obaviti brižljivo potkraj leta ili u početku jeseni. Zakašnjavanje nepovoljno utiče na prinos. Ako se osnovna obrada izvodi u proleće, prinos se znatno smanjuje. Posle višegodišnjih trava, posebno je važno da se zemljište razorava ranije da bi se organski ostaci razložili što potpunije. Posle strnina, strništa treba obavezno ljuštiti, i to neposredno posle žetve ili uporedo s njome. To je posebno važno za zakorovljena zemljišta, jer ljuštenje izaziva nicanje korova. Proso pozitivno reaguje na produbi)avanje orničnog sloja, odn. na duboku obradu, naročito u suvljim rejonima. Dubina osnovne obrade ne bi smela nikad da bude manja od 25 cm; visoki prinos može se ostvariti samo pri dubini od 30 cm i više. Predsetvenoj pripremi zemljišta mora se pokloniti posebna pažnja, pošto je seme prosa sitno. U proleće, čim se površina dovoljno prosušila, zemljište treba podrljati, popreko na pravac brazda, kako bi se one zatvorile. Posle toga, izvodi se jedno kulti­ viranje (na težim zemljištima i dva) da bi se stvorio i do setve održao rastresit površinski sloj i da bi se uništili korovi. Prvi put se kultivira na dubinu od 6 do 8 cm, drugi put na 5—6 cm. Jako zakorovljena zemljišta bolje je da se u proleće, pri predsetvenoj pripremi, ljušte, odn. plitko preoru (na dubinu od 10 do 12 cm). Na taj način korov se potpunije uništava. Bubrenje. Proso traži znatne količine hranljivih materija. Sa 25 q zrna i odgovarajućom količinom slame ono iznosi iz zemljišta (sa 1 ha) oko 75—80 kg N, 65—70 kg P a 0 6 i 125—150 kg K a O. U toku vegetacije ono usisava hranljive materije neravnomerno. Tako, npr., do bokorenja uzima samo 10% od ukupne količine azota. Kalijum najintenzivnije usisava u toku cvetanja i nalivanja zrna, dok fosfor usisava manje-više ravnomerno. Proso pozitivno reaguje na sve vrste dubriva. Međutim, stajnjak se obično unosi pod prethodni usev (neposredno unošenje stajnjaka, naročito nezgorelog, povećavalo bi u manjem ili većem stepenu zakorovljenost). Izuzetno, stajnjak se daje samo na jako siromašnim zemljištima, i to u količini od 20 do 40 t/ha. Od prvostepenog značaja u proizvodnji prosa su mineralna dubriva; ona se upotrebljavaju u ovim količinama aktivne mate­ rije: N 30—60 kg/ha, P 2 0 6 30—90 kg/ha i K ? 0 40—60 kg/ha. Preporučuje se da se 1/2—1/3 fosfornih i kalijumovih dubriva unese pri osnovnoj obradi, a ostatak pre setve, kada se unosi i 1/2—1/3 azotnih dubriva. Setva. Pri setvi treba paziti na kvalitet semenskog materijala; on treba da je čistoće 99%, a klijavosti najmanje 95%. Pored toga seme se nužno mora dezinnkovati. U pripremi za setvu može se izvršiti jarovizacija semena, i to pri 18°—20°C; jarovizacija običnog prosa traje 7—10 dana, a italijanskog 6—7 dana. Proso se seje kad temperatura zemljišta na dubini od 10 cm dostigne 10°—12CC, tj. u nas obično u drugoj polovini aprila (obično u drugom delu setvenog perioda kukuruza). Zakašnjavanje sa setvom nije preporučljivo, međutim, loše rezultate daje i suviše rana setva, pošto su tada termički uslovi nepovoljni, klijanje i nicanje traje dugo, a ponikle biljke se sporo razvijaju. U isto vreme korovi brzo niču, brzo se razvijaju i mogu da ugroze usev. Primenjuju se razni načini setve: uskoreda, širokoreda, setva u trake, već prema ekološkim uslovima i stepenu zakorovljenosti zemljišta. Uskoredo se seje kad je zemljište normalno obezbedeno vlagom a zakorovljenost minimalna. U suprotnom, primenjuje se širokoreda setva sa rastojanjem između redova od 25 do 45 cm. U izrazito sušnim rejonima rastojanje može da bude i nešto veće. Pri setvi u trake, formiraju se u trakama 2—3 reda razmaknuta 12—15—20 cm, a između traka se ostavlja rastojanje od 45 do 60 cm. U nas je pri uskoredoj setvi potrebno 20—25 kg/ha semena običnog prosa i 10—15 kg/ha italijanskog (a pri širokoredoj 10—16 kg/ha običnog i 8—10 kg/ha italijanskog). Dubina setve zavisi prvenstveno od vlažnosti zemljišta; uko­ liko je ona normalna, obično proso seje se 3—5 cm duboko, a italijansko 2—3 cm; ukoliko je zemljište suvo, obično proso seje se 5—7 cm, a italijansko 4—5 cm duboko. Ukoliko je zemljište

3

nedovoljno vlažno ili je jako rastresito, posle setve treba ga povaljati rebrastim valjcima. Nega. Osnovnu pažnju u nezi prosa treba pokloniti uništavanju korova; ako je proso posejano uskoredo, korov se uništava plevljenjem neposredno po nicanju. Ako je potrebno, plevi se i dva puta. Ako je proso posejano širokoredo, praši se površina između redova. Prvi put odmah po nicanju, drugi put 10—15 dana posle prvog, a eventualno treći put pre metlanja. Korov u usevu posejanom u trake uništava se kombinovano, naime u trakama se plevi, a na prostoru između traka praši. Prvi put se praši na dubinu od 4 do 5 cm, drugi put na dubinu ^5d 7 do 8 cm, a treći na dubinu od 8 do 10 cm. Danas se sa uspehom primenjuju herbicidi(2,4 D). Preporučlji­ vo je da se usev tretira dva puta, prvi put kad biljke imaju 2—3 lista (manjom količinom) i drugi put u fazi bokorenja (ukoliko je potrebno). Žetva. Obično proso sazreva jako neravnomerno. Prvo sazrevaju vršni klasci u metlici, koji daju i najkvalitetnije seme. Pre­ zrelo seme veoma se lako osipa, osobito u sorti sa rastresitom metli­ com. Zato, da bi se izbegli gubici, nužno je da se žetva obavi onda kad na većini biljaka sazri seme u gornjoj polovini metlice, odn. kada se zrna u vršnom delu metlice nalaze u punoj zrelosti. Pri višefaznoj žetvi, posle košenja pokošeni usev valja dobro pro­ sušiti, jer su stabla u momentu žetve još potpuno vlažna. Tek tada se vrši (eventualno se prethodno vezuje u snopove). Najbolje rezultate daje dvofazna žetva: usev se pokosi i ostavi da se osuši. Strnji! treba da bude visoka oko 15 cm, da bi sušenje moglo da teč normalno, i da se pokošena masa lakše podiže. Širokoredo i u t' se posejani usev kosi se popreko na pravac redova, da bi poko na masa legla na strnjiku. Osušeni usev vrši se kombajnom koji hodu podiže pokošenu i osušenu masu i izdvaja zrno. Jede fazna žetva kombajnom ne primenjuje se zato što proso nere nomerno sazreva, i da bi se izbeglo osipanje, moralo bi se žeti lok su stabla još sirova, što otežava rad kombajna. talijansko proso sazreva ravnomerno. Žanje se onda kad metli­ ca počinje da dobiva žutomrku boju, a seme se nalazi na prelazu iz žute zrelosti u punu zrelost; žeti se može i kombajnom — jednofazno. L I T . : G. Heuze, Les plantes ceriales, I I , Pariš 1897. — H. Hitier, Les cćrćales, Pariš 1909. — B. JI. KoMapos, ripoHcxo>KjieHHe KyjibTypHi>rx pacreHHH, MocKBa 1938. — A. 3. JIoMano, ArpoTexHHKa npoca, MocKBa 1945. — H. B. HKyiuKuHt PacTeHHeBOHCTBo, MocKBa 1947. — A. COKOAOB, KpytiHHbie KyjibTypti, MocKBa 1948. — H. A. Cu3oe, CnpaBcniHHK no ceMeHOBOflcTBy, MocKBa 1959. — V. Đorđević, Posebno ratarstvo, Beograd 1961. — 0. H, Kopoeuu, 3epHo XJie6Hfaix, 6O6OBMX H MacmraHbix Kym>Typ, MocKBa 1964. — H . A. MatcypHH, PacTeHHeBOflCTBo, MocKBa 1965. M. Šup.

Štetnici. Na korijenu sišu lisne uši Byrsocrypta caerulescens i Geoica discreta, a na vratu korijena ili na bazi stabljike B. personata. U bazi stabljike žive ličinke kornjaša Phyllotreta vinula i Chaetocnema aridula. Stabljiku miniraju ličinke muha Elachiptera cornuta, a izgrizaju je gusjenice Ostrinia (= Pyraustd) nubilalis. Na nadzemnim dijelovima sišu lisne uši Rhopalosiphon (= Siphd) tnaidis i Schizaphis graminum uzrokujući ste­ rilnost, odnosno nekrozu (prenosioci fitopatogenih virusa). U tek formiranom zrnu žive ličinke mušice Stenodiplosis panici. Zrelim zrnjem rado se hrane vrapci Passer đomesticus, fazani Phasianus colehicus i druge ptice, kao i hrčak Cricetus cricetus, dok su za posijano sjeme štetni golubovi Columba oenas. B. Bri. Paraziti. Phyllachora graminis izaziva na lišću nekrotične crtice, Ophiobolus miyabeanus čađave pege na lišću, a Sorosporium panici-miliacei gar. Pusarium moniliforrne parazitira seme prosa. Virus mozaika kukuruza izaziva mozaik prosa. Ma. T. PRVA POMOĆ DOMAĆIM ŽIVOTINJAMA, nužna i privremena mjera, često najvažniji dio liječenja. Nju treba pružiti onda kad se životinja nenadano i naglo nađe u stanju opasnom po život, koje, bez brze pomoći, može za kratko vrijeme dovesti do uginuća ili izazvati opasne komplikacije i velike smetnje u daljnjem liječenju. Prvu pomoć, u mnogim slučajevima, mogu pružiti i polustručnjaci pa i laici. Zbog toga treba uvijek ostati uz nastradalu životinju, sve dok ne dođe stručnjak (kojega treba hitno po zvati),a uz to treba odmah poduzeti sve mjere da se životinja spasi. Kada prva opasnost prođe, stručnjak treba da odredi kako će se životinja dalje liječiti. Da bi prva pomoć bila što efikasnija i njena primjena što pravilnija, treba poznavati osnovna pravila pojedinih zahvata, kao i lijekove koji se primjenjuju pri prvoj pomoći. Rana (vulnus), povreda pri kojoj se prekida kontinuitet kože ili sluzokože. Znakovi su: anatomska razaranja, krvarenje, bol i funkcionalne smetnje. Prva pomoć se sastoji u tome da se, prije svega, privremeno zaustavi krvarenje. Ako je rana manja, krvarenje se zaustavlja tako da se ona prekrije sterilnom gazom ili čistom tkaninom, a