Novi Svetski Poredak Nekreditnog Novca

Svetski poredak nekreditnog novca Autor Stojan Nenadovic Monday, 13 August 2007 Novac koji postoji u društvu često menja vlasnike, prelazi iz ruke u ruku, sa računa na račun. Njime se prodaju i kupuju dobra i usluge i vrše druge transakcije. On čini količinu novca u opticaju. Odnos (količnik) između vrednosti društvenog proizvoda (PQ), ostvarenog u društvu neke godine, i količine novca u opticaju (M) naziva se prosečna brzina opticaja novca (V).... Primećeno je da se sa razvojem društva smanjuje odnos između ostvarenog društvenog proizvoda i količine novca u opticaju, tj. smanjuje se brzina opticaja novca. Da bi se održao dostignuti nivo proizvodnje, potrebna je dodatna količina novca u opticaju, da bi se nadoknadila nestašica novca izazvana usporenjem brzine opticaja novca. Još jasnije se vidi da, sa razvojem društva, raste proizvodnja i vrednost društvenog proizvoda, za čiju realizaciju je takođe potrebna dodatna količina novca u opticaju. Ako je zbog porasta proizvodnje potrebno postojeću količinu novca u opticaju povećati za 2%, a zbog usporenja brzine opticaja novca samo za 1%, ukupno povećanje količine novca u opticaju mora biti 3%. Najpoznatiji monetarni stručnjak sveta XX veka, Milton Fridman, koji je, proučavajući statističke podatke raznih zemalja, a pre svega SAD, konstatovao opštu pojavu usporenja brzine opticaja novca, takođe je utvrdio da su mere monetarne politike najčešće kontraproduktivne, pre svega zbog vremenskog kašnjenja dejstva monetarno-političkih mera. Milton Fridman je zaključio da bi najbolji ambijent za spontano odvijanje ekonomskih aktivnosti bio onaj u kojem bi količina novca u opticaju rasla po konstantnoj godišnjoj stopi od 2% ili 5%, čime bi se izbegla negativna dejstva naizmeničnih, ekspanzivnih i restriktivnih, monetarnih udara. Pokazalo se da je projektovana i emitovana, postojeća količina novca uvek nedovoljna, te da je uvek potrebna, nova i nova, dodatna emisija novca, kako bi se privredni mehanizam održao u pokretu. U društvu stalno postoji problem nestašice novca, problem deflacije. Ovaj problem potiče iz same prirode, suštine novca, kako se ona danas shvaća. Od kada su ljudi počeli da prave novac od papira, uobičajilo se da se takav novac (takva vrsta novca) pušta u opticaj u obliku kredita. Smatralo se da je tako obezbeđeno pokriće za novac u ljudskom radu. Da bi vratili dug, dužnici su morali da nešto proizvedu i prodaju. Međutim, zbog usporenja brzine opticaja novca, osećala se nestašica novca, smanjivala se tražnja, gomilale su se zalihe neprodate robe, rasla je nezaposlenost i neiskorišćenost kapaciteta. U vreme Velike svetske ekonomske krize, u SAD je nedostajalo više od 3o% količine novca u opticaju. Zbog usporenja brzine opticaja novca, krediti se ne mogu vratiti iz količine novca koja već postoji. Potrebna je dodatna količina novca, koja se takođe daje u obliku kredita. Kreditne obaveze se uvećavaju i sve teže vraćaju. Sve veće zaduživanje daleko prevazilazi vrednost

proizvodnje. Nastaje beskrajna inflacija kreditnog novca, koga je sve više a nikad dovoljno, za prevazilaženje postojeće deflacije. Ako bi neka država potrebnu dodatnu količinu novca pustila u opticaj kao nekreditni novac, tj. kao poklon, bez obaveze vraćanja, proces bi bio zaustavljen. Inflacija bi isčezla. Uskoro bi se videlo kako vrednost novca te države raste u odnosu na dolar i druge valute. Vladarima sveta dopalo se da vladaju svetom odlučivanjem o raspodeli kredita. Zato nisu blagonaklono gledali na pokušaje nekih zemalja da se oslobode dužničkog ropstva. Upravljanje svetom, odlučivanjem o raspodeli kvota svetskog nekreditnog novca, koji niče iz opšteg porasta ekonomske racionalnosti i razvoja svetske trgovine, neće biti manje zanimljiv posao. Udeo pojedine države u raspodeli svetskog nekreditnog novca, određivaće njen položaj u svetskoj razmeni, njenu sposobnost da izvozi i uvozi. Odobravanjem određene kvote nekreditnog novca, međunarodna zajednica pokazaće koliko je spremna da pomogne nekoj državi i narodu. Biće podstaknut rast svetske trgovine. Unutar države nekreditni novac biće podeljen neproizvođačima što će povećati tražnju i profite proizvođača. Sve bez inflacije. Svetski poredak nekreditnog novca biće uspostavljen kada svi budu shvatili da je on u interesu svih.