Nalazi Novca Sa Lokaliteta Margum 2004. Godine

НАЛАЗИ НОВЦА СА ИСТРАЖИВАЊА ЛОКАЛИТЕТА ОРАШЈЕ (МАРГУМ) 2004. ГОДИНЕ1 Адам Н. Црнобрња Музеј града Београда, Београд

Апстракт: У раду су обрађени нумизматички налази са систематских археолошких истраживања локалитета Орашје (антички Margum), предузетих од стране Народног музеја у Пожаревцу 2004. године. Од 46 обрађених комада новца, 44 припадају римском периоду, један је византијски и један угарски. Заступљеност римског новца по периодима је следећа: I век (1), средина III века (1), трећа четвртина III века (7), IV век (35). Кључне речи: Рим, Византија, Угарска, налази новца, Орашје, Margum.

Истраживања локалитета Орашје код Дубравице, античкога Маргума, отпочета су још далеке 1947. године. Првобитно насловљена као претходна, већ наредних година прерастају у систематска итраживања и настављају се током 1948. и 1949. године. Резултати из поменуте три кампање су објављени и још увек представљају накомплекснији приказ дуге историје живота на овоме локалитету (Мано-Зиси, Марић и Гарашанин 1950; Марић 1951). У два наведена рада аутори су приказали стање локалитета, стратиграфију и хоризонте живљења од неолита до позног средњег века, на више места наговештавајући да ће покретном материјалу пронађеном током истраживања бити посвећена посебна публикација. Нажалост, она никада није угледала светлост дана, те су покретни налази за ширу стручну јавност углавном остали непознаница. С друге стране, неки предмети са овога локалитета објављивани су појединачно, у оквиру радова у којима су обрађиване поједине врсте археолошке грађе са више локалитета (видети библиографију код: Jacanović, Đurić-Spasić 2003: 40–41). Са поменутих ископавања 1947–1949. године, до сада су публиковани једино налази римскога стакла (Каровић 1995– 1996). Већа пажња но археолошкој грађи поклоњена је, међутим, историји Маргума и натписима са његове територије, те ћу овом приликом дати упуте само на основне радове у којима је та проблематика разматрана (Mirković 1968: 50–55; idem 1986: 207–213). 1

Текст је настао у оквиру научно-истраживачког пројекта Археолошка грађа – основа за проучавање културног континуитета у праисторији и антици на територији Србије (ев. бр. 174071), који реализује Филозофски факултет у Београду, а финансира га Министарство за науку Републике Србије.

АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007)

Наредна археолошка ископавања античког Маргума уследила су тек 1989. и 1990. године, готово четрдесет година по окончању претходних. Била су то, међутим, само заштитна истраживања, чији су резултати такође објављивани у виду извештаја, те је уз два краћа рада (Цуњак 1990; idem 1991), публикован и нешто обимнији извештај о истраживању некропола Маргума, у коме је дат и преглед одабраних покретних налаза (Јовановић, Цуњак 1994). Екипа Народног музеја у Пожаревцу отпочела је, 2004. године, прву кампању систематских археолошких ископавања Маргума, под руководством Драгане Спасић-Ђурић и Драгана Јацановића.2 Приликом истраживања стамбених објеката пронађено је и 46 новчића који припадају периодима I–V и X–XI века. Новци из ранијих археолошких кампања у литератури су навођени само сумарно, те тако знамо да из преримског стамбеног хоризонта потиче један Августов бронзани новчић (Марић 1951: 121), из остатака камене грађевине Веспазијанов и Трајанов новчић, (ibid. 122), док је у гробовима пронађен новчић из друге половине IV века (Мано Зиси, Марић и Гарашанин 1950: 159), као и новци Хадријана, Антонинa Пија, Фаустине, Марка Аурелија, Комода и Филипа I (Јовановић, Цуњак 1994: 110). Као што се из свега наведеног може закључити, покретна археолошка грађа са Маргума оскудно је публикована. Због тога смо приступили објављивању нумизматичког материјала потеклог са најновијих истраживања, те ће, за разлику од претходне праксе, извештај о самим ископавањима тек уследити. Будући да новци које овом приликом публикујемо нису бројни и да не потичу из затвореног налаза, нећемо се упуштати у разматрање њихове циркулације на простору Маргума јер за то нема чврстих основа. Од поменутих 46 комада новца, 44 припадају римском периоду, један је византијски и један угарски. Заступљеност римског новца по периодима је следећа: I век (1), средина III века (1), трећа четвртина III века (7), IV век (35). Овом приликом бисмо указали на податак да током истраживања 2004. године није пронађен ниједан примерак римског новца из II и с почетка III века, а да управо том периоду припадају новци откривени у гробовима током заштитних истраживања 1989–1990. године. У каталошком делу, након натписа и описа представа на новцу, наведени су и следећи подаци: номинал или метал од кога је новац израђен, пречник, тежина, референца у литератури, ковница, године ковања и број теренског инвентара.

CLAVDIVS I (41-54)3 1.

2 3

Av. GERMANICVS CAESAR T[I AV]G F DIVI [AVG N] Биста цара надесно. Rv. TI CLAVDIVS [CAESAR AVG G]ERM P M TR P IMP PP У центру SC. As, R 29 mm, T 10.44 g. RIC-II, 84. Roma, 41-54. г. Ц117

Овом приликом се захваљујем госпођи Драгани Спасић-Ђурић на уступљеном материјалу. Клаудијево комеморативно ковање за Германика.

198

А.Н. Црнобрња

НАЛАЗИ НОВЦА СА ИСТРАЖИВАЊА ЛОКАЛИТЕТА ОРАШЈЕ (МАРГУМ)...

GORDIANVS III (238-244) 2.

Av. […] GORDIANVS AVG Овенчена биста цара надесно. Rv. PMS […] / AN II Очуван је само доњи део представе (ноге персонификације Мезије, бик и лав). Ae, R 31 mm, T 8.93 g. Viminacium, 240–241. г. Ц-11

GALLIENVS (253-268) 3.

Av. [GA]LLIENVS AVG Биста цара са зракастом круном, надесно. Rv. PA[X AVG] Пакс стоји налево, држи маслинову гранчицу и скептар. Ae, R 19 mm, T 1.85 g. RIC V-1, 256. Roma. Ц-12

4.

Av. GALLIENVS AVG Биста цара са зракастом круном, надесно. Rv. [AEQVI]TAS Еквитас стоји налево, држи теразије и рог изобиља. Ae, R 20 mm, T 2.76 g. RIC V-1, 159. Roma. Ц-14

5.

Av. GAL[LIENVS AV]G Биста цара са зракастом круном и под оклопом, надесно. Rv. [P]ROVID AV[G], у пољу лево Q Провиденција стоји налево, држи глоб и скептар. Ae, R 18 mm, T 1.47 g. RIC V-1, 270. Roma. Ц-59

6.

Av. [GALLI]ENVS [AVG] Биста цара са зракастом круном, надесно. Rv. [P]RO[VID AVG] Провиденција стоји налево, држи глоб и скептар. Ae, R 18 mm, T 3.34 g. RIC V-1, 270. Roma. Ц-55

7.

Av. [G]ALLIENVS [AVG] Биста императора са зракастом круном, надесно. Rv. FORTVN[NA RED] Фортуна стоји налево, држи крму и рог изобиља. Ae, R 17 mm, T 1.76 g. RIC V-1, 572. Siscia. Ц-96 Av. GALLIENVS AVG Rv. Нечитак натпис, у пољу лево Т. Представа Викторије. Ae, R 20 mm, T 2.61 g. Ц-67

8.

CLAVDIVS II (268-270) 9.

Av. IM[P] CLAVDIVS [AV]G Биста цара са зракстом круном и под оклопом, надесно. Rv. PROVIDEN AVG, у пољу десно Т. Провиденција стоји надесно, држи штап и рог изобиља, крај ногу глоб. Ae, R 19 mm, T 2.36 g. RIC V-1, 187. Siscia. Ц-97

199

АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007)

CONSTANTINVS I (306-337) 10.

Av. Потпуно излизан.4 Rv. У венцу, у четири реда: [V]OT/[X]X/MVLT/XXX5 Ae, R 14 mm, T 0.77 g. Thessalonica, 318–319. г. Ц-70

11.

Av. IMP CONSTAN–TINVS IN AVG Императорова биста надесно, под оклопом и са шлемом. Rv. VISTORIAE LAETAE PRINC PERP –/PLN/–6 Две Викторије стоје једна наспрам друге и заједно придржавају штит на стубу. На штиту, у два реда, исписано VOT/PR. Ае, R 17 mm, T 3.05 g. RIC VII, 155. Londinium, 319. г. Ц-111

12.

Av. CONSTAN–TINVS AVG Биста са овенченом главом надесно. Rv. PROVIDE[N–TIAE] AVGG –/SMKB·/– Капија утврђења са две куле и звездом између њих. Follis, R 18 mm, T 2.63 g. RIC VII, 34. Cyzicus 325–326. г. Ц-58

13.

Av. CONSTAN–TINVS AVG Биста са овенченом главом надесно. Rv. PROVIDEN–TIAE AVGG –/ASIS&/– Капија утврђења са две куле и звездом између њих. Follis, R 19 mm, T 2.73 g. RIC VII, 214. Siscia, 328–329. г. Ц-66

14.

Av. CONSTAN–TINVS AVG Биста цара надесно, са дијадемом од ситних перли у три реда. Rv. PROVIDEN–TIAE AVGG –/SMNA/– Капија са две куле, између њих звезда. Ae, R 19 mm, T 2.19 g. RIC VII, 154. Nicomedia, 328–329. г. Ц-4

Очувана је само половина новчића. Највероватније је, судећи по резу, још у античко време преполовљен. Оваква реверсна представа кована је само у ковници Thessalonica, и то од стране Константина I и Лицинија, види RIC VII, стр. 504. 6 Приликом навођења ознака официна и ковница коришћен је следећи начин: поље лево/одсечак/поље десно. 4 5

200

А.Н. Црнобрња

НАЛАЗИ НОВЦА СА ИСТРАЖИВАЊА ЛОКАЛИТЕТА ОРАШЈЕ (МАРГУМ)...

15.

Av. CONSTAN–TINOPOLI Биста персонификације Константинополиса у царској одежди, налево, глава овенчена и под шлемом, у левој руци држи копље окренуто надоле. Rv. –/CONSA/– Викторија на прамцу окренута налево, левом руком држи штит, а десном копље. Ae, R 17 mm, T 1.88 g. RIC VII, 63. Constantinopolis, 330–333. г. Ц-65

16.

Av. CONSTANT–INVS MAX AVG Биста цара под оклопом и плаштом, надесно. На глави дијадема са розетом. Rv. GLOR–IA EXERC–ITVS –/[CO]NSA/– Два војника окренути један према другом, држе по једно копље у спољашњој руци, два стандарда између њих. Ae, R 18 mm, T 1.55 g. RIC VII, 59. Constantinopolis, 330–333. г. Ц-60

17.

Av. CONSTANTI–NVS MAX AVG Биста цара са огртачем, надесно, на глави дијадема од перли. Rv. GLOR–IA EXERC–ITVS –/A SIS/– Два војника окренути један ка другом, држе по једно копље у спољашњој руци, један стандард између њих. Ае, R 16 mm, T 1.36 gr. RIC VII, 252. Siscia, 335–336. г. Ц-38

18.

Av. [CONSTA]NTI–NVS MAX AVG Биста цара под драперијом, надесно, на глави дијадема од перли. Rv. Тип GLORIA EXERCITVS (Два војника стоје окренути један ка другом, један вексил између њих). Одсечак нечитак. Ае, R 16 mm, T 1.40 g. Тип кован у периоду 335–337. г. Ц-13

19.

Av. CONSTANTI[…]. По лику можда Константин. Биста цара са оклопом и дијадемом од перли, надесно. Rv. Тип GLORIA EXERCITVS (Два војника стоје окренути један ка другом, два вексила између њих). Ae, R 17 mm, T 1.86 g. Тип кован у периоду 330–337. г. Ц-81

20.

Варварска (панонска) имитација Av. Биста императора под оклопом и са шлемом на глави, надесно, изразито шематизована. Натпис инверзиван, на шта указује понеко очувано слово. Rv. Подражава тип VICTORIAE LAETAE PRINC PERP. Две фигуре, лево женска, а десно мушка, стоје окренуте једна ка другој. Између њих, на постољу унутар кога је путача са кругом у средини, налази се штит. У пољу штита је још једна људска фигура, а на штиту месечев срп. Ae, R 17 mm, T 3.29 g. Ц-26

201

АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007)

CONSTANTINVS II (као цезар 317-337) 21.

Av. CONSTANTINVS IVN NOB C Овенчена биста цара надесно. Rv. CAESARVM NOSTRORVM –/ГSIS`/– У венцу, у три реда: VOT/ · /X Follis, R 19 mm, T 3.09 g. RIC VII, 182. Siscia, 321–324. г. Ц-92

DELMATIVS (335-337) 22.

Av. FL DELMATIVS NOB C Царева биста овенчене главе, под оклопом и плаштом, надесно. Rv. GLOR–IA EXERC–ITVS –/BSIS/– Два војника стоје један према другом, држе по једно копље у спољашњој руци, један вексил између њих. Ae, R 17 mm, T 1.65 g. RIC VII, 256. Siscia, 335–336. г. Ц-45

CONSTANS (337-350) 23.

Av. DN CONSTA–NS PF AVG Биста цара са плаштом, надесно, на глави дијадема од перли. Rv. FEL TEMP – REPARATIO –/TESB/– Император у војној опреми стоји налево на галији, држи феникса на глобу и стандард са христограмом #. На крми седи Викторија која управља бродом. Ae, R 18 mm, T 1.63 g. RIC VIII, 120. Thessalonica, 348–350. г. Ц-47

CONSTANTIVS II (337-361) 24.

202

Av. CONSTANTI–VS PF AVG Царева биста под оклопом и огртачем, са дијадемом, надесно. Rv. VICTORIAE DD AVG[G Q NN] –/SMTSА/– Две Викторије стоје окренуте лицем једна ка другој, свака држи венац и палмину гранчицу. Aes 4, R 16 mm, T 1.17 g. RIC VIII, 99. Thessalonica, 347–348. г. Ц-77

А.Н. Црнобрња

НАЛАЗИ НОВЦА СА ИСТРАЖИВАЊА ЛОКАЛИТЕТА ОРАШЈЕ (МАРГУМ)...

25.

Av. CONSANTI–VS PF AVG Биста цара надесно под оклопом и са огртачем, на глави дијадема. Rv. VICTORIAE DD AVGG Q NN –/SMTSE/– Две Викторије окренуте једна ка другој, свака држи венац и маслинову гранчицу. Aes 3, R 17 mm, T 1.08 gr. RIC VIII, 99. Thessalonica, 347–348. г. Ц-123

26.

Av. Потпуно нечитак. Rv. [FEL TEMP] REPARATIO А/SMTS/– Војник са шлемом и штитом на левом рамену, наступа на лево и копљем пробада палог коњаника. Aes 3, R 16 mm, T 2.28 g. RIC VIII, 189. Thessalonica, 351–354. г. Ц-5

VALENTINIANVS I (364-375) 27.

Av. DN VAL[ENTINI–AN]VS PF AVG Биста цара под драперијом, надесно, на глави дијадема од перли. Rv. GLORIA RO–MANORVM Император стоји надесно, држи заробљеника који клечи, у левој руци лабарум са христограмом. M/TES/A* Aes 3, R 17 mm, T 2.92 g. RIC IX, 16a. Thessalonica, 364–367. г. Ц-43

28.

Av. DN VALENTIN[IANVS PF AVG] Биста цара под оклопом, надесно, на глави дијадема од перли. Rv. [GLORIA ROMA]NORVM –/[AN]T[?]/– Император стоји надесно, држи заробљеника који клечи. Aes 3, R 17 mm, T 1.80 g. RIC IX, 10. Antiochiа, 364–367. г. Ц-91

29.

Av. [D]N VALEN[TINIANVS PF AVG] Биста цара под оклопом, надесно, дијадема од перли на глави. Rv. GLORIA RO–[MANORVM] Одсечак оштећен, не чита се. У пољу лево B, десно /, што нас упућује на ковницу Constantinopolis. Император стоји надесно, држи заробљеника који клечи, у левој руци лабарум са христограмом. Aes 3, R 16 mm, T 1.93 g. Constantinopolis. Ц-105

30.

Av. DN VALEN[TINIANVS PF] AVG Биста цара под оклопом и плаштом, надесно, дијадема од перли на глави. Rv. SECVRITAS – REI PVBLICAE OF/?/II 7 Викторија хода на десно, држи венац и палму. Ae, R 17 mm, T 2.32 g. Roma. Ц-48

7

Ознака OF у пољу лево коришћена је у ковници Roma (по RIC IX) тек за Теодосија, Аркадија и Хонорија, а ознаку II у пољу десно RIC и не познаје (користе се P, S, T, Q).

203

АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007)

31.

Av. […]–АNVS PF AVG Биста цара под оклопом и плаштом, надесно, дијадема од перли на глави. Rv. GLORIA RO–[MANORVM] Император стоји надесно, држи заробљеника који клечи, у левој руци лабарум са христограмом. Нечитак натпис ковнице у одсечку. Ae, R 18 mm, T 2.00 g. Ц-75

MAGNVS MAXIMVS (383-388) 32.

Av. DN MAG MA–XIMVS PF AVG Биста цара надесно под оклопом и са огртачем, дијадема од перли на глави. RV. SPES RO–MA–NORVM –/SMAQP/– Капија утврђења са звездом између две куле. Aes 4, R 14 mm, T 1.53 g. RIC IX, 55a. Aquileia, 387–388. г. Ц-17

THEODOSIVS I (379-395) 33.

Av. DN THEODO–[SIVS] PF AVG Биста цара под оклопом и са огртачем, надесно, дијадема на глави. RV. [GLORI]A RO–M[ANOR]VM Император стоји надесно, држи заробљеника који клечи, у левој руци лабарум са христограмом. Нечитак натпис ковнице у одсечку. Aes 3, R 18 mm, T 1.72 g. Ц-53

НЕОДРЕЂЕНИ и нечитки новци IV века 34.

Av. Нечитак, по лику се може определити у трећу четвртину III века. Rv. Излизан. Ае, R 21 mm, T 1.97 g. Ц-54

35.

Av. Нечитак. Rv. Тип SALVS REI PVBLICAE (Викторија хода на лево). Ae, R 16 mm, T 1.99 g. Друга половина IV века. Ц-42

36.

Av. Нечитак. Rv. Тип SALVS REI PVBLICAE (Викторија хода на лево). Ae, R 16 mm, T 1.82 g. Друга половина IV века. Ц-41

37.

Av. Нечитак. Rv. Тип SALVS REI PVBLICAE (Викторија хода на лево). Ae, R 13 mm, T 1.06 g. Друга половина IV века. Ц-37

38.

Av. Нечитак. Rv. Тип GLORIA ROMANORVM (Император стоји надесно, држи заробљеника који клечи) ?/SM?/? Ae, R 15 mm, T 1.52 g. Друга половина IV века. Ц-31

204

А.Н. Црнобрња

НАЛАЗИ НОВЦА СА ИСТРАЖИВАЊА ЛОКАЛИТЕТА ОРАШЈЕ (МАРГУМ)...

39.

Av. Нечитак. Rv. Тип GLORIA ROMANORVM (Император стоји надесно, држи заробљеника који клечи). Ae, R 18 mm, T 1.55 g. Друга половина IV века. Ц-119

40.

Av. Нечитак. Rv. Тип GLORIA ROMANORVM (Император стоји надесно, држи заробљеника који клечи). Ae, R 17 mm, T 1.93 g. Друга половина IV века. Ц-56

41.

Av. Нечитак. Rv. Тип VICTORIA AVGGG (Викторија у ходу на лево, држи венац). Ае, R 15 mm, T 1.42 g. Друга половина IV века. Ц-76

42.

Av. По лику Аркадије или Хонорије. Rv. Тип SALVS REI PVBLICAE (Викторија хода на лево). Аеs 4, R 13 mm, T 0.89 g. Крај IV века. Ц-15

43.

Av. По лику Аркадије или Хонорије. Rv. Тип SALVS REI PVBLICAE (Викторија хода на лево). Ае, R 13 mm, T 1.49 g. Крај IV века. Ц-72

44.

Лош, потпуно нечитак и непрeпознатљив. Припада ковањима IV века. Аеs 4, R 15.5 mm, T 1.60 g. Ц-79

CONSTANTINVS VII PORPHYROGENITVS (913-959) 45.

Av. + CONST ´ ЬA SIL´ ROM Биста цара са брадом an face, у царској одежди. На глави круна са крстом, у левој руци глоб са крстом. Rv. + CONST ´ /ENΘEOЬA/SILEVSR/ROMEON Follis, R 24 mm, T 8.86 gr. DOC III/2, 26.15. Constantinopolis, 945–950. г. Ц-16

ANDREAS I (1046-1060) 46.

Av. + · REX · ANDREAS · Rv. REù IACIVITVS Ag, R 16 mm, T 0.41 g. MU, 8. Угарска, 1046–1060. г. Ц-19

205

АРХАИКА / ARCHAICA 1 (2007)

БИБЛИОГРАФИЈА DOC = Catalogue of the Byzantine Coins in the Dumbarton Oaks Collection and in the Whittemore Collection. Jacanović, D. i Đurić–Spasić, D. 2003 Margum, Požarevac: Narodni muzej Požarevac. Јовановић, A. и Цуњак, M. 1994 Археолошка истраживања у Дубравици (античком Маргуму) током 1989. и 1990. године. Саопштења XXVI: 107–122. Каровић, Г. 1995–1996 Римско стакло Маргума. Viminacivm 10: 75–99. Мано-Зиси, Ђ., Марић, Р. и Гарашанин, М. 1950 Ископавање на Орашју. Претходни извештај о радовима у 1947. години. Старинар н.с. I: 143– 164. Марић, Р. 1951 Ископавања на Орашју. Претходни извештај о радовима у 1948 и 1949 години. Старинар н.с. II: 113–132. Mirković, M. 1968 Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji. Dissertationes 6. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije. 1986 Viminacium et Margum. Inscriptions de la Mesie Superieure II. Beograd: Centre d’ études épigraphiques et numismatiques de la Faculté de philosophie de l’Université de Beograd. MU = Huszár L., Münzkatalog Ungarn: von 1000 bis heute, München: Battenberg 1979. RIC = Roman Imperial Coinage. Цуњак, М. 1990 Заштитна археолошка истраживања у 1989. години. Гласник Друштва конзерватора Србије 14: 73–75. 1991 Заштитна археолошка истраживања у Маргуму у 1990. години. Гласник Друштва конзерватора Србије 15: 39–41.

206

А.Н. Црнобрња

НАЛАЗИ НОВЦА СА ИСТРАЖИВАЊА ЛОКАЛИТЕТА ОРАШЈЕ (МАРГУМ)...

Adam Crnobrnja

Coin finds on the site of Orašje (Margum) from the 2004 excavation Summary Excavations on the site of Orašje near Dubravica, Roman Margum, began as early as 1947. Initially defined as preliminary, they soon became systematic and continued in 1948 and 1949. The published reports from the three campaigns still are the most comprehensive account of the site’s long period of occupation (Mano-Zisi, Marić, Garašanin 1950; Marić 1951). Unfortunately, the movable finds from this phase of excavation have never been published, with the exception of Roman glass (Karović 1995–96). Conversely, publication of inscriptions and the history of Margum have been given more attention than the archaeological material. Therefore I shall only cite the key works discussing these issues (Mirković 1968: 50–55; Mirković 1986: 207–213). The investigation of Roman Margum, this time in the form rescue excavations, was resumed only forty years later, in 1989 and 1990, and the results were also published in the form of reports. The National Museum at Požarevac has begun systematic excavations in 2004. Residential structures yielded 46 coins dating from the 1st–5th and the 10th–11th centuries. Given the inadequate publication of the movable finds from Margum, this paper presents part of the material in advance of the latest report. Of the 46 coins found, 44 are Roman, one is Byzantine and one Hungarian. The number of Roman coins by periods is as follows: 1st century (1); mid-3rd century (1); third quarter of the 3rd century (7); and 4th century (35).

УДК 737 (497.11 Маргум)’’0/3’’

207