Polja-101-102-1-2 Pavlovi'.pdf

NOVI SAD, I A N U A R/FEBRUAR - GOD, X I I I - CENA 1

Miodrag PaivloviC de d o sada dva 1P1Uta bio .u .foklusu javnog jnteresovand a: prvi ,AUt ne�e 1952----66. gQCline, u vreme oaj­ dubljih sukoba .,nooem-i zarn"-,.real:izam", i drogi (Put 1964-65 . .godine, p�le iz.laska njegov.e Antologije srpskog pesni!tva.. Oba

reno Jca nJegovaj estetskoj plat.formi, o,je­ govcxm de1u i nJegovoon Cl-nu, a ne ka njegovoj st:ivarala&oj litnosti. ,,PavlaviC je dotao igotov, .zavl'Sen; sa. talentom i sa prog.ramam", 1Pisao je Mihlz povodcm (l{je­ gqve pnve •}oajige 87 pesama 1952. ,godine. ,,Moderan de u tom srnislu Sto u 11ahu poezi)u 11.nOsi inove motive i -nove f-Onne lzraiavanja, do tkqjih se u svetu ve<: do­ �lo, ,ali ni(je prekor:a.Cio prag otkrivanja nasih taonih ,12:vora", iPavloviC de dOS8.o sa talentom i proaramom .i Ci tavih neko­ liko ,godaina tbio je ,uz Vaska Popu. na.j ­ i'sta kniutide ime IPQSleratnog ,moderni.zma, aLi nije dQSa.O ,gotov -i zavden: ,raz.vojni put mu je tek ipredstojao. ,,Otkrivanje na&.ilh taijnih izvor.a" postalo je ka&niije njegova ivelika qpsesija i kao antologl­ fara i tkao esejiste. 1Pesme kaje q:,ravo sada dbjavtiUOe i ikoje jOS nije sala.Ja:)io u knjigu, sa mot1vilma iz. staroslovenske pro­ tlosti .i. mitologiJe. poka21lJdu da ga ti ,tajni ilJVOr,i JOI§ intenz.1vnLje 11>reokru.piraju. U lboo1bi iz.a ,'1Jlodemizam", kQji je bio zajednitka plabfomna �itave jedne g·l'tllpe raznolikbh iSbvaralaca.. iPavloviC je &koro od po6etka nosilac jedne od nj.ge ovih ,,1Va­ rijanti": an ·u n.a§u krlJ,.izevnost, posle po1uveka dom:nantnQg ifranousik:og uti.caja, uvodi duh mOOeme engleske pesnJ.Cke i kriti�ke tira.d:i.cije. Taj duh je .z.a pos�ed­ n,jih desetak ,god1na li'()Sbao stamen.a k001panen,ta inaAeg knjitev.nag razvoja : neko­ liko mladi.h aiutora koji su se ra2'Nili · pod njegQV.inl okri�em .vec predstav]jaju jed­ nu nez.aabilaznu stir,ujlu koja :ima sve
petar mllosavljevic

puta je mteresova.nJe j.arvnosti bilo usme­

II Miodrag �a.vlQvJl: ;p(X eo de kao ipesnik; .,emociorualni udar" kqji je izvriila nje­ .gwa pnva lwdiga ipoticao je od 1Programa koji de ona naijavila ; ,njene novine nisu bile ·samo u novQm senzi:bilit@, navoj leksici i novqj ritamsko-intona'Clonoj li­ nidi, nego i .u ncwom SM'atand,u i odllosu prema !l)OeZiJi. On nide ulazio u :knJi­ Zewiost sa lbremenam oseca21ja i litnih. po­ ruka lk.ao Ito dbialo 'kod nas dolaze pes­ nici, nego kao knJii!ewii ll'albotni.k. svestan davolski teskog posla 1Pisanij a : 11>ro"fesio­ nalizaan je o�etka bio njegova stiv.a­ ralat-ka odlika kaja se sasrvim uklapala u nrjegove · knijiievne Jconcepcije. .,KoI.iko je vi!e mogao PaivloviC se tnudio da �itaocu svajµ .intimrru .nono.st i .ne nagavesti. Zbog tog.a nide .sbOCa)Oo !to, ,kad govorimo o subjekbu ,u Pa.vloviCev.hm pesmama kale­ mo to.vek a ne kazemo pesnik", pite Svet­ � Velmar-JanJrovil: u µredgcworu dru­ gom i.zdanj.u 87 peso.ma (1963), izboru l.z prv'ih dvej.u 7.!00!l"kd. 0PavloViC oot.ai)e na f'udan jedan nia !:in impresionalan" ce mt.a Sto nema .lltnosti .ko)U ibi ispoljio. nego zato Sto shvatanje o .im,person,alnosti poe­ zije kQje je preuzeo od Eliota, zahteva u.pra.vo takiviu poez.iju. :poeziju lz ,koje je .subjOk:t � eliminisan". .,Kategorija liOOOSti mislim da stivamo nema estets-ki rang. Lilnosti ne l{)ra.ve poeziju, nj.u pra­ ve sbvara1af'ki ,talenti", naa>isao je Pa,vlo­ vil: 1957. godine na pita,nde bec,gradskog rad.i,j.a o krizi ipoez.i(je. Tada se prvi put vrlo od.redeno wprotLvio i ,,,primenjiva­ nju romantickog sh:vata.n(ja" ,,da je izu­ zetinost pesnif'ke li&losti oba.v ezna". ,,Na­ � sa1 vremena ,poezUa, .pi-sao je on, dJiJ.u.je taletlt"Om., OCarava temperamentorn, Jme­ naduje smel.oreu, ali n.jena lk.ult:ura izra­ za nije dovo]jno visoka i njen tehni�ki n�vo zaostade za ostali.m njenim vrlina­ ma". T,ime je dosta jasno obeleiio pozi-

N, D I N A R

M l OD RAG PAVLOVIC .,

ciju svqje poetike. Ali je ,tek desetak go­ din.a JPOSle dbjaivtjivanJa njegovih Pl1Vih :nbirki postaJD poove Jasno da njegov ,,anodern.iz.am" ni•je oz.na6io otpor samo prema. trerw1mom ,stanju u naAoj poe.z.iji, nego i prema jedinqj pesniokoj tradicjJi k(Ua IPOCLnde sa Rrank001 Ra.diteviCem i koja se 11arOOito OOVrstila posle pnv.og svet­ slrog rata. T.a. tradicija se dnsta pro­ i2Nol,jno nazilva ,romaantitkCD1; ojen naziv ima -sm1sla sarno :kao QPOZit � klesi­ f'ka ,tradicija, kqia ,ta,ko rei::i sve doskor.a, sve do Miodraga Pavlovic.a, nije imala tzrazitidih izda.n.aka ru na:Aoj modemO'j poez.iji. &ntolog,ja sr:p/lk.og pesn;i§lva; kaja je pokazala 'kraonje konzelwence .takve Di]e� gove 1PeS1t1i�e misije zato je i .naiUa na Zestoke .011POre. Dnug8Cijian merilima od ovilb dooadaoiD)ilb Pavl0¥ioo je oc:ffiio po­ slednji !Vek naAe �,�i.v e" Jl)Oezije i 1Vek0ive lroj i su mu preUhodili. ,,.Aotolog�ar ne {POtrebu - {Pi!e an u PredQ<>voTt, - da abjSSilijava izaAt.o woj,u antolog1j.u sr:pskog ll)esnistva ll)OCin,je trinaestirn ive­ kcni, odnOS110 poezijom stare JwjiZemosti. Radiije !bi i sam IOUo ineko Olbjasnjenje za­ Sto se, sem retkLh i.2iuzetaka, smatralo da naSa lirs'ka poez.i,j a ,p OCiinJe da ;post.Qji 00 NdegOSa i, Branka Radifevica. Lepa bi to lbila lknjizevna i pe.sniCka tra.dicija koda bi trajiala ,tek .jed:no stolece". Produ.z1VSi u svojcaj Ainltol�ji. vek trajanja n.ate poe­ zije unazad za !:itaivilh sedamsto godina, oo je prakti6no ,stivorio mogumost da brankoivskoj pesnitkoj tiradiciji prew<>­ stavi tradicitju nase poezije predaAnjih veka:va, da se poeziji romantifke inspi.ra­ cije ,pretll)astavi !J)Oezija Jolasi6ne inspfra­ ci;e. Time je nanesen rudarac ne samo jedn� tlroli ili jednoj stl'IUJji u .naAoj poe­ zijii, nego jednam lon,ji!evnam toklu i jed­ noj pesni&oj tradiciji ikoja j e Cita,vo j ed­ no stol:ece O.,ila skoro ne«:>r.ikosnavena. 0d tog udarea pr�in.a se j� nije slegla. U �u sv.o.ie Antoloai;e, u poku­ !aju us.postavlja,aja jednog malog pesni­ f'kog ,kosmosa, Miodra.g P-a:vloviC ;p06ao je od kriterija. i ;princi{pa koji kod nas n.isu tako odred:eno isticani. ,,TraZili smo pe­ sme CijL sadrdaj nosi ip�at dubine d&iv­ }d aija i sazm.anja i �iji izraz mOZemo s:na­ too.ti delotwo:rm.im i z,relim", ·kafe on u Predgovoru; za,tim: ,,Tra!ili smo ll)esniStvo

oseea

·,

tlivJ.jaja i saznanja"; ipaZIDda j e u njirna poklonJena i ,,liOOosti (Pesnikovoj", nje­ gQvom iJO.timnoan IUillUtrasnjem dllhtaju" i natb(Uu" pesme; 21bog toga 11 ernotiivnQm Oll.i, iprevazilaz.e granice :iiz.medu poez.iiJe romantiCke i klas1tke !Jlspiracije i oj ego.v i2lbor i,z tog iperioda Cine � ko.herentnij im i neprik.osnoveoij:im.. Tek 00 osam.naestog vek.a, taOO_iJe <¥i pesnika koji je Qbeleien kao Nepoz.nati, n.jegovi kri teri1i postaju neretko ili odivise labihl.i ili preuski da b 1 mo,gli da okrupljaj,u ,,,najle.>Se pesme nase kiniJ-izevnosti'', ,,Medu t;mjanS
::. ��:!� ���fe p':hir�

,.W���

pesnikava" ,,intimniun IUillUtraSnjha dmta­ jem" i ,,emotiMnim na:bajam", to je jedan , /got�o nemiutti Cmjainski 1 na.tegnuto ce­ 't\.)./ rebralni pesnik kaka,v oo. .u Sl!.bStini ni­ kad nije �io, Ako vOCini Rastkovih pesama 1,nedo&ta,je centr�pentaJno dejs:i.vo teie, a pojad.inim slikama iz.aOStrena usme­ renost" to ne mafi da je Rastiko osrednji koje ·govorL o osnovni.m pitanjima indivi­ pes1hik, nego da su PaivlOlviCevi ikriteriji duaLne i Jcolektiivne egzistencije, pesme preuski d.a prihvate ,i ivisoko ocene one koje nose misao Hi s, vo,j'im ·saddajem ne­ njegove eunotivne nab�e koji w vodili posredno ivode u sa.znanije". ,iDomet stvar­ do ,,prsklainja da,mara", Tek u kon.lElkstu ni!h ljudskLh ivrednosti ,u poeziQi ,ne mote njegave ArvbOLOQi,je �i<: i NastasijeviC da txude lokalain", rekao je na dru;gom .poka:z.al i su se kao tpravi iveHki ipesnici, a mestu. PaivloviC Je ne samo u Predigo­ nekolil«> pesr,iloa develinaaJtK>g i dvadese­ voro, nego i samim l:iillom sV'O'je An-tol.o­ tog veloa neopravxlano aaa,ostavljU>oezide, Cemu vode tk:raj­ ride .V'Qdena nide 1bilo qpravdano rai2"Jra01J.. oje koosekivence njegovog opredeljenja, naivati se sa n,jenim. moralom, nego sa i tako dolazio do ekstrema, do estetskog njenimn shlvatanj.iana. dogmatizma. Ako je ta.j dogmatieam svo­ Nije sl.ucajno 5to SIU ,i AntCJll.ogii.ja i i,.,. lirulaAl>u dal>ro- razdmlae> siolem do­ OSrosti da uz­ kritic.k.ian esejima o niw domacih 1Pesoi­ drma ipostojel:a shvatan,ja o naAoj poeziji ka, {Po,drlikam mlara, ndgJ.a$e11e refleksiv­ nosti, vezanog i slabodnog stiha, leksiike gradskog jezika i tbilblijske retorike. Bila (N A $ T A V A K N A 2. S T R A N I)

(N A S T A V A K S A 1. S T R A N E) � i stihovi §ta'TQPaini kurzivom ugla.v­ je u t:m ilJbil'lkama ,pokIUS aj a d a se poezija noon inema.ju
N a stasijevic rbi, OCi.gledno, sta o iza drugog stiih a . PaivloviC iu 1PI!Vim :nbirkama oije im.ao potreibnnl me11u preciMosti. Tvrdnja koj,u Je izrekla Svetlana Velm a r-J anko.v ic; ,,PaivloviCev pesn'.tki i,zraz j e veoma jed­ nostavan i !urukieional.an, skoro 1bi se reklo . aCen.a je sv a,ka S(U­ SUN i siromaSan. Odb vi.sna .r�, sakriNena . svaika emf aza", istiiruta ,je tek deli.miCno : f a k i n,jeg01Ve najbolje dui.e 1Pesme k a o Sto SfU More jJi Bez dodlira leksit.ki su 11>reqpterec'.:ene 1 sintaksiCki oeciste: kroz SU.mu neprorede­ niih reci teSko je dOCi do njihovog pr a vog smisla. Njegova tem.j a za usa,vl'Sa,valljem izraza mwodJa de .n.jegove kritiC-a re na slepo verovanje u dokrajCenost rnjegovih pesoiCkiih tvore,vina: rebko je ko dosad doov0Jd a1v a o selbi d a posumnja u njihoviu n kaheren.tnost l 6vrstiu. Prva strof a Taj­ ne, pesme, k,oj'a je dosad _sotovo naijvisC: i&tic a na u Oktavama, gla si: VraCam se u progonstvo, hodanjem ne /pronadoh. put Ito je · pa.la. U jezgru dUe se /brdo gde me potera ostavlja da stojtm sa /h.rastovtma noCi na usk:om kraju neba, svedok: da!eke raskoH /zvezda t njih.ovog puta kroz veUka iskustva saznanja Kao sam tovek

Ji moCt.

Pod njih.ovtm Cutan;em osuden sam na jedno /m.alo tudo: prisustvo glasa u oku. Iz slojeva drevnih. Jgnezda tujem evo pevanje ptica, pesma je mom fvi4enju sud.

K ad se odlbace sti!hovl i reci k()j e su ma­ nje potrelbn� ili llepotre=hne .j koje stro.k1Jllru stro:fe Nne ,g;lwn.aznom, ne1iunkcio­ n a 1nam i otefalom, strcda se svodi tek na polovi111U: a ne VrilCam se u progonstvo, h.odnjem /pronalloh put. Kap sam toveka !to ;e pala. svedok daLeke Jrasko!l zvezda osuaen na jedno malo tudo: prtsustvo g,la.,a /u oku Pesrna Je mom vtaenju sud.

Nepotreibnost refi i stihova jOO su uOClcii­ viJi .u jednoj sla:bijoj pe9Ini iz iste :zibir­ ke. U iz.vomom Qblik.u, on a je u svojoj preQPtere<:enosti skoro . ,,nerazrurnljiva" i a ko ilma s a svilm jednosta,vnu pobkiu. On a gl a s i : Vldite

11

PASTIB U GRADU

foveka kojt ulicom igra,

ba§t.a no

/se self rupom skrlvenom u /svojoj send, on Jebdi kaO pblca i smesan je kao ma.ska lza poklade koja be.ti od piska voza, jer vozovt su ga /dovelt. On j e drag kao Jagnje koje slu.tt jednom /oltaru za ukras t krv svoJu pomalo seJ e u fcnstvcnc zglobOve /maiUna inate, kad bi nastavto da !ivt od oblaka t /mteka T"eklt bt sa vencem u kosl

t

za njega da krade, bez obzlra !to ima dlvljl /!umskl glas I nevin je ko oni !to nikad nlsu okuslll vina. Iza zidova on slut! bujne kro�nje koje s,e lkroz prozor nagnu t pru..fe bele ruke da slede Korake tajnog sunca, kapija svaka dofara mu hladovinu !ume, lse
2

sve mOZe da se uzdigrie jedoa mis a cino sti. U ovom tre11utku kad se nab Poe­ emocion a l:n a virzij a . Ta poema, OCigledno zija, v a ljd a po ,prvi 11>ut u svojoj istoriji, stnukbuirana na Eliotov>:m pes,niCkim j.;,ku­ nal a zi u pozic1ji ne da sledi vel:. otkri­ sbvima (Pusta zemtja, C-i.s,ta sreda), j OO vene ,puteve u drugim Hteraturama, vet uvek nije u vcxlama klasibne i-nspir a cije. da ih i sama i3tra.zuje, u?:vrM:'t::nje njene Vise od nje u ti.m vodama j e dr:u.ga nje ... a.utohtonosti, samosvest o njenim vred­ gova ,poama iz tog period a - Opelo za nostim a , iPUt je Jc a prevJad a vanju aktuel­ pesnika pogbnulog od bombardovanja, u · nog stanja. kojoj je i vi.se suzdria,nosti i discipline, PavloviC:evi eseji o ·damaCim peroicirna a li i vise nemustog jezika. Pesma Orfej (o Du'Ciou, Disu, Boji6u, Srezojevi6:u, Ani� u Koreji, u yez a nom stihu, najblUe je ci Sawd.c-Rebae, Nast,,s\jewcu, Radomlru 111.jegovqj kasnijoj te:bnji za disciplinom Pr00.anovi6u. Veljku Petrovi6u, Vasku izraz a , zrelOSOU emocija i misaonim kon­ Popi) pr.ave , su male .kriti?:ke sbudije. T a ko tekslom, ali ·I n a jbliZe SJ)Onta nijem pri­ reti od SkerliCa nacwaano nismo mali ta­ siuslMu IJ)eooi?:ke liCilosti i njegovog emo­ ko razloZno osvet}dene pesniCke liOilosti. cion alnog sveta . Pesma predsta.vlja jedan Isidora SekuJiC bil a je pogodan tuma� i,zgradeni tota litet ; op a je jedi,11stvo pro­ pesnik a i poezije, a li oepogodan i nepo­ tiwrelnih rnomeoaba ; od vE!Cite teane Orjej wxlan Jcritifar. Njenom metodu nedos,ta� do strogo a ktuelne tame ko.rejski rot, ili j a lo je n0Ceg ibez Cega kritike nema, ne­ od pajedinih stihova koji imaju 1Pri:z.Vlllk dosha:j!alo joj je komparacije u jednoru drevnog (Euridiko, gd.e si?) do ooih sti� oisbemu vredno.sti. Ailro b-i se krlt.ika hova koji nose dbeie2je n.ajsavremenije shv a til a i Sire, van wakodneV'lle novLnsko­ apokaEpti{me vizije, (otkos gvoz:den,ih. f a s�isne a ktiivnosti� ,po urad:enim ,poslo­ cevi 11.a tvom grobu) r,ed. a se Cita,v j eda n vima i njihorvim efek'tim a , ond a bi nor­ splet �rotnosti : u tom tobalite1nl nema malno lbilo sma tra ti Miodraga Pa,vlov1Ca prevlasbi kl a siCne ,in�ira ci.je, nego njenog z.a j ed,nog od najist a kruulij'.ih i naj02lbilj­ jedirutiva s romanli6::nom. nLjih ll)Osleratnih knjiZevnih kritifara . Nika d PavloviC k a sn'.je nije napravio N!iegova esejistika daje pre svega utlsak pesmu sa t a ko 1boga tirn slojevim a suprot­ oz.biljnosti, odgovomosti, strudioznosti; to nosti i nijedn a njegw a ka snij a peWla ni­ j e r a zlHruje od veli.kog dela sliCOe k.nji­ je se domaSila do nivoa Orfeja u Koreji. Zevne esejistike. AnalitiCka kritik a Bog­ Ni njegove n a jnovije pesme nisu se d aoa P�ic a n aSla j e u oJemu d a lekog, razvijale u tom smeru. U sv-0joj po­ moderflog n a sledoika; cm je prrvi, znaC a,j ­ slednjoj knjizi, u Mleku iskoni, Pav­ niji lmji.Zevni kriliCar za poslednji.h pe­ loviC je litni glas pesnikov zamenio deset a k gcxlin a koji j e prek:O.uo 1PlllPC anu jednim drugim gla.;o.'11 ; Alekland.ar Petrov vrpou -sa ·skerliCevskwn kritikom i, pollao je tbaj .gl as 1a1Nao objekitivn1im glasom putevillna koji su Joj iz osnove strani i poezi.je. ,,ViiZija lU iJ)esani Roden.je Afrodite, koji imetodolOSki znafe neSto novo. Na­ sUjprot toj kritl-cl kqja je katkada poziti­ vistit\ka, . katkada ,impresionistitka, k a t­ kad a ek$resionisticka, zavisno od njenog nOOoca, ,all u isuStini komentatorska, Pav­ loviC je !P<)Ceo d a neguje a.nalititkiu kri� tiku, kritikru iprevashodno diskiurzhvnu. 0d Milan a Bogd aooviCa do Miihiz a i jOO ml a ­ d:!h, ta naS a kri.t ika svodila se naj?:eSCe h ka:ie oo., tezi da lude objektiiv.n a . Ona nije oa koanent a r dela i pisaca : ll!llle.sto a nali­ plod samo sbva�aoCevog liCnog isklustva i tickog rasloj av anj a on.a je kament a risal a ujegove im,agi1n a tirv.n.e a:ktilvinosti, vec je ne iul a z0Ci program.ski ,u unutra.Snj,u stnuk.. l plod insa,iracij e opAtian is wsbvom i re­ bu� a k ad je a n aliziral a , ooa je an a lizi­ :zmltat!ma mitske inspiracije". U pesmama rala utiske i 1prive si"Ojeve dela. Kriza naSe MbElka is:koni 1ViSe nema j edinstva tTllrlO­ kri-tike, o kojQj se tako du.go govori, j este S�v a ili jedinS'bva SUjprotnosti iz OdbTane kriza n e toliko kritifa rskih iiCnosti ko.. na!ega grada ili OTTfe,j a u Koreji: objek­ li.ko kr:itiCkih metoda. PavloviCevo oso­ tLmo je odnelo (l)revag;u nad SAJ.bj ektiN­ beno mesto ,u 1D.afoj kritici ne CLni nje­ niln, qp8te .nad ipojedioal:nim i posebnim, gova predodredecost za kritik.u, kritiCki 8!PSt:ra.k1Ino 111ad konkretnim; pesme s,u do­ neiw:, nego 11.ljpra,vo metod. Omove nje.gove bile ,u strogosti izra z.a , u u,gl a denosti, a li krit:?: k e misli firni be:mmnj e engleska s,u iZlgulb'..le u diinami.c i, u uniutraS'llojim di­ moderna kritika; zbog toga ona znaN ne menzijarma, Ill sn azi i u svefini, poslale su samo o.sve:ienje za n aSu kriWcu uQPste dbezlicene, a,pstraktne, neko.nkrebne. Zlbog nego i pok!Usaj d a se n a Sa kritik a za snuje svQje jednostranosti ili jednQ\Polnosti one n a modennijim teorijskim k01Dceipcijam a i nisu ni mogl e pojedJil.a6no d a se razviju n a savremeniji,m kritiCkim islrustvim a . ka o :z.naCa,jnbj i totaliteti, ·pa C ak ni u ce.: I a ko metodolOSka n a &>la njegov e kritike lini, k ao knjiga pesam a , nis,u prera sli .u jOO nisu r a zra d:ena, OCigJedno je d a je on a estetistiok a ,
miodrag pavloviC

. mijim joon pesn'.·Ckom dikciijam, jedooslav strofiCki.im struktluroona, 111arodskijim je­ zikam, 'PrisbUjPaCnijilm i naiw1ijim sadma ­ j im a , akbvnidim prisustvoon lifnoo•ti i nje­ nih os&anja".· Pitanje je onda i nide li Pavloviceva ipoez.ija odvise u .vl a sli nje­ go.vilh tPoetitkilh 1kanona 1 pitanje je moZe li se j ednorj {POeziji inametrl.uti ne5lo tto je njenom dWW ii tl!j enQj tradic1ji sasvim ne­ imanerrtno. Jed.no j e naA a srednjevekowi a poezij a .gova o po­ zajmJof.lni.m kainonima. PavloviCeva teza ima sivrthe kao korektiv emociooalistifkim h tarnjima ipoezije ; Cim ode u kr ajoost sva ona pokai,uije SQPsWeruu ogr a nifenost k ad trab a da sistam peso.iCkih poruka po­ sma;tra ,u itota Htetru. U Molelc.u iiisloonl i u pesmama •k(ij e je posle t(:\ga o.bj a.vio, PaivloviC je oC:stio .s.voj stilh i sveo ,g a do .fiunkcion a Lne ne�hod­ nosti ; cizeliranost i izglaCanost daju mu dr-8.Z. Ali je on i tu odlazio do krajnosti : 1'.iS8v a o je svoju pesmu, svoj still , ritma, neophodnih sokorva sve:iih rel:i i najneosetnijih eleme­ oata iJ)evnosti kaji su 11>0111ek a d u -stanj'll d a dzju !Puls ipesmi. SliCno N a st a sij evi6u, on je iu saZima aju odlazio ipoineka.d d a ]Je nego tto d e nU!Zlno, ali je NastasijeviC za osnOVIU S'Voj e poetske koonunikacije im a o u•vck iskoosklu melodijs.Jcu .puno6u stiha, a Fla!v'Jovi6u je upmvo tlaiklv.a postojanija, inhJeranlJnilio. melod!Ljs�. Z"'1Clla·, intc>na­ oiccn a linij a nedostajala,. D a je ,Jezik jedan od na,jznata,jniijih PaivlovLCevih u�ha , jer sbvoriti za poe­ zUJu ta,kaiv jeiik, .z.naCilo j e pouneriti naS pesn�?:ki idiom", - rpisao je Svetoza r Btkic jOS 1958. godine. T a j j ezik, kaji j e o n n e lbez 1Preterhvaoj a nazvao ,,sunnorn civilizovanosti i dbra zavanj a ovog vreme­ na" oda1v a o je :u peS10ilru gradskog Covek.a i ·intelekbualc a , CBk i k a d se nije prilwa ­ t a o intelek· bua.!vlilh iema i k ad de lbio d a ­ Jeko od .g ra dskog pejzaf a . On je stva­ rao dojam o jednom novom senzibi­ litebu i ovaplOCenom bogatstvu pesn'i � kovih vizija. I mada je jezik kao sred­ stvo i damet izraxa i 11.1 nje.gwoj pe>etici i ru lfldegovoj a ntologijskoj pra.ksi ostao nedovoljino oagla.sen, PavlOIViC j e jezikoon i leksikom, odn0&no nwom sinta ksan pro­ govor:o n aj.vi�e o svom unrutrasnjem pej­ zafu; u sU.St'.ni nov.a s!illt a ks a i jeste fil aj ­ v8Ca draZ suv:h i tkrtih stihova Mle:k1 isfkoni. 0d ,pita nj a koja se name6u Covelru u dodinu s prirodom, do veCnog p:tanja,: ko saan? lElbdi u iaje_govoj poeziji staloo ia­ telektru a ln a Zed za saz.nanjem : � intelek­ bualizam,, !l)r.evlast misli n a d emocijom, u oo.novi je klasiCne inspir,acije ojegove poe­ zkje. P.si .la.ju i dosadu.ju •se I i.oJ)OVi idu prttk.o mosta, kaie on ; slik a i refleksij a proZli:m aj!U te stihove; ta d:va elemecnt a su omcwni konstitiuenbi PaivloviCevog ipes.ni­ Okog miS!jen,ja. U p1woj knjizi ooi su j ako isbureni : pesma je najCe5Ce data k a o skic a koja ima d a s a oJ)Sbi ,n ekoliko misl'i i sli­ ka. vec u S,tu,bu s eC'a.nja .gde preovl ad.a­ vaju kOiQPlikov a nije 1PesniCke strukture, ,,vel:i ablici", ooi s.e j aivlj a ju kao inkor,po­ r:ran•i deo ,pesnitkog jezi,ka i pes,ni.Cke mi­ sli. Poema Od.brana on.a!ega grada, kaja je i do d a n a s m1jizrazitij a P a.vloviCeva pes­ ni?:ka tvorevin a , u svojoj mrnogos·tru.k.oj striuktn.liralZ'losLi zasnovarna je ugla,vnom n a koonlbinaci.ji retorskog govora i gr adskih govornih idio:na : slik a i refleksija preko njih i preko korrnbinoval!lj a kra tkog i du­ gaCkog st:ha, u.klopile s,u se u ritmiku 9veCruno oratorskog i sv a kodnevnog: sen­ z)bilitel moden·og foveka pred jednorm ta ko pa tetiCnom temom pokazao je dokle