2007_1.pdf

Ôèëîëîøêè ïðåãëåä XXXIV 2007 1

YU ISSN 0015-1807 ÓÄÊ 80+82 (05)

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ ×ÀÑÎÏÈÑ ÇÀ ÑÒÐÀÍÓ ÔÈËÎËÎÃÈ£Ó

REVUE DE PHILOLOGIE XXXIV 2007 1

Ôèëîëîøêè ôàêóëòåò Áåîãðàä

REVUE DE PHILOLOGIE

http://www.fil.bg.ac.yu/fpregled/index.htm

Comité de Rédaction: Srdan Bogosavljeviæ Pierre Michel Gerhard Ressel Paul-Louis Thomas Erman Artun Dina Mantcheva Željko Ðuriæ Petar Bunjak Katarina Rasuliæ Tanja Popoviæ Branka Geratoviæ

Rédacteur en chef Jelena Novakoviæ

Faculté de Philologie Belgrade 2007.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ ×àñîïèñ çà ñòðàíó ôèëîëîãè¼ó http://www.fil.bg.ac.yu/fpregled/index.htm

Óðåäíèøòâî äð Ñðäàí Áîãîñàâšåâèž äð ϼåð Ìèøåë äð Ãåðõàðä Ðåñåë äð Ïîë-Ëó¼ Òîìà äð Åðìàí Àðòóí äð Äèíà Ìàí÷åâà äð Æåšêî €óðèž äð Ïåòàð Áóœàê äð Êàòàðèíà Ðàñóëèž äð Òàœà Ïîïîâèž Áðàíêà Ãåðàòîâèž

Ãëàâíè è îäãîâîðíè óðåäíèê äð £åëåíà Íîâàêîâèž

Ôèëîëîøêè ôàêóëòåò Áåîãðàä 2007.

SADRŽAJ – SOMMAIRE

Èçäàâà÷ Ôèëîëîøêè ôàêóëòåò, 11000 Áåîãðàä, Ñòóäåíòñêè òðã 3 Çà èçäàâà÷à äð Ñëîáîäàí Ãðóáà÷èž Ñåêðåòàð Óðåäíèøòâà äð Ïåòàð Áóœàê 11000 Áåîãðàä, Ñòóäåíòñêè òðã 3. Òåë. 2638-622/134, 2639-550. Ôàêñ: 2630-039. Ëèêîâíî-ãðàôè÷êà îïðåìà è êîðèöå Íåíàä Ëàçîâèž Êîðåêòîð Äîáðèëà Æèâàíîâ Òèðàæ 500 Øòàìïà è ïîâåç ×èãî¼à øòàìïà, Áåîãðàä, Ñòóäåíòñêè òðã 13 ×àñîïèñ èçëàçè äâà ïóòà ãîäèøœå. Ðóêîïèñå è ñâó ïîøòó íàìåœåíó Ðåäàêöè¼è ÷àñîïèñà òðåáà ñëàòè íà àäðåñó ãëàâíîã è îäãîâîðíîã óðåäíèêà: äð £åëåíà Íîâàêîâèž 11000 Áåîãðàä, Ñòóäåíòñêè òðã 3. Òåë. 2638-716. Ôàêñ: 2630-039. Íåîá¼àâšåíè ðóêîïèñè ñå íå âðàžà¼ó.

Èçäàâàœå îâîã ÷àñîïèñà ôèíàíñèðà Ìèíèñòàðñòâî íàóêe Ðåïóáëèêå Ñðáè¼å. Adresser manuscrits et correspondance au rédacteur en chef et directeur de la revue: Jelena Novakoviæ Filološki fakultet, Studentski trg 3. Tel.: (381-11) 2638-716. Fax: (381-11) 2630-039. Le Secrétaire du Comité de Rédaction: Petar Bunjak 11000 Beograd, Studentski trg 3. Tel.: (381-11) 2638-622/134, 2639-550. Fax: (381-11) 2630-039. Les manuscrits non publiés ne sont pas retournés ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

ÑÀÄÐÆÀ£ – SOMMAIRE

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ – ETUDES Gvozden Eror, Komparatistièka terminologija. Izvorni pojmovni skupovi ................................................................................ 9 Ñëîáîäàí Ñòåâèž, Ãîâîðíè ÷èíîâè .............................................................. 31 Âëàäèñëàâà Ãîðäèž-Ïåòêîâèž, Ðîä, èäåíòèòåò è æåíñêè êîíòèíåíò: ñàçðåâàœå è òðàíñôîðìàöè¼à ó ïðîçè Ñàðå Âîòåðñ è £óäèòå Øàëãî .................................................................... 61 Tijana Ašiæ, L’Usage temporel des déictiques spatiaux en français ........... 73 Veran Stanojeviæ, De la syntaxe générale à la syntaxe du français: le cas des noms de nombre en français ........................................................ 85

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ – RECHERCHES Âÿ÷åñëàâ Ï. Îêåàíñêèé, Ïîýòèêà êóëüòóðû â ñòðóêòóðå õóäîæåñòâåííîé ïåðñîíîëîãèè äðàìû À. Í. Îñòðîâñêîãî «Ãðîçà» ..... 103 Ivete Lara Camargos Walti, Anthologies: Archives et exclusion; violence et réalisme ..................................................................................... 109 Äàëèáîð Êëè÷êîâèž, Êðàòàê ïðåãëåä äîñàäàøœèõ èñòðàæèâàœà ñòâàðàëàøòâà мóíîñóêåà Àêóòàãàâå: çíà÷༠êîìïàðàòèñòè÷êèõ ïðîó÷àâàœà .................................................................................................. 121 Ìèðíà Ðàäèí-Ñàáàäîø, Àíòèóòîïè¼à êàî ¼åäíà äèìåíçè¼à ñòâàðíîñòè – „Âîœà¼à ãðàæœà íàðàíŸà ó ðóêàìà ãîñïîä¼èíà îñîáíî” ................. 135 Íàòàøà Êàðàíôèëîâèž, Ïàòðèê Âà¼ò è òðàäèöè¼à ðåàëèçìà ............... 149

ÎÖÅÍÅ È ÏÐÈÊÀÇÈ – COMPTES RENDUS Çáîðíèê î Ñàðòðó (£àñíà £àíèžè¼åâèž) ..................................................... 155 Î êœèçè Åïîõå è ïðàâöè ó ôðàíöóñêî¼ êœèæåâíîñòè ïðîôåñîðà Ñëîáîäàíà Âèòàíîâèžà (Ìèëèöà Âèíàâåð-Êîâèž) .................................... 159

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

7

SADRŽAJ – SOMMAIRE

Ìèëêà Èâèž, £åçèê î íàìà: ëèíãâèñòè÷êè îãëåäè, øåñò. – Áåîãðàä XX âåê, 2006, ñòð. 120. (Ìàðè¼à Ðóíèž) ................................................... 163 Tatjana Šotra, Kako progovoriti na stranom jeziku. – Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2006, 260 str. (Slobodan Steviæ) ................ 166 Äð Âåðàí Ñòàíî¼åâèž è äð Òè¼àíà Àøèž, Ñåìàíòèêà è ïðàãìàòèêà ãëàãîëñêèõ âðåìåíà ó ôðàíöóñêîì ¼åçèêó. – Êðàãó¼åâàö: Ôèëîëîøêîóìåòíè÷êè ôàêóëòåò, 2006, 203 ñòð. (Ìèõàèëî Ïîïîâèž) ........................ 170

ÕÐÎÍÈÊÀ – CHRONIQUE Äâå âåëèêå êàøóïñêå ãîäèøœèöå (Äóøàí Âëàäèñëàâ Ïàæåðñêè) ....... 175

IN MEMORIAM Ìëàäåí Ìèõà¼ëîâèž (1937–2007) (£åëåíà Âó¼èž) .................................... 183 Ñëîáîäàí Âèòàíîâèž (1928–2007) (£åëåíà Íîâàêîâèž) .......................... 186

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

BIBLID: 0015-1807, 34 (2007), 1 (pp. 9–29) UDK 82 . 091

Gvozden Eror Institut za književnost i umetnost – Beograd

KOMPARATISTIÈKA TERMINOLOGIJA Izvorni pojmovni skupovi Temeljni termini komparatistike, delatni poglavito do 70. godina XX veka, ponikli su na samom podruèju književnoistorijskih poredbenih studija, što se za termine usvojene u potonjem razvoju komparatistike uglavnom više neæe moæi reæi. Osnovni, rani pojmovni skup – uticaj, izvor, posrednik – može se (institucionalno, akademski) ovde vezati za Van Tieghema, „amerièka škola“ komparatistike (Remak, Levin i drugi) naglasak stavlja na sam pojam poreðenja (ukljuèujuæi analogije i paralele, ne samo u književnoj sferi) dok se D. Ïurišinu duguje terminološka implementacija (poglavito ruskih) tipoloških poredbenih studija (od Veselovskog do Žirmunskog) u shemu interliterarnih relacija.

Svaka rasprava o terminologiji u poredbenim književnim studijama mogla bi se završiti pre nego što bi, zapravo, i poèela, ako bi se u potpunosti prihvatile svojevremene primedbe Renéa Welleka (1903–1995) na zasnovanost izdvajanja domena littérature comparée iz podruèja književnih studija, odnosno književne istorije. Jer na samopostavljeno pitanje ima li suštinskih metodoloških razlika izmeðu prouèavanja Popeovog uticaja na Baudelairea i Drydenovog uticaja na Popea Wellek s dosta razloga daje negativan odgovor. A teško bi se moglo osporiti i njegovo tvrðenje da je poreðenje metod koji se primenjuje u èitavoj kritici i svim naukama, te zato ono ne može da adekvatno opiše specifiène procedure književnih studija. Pa ipak, sam Wellek jasno izlaže distinktivna obeležja discipline u njenom izvornom utemeljenju: Ta je grupa [škola francuskih komparatista na èelu sa Fernandom Baldenspergerom] razvila metodologiju koja se ne zadržava samo na sabiranju obaveštenjâ o èasopisima [reviews, ovde: prikazima, kritikama], prevodima i uticajima, veæ pažljivo ispituje predstavu [the image, the concept] o odreðenom piscu u odreðenom vremenu, i tako raznolike èinioce širenja [transmission] jedne književnosti kao što su èasopisi [periodicals: èasopisi, novine, periodika], prevodioci, saloni i putnici; ona vodi raèuna i o „prijemnom èiniocu“ [receiving factor], naroèitoj atmosferi i književnoj situaciji u koje se jedan strani pisac uvodi.1

1 René Wellek & Austin Warren, Theory of Literature, New York, (1949), 31970, str. 48. Pr. (A. I. Spasiæ) Teorija književnosti, Beograd, 1965, str. 63.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

9

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

Ova je „škola“ bila izrazito književnoistorijski zasnovana, uz tada rastuæu institucionalnu podršku odgovarajuæeg meðunarodnog udruženja. Naime, na VI meðunarodnom kongresu istorijskih nauka, održanom u Oslu 1928. godine još nije bilo posebne sekcije posveæene književnoj istoriji (za razliku od sledeæeg kongresa u Varšavi, 1933), veæ je ona tamo bila organizacijski zajedno sa istorijom nauka. Meðutim, na tom kongresu u Oslu je, na inicijativu Paula Van Tieghema, osnovana Meðunarodna komisija za modernu književnu istoriju – koja je svoj prvi, „mali“ kongres održala potom u Budimpešti 1931. godine, s temom „Metodi u književnoj istoriji“.2 Veæ i podatak da su književni istorièari prisutni u Oslu izabrali za predsednika nove Komisije Fernanda Baldenspergera (1871–1958) a za generalnog sekretara Paula Van Tieghema (1871–1948) kazuje mnogo sam po sebi. U uvodnom izlaganju na prvom, budimpeštanskom kongresu Van Tieghem je istakao, govoreæi o pitanju metoda književne istorije, znaèaj komparatistike koja se (veæ ukupno jedan vek otprilike, a veæ trideset ili èetrdeset godina metodiènije, kako je tada rekao) bavi odnosima meðu delima razlièitih modernih književnosti, objašnjavanjem književnog dela „putem izvora, podražavanja, uticaja“.3 U jednoj belešci u Komparatistièkoj reviji iz 1934, potpisanoj Van Tieghemovim inicijalima, naglašeno da je (veæ) na varšavskom kongresu istorijskih nauka novoosnovana sekcija za istoriju književnosti (Histoire des Lettres) obuhvatila dvanaest saopštenja s takvim usmerenjima da su brojni slušaoci koji su pratili rad ove sekcije mogli pomisliti da su na jednom malom komparatistièkom kongresu.4 Na èetvrtom, pariskom kongresu književne istorije (1948) Van Tieghem je imao saopštenje „La littérature comparée kao oruðe meðunarodnog razumevanja“, u kojem je istakao s puno žara kako æe upoznavanjem meðunarodnih književnih uticaja, tekstova, odnosa, razmena, kultivisan èovek moæi da malo po malo sebi predstavi svet književnosti u svom bitnom jedinstvu, i èoveka u njegovoj razlièitosti!5 (Najzad, na VI kongresu FILLM-a,6 u Oxfordu 1954. godine, osnovano 2 Sledeæi Congrès international d’histoire littéraire održan je u Amsterdamu 1935, a treæi u u Lionu 1939 (sva tri je organizovao Paul Van Tieghem), dok je èetvrti održan u Parizu 1948. 3 Paul Van Tieghem, „La question des méthodes en histoire littéraire“, Bulletin of the International Committée of Historical Sciences, n° 14, Paris, 1932, str. 8. 4 P. V. T.: „La littérature comparée au Congrès de Varsovie“, Revue de littérature comparée, 1934, l, str. 216. – Ova èinjenica, dodaje se, „reèito pokazuje vitalnost naše discipline i sve veæe mesto koje ona zauzima u književnoj istoriji“ (isto). 5 Paul Van Tieghem, „La littérature comparée comme instrument de compréhension internationale“, Actes du quatrième congrès international d’Histoire littéraire moderne, Paris, 1950, str. 35. Van Tieghem zbog bolesti nije prisustvovao kongresu, a kasnije te godine je umro. – Glavna tema ovog prvog kongresa posle Drugog svetskog rata bila je, neæemo se zaèuditi, „književnost u odnosima sa društvenim i politièkim pokretima“. 6 Posle 1948. godine Commission internationale d’histoire littéraire moderne se reorganizovala i promenila ime u Féderation internationale des langues et littératures modernes (FILLM), koja nadalje organizuje kongrese u trogodišnjem intervalu (peti u Firenci 1951; pomenimo i osamnaesti, održan 1990. godine u Novom Sadu).

10

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Gvozden Eror, Komparatistièka terminologija

je, kao pridružena èlanica, Meðunarodno komparatistièko udruženje (AILC/ICLA),7 koje je svoj prvi kongres održalo u Veneciji8 sledeæe godine.) U takvoj konstelaciji je razumljivo da je pojmovna, odnosno terminološka „mreža“ sadržana u Van Tieghemovom komparatistièkom priruèniku iz 1931. (potom izdavanom sve do 1946) bila najšire prihvaæena kao temeljni deo „obrasca“ komparatistièkog rada što ga je nalagao autoritet ovog istorièara književnosti – Mojsija komparatistike, kako ga, možda s nešto ironije, naziva jedan potonji autor „uvoda“ u poredbene studije (U. Weisstein). Van Tieghem je, težeæi da utemelji strogo nauènu terminologiju, imenovao osnovna podruèja poredbenih studija kao kovanice zasnovane na grèkom jeziku: doksologija, krenologija, mezologija9 (uz tematologiju i genologiju). Ti su termini, meðutim, postali najšire prihvaæeni u onom obliku u kojem ih je, uostalom, i sam Van Tieghem (kao i drugi francuski komparatisti) najviše koristio, dakle kao imenovanje meðunarodnih uticaja (klasifikovanih po vrstama), izvora, posrednika, kao i tema i žanrova (genres, termin kojim su obuhvaæeni i rodovi i vrste), uz to ideja i oseæanja, a takoðe sudbine, uspeha, rasprostiranja (fortune, succès, diffusion) pisca u drugoj sredini (koji mogu da izazovu pozajmice i šira oponašanja).10 Ovde je osnovna terminologija kao metajezik bila, zapravo, u ravni tzv. „prirodnog jezika“ (s izuzetkom sheme émetteur, transmetteur, récepteur), što je imalo za posledicu da se lako prevodila sa francuskog na sve druge jezike, ali je to ujedno bilo ishodište problema i nesporazuma do kojih èesto dolazi pri korišæenju visoko frekventnih reèi iz govornog jezika u terminološkoj funkciji. 7 Time je posle pola veka institucionalno realizovana zamisao iskazana veæ na pariskom meðunarodnom kongresu istorièara, održanom 1900, kada je VI sekcija kongresa bila posveæena „komparativnoj istoriji književnostî“: njen predsednik bio je Ferdinand Brunetière, a poèasni predsednik Gaston Paris. Uèesnici sekcije su dali inicijativu, tada neuspelu, za zasnivanje jednog meðunarodnog društva za komparatistiku. V.: Ulrich Weisstein, Comparative literature and Literary Theory, Bloomington – London, 1973, str. 317, napomena 18. 8 Taj prvi meðunarodni kongres je bio vrlo usko tematski usmeren (Venezia nelle letterature moderne), i bio je bez amerièkih uèesnika (zbog neodgovarajuæeg termina), tako da se prvim „pravim“ ICLA kongresom smatra sledeæi, održan 1958. godine u SAD, u Chapell Hillu, na Univerzitetu Severne Karoline, u organizaciji Wernera P. Friedricha, a to je ujedno bio i prvi kongres jedne meðunarodne asocijacije za književne studije održan na amerièkom tlu. 9 Ove termine (izuzev mésologie) Van Tieghem je preuzeo od flamanskog komparatiste Franka Baura (1887–1969), koji je 1922. godine naèinio podelu komparatistike na èetiri odeljka: krenologiju, doksologiju, genologiju i tematologiju. V: Ulrich Weisstein, Comparative Literature and Literary Theory. Survey and Introduction, Bloomington, London, 1973, str. 243. 10 Anna Balakian bi ovde dodala zainteresovanost komparatista za klasifikaciju (i periodizaciju), danas poznatiju kao taksinomija, zatim plodno komparatistièko prouèavanje književnih konvencija (tema, stilistièkih sredstava, figura, paradigmi), u današnjoj teorijskoj verziji imenovano kao topologija, kao i ispitivanje duha vremena, zeitgeist, „couleur du temps“, što se u novije vreme svodi na kvantitativno inventarisanje socioloških podataka (povezano sa shvatanjem da je književnost izvor informacija o društvu). „Literary Theory and Comparative Literature“, Snowflake on the Belfry, Bloomington – Indianopolis, 1994, str. 260–261.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

11

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

Uticaj je bio središnji pojam ovog skupa, on je bio u poredbenom reèniku i davno pre Van Tieghema (jedan rani amerièki komparatist je, recimo, još 1911. godine konstatovao da su u prethodnih èetvrt stoleæa odštampane stotine monografija posveæenih prouèavanju rasprostiranja književnih uticaja),11 a u njemu je ostao i do danas: ujedno najpostojanije i najosporavanije imenovanje poredbenih relacija! Šta sve nije predloženo u zamenu: delovanje, impuls, podsticaj, kontakt, razvoj, tradicija, konvencija, itd.!12 Došli su potom i drugaèiji terminološki „uzori“, ali je uticaj opstao, sagledavan u razlièitim perspektivama,13 èak u jednom èasu „revitalizovan“ u zapaženoj teoriji „teskobe uticaja“ Harolda Blooma, uz snop prateæih ezoteriènih termina (The Anxiety of Influence, Oxford, 1973; prevod Antitetièka kritika, Beograd, 1980), ali uglavnom, reklo bi se, nevoljno tolerisan,14 najèešæe kritikovan zbog svojih pozitivistièkih korena.15 * Ovaj, recimo – inicijalni terminološki skup, kasnije odreðivan kao proizvod kontaktnog ili kontaktno-kontekstualnog komparatistièkog pristupa, bio je od pedesetih godina podvrgnut kritici od strane komparatista u SAD, poèev 11 V. napomenu 21. – Pri tom je traganje za uticajima shvaæeno kao potraga za izvorima (Quellenforschungen), koja se, dodaje se, svugde nastavlja sa neumornim i ponekad beskorisnim, uzaludnim, žarom (a iste godine je o potrazi za izvorima kritièki pisao i drugi amerièki profesor, Neil Dodge, kao, uostalom, i Croce nešto ranije). 12 V.: Gvozden Eror, „Pojam uticaja u književnim studijama“, Genetièki vidovi (inter)literarnosti, Beograd, 2002, str. 88–133. – Uz srodni pojam izvora koristili su se takoðe komplementarni pojmovi, kao što su: filijacija, geneza, graða, pozajmica, model, i drugi. V. „Pojam izvora u književnim studijama“, nav. delo, str. 134–169. 13 Rumunski komparatista Paul Cornea zalagao se, na primer, da se uticajima priðe iz sociološkog ugla: kao što se pravi sociološka distinkcija izmeðu koncepta „materijalne civilizacije“, odnosno „tehnologije“, na jednoj strani, i „kulture“, umetnièkog stvaralaštva i duhovne „proizvodnje“ uopšte (u tehnologiji se reprodukuje model i brišu razlike, dok se u kulturi razlike ustrojavaju, a duh asimilira), tako bi i na nivou književnog dela trebalo praviti razliku izmeðu „tehnièke“ strane i „strukturisane duhovne sadržine“, strane izraza. U pitanju bi bila dijalektika dvostrukog procesa: uticaja književnih tehnika koje se adoptiraju i intelektualnih struktura koje se adaptiraju. – „Contribution à une sociologie de l’,influence’ en littérature comparée“, Actes du VIe Congres de l’AILC, Stuttgart, 1975, str. 731–734. 14 U jednom se tekstu uticaj kao uznemiravajuæi, iritantan specimen pojma poredi sa rekom Meandrom, uznemiravajuæom vrstom reke, u neku ruku, o kojoj se puno raspravljalo. – Warren Anderson, „’Influentia’ and ’Influence’: the Currents of Maeander“, Actes du IXe Congrès de l’AILC, 1, Insbruck, 1981, str. 35–42. 15 Claudio Guillén, koji je ranije dva puta kritièki pisao o problematici uticaja (1959. i 1962. – tekstovi uvršæeni u Literature as system, Princeton, 1971), i u svojoj potonjoj verziji „uvoda“ u komparatistiku, iz 1985, navodeæi glavne mane francuske komparatistike, najpre istièe pozitivistièku koncepciju uticaja (a zatim još i opsednutost genezom, kauzalnošæu, kao i atomizam, usredsreðivanje na izolovana, pojedina dela). V.: Entre lo uno y lo diverso. Introducción a la literatura comparada, Barcelona, 1985. – Amerièki pr. (C. Franzel), The Challenge of Comparative Literature, Cambridge Mass. – London, 1993, str. 56–57.

12

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Gvozden Eror, Komparatistièka terminologija

od Welleka, koji je još u Teoriji književnosti konstatovao da poreðenja meðu književnostima (ako se odvoje od bavljenja ukupnim nacionalnim knjževnostima) teže da se ogranièe „na spoljašnje probleme izvorâ i uticajâ, ugleda i slave“.16 Sam Wellek nije, meðutim, imao nikakve pretenzije na uvoðenje nekog drugaèijeg terminološkog skupa u poredbene studije, amerièke ili bilo koje druge. Smatrao je da su razgranièenja prouèavanja nacionalnih književnosti (the study of individual national literatures), poredbenih studija književnosti (comparative literature) i opštih studija književnosti (generale literature) manje-više nepotrebna, i da bi bilo možda najbolje da se jednostavno govori o prouèavanju književnosti („to speak simply of ’literature’“), odnosno misliti o književnosti kao o celini, zasnivajuæi „univerzalnu književnu istoriju“.17 Nešto slièno je napisao i više od tri decenije kasnije u autobiografskom tekstu „Kako, zašto i kada sam postao komparatista?“, gde je istakao da bi bio sreæniji ako bi mogao sebe zvati jednostavno „profesor književnosti“, kao što postoje profesori istorije ili filozofije koji nemaju potrebe da bliže odreðuju svoje posebno podruèje interesovanja ili metod.18 U ovom poslednjem zapisu Wellek, u vezi s moguæim primedbama pridevu „poredbeni“, konstatuje da je comparative literature stekla akademski status kao termin koji se odnosi na prouèavanje više književnosti i njihovih meðuodnosa i, opštije, na prouèavanje književnosti sa meðunarodne taèke gledišta – ali da „poreðenje nije jedini i nije èak ni dominantan metod u našoj disciplini“.To je Wellekov stav. Ali ako se pogledaju amerièki doprinosi komparatistièkoj disciplini, lako je utvrditi da je za njih od pedesetih godina prošlog veka karakteristièno upravo naglašavanje znaèaja poreðenja! Godine 1954. David Malone u èlanku koji se bavi pitanjem prideva „poredbeno“ (u comparative literature) iznosi nekoliko pretpostavki koje bi, kako smatra, mogle pomoæi konstituisanju održivije definicije poredbenih studija no što su one tradicionalne. Prva „pretpostavka“ bi bila da je krajnja svrha sveukupnih književnih studija i istraživanja rasvetljavanje i ocenjivanje pojedinaènog René Wellek – Austin Warren, Theory of Literature, str. 48. Pr. Teorija književnosti, str. 63. – Kada Wellek ovde svrstava pitanje izvora i uticaja meðu „spoljašnje probleme“, to su za njega „external problems“, a to nije sasvim isto što i „spoljašnji pristup“ prouèavanju književnosti (nasuprot „unutarnjem prouèavanju“), gde Wellek uvodi termin „extrinsic approach“ (nasuprot „intrinsic study“). 17 Isto, str. 49. Pr. Teorija književnosti, str. 65. U prevodu èitamo o „uporednoj“ i „opštoj“ književnosti, te da bi bilo najbolje govoriti jedino o „književnosti“, ali treba imati u vidu da Wellek u ovakvom kontekstu uvek podrazumeva staro znaèenje reèi „književnost“ (uz „uporedna“ i „opšta“) kao prouèavanja književnosti, pa zato i može odmah nakon zalaganja za „literature“ da na poèetku sledeæeg pasusa istakne koncepciju „universal literary history“. V. i sledeæu napomenu. 18 René Wellek, „How, Why and When Became a Comparatist?“, Arcadia /Wege zur Komparatistik, sonderheft für Horst Rüdiger/, (ur. E. Koppen i R. von Tiedemann), 1983, str. 159. – Na istom mestu Wellek – ne prvi put – naglašava kako istorija reèi „književnost“ u engleskom i francuskom pokazuje „da je ’književnost’ prvobitno znaèila ’poznavanje ili prouèavanje književnosti’, pa je tako ’komparativna književnost’ bila i još uvek jeste savršeno opravdana elipsa za poredbeno prouèavanje književnosti (comparative study of literature)“. 16

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

13

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

literarnog dela, i tu je odmah odapeta strela ka „francuskoj školi“: prouèavanje uticaja, posrednika, rodova može èesto doprineti istoriji ideja, biografiji, ili èak psihologiji, ali takva prouèavanja nisu u pravom smislu deo književnih studija, a svakako nisu deo komparatistike (osim ako ne omoguæavaju, barem potencijalno, bolje èitanje književnih dela)! Druga je pretpostavka da pojedinaèno literarno delo iskazuje svoje najpotpunije znaèenje i vrednosti samo onda kad je povezano sa kontekstom èiji deo èini, a treæa da je književnost proizvod ljudske imaginacije i nije podložna pozitivistièkom prouèavanju. Èetvrta, poslednja pretpostavka nas ovde najviše zanima, a i sam autor istièe da bi u njoj moglo biti izraženo krucijalno naèelo komparatistike. Ona glasi: „Najpotpunije znaèenje i završno prosuðivanje vrednosti književnog dela može jedino biti rezultat poreðenja“. Zatim to tvrðenje Malone razraðuje objašnjavajuæi da poreðenje nije posao prouèavanja uticaja, istorije rodova kao èistih formi, razvoja tema i legendi, veæ je to posao prouèavanja i rasvetljavanja jednog teksta putem poredbenog èitanja njega i drugih tekstova koji su napisani na slièan i razlièit naèin (in similar and dissimilar styles), itd. Štaviše, kada se sliènosti otkriju, skoro bismo mogli poželeti da se ne može dokazati uticaj, jer onda kritièko poreðenje ne bi bilo optereæeno podacima suštinski irelevantnim za znaèenje oba dela!19 Tako se ustolièuje termin poreðenje na mestu na kojem je prethodno bio termin uticaj, i ujedno se želi raskinuti „breme“ kauzaliteta kao pretpostavke i preduslova validnog poredbenog akademskog prouèavanja: u uvodnom tekstu zbirke radova o pitanjima komparatistièkog predmeta i metoda, A. Owen Aldridge konstatuje da poreðenje može biti korišæeno u književnim studijama da oznaèi srodnost (affinity), tradiciju ili uticaj, a srodnost se sastoji u sliènostima stila, strukture, atmosfere ili ideja dva dela izmeðu kojih „nema druge povezanosti“.20 Aldridge još dodaje da je proteklih godina (u SAD, podrazumeva se) bila sve dominantnija meðu komparatistima estetièka perspektiva, a prednost se davala studijama koje pokazuju sliènosti ili srodnosti umesto uticaja.21 David H. Malone, „The ’Comparative’ in Comparative Literature“, Yearbook of Comparative and General Literature, III, 1954, str. 16–17, 19. 20 A. Owen Aldridge, „General Introduction. The Purpose and Perspectives of Comparative Literature“, u: Comparative Literature: Matter and Method (ur. A. O. Aldridge), Urbana – Chicago – London, 1969, str. 3. 21 Imaju i ove amerièke pozicije oslonce u ranijoj nacionalnoj akademskoj komparatistici. Frank Wadleigh Chandler, koji spada meðu zaboravljene pionire poredbene discipline u SAD, održao je bio svoje prvo javno predavanje kao profesor komparatistike na univerzitetu Cincinnati 1911. godine, i u njemu je naglašavao znaèaj poreðenja, odnosno poredbenog metoda, pa je, nabrajajuæi osam podruèja poredbenih studija, na prvom mestu naveo prouèavanje tema, a na drugom prouèavanje književnih tipova (poreðenje pojedinih primera istog umetnièkog žanra, epa ili romana u pismima, ili književnih vrsta kao što je elegija), dok je istraživanje uticaja, kauzalnih odnosa meðu autorima, delima, tipovima i idealima, naveo tek na petom mestu, s izvesnim rezervama! Uz to, mada je tom prilikom naveo da su tek „odskora“ bili oblikovani instrumenti nauènog prouèavanja književnosti, uz pomoæ antropologije, metoda istorijskog istraživanja i bioloških nauka (!), Chandler je isticao da komparatistièki metod ne 19

14

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Gvozden Eror, Komparatistièka terminologija

U ovom priruèniku izdatom 1969. godine (obuhvata radove objavljene u prvih pet godišta èasopisa Comparative Literature Studies), istièe se da poredbene studije predstavljaju naèin da se gleda preko uskih nacionalnih granica da bi se razaznali trendovi i pokreti u razlièitim nacionalnim kulturama „i videli odnosi izmeðu književnosti i drugih sfera ljudske aktivnosti“.22 Tu se, zapravo, preuzimaju kao opšteprihvaæene pozicije jednog od vodeæih amerièkih komparatista H. H. Remaka što ih je izneo 1961. godine u vrlo uticajnom radu o komparatistici, njenoj definiciji i funkciji, gde se veæ na samom poèetku precizira da je komparatistika poreðenje jedne književnosti sa drugom ili drugima, i poreðenje književnosti sa drugim sferama ljudskog izražavanja.23 A u dopunjenoj verziji ovog teksta (1971) naglašeno je još da sistematska revitalizacija „poredbenog“ mogla bi predstavljati najprirodniji i najdelotvorniji naèin da se književna kritika i vrednovanje ukljuèe u komparatistiku putem poreðenja, analogijom ili kontrastom (ne nužno kauzalno) povezanih dela, dela koja su porediva zbog srodnosti u pogledu teme, problema, žanra, stila, simultanosti, Zeitgeista, stupnja kulturne evolucije, itd.24 I u reèniku jednog od najuticajnijih amerièkih komparatista iz tog vremena, Harryja Levina, poreðenje ima istaknuto mesto. Veæ i u naslovu njegovog predsednièkog izlaganja na skupštini Amerièkog udruženja komparatista navodi se poreðenje književnosti (a tekst je uvršæen potom u njegovu knjigu Osnove poreðenja): u uvodnom delu Levin uporeðuje komparatistu koji ne (želi da) poredi sa violinistom koji s prezirom odbija da koristi gudalo, i na taj naèin ogranièava svoja izvoðenja na pizzicato. On, doduše, smatra kratkovidim pominjanje amerièke (komparatistièke) škole, buduæi da su mnogi njeni istaknuti predstavnici evropskog porekla, a i zato što je cilj kojem se teži ne nacionalna škola veæ internacionalna perspektiva – ali izlaže kritici francusku tradicionalnu littérature comparée. Nesklon raspravama o teorijskim, odnosno metodološkim pitanjima, Levin veæ tada iskazuje mišljenje da se troši previše energije na govor o komparatistici, a nedovoljno na poreðenje književnosti, pri èemu je isuviše mnogo onih koji nam govore kako da uradimo stvari koje oni nisu nikada uradili! Ovo izlaganje Levin završava sugerišuæi autoritativno da nakon svih preispitivatreba da ogranièi prouèavanje književnosti iskljuèivo na istraživanje društvenog ambijenta, tipova, uticaja i istorijskog razvoja, veæ je neophodno združiti prioritete istorijske i kritièke škole, a ova druga stavlja težište na estetièke aspekte, odnosno na pitanja (književnih) vrednosti. – „The Comparative Study of Literature“, Yearbock of Comparative and General Literature, XV, 1966, str. 54–56 (preštampano iz University Studies II, University of Cincinnati, 1910). 22 A. O. Aldridge, isto, str. 4–5, 1. 23 Henry H. H. Remak, „Comparative Literature, Its Definition and Function“, u: Comparative Literature: Method and Perspective (ur. N. P. Stallknecht i H. Frenz), Carbondale, 1961, str. 3. 24 Henry H. H. Remak, „Comparative Literature, Its Definition and Function“, u: Comparative Literature: Method and Perspective, revised edition, Carbondale, 1971, str. 22. – V. i G. Eror, Književne studije i domen komparatistike, Panèevo – Beograd, 2007 (odeljak: „Šta se poredi u poredbenim književnim studijama /littérature comparée/? Formativne epohe discipline“).

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

15

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

nja i samoispitivanja komparatisti treba da sami sebe opomenu – Preði na delo: poredi književnost.25 Što se tièe „estetièke perspektive“ što je pominje Aldridge, nju je takoðe naglasio i H. H. Remak pišuæi 1960. godine o komparatistici na raskršæima: dok francuski komparatisti odbacuju kao „mit“ zamisli da književnost može biti posmatrana kao izolovani estetski spomenik, amerièki, istièe Remak, žele književni tekst da tumaèe upravo kao umetnièki spomenik (artistic „monument“), žele da ponovno uvedu književnu kritiku u književnu istoriju. Zato naglašavaju poreðenje koje može otkriti srodnost koja nema nikakve veze sa èinjenicom da li je ili nije autor A poznavao stranog autora B kad je pisao delo C. I zato se manje ohrabruje prouèavanje „mehanièkih“ izvora, slave i uspeha, studije uticaja, a više poredbeno istraživanje analogija, motiva, stilistike, rodova, pokreta i tradicije.26 Isticano poreðenje književnosti i drugih oblasti delatnosti èoveka27 vodilo je ka tada još retko pominjanim interdisciplinarnim studijama (jedan segment, poredbeno prouèavanje književnosti i umetnosti, prihvatili su ubrzo i francuski komparatisti), dok je priznavanje validnosti poreðenja bez kontaktno-genetièke osnove prouzrokovalo nove terminološke distinkcije. Ovim poslednjim pitanjem posebno se bavio Ulrich Weisstein, prvenstveno u radu o uticaju i paralelama, s podnaslovom „Mesto i funkcija analoških studija u komparatistici“. On najpre precizira terminološki skup koji se vezuje sa „Kausalgenetik“, od Van Tieghema nadalje: I Pozajmice (citiranja; pastiš, ’cento’); II Prevodi; III Adaptacije; IV Podražavanja; a) ozbiljna (ukljuèujuæi stilizaciju), b) humoristièka / kritièka (ukljuèujuæi parodiju, travestiju i burlesku); V Uticaji („rapports de fait“ [èinjenièni odnosi]). Kad prelazimo iz sfere kauzalnih odnosa u sferu srodnosti najrazlièitije prirode, onda, po Weissteinu, prodiremo u „zonu sumraka“ koja krivudavo vodi od uticajâ do analogija. Podele i potpodele bi poèele sa kontaktnim odnosima ili zajednièkim izvorom èije postojanje sugerišu iskljuèive paralele (to jest one koje utvrðuju sliènosti za koje bi bilo neverovatno pretpostaviti da su samo 25 Harry Levin, „Comparing the Literature“, Grounds for Comparison, Cambridge, Mass., 1972, str. 75, 79, 89–90. 26 Henry H. H. Remak, „Comparative Literature at the Crossroads. Diagnosis, Therapy, and Prognosis“, Yearbook of Comparative and General Literature, IX, 1960, str. 4, 18, 8. 27 Još 1955. godine, u priloženoj Bibliografiji komparatistike, 1952–1954, u èasopisu Yearbock of Comparative and General Literature (IV), navode se prilozi svrstani u rubriku „Književnost i umetnosti i nauka“, sa dva odeljka: „Ples, lepe umetnosti, vrtovi (Gardens, sic!), istorija, muzika, filozofija“, i „Nauka i tehnologija, posebno astronomija, štampanje knjiga, darvinizam i psihologija (Frojdizam)“, ali zasebnu rubriku tu dobijaju i radovi s podruèja: „Meðunarodni književni odnosi. Kolektivni i uzajamni uticaji“, sa odeljcima „Kontinenti i nacije“ i „Pojedinaèni autori“.

16

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Gvozden Eror, Komparatistièka terminologija

sluèajne) i vodile bi do široke oblasti analoških studija. Tu bi, sistematizovano, bile obuhvaæene sledeæe kategorije, odnosno korišæeni sledeæi termini: VI Obostrano ekskluzivne paralele (koje nagoveštavaju uticaje); VII Paralele (sinhronièke i unutar datog „Kulturkreis“[kulturnog kruga]), kao u „Geistesgeschichte“ [duhovnoj istoriji]; VIII Analogije (istorijske), ukljuèujuæi tipološki pristup, kao u stadijalizmu; unutar ili bez datog „Kulturkreis“; IX Analogije (aistorijske, ali sistematske i / ili teleološke); a) u traganju za književnim konstantama (Etiemble), b) u traganju za antropološkim konstantama (Brown, Staiger); X Analogije (aistorijske i nesistematske); a) unutar književnosti („retorièka“ kritika), b) koje prevazilaze granice književnosti („wechselseitige Erhellung der Künste“[meðusobno osvetljavanje umetnosti]28, sa izvesnim izuzecima).29 Tako ova dvojna lista pokazuje skalu poreðenja koja vodi od uticaja do paralela i od paralela do analogija, a ove poslednje u svom najširem vidu antropoloških konstanti predstavljaju polje istraživanja gde komparatistika, prema Weissteinu, vrši svoje ideološko i metodološko samoubistvo!30 Kao što je poznato, zalaganja za komparatistièka istraživanja koja se podvode i pod „analogy studies“, èijim se mestom i funkcijom ovaj autor bavi u navedenom radu, dominirala su kod najznaèajnijih predstavnika ruske komparatistike; meðutim, iako veoma dobro poznaje razvoj zapadnoevropske i amerièke komparatistike, Weisstein, kad su u pitanju ruski autori, u ovom kao i u drugim, kasnijim tekstovima, služi se bezmalo iskljuèivo jednim èlankom Gleba Struvea,31 ali je nepo28 Ovo je naslov knjige Oskara Walzela iz 1917, s podnaslovom „Prilog vrednovanju pojmova istorije umetnosti“, kojim se imenuje i jedno usmerenje nemaèke nauke o književnosti. V. Odnosi meðu umetnostima (prir. B. Milijiæ), Beograd, 1978. 29 Ulrich Weisstein, „Influences and Parallels. The Place and Function of Analogy Studies in Comparative Literature“, Teilnahme und Spielung. Festschrift für Horst Rüdiger (ur. B. Allemann i E. Koppen), Berlin – New York, 1975, str. 596–598, 608. –– Weisstein, inaèe, s dosta ironije (kako se vidi veæ i iz naslova njegovih tekstova) prati i komentariše meandre novije komparatistike, ali to može biti i bumerang. Šta, naime, reæi o njegovoj konstataciji da je Veselovski bio marksist, odnosno da H. M. Posnett (u knjizi Comparative Literature, 1886) anticipira „Marxist position as taken by Veselovskij (Stadialism) and Žirmunskij (typological analogies)“?! („D’où venons-nous? Que sommes-nous? Où allons-nous? The Permanent Crisis of Comparative Literature“, Canadian Review of Comparative Literature / Revue canadienne de littérature comparée, 1984, 2, str. 171, napomena 13). Veselovskog, koji je živeo do 1906. godine, Žirmunski (u studiji o njegovom delu) oznaèava kao nauènika sa „stihijnom težnjom ka materijalizmu“, koji je imao pogled na svet „elementarnog materijaliste“, a povremeno se približavao dijalektièkom shvatanju istorijskog i književnog procesa, itd. 30 „Influences and Parallels…“, str. 605. 31 Gleb Struve, „Comparative Literature in the Soviet Union, Today and Yesterday“, Yearbook of Comparative and General Literature, IV, 1955. Weisstein u svom radu navodi još (pominjuæi Veselovskog) i tekst Wernera Kraussa o problemima komparatistike, iz 1963, i citira u napomeni raspravu Žirmunskog o stanju komparatistike (objavljenu 1967. godine na engleskom jeziku).

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

17

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

uzdan u pozivanju na taj izvor.32 I rumunski komparatist Marino, u svojoj knjizi sliènog naslova kao i poznati Weissteinov „Uvod“ u poredbene studije (u verziji na engleskom), jedan duži odeljak posveæuje problematici (komparatistièkog) poreðenja: on takoðe polazi od distinkcije izmeðu genetièkih (kauzalnih, eksplikativnih) i tipoloških (taksinomièkih) poreðenja,33 èije uvoðenje pokazuje liberalizaciju poreðenja, osobito u anglosaksonskoj komparatistici. Dodaje da komparatistika Istoène Evrope u tom domenu koristi tradiciju ruskog formalizma, i tu konstataciju podupire sa dva citata iz rada Jurija Tinjanova „O književnoj evoluciji“, koje daje prema prevodu Tzvetana Todorova u antologiji tekstova ruskih formalista objavljenom na francuskom jeziku – i to je sve što Marino navodi o ruskoj tipološkoj komparatistici!34 * Kada Dionýz Ïurišin s kraja šezdesetih godina zapoène objavljivanje serije knjiga o problemima književne komparatistike, on æe predstaviti jedan novi terminološki skup, koji æe takoðe, kao i dva prethodna, imati internacionalni znaèaj, mada ogranièeniji u delovanju, i koji æe ujedno indirektno upoznati zapadnoevropske komparatiste sa impozantnom baštinom ruskih poredbenih studija, vrlo slabo i površno poznatom na Zapadu, od Veselovskog do Žirmunskog. Za svoju „strukturalnu komparatistiku“ Ïurišin navodi, i detaljno razmatra, tri izvora: komparatistièko nasleðe Istorijske poetike Veselovskog, komparatistièke stimulanse ruskog „formalistièkog“ metoda, a zatim i strukturalistièke korene moderne komparatistike (u èeškoslovaèkom strukturalizmu). Meðu ovim nabrojanim izvorima, Veselovski je, ne samo hronološki, na prvom mestu, kao izuzetno komparatistièki orijentisan istorièar književnosti. 32 Rezimirajuæi po taèkama oštar kritièki napad V. Kirpotkina na Veselovskog i njegove sledbenike, Struve navodi pod brojem 7 i tvrðenje Kirpotkina da je ideja „razvoja“ kao ciklusa ili serije samoponavljajuæih ciklusa vodila sledbenike Veselovskog ka teoriji takozvanog stadijalizma (za koju Struve kaže da ju je, uz druge, izneo Žirmunski), a da taj „apstraktni koncept“ primenjen na književnost znaèi paralelni ciklièki razvoj bez pozajmica (nav. rad, str. 7). U Weissteinovoj verziji, reè je na tom mestu o stadijalizmu Veselovskog („Influences and Parallels“, str. 603), pa se ta tvrdnja ponavlja i u kasnijem radu, u kojem se stadijalizam vezuje ponovo za Veselovskog, i upuæuje se na Struvea („D’où venonsnous? Que sommes-nous? Où allons-nous? The Permanent Crisis of Comparative Literature“, str. 171). U drugom radu, opet, konstatuje se za tipološko/stadijalne odnose da oni znaèe paralelni ciklièki razvoj bez pozajmica – „po reèima Gleba Struvea“! („Lasciate Ogni Speranza: Comparative Literature in Search of Lost Definitions“, Yearbook of Comparative and General Literature, 37, 1988, str. 106). Meðutim u knjizi Comparative Literature and Literary Theory (iz 1973, koja predstavlja prevod izdanja na nemaèkom iz 1968, dakle hronološki ranijoj!) Weisstein ispravno pominje „teoriju stadijalizma koju su zastupali uèenici Veselovskog, na prvom mestu Žirmunski“ (str. 248). 33 Upor. razlikovanje dve glavne kategorije poreðenja, one što podrazumeva kauzalne vidove i one koja ih ne podrazumeva, kod Svena Linnéra. „The Structure and Functions of Literary Comparisons“, The Journal of Aesthetics & Art Criticism, 26, 1967/1968. 34 Adrian Marino, Comparatisme et théorie de la littérature, Paris, 1988, str. 236–238.

18

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Gvozden Eror, Komparatistièka terminologija

Mada uoèava da je impozantno delo ruskog nauènika nastalo u okolnostima koje su u potpunosti razlièite od „današnjih“ (to jest onih s kraja šezdesetih godina prošlog veka), i da ono neizbežno odražava potpuno razlièito stanje književne misli, Ïurišin naglašava da Veselovski, kao književni teoretièar i komparatista, predstavlja jedinstven fenomen, koji je imao mnoštvo sledbenika u sovjetskoj književnoj nauci, sledbenika koji su dolazili veæinom iz redova ranijih pripadnika ruske „formalistièke škole“ (zbog èega je i bio glavna meta orkestrirane kriike s kraja èetrdesetih i u pedesetim godinama prošlog veka, u vremenu a priori odbacivanja komparatistièkog metoda u književnosti). No za slovaèkog autora je vraæanje delu Veselovskog, koji je kao teoretièar poredbenog metoda poznat po obuhvatanju izuzetnog širokog niza interliterarnih fenomena u svom književnoistorijskom delu, bilo uzrokovano potrebama tadašnje situacije komparatistièkog istraživanja književnosti: koncepcija „toka predusretanja“ (âñòðå÷íîå òå÷åíèå) – to jest izvesne analogne tendencije, sliènog pravca mišljenja kod primaoca uticaja („pozajmica“) – kao uslova za realizaciju kontaktnog oblika (književne) relacije iskazuje, u suštini, po Ïurišinu, savremene teze o uzajamnoj uslovljenosti genetièko-kontaktnih i strukturalno-tipoloških fenomena.35 Sam Veselovski je bio jasno naglasio programsku komparatistièku usmerenost svojih istraživanja, pre svega u uvodnom predavanju na kursu iz istorije opšte književnosti (održanom 1870. godine na Sankt-Peterburškom fakultetu). S obzirom na tadašnje stanje ruske nauke, Veselovski je smatrao da æe se u nastavi morati držati izvesne zlatne sredine (izmeðu potpunog uopštavanja kao ideala istorijske nauke i usko-struènog istraživanja po nemaèkom uzoru), a pozitivna strana tog programa je, kako je istakao, u njegovom uporednom metodu. Imao je u vidu moguænost da se „sliène pojave prouèavaju u nekoliko paralelnih nizova èinjenica“, i naglašavao da „uporedno prouèavanje poezije mora umnogome da promeni uobièajene pojmove o stvaralaštvu“, uzimajuæu kao primer srednjovekovne legende o kralju Arturu i vitezovima Okruglog stola i njihove transformacije kod Tenisona: tu se moglo utvrditi da je dolazilo do pozajmica (çàèìñòâîâàíèå), da je novi autor pozajmljivao od starih, ali se nije moglo ostati na tom stadijumu poreðenja, jer se iste prièe nalaze i u francuskim romanima o Okruglom stolu, i u narodnim predanjima Kelta, tako da je uporedno izuèavanje otkrilo èinjenicu da postoji „niz nepromenljivih formula, koje sežu daleko u oblasti istorije, od savremene do stare poezije, do epa i mita“. To predavanje Veselovski zakljuèuje konstatacijom da, ako se „u istoriji književnosti obrati posebna pažnja na poeziju, uporedni metod æe joj u toj uskoj sferi otkriti sasvim novi zadatak – prouèavanja na koji naèin novi sadržaj života, taj element slobode koji navire sa svakim novim pokolenjem, prožima stare slike, te forme nužnosti u koje se neizbežno izliva svaki prethodni razvoj“. 35 Dionýz Ïurišin, Sources and Systematics of Comparative Literature, Bratislava, 1974 (pr. na engleski P. Tkaè), str. 39–43.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

19

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

Pomenimo još kako mladi Veselovski u izveštaju o službenim putovanjima u inostranstvo istièe da se razvoj uporedne gramatike (kao grane uporedne istorije kulture datog naroda) proširio i na prouèavanje germanskog epa i novele: „Kao što je ranije postojao manir da se govori o pozajmicama, kada se govorilo o sliènosti dve pripovetke, tako se sada stvorila navika da se upuæuje na svima zajednièku otadžbinu u Aziji, odakle smo mi izneli jezik, iste obièaje i verovanja“ – uz ironièni komentar da „pozamljivanje je, vidite li, uvredljivo, a nasleðe nije uvredljivo, mada je i nasleðe – isto pozajmljivanje, pogotovu od tako dalekih ruku kao što su naši preci sa Iranske visoravni“. Baveæi se u poznim godinama podruèjem poetike sižea, Veselovski je meðu najvažnijim pravcima u prouèavanju sižejnosti razmotrio i teoriju pozajmica, koja se, smatrao je, ne može graditi na osnovu motivâ, veæ je ona dopustiva u pitanju o sižeima, to jest kombinacijama motiva, jer što je, na primer, bajka složenija, što joj je redosled nelogièniji, tim je više povoda da se govori o pozajmici.36 Primeri bajki koje Veselovski tu daje demonstriraju širinu njegovih književnoistorijskih znanja.37 U uvodnoj studiji38 knjige Veselovskog Istorijska poetika, Viktor Žirmunski, najugledniji i najuticajniji ruski komparatist (1891–1971), odreðuje Veselovskog kao „nauènika pozitivistu“, koji se tokom niza godina dosledno „ogranièavao na sakupljanje paralela i poreðenja, èinjeniènog materijala, izvoda i citata iz srednjovekovne književnosti i narodne pismenosti, koji, bez uplitanja istraživaèeve subjektivne taèke gledišta, po njegovom mišljenju, treba da navedu èitaoca na objektivna uopštavanja, sadržana u samom materijalu“. A „bitna osobenost uporedno-istorijskog metoda Veselovskog jeste univerzalizam, težnja za maksimalno širokim obuhvatanjem svih pojava u svetskoj književnosti“, dok se vidokrug samog Veselovskog, nauènika-enciklopediste, odlikuje „izuzetnom širinom: obuhvata klasiène i nove evropske književnosti, romansko-germanski Zapad, slovensko-vizantijski svet i Istok, a uporedo sa pisanom književnošæu – narodnu pesmu anonimnih autora i poeziju kulturno 36

604.

A. N. Veselovski, Istorijska poetika, Beograd, 2005 (pr. R. Meèanin), str. 56, 58, 60–63, 481,

Uzmimo kao primer navedenu bajku „O dvojici braæe“ iz XV veka pre nove ere: ona se sažeto prati, uz navoðenje odgovarajuæe literature, od egipatskih i staroindijskih poèetaka, do moguæih naèina prodora u temelje evropskih narodnih bajki, bilo književnim putem (uz osvrt na Egipat kao jedan od centara širenja bajkovnih motiva i legendi u doba hrišæanstva i na tragove budizma u Meksiku), bilo usmenim putem, (uz osvrt na puteve meðunarodnog usmenog i književnog opštenja izmeðu Istoka i Zapada u hrišæansko doba i u srednjem veku). Isto, str. 606–611. 38 Ovaj tekst Žirmunskog pod naslovom „’Istorijska poetika’ A. N. Veselovskog“ zapravo je kraæa verzija opsežne studije „A. N. Veselovski i komparatistika“ (“À. Í. Âåñåëîâñêèé è ñðàâíèòåëüíîå ëèòåðàòóðîâåäåíèå“), štampane po rukopisu u knjizi: Â. Ì. Æèðìóíñêèé, Ñðàâíèòåëüíîå ëèòåðàòóðîâåäåíèå. Âîñòîê è Çàïàä, Ëåíèíãðàä, 1979. U obliku predgovora je ta verzija objavljena uz izdanje Istorijske poetike iz 1940. godine, a radovi Veselovskog uvršæeni u tu knjigu dati su prema tekstu akademskog izdanja iz 1913. godine (dok je izdanje na našem jeziku uraðeno prema reprintu izdanja iz 1940). 37

20

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Gvozden Eror, Komparatistièka terminologija

zaostalih naroda“. Tako je i njegova poetika „zamišljena kao široko uporedno-istorijsko uopštavanje ogromnog materijala pojedinaènih empirijskih èinjenica, otkriæa i istraživanja, sakupljenih u etnografiji, folkloristici i nauci o književnosti XIX veka“.39 Žirmunski naglašava da je Istorijska poetika „uglavnom veæ bila pripremljena u prvoj polovini osamdesetih godina, pre pojave Šererove Poetike (1888) i èitavog niza drugih analognih pokušaja stvaranja uporedno-istorijske poetike, koji su bili prilièno brojni upravo devedesetih godina XIX veka“; „Poetika Veselovskog postuliše ideju jedinstva i zakonitosti razvoja svetske književnosti, koji su, sa svoje strane, uslovljeni jedinstvom i zakonitošæu èitavog istorijskog procesa u celini“. Pri tom se, u poimanju Veselovskog, takozvani uporedno-istorijski metod uopšte ne ogranièava na problem književnih uticaja (âëèÿíèå), i on „pribegava najširem poreðenju i izjednaèavanju analognih književnih pojava kod razlièitih naroda i u hronološki razlièitim periodima, pojava koje se, iako meðusobno nisu povezane neposrednom genetskom zavisnošæu, ipak odnose na iste stadijume društvenog razvoja“, i tad se one razmatraju kao ravnopravne u pogledu stadijalnosti (ñòàäèàëüíîñò). Veselovski, dakle, „formuliše novo shvatanje ’uporednog metoda’ zasnovanog na jedinstvu i zakonitosti procesa istorijskog razvoja u celini“.40 Pominje tu Žirmunski i formalistièku školu, vrlo distancirano, premda je bio aktivan èlan (po nekima samo „saputnik“) tog izuzetnog teorijskog pokreta: „Razvoj književno-istorijskih pogleda Veselovskog njegovi kasniji kritièari su prikazivali kao put od istorije kulture do istorijske poetike. Sa taèke gledišta formalizma, koji je pokušavao da se osloni na autoritet Veselovskog, to je znaèilo – od istorije ideja do istorije formi. To formalistièko suprotstavljanje iskrivljuje pravu sadržinu Istorijske poetike: mada Veselovski do problema poetike nije došao odmah, u osnovu njegove koncepcije pesnièkog razvoja postavljen je kulturno-istorijski princip“.41 I Ïurišin istièe da su se „formalisti“ – drugi izvor strukturalne komparatistike – vezivali za „osnivaèa ruskog poredbenog metoda u nauci o književnosti, A. Veselovskog“,42 i to u pozitivnom smislu (sam Žir39

24.

„’Istorijska poetika’ A. N. Veselovskog“, u: A. N. Veselovski, Istorijska poetika, str. 7, 20,

40 Isto, str. 10, 16, 18, 29. – Doduše, Istorijska poetika je ostala nezavršena. Nije sluèajno, po Žirmunskom, što Veselovski dovodi svoju poetiku do praga srednjovekovne književnosti i staje (kao što se i njegova poetika sižea, u suštini, prekida na poèetku istorijskog stadijuma): „Uzroci tog neuspeha su u metodološkim pretpostavkama èitavog nauènog rada Veselovskog, kao nauènika vaspitanog na teorijskim principima pozitivizma, u njegovom pokušaju da otkrije opšte zakonitosti društveno-istorijskog i književnog procesa bez ikakvih filosofskih i estetièkih pretpostavki, putem svojevrsne istorijske indukcije, od sluèaja do sluèaja [...]“. Isto, str. 40. 41 Isto, str. 12. 42 D. Ïurišin, nav. delo, str. 45, 47. I autor temeljite studije o ruskom formalizmu, Ignazio Ambrogio – koji govori o „pozitivistièkim, po mnogo èemu oscilirajuæim, eklektiènim pa èak i antinomijskim koncepcijama Aleksandra Veselovskog“ – konstatuje da formalna škola, uz ostalo po uzoru na

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

21

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

munski) ili polemièno (osobito Šklovski, koji je crpao indirektnu podršku za svoje ideje iz rezultata poredbenih radova Veselovskog, iako je, uopšte uzev, polemisao sa svojim prethodnikom).43 Navodeæi poredbene tekstove istaknutih formalista, ali i njihova èesta kritièka zapažanja o tadašnjoj komparatistici, Ïurišin napominje da formalistièki stav prema poredbenom istraživanju nije bio negativan u principu, i da su sami njihovi komparatistièki prilozi zapravo proisticali iz njihovog teorijskog sistema, što je bio dijametralno suprotan pristup u odnosu na razvoj tradicionalnih komparativnih prouèavanja. Procedura od teorije ka književnoj istoriji predodredila je pojedinaène etape evolucije komparativnog pristupa (kod formalista): od takozvanih intraliterarnog poreðenja fenomena (unutar okvira nacionalne istorije) postepeno kao interliterarnom poreðenju, i to primarno u bilateralnoj formi, dok formalisti nisu uspeli ostvariti multilateralno poredbeno poreðenje (zainteresovani prvenstveno za zakone istorije nacionalne književnosti). Nisu, dakle, dospeli do prouèavanja zakona svetske književnosti, koji predstavljaju, po Ïurišinu, u velikoj meri, konaèni cilj poredbenog prouèavanja.44 Treæi izvor na koji se oslanja Ïurišin je èeški i slovaèki strukturalizam, osobito Praška škola, mada veæ u Uvodu knjige autor konstatuje da strukturalizam nije oblikovao komparativnu teoriju. Pristupi Mukaøovskog pitanjima poredbenog metoda bili su primarno motivisani njegovim prouèavanjem zakona opšte estetike (i pitanja teorije književnosti): mada je nastojao da formuliše dijalektiku odnosa meðu književnostima razlièitih nacija, uz kritiku metoda traganja za uticajima, što je i program strukturalne komparativne teorije, sam Mukaøovsky nije dospeo do strukturalnog objašnjenja interliterarnog procesa. Ïurišin još istièe posebnu ulogu Franka Wollmana, èlana Praškog kruga, komparatiste, koji je, suprotno Mukaøovskom, sa pozicija „komparatiste“ težio da razreši pitanja opšte nauke o književnosti (a Wellek tu, zaèudo, nije ni pomenut).45 Strukistorijsko-komparativnu metodu Veselovskog, usmerava istraživanje na „objektivne“ stilistièke forme književnih tekstova kao integralnih organizama, dok su veæ i temeljne postavke formalizma nagovestile put prema izgradnji idealne istorije književnosti kakvu je Veselovski zamislio kao „istorijsku poetiku“. Formalismo e avanguardia in Russia, Roma, 1968; pr. Formalizam i avangarda u Rusiji, Zagreb, s. a. (pr. V. Frangeš), str. 31, 210, 244. 43 Ambrogio takoðe navodi stavove Šklovskog protiv istorijsko-komparativne metode „etnografske“ škole Veselovskog (ali i šire, protiv svake istorijsko-genetièke koncepcije), ali i istièe da u istraživanju izgradnje sižea Šklovski oèito polazi od prakse Veselovskog, odbacujuæi njegov etnografizam (a svojim istraživanjima obezvreðuje zapravo tematologiju u pristupu noveli i romanu). I. Ambrogio, isto, str. 138, 189, 238. 44 D. Ïurišin, nav. delo, str. 57–58, 76–77. 45 Upor.: „Wellek i Wollman su – suprotno Mukaøovskom – rehabilitovala princip strukturalne estetike za poredbenu književnu nauku. Oba su u Praškom lingvistièkom krugu predstavljala strukturaliste sa smislom za književnu istoriju, što znaèi da su pojam strukture povezivali takoðe sa dijahronijom“. Miloš Zelenka, „Èeška in slovaška literarna komparativistika – stanje in dosežki (od Welleka in Wollmana k Ïurišinu)“, Primerjalna književnost, 2005, 2 (pr. na slovenaèki B. Maltariæ), str. 7.

22

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Gvozden Eror, Komparatistièka terminologija

turalistièka razmatranja i književnoistorijski radovi, suprotstavljeni pozitivistièkim, bili su, u celini uzev, sporadiènog karaktera i nisu proizlazili iz sistematskih istraživanja, veæ i zato što se strukturalizam usredsreðivao na evolucione zakone nacionalne književnosti kao strukturalnog entiteta.46 Okonèavši pregled izvora na koje se oslanjao u oblikovanju svog razuðenog (strukturalnog) modela celovite sheme vrsta i vidova poredbenih izuèavanja književnosti, Ïurišin dodaje da se napori u („savremenim“) poredbenim istraživanjima da se nadvlada iskljuèivo nacionalni aspekt u prouèavanju i tumaèenju interliterarnih odnosa iskazuju u tendencijama da se u istraživaèki program uklope i takozvane tipološke srodnosti interliterarnog procesa. A tipološka povezivanja bila su u središtu pažnje Viktora Žirmunskog, za kojeg Ïurišin konstatuje, pišuæi o ruskom formalizmu, da je, za razliku od Šklovskog, praktièno u potpunosti sledio Veselovskog, kao veran i dosledan sledbenik Veselovskog – komparatiste. Kako sam Ïurišin naglašava, podsticajima koje je nalazio u teoriji i književnoistorijskoj praksi A. N. Veselovskog, u komparatistièkim naporima ruskog „formalnog metoda“ i èehoslovaèkog strukturalizma (posebno u opsežnom komparatistièkom radu Franka Wollmana), kad su u pitanju nastojanja da se klasifikuju fundamentalni oblici interliterarnog procesa, pridružili su se podsticaji sadržani u teorijskim razmatranjima Viktora Žirmunskog, koji su mu na tom planu primarno zaokupljali pažnju. Tu Ïurišin osobito istièe (uz neke zamerke) podelu poredbenih istraživanja, iznesenu u radu Žirmunskog „Epsko stvaralaštvo slovenskih naroda i problemi poredbenog prouèavanja epa“.47 Viktor Žirmunski u navedenom radu razlikuje èetiri moguæa vida poredbeno-istorijskih izuèavanja.48 Prvi obuhvata jednostavno uporeðivanje književnih pojava, koje predstavlja osnovu svakog temeljnijeg uporedno-istorijskog razmatranja, drugi istorijsko-tipološko poreðenje, koje objašnjava sliènost genetièki meðu sobom nepovezanih pojava sliènim uslovima društvenog razvitka, treæi vid istorijsko-genetièko poreðenje, koje razmatra sliène pojave kao rezultat njihove genetièke srodnosti i potonjih istorijski uslovljenih razdvajanja (divergencija), dok se èetvrti odnosi na poreðenje koje utvrðuje genetièke veze meðu pojavama na osnovi kulturnih uzajamnih delovanja (âçàèìîäåéñòâèÿ), „uticaja“ ili „pozajmica“ (koje Žirmunski stavlja pod navodnike), uslovljenih istorijskom bliskošæu datih naroda i preduslovima njihovog društvenog razvitka. PoD. Ïurišin, nav. delo, str. 8, 95, 978, 100, 107. D. Ïurišin, isto, str. 108, 47, 51, 124. – V. i D. Ïurišin, Èo je svetová literatúra?, Bratislava, 1992. Pr. (M. Dudok), Šta je svetska književnost, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1997, str. 45–46. Ïurišin tu navodi da smatra Žirmunskog „za rodonaèelnika nove klasifikacije osnovnih polazišta teorije uporednog prouèavanja književnosti u periodu krize komparativnog istraživanja pedesetih godina“, a postavke Žirmunskog u navedenom radu (odnosno èetvorodelnu metodološku shemu komparatistike) èinile su „opštevažeæe polazište kod formulisanja nove sistematike uporednog prouèavanja“, i za graðenje „naše teorije komparativne književnosti“ (str. 45, napomena 19). 48 „Ñðàâíåíèå“ Žirmunski prethodno definiše kao „utvrðivanje sliènosti i razlika meðu istorijskim pojavama i njihovo istorijsko tumaèenje (objašnjenje)“. 46 47

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

23

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

redbeno-genetièki metod ima glavnu ulogu u istorijskoj lingvistici, dok u uporednoj nauci o književnosti, u takozvanoj „opštoj književnosti“, takvo mesto pripada istorijsko-tipološkom poreðenju, dodaje Žirmunski.49 U jednom ranijem radu Žirmunski koristi termin stadijalno-tipološke analogije da oznaèi pojave do kojih, kako navodi, dolazi naroèito jasno u onim sluèajevima kada dela, žanrovi i stilovi u književnostima koje nisu meðusobno povezane uzajamnim delovanjima i uticajima ispoljavaju crte veæe ili manje sliènosti uslovljene zajednièkim socijalno-istorijskim uzrocima.50 A u saopštenju na V kongresu Meðunarodnog komparatistièkog udruženja (AILC/ICLA), održanom u Beogradu 1967. godine, Žirmunski, nakon kritike komparatistike shvaæene kao prouèavanja uticaja u prvom redu (kritike veoma sliène Wellekovoj), i èisto empirijskih uporeðivanja (ñîïîñòàâëåíèå) fakata književnosti, istièe neophodnost razlikovanja tipoloških analogija književnog procesa i takozvanih „književnih uticaja“. U daljoj argumentaciji navodi precizniji termin istorijsko-tipološke analogije ili konvergencije književnog procesa, napominjuæi da navedene tipološke analogije ne iskljuèuju književna uzajamna delovanja (uslovljena kulturnim kontaktom), koja se u nizu sluèajeva s njima ukrštaju. To jest, književni uticaj postaje moguæ ako postoji unutarnja analogija književnog i društvenog procesa.51 U svoje rasprave iz sedamdesetih godina, pa potom i u kasnije radove, Dionýz Ïurišin je unosio i grafièki prikaz podruèja poredbenih studija, s ambicijom da njime obuhvati celinu komparatistike, pri èemu je ta terminološka shema – koja nas ovde najviše i zanima – data ne samo na slovaèkom jeziku, veæ i u pretpostavljenom ekvivalentnom obliku na drugim jezicima, engleskom, ruskom, nemaèkom. Kao dosledan protivnik tzv. „uticajologije“,52 Ïurišin je isticao znaèaj tipoloških povezivanja,53 ali, paradoksalno, njegova terminološka shema komparatistike znatno je detaljnija u onom delu koji se odnosi na genetièke (kontaktne) odnose! I u kasnijim razradama, dopunama, korekcijama, taj (ne)srazmer je Â. Ì. Æèðìóíñêèé, „Ýïè÷åñêîå òâîð÷åñòâî ñëàâÿíñêèõ íàðîäîâ è ïðîáëåìû ñðàâíèòåëüíîãî èçó÷åíèÿ ýïîñà“ (1958), Ñðàâíèòåëüíîå ëèòåðàòóðîâåäåíèå. Âîñòîê è Çàïàä, str. 194–195. Žirmunski tu, uz „ñðàâíèòåëüíîå ëèòåðàòóðîâåäåíèå“, koristi izraz (takozvana) „âñåîáùàÿ ëèòåðàòóðà“ (koji sam stavlja u navodnike); u prilogu za VI kongres Meðunarodnog komparatistièkog društva (1970), možda njegovom poslednjem radu, Žirmunski koristi i termin „îáùàÿ ñðàâíèòåëüíàÿ ëèòåðàòóðà“, a daje u zagradi i ono što bi trebalo da mu je ekvivalent na francuskom jeziku: „littérature comparée générale“ (gde je težište na onom „générale“, sudeæi po kontekstu). „Ñðåäíåâåêîâûå ëèòåðàòóðû êàê ïðåäìåò ñðàâíèòåëüíîãî ëèòåðàòóðîâåäåíèÿ“, isto, str. 158. 50 Â. Ì. Æèðìóíñêèé, „Ëèòåðàòóðíûå îòíîøåíèÿ Âîñòîêà è Çàïàäà êàê ïðîáëåìà ñðàâíèòåëüíîãî ëèòåðàòóðîâåäåíèÿ“ (1946), isto, str. 22. 51 Â. Ì. Æèðìóíñêèé, „Ëèòåðàòóðíûå òå÷åíèÿ êàê ÿâëåíèå ìåæäóíàðîäíîå“, isto, str. 138-139. 52 V.: G. Eror, „Pojam uticaja u književnim studijama“, Genetièki vidovi (inter)literarnosti, Beograd, 2002, str. 122–123. 53 V. više o tome u: G. Eror, „O komparatistièkim shvatanjima vrsta interliterarnih veza“, Filološki pregled, 1982, 1–4. 49

24

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Gvozden Eror, Komparatistièka terminologija

ostao manje-više isti, što samo pokazuje koliko su istraživanja geneze bila zastupljenija, razraðenija, i raznovrsnim materijalom bogatija. Najpotpunije je oblikovana ta shema kontaktnih veza u knjizi Šta je svetska književnost? Kontakti u okviru interliterarnih odnosa mogu biti, navodi se tu, eksterni i interni, takoðe mogu biti neposredni i posredovani. Ovih poslednjih u prvim verzijama grafièke sheme ima tri,54 ali je njihov broj kasnije poveæan na šest, i to bi bili kontakti koji su posredovani: publicistièki; književnom kritikom; književnom naukom; oblicima èitalaèke percepcije; prevodom; umetnièkim delom; drugom vrstom (granom) umetnosti, i slièno.55 Kontakti, dalje, mogu takoðe biti eksterni (oni dalje upuæuju na odjek) i interni. Ovi drugi bi vodili ka izdvojenom skupu formi recepcije (u prvobitnoj shemi), odnosno ka posledicama recepcije-kreacije (apercepcije), koje bi se odnosile na stepen stvaralaštva (veæi ili manji), a mogle bi biti neizbežne ili sluèajne, a još bi se i delile na diferencijalne i integrativne. Precizirane su tri diferencijalne forme recepcije: književna polemika, parodija, travestija (i ostale, kaže se), dok je integrativnih oblika više, najpre èetiri, potom pet, i to bi bila aluzija, pozajmica, podražavanje, filijacija, plagijat (filijacija se povezuje dalje sa adaptacijom, a adaptacija sa prevodom). Kako se vidi, uticaj je „izopšten“ iz ove sheme, i najbliži obuhvaæeni termin je tu, u stvari, výpožièka (pozajmica56, na ruskom çàèìñòâîâàíèå, na engleskom borrowing), a zatim i „susedni“ termin u tom popisu – ponaška.57 Strukturalno-tipološke veze se iskazuju kroz analogije (paralele) ili divergencije, i mogu biti uslovljene sa tri, potom èetiri (vanknjiževna) faktora: univerzumom, društveno, antropološki, psihološki. A književna uslovljenost tipoloških veza ima najpre tri vida, da bi ih kasnije bilo šest: književni stilovi, pravci; književne vrste; književna tradicija; književni razvoj; književna konvencija; segmenti (komponente) umetnièke strukture dela.58 V. Ïurišin, isto, str. 177 (na engleskom jeziku), 246 (na ruskom jeziku). Takoðe u D. Ïurišin, Teória literárnej komparatistiky, Bratislava, 1975, str. 344 (izvorna verzija na slovaèkom). 55 D. Ïurišin, Èo je svetová literatúra?, Bratislava, 1992. Pr. (M. Dudok), Šta je svetska književnost, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1997, str. 223 (nepotpunija verzija na str. 53!). 56 Šta je svetska književnost, grafièki prikazi na str. 62 (tu se navodi „pozajmljenica“!), 223 (tu je, pak, „pozajmica“). 57 “Ponáška“ (termin iz slovaèke književne istorije) – u smislu: podražavanje, oponašanje, svojevrsni pastiš, preveden je na engleski najpre bukvalno kao „resemblance“ (tek kasnije: „imitation“) a na ruski direktnije kao „ïîäðàæàíèå“ (kasnije, doduše: „ñòèëèçîâàííîå ïîäðàæàíèå“). V. Sources and Systematics of Comparative Literature, str. 177, 246 (sheme na engleskom i ruskom), kao i Systematika medziliterárneho procesu, Bratislava, 1988; prevod na ruski: Äèîíèç Äþðèøèí è êîëëåêòèâ, Ñèñòåìàòèêà ìåæëèòåðàòóðíîãî ïðîöåññà, Bratislava, 1988, sheme u prilogu, br. 5, 6, 7. – Predlaže se da se „jednostrani termin“ uticaj zameni nizom sastavljenim od tri pojma: impuls, recepcija, stvaralaèki akt (Ñèñòåìàòèêà ìåæëèòåðàòóðíîãî ïðîöåññà, str. 14). 58 Isto, str. 71 (navodi se „psihološka“ uslovljenost), 223 („psihièka“ uslovljenost, na istom mestu sheme; izostavljen je „književni razvoj“). 54

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

25

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

U poslednjoj verziji Ïurišinove sheme književnog procesa, uz genetièko-kontaktne odnose i strukturalno-tipološke uzajamne veze, dobile su bile vrlo znaèajno mesto i interliterarne zajednice, i kategorija svetske književnosti. Ïurišin je, naime, zakljuèio da „ni genetsko-kontaktna oblast, ni tipološka oblast u krajnjem sluèaju ne izražavaju u potpunosti interliterarnu procesualnost. Obe oblasti zbog toga ne mogu biti metodološki dovoljno instruktivne prilikom pronalaženja zakonitosti interliterarnog procesa“, pa je nemoguæe i dalje istrajavati na upotrebi tradicionalnog naziva „komparatistika“, „uporeðivanje“: „zato æe savremena teorija i metodologija interliterarnog procesa (ne, dakle, književne ,komparatistike‘ ili ,uporednog‘ istraživanja književnosti) nedvosmisleno morati da usredsredi pažnju na metodiku i oblike istraživanja interliterarnog procesa u pravom smislu reèi“. Pomenutim sferama genetièko-kontaktnih odnosa i sistemsko-tipoloških uzajamnih veza prikljuèiæe se zato još dve, koje izlaze iz okvira tradicionalne komparatistièke discipline: „analiza interliterarnih zajednica i njima odgovarajuæe kategorije, i istraživanje vrhunske književno-istorijske kategorije – svetske književnosti“.59 Što se tièe osnovnog, polaznog grafièkog prikaza vidova, grupa i podgrupa poredbenih studija književnosti kod slovaèkog autora, pada u oèi rano usmeravanje pažnje na „formy recepcie“ (èime kao da je unekoliko anticipiran Jauss), a ako ga uporedimo sa odgovarajuæim podelama kod Weissteina iz približno istog vremena, zapaziæemo znaèajnu kategorijalnu razliku: dok bi kod Weissteina istorijske analogije, ukljuèujuæi tu tipološki pristup, spadale u „analogy studies“ u komparatistici, kao jedna od moguæih, odnosno zastupljenih vrsta istraživanja, u Ïurišinovom shematskom razdeljivanju su tipološke veze noseæi pojam, koji se razradom najpre povezuje sa subsumiranim analogijama (paralelama), uslovljenim književnim ili vanknjiževnim faktorima, dok druge vrste što ih Weisstein nabraja izostaju (kao nebitne ili možda – nepriznate). Viktor Žirmunski je 1936. godine publikovao znaèajan rad „Komparatistika i problemi književnih uticaja“, koji, meðutim, nije uvršæen u posthumno izdanje njegovih najznaèajnijih studija o poredbenoj problematici, iz 1979. godine. Razlog za izostavljanje toga teksta mogao bi ležati u samom njegovom predmetu, „književnim uticajima“, koje je ovaj nauènik èesto kasnije stavljao pod navodnike, i umanjivao znaèaj njihovog prouèavanja, zalažuæi se, kako je veæ reèeno, za utvrðivanja istorijsko-tipoloških analogija ili konvergencija književnog procesa (mada i u ovoj prilici izlaže kritici ispitivanja uticaja u francuskoj komparatistici, kod ruskih formalista i nemaèkog „filološkog pozitivizma“ Scherera i njegove škole). Ali bi se razlog mogao naæi i u naglašenom odstupanju od teze 59 Šta je svetska književnost, str. 119–121. – I ove novouoèene aspekte književnog procesa Ïurišin shematski detaljno rašèlanjuje u vrste i podvrste, kao što je to èinio i sa genetièko-kontaktnim odnosima, odnosno tipološkim vezama, izdvajajuæi, pri tom, „centrizme“ interliterarnih zajednica kao novu kategoriju interliterarnosti –interliterarne centrizme balkanskih književnosti, mediteranskih književnosti, srednjoevropskih književnosti, „severnih književnosti“ (sic).

26

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Gvozden Eror, Komparatistièka terminologija

o „uzjamnom delovanju“, uslovljenom istorijskom bliskošæu pojedinih naroda i preduslovima njihovog društvenog razvitka. U ovom radu, naime, Žirmunski istièe veliki znaèaj Plehanovljevih tumaèenja ideoloških uticaja (za marksistièku istorijsku nauku), ali se ujedno nedvosmisleno suprotstavlja njegovim tezama o zakonomernosti i socijalnoj uslovljenosti svakog uticaja: intenzitet književnih (uzajamnih) povezanosti se najuoèljivije javlja ne pri jednakom nivou društvenog razvoja, kako smatra Plehanov, veæ bezmalo obrnuto, pri razlièitim nivoima, neravnomernosti i zaostajanju, zakašnjenju. Sledi primer: uticaj Engleske na zaostalu Nemaèku, ili Francuske na Rusiju u XVIII veku, bio je mnogostruko znaèajniji od uzajamnih književnih povezanosti izmeðu Nemaèke, Francuske i Engleske u eposi posleratnog imperijalizma, kada su oni dostigli jednak nivo društvenog razvitka! A Plehanovljevi sledbenici su njegove stavove tumaèili još uže i jednostranije, dodaje Žirmunski, izvodeæi vulgarno-sociološke zakljuèke o neophodnosti istovetnosti društvene baze, klasne geneze književnih tvorevina, kao podloge ostvarivanja književnih uticaja.60 Pitanje je može li se uskladiti takvo stanovište Žirmunskog sa njegovim (veæ navedenim) shvatanjima u poznijim radovima, na primer sa tvrdnjom da književni uticaj postaje moguæ ako postoji unutarnja analogija književnog i društvenog života61 Ali ideje o relacijama koje se uspostavljaju u situacijama razlièitog nivoa društvenog i kulturnog razvoja, o neravnomernostima i kašnjenjima (îñòàâàíèå), imale su, na neki naèin, odjeka šezdesetih godina prošlog veka, u postavkama (R. D. Gaèev i drugi) o ubrzanom razvoju (óñêîðåííîå ðàçâèòèå ëèòåðàòóðû) pojedinih književnosti, koji se javljao kao prirodna posledica usporenog razvoja (çàìåäëåííûé õàðàêòåð ðàçâèòèÿ) u nekoj prethodnoj istorijskoj eposi. Teza o ubrzanom i usporenom razvoju, odnosno o atipiènom razvoju, ili o nekontinuiranim ili diskontinuiranim književnostima, mogla se, dakako, zasnovati samo putem poreðenja sa drugim (najèešæe susednim) nacionalnim književnostima, dakle na eminentno komparatistièkom podruèju, ali su se debate o takvim pitanjima vodile uglavnom u okvirima (slovenskih) nacionalnih književnih istorija, kao rasprave o osobenostima književnoistorijskog procesa u pojedinim literaturama.62 Rasprave o takvom književnoistorijskom „vremenskom pomaku“ uoèavanom pri poreðenju dveju ili više književnosti mogu, meðutim, biti shvaæene danas i kao svojevrsna „rehalibilitacija“ pojma uticaja.63 Time se samo potvrðuje 60 V. M. Žirmunski, „Ñðàâíèòåëüíîå ëèòåðàòóðîâåäåíèå è ïðîáëåìà ëèòåðàòóðíûõ âëèÿíèé“, Èçâ. ÀÍ ÑÑÑÐ, Îòäåëåíèå îúùåñòâ. íàóê, 1936, ¹. 3, str. 400–401. 61 V. napomenu 51. 62 V.: G. Eror, Putevi i stranputice istorije književnosti (Miloš Savkoviæ), Beograd, 1987, str. 144–147. 63 V.: István Fried, „Svjetska književnost i interliterarni proces“, Književna smotra, 2000, br. 117 (3), str. 8 (pr. J. Mann). „Naime, ta teza pretpostavlja da se neke nacionalne književnosti istièu u

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

27

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

ono što je reèeno na poèetnim stranama ovog rada, naime da je uticaj najfrekventniji, najpostojaniji termin u izvornim pojmovnim skupovima na komparatistièkom podruèju,64 bilo da se na njemu insistira, ili se on s rezervama prihvata, ili se dovodi u pitanje njegov raison d’être. Svi ovde obuhvaæeni termini65 i njihova koncepcijska „zaleða“ proizašli su bili, kako se vidi, iz samo nekoliko nacionalnih književnoistorijskih „škola“ i odgovarajuæih komparatistièkih usmerenja – uglavnom do sedamdesetih godina prošlog veka. No to su, i po znaèaju i hronološki, (1) temeljni termini discipline; uz to su (2) ponikli na samom podruèju književnoistorijskih poredbenih studija (littérature comparée, comparative literature, ñðàâíèòåëüíîå ëèòåðàòóðîâåäåíèå) što se za termine usvojene u potonjem razvoju komparatistike, uglavnom više neæe moæi reæi; najzad, (3) obuhvaæeni su ovde termini koji su bili prihvaæeni (neki više, neki manje, doduše) i van okvira nacionalnih (akademskih) književnih studija u kojima su nastali. Pri tom nije bilo znaèajnijih problema u iznalaženju jezièkih ekvivalenata kad su u pitanju pobrojani komparatistièki termini u meðunarodnoj upotrebi,66 s izuzetkom nemaèkog Stoffgeschichte.67 Paradoksalno, najviše je rasprava bilo oko samog pogledu imitacije i pasivnog primanja, njihova samostalnost znaèi samo to da skraæuju proces primanja, preskaèu neke postupke te da neke varijante književnih forma i rodova koje prije nisu postojale uklapaju u nacionalnu književnost (usp. ubrzani razvitak)“. Fried tu navodi i srodne termine, nemaèki „Phasenverschiebung“ i francuski „décalage chronologique“. 64 To potvrðuju, na svoj naèin, i Actes, odnosno Proceedings kongresâ Meðunarodnog komparatistièkog udruženja (AILC/ICLA). Na II Kongresu su (1958), uz ostalo, razmatrane i teme „Evropsko-amerièki odnosi“ i „Inter-evropski odnosi“, u okviru kojih je nekoliko štampanih saopštenja sadržavalo termin „influences“ (odnosno „Einfluss“) u samom naslovu (uz jedan „impact“ u istom smislu). Na III Kongresu (Utrecht, 1962) od 19 saopštenja na plenarnim sednicama 4 su imala veæ u naslovu „influence“. Najviše pažnje pitanjima uticaja posvetio je IV Kongres (Fribourg, 1964), kada je jedna od glavnih tema bila: „Književni termini i pojmovi: imitacija, uticaj, originalnost“, a jedna od tri odgovarajuæe podteme „Inspiracija i imaginacija, uticaj i tradicija“, uz dalje izdvojena uža tematska podruèja „Teorija uticaja“ i „Razni problemi uticaja i sliènosti ili srodnosti (affinités)“. Potom je i na VII Kongresu (Montréal – Ottawa, 1973) u okviru prve središnje teme „Amerièke književnosti. Zavisnost, nezavisnost, meðuzavisnost“ bila, uz ostalo, predviðena i podtema: „Evropski uticaji na amerièke književnosti“. 65 Moglo bi se ovde dodati i podruèje, najpre terminološki neizdiferencirano, koje se odnosilo na istraživanje uzajamnog (ne)razumevanja i poimanja (interprétation) meðu narodima, varljivih predstava jednih o drugima (mirages), slike (image) ili slika o jednoj zemlji u opticaju u drugoj zemlji u nekoj datoj eposi, podruèje koje je M.-F. Guyard smatrao domenom buduænosti u sferi komparatizma! (La littérature comparée, Paris, 1958, str. 6 /Jean-Marie Carré, „Avant-Propos“/ i 118. Wellekova kritika takvog proširenja oblasti komparatistike bila je vrlo oštra i uverljiva, no ova imagološka istraživanja (l’imagologie) bila su osnažena devedesetih godina, u skladu s novim usmerenjima u humanistici. V.: G. Eror, „Pitanje literarnosti i nasleðe komparatistièke misli“, u: Književne studije i domen komparatistike, str. 104–105. 66 Pokušaji kao što je onaj da se Einfluß (uticaj), na primer, zameni, u nemaèkom, terminom Wirkung, drugaèijeg znaèenja (H. Rüdiger), ne spadaju u ovo pitanje ekvivalencije termina. 67 Terminološke neusaglašenosti oko podruèja tematologije, Stoffgeschichte, u razlièitim jezicima proizvodile su nesporazume (a to je, ujedno, jedno je od podruèja kniževnoistorijskog istraživanja o èijem su znaèaju u komparatistici mišljenja istaknutih komparatista bila podeljena). V.: G. Eror, „Šta se poredi u poredbenim književnim studijama (littérature comparée)? Formativne epohe discipline“, u: Književne studije i domen komparatistike, kao i „Pojam graðe u književnim studijama“, u: Genetièki vidovi (inter)literarnosti.

28

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Gvozden Eror, Komparatistièka terminologija

imena discipline, la littérature comparée, 68 koje je u toj izvornoj francuskoj verziji, ili kao comparative literature u engleskom, na primer, izgledalo mnogima dvosmisleno, dok je u nemaèkoj verziji, recimo, bilo možda i odviše precizno: najpre vergleichende Littteraturgeschichte, potom etablirano kao vergleichende Literaturwissenschaft,69 alternativno samo Komparatistik (komparatistika u èeškom, slovaèkom i našem jeziku, komparatystyka literacka u poljskom, itd.), u engleskom, retko, comparati(vi)sm, u francuskom nešto èešæe comparatisme.

Gvozden Eror LA TERMINOLOGIE COMPARATISTE Les ensembles notionnels initiaux (Résumé) Les termes fondamentaux de la littérature comparée, d’un usage productif surtout jusqu’aux années 70 du XXème siècle, se sont formés dans le domaine même du comparatisme dans l’histoire littéraire, ce qui n’est genéralement plus le cas pour les termes adoptés lors du développement postérieur de la littérature comparée. L’ensemble terminologique fondamental – l’influence, la source, l’intermédiaire – peut se relier ici (au sens institutionnel, academique) à Van Tieghem, tandis que „l’école americaine“ de la littérature comparée (Remak, Levin et d’autres) accentue la notion même de la comparation (incluses les analogies et les parallèles, non seulement dans la sphère littéraire). L’on doit à D. Ïurišin l’implantation terminologique des études comparatistes (russes) typologiques (de Veselovsky à Girmounsky) dans le schéma complexe des relations interlittéraires (en tant que relations typologiques et structurales). Kljuène reèi: komparatistika, književna terminologija, književni uticaj.

68 U veæ citiranom autobiografskom zapisu „How, Why and When i Became a Comparatist?“, René Wellek – ne prvi put – naglašava (str. 159) kako istorija reèi „književnost“ u engleskom i francuskom pokazuje „da je ’književnost’ prvobitno znaèila ’poznavanje ili prouèavanje književnosti’, pa je tako ’komparativna književnost’ bila i još uvek jeste savršeno opravdana elipsa za poredbeno prouèavanje književnosti (comparative study of literature)“. 69 V.: Ulrich Weisstein, Comparative Literature and Literary Theory, Bloomington, London, 1973, str. 185–208. – Razlikovanje ova dva termina, odnosno pojma, naæi æemo i van nemaèke sredine, na primer, kod Antona Ocvirka (Teorija primerjalne zgodovine, Ljubljana, 1936) i Adriana Marinoa (Comparatisme et théorie de la littérature, Paris, 1988); v.: G. Eror, Književne studije i domen komparatistike, str. 23–25, 128.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

29

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

BIBLID: 0015-1807, 34 (2007), 1 (pp. 31–60) UDK 81’371 81’33 Slobodan Steviæ Filološki fakultet – Beograd

GOVORNI ÈINOVI Teoriju o govornim èinovima ovde prikazujemo u njenoj ukupnosti; ukazujemo na ono što je u ovoj teoriji (bilo i ostalo) problematièno. Nagoveštavamo jedan drukèiji pristup jeziku, tj. jezik-u-interakciji.

1.0. Teorija o govornim èinovima jedna je od opštih teorija jezièke upotrebe. Za nju su se zanimali kako psiholozi, tako i književni kritièari; antropolozi, filozofi, lingvisti takoðe.1 Kada je reè o filozofskom zaleðu ove teorije, istièe se logièki pozitivizam, koji je na snazi bio tridesetih godina XX veka. U središtu njegovog razmatranja takoðe je bilo znaèenje reèenice. A njegova glavna postavka glasi: ukoliko reèenica, barem u naèelu, ne može biti proverena (tj. ispitana na osnovu svoje istinitosti ili lažnosti), ona je strogo govoreæi bez znaèenja. Iz jednog takvog zakljuèka proizlazi da je glavnina etièkog, estetièkog i književnog diskursa, prosto – bez znaèenja. Ni veæina naših svakodnevnih iskaza nije podležna proveravanju, te se ni za njih ne može reæi da imaju znaèenja. Takvo stanovište zatim se odreðuje kao „filozofski eksces“ ili „antifilozofski pravac“; suprotstavlja mu se i kasni Wittgenstein (1958) svojim sloganom meaning in use. On je smatrao da se iskazi mogu objasniti jedino u vezi sa delatnostima ili ’jezièkim igrama’ (language games), u kojima oni imaju neku ulogu.2 U svakom sluèaju, za nas iskazi nisu ni istiniti ni lažni; ovde se takvo pitanje zapravo i ne postavlja. 1.1. Pojam ’govorni èin’ razvili su filozofi jezika.3 Austin (1962) iznosi opštu teoriju o govornim èinovima koje ljudi izvode putem govorenja. On primeæuje da neke izjavne reèenice iz obiènog jezika (nasuprot pretpostavkama logièkog pozitivizma) naoko nisu upotrebljene ni sa kakvom namerom da se Zahvaljujem koleginici Gordani Teriæ, koja je ovaj rad sa zanimanjem proèitala i autoru o njemu iznela svoje mišljenje. 2 Levinson (1983: 227). 3 Godine 1955. filozof John L. Austin (1911–1960) držao je predavanja na Harvardskom univerzitetu. Kasnije je (1962) taj niz predavanja, posthumno, i objavljen pod naslovom „How to do things with words“. Imao je ogromnog uticaja na izuèavanje jezika i znaèenja, kako u filozofiji jezika, tako i u lingvistièkoj pragmatici. 1

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

31

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

iskažu istinite ili lažne izjave. Za ovog britanskog filozofa, izricanje tih reèenica je – ili je to delimièno – èinjenje neke akcije. Govorni èinovi koje izvodimo veoma su razlièiti: tako nekoga možemo posavetovati, kao što mu nešto možemo predlagati ili mu nareðivati. Nešto mu, takoðe, možemo obeæavati, te i nagoveštavati neku svoju neodreðenu nameru. Reèenice se èesto mogu upotrebiti za to da se njima prenese neko stanje stvari. Meðutim, mnogi iskazi (odn. reèenice) koji izgledaju kao izjave nisu to nikako ili su tek delimièno izjave. Takoðe je opšte poznata èinjenica da se nekim iskazom ne mora jedino i iskljuèivo prenositi informacija. U narednim primerima, iskazivanje reèenica treba – u datim, specifiènim okolnostima – smatrati izvoðenjem nekog èina: I bet you sixpence it will rain tomorrow. I name this ship the Queen Elizabeth.

Austin posebno istièe èinjenicu da mnogi iskazi ne služe za to da se njima saopšti neka informacija; oni su, naime, ekvivalentni radnjama. Takve reèenice je Austin zvao performativnim. Iskazujuæi ih, mi njima nešto èinimo. Performativni iskaz obièno je vodeæi dogaðaj u izvršavanju èinova kao što su to imenovanja, venèavanja ili zaveštavanja. Kada neko kaže Izvinjavam se, Obeæavam, Hoæu ili Dajem ovom brodu ime, tada iskaz neposredno izražava novu psihološku ili društvenu realnost.4 Reèenice I declare war in Zanzibar ili I give my word nisu upotrebljene za to da bi se njima nešto o stvarima reklo, tj. opisala stanja stvari, nego pre za to da bi se njima stvari delatno èinile. Tako je jedno stanje stvari, pošto je objavljen rat Zanzibaru, u znatnoj meri promenjeno. Izricanjem iskaza te vrste govornik niti opisuje ono što èini, niti pak izjavljuje da on to èini; njima on, u stvari, izvodi akciju. Ove osobene reèenice, kao i iskaze koji se njima realizuju, Austin je nazvao performativima. Navedeni iskazi primer su eksplicitnih performativa. 2.1. Na performative ne gledamo, prosto, kao na neku specijalizovanu grupu ritualnih reèeniènih formi. Smatramo ih jezièkim iskazima koji se mogu upotrebiti za izvoðenje èinova. Ako bi performativi bili svedeni na odreðene reèi u utvrðenom sledu, koje se koriste u malobrojnim, naglašeno konvencijalizovanim situacijama, one nam ne bi bile od velike koristi u analizi jezièke upotrebe. Austin je primetio da je pojam performativnog iskaza – kakvim se nešto èini samim njegovim izgovaranjem – opštije primene. Izgovarajuæi iskaze ’Obeæavam’, ’Izvinjavam se’, ’Opominjem vas’, govornik, u stvari, izvodi èinove obeæavanja, izvinjavanja i opominjanja. Ti su iskazi performativni zato što se ne oslanjaju na neka odreðena pravila koja su voðena utvrðenim konvencijama. Takva bi pravila zacelo ogranièavala njihovu upotrebu. Svako, naime, može bilo kome nešto obeæati, na svakom mestu i u svako vreme. 4

32

Kristal (1996: 121).

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Slobodan Steviæ, Govorni èinovi

Austin je pomenuo izvestan broj glagola u engleskom koji mogu biti upotrebljeni na taj naèin; pored ’obeæati’, ovi glagoli ukljuèuju ’kladiti se’, ’èestitati’ i ’savetovati’. Tako se grade performativi ili govorni èinovi. Ali, oni jedva da bi se mogli analizirati, a da se ne uzmu u obzir govornik i slušalac; oni putem tih oblika nešto nameravaju, kao što te oblike na neki naèin razumevaju. Samo izricanje iskaza ujedno je i obavljanje neke radnje, a to su: obeæavanje, zaklinjanje, davanje imena. Searle se takoðe usmerava ka onim iskazima kojima se vrši neka radnja i koji na tu radnju upuæuju eksplicitno. Iskazi kao što su to „Izvinjavam se što kasnim“ ili „Obeæavam da æu doæi“ svoj delatni, izvršni karakter nose javno i otvoreno i zato su i nazvani ’performativima’. U analitièkom delokrugu Searlea nalazimo i sledeæe oblike: zahtev, tvrdnja, pitanje, zahvalnost, savet, opomena, nareðenje.5 2.2. Ovde se pre svega postavlja presudno pitanje – kako se neki iskaz prepoznaje kao performativ ili koja su to formalna svojstva koja te iskaze oznaèavaju kao ’performativne’. U navedenim primerima zapažamo prvo lice jednine glagola u prezentu aktiva – „Imenujem ovaj brod...“. To ne može biti, na primer, ni „On imenuje“, ni „On je imenovao“; prihvatljiva zamena ne bi bila ni forma u pasivu. Austin nas u ovaj pojam uvodi sledeæom definicijom: Performativni iskazi se mogu prepoznati po tome što su to reèenice u aktivu u prvom licu indikativa prezenta osnovnog glagola iz ogranièenog skupa performativnih glagola, koji se javljaju uz prilog ’hereby’ [’ovim’, ’tim’]. Meðutim, ubrzo je postalo oèigledno da ima i nekih performativnih iskaza sa glagolom u pasivu; primer za to je „Mole se putnici da se vrate na svoja mesta“. Takoðe postoje iskazi koji nemaju ni subjekta ni glagola; predsedavajuæi porote, na primer, izrièe jedino Guilty, koje je ekvivalentno obliku „smatram vas“ ili „proglašavam krivim“. Zbog toga je Austin morao da prizna da, u stvari, ne postoji takvo jezièko sredstvo kakvim bi se na pouzdan i nedvosmislen naèin performativi razlikovali od neperformativnih iskaza. Zakljuèak koji se ovde izvlaèi je sledeæi: može se izdvojiti „klasa jezièki prilièno heterogenih iskaza èija je zajednièka osobina u tome da se, usled jezièkih konvencija, smatra da se njima èini to-i-to“6 3.1. Eksplicitni performativi su iskazi koji izrièito upuæuju na to kakva se radnja njima vrši. Austin sugeriše da su to zapravo tek relativno specijalizovani naèini da se bude nedvosmislen ili specifièan. On takoðe dopušta èinjenicu da iskazi mogu biti performativi, a da pritom nemaju uobièajeni oblik eksplicitnih performativa. Isto tako smatra da su performativni glagoli još uvek najbolji 5 6

Searle (1969). Warnock (1973); navodi ga Coulthard (1985: 15).

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

33

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

naèin da se poduhvatimo sistematskog izuèavanja svih razlièitih vrsta performativnih iskaza.7 U teoriji o govornim èinovima procenjuje se da u engleskom jeziku postoji više od hiljadu performativnih glagola. Ali, mi prosto ne znamo koliko performativnih glagola ima ni u jednom od postojeæih jezika. Ono što nam je – pored stare doktrine, koje se tièu znaèenja – potrebno je nova doktrina, koje se pak tièu sve moguæe snage iskazâ. Spisak eksplicitnih performativnih glagola tu bi nam bio od velike pomoæi. Osnovno naèelo kategorije govornih èinova u tome je da se iskazivanjem reèenica takoðe nešto èini. Da bi nam to naèelo bilo jasno, najpre moramo razjasniti pitanje na koje se to naèine, iskazivanjem reèenice, izvode akcije. Eksplicitni performativi zacelo su najpouzdaniji naèin da se iskaže neko znaèenje. Ali, umesto da kažemo „Obeæavam da æu doæi“, mi se uglavnom priklanjamo (prostijem, tj. sažetijem) obliku „Doæi æu“ – u kakvom je takoðe sadržano obeæanje. Nekog ko nam u autobusu preèi put možemo zamoliti za prolaz i performativom „Izvinjavam se“. Meðutim, mnogo je verovatnije da æemo – umesto „Upozoravam vas da se pomerite“ – kazati „Samo malo [da proðem]“. Mada performativan iskaz može biti eksplicitan – na primer, ’Opominjem te da p’, mnogo je verovatnije da æe on biti „primaran“, tj. implicitan – prosto, ’p’.8 Iskazom „Led je ovde tanak“ (upuæenom klizaèu) mi, u stvari, izvodimo opomenu. U tom sluèaju nikako nije reè o nekakvoj èvrstoj konvenciji; tako se ni ovaj govornikov èin ne može odrediti kao èin koji se saobražava datoj konvenciji. Klasa performativa lagano se širila na situacije svakodnevnog jezika, te je ukljuèila i implicitne performative. Iskazom „Idi!“, na primer, nekoga možemo savetovati ili mu nešto nareðivati. Njime se može i preklinjati, kao i izazivati. Navedena znaèenja su, naravno, u skladu sa kontekstom. U zavisnosti od konteksta, može nam biti sasvim jasno – ali i savršeno nejasno – šta znaèi iskaz „Zatvori vrata“. To može biti nareðenje, preklinjanje, kao i nešto drugo. Kao implicitni performativi mogli bi se odrediti i iskazi iz sledeæeg skupa: (19) Out! (20) Sixpence. (21) I’ll be there at 5 o’clock. (22) Trespassers will be prosecuted.

Nijedan od ovih primera ne sadrži performativni glagol, ali (19) može upotrebiti sudija kriketa, na primer, da bi izveo èin iskljuèivanja iz igre, (20) igraè karata koji se kladi, (21) bilo ko da bi nešto obeæao, a (22) zemljoposednik da bi proizveo opomenu. 3.2. Performative Austin najpre suprotstavlja izjavama, tvrdnjama i sliènim iskazima, koje pak odreðuje kao konstative. Primer za konstativ je i iskaz „Le7 Na sistematsku klasifikaciju takvih èinova Austin gleda kao na pitanje „produženog delokruga“; pritom se koristi hereby da bi se iz reènika izvukli performativni glagoli. 8 Umesto implicitan, Austin je radije koristio termin ’primaran’; takva upotreba, meðutim, više nije u toku.

34

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Slobodan Steviæ, Govorni èinovi

po je vreme“. U teoriji o govornim èinovima konstativi su isprva predstavljali teškoæu. Austin, meðutim, primeæuje da se konstativan vezuje za ’tvrðenje’ i ’tvrdnju’, a da se tvrðenje po svom oblièju ne razlikuje mnogo od govornih èinova kao što su to ’upozoravanje’ ili ’protestovanje’. Zato su konstativi shvaæeni kao podvrsta performativa. Razlika izmeðu jednih i drugih je u tome što „pravi“ performativ okolnosti izjavljivanja ukljuèuje u svoje znaèenje mnogo tešnje nego što to èini konstativni iskaz. Umesto da ukazuje na dve vrste iskaza – jedan performativan, a drugi konstativan – Austin kaže da, bilo šta da izgovorimo, mi izvodimo neku vrstu èina. „Svejedno šta rekao i bilo kada to kažem, ja izvodim kako lokucioni, tako i ilokucioni èin“. Austin ovde primeæuje da iz te kategorije treba, možda, iskljuèiti proste uzvike, kao što su to „doðavola“ ili „joj“; iskaznog sadržaja nemaju ni lokucije „ura“ i „0h“.9 Jedna opšta teorija performativnih iskaza ukljuèuje kako konstative, tako i eksplicitne i implicitne performative. Jasno je da „Zahvaljujem“ predstavlja eksplicitni performativ, dok je „Oseæam se zahvalnim“ konstativ. Austin, meðutim, upuæuje i na klasu iskaza koji se nazivaju ekspozitivi: primer za njih su „Dokazujem da...“, ili „Zakljuèujem da...“ U njima „glavnina iskaza uopšte uzeto ili èesto ima sasvim odreðen oblik izjave“. Meðutim, ono što prethodi izjavi su oblici kao što su to „Ja tvrdim/zakljuèujem/svedoèim/dopuštam/predviðam.“ Tako se ustanovljuje da ekspozitivi, u stvari, zadovoljavaju sve kriterije za performative. Ekspozitivi èesto obeležavaju stav govornika prema njegovim reèima; služe za to da se naglasi smer izlaganja, podcrta ono što govornik smatra važnim (ili, obratno, sakrije ono što ne želi da istakne). Njima se èesto oznaèavaju važnije taèke u dijalogu. Usmereni su na to da govorniku olakšaju (ili, katkad, otežaju) sudelovanje u razgovoru. Pomoæu njih uspešnije dopiremo do komunikacijske namere i kao takvu je prepoznajemo. Ova vrsta iskaza takoðe navodi govornika da reèeno razume na precizan naèin. 4.1. U širokom smislu reèi postalo je moguæe sugerisati da govornik, iskazujuæi bilo kakvu reèenicu, izvodi neki èin – ili, preciznije, neki ’ilokucioni’ èin. Konvencijski vezana za svaki ilokucioni èin je snaga iskaza; ona može biti izražena kao performativ, kao što je to ’obeæavam’ ili ’opominjem’. Austin izdvaja tri osnovna smisla u kojima se izricanjem neèega nešto èini. Lokucioni èin nahodi se u iskazivanju reèenice koja ima svoje odreðeno znaèenje i koja se na nešto odnosi. Ovde je reè o pukoj èinjenici da se komunikativni èin proizvodi; to je, prosto, èin govorenja. Jednostavan je èin kojim se nešto izrièe i podrazumeva. Lokucioni èin je bazièni èin iskaza ili proizvodnja znaèenjskog jezièkog izraza. 9 Whenever I say anything (except perhaps a mere exlamation like ’damn’ or ’ouch’) I shall be performing both locutionary and illocutionary acts. Austin (1999: 72); Serl (1991: 78).

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

35

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

Izvodeæi lokucioni èin, mi takoðe, eo ipso, izvodimo ilokucioni èin. Proizvodimo, naime, èinove kao što su to pitanje ili odgovor na pitanje. Pružamo informaciju; nekog u nešto uveravamo ili ga opominjemo. Iznosimo presudu ili ukazujemo na neku nameru; utanaèujemo sastanak ili kritikujemo. Nešto identifikujemo ili to opisujemo. Iskaz uoblièavamo imajuæi na umu neku vrstu njegove funkcije. Ilokucioni èin je sadržan u neèem što èinimo samim tim što to izrièemo. Podrazumeva se da mi tada nešto izjavljujemo, nudimo, obeæavamo itd. Tu vrstu èina izvodimo tako što neku reèenicu kazujemo temeljeæi se na konvencijskoj snazi koja je sa njome povezana. Ilokucioni èin ima neko svoje znaèenje; njime se nešto misli ili podrazumeva. Rezultat je govornikovog iskaza. To je naroèito primetno u sluèajevima u kojima je kazivanje = èinjenje: klaðenje, obeæavanje, zapovedanje, pozdravljanje i opominjanje. I upravo je ilokucioni èin u sâmom jezgru teorije o govornim èinovima. Navedimo i neke od primera za ilokucione èinove: dok je „Napred marš!“ komanda, „Molim vas, dodajte mi...“ je zahtev. „Završi zadatak pa æeš dobiti sladoled“ je obeæanje, a „Stoj ili pucam!“ pretnja; opomena je „Pazi!“. „Uzmi parèe torte“ je pak ponuda; iskazom „Sreæan put!“ nekom upuæujemo svoju želju. „Bolje pusti da se malo ohladi“ je savet, a „Idi doðavola!“ ljutita kletva. „Vidi ti nju!“ je primer usklika, dok je „Letite našim avionima“ podsticaj.10 Perlokucioni èin tumaèimo tako što se usmeravamo na efekat koji je na slušaoce proizvelo kazivanje neke reèenice. Austin je ukazao na to da govornik, iskazujuæi neku reèenicu, takoðe izvodi perlokucioni èin. Možemo ga opisati kao uèinak koji ilokucioni èin, u posebnim okolnostima upotrebe, ima na slušaoca. Posmatra se, naime, dejstvo koje je govornikov iskaz izazvao kod slušaoca, to jest da li ga je zabavio, ubedio, opomenuo itd. Ovde ukljuèujemo kako nameravana, tako i nenameravana dejstva; Iskazujuæi nešto, proizvodimo neku tvrdnju, ponudu ili objašnjenje. Tada možemo imati u vidu i neku drugu komunikacijsku svrhu. Stvaramo iskaz sa nekom funkcijom, koji treba da ima svoj efekat; to je treæa dimenzija ili perlokucioni èin. U zavisnosti od okolnosti, mi neki iskaz izgovaramo pretpostavljajuæi da æe slušalac prepoznati efekat koji smo njime želeli da postignemo; to je perlokucioni efekat.11 Primer za to su i reèi Ide profa! koje jedan od uèenika upuæuje svojim drugovima. One imaju svoje uobièajeno perlokuciono dejstvo; njima se, naime, neko „raspušteno“ odeljenje dovodi u stanje pripravnosti ili uzbune. Tri vrste èina izvode se istovremeno. Možemo ih ilustrovati uzevši kao primer iskaz „Pucaj u nju“. Lokucija je ovde u sledeæem: rekao mi je „Pucaj u nju“ podrazumevajuæi pod ’pucaj’ pucaj i odnoseæi se putem ’na nju’ na nju. 10 11

36

Clark (1996: 137). Yule (1996: 49).

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Slobodan Steviæ, Govorni èinovi

Drugi èin ili ilokuciju možemo ilustrovati ovako: požurivao me je (ili savetovao, nareðivao itd.) da pucam u nju. Usleðuje, napokon, perlokucija – ubedio me je da pucam u nju. Ukratko reèeno, u izvoðenju iskaza govornik izvodi tri vrste èina: lokucioni èin je u tome da mi nešto na neki naèin izrièemo, u punom znaèenju tog ’izricanja’. Ilokucioni èin je eksplicitni performativ; njegov je rezultat perlokucioni èin. Naše iskazivanje uobièajeno proizvodi izvesna posledièna dejstva na oseæanja, misli ili akcije sagovornika. Takav uèinak možemo proizvesti planski, imajuæi na umu neku nameru ili svrhu.12 Iskaz „Ti to ne možeš da uradiš“, na primer, može imati ilokucionu snagu neverice, izazova, bojazni. Putem perlokucioninog efekta neèija akcija bi mogla da se proveri; to dejstvo uoèavamo i pošto nekoga privedemo svesti ili kada ga naljutimo. U jednom ovakvom tumaèenju govora kao tipa akcije, Austin se poglavito usmerava ka tome da naglasi unutrašnje stanje nekog od govornika. Rezultat koji bi trebalo da proistekne iz tog tumaèenja jeste u otkrivanju nekog mentalnog stanja. Ali, ’perlokucijama’ ili efektima se ne pridaje sistematska pažnja; štaviše, oni se prenebregavaju. U središtu Austinove pažnje je, naravno, ilokucioni èin; termin ’govorni èin’ iskljuèivo se odnosi na ovu vrstu èina. Konvencijski vezana za svaki ilokucioni èin je snaga iskaza, koja može biti izražena kao performativ – ’obeæavam’ ili ’opominjem’, na primer. Austin sugeriše da svi iskazi imaju izvesne snage, što znaèi da se njima obavljaju izvesne akcije. Iskazi, dakle, imaju svoja znaèenja; njima se izvode specifiène akcije (ili „nešto èini“, do things) putem specifiène snage koju oni imaju. 4.2. Austin ne pravi razliku izmeðu ’reèenice’ i ’iskaza’ i on ta dva termina upotrebljava naizmenièno. Searle pak podvlaèi da je tipièan gramatièki oblik ilokucionog èina potpuna reèenica – makar se ona sastojala od jedne jedine reèi. Takoðe kaže da vrstu ilokucionog èina koji izvodimo možemo odrediti tako što æemo reèenicu zapoèeti pomoæu „Izvinjavam se“, „Upozoravam vas“, „Tvrdim“ itd. Isto tako skreæe pažnju na to da je u stvarnim govornim situacijama èesto sam kontekst taj koji razjašnjava ilokucionu snagu iskaza. U takvom sluèaju nije neophodno uvesti odgovarajuæi eksplicitni pokazatelj ilokucione snage. Iskaz „Ovaj èaj je stvarno hladan!“ možemo protumaèiti kao zamerku. Meðutim, u okolnosti kao što je to vruæ letnji dan, taj bismo iskaz mogli protumaèiti kao pohvalu. Austin takoðe ukazuje na to da postoji više dimenzija ilokucione snage, to jest da ilokucioni èin može da se izvede sa raznolikošæu intencija. Istièe, naime, èinjenicu da se jednim istim iskazom može izvesti nekoliko razlièitih ilokucionih èinova. Primer za to je „Videæemo se mi“; taj ilokucioni èin može se smatrati kako predviðanjem, tako i obeæanjem ili upozorenjem. 12

Austin (1999: 69–70).

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

37

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

Uoèavamo kako jedan te isti iskaz potencijalno sadrži sasvim razlièite ilokucione snage.13 Iskazima se izvode specifiène akcije, putem njihovih specifiènih snaga. Znatna razlika izmeðu Austina i Searlea jeste u naèinu na koji oni odgovaraju na pitanje šta se, zapravo, podrazumeva pod ilokucionom snagom iskaza. Pored pitanja šta izvestan iskaz znaèi, postoji i pitanje koje se tièe snage iskaza. Za Austina je to uspešna realizacija govornikove namere; za Serlea je to pak proizvod tumaèenja slušaoca. 4.3. U suštini, ilokucioni èin je jezièki èin koji se izvodi tako što se reèi iskazuju u datom kontekstu. Perlokucioni je èin pak posledica izvoðenja lokucionog i ilokucionog èina. Austin takoðe ukazuje na to da govornik, iskazujuæi neku reèenicu, ujedno izvodi perlokucioni èin. Njega tumaèimo kao efekat koji ilokucioni èin (u posebnim okolnostima upotrebe) ima na slušaoca. Perlokucioni èin se nahodi u nekoj promeni u svesti ili u ponašanju slušaoca, koji postaje ’uzbunjen’, ’uveren’, ’odvraæen’. Tim dejstvom, meðutim, ne upravlja nikakva konvencija; ne postoji, naime, neki konvencijski ili pouzdan naèin da se neko putem jezika ’uveri’ ili ’odvrati’. Nekoga možemo opomenuti nadajuæi se da æemo ga od nekog postupka i odvratiti. Ali, mi pritom možemo uspeti jedino u tome da nekog na nešto ohrabrimo ili da ga na to podstaknemo. Zbog toga je Austin smatrao da je neophodno napraviti razliku izmeðu perlokucionog ’objekta’ i perlokucionog ’nastavka’. Dok je prvi „nameravani“ rezultat ilokucionog èina, dotle je drugi „nenameravani“ ili „sekundarni nastavak“. U tom bi sluèaju èin opominjanja mogao postiæi svoj perlokucioni objekt upozoravanja, kao što bi imao i svoj perlokucioni nastavak – uzbunjivanje.14 Austin rešava i jedno ranije postavljeno pitanje koje se tièe akcija kao što je to ’uvreda’. Pošto za nju nema performativnog glagola, nema ni ilokucionog èina, kao ni perlokucionog objekta. Neki perlokucioni èinovi mogu biti jedino nastavci. Tako nekoga možemo iznenaditi ili zabrinuti, ili pak poniziti; meðutim, odgovarajuæa lokucija u ovim sluèajevima ne sadrži formulu ’Iznenaðujem te pomoæu...’, ’Zabrinjavam te pomoæu...’ ili ’Ponižavam te pomoæu..’. 4.4. Izvoðenje lokucionog èina uopšte uzeto takoðe je i eo ipso izvoðenje ilokucionog’ èina. Austin lokuciju razdvaja od ilokucije. Tumaèenje lokucionog èina upravlja se ka znaèenju, a tumaèenje ilokucionog èina bavi se njegovom Yule (1996: 48, 49); Serl (1991: 79, 131). The perlocutionary act may be either the achievement of a perlocutionary object (convince, persuade) or the production of a perlocutionary sequel. Thus the act of warning may achieve its perlocutionary object of alerting ando also have the perlocutionary sequel of alarming. (Austin, 1999: 71) 13 14

38

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Slobodan Steviæ, Govorni èinovi

snagom15. Searle pak podeli na lokucioni i ilokucioni èin pretpostavlja iskaz koji se sastoji iz dva dela – ’propozicije’ i sredstva kojim se ukazuje na funkciju koja oznaèava ilokucionu snagu. Ta dva dela nisu neophodno zasebna niti su odvojiva. Searle pri tom svom stavu ostao je i kasnije: „Izraz „ilokutorni èin“ upotrebljavam sa izvesnim ustezanjem, pošto ne prihvatam Ostinovo razlikovanje izmeðu lokutornih i ilokutornih èinova.“ Kaže i to da je „sa pojmom ilokucionih èinova povezan pojam posledica ili uticaja koje ti èinovi imaju na delanje, mišljenje i verovanje slušaoca“. On nadalje navodi iskaze koji predstavljaju perlokucione èinove; tako, na primer, „zastupajuæi neko mišljenje, ja mogu slušaoca da ubedim ili uverim u nešto; izrièuæi upozorenje, ja mogu da ga uplašim ili uzbunim; postavljajuæi neki zahtev, ja mogu da ga nateram da nešto uèini; dajuæi mu neko obaveštenje, ja mogu da ga uverim (prosvetlim, pouèim, inspirišem, navedem ga da shvati)“.16 I, napokon, Kristal nam skreæe posebnu pažnju na to da se ilokuciona snaga iskaza i njegovi perlokucioni efekti ne moraju obavezno podudarati: „Ako vas upozorim na neki postupak, vi se možete, ali i ne morate obazirati na moje upozorenje.“ Ono što nama može zadati teškoæe upravo je razlika izmeðu ilokucije i perlokucije. Ne postoje, naime, jasne, stroge razlike izmeðu ove dve vrste èina. Tako bi se za iskaz „Pucaj u nju!“ moglo reæi da u (primerenim okolnostima) ukazuje na razlièite vrste ilokucione snage: nareðivanje, požurivanje, savetovanje adresovanoga da na „nju“ puca. Sa druge strane, perlokucioni efekat se nahodi u uveravanju, primoravanju ili plašenju – primaoca poruke, ali i datog „objekta“.17 Ilokucioni èin je ono što se direktno postiglo putem konvencijske snage; vezuje za izvoðenje odreðene vrste iskaza. Perlokucioni èin pak zavisi od okolnosti izvoðenja; on nije postignut konvencijski, iskazivanjem datog iskaza. Perlokucioni èin ukljuèuje sve efekte koje neki poseban iskaz u posebnoj situaciji može da uzrokuje. Ti su efekti nameravani ili nenameravani, èesto i neodreðeni. 5.1. Austin razvija pogled po kojem se znaèenje vezuje za jezièku upotrebu. Uopšte uzeto (kaže Austin) uvek je neophodno da okolnosti u kojima su reèi iskazane na neki naèin budu „primerene“. Tako govorni èinovi mogu biti „uspešni“ ili „neuspešni“ odnosno prikladni ili neprikladni. Austin naglašava konvencijsku prirodu performativnog èina i èinjenicu da se u njegovom izvoðenju mora slediti utanaèena procedura.18 Predlaže èetiri uslova koji upravljaju „sreæ15 While ’to perform a locutionary act is in general, we may say, also and eo ipso to perform an illocutionary act’ , the interpreation of the locutionary act is concerned with meaning, the interpreattion of the illocutionary act with force. Austin (1962: 98); Searle (1965). 16 Searle (1969); (1991: 70, 72). 17 Levinson (1983: 236–237). 18 Austin (1999: 65); (1962: 26, 34, 35–36); Coulthard (1985: 13–15).

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

39

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

nom“, podesnom ili prikladnom produkcijom ritualnih ili arhetipskih performativa. Tako se, da bi performativni èin bio valjano izveden, moraju zadovoljiti sledeæi uslovi prikladnosti: 1. Mora se slediti prihvaæena konvencijska procedura. Odreðena konvencijska procedura ima svoj konvencijski uèinak. Njome je propisano da su u izgovaranju izvesnih reèi ukljuèene izvesne osobe u izvesnim okolnostima, tj. specifikovani pojedinci u specifiènim situacijama. Date okolnosti i liènosti moraju biti primerene – onako kako je to specifikovano u proceduri. Austin ovim uslovom privlaèi pažnju na èinjenicu da postoji ogranièen broj performativnih èinova. Takoðe primeæuje da neko ne može proizvoljno prilagoditi ovu proceduru zato da bi izvršio ono što izgleda da je neki slièan èin. Tako postoji procedura za krštavanje dece, ali ne i pasa, za imenovanje brodova, ali ne i kuæa. Neke se procedure razlikuju u razlièitim zemljama: niko u Engleskoj (bilo koje da je vere) ne može da se razvede samo reèima „Razvodim se od tebe“. Dotle u muslimanskim kulturama ta procedura postoji; tako je, iskazivanjem jedne ovakve reèenice tri puta uzastopno, ipso facto ustanovljen razvod. Crystal nam skreæe pažnju da „to, naravno, nije sluèaj sa glagolima kao što su to izviniti se, obeæati ili zahvaliti, ali se i te kako odnosi na glagole kao globiti, krstiti, uhapsiti ili objaviti rat“.19 2. Posebne osobe i okolnosti u datom sluèaju moraju biti primerene, zato da bismo primenili pojedinaènu proceduru na koju se pozivamo. Ovim se uslovom naglašava èinjenica da taène i primerene reèi nisu dovoljan uslov za uspešno izvoðenje èina; reèi, naime, mora izgovoriti primerena osoba u primerenim okolnostima. Tako, na primer, neko ko se predstavlja kao sudija ne može osuditi nikoga; ni pravi sudija to ne može uèiniti na nekom prijemu. 3. Svi uèesnici datu proceduru moraju izvršiti ispravno i 4. u potpunosti. 5.2. Govoriti neki jezik znaèi izvoditi govorne èinove; govoriti neki jezik takoðe znaèi ukljuèiti se u neki oblik ponašanja kojim upravljaju odreðena pravila. Searle na jezik gleda kao na intencijsko ponašanje koje je ureðeno nekim pravilima. Pravila upravljaju jezièkom realizacijom ilokucionih èinova; dva njihova glavna tipa su regulativna i konstitutivna pravila. Regulativna pravila su, na primer, pravila lepog ponašanja, koja ureðuju meðuljudske odnose. Ona se odnose na uslove pod kojima se izvode razni govorni èinovi; takvi uslovi upravljaju našom jezièkom interakcijom. Njih se tièe pitanje ko i pod kakvim okolnostima može izreæi koju vrstu iskaza.20 Nasuprot njima, konstitutivna pravila odreðuju šta je to što se raèuna kao poseban govorni èin ili šta može biti prepoznato kao jedan takav èin.21 RegulaCrystal [Kristal] (1996: 121). „Njihova je odlika u tome da imaju oblik zapovesti ili se mogu izraziti kao zapovesti.“ 21 „Konstitutivna pravila ustanovljuju (i tako ureðuju) jednu aktivnost èije je postojanje logièki zavisno od datih pravila“, Serl (1991: 60; 83–84). 19 20

40

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Slobodan Steviæ, Govorni èinovi

tivna pravila upravljaju izvoðenjem govornog èina; konstitutivna pravila pak upravljaju formom govornog èina. Tako, na primer, sudija donosi presudu držeæi se odreðenog pravnog postupka. I dok se regulativna pravila bave uslovima u kojima se ispoljavaju izvesni oblici ponašanja, dotle konstitutivna pravila odreðuju ponašanje samo. Osnovno obeležje regulativnih pravila u tome je što ona imaju oblik zapovesti, na primer „Deci je zabranjeno da igraju fudbal na travi“. Ako se deca ne obaziru na ovu zabranu, ona æe svejedno igrati fudbal, iako se u tom sluèaju oglušuju o zakon. S druge strane, ako se ne obaziru na pravilo „ofsajda“, deca, tehnièki, ne igraju fudbal jer fudbal ne postoji izvan svojih konstitutivnih pravila. U izuèavanju jezièke upotrebe oba su pravila važna; sve interakcije imaju svoja regulativna pravila, koja obièno nisu eksplicitna i koja upravljaju pozdravima, izborom predmeta razgovora, prekidanjem itd. 5.3. U klasifikaciju koja (prema Searleu) proizlazi iz „uslova prikladnosti“ ukljuèuju se: pripremni uslovi, uslovi propozicijskog sadržaja, uslovi iskrenosti i suštinski uslovi. Jedan od Searleovih ciljeva bio je i u tome da opiše konstitutivna pravila za ilokucioni èin ’obeæavanja’.22 On sugeriše da davanjem obeæanja upravljaju pet pravila: Pravila propozicijskog sadržaja23 ili iskazni sadržaj: obeæavajuæi, sâm govornik mora izjaviti neki buduæi èin. On ne može obeæati da je nešto uèinio niti da æe neko drugi to uèiniti. Pripremna pravila: (a) obeæanje je nepotpuno ako onaj koji ga daje ne veruje da je slušalac voljan da se takav èin izvede; štaviše, nepotpuno je i u sluèaju da adresovani – bez znanja govornika – ne želi da takvo obeæanje bude uèinjeno; (b) govornik ne može obeæati da æe uèiniti nešto što se od njega veæ oèekuje ili što bi on ionako uèinio; Searle ovde primeæuje da muž koji ženi obeæava da joj tokom vikenda neæe biti neveran, u njoj proizvodi pre strepnju negoli utehu. Pravilo iskrenosti: govornik mora nameravati da svoju akciju izvede; dakako, moguæe je da neko da obeæanje bez namere da ga i održi; ali, on onda zloupotrebljava datu proceduru; Suštinsko pravilo: izgovaranje reèi raèuna se kao preuzimanje obaveze da se akcija izvede. Uopšte uzeto, ovaj – suštinski uslov odreðuje druge uslove. Kada je pak reè o savetovanju, postavljaju se naredni ’uslovi’: Uslov propozicijskog sadržaja tièe se buduæeg èina slušaoca; pripremni uslovi: podrazumeva se da govornik ima neki razlog da veruje da æe èin sluša22 23

up. Serl (1991: 122). propositional content rule, preparatory rules, sincerity rule, essential rule.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

41

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

ocu biti od koristi; uslov iskrenosti je u verovanju govornika da æe èin slušaocu biti od koristi; suštinski uslov raèuna se kao garancija efekta; drugim reèima, neki èin treba da ponajbolje odgovara interesu slušaoca.24 Primer za ovaj skup uslova je reèenica „Savetujem ti da uzimaš manje holesterola“. Buduæi èin kojim se od slušaoca oèekuje da ga se pridržava nahodi se u propozicijskom sadržaju ’uzimati hranu sa malo holesterola’. Pre nego što govornik takav savet – primereno – da, on treba da ima razloga da veruje da æe slušaocu biti od koristi da uzima hranu sa manje holesterola. A savet se ne može dati iskreno ako govornik nije uveren u to da æe on slušaocu biti od koristi. I, najzad, savetom se na nešto obavezujemo imajuæi u vidu dobrobit slušaoca. 6.1. Kada govorne èinove treba da identifikujemo i izdvojimo, uoèavamo neke teškoæe. Govorni èinovi su na neki naèin konvencijski klasifikovani – putem diskretnih tipova èinova kao što su to ’zahtev’, obeæanje’, ’opomena’ itd. Ali, taj naèin ne mora taèno ukazivati na to šta govornici svojim iskazima èine. Mnoge reèenice koje su jedna drugoj pripojene mogu, u stvari, biti jedan zaseban èin. S druge strane, jednim iskazom se može izvoditi više simultanih èinova. U sledeæem primeru muž se obraæa ženi iskazom Hey, Michele, you’ve passed the exam. Govornik pritom može èiniti više stvari istovremeno: tvrditi, èestitati, izvinjavati se (zbog neke svoje sumnje).25 Austin pridaje znatnu pažnju govornikovoj nameri. U izvoðenju nekog ilokucionog èina, naime, podrazumeva se da je slušalac razumeo ono što je govornik svojim èinom i nameravao. Takav stav nas navodi na (nenavedeni) zakljuèak da svaka lokucija ima samo jednu ilokucionu snagu. Searle (1965), meðutim, uverljivo tvrdi da implicitni performativi nisu samo potencijalno, nego su, neretko, i hotimièno dvosmisleni. Teorija o govornim èinovima ne nudi analitièaru diskursa rešenje za sledeæe pitanje: kako neki poseban skup jezièkih elemenata, izgovorenih u posebnom razgovornom kontekstu, dobija na neki naèin protumaèeno znaèenje. A u razlièitim kontekstima i sledeæi bi iskaz (zavisno od govornika) mogao imati više znaèenja: „Zaista je kasno“ može biti tek tvrðenje èinjenice, ali i prigovor, predlog, zahtev, upozorenje. Ako, na primer, taj iskaz na nekoj zabavi žena uputi sagovorniku (koji je rekao da je zapravo još rano), onda on može izgledati – i biti upuæen – kao prigovor. Njenom mužu to može izgledati (i biti upuæeno) kao predlog ili, èak, kao zahtev – „Idemo kuæi“. Isto tako može delovati kao upozorenje: „Ako ne odemo sada, ujutru æeš biti sav nikakav“.26

24 25 26

42

Searle (1969: 67); Fasold (1990: 151–152). Brown i Yule (1993: 233). Serl (1991: 131).

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Slobodan Steviæ, Govorni èinovi

Dvosmislenost, tj. višeznaènost je u govorenju uobièajena i zavisna je od okolnosti jezièke upotrebe. Tako i zapovest (koja je primer tipiènog performativa) može biti razlièitog dejstva. Njome se vojnici navikavaju na disciplinu, kao što se vreða onaj kome zapovedamo. Uz njenu pomoæ se pravimo važnim pred svojom suprugom ili pak skrivamo kompleks niže vrednosti. Ali, takav predmet analize trpi važne nedostatke: tu se, naime, uvode merila koja daleko izlaze iz domena govora. Domet radnje sasvim je neodreðen, jer se bilo koja posledica može pokazati kao znaèajna. Tako sam predmet istraživanja postaje „beznadno neodreðen“. Pored pitanja dvosmislenosti iskaza, postavlja se i drugo – pitanje govornikove namere, „na koju su književni kritièari dugo gledali kao na besplodno pregnuæe“.27 Ali, nema stvarne potrebe da se bavimo namerom govornika, jer se interakcija odvija u skladu sa naèinom na koji slušalac tumaèi snagu iskaza. Pod naèelom ’slušalac-zna-bolje’ podrazumeva se da je tumaèenje slušaoca znaèenje koje odreðuje naèin na koji gledamo na ponašanje govornika.28 6.2. Doprinos koji teoriji o govornim èinovima daje Searle zapravo je njegova (veoma uticajna) sistematizacija Austinovog rada. Postaustinovska misao nastoji i na pokušaju da se ilokuciona snaga tesno poveže sa Griceovom teorijom nn znaèenja ili komunikativne namere; Searle tom pitanju posveæuje posebnu pažnju.29 Pre svega navodi èinjenicu da glasovi ili znakovi koje proizvodimno imaju svoje znaèenje. Osim toga, za govornika se kaže da on takvim iskazivanjem zvukova ili glasova nešto podrazumeva. Drugim reèima, „Odlika govorenja je da kada neko nešto kaže, onda on time što kaže nešto podrazumeva. Za ono što neko izgovara, za skup zvukova koje neko emituje kaže se da ima znaèenje“. Grice svojim ne-prirodnim znaèenjem, nastoji da ukaže na sledeæe: reæi da G podrazumeva nešto putem X, znaèi reæi da G želi da, navodeæi S da prepozna njegovu nameru (intenciju) koju on prenosi iskazom X, kod slušaoca proizvede neki efekat. Iz ovog objašnjenja proizlazi da se takav uèinak proizvodi prosto tako što se namera prepoznaje. Searle, meðutim, jedan takav zakljuèak ne prihvata. Smatra ga korisnim zato što uspostavlja vezu izmeðu znaèenja i intencije, kao i zato što obuhvata suštinske odlike jezièkog opštenja: „Govoreæi, ja pokušavam da saopštim nešto svome slušaocu, navodeæi ga da prepozna moju nameru (intenciju) da mu upravo to saopštim“. Nameravani efekat kod slušaoca postižem tako što ga navodim da prepozna moju intenciju da postignem taj efekat. Èim slušalac prepozna šta je moja intencija, šta želim da postignem, ta moja intencija je veæ postignuta. Searle jedno takvo objašnjenje smatra „nedovoljnim“; kaže, naime, da „definisanjem znaèe27 28 29

Coulthard (1985: 20–22). Edmondson (1981). v. Serl (1991: 95–132).

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

43

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

nja preko nameravanog efekta kod slušaoca, on [Grice] ilokutorne èinove brka sa perlokutornim. Grubo reèeno, Grajs, u stvari, definiše znaèenje putem intencije da se izvede perlokutorni èin, ali reæi nešto i nešto podrazumevati je stvar intencije izvoðenja ilokutornog a ne perlokutornog èina.“ Po njemu [Griceu], reæi nešto i nešto podrazumevati stvar je namere da se izvede perlokucioni èin. Searle pak naglašava da je reæi nešto i nešto podrazumevati stvar intencije da se izvede ilokucioni, a ne perlokucioni èin. Naglašava èinjenicu da razumevanje nije perlokucioni efekat. Stavljajuæi prigovor na Griceovo objašnjenje, Searle kaže sledeæe: „na strani govornika reæi nešto i to podrazumevati, tesno su povezani sa namerom da se kod slušaoca proizvede izvestan efekat; na strani slušaoca pak, razumevanje govornikovog izrièaja tesno je povezano sa prepoznavanjem njegovih intencija.“30 6.3. Searle se zatim usredsreðuje na obeæanja; on to èini tako što se ogranièava na potpuna izrièita obeæanja. Takoðe konstatuje da sa pozdravljanjem (koje je ilokucioni efekat) nije povezan nikakav perlokucioni efekat. Potkrepljujuæi takav zakljuèak primerom, on zakljuèuje: „Kada kažem ’Zdravo’ i to podrazumevam, moja intencija nije nužno da proizvedem ili izazovem bilo koje stanje ili akciju kod svog slušaoca, izuzev njegovog znanja da je pozdravljen. Ali to znanje je prosto njegovo razumevanje onog što sam ja rekao, a ne dodatni odgovor ili efekat.“ Za Searlea je iskaz Zdravo „uètivo pokazivanje prepoznavanja slušaoca“. Osim „Zdravo“, on uzima u razmatranja znaèenje odnosno ilokucionu snagu reèenica „Izlazi“ i „Ja obeæavam“. Tako ustanovljuje da jedino znaèenje reèenice Izlazi povezuje tu reèenicu sa izvesnim perlokucionim efektom. Ali, mi ne bismo iskljuèili takav efekat ni kada je reè o ostalim reèenicama. Pa i jedno Obeæavam, iskazano na šaljiv, neobavezan ili ironièan naèin, može imati i te kakav perlokucioni efekat. A ’Obeæavam’ (iskazano u izvesnim okolnostima) takoðe može da znaèi pretnju. Searle, meðutim, ironiju ili šaljivu intonaciju ne uzima u obzir kada ispituje govorne èinove. 7.1. Grice se (u jednom svom neobjavljenom radu) nada da se može doæi do jedne taksonomije kakva se zasniva na složenim komunikacionim namerama ili ilokucionim snagama. Kada je reè o klasifikaciji govornih èinova, Searle (1969) postavlja pitanje baznih ilokucionih èinova, „na koje se svi ili veæina njih mogu da svedu“. Jedan odgovor na to pitanje veæ je bio dao Austin, koji je smatrao da se može doæi do zanimljive klasifikacije putem taksonomije performativnih glagola. Predložio je jednu provizornu grupaciju performativnih glagola, koje on rasporeðuje u pet glavnih vrsta:31 30 31

44

Serl (1991: 102–103). verdictives, exercitives, commissives, behabitives, expositives.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Slobodan Steviæ, Govorni èinovi

Verdiktivi Ovaj tip se ustanovljuje izricanjem neke vrste suda ili presude koju iznosi porota, arbitar ili sudija. Na takve èinove nas upuæuju glagoli osloboditi (presudom), gradirati, proceniti, dijagnozirati. Egzercitivi Njima se ispoljavaju moæ, prava ili uticaj, koji se pak iskazuju glagolima imenovati, nareðivati, savetovati, opominjati. Komisivi Njima se govornik obavezuje da nešto uèini; u ovu vrstu takoðe se ukljuèuju izjave ili najave namera: obeæavati, jamèiti, kladiti se, suprotstavljati se. Behabitivi Èine raznovrsnu grupu koja se bavi stavovima i društvenim ponašanjem; za to služe glagoli izvinjavati se, kritikovati, blagosiljati, izazivati. Ekspozitivi Razjašnjavaju kako se iskazi uklapaju u tekuæi diskurs ili kako su upotrebljeni; ovde se navode glagoli dokazivati, pretpostavljati, potvrðivati, dopuštati. Uoèivši teškoæe na koje nailazimo u jednoj takvoj klasifikaciji, Searle napominje da ne postoji neko jasno ili dosledno naèelo ili neki njihov skup koji bi poslužio kao osnova za graðenje navedene taksonomije.32 Zato se veliki broj glagola može naæi izmeðu dve suèeljene „kategorije“. Searle ovim povodom kaže i sledeæe: „Izgleda da Austin pretpostavlja da je klasifikacija razlièitih glagola eo ipso klasifikacija vrsta ilokucionih èinova.“ On takoðe primeæuje da se Austinova klasifikacija zasniva na engleskom jeziku, te da zato ukljuèuje one govorne èinove koje ovaj jezik verbalizuje. Izostavljaju se pak oni za koje ne postoji odgovarajuæi jezièki izraz. Za sledeæi primer nam služe èetiri govorna èina: „Nareðujem ti da...“, „Zahtevam da...“, „Molim te da...“ i „Preklinjem te da...“. Na njih se neizbežno gleda kao na razlièite ilokucione èinove, mada oni mogu biti proširenja jednog istog, implicitnog performativa „Baci taj pištolj“. Searle to ne spominje, ali se iz njegovih ispitivanja može naæi rešenje za pitanje kako da se implicitni performativi prošire. Slušalac ili analitièar, naime, ne treba da odluèuje o tome koji je od ukupnog broja performativnih glagola ispravna ekspanzija. Informacije te vrste bile bi dostupne ili na osnovu konteksta ili ko-teksta, ili pak situacijski nevažne.33

32 33

Searle (1976). v. Coulthard (1985: 23–24).

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

45

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

7.2. Searle traži neku apstraktniju shemu koja se zasniva na uslovima prikladnosti. Predlaže pet baznih vrsta akcije (makrovrste) koje možemo izvesti u govorenju, putem sledeæih tipova iskaza:34 Predstavni Njima se utvrðuju èinjenice, daju se izjave, zakljuèci i opisi; primer: „Bio je to topao sunèan dan“. Odlika ili svrha ove vrste iskaza u tome je da se govornik obavezuje na istinitost propozicije; govornik, na primer, nešto tvrdi, veruje, zakljuèuje, odrièe, pretpostavlja, javlja. On svoje reèi uklapa u spoljne okolnosti; takav iskaz u sebe utelovljuje „Verovanje da p“. Stepen verovanja oèigledno može varirati izmeðu ’zaklinjati se’, ’sugerisati’ i ’pretpostavljati’. U iskazu se takoðe mogu naæi afektivna svojstva kao što su to ’hvalisanje’ i ’vajkanje’. Direktivni Govornici ih koriste da bi nekog nagnali da nešto uèini. Izražavaju govornikova htenja; zapovesti, uredbe, savete, sugestije (primer za to je „Oèisti jednom tu sobu!“). Njima govornik pokušava da slušaoca navede da nešto uèini, npr., moli, izaziva, nareðuje, zahteva, poziva, usuðuje se. Koristeæi se nekim od iskaza iz ove klase, govornik hoæe da postigne neku buduæu akciju, kakvom æe se spoljne okolnosti uklopiti u njegove reèi. Komisivni (ili obavezujuæi) Govornici ih koriste zato da bi se njima obavezali na neku buduæu akciju; èine ih obeæanja, pretnje, uskraæivanja, npr.: „Vraæam se za pola sata“. Tako se govornik (u razlièitom stepenu) obavezuje na odreðene postupke; on, na primer, garantuje, jamèi, obeæava, zaklinje se, zavetuje. Ovde je (kao i kod direktiva) reè o tome da se date okolnosti promene tako da se uklope u reèi. Ekspresivni Izražavaju psihološka stanja; to mogu biti izjave zadovoljstva, bola, ne/dopadanja, radosti ili žalosti. Primeri za to su: „Stvarno mi je žao!“, „O, da, izvrsno! mmm.“ Govornik njima izražava stav o neèemu, npr., izvinjava se, žali, èestita, zahvaljuje, želi dobrodošlicu. Ali, ova klasa nije izvedena tako uspešno kao što su to prethodne. Nedostaje, naime, dinamièan odnos izmeðu reèi i spoljnih okolnosti. Umesto toga, ilokuciona odlika ove klase je u tome da se izrazi psihološko stanje èija je vrsta odreðena uslovima iskrenosti. Takvi uslovi tièu se nekog stanja stvari koje je specifikovano propozicijskim sadržajem. Deklaracije Ovde su ukljuèene one vrste govornih èinova kojima se – samim njihovim iskazivanjem – menja spoljna stvarnost. Govornik menja neki spoljašnji status ili uslov (predmeta ili situacije) jedino svojim iskazom, npr., Dajem ostavku, Krštavam, Otpušteni ste, Ovim je objavljen rat. Poseban sluèaj su deklaracije 34

46

Searle (1976); up. Levinson (1983: 240), Coulthard (1985: 24–26), Crystal (1996: 121).

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Slobodan Steviæ, Govorni èinovi

koje se bave samom jezièkom upotrebom; primeri za to su: definišem, skraæujem, pozivam ili dajem nadimak. Deklaracije se, dakle, sastoje od èinova koji samim svojim iskazivanjem menjaju spoljnje okolnosti. Ukljuèuju mnoge od onih èinova koje je Austin najpre smatrao performativima. Njihovo izvoðenje tipièno se vezuje za neku instituciju koja obezbeðuje pravila za njihovu upotrebu, a to su sud, odbor, crkva, pravilnik. Strawson (1964) smatra da je Austin bio zaveden prirodom ilokucione snage, tako što je za njene paradigmatske sluèajeve uzeo institucijski zasnovane ilokucije kao što su to ’krštenje’, ’obred venèanja’ ili pak ’odluèivanje o neèijoj krivici’ i slièno, a što zahteva puno uèešæe relevantnih društvenih dogovora. Taènije reèeno, „fundamentalni deo“ ljudskog opštenja ne vrši se nikako takvim konvencijskim, kulturno zasnovanim ilokucijama, nego pre specifiènim vrstama komunikacione namere, u smislu u kakvom ga je zacrtao Grice. 7.3. Searleova shema ukazuje na neke nedostatke. Jedan od njih je u tome što se u nju ne ukljuèuju svi moguæi ilokucioni èinovi. Mi možemo izmisliti nove rituale, nove igre, nove društvene obièaje sa posebnim ilokucionim èinovima, i tako, ad infinitum; ali, ova nam shema ne pruža naèelo koje æe nas pritom voditi. Druga teškoæa je u tome što se ovde pretpostavlja da svaki ilokucioni èin pripada jednoj jedinoj kategoriji, i to samo njoj.35 Nikako se, meðutim, ne može prihvatiti stav kakvim se smatra da jedan tip govornog èina odgovara samo jednom reèeniènom tipu. Stvarna jezièka upotreba sadrži mnogo èinova koji bi se mogli nazvati hibridnim. Searle nam pruža klasifikaciju u kakvoj primeæujemo i ’ekspresive’, kojima se izražavaju psihološka stanja. Tu bismo, meðutim, mogli da ukljuèimo i sve predstavne èinove (kojima se izražava verovanje), zatim direktive (kojima se izražava i neko htenje), kao i sve komisivne èinove – kojima se pak iskazuje neka vrsta namere.36 Levinson je mišljenja da jedno takvo „klasifikatorno uvežbavanje“ zapravo ne donosi oèekivanog rezultata. Izgleda, naime, da bi se na taj naèin moglo doæi do izvesne opšte specifikacije svih moguæih jezièkih funkcija.37 Meðutim, ako je broj ilokucija date vrste možda konaèan, jasno je da broj perlokucija to u naèelu nije. A još je Wittgenstein poricao da postoji bilo kakav mali skup funkcija ili govornih èinova koji se mogu vršiti jezikom. Bolje reèeno, postoji onoliko takvih èinova koliko je uloga u neogranièenom mnoštvu jezièkih igara koje ljudi mogu izmisliti.38 Clark (1996: 135). Verschueren (1999: 132). 37 Tako bi se mogle objasniti i „granice jezika“, koje su za Wittgensteina predstavljale veliku zagonetku. 38 Wittgenstein (1958: 10–11); Levinson (1983: 280). 35 36

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

47

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

Postoje takoðe dobri razlozi da se na veæinu takvih iskaza uopšte ne gleda kao na ilokucione èinove, jer „to su pre konvencijski nego komunikativni èinovi – jezièki deo rituala“.39 Coulthard smatra da nas svaki pokušaj da se ova klasifikacija primeni na govorne tekstove dovodi u teškoæe. Tu, naime, treba imati na umu èinjenicu da na poèetku i na kraju mnogih interakcija, kao i na njihovim strateškim taèkama, uèesnici jezièkih razmena proizvode iskaze tako što vrše njihovu strukturaciju. Ovde se postavlja i jedno kljuèno pitanje, koje zadire u samu teoriju o govornim èinovima: da li bismo na neko ’Zdravo’ gledali kao na direktiv koji (kao naèin da se slušalac navede da nešto uèini) zahteva drugo ’Zdravo’? Ali, u kakvu bismo kategoriju onda smestili tu drugu jedinicu? Isto tako, na dati iskaz bismo mogli gledati kao na ekspresiv – samo, kakav se to stav ili psihološko stanje njome izražava? Bolje reèeno, to je „propozicijski prazna jedinica koja može da se realizuje nizom alternativnih postupaka kojima se oznaèava neki poèetak“.40 Isto tako imamo u vidu èinjenicu da i deklaracije, i to mnoge od njih, potvrðuje slušalac, kao u razmeni „Opet pada kiša. – Jeste.“ Ono što je ovde najproblematiènije, to je da Searle na ’pitanja’ gleda kao na direktive. A njima se zapravo (u mnogim jezicima) uètivo iskazuje neki zahtev. Izgleda, meðutim, da je mnogo umesnije pitanja svrstati u posebnu kategoriju, koja funkcioniše interakcijski. Prihvativši taj stav, mi se zapravo upuæujemo na jedan sasvim razlièit pristup diskursu, to jest na analizu jezika-u-interakciji. Tipologiji koja nam je predoèena nedostaje naèelna osnova. Ona èak nije stvorena na neki sistematski naèin, niti se zasniva na uslovima prikladnosti. Nema, dakle, razloga da je smatramo „konaènom“ i „iscrpnom“. Postoje i drukèije kategorije govornih èinova.41 Mada sve te kategorije odražavaju bazne akcije koje su izvedene pomoæu skupa govornih èinova, one su zapravo neiscrpne i kulturno promenljive. 8.0. Teorija jezika je teorija akcije prosto zato što je govor vrsta ponašanja kojom upravljaju odreðena pravila. A primereno ispitivanje govornih èinova u stvari je prouèavanje jezika u smislu langue – kaže Searle. On se bavi „samo jednostavnim i idealizovanim sluèajevima“; primeæuje da je glavno svojstvo njegove teorije apstrakcija i idealizacija.42 U Searleovoj teoriji od prvenstvene važnosti je doslovni govor. Indirektni govor – upotreba metafore ili ironije – za njega nije iskazivanje: znaèenje koje je nagovešteno u metafori uvek možemo iskazati eksplicitno. Tako se ovde suèeljavaju eksplicitno-i-normirano, sa jedne, i implicitno, zaobilazno i aluzivno, sa druge strane. Sluèajevi kada govornik ne kaže taèno šta misli su neodreðe39 40 41 42

48

kaže Leech (1983: 180). Coulthard (1985: 25). Posebno se istièe taksonomija koju daju Bach i Harnish (1979). Serl (1991: 62; 112–113).

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Slobodan Steviæ, Govorni èinovi

nost, dvosmislenost i nepotpunost. Ovakvi sluèajevi su, meðutim, „teorijski nebitni za jezièko opštenje“.43 8.1. Austin performative odreðuje kao eksplicitne performativne iskaze.44 Ali, govorni èinovi se ne izvode uvek putem EPU. Nekom se, doduše, možemo obratiti i zahtevom „Hoæu da uradiš to-i-to“. U ovom sluèaju izveden je doslovan ilokucioni èin. Svoju pomoæ možemo ponuditi i iskazom „Nudim se da ti pomognem da popraviš kola“. U svakodnevnom životu, meðutim, eksplicitni performativ se retko koristi. U govorenju se uglavnom ili najèešæe koristimo indirektnim govornim èinovima; to znaèi da izvoðenjem jednog, mi zapravo izvodimo drugi govorni èin. Strukturna distinkcija koja postoji izmeðu tri opšta tipa govornih èinova sasvim je prosta. Lako je prepoznatljiv odnos izmeðu tri strukturne forme – izjavne, upitne i zapovedne i tri opšte komunikacione funkcije – izjave, pitanja, zahteva/zapovesti. Kad god postoji neposredna veza izmeðu strukture i funkcije, reè je o direktnom govornom èinu; kad god postoji posredna veza izmeðu strukture i funkcije, reè je o indirektnom govornom èinu. Pitanje implicitnih performativa Searle (1975) postavlja upravo na taj naèin: objašnjava kako i kada gramatièki oblici izjavnog, upitnog i zapovednog naèina ne realizuju makrofunkcije izjave, pitanja i direktiva. Kao ilustracija za to navode se sledeæi direktivi: 1. Can you pass tha salt? (Možete li mi dodati so?) 2. Would you pass the salt? (Da li biste hteli da mi dodate so?) 3. I’ d like the salt. (Trebala bi mi so.) Navedene reèenice predstavljaju brojan skup iskaza koji su u stvari implicitne performativne verzije iskaza I request you. Adresovani na ovu molbu ili zahtev može odgovoriti kako površinskom formom, tako i podležnom snagom: „Naravno“ (dodaje so). 8.2. Zapažamo kako se za graðenje indirektnih èinova koriste razlièite strukture – zato da bismo njima obavili istu baziènu funkciju. Bazièna funkcija svih iskaza u našem sledeæem primeru je naredba ili zahtev. Ali, jedino zapovedna struktura (1a) predstavlja direktni govorni èin; upitna struktura (1b) ne koristi se jedino kao pitanje, te je ona indirektni govorni èin; izjavne strukture (1c i 1d) takoðe su indirektni zahtevi:

43 44

Searle (1969: 20), Mišèeviæ (1991: 27). explicite performative utterance (EPU).

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

49

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

(1) a. Skloni se odatle! (2) b. Zar moraš veèito da sediš pred televizorom? (3) c. Stao si mi pred ekran. (4) d. Bolje da si zatvorio vrata, a ne prozor. Jedan od najuobièajenijih tipova indirektnog govornog èina (u engleskom, kao i u srpskom) ima upitnu formu. U ovom sluèaju, meðutim, pre svega oèekujemo akciju, dok je verbalni odgovor neobavezan. Uopšte uzeto, indirektni èinovi povezuju se sa veæom uètivošæu.45 Kada je reè o indirektnim zahtevima, Searle analizuje opcije koje su nam dostupne. Predlaže, naime, da moguæe response na predoèeni zahtev svrstamo u šest kategorija. Pri tom ukazuje na to kakve su reèenice putem kojih se iskaz realizuje: 1. reèenice koje se tièu sposobnosti govornika: Možete li mi dodati so? 2. reèenice koje se tièu buduæe akcije slušaoca: Da li æete mi dodati so? 3. reèenice koje se tièu govornikove želje ili htenja: Želeo bih (da mi dodate) so. 4. reèenice koje se tièu želje ili raspoloživosti slušaoca: Da li bi vam bilo nezgodno da mi dodate so? 5. reèenice koje se tièu razloga za akciju: Mislim da nisi posolila krompire. 6. reèenice koje u sebe ugraðuju bilo neki od navedenih, bilo neki eksplicitni performativ: Mogu li vas zamoliti da mi dodate so? Indirektan zahtev može se postaviti na „bezbroj naèina“ jedino ako ga posmatramo kao izdvojenog. U stvarnim situacijama, zapreke koje nam postavlja ono što je veæ reèeno, kao i dati predmet razgovora, neka situacijska svojstva, te aktuelne namere govornika koje se tièu nastavka interakcije, mogu u velikoj meri sa svedu takav naš izbor. 8.3. Pokušaj da se stvarna upotreba spoji sa uslovima prikladnosti, to jest sa skupovima neophodnih i dovoljnih uslova, nije urodio plodom. Jedan primer za to su pitanja, koja su u stvarnoj upotrebi u toj meri promenljiva i po svojoj prirodi zavisna od situacije da ih nije moguæe uklopiti ni u kakav skup uslova 45

50

up. Yule (1996: 54–56).

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Slobodan Steviæ, Govorni èinovi

prikladnosti. To se može pokazati èak i u takvim, prividno ’ritualizovanim’ govornim èinovima kao što su to izvinjenja.46 Tako se pitanjem Uh! Je l’ sam vam stao na nogu (u prepunom autobusu), mi u stvari – tražeæi informaciju – izvinjavamo. Neki svoj postupak nastojimo da neutralizujemo uglavnom putem iskaza Izvinite, Pardon ili Oprostite. Tim putem priznajemo neku svoju krivicu ili preuzimamo odgovornost. A upravo su izvinjenja meðu najèešæim sredstvimna jezièke upotrebe. Za jedan u celosti prikladan èin izvinjavanja postavljaju se sledeæi uslovi: 1. govornik je odgovoran za èin zbog kojeg se izvinjava; 2. govornik žali zbog takvog èina; 3. taj èin je na uštrb slušaoca; U naèelu, da bi se iskazalo izvinjenje, moguæe je pribeæi bilo kojoj od tri vrste èina.47 Kada je reè o prvom uslovu, možemo se poslužiti iskazom Ja sam kriv ili Mea culpa. Time potvrðujemo sopstvenu odgovornost, koja se podrazumeva – bilo o kojem od tri uslova da je reè. Kada je pak reè o drugom uslovu, govornik tada svoje žaljenje izražava iskazom Žao mi je ili Stvarno mi je žao/ krivo. Pošto se osvrnemo na treæi uslov, primeæujemo da u tom sluèaju responsom nastojimo da sa nekog postupka „krivca“ odvratimo pažnju. Tako, pošto se B (nepredviðeno) vratio na svoje mesto, možemo uoèiti i ovakvu razmenu: A: Seo sam ti na mesto; B: Nije važno. Ovde A samo konstatuje jedno èinjenièno stanje, ali se time ujedno izvinjava. Dotle B porièe težinu postupka, tj. odgovornost sagovornika. Za to nam mogu poslužiti i iskazi Ništa ili Sve je u redu. Ocenjujuæi delotvornost ova tri tipa izvinjavanja, Fasold daje prednost drugom naèinu – zato što ukljuèuje misli i oseæanja govornika. Primeæuje, meðutim, i da je I’m sorry „u toj meri uobièajen naèin izvinjavanja, da je neobièno što ga nazivam indirektnim izvinjenjem“. U sva tri sluèaja, meðutim, reè je o primeni jednog ustaljenog, ritualnog repertoara, tako da je teško posebno istaæi neki od tri navedena naèina. 8.4. Ovde izdvajamo dve suštinske razlike: prva je razlika koja postoji izmeðu lingvistièkih izraza (reèenica) i njihove upotrebe u konkretnim uslovima za posebne svrhe. Ta se razlika nikada ne sme izgubiti iz vida, èak i pošto jedan broj teorija o govornim èinovima nastoji da se ona smetne sa uma. Takoðe moramo brižljivo razlikovati skup termina kao što su to zapovedni, upitni i izjavni naèin od jednog drugog skupa; njega èine naredba (ili zahtev), pitanje i tvrdnja (ili izjava). Prvi skup su lingvistièke kategorije koje pripadaju reèenici, a drugi su kategorije koje se tièu jedino reèeniène upotrebe (tj. iskazi i tipovi iskaza). 46 47

Levinson (1983: 281). Fasold (1990: 152–154).

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

51

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

Obeæanje i prepoznavanje obeæanja kao takvog su uèesnièke akcije; dva su dela udružene akcije ili komunikacionog èina. Ilokucioni èinovi su bilateralni i saradnièki. Saradnièka akcija sagovornikâ od bitne je važnosti za izvoðenje potpunog ilokucionog èina. Takvog je mišljenja bio i Austin, koji je smatrao da ilokucioni (kao i perlokucioni) èinovi mogu biti izvršeni kao delovi udruženih akcija. (Austin je, meðutim, takav svoj interakcijski pogled na govorne èinove kasnije, nažalost, zanemario.) U teoriji o govornim èinovima datim se terminima – ilokucionim, kao i perlokucionim èinovima – objašnjava ono što èine govornici, ali ne i ono što èine slušaoci. Tu se ne uzima u obzir upravo kontakt koji uspostavljamo sa nekim drugim.48 A takva bi se komunikacija mogla zamisliti kao opštenje koje se postiže tako što se pismo – prosto – ubaci u poštansko sanduèe. Nije nam zatim važno hoæe li ga neko primiti, proèitati i razumeti kako treba.49 Suprotno teoriji o govornim èinovima, analiza konverzacije nastoji da pokaže kako snagu iskaza odreðuje naèin na koji je on smešten u sledu.50 Èak i kada iskaz iz svoje direktne prelazi u indirektnu snagu, od presudnog je znaèaja njegov razmeštaj u konkretnim razgovornim kontekstima.51 Višestruko pridavanje snage iskazu zapravo nije u iskazu samom za sebe, nego u prorezu koji on zauzima u interakcijskom sledu. Tako se ilokucioni status iskaz može odrediti tek u nekoj kasnijoj fazi jezièke razmene. Ali, da bi se ponela sa razgovornom dinamikom, teorija o govornim èinovima je previše statièna. 9.0. Osnovna postavka teorije o govornim èinovima (TGÈ) u tome je da mi izricanjem obavljamo neku akciju. Gramatièka forma te vrste èina je iskaz odn. reèenica; u njoj se nahodi performativni glagol. Iskazivanjem reèenice mi, dakle, izvodimo neki èin ili akciju. Mnoge iskaze možemo izjednaèiti sa radnjama; to su performativni iskazi. Oni se mogu upotrebiti za izvoðenje èinova; govorni èin je zapravo performativ. Govorni èin ima neki svoj delatni, izvršni karakter. Putem lokucije iskazujemo reèenicu koja ima svoje znaèenje i kakva se na nešto odnosi. Ilokucioni je èin sadržan u neèemu što èinimo samim tim što to izrièemo; pojam ilokucionog èina može se svesti na formulu reæi = izvršiti. Tumaèeæi lokucioni èin, upravljamo se ka njegovom znaèenju, a tumaèeæi ilokucioni èin, bavimo se njegovom snagom. Snaga iskaza može biti izražena performativom „Obeæavam“, na primer. Ilokuciona snaga je u sadržaju reèenoga; putem te vrste snage obavlja Ponzio (2001: 159). up. Clark (1996: 139). 50 Levinson je (1981, 1983) daleko od stava da je teorija o govornim èinovima od koristi kada treba razumeti kako se jezik upotrebljava u konverzaciji. 51 Norick (2001: 85). 48 49

52

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Slobodan Steviæ, Govorni èinovi

se neka funkcija. Termin govorni èin odnosi se na ilokucioni èin. Tako se govorni èinovi odreðuju kao performativi odn. ilokucioni èinovi. Primer za eksplicitni performativ je „Obeæavam da æu doæi na vreme“. Zapažamo da ta reèenica sadrži performativni glagol obeæavati; u sledeæoj reèenici pak nahodi se (takoðe performativni) glagol upozoravati: „Upozoravam vas da se pomerite“. Izjava „Vraæam se za pet minuta“ isto tako sadrži ’obeæanje’; ono, meðutim, u njoj nije iskazano izrièito. Takva vrsta performativa smatra se implicitnim. 9.1. U TGÈ naglašava se da i èinjenica da izvesne reèi izgovaraju neke osobe u odreðenim okolnostima. Skreæe nam se pažnja na pitanje: kako poseban skup jezièkih elemenata, izgovorenih u posebnoj razgovornoj situaciji, dobija na neki naèin protumaèeno znaèenje. Specifièni pojedinci u svojevrsnim situacijama neminovno se povinuju nekom nadreðenom naèelu. Tako se za efikasno jezièko izvoðenje takoðe postavlja neophodni uslov – primerena osoba u primerenom okruženju. U izvoðenju nekog ilokucionog èina podrazumeva se da je slušalac razumeo ono što je govornik njime nameravao da mu saopšti. Ilokucionu snagu, meðutim, odreðuje kontekst. Ukazuje se na to da se jednim istim iskazom može izvesti nekoliko razlièitih govornih èinova; to znaèi da jedan isti iskaz potencijalno sadrži sasvim razlièite ilokucione snage. TGÈ svakako uzima u obzir kontekst jezièke upotrebe. Meðutim, ona se tek dotièe raznovrsnih okolnosti pod kojima se obavlja jezièka razmena. Naše iskazivanje uobièajeno proizvodi izvesna posledièna dejstva na oseæanja, misli ili akcije sagovornika; njime se ustanovljuje neka promena u svesti ili u ponašanju slušaoca. To je perlokucioni èin, tj. efekat koji je na slušaoca proizvelo kazivanje neke reèenice. Iskazujuæi nešto, mi svakako imamo u vidu neku komunikacijsku svrhu; stvaramo iskaz sa nekom funkcijom, koja treba da ima neki svoj uèinak. Perlokucioni èin nahodi se u dejstvu kakvo je govornik izazvao u slušaocu; kao i ilokucioni èin, i on zavisi od okolnosti jezièkog izvoðenja. Mi neki iskaz proizvodimo pretpostavljajuæi da æe slušalac prepoznati efekat koji smo njime nameravali da postignemo. Ovde se uspostavlja razlika izmeðu nameravanog i nenameravanog rezultata ilokucionog èina. U TGÈ, meðutim, ukazuje se na to da nema stvarne potrebe da se bavimo namerom govornika, jer se interakcija odvija u skladu sa naèinom na koji slušalac tumaèi snagu iskaza. Pod naèelom „slušalac-zna-bolje“ podrazumeva se da je zapravo tumaèenje slušaoca znaèenje koje odreðuje naèin na koji gledamo na ponašanje govornika. A to naèelo se svakako primenjuje u sledu. 9.2. Govorni èinovi se konvencijski specifikuju; najpre se ustanovljuju diskretni tipovi èinova kao što su to ’zahtev’, ’obeæanje’, ’opomena’; oni se takoðe ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

53

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

svrstavaju u odreðene kategorije, kao što su to direktivi ili komisivi. Kategorije govornih èinova odražavaju bazne akcije koje se izvode putem nekog skupa govornih èinova. Ilokucioni èinovi (kojih ima na hiljade) izdvajaju se tako što se svode na odreðene tipove. Odreðuje se, naime, njihova klasifikacija putem taksonomije performativnih glagola, kao i tako što se ustanovljuju bazne vrste akcija (ili njihove „makrovrste) koje izvodimo u govorenju. Mi ove dve vrste klasifikacije razmatramo tako što pokušavamo da ustanovimo izvesne veze i odnose njihovih kategorija. Pri tom imamo u vidu „upotrebnu vrednost“ ovih performativa; nastojimo, naime, da pokrenemo pitanje njihove uèestalosti u svakodnevnom razgovoru.52 Najpre skreæemo pažnju na verdiktive i deklaracije (izricanje presude odn. davanje ostavke); oni se primenjuju iskljuèivo u odreðenim, strogo institucijskim okolnostima i, kao takvi, nemaju istaknutije mesto u repertoaru svakodnevnog jezika. U njemu se pak najpre istièu pozdravljanje, pitanje i odgovor, kao i izvinjavanje, traženje i zahvaljivanje. (Tako se ovde kombinuju behabitivi i ekspresivi.) Izjave, zakljuèci i opisi (predstavni) takoðe su naglašene primene. U date kategorije odn. makrovrste akcija umesno se ubrajaju kako ’obeæanje’, tako i ’pretnja’ (komisivi); ovde se poseæamo èinjenice i da se neko obeæanje (u datim okolnostima) može protumaèiti kao pretnja. A pošto imamo u vidu naèelo preferencijske jezièke upotrebe, ova dva performativa svrstavamo u razlièite kategorije. Tako ekspresive smeštamo u dve kategorije: neki izraz bola ili nedopadanja, naime, ukljuèujemo u jednu, a jezièki izraz zadovoljstva i dopadanja u drugu makrovrstu. Formule uètivosti ili ritualne forme u razgovornom jeziku su svakako izuzetno uèestale upotrebe. Njima se (u skladu sa postojeæim društvenim normama i pravilima) poglavito iskazuje uzajamno slaganje i odobravanje. Ali, svakodnevna jezièka razmena takoðe se odlikuje manje ili više primetnim sluèajevima uzajamnog neslaganja, te i dominacije. Sagovornici su, naime, isto tako skloni da ispoljavaju svoju moæ, da na nešto polažu prava ili da jedni na druge vrše uticaj. Na takve primere ukazuju kategorije ’egzercitiva’, ’komisiva’ (Austin), ’behabitiva’ i ’direktiva’. Svojom jezièkom akcijom mi nekom nešto predlažemo ili ga savetujemo. Odreðeni stav ispoljavamo i tako što sagovornika kritikujemo; nešto mu nalažemo, te mu i pretimo. Takvim se potezima, meðutim, otvara ili zaoštrava jezièki sukob, koji se inaèe po pravilu izbegava ili neutralizuje. Pridržavajuæi se nadreðenog naèela uètivosti, govornici se na neki naèin pretežno usaglašavaju. 9.3. Iskaz „Pardon“ jedan je od uobièajenih naèina na koje se zbog neèega izvinjavamo. Ovde ga, meðutim, sagledavamo u njegovom neposrednom, „lokalnom“ kontekstu uparenih iskaza; isto tako imamo u vidu date okolnosti do52

54

Zalazimo, dakle, na podruèje etnometodologije odn. analize konverzacije.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Slobodan Steviæ, Govorni èinovi

gaðaja.53 (Naša jezièka razmena, naime, obavlja se na samom poèetku jedne pozorišne predstave; sagovornici su dvoje mladih koji nastavljaju svoj razgovor i „ugroženi“ slušalac pored njih.) Uzimamo, dakle, u obzir i prvi deo para, tj. iskaz „Hoæete li prestati da prièate – ako možete“. Njime se svakako ispoljava izvesno negodovanje; molba se i u ovom sluèaju proizvodi tipiènom gramatièkom formom – pitanjem. Isto bismo tako mogli zakljuèiti da se tu zapravo upuæuje prekor, kao i da se izrièe upozorenje. U svakom sluèaju, ilokuciona snaga iskaza je sasvim odreðena: slušalac se njome poziva na to da svoju jezièku razmenu okonèa. Govornik je, doduše, mogao reæi i „Molim vas, samo malo tiše“; i u tom bi sluèaju jedan poziv mogao naiæi na odgovarajuæi odziv. Ali, on oèigledno ima nameru da jednu neprimerenu jezièku razmenu i onemoguæi. Zato je taj njegov zahtev sasvim izrièit. A pošto imamo u vidu i naglašenu intonaciju govornika, zakljuèujemo da bi odgovarajuæi iskaz mogao glasiti i: „Dosta!“ ili „Prestanite veæ jednom!“. Tako bi jedna molba ili zahtev dobili snagu zapovesti. U jednoj takvoj situaciji na raspolaganju su nam, naravno, raznolika, alternativna rešenja. Jezièka razmena ove vrste, tj. jedan njen par mogao bi glasiti i ovako: „E, sad je bilo dosta!“ – „Izvinite, neæemo više“. Govornik je ovde oèigledno razdražen napadnim ili agresivnim jezièkim ponašanjem, koje on na svoj naèin nastoji da osujeti. Pri tom se ne priklanja nekom od od mitigatora; to su kako performativ „Molim vas“, tako i prikladna gramatièka forma kao što je to „Da li biste mogli“ i sl. Štaviše, on se ovde poziva ne toliko na voljnost, koliko na samu sposobnost dvoje sagovornika, iskazom „ako to možete“. Pitanje u ovom sluèaju valja razumeti kao svojevrsnu litotu. Njime se upuæuje izazov, te i nanosi uvreda – na šta se ovde pak odgovara izvinjenjem. U suprotnom, moglo je doæi i do agravacije jezièke razmene, koja bi se (eventualno) izrodila u jezièki sukob. 9.4. Kategorije kojima se služi TGÈ, kao što su to zahtev, pozdrav ili zapovest, u stvari nisu nikakav izum ove teorije, nego su deo bogatog metajezika prirodnog jezièkog izraza. Mi ovde pokušavamo da ih dovedemo u vezu sa jednim drukèijim pristupom jeziku; posmatramo ih, naime, sa stanovišta aktuelne jezièke upotrebe. Zapažamo kako bi TGÈ svojim kategorijama i klasifikacijama takoðe mogla doprineti i jednom ovakvom usmerenju, tj. empirijskom izuèavanju govorenja. Naravno, pri tom imamo u vidu saradnièko izvoðenje jezièke delatnosti. Na poèetku i na kraju jezièkih razmena, kao i na strateškim taèkama tih interakcija, njihovi uèesnici proizvode odgovarajuæe iskaze, kakvi53 „Sled” se u analizi konverzacije definiše kao minimalno dvodelni sklop; pitanje-odgovor je kako primer sleda, tako o iskaza „u paru“. Upareni iskazi se pak odreðuju kao osnovne, tesno ili tešnje vezane vrste sleda; to su, na primer, i pozdrav-pozdrav ili poziv-odziv. Oni se odlikuju uglavnom obaveznim, restriktivnim responsom sagovornika. U ovoj svojoj analizi datoga sleda, mi se ovde neminovno dotièemo „spoljnog“ konteksta, tj. situacije jednog dogaðaja.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

55

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

ma se obavljaju izvesne akcije. Raspodela iskaza ili njihovo strukturisanje glavno je obeležje naših razmena. Iskazom ’Zdravo’ mi, pre svega, pokazujemo kako smo slušaoca prepoznali. Pri tom imamo jedino u vidu njegovo znanje da je je „pozdravljen“; to je znanje, prosto, njegovo razumevanje onog što smo rekli, a ne dodatni efekat (kaže Searle). U tom sluèaju naša intencija nije nužno u tome da se proizvede ili izazove neko stanje ili akcija. Sa druge strane, analiza konverzacije usredsreðuje se upravo i poglavito na neku – prethodnu ili sledeæu – akciju u sledu. Èinjenica je da slušalac takoðe potvrðuje deklaracije: Pada kiša. – Jeste. Mi na neku izjavu, meðutim, možemo odgovoriti, ali i ne moramo. Ni pošto neka sledeæa akcija ove vrste izostane, to se ne tumaèi kao neko odstupanje od pravila. Deklaracije nas na respons obavezuju u znatno manjoj meri nego što je to sluèaj sa sledovima iskaza ’pozdrav-pozdrav’ i ’pitanje-odgovor’. U TGÈ postavlja se i pitanje da li na jedno ’Zdravo’ treba gledati kao na direktiv koji zahteva drugo ’Zdravo’. Na takvo pitanje odgovaramo potvrdno, imajuæi u vidu èinjenicu da je ovde reè o jednom uparenom iskazu. Ukoliko bi njegov drugi element izostao, govornik bi to svakako primetio i doneo neki zakljuèak (da ga drugi, na primer, nije prepoznao ili da je na njega zbog neèega ljut). I u ovom sluèaju reè je o tome da se slušalac navede da nešto uèini. Kada kaže da jedno ’Zdravo’ „može da se realizuje nizom alternativnih postupaka kojima se oznaèava neki poèetak“, Searle svakako potvrðuje jednu èinjenicu. Pri tom imamo u vidu raznolike moguænosti koje nam stoje na raspolaganju kada meðurazmenu treba da zapoènemo. Ali, on nije u pravu kada kaže da mi tada nemamo nameru da proizvedemo neko stanje ili akciju. Nama je, u stvari, upravo to namera: da kod sagovornika izazovemo odreðeni perlokucioni efekat, tj. da ga navedemo da nam otpozdravi. Searle i na pitanja gleda kao na direktive; to zakljuèujemo i pošto imamo u vidu njihovu interakcijsku vrednost. (Pitanjem se neretko upuæuje neka molba ili zahtev.) Jedna takva akcija takoðe se smatra obaveznom odn. obavezujuæom. Ne odgovarajuæi na pitanje (kao ni pošto nekom ne otpozdravimo) mi svakako ometamo nesputani tok meðurazmene. Prenebregavamo jedno od pravila kakva nam nalažu primerenu jezièku razmenu. Tako ne-odgovor i u ovom sluèaju govornika navodi na neki zakljuèak. 9.5. U analizi jezika-u-interakciji važnu ulogu imaju i ekspozitivi. Takvim iskazima sagovornika navodimo na to da reèeno razume u pravom smislu. Nastojimo da neki stav objasnimo na koliko je to god moguæe jasan naèin. Takoðe trudimo se da u svom iskazivanju naglasimo ono što je važno. Ekspozitivi služe tome da sagovorniku olakšaju sudelovanje u razgovoru, ali i zato da mu uèešæe u njemu otežaju. Njima se nešto razjašnjava, kao što se i prikriva. Uopšte uzeto, ova vrsta iskaza navodi nas pre svega na to da na efikasan naèin dopremo do komunikacijske namere govornika. 56

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Slobodan Steviæ, Govorni èinovi

Snagu iskaza i njen (perlokucioni) uèinak na sagovornika donekle je moguæe ustanoviti tek u jeziku-u-interakciji. Ovde takoðe imamo u vidu èinjenicu da namera govornika ne mora biti u skladu sa tumaèenjem slušaoca. Meðutim, naèelo „slušalac zna bolje“ svakako ne znaèi i to da je on odista pronikao u nameru (sa)govornika. Slušalac, naime, nekim svojim iskazom zacelo utièe na tok jezièke razmene; pridržava se datog, nagoveštenog usmerenja ili se pak upravlja ka nekoj drugoj vrsti akcije. Govornik je tada, sa druge strane, u prilici da zakljuèi da li je rezultat njegovog iskaza u nameravanom ili nenameravanom (perlokucionom) efektu. Namere, kao i efekti ustanovljuju se tek u odgovarajuæem kontekstu – mada ne uvek niti na precizan, konaèan naèin. Uopšte uzeto, okolnosti jezièke upotrebe su presudne, ali ne i dovoljne za tumaèenje iskaza i vrste akcije koja se njime obavlja. Proniknuti u „znaèenje govornika“, tj. odrediti kakvu on nameru ima u odnosu na primaoca u nekim je sluèajevima nerešiv zadatak; sem toga, tumaèenju iskaza praktièno nema granica. Zato se etnometodolozi pridržavaju relativno agnostiènog stava. 9.6. U TGÈ ustanovljuje se èinjenica da implicitni performativi nisu jedino potencijalno, nego su i hotimièno dvosmisleni. Doslovni je govor ovde od prvenstvene važnosti; indirektni govor, tj. upotreba metafore i aluzije za Searlea nije iskazivanje. (Znaèenje koje je nagovešteno u metafori, naime, uvek se može iskazati eksplicitno.) Searle se, meðutim, takvim svojim stavom suprotstavlja jednoj opštevažeæoj èinjenici – da je naš jezik u celosti, sav prožet upravo metaforom. Tako, dok je sa jedne strane eksplicitno-i-normirano, sa druge je implicitno, zaobilazno i aluzivno znaèenje. Govornik ne kaže uvek taèno ono što misli; ponekad je i nedoslovan; njegov je iskaz (uobièajeno) nepotpun. Takvi su sluèajevi, meðutim, „teorijski nebitni za jezièko opštenje“. U analizi konverzacije se primeæuje i da je naš jezièki izraz katkad nejasan, neodreðen, zamagljen; pa ipak, u stvarnoj jezièkoj razmeni i preko toga se prelazi rutinski. U svakodnevnom jeziku eksplicitni performativ se po pravilu retko koristi. Mi se u govorenju, naime, uglavnom ili najèešæe služimo indirektnim govornim èinovima. Za graðenje indirektnih èinova koriste se razlièite strukture – da bismo njima obavili istu baznu funkciju. Tako, na primer, bazna funkcija može biti naredba ili zahtev. U tom sluèaju možemo upotrebiti neku zapovednu strukturu, tj. direktni govorni èin. Ali, za to nam takoðe služe kako izjavni, tako i upitni gramatièki oblici; njima se tada ne realizuju makrofunkcije izjave ili pitanja. Jedno „Skloni se!“ je svakako direktni govorni èin, u kakvom se struktura i funkcija podudaraju. „Danas je baš hladno“ pak može (osim obiène primedbe) takoðe da znaèi Zatvori prozor, kao i Otvori nešto (jer: ako je napolju hladno, unutra je pregrejano). Koriste se, dakle, razlièite strukture da bismo njima obavili istu baznu funkciju. Meðu najèešæim sredstvima jezièke upotrebe svakako su izvinjenja; u ovom sluèaju uglavnom se koristi odgovarajuæi eksplicitni performativ. Naravno, umeÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

57

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

sto njega se isto tako može da upotrebi i neka konstatacija, na primer: „Seo sam vam na mesto“. Takoðe valja istaæi da je upitna forma jedan od najuobièajenijih oblika indirektnog govora. Mi nešto tražimo, molimo ili zahtevamo koristeæi se upravo formom pitanja. Uopšte uzeto, indirektni govorni èin vezuje se za veæu uètivost. 9.7. Jezièka upotreba u konkretnim uslovima za posebne svrhe naèelo je na koje nas upuæuje i TGÈ. Tako se uspostavlja veza izmeðu jedne filozofske misli o jeziku i njegove aktuelne upotrebe u kontekstu. Umesto govornog èina koji je u formi iskaza, tj. potpune reèenice, etnometodologija (EM) za osnovnu jedinicu ima svoju vrstu iskaza. Tu se na njega pre svega gleda kao na konkretan proizvod govorne delatnosti; on može biti analogan reèenici, kao što se može sastojati od nekog njenog odlomka. U velikom broju sluèajeva je negramatièan. Iskaz mogu èiniti i najsitnije èestice u govorenju: da, ah ha, mh, hm; može biti sadržan i u jednom jedinom uzviku, za razliku od tumaèenja TGÈ, u koju se oni ne ubrajaju. Konverzacijski iskaz takoðe ima svoju snagu, kojom se proizvodi izvestan efekat. U TGÈ u obzir se uzimaju pojedinaèni, izolovani iskazi odn. reèenice, koje se ispituju kao izdvojeni proizvodi; takve su jedinice vansituacijske ili ekstrakontekstualne. Sa druge strane, u EM naša pažnja se usmerava na akcijski sled, tj. na relacije koje postoje izmeðu iskaza. Strukturna lokacija ilokucionog èina nikada nije bila kriterij za taksonomiju govornih èinova. U analizi razgovornog jezika, iskaz – kao znaèenjsku i akcijsku strukturu – prepoznajemo ili razumemo tek pošto smo ga sagledali u sledu, tj. u nekom nizu akcija i dogaðaja. Iskaz posmatramo u lancu (drugih) iskaza; obraæamo pažnju kako na ono što mu prethodi, tako i na ono što mu usleðuje. U EM usredsreðujemo se na ovde-isada definisanu situaciju; njen lokalni, endogeni kontekst po pravilu je odreðen i omeðen samim govorenjem uèesnika razgovora. U tumaèenju iskaza od presudnog je znaèaja upravo njegovo mesto i položaj u ’lokalnom’, interakcijskom kontekstu. 9.8. TGÈ služi se analitièkim resursom kakvim se akcija zapravo odbacuje, jer se ona tu posmatra kao „atomistièka, individualistièka, atemporalna, asekvencijalna i asocijalna“.54 U analizi Konverzacije se, meðutim, naglašava da ne smemo smetnuti sa uma èinjenicu da su ilokucioni èinovi odn. akcije bilateralni i saradnièki. Tako se na pozdrav i otpozdrav, na primer, gleda kao na dva dela udružene akcije. Searle se bavio „samo jednostavnim i idealizovanim sluèajevima“; glavno obeležje njegove teorije su „apstrakcija i idealizacija“. EM pak naglasak stavlja na konkretno i partikularno. Primere koje nam pruža TGÈ možemo sagledati 54

58

Schegloff (1992: 1339).

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Slobodan Steviæ, Govorni èinovi

jedino kao izdvojene i usamljene; takoðe naglašavamo èinjenicu da je tu reè o hipotetièkim iskazima.55 Sa druge strane, EM nam omoguæava odreðeniji uvid u našu svakodnevnu jezièku delatnost. U njoj se (u datom, lokalnom kontekstu) posmatraju autentièni sluèajevi jezièke razmene. Umesto izdvojene, statiène reèenice, u središtu ispitivanja je govorna dinamika – strukturacija ili razmeštaj iskaza. tj. uzajamno dejstvo sagovornika. LITERATURA Austin, J. L. (1962). How to do Things with Words. Oxford: Clarendon Press. Austin, J. L. (1999). How to do Things with Words. Jaworski, A. i N. Coupland (1999). The Discourse Reader. London and New York: Routledge. Bach, K. i R. M. Harnish (1979). Linguistic Communication and Speech Acts. Cambridge, Massachusetts, and London, England: The MIT Press. Brown, G. i G. Yule (1983). Discourse Analysis. Cambridge: Cambridge University Press. Clark H. H. (1986). Using language. Cambridge: Cambridge Univrsity Press. Coulthard, M. (1985). An Introduction to Discourse Analysis. New edition. London: Longman. Crystal, D. (1997). The Cambridge Encyclopedia of Language. Second Edition. Cambridge: Cambridge University Press. Edmondson, W. (1981). Spoken discourse: a model for analysis. London: Longman. Fasold, R. (1990). Sociolinguistics. Cambridge, MA: Blackwell. Kristal [Crystal], D. Kembrièka enciklopedija jezika. (Prevela grupa prevodilaca) Beograd: Nolit. Leech, G. N. (1983). Principles of pragmatics. London: Longman. Levinson, S. C. (1981). The essential inadequacies of speech acts model of dialogue. Parret, H. et al. (eds). Possibilities and limitations of pragmatics. Proceedings of the conference of pragmatics, Urbino, July 1981: 8–14. Amsterdam: John Benjamins. Levinson, S. C. (1983). Pragmatics. Cambridge: Cambridge University Press. Mišèeviæ, N. (1991). v. Dž. Serl 1991: Predgovor, str.: 9–35. 55 U ovom suèeljavanju dve discipline, naravno, ne smemo prenebregnuti èinjenicu da je teorija o govornim èinovima proizvod filozofske jezièke tradicije. Ona svoju vrednost pokazuje i u današnje vreme, mada nije onoliko uticajna koliko je to bila ranije. Etnometodologija je (kao empirijska grana nauke o jeziku) zadržala preimuæstvo koje je stekla; njene osnovne postavke, kao i svrsishodna analitièka oruða nisu dovedeni u pitanje.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

59

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

Norrick, N. R. (2001). Discourse and semantics. Schiffrin et al. (2001: 76–99). The Handbook of Discourse Analysis. Oxford: Blackwell. Ponzio, A. (2001). Il segno „io“. Sebeok, T. A. et al. (2001). Semiotica dell’io. Roma: Meltemi. str.: 137–208. Schegloff, E. A. (1992). A Repair after Next Turn: The Last Structurally Provided Defense of Intersubjectivity in Conversation. American Journal of Sociology, Vol. 97, No. 5 (March 1992): 1295–1345. Searle, J. R. (1965). What is a Speech Act? Black, M. (ed.) Philosophy in America. Ithaca, New York: Cornell University Press. Searle, J. R. (1969). Speech acts. Cambridge: Cambridge University Press. Searle, J. R. (1975). Indirect speech acts. P. Cole & J. L. Morgan (eds.) Syntax and Semantics 3: Speech Acts. New York: Academic Press. Searle, J. R. (1976). The classification of illocutionary acts. Language in Society 5: 1–24. Reprinted in Searle, J. R. Expression and meaning: 1–29. Cambridge: Cambridge University Press. Serl [Searle], Dž. (1991). Govorni èinovi. Ogledi iz filozofije jezika. Prevela M. Ðukiæ. Beograd: Prosveta. Steviæ, S. (1997). Analiza konverzacije. Beograd: Filološki fakultet. Strawson, P. F. (1964). Intention and convention in speech acts. Philosophical Review, 73, 439–460. Verschueren, J. (1999). Understanding Pragmatics. London: Arnold. Warnock, G. J. (1973). Some types of performative utterance. G. J. Warnock (ed.) Essays on J. L. Austin: 69–89. Oxford: Oxford University Press. Wittgenstein, L. (1958). Philosophical Investigations. Oxford: Blackwell. Yule, G. (1996). Pragmatics. Oxford: Oxford University Press.

Slobodan Steviæ SPEECH ACTS (Summary) The theory of speech acts has been proved to be one of the most influential in the linguistics of the 20th centery. Here, we have presented this theory in its entire, encompassing version. We also point out to what in this theory has remaind problematic so far. We have proposed another approach to language, namely, to the language-in-interaction. Kljuène reèi: govorni èin: klasifikacije; intencija, razumevanje; apstrakcija, idealizacija; jezik-u-interakciji.

60

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

BIBLID: 0015-1807, 34 (2007), 1 (pp. 61–72) ÓÄÊ 821. 111. 09–3 Voters S. 821. 163. 41 . 09–3 Salgo J. 305–055 . 2

Âëàäèñëàâà Ãîðäèž-Ïåòêîâèž Ôèëîçîôñêè ôàêóëòåò – Íîâè Ñàä

ÐÎÄ, ÈÄÅÍÒÈÒÅÒ È ÆÅÍÑÊÈ ÊÎÍÒÈÍÅÍÒ: ÑÀÇÐÅÂÀŒÅ È ÒÐÀÍÑÔÎÐÌÀÖÈ£À Ó ÏÐÎÇÈ ÑÀÐÅ ÂÎÒÅÐÑ È £ÓÄÈÒÅ ØÀËÃÎ Èàêî çàñíîâàíå íà äèâåðãåíòíèì ïîåòè÷êèì è ïîëèòè÷êèì ïîñòàâêàìà, ðîìàíè áðèòàíñêå êœèæåâíèöå Ñàðå Âîòåðñ Tipping the Velvet (1998) è ïðåðàíî ïðåìèíóëå íîâîñàäñêå ñïèñàòåšèöå £óäèòå Øàëãî Ïóò ó ÁèðîáèŸàí (1997) áàâå ñå èäåíòè÷íèì òåìàìà – ïèòàœèìà æåíñêîã èäåíòèòåòà è æåíñêîã äåëîâàœà ó àëòåðíàòèâíèì îêîëíîñòèìà è íåòèïè÷íîì ñîöè¼àëíîì îêðóæåœó. Äîê ó ðîìàíó Âîòåðñîâå ãëàâíà ¼óíàêèœà íà ïóòó ñàçðåâàœà ôèçè÷êè èçãëåä è ïîëíè èäåíòèòåò òðàíñôîðìèøå íà íà÷èíå íåòèïè÷íå çà âèêòîðè¼àíñêè ñâåò, ¼óíàêèœå £óäèòå Øàëãî òðàãà¼ó, ïî÷åòêîì äâàäåñåòîã âåêà, çà ÁèðîáèŸàíîì, íàâîäíîì æåíñêîì óòîïè¼îì ÷è¼å ñó ãëàñíèöå æåíå ñà äðóøòâåíîã äíà îáåëåæåíå áîëåøžó è ëóäèëîì. È Ñàðà Âîòåðñ è £óäèòà Øàëãî ìîäèôèêó¼ó ïðåäëîæàê ïèêàðñêîã ðîìàíà ñà òåæœîì äà ó ïðâè ïëàí ñòàâå ïèòàœà ðîäíîã èäåíòèòåòà è äà ó œåãîâ ñîöèîèñòîðè¼ñêè îêâèð óâåäó òåìó åìàíöèïàöè¼å.

Ðîìàí ïðâåíàö Ñàðå Âîòåðñ, Óñíå îä ñîìîòà (Tipping the Velvet, 1998) îòâàðà íîâå èíòåðïðåòàöè¼ñêå ïîòåíöè¼àëå çà òóìà÷å êœèæåâíîñòè ÷è¼à ¼å àìáèöè¼à äà ñàâðåìåíó áðèòàíñêó ïðîçó ïðåäñòàâå êàî íåòèïè÷àí ñóñðåò íå ñàìî íàöè¼à, öèâèëèçàöè¼à, êîíâåíöè¼à è îáè÷à¼à, íåãî è ðàçëè÷èòèõ ðîäíèõ ïðåäñòàâà è ñåêñóàëíèõ îïðåäåšåœà. Îíèìà êî¼å îä êóëòóðíèõ ðàçëèêà âèøå çàíèìà¼ó æàíðîâñêà îäëè÷¼à îâ༠žå ðîìàí ïîñëóæèòè êàî ìîãóžíîñò íîâîã ÷èòàœà ïèêàðñêå è ïñåóäîïèêàðñêå òðàäèöè¼å çà÷åòå ñà Äåôîîâîì Ìîë Ôëàíäåðñ. Çà Âîòåðñîâó ñå, áàðåì ó ïðâèì êðèòè÷êèì åâàëóàöè¼àìà êî¼å ñó âèøå ñðà÷óíàòå íà ïðèâëà÷åœå ÷èòàëàöà ãëàäíèõ ñåíçàöè¼à è áèçàðíîñòè íåãî òåîðåòè÷àðà ïðîçå æåšíèõ íîâèõ èíòåðïðåòàòèâíèõ èñêóøåœà, âåçó¼ó îäðååœà ëåçáè¼ñêîã, èñòîðè¼ñêîã è ïóñòîëîâíîã. Èàêî ñå ìîãëî î÷åêèâàòè äà žå, ó öèšó ðåêëàìå, õîìîåðîòñêà òåìàòèêà ðîìàíà áèòè ìèñòèôèêîâàíà èëè áàíàëèçîâàíà, îäðååœà êàî „ñàôè÷êà Ìîë Ôëàíäåðñ“ è „ðàñïóñíè ëåçáè¼ñêî-ïèêàðñêè ðîìàí“ (Èíäèïåíäåíò), èëè „íà¼âàæíè¼è ëèòåðàðíè äåáè íàêîí èíåò Âèíòåðñîí“ (Äå¼ëè Òåëåãðàô) îãðåøó¼ó ñå î äåëî íà¼âèøå çàòî øòî œåãîâî¼ òåìè ñåêñóàëíîã îïðåäåšåœà îäóçèìà¼ó èñòîðè¼ñêè è ñîöè¼àëíè êîíòåêñò. Óç ïðèîðèòåò ñâåäî÷åœà î ïñèõîñåêñóàëíîì ñàçðåâàœó ìëàäå æåíå íà êðà¼ó äåâåòíàåñòîã âåêà, ðîìàí Ñàðå Âîòåðñ ïîñâåžó¼å ñå è ïðåäñòàâšàœó ñîöèÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

61

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

¼àëíîã îêðóæåœà ó êîì ñå òî ñàçðåâàœå îäâè¼à. Ñàðà Âîòåðñ æåëè äà ïðåäñòàâè ôåíîìåíå âèêòîðè¼àíñêå Åíãëåñêå î êî¼èìà ¼å Äèêåíñ ãîâîðèî îáàçðèâî è îêîëèøíî. Äà áè ïîêàçàëà ñâà ëèöà Ëîíäîíà è ñâà ëèöà âèêòîðè¼àíñêå êóëòóðå, àóòîðêà žå ñå ïîñëóæèòè æàíðîâñêîì âàðè¼àöè¼îì ïèêàðñêîã ðîìàíà – èñòîã îíîã æàíðà êî¼è ¼å ó åíãëåñêî¼ êœèæåâíîñòè ïðâè ïóò îïèñàî íàëè÷¼å óðáàíîã æèâîòà. Óñíå îä ñîìîòà ñó ïîâåñò î óçáóäšèâîì êðåòàœó ìëàäå ïðîâèíöè¼àëêå Íåíñè Åñòëè êðîç õè¼åðàðõè¼ó áðèòàíñêîã äðóøòâà è ëîíäîíñêå äåêàäåíöè¼å; îíî ïî÷èœå œåíèì ïîçíàíñòâîì ñà çâåçäîì ì¼óçèê õîëà Êèòè Áàòëåð, êî¼à íàñòóïà ïðåîáó÷åíà ó ìóøêàðöà. Íåíñè ñà Êèòè è œåíèì ìåíàŸåðîì Âîëòåðîì êðåžå çà Ëîíäîí ó óëîçè ãàðäåðîáåðêå è ïðè¼àòåšèöå, ïîòîì šóáàâíèöå è ïàðòíåðêå íà ñöåíè. Êàä Êèòè íàïðå÷àö ðåøè äà ñå óäà çà Âîëòåðà, Íåíñè îäëàçè, ïîíåâøè ñà ñîáîì ñàìî ìóøêà îäåëà ó êî¼èìà ¼å íàñòóïàëà: ñàä èõ êîðèñòè äà áè ñå íà íåñèãóðíèì ëîíäîíñêèì óëèöàìà ïðåäñòàâèëà êàî ëåïè ìëàäèž. Œåíó ìàñêó ïðîçðåžå ¼åäèíî ëåçáè¼êà èç âèñîêîã äðóøòâà, Äà¼àíà Ëåòàáè, è òàêî ïî÷èœå Íåíñèíî äðóæåœå ñà „ñàôèñòêèœàìà“, óëàçàê ó ïàðàëåëíó ñîöè¼àëíó ãàëàêñè¼ó êî¼à ¼å äàëåêî äåêàäåíòíè¼à è ñóðîâè¼à îä óëè÷íå ïàíîðàìå ïîðîêà è çëî÷èíà. Íàêîí øòî ¼å Äà¼àíà èçáàöè èç êóžå, Íåíñè óòî÷èøòå íàëàçè êîä Ôëîðåíñ, ñîöè¼àëíå àêòèâèñòêèœå ñ êî¼îì ñå óïîçíàëà íåêîëèêî ãîäèíà ðàíè¼å. Œèõîâî ïðè¼àòåšñòâî ñå, óç äîñòà ïðèëàãîàâàœà è êðèçà, ïðåòâàðà ó ñòàáèëíó šóáàâíó âåçó, øòî äîâîäè äî ôèíàëà è Íåíñèíî ëóòàœå, è œåíî ñåêñóàëíî è åìîòèâíî ñàçðåâàœå. Ñà òèïè÷íîì ñîöè¼àëíîì ïðîäîðíîøžó ïèêàðñêîã ¼óíàêà, Íåíñè ñå êðåžå êðîç ðàçëè÷èòå äðóøòâåíå êëàñå, ðàçëè÷èòå íà÷èíå æèâîòà è ðàçëè÷èòà çàíèìàœà, íîøåíà îêîëíîñòèìà, íåìà¼óžè ìîãóžíîñò ðàöèîíàëíîã îïðåäåšèâàœà. Ëîíäîí ïîñëåäœå äåöåíè¼å äåâåòíàåñòîã âåêà ¼å ïîçîðèøíà ñöåíà íà êî¼î¼ ðîòèðà¼ó ðàçëè÷èòå êóëèñå, îä âåëåëåïíèõ ïîçîðèøòà Âåñò Åíäà äî óŸåðèöà Èñò Åíäà, ãðàä ó êîìå ñó ñòàìáåíå ÷åòâðòè ìàëå, èçîëîâàíå ãàëàêñè¼å áåç óçà¼àìíîã êîíòàêòà: Íåíñèí æèâîò ñà Êèòè ó Áðèêñòîíó è ñà Ôëîðåíñ ó Áåòíàë Ãðèíó äðóãà÷è¼è ñó è ïî íàâèêàìà è ïî âðåäíîñíèì ïðèîðèòåòèìà, à ïåðâåðçíà ðàñêîø ó Äà¼àíèíî¼ âèëè íà Ñåí îí Âóäñó òîëèêî ¼å äàëåêî îä îáà äà ãîòîâî ïîòèðå ñâå œèõîâå ðàçëèêå. Ìåóòèì, ñâà ÷óäà è óçáóåœà ó ãðàäó áåñêðà¼íèõ ìîãóžíîñòè ðåçåðâèñàíà ñó çà ìóøêàðöà, äîê èõ æåíà ìîæå èñêóñèòè íà äâà íà÷èíà: àêî æèâè íà ìîðàëíî ïîðîçíî¼ ìàðãèíè äðóøòâà, äàêëå ó ñâåòó êðèìèíàëà èëè óìåòíîñòè; èëè ïàê àêî ïðîìåíè ñåêñóàëíè èäåíòèòåò. Ðîìàí Ñàðå Âîòåðñ èíñèñòèðà íà îâàêâî¼ óñëîâšåíîñòè æåíñêîã äîæèâšà¼à ñâåòà ñëè÷íî êàî ñòóäè¼à óäèò Âîëêîâèö Ãðàä ñòðàõîòíîã óæèòêà (City of Dreadful Delight, 1992), ïîñâåžåíà æèâîòó åíãëåñêå ïðåñòîíèöå ó ïîñëåäœî¼ òðåžèíè äåâåòíàåñòîã âåêà. Âîëêîâèöîâà óêàçó¼å äà ¼å Ëîíäîí ãåîãðàôñêè è êëàñíî ïîäåšåí ãðàä ÷è¼å ñîöè¼àëíå ãðàíèöå ìîæå äà óãðîçè ñàìî ñåêñ èëè çëî÷èí. Îòóä ¼å œåíà êšó÷íà ìåòàôîðà øàðîëèêîñòè ëîíäîíñêîã îêðóæåœà óïðàâî çëî62

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Âëàäèñëàâà Ãîðäèž-Ïåòêîâèž, Ðîä, èäåíòèòåò è æåíñêè êîíòèíåíò: ñàçðåâàœå...

÷èíàö èç ñåêñóàëíèõ ïîáóäà – åê Òðáîñåê. Âîëêîâèöîâà ñìàòðà äà ñó íåðàç¼àøœåíà óáèñòâà ïðîñòèòóòêè ñòâîðèëà ìèò î ñåêñóàëíî¼ îïàñíîñòè êî¼à ïðåòè îä íåóõâàòšèâîã ïñèõîïàòå çà êîãà ñå íàãààëî äà ïðèïàäà âèøèì ñëî¼åâèìà – ìîæäà ÷àê è êðàšåâñêî¼ ïîðîäèöè – è äà ¼å õîìîñåêñóàëàö. Äàêëå, æåíè áåç ïîðåêëà è èìåòêà ïðåòœó ïðåäñòàâšà ñïðåãà ñîöè¼àëíå ìîžè (êî¼à çëî÷èíöà è èçîëó¼å è øòèòè) è ïàòîëîøêå ìðæœå ïðåìà æåíàìà ñà ñîöè¼àëíå ìàðãèíå. Œó íå øòèòå íè çàêîí íè äðóøòâî: äîê ìóøêàðàö ìîæå äà ó ïîòðàçè çà óæèòêîì õîäà óëèöàìà Ëîíäîíà íåñïóòàí, íåîïàæåí è íåêàæœåí çà ñâî¼å ñåêñóàëíå ïîðèâå, îíà ðèçèêó¼å æèâîò àêî ïîêóøà òî èñòî. Ìèò î ñåêñóàëíî¼ óãðîæåíîñòè ïî÷èâà êàêî íà êëàñíèì, òàêî è íà ðîäíèì ðàçëèêàìà, ¼åð ¼å œåãîâà ôóíêöè¼à óïîçîðåœå æåíàìà – „óïîçîðåœå äà ãðàä ïîñòà¼å îïàñàí ÷èì èñêîðà÷å èç óñêîã ïîäðó÷¼à äîìà è îãœèøòà êàêî áè óøëå ó ¼àâíè ïðîñòîð“ (Walkowitz, 1992: 3, ïðåâîä Â. Ã. Ï.). Æåíà ñà äðóøòâåíå ìàðãèíå, êî¼à íà¼÷åøžå èç íóæäå ïîñòà¼å ïðîñòèòóòêà, ó îêâèðó òîã ìèòà ïîñòà¼å àíòèòåçà óçîðíî¼ áóðæîàñêî¼ ñóïðóçè – ó èñòè ìàõ ñóïðîòíîñò œåíî¼ âðëèíè è îòåëîâšåœå ñåêñóàëíîñòè êî¼ó âèêòîðè¼àíñêà æåíà äóáîêî ïîòèñêó¼å. Ïðîñòèòóòêà ¼å äðóøòâåíà îïàñíîñò, íå ñàìî êàî èçâîð áîëåñòè è çàðàçå èëè ïðèìåð íåìîðàëà, íåãî è çàòî øòî œåíà åãçèñòåíöè¼à èçâàí ñîöè¼àëíèõ ðåëàöè¼à è êëàñíèõ îäðååœà óãðîæàâà âàðšèâó ñòàáèëíîñò äðóøòâåíîã ïîðåòêà, ñòàáèëíîñò êî¼à ¼å çàñíîâàíà íà äâîñòðóêîì ìîðàëó è äâîñòðóêèì ñòàíäàðäèìà. Çàòî ¼å Íåíñè ïðèíóåíà íà ïðåðóøàâàœå ó ìóøêàðöà; íå ñàìî äà ñå íåñèãóðíîñò æåíñêîã ïîëîæà¼à óêèäà îäåâàœåì ìóøêå îäåžå, íåãî ñå íà ò༠íà÷èí îòâàðà ëåãèòèìàí ïðîñòîð òðàãàœà çà óæèöèìà èñòîïîëíå šóáàâè. Ïðåðóøàâàœå ¼å çàòî ñàñòàâíè äåî ïðîôåñèîíàëíîã è ñåêñóàëíîã îïðåäåšåœà ãëàâíå ¼óíàêèœå ðîìàíà, ñà ðàçëè÷èòèì çíà÷åœèìà ó òîêó œåíîã ñàçðåâàœà: Íåíñè ¼å ëåïè äå÷àê èëè ó öèšó ïîñòèçàœà ñöåíñêîã åôåêòà ó ìóçè÷êî¼ òà÷êè ñà Êèòè, èëè ó åðîòñêî¼ èãðè ÷è¼à ïðàâèëà íàìåžå Äà¼àíà. Íåíñèíà ïðåäñòàâà ìàñêóëèíèòåòà ¼å ó òèì ðàçäîášèìà œåíîã æèâîòà äåî ìåðêàíòèëíîã ìîðàëà ÷è¼å ¼å íà÷åëî äà ñå íå áèðà íà÷èí ñòèöàœà íîâöà. Ïðåðóøàâàœå ¼å, ìåóòèì, ñâå òî âðåìå çà ãëàâíó ¼óíàêèœó è àëòåðíàòèâíà ñòðàòåãè¼à ñàçðåâàœà, áóäóžè äà ñå Íåíñè îä ðàíå ìëàäîñòè îñåžà äðóãà÷è¼îì îä îñòàëèõ æåíà: îíà íåìà ðóìåíå óñíå íè êîâðŸàâó êîñó, œåíà ïðñà ñó ðàâíà, êîñà áåç ñ¼à¼à à î÷è íåèçðàæà¼íå (Waters, 1998: 7). Ïðâó íå¼àñíó ïðåäñòàâó î ïîòðàçè çà äðóãà÷è¼èì èäåíòèòåòîì Íåíñè ñòè÷å êàä óïîçíà Êèòè Áàòëåð, äåâî¼êó êî¼à íà ñöåíè ì¼óçèê õîëà íàñòóïà ó, òå 1888. ãîäèíå, îðèãèíàëíîì è õðàáðîì ñöåíñêîì êîñòèìó – ó ìóøêîì îäåëó, ñà ðóæîì ó ðåâåðó è ðóêàâèöàìà áî¼å ëàâàíäå ó Ÿåïó, ó óøòèðêàíî¼ êîøóšè è îêîâðàòíèêó, ñà êðàâàòîì è öèëèíäðîì, êîñå êðàòêî ïîäøèøàíå êàî ó ìëàäèžà, èëè êàî ó æåíå êî¼à ¼å „ïðîâåëà íåêî âðåìå ó áîëíèöè èëè çàòâîðó; èëè ¼å áèëà ëóäà“ (Waters, 1998: 12). Êðàòêà êîñà êàî ñîöè¼àëíè çíàê ìàðãèíàëíîñòè ïîäðàçóìåâà äà ¼å è ïîçîðíèöà íà íåêè íà÷èí èçîëîâàíà îä ðåàëíîã æèâîòà êî¼è âîäå ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

63

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

ïðèñòî¼íå ãðààíêå ñà äóãîì è óêîâð÷àíîì êîñîì: ìåóòèì, Êèòè íè¼å íèêàêâà ïðåäñòàâà àíàòåìèñàíå æåíñêîñòè ëóäàêèœà, áîëåñíèöà èëè çàòâîðåíèöà, íåãî ïîëíå ðàçëèêå è ðîäíå ìîäåëå ñàìî óêšó÷ó¼å ó ñöåíñêó èãðó. Èàêî ëèêîì ïîäñåžà íà ëåïîã ìëàäèžà, œåíî òåëî ¼å çàîášåíî „îíàêî êàêî òåëî ìëàäèžà íèêàä íè¼å“ (Waters, 1998: 13), œåíî ìóøêî îäåëî äîïóœåíî ¼å âèñîêèì ïîòïåòèöàìà, òå ¼å ¼àñíî äà ¼å Êèòèíà ïî¼àâà èìèòàöè¼à, à íå òðàíñôîðìàöè¼à. Âàí ñöåíå ñêðèâà¼óžè êðàòêó êîñó èñïîä âåøòà÷êå ïóíå, Êèòè ñå íè¼åäíîã òðåíóòêà íå îäðè÷å ñâî¼å æåíñòâåíîñòè, à íå îäðè÷å ¼å ñå íè íà ñöåíè: èñïîä ñàêîà è óøòèðêàíå êîøóšå îíà íîñè ÷èïêàíè êîìáèíåçîí (Waters, 1998: 33). Íåíñè žå, ïàê, èçëàçàê íà ñöåíó ó ìóøêîì îäåëó îòêðèòè ó êî¼î¼ ìåðè èìèòàöè¼à ìîæå äà ïîñòàíå òðàíñôîðìàöè¼à, à ãëóìà íîâè èäåíòèòåò. Èàêî ¼å ïðåðóøàâàœå ñöåíñêà ñòðàòåãè¼à, Íåíñè ãà îñåžà è êàî îòêðèâàœå ñâî¼å ñåêñóàëíîñòè: êðàòêî îøèøàíà êîñà è ïàíòàëîíå ñòâàðà¼ó êîä œå „íîâó ñïîñîáíîñò çà çàäîâîšñòâî – çàäîâîšñòâî ó íàñòóïó, ïðèêàçèâàœó è ïðåðóøàâàœó“ (Waters, 1998: 126) – çàäîâîšñòâî ïîñòà¼àœà ìëàäèžåì. Ñàìî íåêîëèêî äàíà ðàíè¼å, äîê ¼å ïðîáàëà ðàñêîøíó âå÷åðœó õàšèíó êî¼à ¼å íåïðè¼àòíî èñòèöàëà œåíó ¼àêó âèëèöó è øèðîêà ðàìåíà, Íåíñè ñå ñåáè ó÷èíèëà „êàî äå÷àê êî¼è ¼å ó øàëè íàâóêàî ñåñòðèíó áàëñêó õàšèíó.“ (Waters, 1998: 94). Íåíñè ñåáå âèäè êàî áåñïîëíî áèžå ñâå äîê ñå íå ïî¼àâè ìîãóžíîñò òðàíñôîðìàöè¼å ó ìóøêàðöà. Ïðèâó÷åíà îãëàñîì çà èçäàâàœå ñîáå ó êîìå ñå òðàæè „ñòàíàð-êà“ („Fe-Male Lodger“), Íåíñè ïîìèøšà äà ó òî¼ íåïðàâèëíî íàïèñàíî¼ ðå÷è èìà íåøòî ïðèâëà÷íî: „Ó òî¼ öðòèöè âèäåëà ñàì ñåáå.“ (Waters, 1998: 211). Ó ïîñëåäœî¼ òðåžèíè ðîìàíà, Íåíñè êîíñòàòó¼å äà ¼î¼ ¼å íîøåœå ìóøêèõ îäåëà ãîòîâî îíåìîãóžèëî ïîâðàòàê ó æåíñêîñò: „êàî äà ìè ¼å âèëèöà î÷âðñëà, îáðâå ñå íàòóøòèëå, êóêîâè ñóçèëè à ðóêå ñå ðàñêðóïœàëå“ (Waters, 1998: 381). Äîê ¼å ïîçîðèøíà òðàíñôîðìàöè¼à èìàëà çà öèš äà ïðèâó÷å è çàäðæè ïàæœó, ïðåðóøàâàœå îìîãóžó¼å ¼óíàêèœè äà ïîñòàíå íåïðèìåòíà. Íåíñè ó ìóøêîì îäåëó äîáè¼à íîâó ñëîáîäó êðåòàœà è àïñîëóòíó àíîíèìíîñò: „Ñà êðàòêîì êîñîì è ïàðîì ìóøêèõ öèïåëà íèêî, ÷àê íè ñàìà Êèòè, íåžå ïðåïîçíàòè äà ñàì æåíñêî àêî ìå ñðåòíå íà óëèöàìà Ëîíäîíà“ (Waters, 1998: 192). Ïðåðóøåíà Íåíñè íå äîáè¼à íîâ èäåíòèòåò, àëè èìà íîâè ïîë, òå ó îâî¼ òðàíñôîðìàöè¼ñêî¼ èíêàðíàöè¼è îíà ïîñòà¼å ìóøêàðàö êî¼è ïðóæà ñåêñóàëíå óñëóãå çà íîâàö – äðóãèì ìóøêàðöèìà. Ïðåëàç íè¼å òàêî íàãàî, ¼åð ¼óíàêèœà îòêðèâà äà ñâåòîâè ãëóìàöà è õîìîñåêñóàëàöà èìà¼ó íåøòî çà¼åäíè÷êî: „Îáà ñâåòà èìà¼ó Ëîíäîí êàî ñâî¼ó äðæàâó, Âåñò Åíä êàî ãëàâíè ãðàä. È ¼åäàí è äðóãè ñó íåîáè÷àí ñïî¼ ÷àðîëè¼å è îñêóäèöå, ñ¼à¼à è çíî¼à“ (Waters, 1998: 203). Æèâîò êî¼è íàñòóïà íàêîí øòî ¼å áîãàòà ëåçáè¼êà Äà¼àíà Ëåòàáè äîâåëà Íåíñè ó ñâî¼ äîì áèžå, ó ñâîì ñ¼à¼ó, àðòèôèöè¼åëíîñòè è ïîâðøíîñòè, íàëèê è ïîçîðèøíî¼ ñöåíè, è óëè÷íî¼ ïîòðàçè çà êëè¼åíòîì. Òðàíñôîðìàöè¼à ëèöà è òåëà òåê ó Äà¼àíèíîì áóäîàðó ïîñòà¼å õåäîíèñòè÷êè, äåêàäåíòíè ÷èí 64

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Âëàäèñëàâà Ãîðäèž-Ïåòêîâèž, Ðîä, èäåíòèòåò è æåíñêè êîíòèíåíò: ñàçðåâàœå...

êî¼è ¼å ñàìîì ñåáè öèš. Òåê êàä ñà Ôëîðåíñ óñïîñòàâè ñðåžàí è õàðìîíè÷àí îäíîñ, Íåíñè žå íàžè ïðàâè îáëèê ñâîã ñåêñóàëíîã èäåíòèòåòà. Ôèçè÷êå ïî¼àâå, ïîäëîæíå ïðîìåíè, ìàñêè è ìàíèïóëàöè¼è, ñèìáîëè÷êè îòêðèâà¼ó ôàçå ó ñàçðåâàœó ãëàâíå ¼óíàêèœå: Êèòèíà šóïêà ïî¼àâà êî¼à ìàíèïóëèøå è æåíñòâåíîøžó è ìóæåâíîøžó ñàìåðåíà ¼å âðåìåíó Íåíñèíîã ïðåïîçíàâàœà ñâîã ñåêñóàëíîã èäåíòèòåòà, îãðóáåëîñò Äà¼àíèíîã íåêàä ëèöà ñóãåðèøå âðåìå ñåêñóàëíîã åêñïåðèìåíòà áåç šóáàâè, äîê ëèê Ôëîðåíñ – êî¼à äåëó¼å áåçáî¼íî è íåçãðàïíî ñëè÷íî êàî Íåíñè, ñà øèðîêèì ëèöåì, ¼àêîì áðàäîì è áåçèçðàæà¼íèì êåñòåœàñòèì î÷èìà, äàëåêî îä æåíñòâåíîñòè àëè íèìàëî ìóøêîáàœàñòà – íà¼àâšó¼å äà žå ñå Íåíñèíà ìóæåâíîñò àäåêâàòíî ïðîôèëèñàòè. Êîíà÷íî ñàçðåâàœå è ñìèðåœå íà¼àâšó¼å ó ôèíàëó ðîìàíà ¼åäíà ¼àâíà ïðèðåäáà ñà åëåìåíòèìà ïîçîðèøíîã ñïåêòàêëà, íà êî¼î¼ ñå, ÷àðîáíîì àóòîðñêîì èíòåðâåíöè¼îì, îêóïšà¼ó ñâè ñëî¼åâè äðóøòâà, îä ïëåìèžà äî ðàäíèêà, ïà ñå òàêî ïî¼àâšó¼ó è ñâå âàæíå îñîáå ó Íåíñèíîì æèâîòó: íà ðàäíè÷êîì ìèòèíãó ó Âèêòîðè¼à ïàðêó Íåíñè žå âèäåòè Äà¼àíó ñà íîâîì ñåêñóàëíîì èãðà÷êîì ó âèäó ìëàäå äåâî¼êå ïðåîáó÷åíå ó ìëàäèžà, è ïîíîâî ñðåñòè Êèòè, êî¼à ñà áîðàìà îêî óñòà è ðàñêîøíîì ïîìïàäóð ôðèçóðîì îä ñâî¼å ïðàâå êîñå âèøå íå èçãëåäà êàî ëåïè ìëàäèž, àëè íè êàî ïðåäñòàâà âèêòîðè¼àíñêå æåíå. Ïåò ãîäèíà ïîñëå ïðâîã ñóñðåòà, Êèòè âèøå íè¼å íè ôèçè÷êè èäåàë, íè îáåžàœå šóáàâè è ñëîáîäå, íåãî íåïðè¼àòíî ïîäñåžàœå íà ìëàäîñò êàî äîáà î÷à¼àœà. Áåç ïîçîðèøíå ñëàâå, áåç ñðåžå ó áðàêó, áåç äåöå, Êèòè ¼å ñàâðøåíè ãóáèòíèê, êàæœåíà èíòåðâåíöè¼îì ïîåòñêå ïðàâäå ó ìåõàíèöèñòè÷êîì çàïëåòó çáîã òîãà øòî ¼å îäáàöèëà ïðàâó šóáàâ. Ïîøòî ñó ñå ó ïàðêó Âèêòîðè¼à óòâàðå èç ïðîøëîñòè èçðåàëå êàî íà ñöåíè, Íåíñè ìîæå äà ñïóñòè çàâåñó è îñòàíå ñà šóáàâšó ñâîã æèâîòà, áåç ãëóìå, èëóçè¼å è òðàíñôîðìàöè¼à êî¼å êðè¼ó èñòèíó, ïðåðóøåíà ó îíî øòî ¼åñòå. *** Æåíñêà ïîòðàãà çà èäåíòèòåòîì ó ðîìàíó Ïóò ó ÁèðîáèŸàí £óäèòå Øàëãî äîáè¼à ìèòñêå è àðõåòèïñêå äèìåíçè¼å. Øàëãîâà ¼åâðå¼ñêè ìèò î ïîòðàçè çà çà¼åäíè÷êîì äðæàâîì ïðåèíà÷ó¼å ó óòîïè¼ñêè ïðî¼åêàò î æåíñêîì êîíòèíåíòó, ïîèãðàâà¼óžè ñå êîíâåíöè¼àìà ïèêàðñêîã ðîìàíà, àëè è òåìåšèìà ïîñòìîäåðíèñòè÷êå ïîåòèêå. Áóäóžè äà ¼å ðîìàí óñëåä àóòîðêèíå ïðåðàíå ñìðòè îñòàî íåäîâðøåí, œåãîâà ïðèíóäíà íåêîõåðåíòíîñò è íåçàîêðóæåíîñò ïðóæèëè ñó ÷èòàîöó íåî÷åêèâàí óâèä íå ñàìî ó ðàä ïðè÷å, íåãî è ó ïðîöåñ ïðèïîâåäàœà, ó òà¼íå è íåäîóìèöå àóòîðñêîã ïîñòóïêà, ó ôóíêöèîíèñàœå ñòâàðàëà÷êå èìàãèíàöè¼å, ÷åñòî èçëîæåíå íåî÷åêèâàíèì èçàçîâèìà è íàïîðèìà. Ó îêâèðó Ïóòà ó ÁèðîáèŸàí îá¼àâšåíè ñó è îäëîìöè èç ðàäíîã äíåâíèêà àóòîðêå êî¼è ñó íå ìàœå èíòðèãàíòíè îä ïóòåøåñòâè¼à œåíèõ ¼óíàêà – òèì âèøå, íàðàâíî, øòî ñå ó œèìà âèäå íåäîóìèöå è äâî¼ñòâà òâîðà÷êå ìàøòå. ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

65

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

Èíòåðïîëàöè¼à íåôèêöèîíàëíîã òåêñòà ó íàðàòèâíó ïðîçó ìîæå äà ÷èòàîöà ó÷èíè ïèø÷åâèì ñàó÷åñíèêîì, ïîâåðåíèêîì è ñàðàäíèêîì, ÷àê è àêî ¼å òàìî äîñïåî óðåäíè÷êîì èíòåðâåíöè¼îì. Ïîçèöèîíèðàí ó ðîìàíó òàêî äà äåëèìè÷íî îäãîâîðè íà ÷èòàî÷åâà ïèòàœà, íàðî÷èòî íà îíî øòà ðàçíîðîäíå ¼óíàêå ïîïóò ïåñíèêà Íåíàäà Ìèòðîâà, ðóñêå åìèãðàíòêèœå Ìàðè¼å Àëåêñàíäðîâíå èëè ÷ëàíîâå ïîðîäèöå Ðîò óîïøòå äîâîäè ó âåçó, ðàäíè äíåâíèê £óäèòå Øàëãî óêàçàžå äà ¼å œèìà çà¼åäíè÷êà óïðàâî íå¼àñíà æóäœà çà ïóòîâàœåì ó äàëåêó, íåïîçíàòó çåìšó êî¼à çà ñâàêîã îä œèõ ïðåäñòàâšà íåøòî äðóãî – óêàçàžå íà òî ïðå íåãî øòî öåíòðàëíà ëè÷íîñò ïðèïîâåñòè ñòóïè íà ñöåíó. Ìîæåìî, ÷àê, ðåžè äà äåòàšè èç ñïèñàòåšè÷èíîã äíåâíèêà èìà¼ó çàäàòàê äà ÷èòàîöà ïðèïðåìå íà ñóäåëîâàœå ó çàâåðè ñòâàðàœà ¼åäíîã àëòåðíàòèâíîã ñâåòà. Òàêî ñàçíà¼åìî äà ìèñòåðèîçíè òîïîíèì ÁèðîáèŸàí îçíà÷àâà „æåíñêè êîíòèíåíò“, „çåìšó áåç óáè¼àœà“, „ëóäíèöó“, „óòîïè¼ó“, „ðåçåðâíó äîìîâèíó“, „ìî÷âàðíè ðàñàäíèê ¼åâðå¼ñêîã ñåìåíà“. Îä ñâèõ îäðåäíèöà, îíà î æåíñêîì êîíòèíåíòó áèžå íà¼âàæíè¼à çà çàïëåò. Äàšè òîê ðîìàíà, ó êîìå ñå êàî öåíòðàëíà ëè÷íîñò ïî¼àâšó¼å áèâøà Ôðî¼äîâà ïàöè¼åíòêèœà è õóìàíèòàðíà àêòèâèñòêèœà Áåðòà Ïàïåíõà¼ì, óêàçàžå äà ¼å ÁèðîáèŸàí ÷àê è èäåàë ñîöè¼àëíå ïðàâäå, íåêà âðñòà æåíñêå åãàëèòàðèñòè÷êå Èíòåðíàöèîíàëå. ÁèðîáèŸàí ¼å äðóãî èìå çà åãçîäóñ ïîòëà÷åíèõ è ïîíèæåíèõ Åâðîïšàíêè, êî¼å òðàæå ñâî¼ó ïðàïîñòî¼áèíó è ñâî¼ èäåíòèòåò. Çàòî ñå äî œåãà ñòèæå êðîç ðàòîâå, ïðîñòèòóöè¼ó, çàòâîðå, áîëíèöå, ïîëèöè¼ñêå êàíöåëàðè¼å. Êàî è êîä Ñàðå Âîòåðñ, ïî¼åäèíà÷íè èíòåðåñè ñîöè¼àëíèõ è ðîäíèõ ãðóïàöè¼à ïðåäñòàâšà¼ó ñå ìåòàôîðîì ñâåòà. Êðåòàœå êðîç äðóøòâî è ïðîñòîð ¼å íåîïõîäàí óñëîâ äà ñå îáåžàíà çåìšà êîíñòèòóèøå. Îòóä ¼å ðîìàí £óäèòå Øàëãî ïèêàðñêè óòîëèêî øòî ãîâîðè î âèøå äèìåíçè¼à ïóòîâàœà è ïðîìåíå: íå ñàìî î Áåðòèíîì ïóòîâàœó è ñàçðåâàœó íåãî è î ïóòåâèìà òðãîâèíå áåëèì ðîášåì, î ñòàçàìà ïîðîêà è ïàòœå, î õîäî÷àøžó ïóò ñïàñåœà. Ðîìàí ¼å áèîãðàôñêè óòîëèêî øòî îòêðèâà èíòèìó äîáðîòâîðêå êî¼à ñå, ïîìàæóžè óãðîæåíèìà, áîðè ñà ñâî¼èì áîëåñòèìà è ñòðàõîâèìà. Ìåóòèì, Ïóò ó ÁèðîáèŸàí ¼å âàðè¼àöè¼à ¼åâðå¼ñêèõ ìèòñêèõ ìîòèâà ëóòàœà è ïîòðàãå çà äîìîâèíîì ïîøòî ó ïèêàðñêè îêâèð ñìåøòà òðàãàœå çà óòîïè¼îì. Òàêàâ îêâèð ïîäðèâà ìèòîâå ïàòðè¼àðõàëíå êóëòóðå ¼åð, ñ ¼åäíå ñòðàíå, ïîêàçó¼å œèõîâó èñïðàçíîñò è ëàæíîñò, à ñà äðóãå çàñíèâà ïàðîäè¼ñêî-óòîïè¼ñêó æåíñêó ïåðñïåêòèâó ñà íóæíèì åëåìåíòèìà òà¼íå è çàâåðå. Ëóòàœå è ïîòðàãà çà ÁèðîáèŸàíîì íèñó ðåçåðâèñàíè çà ïðèâèëåãîâàíå, íåãî çà îáåñïðàâšåíå, òà¼íà î ìèòñêî¼ çåìšè ñìåøòåíà ¼å ó ¼åçèê ëóäèëà è áîëåñòè ¼åð ñå òàêî íà¼áîšå ÷óâà îä âëàäà¼óžèõ ñòðóêòóðà ìîžè è îä îôèöè¼åëíèõ ìèòîâà. £óäèòà Øàëãî ñå, ñëè÷íî Òîìàñó Ïèí÷îíó, ïîèãðàâà èìàãèíàòèâíèì ìîãóžíîñòèìà çàâåðå è ëèòåðàðíèì ïîòåíöè¼àëèìà ïàðàíî¼å: èäå¼à î ÁèðîáèŸàíó îòóä ó¼åäèœó¼å ìîòèâå çàâåðå, îïñåñè¼å è ìèñè¼å. Ïðè ñâåìó òîìå, àóòîðêà íàìåðíî çàíåìàðó¼å îáàâåçíó òåìàòñêó êîíâåíöè¼ó ïèêàðñêîã æàíðà, óãëàâíîì óñðåäñðååíîã íà äðóøòâåíè óñïîí 66

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Âëàäèñëàâà Ãîðäèž-Ïåòêîâèž, Ðîä, èäåíòèòåò è æåíñêè êîíòèíåíò: ñàçðåâàœå...

ìîðàëíî àìáèâàëåíòíîã ¼óíàêà. Ãëàâíà ¼óíàêèœà £óäèòå Øàëãî, Áåðòà Ïàïåíõà¼ì, âèøå ¼å îëè÷åœå íå¼àñíå ñëóòœå íåãî èíäèâèäóàëèçîâàíè ïî¼åäèíàö: îíà ¼å ãåíåðè÷êè òèï, àëåãîðè¼ñêà ôèãóðà ëóòàœà è ïîòðàãå, ¼åâðå¼ñòâà è æåíñêîñòè. Áåðòà Ïàïåíõà¼ì ¼å ïðåäñåäíèöà Äðóøòâà ¼åâðå¼ñêèõ æåíà è îñíèâà÷èöà Ôîíäà çà ïîìîž ïîñðíóëèì äåâî¼êàìà êî¼à ïóòó¼å ïðåêî Áå÷à, Áóäèìïåøòå è Áåîãðàäà ïðåìà Ïàëåñòèíè è Åãèïòó ãîäèíå 1911, ñ íàìåðîì äà èñïèòà êàêî ôóíêöèîíèøå ñîöè¼àëíà çàøòèòà îáåñïðàâšåíèõ æåíà, ñàìîõðàíèõ ìà¼êè, ïðîñòèòóòêè è ñèðî÷àäè, àëè è ðàçìåðå òðãîâèíå áåëèì ðîášåì. Áåðòà ¼å áèâøà Ôðî¼äîâà ïàöè¼åíòêèœà, èçëå÷åíà îä õèñòåðè¼å. Œåí ïñåóäîíèì Àíà Î. – êî¼è ¼ó ¼å ïðîñëàâèî ó èñòîðè¼è ïñèõîàíàëèçå – Øàëãîâà ñìåøòà ó îêâèð ìèòà, àïîêðèôà è àëòåðíàòèâíå èñòîðè¼å, áóäóžè äà òî èìå åêñïëèöèòíî ïîâåçó¼å ñà Àòëàíòèäîì è ìà¼êîì Äåâèöå Ìàðè¼å ñâåòîì Àíîì. Ïîñåžó¼óžè ñèðîòèøòà, áîëíèöå è ¼àâíå êóžå îä Ñîôè¼å äî Ñìèðíå, îä Öàðèãðàäà äî £åðóñàëèìà, Áåðòà íåîïàçèöå ïîñòà¼å ñâåäîê è ïðîïàãàòîð ãëàñèíà î Æåíñêîì êîíòèíåíòó è äîëàñêó Ìåñè¼àíå êî¼à žå ñòèžè èç Åãèïòà è ñâå îáåñïðàâšåíå æåíå ïîâåñòè ïóò îáåžàíå çåìšå, ïðåòõîäíî èõ ñâî¼èì ÷àðîáíèì äîäèðîì èçëå÷èâøè îä ñèôèëèñà. Èäå¼ó î Ìåñè¼àíè øèðå æåíå îáîëåëå îä ñèôèëèñà è òóáåðêóëîçå, âàíáðà÷íà äåöà, ìàëîëåòíå òðóäíèöå, šóäè ñà ñîöè¼àëíîã äíà è áåç ïåðñïåêòèâå. £óäèòà Øàëãî è Ñàðà Âîòåðñ áëèñêå ñó ïî òîìå øòî ïðåäî÷àâà¼ó óñàìšåíå, èçîëîâàíå ôèãóðå êî¼å ñó íîñèîöè îäðååíèõ òåæœè è îïñåñè¼à êî¼å ñå íå ìîãó ïðèëàãîäèòè ñîöè¼àëíîì è êëàñíîì îêðóæåœó: ïðîñòèòóòêå êî¼å íà¼àâšó¼ó äîëàçàê Ìåñè¼àíå èçîïøòåíå ñó, îíå íèñó ñàìî ïðåòœà àëè¼åíàöè¼å è íàñèšà, íåãî ñó è îòåëîâšåœå ïîòðåñà êî¼å äîíîñè ïðîäîð àëòåðíàòèâíèõ èñòèíà ó âëàäà¼óžè äèñêóðñ. Íåíñèí ñåêñóàëíè èäåíòèòåò ¼å òàêîå ïðåòœà êî¼ó ðàçëèêà è èçîïøòåíîñò äîíîñå ñà ñîáîì. Ìåóòèì, „ëóåòè÷àðêå è ëóíàòè÷àðêå“ ó ðîìàíó Øàëãîâå, áàø êàî íè öåíòðàëíè æåíñêè ëèêîâè, íåìà¼ó íè ìîãóžíîñòè íè ïðèëèêå çà Íåíñèíó ñîöè¼àëíó ïîêðåòšèâîñò: îíå ñó çàðîášåíå ó ñâîì äðóøòâåíîì ñòàòóñó, êî¼è ñóðîâî îãðàíè÷àâà ñëîáîäó ÷àê è êàä íè¼å ôèçè÷êè èëè åêîíîìñêè ïîíèæàâà¼óžè. Ñ äðóãå ñòðàíå, âåëèêè ãðàäîâè ñðåäœå Åâðîïå è Áàëêàíà êàêî èõ Øàëãîâà îïèñó¼å ñó òàêîå „ãðàäîâè ñòðàõîòíîã óæèòêà“ êàî è êîíñòðóêöè¼à âèêòîðè¼àíñêîã Ëîíäîíà ó ïðîçè Âîòåðñîâå èëè ñòóäè¼è óäèò Âîëêîâèö. Êàî øòî ¼å áðèòàíñêà ïðåñòîíèöà „âèêòîðè¼àíñêè Âàâèëîí“ ñèðîìàøòâà, ïîðîêà è ðåïðåñè¼å íàä æåíàìà, Áå÷, Áåîãðàä è Áóäèìïåøòà ñó âåëèêà ïè¼àöà íà êî¼î¼ ñå òðãó¼å æåíàìà è äåöîì, ïîçîðíèöà áîëåñòè, ïðîñòèòóöè¼å, ÷åäîìîðñòâà. Ñâåñíà äà ñó ïðèïàäíèöè ãðààíñêîã ñòàëåæà ðàâíîäóøíè ïðåìà çëîóïîòðåáàìà æåíà è äåöå, Áåðòà óïîðíî è áåç ïðåñòàíêà ïðè÷à î áîðäåëèìà Ïåøòå, Ãàëèöè¼å, Ñîëóíà, î £åâðå¼êàìà è ¼åâðå¼ñêî¼ äåöè êî¼è ñå ðàçáîšåâà¼ó è óìèðó, íîñåžè ó ñâî¼î¼ áîëåñòè è êëèöó ìåñè¼àíèçìà, âåðå ó ÷óäåñíî èñöåšåœå è ÷óäåñíó çåìšó ñïàñà. ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

67

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

Ïðèëèêîì ïîñåòå áîëíèöè ñâåòîã Ðîêà ó Áóäèìïåøòè, Áåðòà Ïàïåíõà¼ì óïîçíà¼å ¼åäíó îä ãëàñíèöà Æåíñêîã êîíòèíåíòà, ãîñïîèöó Êëà¼í. £åêòè÷àâà öðíêà áèëà ¼å „íà¼ëåïøà £åâðå¼êà êî¼ó ¼å îíà ó æèâîòó âèäåëà“ (Øàëãî, 1997: 79), àëè îïõðâàíà áîëåøžó êî¼à ¼î¼ äà¼å ÷óäíó ïðèâëà÷íîñò: „Íà äåâî¼÷èíî¼ ãîðœî¼ óñíè ïîêàçàî ñå âåëèêè öðâåíè ïëèê êàî êîìàä æàðà êî¼è Áåðòà ó ïðâè ìàõ íè¼å îïàçèëà. Áîëåñò ¼å êàî è ãíåâ, ó ìåóâðåìåíó äîáèëà ôàòàëíî óáðçàœå. Äåâî¼÷èíå öðíå î÷è ñó ãîðåëå, ïëàíóëå ñó íà¼åäíîì è ¼àãîäèöå ó êî¼å ñå ñàáðàëà ñâà ïðåîñòàëà áî¼à ëèöà è âðàòà è êðîç ñèôèëèñòè÷êè ïëèê óñè¼àâàî ñå è ãàñèî œåí ñòàœåíè, ïîòðîøåíè äàõ. [...] Œåíà áîëåñò áèëà ¼å ëåïà, äàðèâàëà ¼î¼ çàðóìåœåíå ¼àãîäèöå è âàòðåíó òàìó ó î÷èìà. Ëåïà ñìðò êàî çíàê íàãðàäå.“ (Øàëãî, 1997: 80) £åêòè÷àâà £åâðå¼êà ¼å, ìåóòèì, íåíàäàíè âåñíèê Óòîïè¼å: îíà „óêî÷åíî ñåäè íà êðåâåòó ïîêàçó¼óžè ïðñòîì íåãäå êðîç çèä è íå ñêèäà¼óžè î÷è ñà Áåðòå, êðè÷è: ’Æåíñêè êîíòèíåíò! Æåíñêè êîíòèíåíò!’“ (Øàëãî, 1997: 81). Æåíà íàëèê œî¼ ïî èìåíó Ñóòèíà ïî¼àâèžå ñå ó Áåîãðàäó, ïîõàáàíà è ïðšàâà, áåç èñïðàâà, óæóðáàíà è ó ñòàœó ïóòíå ãðîçíèöå, ÷âðñòî ðåøåíà äà ñòèãíå äî Öàðèãðàäà, èàêî ¼å ó ïîîäìàêëîì ñòàäè¼óìó ñèôèëèñà è òóáåðêóëîçå. Ìëàäà áåîãðàäñêà £åâðå¼êà Ôëîðà Ãóòìàí žå ñàçíàòè çà œó îä ïîðîäè÷íîã ïðè¼àòåšà ëåêàðà è ïîòîì î œî¼ ïðè÷àòè Áåðòè, êî¼à çàêšó÷ó¼å äà ñó Ñóòèíà è £åâðå¼êà èç áîëíèöå ñâåòîã Ðîêà èñòà îñîáà. Ïðâè ñóñðåò Ôëîðå è Áåðòå áèî ¼å íåêà âðñòà ïðåžóòíîã ïðåïîçíàâàœà: Ôëîðà ¼å ïî œåíèì åíåðãè÷íèì ïîêðåòèìà è æèâîì ïîãëåäó „îäìàõ íàñëóòèëà äà ¼å òî îíà âðñòà îñîáå ó ÷è¼åì ñå ïðèñóñòâó óâåê äîãàà¼ó ïðåëîìíå ñòâàðè, êî¼å íàïðîñòî ïîäñòè÷ó êðåòàœå, ïðîìåíó, äîãàà¼å, ïðèçèâà¼ó ñòâàðè äà ñå îáëèêó¼ó, äîãîäå“ (Øàëãî, 1997: 96). Ôëîðà žå áèòè îï÷èœåíà çàãîíåòíîì æåíñòâåíîøžó Áåðòå Ïàïåíõà¼ì ¼åäíàêî êàî Áåðòà ¼åêòè÷àâîì äåâî¼êîì, íà ïðâè ïîãëåä ïðåïîçíàòè ñðîäíîñòè, ïîñâåžåíîñò æåíñêèì èíòåðåñèìà è îïñåñè¼ó æåíñêèì öèšåâèìà. Ïóòîâàœå ïðåìà îáåžàíî¼ çåìšè ó¼åäíî ¼å è îäëàçàê ó ñìðò: œåíèì ñèðåíñêèì çîâîì îìàè¼àíå ñó è Ôëîðà è Áåðòà. Ó ñâîì ïîñëåäœåì ïèñìó Ôëîðà ïèøå: „Øòà ìè ¼å ïðåîñòàëî? Äà êðåíåì çà ìàëîì, áîëåñíîì ïðîñòèòóòêîì êî¼à ¼å ïîáåãëà ñà âàøåã îäåšåœà è êðåíóëà ïóò îñòàëîã ðîášà – óêîëèêî íè¼å óìðëà; àêî ¼å óìðëà, äà íàñòàâèì ïóò óìåñòî œå, çà œåíó äóøó, àêî íè¼å èçìèøšåíà“ (Øàëãî, 1997: 154). £óäèòà Øàëãî žå æåíñêè ðîä ïðåäñòàâèòè êàî íåêàêâî òà¼íî äðóøòâî ñà èíñòèíêòèâíî ïðåïîçíàâàíèì è ïðèõâàòàíèì ðèòóàëèìà ïîíàøàœà è êîìóíèêàöè¼å, àëè ïðå ñâåãà êàî çà¼åäíèöó ó ïîòðàçè çà òåðèòîðè¼îì. Ñâå äîê ¼å ÁèðîáèŸàí íåîñòâàðåíè èäåàë, òî òà¼íî äðóøòâî ¼å ðàñóòî ïî ñâåòó, ïî áîëíèöàìà è ëóäíèöàìà, îñóåíî íà ïðîñòèòóöè¼ó è ñèðîìàøòâî, áåç ñíàãå, óòèöà¼à è ìîãóžíîñòè äåëîâàœà, áåç äîêàçà î àóòåíòè÷íîñòè. Èïàê, íåêè êîíôóçíè è êîíòðàäèêòîðíè äîêàçè î ïîñòî¼àœó æåíñêå òåðèòîðè¼å èïàê ïîñòî¼å. Áîëíè÷êè ëåêàð ó ñâåòîì Ðîêó, äð Âàìîø, è ñàì ïîíåñåí áîëåñíèì ôàíòàçè¼àìà ñâî¼èõ ïàöè¼åíòêèœà çà êî¼å ¼å ñêîâàî íàçè⠄ñèíäðîì ëóåòè÷êîã ìåñè¼àíèçìà“, ñàîïøòàâà Áåðòè: „Îâå æåíå êàæó çà âàñ äà ñòå äîøëè èç Åãèïòà è 68

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Âëàäèñëàâà Ãîðäèž-Ïåòêîâèž, Ðîä, èäåíòèòåò è æåíñêè êîíòèíåíò: ñàçðåâàœå...

äà žåòå èõ îäâåñòè îäàâäå“. Íà ò༠íà÷èí îíà ñàìà ïîñòà¼å íå÷è¼à ôàíòàçìà Ìåñè¼àíå, äî÷èì, ñ äðóãå ñòðàíå, ÷ó¼å ãëàñèíå äà ñå ïðåñòàðåëå ïðîñòèòóòêå èç ¼àâíèõ êóžà ó Ãàëèöè¼è, Ïåøòè, Ñîëóíó è Èñòàíáóëó „èçîëó¼ó è åêñïåäó¼ó ó íåêó äàëåêó çåìšó íà èñòîêó ãäå íà ìèðó ìîãó äà áîëó¼ó è óìðó.“ (Øàëãî, 1997: 90). Ìëàäè öèíèê Õàèì Àçðèåë, áåîãðàäñêè £åâðå¼èí, ñìàòðà òó íåîáè÷íó ìèãðàöè¼ó ïîñëåäèöîì æåíñêîã ñàìî÷èøžåœà, ïîòðåáîì äà ñà ïðšàâøòèíîì èç êóžå óêëîíå è ñåáå, àêî ñó èçâîð áîëåñòè èëè çàðàçå. Ìîãóžíîñò äà ¼å Áåðòà è äàšå áîëåñíà, òå äà áåæè ïî ñâåòó îä ñâî¼å õèñòåðè¼å ñëè÷íî ¼åêòè÷àâèì è ñèôèëèòè÷íèì æåíàìà, àëè è ìîãóžíîñò äà ¼å îíà æåíñêè Ìåñè¼à êî¼è âîäè ó îáåžàíó çåìšó, ãîâîðè äà ñå ðîìàí íà àëåãîðè¼ñêîì íèâîó çíà÷åœà áàâè ñêðèâåíîì ñíàãîì, íåñïîçíàòèì ìîžèìà è íåðåàëèçîâàíèì èäå¼àìà. £åäàí àóòåíòè÷àí ðîäíè ìèò ó ñðïñêî¼ êœèæåâíîñòè, ìèò î ÁèðîáèŸàíó, îñòàî ¼å òàêî ïîä çíàêîì ïàñèâíîñòè è ïàðàëèçå êàî ðîäíèõ îäëèêà. Íåçàâðøåíè ðîìàí ¼å îñòàî êàî ñâåäî÷àíñòâî î òîìå äà ÁèðîáèŸàí è äàšå ïîñòî¼è ñàìî ó çíàöèìà, ôàíòàçè¼è è íàäè. Èàêî ïîëàçå îä äè¼àìåòðàëíî äðóãà÷è¼èõ ïîñòàâêè, Ñàðà Âîòåðñ è £óäèòà Øàëãî äåëå èíòåðåñ çà àëòåðíàòèâíî è ïðèòà¼åíî æåíñêî äåëîâàœå, ïðèêàçó¼óžè òðàíñôîðìàöè¼ó æåíñêîã ó ïðîöåñó òðàãàœà: Íåíñè Åñòëè êîðèñòè êîñòèì, ñöåíñêè ïîêðåò è ôèçè÷êó òðàíñôîðìàöè¼ó íà ïîçîðíèöè è âàí œå ó ïðîöåñó ðåàëèçàöè¼å ñâîã ñåêñóàëíîã èäåíòèòåòà, äîê Áåðòà è Ôëîðà ïðåïîçíà¼ó àôèðìàöè¼ó æåíñêîñòè ó ¼åçèêó áîëåñòè è áóíèëà, ó ñâåòó ñîöè¼àëíå ïðèêðàžåíîñòè êî¼è ¼åäèíè ñïàñ âèäè ó ôàíòàçè¼è î îáåžàíî¼ çåìšè. È îäåâàœå æåíñêîã òåëà ó ìóøêó îäåžó è õàëóöèíàöè¼à î Ìåñè¼àíè ïîêóøàâà¼ó äà çàîáèó ïàòðè¼àðõàëíè äèñêóðñ è ñîöè¼àëíó õè¼åðàðõè¼ó, áåç äèðåêòíå êîíôðîíòàöè¼å, àëè ñà ïðèòà¼åíèì îòïîðîì è æåšîì çà ïðîìåíîì. Áåðòà Ïàïåíõà¼ì áðàíè ñå îä õèñòåðè¼å è ðîäíèõ êîíôëèêàòà õóìàíèòàðíèì ðàäîì è ïóòîâàœåì, à œåíó ñòðàòåãè¼ó æèâšåœà £óäèòà Øàëãî ó âèøå íàâðàòà íàçèâà áåãîì îä ñîïñòâåíå ìàòåðèöå. Çà Íåíñè, ò༠áåã çàâðøàâà ñå ñòâàðàœåì ñîïñòâåíîã ðîäíîã èäåíòèòåòà, âèøå ó òåëó íåãî ó ¼åçèêó: áåç îáçèðà äà ëè ñå ïîòðàãà çà Æåíñêèì êîíòèíåíòîì îêîí÷àâà ó íîâîì ôèçè÷êîì îáëè÷¼ó èëè âåðáàëèçîâàœó ìèòà ñïàñåœà, ó îáà ñëó÷à¼à ðàäè ñå î òðè¼óìôó ïî¼åäèíà÷íå ñâåñòè è ïðèâàòíî¼ áîðáè çà èäåíòèòåò. *** Äåôîîâ ðîìàí î àìîðàëíî¼ è ñíàëàæšèâî¼ ïðåâðòšèâèöè, Ìîë Ôëàíäåðñ, îñòàî ¼å äî äàíàñ ïàðàäèãìàòè÷àí ïðèìåð ãðààíñêå àíêñèîçíîñòè ïðåìà ôèíàíñè¼ñêè íåçàâèñíî¼ æåíè êî¼à îäáè¼à äà ñå óêëîïè ó ìîäåëå ñîöè¼àëíå õè¼åðàðõè¼å. Œåãîâà íà¼ñëàâíè¼à ¼óíàêèœà íåìà íè èìå, íè ëèöå, íè áèîãðàôè¼ó – œåíà åãçèñòåíöè¼à ¼å êð༜å ôëóèäíà, œåí èäåíòèòåò ôèêòèâàí. Äåôîîâà õåðîèíà ìåœà èìåíà, ïîäåøàâà è ïðåêðà¼à ñâî¼ó æèâîòíó ïðè÷ó ïðåìà çàõòåâèìà ñèòóàöè¼å è òðåíóòêà, ïðåðóøàâà ñå ó äàìó, ïðîñ¼àêèœó èëè ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

69

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

óäîâèöó. Ìà êîëèêî èãðå ñ èäåíòèòåòîì çáóœèâàëå, ¼óíàêèœà ÷èòàîöó óâåê îòêðèâà ñòåïåí ñâîã ìàíèïóëèñàœà äðóãèìà, êàî è ðàçëîãå çà ìàíèïóëàöè¼ó – òî ñó, ïî ïðàâèëó, íåïðàâåäíè îáè÷à¼è ãðààíñêîã äðóøòâà êî¼è æåíó âðåäíó¼ó ïî ìèðàçó óìåñòî ïî óíóòðàøœèì ñâî¼ñòâèìà, ïðåòâàðà¼óžè, îïåò, èìîâèíó ìóøêàðöà ó íåïðèêîñíîâåíó âðåäíîñò îáàâè¼åíó âåëîì òà¼íå. Äà áè ïîñòèãëà áîšó öåíó íà áðà÷íîì òðæèøòó, Ìîë ¼å ïðèíóåíà íà îáìàíó – èëè ¼å ó ïèòàœó îáìàíà ÷èòàîöà, êî¼è òðåáà äà ïîâåðó¼å ó åêîíîìñêó íóæíîñò œåíèõ íå÷àñíèõ è íåçàêîíèòèõ ïîñòóïàêà? Äåôîîâà ¼óíàêèœà êî¼à ñå óäàâàëà ïåò ïóòà è ðîäèëà äâàíàåñòîðî äåöå áèëà ¼å ïðåäìåò ìíîãèõ êðèòè÷àðñêèõ ñïîðîâà î àóòîðñêî¼ èðîíè¼è è ïðèïîâåäíî¼ ìîòèâàöè¼è. Î Ìîë Ôëàíäåðñ ñòâîðåíî ¼å ìíîãî ïîãðåøíèõ èëè áàð ¼åäíîñòðàíèõ ïðåäîŸáè, ïîïóò èäå¼å äà ¼å îíà ïðîñòèòóòêà è ëîøà ìà¼êà. Ïàæšèâè¼èì ÷èòàœåì óî÷àâà ñå äà ¼å œåí ñëîáîäàí ñåêñóàëíè æèâîò áëèæè ñòàòóñó èçäðæàâàíå šóáàâíèöå íåãî óëè÷íå „ïðîäàâà÷èöå šóáàâè“, à äà ñó äåöà ôèíàíñè¼ñêè çáðèíóòà, è îäâî¼åíà îä ìà¼êå íå œåíîì âîšîì íåãî çàêîíèìà åêîíîìñêå íóæíîñòè. Åìîòèâíè ñêëîï ¼óíàêèœå ïîäðååí ¼å åêîíîìè¼è ïðèïîâåäàœà, à ó ïðèëîã òî¼ åêîíîìè¼è ðåžè žåìî è òî äà ñå î èçãëåäó âåîìà ðàöèîíàëíå, òðåçâåíå è íà ðåàëíå ÷óëíå óòèñêå îðè¼åíòèñàíå Ìîë Ôëàíäåðñ òåêîì ðîìàíà íå êàæå ãîòîâî íèøòà: êàî äà ¼å ïèñàö æåëåî äà ¼å ó èñòè ìàõ ó÷èíè òà¼àíñòâåíè¼îì è àóòåíòè÷íè¼îì, ¼åð êðè¼óžè œåí ëèê îí äîäàòíî ñêðèâà è œåí èäåíòèòåò. Îíà ñàìà çà ñåáå ¼åäèíî êàæå äà ¼å áèëà „ïðèìåòíî ëåïøà“ è „áîšå ãðàåíà“ (Defoe, 1722: 24) îä äåâî¼àêà ñà êî¼èìà ¼å îäðàñëà, è äà íèêàäà íå êîðèñòè øìèíêó. Òåê íàêîí ÷óâåíå åïèçîäå î ïðèïèòîì ãîñïîäèíó îïšà÷êàíîì ó êî÷è¼è, Ìîë ïðèáåãàâà îíîì øòî çîâå „ïðîñòà÷êî øìèíêàœå“ (Defoe, 1722: 221), êàêî áè èçãëåäàëà àòðàêòèâíè¼å òå òàêî æðòâè èçìàìèëà ¼îø íîâöà. Ïîêàçó¼óžè äà ¼å ïðèíóåíà äà ñàêðèâà è ñâî¼ ïðàâè ëèê è ñâî¼ ïðàâè èäåíòèòåò, Ìîë Ôëàíäåðñ íå ïðîïóøòà äà èñêàæå íåäâîñìèñëåíî ãíóøàœå ïðåìà ïðåðóøàâàœó ñâàêå âðñòå, ïðåìà ñâàêîì áåæàœó îä ïðèðîäå ñòâàðè, çàóçèìà¼óžè ìîðàëèçàòîðñêè ñòàâ êàä ãîä ¼î¼ ñå ïðóæè ïðèëèêà äà ÷èòàîöà ïîó÷è. Ó òðåíóòêó îïàñíîñòè äà žå çáîã èñêàçà ðàíè¼èõ ñàó÷åñíèêà äîïàñòè çàòâîðà, Ìîë Ôëàíäåðñ ñå, íà íàãîâîð ïðè¼àòåšèöå, ïðåîáëà÷è ó ìóøêàðöà è ïðåóçèìà íîâè èäåíòèòåò – ïîñòà¼å Ãàáðè¼åë Ñïåíñåð. ×èíè òî âåîìà íåðàäî, ó íóæäè, íàïîìèœóžè äà ¼î¼ òà îäåžà íå îäãîâàðà; òàäà ñàçíà¼åìî äà ¼å „âèñîêà è íàî÷èòà, àëè ñóâèøå ãëàòêîã ëèöà çà ìóøêàðöà“ (Defoe, 1722: 202). Ïðåðóøåíà Ìîë äîáè¼à ïàðòíåðà ó ïîñëó, ìëàäèžà âåøòîã ëîïîâà ñ êî¼èì ñå ñïðè¼àòåšó¼å, àëè íå òîëèêî äà ìó îòêðè¼å ñâî¼ ïîë è èäåíòèòåò. Íàêîí ¼åäíå íåóñïåëå êðàå Ìîë áåæè ïðåä ïîòåðîì, ñàêðèâà ñå ó êóžó ñâî¼å ïðè¼àòåšèöå è ïðåñâëà÷è ó æåíñêó îäåžó. Íè ïîñëå äåòàšíîã ïðåòðåñà íè¼å ñå îòêðèëî êóä ñå äåî ìëàäèž êî¼è ¼å âèåí äà óëàçè ó êóžó. Âëàñíèöà êóžå ñå ìîðàëà çàêëåòè äà íèêàä íè¼å ïðèìèëà ó êóžó ìóøêàðöà êî¼è áåæè îä ðóêå ïðàâäå, è îíà ¼å òî, äàêàêî, ñïðåìíî ó÷èíèëà. Ìîëèí ñàó÷åñíèê ¼å áåçóñïåøíî ïîêó70

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Âëàäèñëàâà Ãîðäèž-Ïåòêîâèž, Ðîä, èäåíòèòåò è æåíñêè êîíòèíåíò: ñàçðåâàœå...

øàâàî äà äîêàæå ïîñòî¼àœå Ãàáðè¼åëà Ñïåíñåðà. Äåôîîâà ¼óíàêèœà êîðèñòè ìóøêó îäåžó äà ñå çàøòèòè, äà îáìàíå è äîáè¼å íà âðåìåíó, àëè è äà íàä ïðåòâîðíèì ñâåòîì îñòâàðè ¼åäàí êîìè÷àí òðè¼óìô: œåíà ñàó÷åñíèöà ñå ëàæíî çàêëèœå, à ãîâîðè èñòèíó, œåí ïàðòíåð íåìà ïîòâðäó çà ëàæíó òâðäœó ó ÷è¼ó ¼å èñòèíèòîñò óâåðåí, ìóøêàðöà ¼å íåìîãóžå îòêðèòè çàòî øòî ¼å îí ó ñòâàðè æåíñêî òå ñó òàêî ñâè åìïèðè¼ñêè äîêàçè äåâàëâèðàíè è òðàâåñòèðàíè ó èãðè ðîäíèõ èäåíòèòåòà. Çâàòè Íåíñè Åñòëè ñàôè÷êîì Ìîë Ôëàíäåðñ íåìà, äàêëå, ïóíî îïðàâäàœà: äîê ¼å Äåôîîâà ¼óíàêèœà ïðåñòóïíèöà êî¼à ìîðàëèçó¼å êàî òèïè÷àí ïðåäñòàâíèê ñðåäœå êëàñå, Íåíñè èãíîðèøå êëàñíè ìîðàë, „ïîâðåó¼óžè“ ñàìî ïîäåëó ðîäíèõ óëîãà, îãðåøó¼óžè ñå íå î çàêîí íåãî î „ïðèðîäó“ îíàêâó êàêâîì ¼å âèäè Ìîë Ôëàíäåðñ è áóðæîàñêè ìîðàë. Íåíñè ¼å òàêîå ïðèíóåíà äà ìàíèïóëèøå ñâî¼èì ëèêîì è ëè÷íîì èñòîðè¼îì, ñêðèâà¼óžè è ïðåžóòêó¼óžè ÷èòàâà ðàçäîášà ó ñâîì æèâîòó. Îáà ñå ðîìàíà îêîí÷àâà¼ó ñêèäàœåì ìàñêè è ðàçîáëè÷àâàœåì ëàæè. Îñòà¼å, óïðêîñ ñâåìó, ÷èòàëà÷êè óòèñàê äà ñå íåïîáèòíå ÷èœåíèöå, èñòèíå è ïðèçíàœà êîðèñòå êàî âèøè âèä ìàíèïóëàöè¼å. ËÈÒÅÐÀÒÓÐÀ 1. Cioca, Stefania, „Journeying Against the Current“: A carnivalesque Theatrical Apprenticeship in Sarah Waters’s Tipping the Velvet. (www.homepages.gold.ac.uk/london-journal/march2005/Ciocia.htm, 14. VIII 2006) 2. Defoe, Daniel (1722). Moll Flanders. London, Bestseller Library. 3. Walkowitz, Judith (1992). City of Dreadful Delight: Narratives of Sexual Danger in Late-Victorian London. London, Virago Press. 4. Waters, Sarah (1998). Tipping the Velvet. London, Virago Press. 5. Øàëãî, £óäèòà (1997). Ïóò ó ÁèðîáèŸàí, Áåîãðàä, Ñòóáîâè êóëòóðå.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

71

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

Vladislava Gordiæ-Petkoviæ GENDER, IDENTITY AND THE FEMALE CONTINENT: MATURITY AND TRANSFORMATION IN THE NOVELS OF SARAH WATERS AND JUDITA ŠALGO (Summary) Tipping the Velvet by Sarah Waters and Judita Šalgo’s A Voyage to Birobijan share interest in the issues of sexual politics and female identity, although their respective characters have different aspirations. While Nancy Astley uses theatrical transformation and stage disguise in her pursuit of a satisfying homosexual relationship, Bertha Papenheim and Flora Gutman follow the social rejects’ facial expressions of pain and terror as sign posts in their search for a female Utopia. Both Waters and Šalgo extend the narrative and ideological frame of the picaresque novel once set by Daniel Defoe by introducing the issues of sexual identity and gender roles. ʚó÷íå ðå÷è: æåíñêè ðîìàí, ðîä, æàíð, ïèêàðñêè ðîìàí.

72

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

BIBLID: 0015-1807, 34 (2007), 1 (pp. 73–84) UDC 811. 133. 1’367 . 624’37

Tijana Ašiæ Faculté de Philologie et des Arts – Kragujevac

L’USAGE TEMPOREL DES DÉICTIQUES SPATIAUX EN FRANÇAIS Dans cet article nous analysons certains usages temporels des déictiques spatiaux en français. Nous proposons une approche sémantique et pragmatique de ce phénomène linguistique qui nous permettra d’expliquer les usages non-standard des déictiques ainsi que les effets stylistiques créés par ces usages.

1. Introduction Selon l’hypothèse du localisme linguistique (Lyons, 1977, 718) les expressions spatiales sont sémantiquement et grammaticalement fondamentales. En d’autres termes, les expressions non-spatiales sont dérivées des mots servant à décrire l’espace et les relations des objets dans l’espace. Il n’est pas étonnant que dans la majorité des langues les prépositions dites spatiales ont des usages temporels (voir Ašiæ, 2004 et Ašiæ, sous presse). Chose intéressante même les déictiques spatiaux peuvent avoir des usages temporels. Dans cet article nous nous proposons d’analyser ce phénomène linguistique en français. Nous donnerons d’abord une présentation revue critique de l’explication de ce phénomène faite par Fauconnier (1984) et ensuite notre propre explication basée sur le concept d’indexicalité et sur la notion d’effets pragmatiques issue de la Théorie de la Pertinence (Sperber & Wilson, 1986). 2. Sur les déictiques 2.1 Les déictiques sont des expressions procédurales En tant que termes dépourvus de référence virtuelle1 et d’autonomie référentielle2, les déictiques forment une catégorie linguistique à part. Autrement dit, à la différence des expressions possédant un contenu lexical (comme enfant, 1 On attribue un référent à un terme référentiel sur la base de la signification lexicale de ce terme. On parle de la référence actuelle pour désigner le référent du terme et de référence virtuelle pour désigner sa signification lexicale (Moeschler & Reboul, 1994, 350). 2 Ce terme est appliqué aux expressions référentielles qui, du seul fait de leur signification lexicale, réussissent à se déterminer, au moins en principe, un référent, lorsqu’elles sont utilisées dans une phrase (Moeschler & Reboul, 1994, 524).

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

73

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

fleur, parler, heureuse), les déictiques sont non-saturés sémantiquement. Cela signifie que l’interlocuteur est obligé de chercher le supplément d’information ailleurs, à savoir dans la situation de communication. Les déictiques ne peuvent donc être interprétés que relativement aux positions de locuteur et de l’interlocuteur (Moeschler, Reboul, 1994, 351). Il s’agit bel et bien de ce qu’on appelle dans la théorie de la Pertinence l’information procédurale (Blakemore 1987). En effet, au niveau du lexique on peut faire la distinction entre deux types d’expressions: 1.

2.

Expressions conceptuelles: classes des mots qui encodent des concepts, à savoir des représentations mentales. Ce sont les noms, les verbes, les adjectifs, certains types d’adverbes. Il s’agit de classes ouvertes. Expressions procédurales: classes des mots qui encodent des procédures. Ce sont, entre autres, les prépositions, les connecteurs, les pronoms anaphoriques, les quantificateurs et les temps verbaux. Il s’agit de classes fermées.

Au niveau linguistique, les expressions procédurales sont représentées par les mots ou morphèmes qui servent à connecter ou modifier les expressions conceptuelles. A titre d’exemple, dans la construction la poupée dans la boîte, on a deux expressions conceptuelles (poupée, boîte) liées par une expression procédurale, à savoir la préposition spatiale (dans) qui les localisent l’une par rapport à l’autre. Sans cette expression, on aurait juste une suite de concepts et la relation entre eux devrait être inférée à partir du contexte ou imaginée. Dans ce cas, la communication serait plus difficile. Quant aux déictiques, habituellement, on en distingue trois types, selon le type d’instructions qui leur sont attachées: personnels, spatiaux et temporels. Dans le cas des premiers, il faut chercher le référent parmi les personnes présentes (ou absentes) dans la situation communicative (moi, toi, nous, elle etc.); dans le cas des deuxièmes, le référent est lié à l’endroit où le locuteur et/ou l’interlocuteur se trouve(nt) (ici ou là); et enfin, dans le cas des troisièmes, la référence porte sur le moment de la parole ou sur un autre moment qu’on doit calculer à partir de celui-ci (maintenant, aujourd’hui, hier). Il faut noter que, dans le cas des déictiques spatiaux et temporels, la référence est assez vague et peut varier selon l’intention du locuteur. Ceci dit, ici peut designer un point spatial précis (85) ou une région très vaste (86): (1) Pose ce crayon ici. (2) Ici, (en Europe) il n’y a pas de tigres. Ils vivent en Asie.

74

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Tijana Ašiæ, L’usage temporel des déictiques spatiaux en français

De même, maintenant peut désigner le moment même où j’écris cette phrase (87) ou un laps de temps étendu (88): (1) Maintenant je dois partir. (2) Maintenant, grâce aux pluies, il n’y a plus de coupures d’électricité dans notre village. 2.2.La sémantique et la pragmatique des déictiques Comment peut-on définir le sémantisme de base3 des déictiques? Bien évidemment, pour les définir nous n’avons pas besoin des prédicats méréotopologiques 4 (voir Casati et Varzi, 1999), mais de la relation de localisation exacte: Lxy. Cette relation est à la base de la Théorie de localisation (qui part du fait que les objets sont situés dans l’espace) et elle doit être traitée comme un primitif. Dans le cas des déictiques, x, le premier élément de la relation (la cible) peut être n’importe quelle entité dont la localisation est inconnue alors que le deuxième élément, y (le site5) n’est pas un objet mais une localisation définie par rapport au locuteur: quand on dit x est ici/là, l’interlocuteur va localiser x dans y qui est lui-même localisé par rapport au locuteur (voir aussi Ašiæ, 2004). Mais il est important de souligner que pour comprendre x est ici/là, on doit se baser sur le contexte au sens pragmatique du terme : on comprend cet énoncé grâce aux explicitations. Les explicitations sont des hypothèses que l’on obtient de l’énoncé lorsqu’on développe sa forme logique. Essayons d’expliquer cela. Selon Sperber & Wilson (1986) l’interprétation pragmatique des énoncés se fait en deux étapes: le module linguistique fournit une interprétation linguistique (la forme logique) qui sert d’input au système central, lequel fournira une interprétation complète. La forme logique se définit comme une suite structurée de concepts et n’est qu’une représentation sémantique partielle du sens de l’énoncé. Les concepts correspondent à une adresse en mémoire qui ouvre une fenêtre sur différentes informations. Mais, l’interprétation de l’énoncé ne s’arrête pas à la forme logique. Le traitement pragmatique doit attribuer un référent aux variables. Soit, par exemple, l’énoncé : Mon mari est ici. On doit comprendre qui est mon mari et où se trouve ici et cela varie selon la situation. De plus, il faut assigner une force illocutionnaire à l’énoncé et le désambiguïser. Bref le traitement est accompli seulement lorsque la forme logique est enrichie par les informations contextuelles, à savoir Pour la notion de sémantisme de base voir Ašiæ, 2004. La méréotopologie (Casati & Varzi, 1999) est la combinaison entre les prédicats issus de la méréologie (dont le concept central est celui de partie) et de la topologie (dont le concept central est la notion de connexion). 5 La cible (figure en anglais) est une entité en mouvement (réel ou imaginaire mais toujours possible) dont la localisation est conçue comme une variable. Le site (ground, en anglais) est stationnaire dans un certain cadre de référence. La localisation ou le chemin de la cible dépend du site (voir Talmy, 2000). 3 4

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

75

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

lorsqu’on a obtenu la forme propositionnelle de l’énoncé. Les explicitations sont des hypothèses que l’on tire de l’énoncé lorsqu’on enrichit sa forme logique. Donc on peut conclure que la forme propositionnelle est la forme logique de l’énoncé plus ses explicitations. Mais le processus interprétatif va au delà et livre des implicitations qui sont des hypothèses que l’on en tire sans qu’elles soient communiquées explicitement. Les implicitations sont obtenues par inférence à partir du contexte6. 3. L’usage temporel des déictiques 3.1 Ici spatial et son usage descriptif et interprétatif Ici dans son usage standard réfère en général à l’espace borné où se trouve (où est localisé) le locuteur; la taille de cet espace est donnée par le contexte. Mais ici peut aussi bien ne pas référer à l’endroit où se trouve le locuteur, mais à un endroit sur lequel il pointe (cf. Kleiber, 1995, 8–27). Kleiber parle de l’existence en français de phrases comme: a. Ici, il fait chaud (sur une carte postale), b. Pose-le ici! (avec ostension), c. Déchirez ici / Appuyez ici! (sur un paquet de café), d. Vous êtes ici (sur un plan, version ostensive). De même, maintenant et le présent, dans leur usage standard, renvoient au moment de la parole. Mais le présent et maintenant, peuvent référer à des moments différents du moment de la parole (voir Stanojeviæ et Ašiæ, 2006). Par analogie, ici peut aussi renvoyer à un endroit différent de celui où se trouve le locuteur. En voici un exemple: (5) Et si, par des chinoiseries administratives, on l’empêchait de revoir la ville? S’il devait rester ici pendant des années et des années, et si, dans cette chambre, sur ce lit solitaire, devait se consumer sa jeunesse? Quelles hypothèses absurdes, se disait Drogo, se rendant compte de leur imbécillité, et pourtant il n’arrivait pas à les chasser, et elles revenaient très vite le solliciter, protégées par la solitude de la nuit (Le désert des Tartares, Dino Buzzati). 6 La notion de contexte joue donc un rôle central dans la Théorie de la Pertinence. Le contexte est l’ensemble de propositions que le destinataire considère comme vraies ou probablement vraies et qui, conjointement à la forme logique de l’énoncé, constituent les prémisses utilisées dans le processus inférentiel de l’interprétation pragmatique. Elles proviennent de sources différentes : l’interprétation des énoncés précédents (les informations qui se trouvent dans la mémoire à moyen terme), la situation de communication (il s’agit de données perceptives tirées de celle-ci) et le savoir encyclopédique auquel on a accès à travers les concepts (stockés dans la mémoire de long terme) fournis par la forme logique. Ces trois types d’informations constituent l’environnement cognitif de l’interlocuteur, c’est-à-dire l’ensemble des faits qui lui sont manifestes (Sperber et Wilson, 1986).

76

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Tijana Ašiæ, L’usage temporel des déictiques spatiaux en français

Manifestement on est dans un monologue intérieur du personnage de roman (on a un cas de représentation des pensées d’autrui) et ici réfère à l’endroit où celui-ci se trouve et sur lequel il est en train de réfléchir et non à l’endroit où se trouve le narrateur qui nous raconte ce qui s’est passé. Il s’agit en fait de ce qu’on appelle le style indirecte libre (voir Stanojeviæ et Ašiæ, 2006). Une autre chose: on a ici une analogie avec le discours direct où Drogo parlerait de lui-même en utilisant le je et le présent descriptif: (6) Et si, par des chinoiseries administratives, on m’empêche de revoir la ville? Si je dois rester ici pendant des années et des années, et si, dans cette chambre, sur ce lit solitaire, ma jeunesse doit se consumer? Une autre chose: on a ici une analogie avec le discours direct où Drogo parlerait de lui-même en utilisant le je et le présent descriptif: (7) Et si, par des chinoiseries administratives, on m’empêche de revoir la ville? Si je dois rester ici pendant des années et des années, et si, dans cette chambre, sur ce lit solitaire, ma jeunesse doit se consumer? 3.2 Là spatial L’opposition déictique entre ici (l'endroi se touve le locuteur) et là (l'endroi se touve l’interlocuteur) paraît tout à fait simple mais là tend à remplacer ici, peut-être parce que là-bas reçoit le rôle propre de là: (8) Je ne sais pas comment j’ai réussi à revenir de là-bas. En fait, on pourrait dire que là désigne une position neutre par rapport au locuteur mais aussi par rapport à l’interlocuteur. C’est donc grâce aux explicitations que l’on comprend si là désigne l’endroit où se trouve le locuteur, l’endroit où se trouve l’interlocuteur ou l’endroit où se trouve celui dont on parle. (9) A: Est-ce que Pierre est ici? B: Non il n’est pas là. C: Ah bon il n’est pas là. D: Non il n’est pas ici. (10) Tu es là? – Oui, je suis là, tout le monde est là. (11) Je propose d’aller de Paris à Macon et de là à Cluny. C’est là qu’on trouve beaucoup de vestiges du Moyen Age. ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

77

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

Chose intéressante, même là-bas peut désigner l’endroit où se trouve l’interlocuteur C’est lorsque la distance entre le locuteur et son interlocuteur est plus grande que la distance habituelle entre les participants dans la conversation: (12) Hé, vous là-bas, qu’est-ce que vous faites dans mon jardin? Pourquoi ne me répondez-vous pas, vous là-bas? Les énoncés de ce type ont une nuance d’impolitesse. 3.3 D’ici + complément temporel Le déictique ici, lorsqu’il est employé dans la locution d’ici + x peut être employé avec des compléments temporels. Bien évidemment d’ici peut avoir aussi un sens spatial: (13) Y a-t-il loin d’ici à Lyon? Dans son sens temporel, d’ici + article + complément de temps est équivalent au sens de dans + article + complément de temps ou au sens de sous + complément de temps. Ainsi, on peut dire: (14) Vous recevrez la lettre d’ici trois jours. ou (15) Vous recevrez la lettre dans les trois jours. ou (16) Vous recevrez la lettre sous trois jours. Cela signifie que l’événement en question aura lieu quelque part entre le moment de la parole S et S+ 3 jours, qui est la borne temporelle droite. Chose intéressante, dans l’usage temporel, on n’a pas besoin de à (* d’ici à trois jours). De plus, avec d’ici, on a moins de contrainte sur le type de complément qu’avec dans. Ainsi, on peut dire d’ici la fin de l’année, d’ici peu, d’ici demain (*dans la fin de l’année, *dans peu; *dans demain). Voici un exemple tiré de la littérature: (17) Le monde d’ici peu connaîtra une nouvelle tuerie. (A. Daudet, Un jour d’orage, 98; tiré de Grevisse, 1964, 888) Le complément de cette locution prépositionnelle peut aussi être l’adverbe déictique spatiale là, qui marque l’autre borne de la continuité temporelle. En voici un exemple tiré de notre corpus:

78

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Tijana Ašiæ, L’usage temporel des déictiques spatiaux en français

(18) Vous partirez si vous vous en sentez le courage, mais d’ici là, je vous le répète, vous êtes en notre pouvoir. (Mademoiselle de la Seiglière, Jules Sandeau) Finalement disons que par analogie entre l’opposition exprimée par les prépositions depuis et jusqu’à, on trouve aussi l’opposition entre d’ici et jusqu’ici: (19) Cela ne s’était pas vu jusqu’ici. 3.4. Ici et là dans la narration Il semble que l’usage que nous venons de présenter ne soit pas le seul usage temporel de ce déictique. Examinons l’exemple suivant: (20) Si les plébéiens eussent continué le récit, il eût été représenté sous des couleurs moins favorables. Mais ici les patriciens prennent évidemment la parole. (Histoire Romaine, Jules Michelet) Dans cet exemple, dans la première phrase, le narrateur est en recul par rapport à la narration : il produit une conditionnelle contre-factuelle pour exprimer une de ses hypothèses. Cependant, avec ici, dans la deuxième phrase, il marque son retour dans l’univers de la narration, dans la réalité historique, qui est racontée au présent. Mais il n’abandonne pas son rôle de commentateur, comme le montre l’usage de l’adverbe évidemment. Voici encore un exemple d’ici temporel employé dans la narration: (21) Lorsque enfin elle en fut arrivée à l’entretien qu’elle avait eu quelques heures auparavant avec son père, sentant ici tout son indigné lui monter au visage, elle se leva fièrement et sortit d’un pas ferme pour aller trouver le marquis. (Mademoiselle de la Seiglière, Jules Sandeau) Les textes littéraires du français offrent aussi beaucoup d’exemples de là temporel: (22) Peut-être chercherez-vous sur ces épais gazons des traces effacées; peut-être irez-vous à pas lents et rêveurs, évoquant çà et là des ombres et des souvenirs. (Mademoiselle de la Seiglière, Jules Sandeau) (23) Mais là commencèrent pour le roi Hilperix l’embarras et les perplexités. (Récit des Temps Mérovingiens, Augustin Thierry)

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

79

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

(24) Les Romains qui, jusque là semblent n’avoir guère eu de marine, prirent pour le modèle une galère échouée de Carthage. (Histoire Romaine, Jules Michelet) (25) Muet jusque là il acquit se qui distinguait l’homme: une voix. (Histoire Romaine, Jules Michelet) (26) Il va y avoir des bals populaires […] et des dégustations de vin gratuites, là, maintenant, tout de suite ; dans différents arrondissements de Paris (C. Sarraute, Le Monde; 20/06/1986). 4. Des solutions 4.1 Introduction Il est grand temps de tenter d’expliquer comment les déictiques spatiaux obtiennent un sens temporel. Nous présenterons d’abord l’analyse de Fauconnier, puis nous essayerons d’offrir notre propre explication. 4.2 L’analyse de Fauconnier L’exemple dont part Fauconnier est le suivant: (27) Max leva son poignard; ici les choses se gâtèrent. Dans son livre, Les espaces mentaux, Fauconnier (1984) explique ce phénomène en introduisant un principe pragmatique, le principe d’identification, selon lequel il est possible, dans une situation pragmatiquement connectée, d’identifier la cible de la relation par l’intermédiaire du déclencheur (Fauconnier, 1984, 176). Disons quelques mots sur la Théorie des espaces mentaux. Fauconnier (1984) considère le langage et son usage comme la construction mentale et abstraite d’espaces et d’éléments, de rôles et de relations entre espaces. Communiquer consisterait donc à établir des constructions d’espaces semblables ou identiques (Moeschler & Reboul, 1994, 158). Ajoutons aussi que pour comprendre la notion de déclencheur il faut savoir que, selon Fauconnier (1984), le processus par lequel on passe d’un espace mental à un autre est le processus d’identification, défini de la façon suivante : Si deux objets a et b sont liés par une fonction pragmatique F(b=F(a)) une description de a peut servir à identifier son correspondant b. a est le déclencheur de la référence, b la cible de référence et F le connecteur. A titre d’exemple, dans la phrase L’omelette au jambon est partie sans payer, l’omelette au jambon est le déclencheur, le client est la cible et le connecteur est une fonction pragmatique qui, dans une situation au restaurant, lie le client au plat qu’il a commandé (Moeschler & Reboul, 1994, 158). Voyons ce que cela signifie dans le cas d’un récit. Selon Fauconnier, dans le cadre d’un récit, deux espaces mentaux sont reliés par une fonction pragmatique: 80

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Tijana Ašiæ, L’usage temporel des déictiques spatiaux en français

I) II)

l’espace de l’univers raconté qui est un espace temporel dans lequel évoluent les personnages de la fiction et l’espace parcours qui est un espace spatial à l’intérieur duquel le narrateur et le lecteur se déplacent; sa fonction est de permettre au lecteur de se repérer dans la fiction. Sa réalité psychologique est basée sur l’existence d’un grand nombre de métaphores7 spatiales permettant de définir le récit comme un trajet8 (voir Moeschler & Reboul,1994, 452).

L’axe temporel de l’univers raconté devient ainsi un axe spatial sur lequel s’effectue le parcours. Mais, à l’irréversibilité du temps sur le premier axe ne correspond aucune irréversibilité des chemins sur le second. Le déplacement sur l’espace-parcours est libre (Fauconnier, 1984, 178). L’expression déictique est relative à l’espace-parcours. Venons-en à l’analyse de l’exemple (134). Dans la phrase en question, c’est un point de l’espace de l’univers raconté qui est repéré dans l’espace-parcours. Pour que ici puisse désigner un moment du temps, il faut qu’en retour le point repéré dans l’espace-parcours soit à nouveau mis en correspondance avec un moment de l’espace de l’univers raconté. L’analyse de Fauconnier est assez séduisante, mais, à notre avis, elle ne répond pas clairement à la question sémantique et pragmatique: comment le déictique spatial ici peut-il avoir un sens temporel? Si on admet que l’axe temporel de l’univers raconté est devenu un axe spatial sur lequel s’effectue le parcours, on a, tout simplement, évité d’attribuer un sens temporel à ici. On dit que l’expression déictique est relative à l’espace-parcours, qui est un espace spatial. Cependant, nous nous demandons s’il est vraiment utile chaque fois qu’on a un tel emploi d’ici de parler de métaphore. C’est, en quelque sorte, comme si on parlait des usages temporels des prépositions spatiales comme des cas de métaphores. Admettons cependant que, grâce à la connexion entre l’espace-univers raconté et l’espace-parcours, le narrateur entre en dialogue avec le lecteur et, en quelque sorte, l’invite à voir l’événement et le commenter avec lui. On se souvient que c’est aussi la fonction du présent cinématographique. Sur ce point, nous sommes d’accord avec Fauconnier. 4.3. Notre solution Venons-en à notre propre analyse de l’exemple de Fauconnier. Dans cette phrase ici pourrait être remplacé par à ce moment-là ou soudainement. Il faut 7 La métaphore (dans le sens de la linguistique cognitive, voir Lakoff, 1982; Ašiæ, 2004) est le mécanisme central de la pensée. 8 Par exemple: parcourir un récit, aller jusqu’au bout d’un récit, arriver à un certain point dans le récit etc.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

81

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

cependant admettre que la phrase Max leva son poignard; à ce moment là les choses se gâtèrent ne produit pas les mêmes effets que la phrase originale. En effet, grâce à l’emploi d’ici, le narrateur entre en dialogue avec le lecteur et lui signale un point important Cela est très similaire à la fonction du présent cinématographique9, qui fait ralentir le temps du récit et rend la narration plus vivante, en mettant l’événement en emphase (voir Stanojeviæ et Ašiæ, 2006). Si on se rappelle les postulats de la théorie de la pertinence (Sperber & Wilson 1986), on pourrait s’attendre à ce que le locuteur, pour épargner des efforts du traitement à son interlocuteur, ait utilisé la tournure temporelle (à ce moment-là) et non déictique (ici). Donc, s’il a choisi d’utiliser ici, c’est parce que la tournure spatiale déictique (quoique plus coûteuse) produit des effets pragmatiques supplémentaires. Il est très important de comprendre que ces effets sont dus à la nature indexicale d’ici. Une explication possible du phénomène en question part de l’usage spatial d’ici. Comme on l’a déjà indiqué plus haut, il renvoie à un espace où se trouve le locuteur et, comme on l’a déjà dit, la taille de cet espace est définie par le contexte. On pourrait peut-être imaginer ici comme un point non seulement dans l’espace géométrique mais aussi dans l’espace abstrait – temporel. Mais cela va à l’encontre des idées que ici et maintenant sont plutôt des expressions vagues et cela ne motive que partiellement l’emploi temporel d’ici. En effet, nous pensons qu’une autre chose est cruciale ici: la fonction principale de toutes les expressions déictiques est de pointer, d’indiquer10 et c’est la qualité d’indexicalisation qui joue dans les usages temporels d’ici. Rappelons que dans son usage spatial ici peut aussi ne pas référer à l’endroit où se trouve le locuteur mais à l’endroit qu’il désigne. C’est exactement le cas qu’on a dans la narration. Lorsqu’on emploie ici dans la narration, on pointe sur un moment saillant, et en pointant on souligne son importance et sa pertinence. Mais pourquoi pointe-t-on avec ici? Tout simplement parce que ici est très efficace comme outil d’indexicalisation. Ajoutons que dans certains emplois non-standard, à savoir les emplois narratifs, ici (ou hapo) garde son lien avec le locuteur : dans cette perspective le narrateur en l’utilisant rappelle au lecteur ou à l’auditeur sa présence, et il entre en dialogue avec lui. Il semble que dans ce cas-là nous avons un narrateur qui assiste à l’événement et le décrit et qui, en quelque sorte, en pointant, invite l’interlocuteur à être témoin du déroulement de l’éventualité. On pourrait donc 9 En voici un exemple : On entend marcher sur le chemin du village. Il écoute, et c’est bien un pas qui bouge sur les pierres. La Mamèche ? Non, une voix d’homme, et puis une autre voix en réponse qui lui fait tressaillir tout le coeur et lui jette à la figure toute la chaude honte d’avoir patouillé avec les mains dans le sang. Il décroche la bête. Il entre dans la maison. Il ferme doucement la porte. Il pousse le gros verrou (J. Giono, Regain, 85). 10 C’est le sens même du verbe grec deicton.

82

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Tijana Ašiæ, L’usage temporel des déictiques spatiaux en français

dire que le déictique est employé interprétativement11. A notre avis, l’usage temporel d’ici repose sur le fait qu’il y a quelqu’un (à savoir le locuteur ou le narrateur) qui pointe et non sur le fait qu’ici désigne l’endroit où le locuteur se trouve. La même chose pourrait être dite pour là temporel dans la narration, mais chez lui le trait de pointer est moins fort. Une dernière question surgit à ce point: pourquoi, si on veut pointer sur les entités temporelles, ne pointe-t-on pas avec les déictiques temporels, comme maintenant? En fait, on peut le faire, mais à notre avis la fonction de pointer est beaucoup moins puissante chez maintenant. 5. Conclusion L’adverbe déictique ici ne réfère pas toujours à l’endroit où se trouve le locuteur mais il peut aussi référer à l’endroit sur lequel le locuteur pointe. Si on peut pointer sur les objets, des entités spatiales, on peut aussi pointer sur les événements, entités temporelles qui existent dans l’espace narratif, qui à son tour est obligatoirement temporel12. Cette fonction des déictiques spatiaux est utilisée dans la narration. Finalement, disons que la possibilité d’employer les déictiques spatiaux pour pointer sur des événements et moments est un argument incontestable pour défendre l’Hypothèse du localisme linguistique RÉFÉRENCES Ašiæ T. (2004), La représentation cognitive du temps et de l’espace ; étude pragmatique des données linguistiques en français et dans d’autres langues, thèse de doctorat, Institut des Science Cognitives – Université Lyon2 et Université de Genève. Ašiæ T. (sous presse), Espace, temps, prépositions, Droz, Genève. Blakemore D. (1987), Semantic Constraints on Relevance, Oxford, Blackwell. Borillo A. (1998), L’espace et son expression en français, Paris, Ophrys. Casati R. & VarzI A. C. (1999), Parts and Places. The Structure of Spatial Representation, Cambridge (Mass.), The MIT Press. Grevisse M. (1964), Le Bon Usage, Paris, Librairie Orientaliste. 11 Selon Sperber et Wilson (1986), un énoncé est employé descriptivement lorsqu’il représente une pensée du locuteur qui est une description d’un état de choses, et interprétativement lorsqu’il représente une pensée du locuteur qui est elle-même une interprétation d’une pensée attribuée (voir aussi Stanojeviæ et Ašiæ, 2006). 12 Qu’un déictique puisse être ontologiquement neutre, c’est-à-dire ne pas référer au point dans l’espace où se trouve le locuteur (ou le interlocuteur) ou au moment de la parole, mais représenter le fait de pointer sur quelque chose est confirmé par l’existence du déictique serbe tu. Il sert à pointer sur une entité sans préciser (par défaut) qu’elle est spatiale ou temporelle et sans la lier au locuteur (voir Ašiæ, 2004).

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

83

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

Fauconnier G. (1984), Espaces Mentaux, Paris, Minuit. Kleiber G. (1990), L’article générique. La généricité sur le mode massif, Genève, Droz. Lakoff G. (1982), Categories and Cognitive Models, Trier, L. A. U. T. Lyons J. (1977), Semantics, Cambridge, Cambridge University Press. Moeschler J. & Reboul A. (1994), Dictionnaire Encyclopédique de Pragmatique, Seuil, Paris. Reboul A. (2000), „La représentation des éventualités dans la Théorie des Représentations Mentales“, Cahiers de Linguistique Française 22, 13–55. Sperber D. & Wilson D. (1986), Relevance. Communication and Cognition, Oxford, Blackwell. Stanojeviæ V. i Ašiæ T. (2006), Semantika i pragmatika glagolskih vremena u francuskom jeziku, FILUM, Kragujevac. Talmy L. (2000), Toward a Cognitive Semantics, Cambridge (Mass.), The MIT Press.

Òè¼àíà Àøèž ÒÅÌÏÎÐÀËÍÀ ÓÏÎÒÐÅÁÀ ÑÏÀÖÈ£ÀËÍÈÕ ÄÅÈÊÑÀ Ó ÔÐÀÍÖÓÑÊÎÌ £ÅÇÈÊÓ (Ðåçèìå) Ó îâîì ðàäó àíàëèçèðàìî òåìïîðàëíå óïîòðåáå äåèêòè÷êèõ ïðèëîãà (ici è là) ó ôðàíöóñêîì ¼åçèêó. Ó ñâî¼î¼ òåîðè¼è ëèíãâèñòà êîãíèòèâèñòè÷êå îðè¼åíòàöè¼å Ôîêîíèå (Fauconnier, 1984) îâó ïî¼àâó îá¼àøœàâà óâîäåžè äâà ìåíòàëíà ïðîñòîðà (ïðîñòîð íàðàòèâíîã óíèâåðçóìà è ñïàöè¼àëíè ïðîñòîð ïóòîâàœà êðîç ôèêöè¼ó). Îâà äâà ïðîñòîðà ïîâåçó¼å ïîñåáíà ïðàãìàòè÷êà ôóíêöè¼à. Ó àíàëèçè êî¼ó ìè ïðåäëàæåìî òåìïîðàëíà óïîòðåáà ñïàöè¼àëíèõ äåèêñà îá¼àøœàâà ñå èíäåêñèêàëíîì ïðèðîäîì äåèêñà. Íàèìå, êàäà ici è là êîðèñòèìî ó íàðàöè¼è ìè óïóžó¼åìî íà íåêè ïîñåáàí òðåíóòàê è òèìå èñòè÷åìî œåãîâó âàæíîñò è ðåëåâàíòíîñò. Ñòèëèñòè÷êè åôåêòè êî¼è ñå ïðèòîì ¼àâšà¼ó ìîãó ñå ïðàãìàòè÷êè îá¼àñíèòè îïîçèöè¼îì èçìåó äåñêðèïòèâíèõ è èíòåðïðåòàòèâíèõ óïîòðåáà èñêàçà (Sperber & Wilson, 1986). ʚó÷íå ðå÷è: ñåìàíòèêà, äåèêñè, ïðàãìàòèêà, âðåìå, ïðîñòîð.

84

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

BIBLID: 0015-1807, 34 (2007), 1 (pp. 85–101) UDC 811. 133. 1’367 . 627

Veran Stanojeviæ Faculté de Philologie – Belgrade

DE LA SYNTAXE GÉNÉRALE À LA SYNTAXE DU FRANÇAIS: LE CAS DES NOMS DE NOMBRE EN FRANÇAIS Cet article se propose de déterminer la position qu’occupent les noms de nombre dans la structure du syntagme nominal en français. Nous plaidons pour un traitement adjectival des noms de nombre en français ce qui implique qu’ils ne sont pas générés dans la position du déterminant, celle-ci étant réservée aux déterminants dits définis.

1. Introduction Le but de cet article est de confronter certains résultats des recherches récentes sur les syntagmes nominaux indéfinis et une analyse syntaxiquement explicite de ce type de syntagmes, pour déterminer le statut syntaxique des noms de nombre en français. Même s’ils sont syntaxiquement et sémantiquement traités comme appartenant à la classe des déterminants dits indéfinis, un traitement explicite de cette catégorie d’expressions en syntaxe générative montre qu’ils sont plus proches des adjectifs que des déterminants. D’un tel traitement découle la question de savoir s’il est nécessaire de postuler la projection du déterminant pour représenter tous les types de syntagmes nominaux. Il semble en effet que cette projection soit nécessaire pour les syntagmes nominaux introduits par un déterminant défini, mais il est légitime de se demander si cela est vrai aussi pour les indéfinis. En traitant de la représentation syntaxique des adjectifs et en comparant la syntaxe des adjectifs et celle des noms de nombre, on s’apercevra que ces deux classes d’expressions linguistiques ont beaucoup de points en commun, ce qui nous poussera à proposer une représentation syntaxique qui en rende compte. Ce travail est organisé de la manière suivante. Nous présentons d’abord (section 2) les arguments avancés dans la littérature pour un traitement selon lequel les noms de nombre sont des déterminants indéfinis. Ensuite, nous introduirons la Théorie X-barre de la constituance et l’hypothèse DP (section 3) pour passer ensuite au traitement des adjectifs et des noms de nombre (section 4). Dans la section 4.3 nous traitons de noms de nombre modifiés ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

85

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

alors que la section 4.4 est consacrée au traitement syntaxique des noms de nombre dans les constructions partitives. 2. Les noms de nombre en tant que déterminants indéfinis Tout comme les autres déterminants du nom, les noms de nombre (un, deux, trois etc.) sont des expressions qui, combineés avec un nom commun, donnent un syntagme nominal (SN). Le syntagme nominal se combine avec le syntagme verbal pour donner la phrase. Pour vérifier si une expression fait partie de la classe des déterminants du nom on peut procéder de la manière suivante. D’abord on la combine avec un nom commun, on rajoute ensuite un syntagme verbal et on fait les accords nécessaires. Si la séquence obtenue n’est pas syntaxiquement bien formée, on dira que l’expression testée n’est pas un déterminant du nom. Ainsi, comme la séquence Belle fille sourit n’est pas bien formée en français, on dira que belle ne fait pas partie de la classe des déterminants du nom en français. Par contre, de l’acceptabilité d’une phrase comme Une fille sourit on déduit que une en fait partie. Même si les déterminants des grammaires scolaires sont considérés comme constituant une classe syntaxico-sémantique identifiable et différente des autres catégories d’expressions, y compris les adjectifs, il est indéniable que déjà d’un point de vue syntaxique il y a lieu de parler de différentes classes de déterminants du nom (voir Stanojeviæ 2004, 2005). L’opposition entre les déterminants dits indéfinis et les déterminants dits définis est une des oppositions centrales dans le domaine. Ces deux sous-catégories des déterminants sont isolées en français à base des tests linguistiques bien connus, proposés dans Milner (1982) et Corblin (2001). Il s’agit en fait des tests servant à départager la catégorie des SN en SN définis et SN indéfinis: a) Les SN indéfinis n’admettent pas la dislocation droite: 1) Je la connais, cette fille / *Je la connais, une fille, b) Seuls les indéfinis admettent la construction impersonnelle: 2) Il est venu deux personnes/ *Il est venu ces deux personnes c) L’interprétation équative n’est possible qu’avec un SN défini: 3) Jean est le professeur dont vous parliez. d) L’interprétation ‘possession inaliénable’ avec le verbe avoir n’est possible qu’avec un indéfini: 86

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Veran Stanojeviæ, De la syntaxe générale à la syntaxe du français: ...

4) *J’ai les jambes /J’ai des jambes e) Les structures possessives en ‘à SN’ avec le verbe être ne sont possibles qu’avec un SN défini: 5) Ce livre est à moi/ /*Un livre est à moi f) il n’y a pas de co-référence si on répète un indéfini à la différence du défini: 6) Un cheval est dans la cour et un cheval est dans le jardin. / *Ce cheval est dans la cour et ce cheval est dans le jardin. Les noms de nombre appartiennent, selon les tests mentionnés, à la catégorie des déterminants indéfinis. Pour légitimer l’existence de la catégorie des noms de nombre au sein de la classe des déterminants indéfinis il est nécessaire de trouver des propriétés caractérisant les noms de nombre et seulement les noms de nombre. Plusieurs propriétés syntaxiques ont été examinées dans Stanojeviæ (2005) qui pourraient caractériser les noms de nombre, mais qui s’avèrent être à chaque fois partagées par d’autres déterminants. Seules la modification avec en tout et l’apparition dans des tours comparatifs (plus de/moins de) sont retenus comme propria des SN introduits par un nom de nombre (voir i-ii ci-dessous): i) 7) J’ai eu dix étudiants en tout à mon cours aujourd’hui. 8) J’ai eu ces dix étudiants en tout à mon cours aujourd’hui. 9) J’ai eu en tout 30 de mes étudiants à mon cours aujourd’hui 10) *J’ai eu plusieurs/quelques/des étudiants en tout à mon cours aujourd’hui. 11) *J’ai eu la plupart/la moitié de mes étudiants en tout à mon cours aujourd’hui. 12) *J’ai eu Paul et Marie en tout à mon cours aujourd’hui. 13) *J’ai eu les étudiantes en tout à mon cours aujourd’hui. ii) 14) J’ai eu plus/moins de dix étudiants à mon cours aujourd’hui. 15) J’ai eu plus/moins de 30 de mes étudiants à mon cours aujourd’hui. 16) *J’ai eu plus/moins de plusieurs/quelques/des étudiants à mon cours aujourd’hui.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

87

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

17) *J’ai eu plus/moins de ces dix étudiants à mon cours aujourd’hui. 18) *J’ai eu plus/moins de la plupart/la moitié de mes étudiants à mon cours aujourd’hui. 19) *J’ai eu plus/moins de Paul et Marie à mon cours aujourd’hui. 20) *J’ai eu plus/moins des étudiantes à mon cours aujourd’hui. Nous allons essayer de déterminer, dans la suite de cet article, le statut syntaxique des noms de nombre au sein du SN en français en adoptant un cadre syntaxique formel de la représentation syntaxique. Il s’agit de la théorie X-barre de la constituance et notamment des approches qui, après la thèse d’Abney (1987), postulent une ou plusieurs projections fonctionnelles dans le domaine nominal. Après une présentation succincte de la théorie X-barre et de l’Hypothèse DP, nous aborderons la question de la représentation syntaxique des noms de nombre dans la structure du syntagme nominal français. 3. La théorie X-barre L’idée de base de cette théorie syntaxique sur la structure syntagmatique des langues naturelles est que la structure des syntagmes dans les langues naturelles est endocentrique, ce qui veut dire que les syntagmes sont construits à partir d’un élément central, appelé “tête“ (voir Jackendoff 1977, Stowell, 1981). C’est la tête qui détermine les propriétés du syntagme entier. On dit que chaque syntagme est la projection de sa tête. La position de tête est occupée par des mots appartenant à des catégories dont le nombre est limité. Les catégories de base, dites catégories lexicales, sont: N (nom), V (verbe), A (adjectif), P (préposition), alors que les catégories non lexicales sont, entre autres, Infl (flexion, qui comprend les auxiliaires et les affixes), C (complémenteur, qui comprend des mots comme que, qui), D (déterminant). La théorie X-barre postule qu’à chaque fois qu’il y a une tête Xo il y aura aussi une projection maximale de Xo, notée XP, et au moins une projection intermédiaire de Xo, notée X’ (voir le schéma ci-dessous). Les projections X’ et XP partagent les propriétés de base de leur tête correspondante Xo. La théorie X-barre définit les niveaux où les arguments de la tête doivent être attachés: la projection intermédiaire est constituée de Xo et de son Complément (Comp) alors que la projection XP est constituée de X’ et de son Spécificateur (Spec).1 La position Xo ne peut être occupée que par des éléments têtes (par exemple par des items lexicaux), alors que les positions Spec et Comp ne peuvent accueillir que des projections maximales.

1 Noter que les termes spécificateur et complément n’identifient pas une catégorie mais seulement des positions structurales, et par conséquent des positions qui peuvent être occupées par des items de différents types catégoriels.

88

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Veran Stanojeviæ, De la syntaxe générale à la syntaxe du français: ...

La structure de tout syntagme peut donc être représentée comme suit:2 21)

%


&

'%
 

Toutes les catégories sont projetées selon le schéma X-barre. La flexion verbale (I) projette le syntagme flexionnel (IP) qui est la représentation de la phrase. La tête verbale (V) projette le syntagme verbal (VP). Le sujet de la phrase est généré sous le nœud Spec,VP avant de monter en S-structure dans Spec,IP.3 Le complémenteur projette le syntagme complémenteur (CP) représenté par différents types de clauses subordonnées. Le SN est la projection du nom (N). 3.1 Le syntagme nominal et l’Hypothèse DP Dans le cadre de la théorie X-barre les syntagmes nominaux peuvent être représentés par la structure suivante: 22) 1%   
1&  1
 

Cependant, cette analyse est confrontée à un problème théorique et à des problèmes empiriques. Il y a, en effet, un conflit entre, d’un côté, l’exigence que la position Spec,NP n’accueille que des projections maximales, c’est-àdire des syntagmes, et, de l’autre côté le fait que le Spec,NP accueille des déterminants. Si on admet les déterminants dans Spec,NP, il faut expliquer leur présence dans cette position. Par ailleurs, il est difficile d’analyser selon le schéma ci-dessus des suites de plusieurs déterminants comme les dix étudiants, toutes les six etc. 2 La direction des branches (à droite ou à gauche) n’est pas fixée par la théorie X-barre, elle est paramétrée, c’est-à-dire sélectionnée par chaque langue particulière. 3 C’est l’hypothèse du sujet interne-à-VP (voir Koopman H. et Sportiche D. 1985).

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

89

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

En accord avec la théorie X-barre, Abney (1987) propose de traiter le syntagme nominal comme projection du déterminant (D) dont le complément est le NP. Ce traitement, connu sous le nom d’Hypothèse DP est parallèle à celui de la clause, cette dernière étant la projection d’une tête fonctionnelle, notée I°, qui prend pour complément le VP.4 Les déterminants projettent donc, eux aussi, des syntagmes, appelés des syntagmes du déterminant (DP). Les schémas 23a) et 23b) illustrent deux types de structures en anglais suivant que le déterminant est réalisé par un item lexical ou par un syntagme nominal au génitif: 78  # %

78 # %

 :  # ( 

 # %# ( 

# 1$ %   ;

# 1$ %       ( < =;

4. Traitement des adjectifs et des noms de nombre Des travaux récents en syntaxe comparative ont montré que pour traiter les syntagmes nominaux contenant des adjectifs il est permis de supposer une projection fonctionnelle (FP) entre la projection DP et NP. Cinque (1994) a montré que la position de base pour les syntagmes adjectivaux (AP) au sein des syntagmes nominaux est à gauche de la tête-nom (N), si bien qu’il n’y a pas de différence entre les langues germaniques et les langues romanes en ce sens-là. La seule différence concerne la position de surface du nom, qui dans les langues germaniques est conforme à celle de la base, alors que dans les langues romanes le nom se déplace dans une position supérieure à l’intérieur du DP. Soit les exemples 24) et 25): 24) L’invasion américaine de l’Irak. 25) The american invasion of Irak. Sur le modèle du verbe français qui, par hypothèse, quitte le VP où il est généré pour se déplacer sous une tête fonctionnelle où il prend sa flexion, le nom invasion, généré sous le nœud N se déplace dans une tête fonctionnelle 4 A la suite de Grimshaw (1991) on considérera le DP comme projection „étendue“ (‘extended projection’) du N, tout comme IP peut être considérée comme projection étendue de la tête V.

90

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Veran Stanojeviæ, De la syntaxe générale à la syntaxe du français: ...

(F) projetant un syntagme fonctionnel (FP). En anglais, un tel déplacement n’existe pas comme il n’y a pas de déplacement du verbe dans cette langue (voir Pollock, 1989):5 26) [DP[D’ la [FP [F’ invasionj [NP américaine [N’ tj [PP de l’Irak]]]]]]] La raison pour laquelle on suppose que le nom en français n’est pas adjacent au déterminant c’est l’existence d’exemples où l’adjectif est antéposé au nom (par ex. La première invasion américaine d’Irak). La position Spec,FP peut accueillir un AP. Il n’y a pas de consensus sur la nature de la projection fonctionnelle FP dont le spécificateur peut accueillir un syntagme adjectival. Pour Ritter (1991), Valois (1991), Bernstein (1993), Zribi-Hertz (1999), c’est le syntagme du nombre, noté NumP, alors que pour Siloni (1997) et Giusti (1997) c’est le syntagme de l’accord AgrP. 4.1 La projection du Nombre Nous supposerons, comme Valois (1991) et Zribi-Hertz (1999), entre autres, qu’en français c’est le trait “Nombre “ qui projette son syntagme (NumP). Ainsi à coté du syntagme lexical NP, le syntagme nominal étendu comprend, par hypothèse, deux projections fonctionnelles: le DP (syntagme du déterminant) et le NumP (le syntagme du nombre). Cette dernière projection est située juste au-dessus du NP, offrant un site d’atterrissage pour le nom déplacé. C’est dans la tête Num° que se déplace le nom pour y rencontrer sa flexion. Ainsi le syntagme nominal la maison aura la représentation suivante: 27) [DP [D’ la [NumP [Num’ maisonj [NP[N’ tj]]]]]] L’article défini français la peut être considéré comme l’amalgame de trois traits (le défini, le féminin, le singulier) générés dans des positions différentes de la structure ci-dessus. La forme actuelle de l’article (la), résulte, selon la théorie de la Morphologie distribuée (Halle et Marantz 1994), d’une opération morphologique de redistribution de traits fonctionnels avant l’épel. Comme ils ne figurent pas en syntaxe sur la tête D°, les traits de genre6 et de nombre y sont copiés préalablement à l’épel, ce qui donne en français, pour la combinaison défini+féminin+singulier, la forme la. Dans les syntagmes nominaux contenant un ou plusieurs adjectifs, les traits de nombre et de genre doivent être copiés Dans certaines langues le déplacement de la tête N est maximal, ce qui veut dire que le nom peut monter dans la tête-déterminant D°. Par exemple en suédois le nom généré sous N se déplace dans la position D° où il s’incorpore au déterminant. En roumain, l’article défini, étant un suffixe, „attire“ le nom sous la tête D. Voir L. Haegeman (1997), J. Bernstein (2003). 6 On suppose que le genre est inhérent au nom en français si bien qu’il ne requiert pas une projection particulière pour sa représentation syntaxique. 5

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

91

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

non seulement dans D° mais aussi dans les têtes de syntagmes adjectivaux projetés par chacun des adjectifs. Ainsi le syntagme nominal la petite maison aura la représentation suivante: 28) [DP [D’ la [AP petite [A’ [NumP [Num’ maisonj ]NP ]N’ tj ]]]]]]]] Cette structure n’est pas générée en tant que telle par le seul composant syntaxique de la grammaire. A la suite d’une génération syntaxique, cette représentation est le résultat d’un processus supplémentaire de nature morphologique, déclenché pour convertir une structure syntaxiquement motivée en une structure qui satisfait les exigences indépendantes de la phonologie. Au niveau morphologique, avant l’épel, les traits de genre et de nombre sont copiés non seulement dans D°, mais aussi dans A°, et cela pour rendre compte de l’accord en genre et en nombre entre le nom, l’adjectif et l’article: Copie SN:     ]     ]    Epel:

⇓⇓⇓⇓⇓⇓  ∅   ∅  ∅

Nous ne nous préoccuperons pas dans ce qui suit de ce processus morphologique de redistribution de traits fonctionnels avant l’épel. La représentation d’un syntagme nominal français contenant plus d’un adjectif ne pose pas de problème dans une approche qui postule la projection du nombre NumP. Ainsi, le syntagme nominal en 28) aura la représentation en 28’): 28) La première grande invasion américaine de l’Irak. 28’) [ DP [ DP’ la [ AP1 première[ A’ [ AP2 grande[ A’ [ NumP [ Num’ invasionj [ AP3 américaine[A’[NP [N’ tj ]PP de l’Irak]]]]]]]]]]]]] Les études comparatives ont montré que les adjectifs devraient occuper la position de spécificateur de leurs propres projections maximales, Spec,AP. 4.2 La position syntaxique des noms de nombre Si un indéfini peut être précédé de l’article défini comme en 29) ci-dessous, il reste à l’intérieur du DP, mais non sous le nœud D°, parce que ce dernier est réservé, par hypothèse, aux déterminants définis. Il s’agit, en français, de la classe des déterminants indéfinis et, notamment, des noms de nombre.7 7 Il est à noter que la position Q, réservée au quantificateur universel en français, n’est pas accessible aux indéfinis. La preuve en est la possibilité de co-occurrence du quantificateur universel et des noms de nombre: tous les deux / tous deux / toutes les trois / toutes trois.

92

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Veran Stanojeviæ, De la syntaxe générale à la syntaxe du français: ...

29) les trois livres / ces cinq livres / mes cinq livres / les quelques livres 30) [DP [D’ les [NP trois livres]]] Par conséquent, tout porte à croire que les noms de nombre sont générés plus bas que les déterminants définis. Mais où est située leur position de base? La position D° est exclue parce qu’elle est réservée aux déterminants définis. C’est plutôt à l’intérieur de la projection NumP qu’il faudrait chercher la position structurale des noms de nombre. La projection du nombre offre en principe deux sites aux noms de nombre: la position Num-tête et la position Spec-NumP. Si la position de base des noms de nombre est Num-tête il faut postuler une projection fonctionnelle FP supplémentaire pour y accueillir le nom qui se déplace dans F-tête à la recherche de sa flexion. Considérons d’abord cette possibilité qu’indique Longobardi (2003) en disant qu’en italien l’alternance de l’article défini et des numéraux suggère que ces derniers ont une position structurale inférieure et qu’ils montent vers la tête Do en l’absence d’un autre déterminant.8 Les données de l’italien pertinentes sont les suivantes: 31) Tre suoi libri ‘trois siens livres’ trois livres à lui 32) I suoi tre libri ‘les siens trois livres’ ses trois livres 33) *Suoi tre libri ‘siens trois livres’ ses trois livres En l’absence d’article (comme en 31) les noms de nombre en italien montent vers D°. Leur site en D-structure serait la tête d’une projection fonctionnelle, située entre le NP et le DP. Le possessif en italien serait généré dans une position adjective, c’est-à-dire dans un spécificateur d’une projection fonctionnelle située entre NP et DP. En supposant que c’est la projection NumP, le nom de nombre serait généré dans la tête-Num (Num°). Il en ressort qu’en italien les possessifs précèdent les numéraux cardinaux dans la hiérarchie des mots adjectivaux. L’ordre numéral-possessif en 31) serait donc un ordre dérivé, obtenu par déplacement du numéral tre de sa position de base (Num-tête) dans 8 Ritter (1991) suppose aussi que Num-tête est d’un point de vue de la syntaxe générale la position de base pour les numéraux et pour d’autres déterminants dits indéfinis.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

93

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

D°. Ce déplacement est obligatoire en l’absence d’article (voir le contraste entre 31 et 33), alors que la présence de l’article défini (voir exemple 32) empêcherait le nom de nombre de monter dans D°.9 Les représentations des exemples en 31) et 32) seraient respectivement 31’) et 32’): 31’) [DP [D’ tre j [NumP suoi [Num’ tj [FP [F’ libri [NP [N’ ti]]]]]]]] 32’) [DP [D’ I [NumP suoi [Num’ tre [FP [F’ librij [NP [N’ tj]]]]]]]] Cette solution consiste donc à supposer que les noms de nombre sont générés sous un nœud fonctionnel (Num°), inférieur à D°, mais supérieur à la structure fonctionnelle subséquente accueillant des adjectifs qualificatifs. Les cardinaux montent dans D° en l’absence d’article (voir 31’) alors qu’ils restent in situ si l’article est présent (voir 32’). Les adjectifs antéposés sont générés dans la position Spec des projections fonctionnelles (la position Spec,NP est réservée aux adjectifs postposés dans les langues romanes). En adoptant cette analyse pour le français, on remarquera que dans cette langue (comme en anglais d’ailleurs), à la différence de l’italien, les numéraux cardinaux ne montent pas dans D° en l’absence d’article défini (ou d’un autre déterminant défini10, car on a fait l’hypothèse que tous les déterminants définis sont générés sous D°). On peut, en effet, avoir des syntagmes du genre ses trois élèves en français, ce qui en l’absence de la possibilité d’avoir *trois ses élèves corrobore notre hypothèse sur l’absence de déplacement de Num-à-D en français. En général, cette approche suggère que la montée des noms de nombre est sujette à une variation paramétrique au travers des langues naturelles. On aurait, pour les noms de nombre en français, une structure comme celle présentée sous 34) montrant que les noms de nombre dans cette langue ne se déplacent pas dans la tête D°, même si cette dernière reste inoccupée: 34) [DP [D’ [NumP [Num’ trois [FP [F’ livresj [NP [N’ tj ]]]]]]]]

9 L’article en italien n’est pas de nature suffixale comme en roumain, c’est un morphème libre, d’où l’impossibilité pour le nom en italien de monter dans Do dans cette langue. 10 Les possessifs italiens (mio, tuo, suo…) et les possessifs français mon, ton, son etc. n’ont pas le même statut syntaxique. ‘Ses’ n’est pas un adjectif, ‘suoi’ en est un. On n’a pas *trois ses livres comme on n’a pas *trois les livres. En italien on a: tre suoi libri comme on a tre bei libri. Par conséquent, le site des possessifs français en structure-D n’est pas Spec-Num, mais la tête D°. Les possessifs français sont distributionnellement identifiables comme des membres du même paradigme que ’le, la, les’, ’ce cette ces’. Ils ont la même position structurale que les autres déterminants dits définis. Ils ont aussi une morphologie caractéristique des déterminants (liaison obligatoire, féminin marque par ’a’ (cf. la). Contrairement aux possessifs italiens, ’mon, ton, son....’ ne peuvent pas être en position prédicative (questo libro è mio/*ce livre est mon).

94

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Veran Stanojeviæ, De la syntaxe générale à la syntaxe du français: ...

Cependant, cette solution ne semble pas suffisamment motivée empiriquement, du moins pour le français. L’existence des nombres complexes (p. ex. 282), qui suggère que les noms de nombre occupent une position syntagmatique et non une position tête, ne semble pas étayer une telle hypothèse. Par ailleurs, rien n’interdit que les noms de nombre soient générés dans une position syntagmatique, telle que Spec-Num. Comme les possessifs en français sont des déterminants, ils sont générés par hypothèse sous D°. Le fait que trois dans trois beaux livres soit à l’initiale, n’est pas du tout incompatible avec l’hypothèse que ‘trois’ soit généré dans Spec-NumP. Les noms de nombre occupent par hypothèse une position XP et non une position Xo. De leur affinité avec la catégorie fonctionnelle ‘Nombre’ découle mon hypothèse qu’ils sont à placer dans Spec-NumP (voir Stanojeviæ 2004). Cette solution suggère que les noms de nombre sont à représenter comme des syntagmes adjectivaux. Ils occuperaient une position de spécificateur (SpecNumP), ce qui veut dire qu’on pourrait les traiter comme une sorte d’adjectifs. On peut trouver des arguments empiriques et théoriques à la faveur d’un tel traitement: les noms de nombre peuvent être prédicats (ils sont trois; c’est trois qu’ils étaient, pas quatre); ils peuvent se coordonner (trois ou quatre livres). D’autre part, la tête-Num doit être occupée par le trait [±pluriel], qui se propage et participe du phénomène d’accord. Si on plaçait les noms de nombre dans une tête, on aurait besoin de deux projections différentes, l’une pour le nombre fonctionnel, l’autre pour le nombre lexical (les noms de nombre et les autres indéfinis). Or, il y a une relation de solidarité entre les deux, un nombre lexical impliquant le nombre fonctionnel, mais on pourrait poser qu’il y a une relation sélectionnelle entre les deux. La représentation d’un syntagme nominal tel que les trois livres rouges sera, d’après cette solution, comme suit:11 35) [DP [D’ les [NumP trois [Num’ livresj [NP rouges [N’ tj]]]]]] La représentation syntaxique du syntagme nominal (SN) trois livres rouges en 36) diffère de la représentation du SN les trois livres rouges en 35) en ce que le DP en 36) a la position D° vide: 36) [DP [NumP trois [Num’ livresj [NP rouges [N’ tj]]]]] Des représentations comme 36) avec la position D° vide, soulèvent une question théorique pour la représentation des syntagmes nominaux dans les 11 En adoptant l’hypothèse sur le déplacement du nom de N-à-Num dans les langues romanes, je rappelle qu’on traite les adjectifs qualificatifs postposés au nom commun comme occupant la position de spécificateur du NP.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

95

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

langues naturelles. Est-il nécessaire de représenter chaque SN en projetant le Déterminant dans la structure? Si aucun trait ne peut être associé à la position D°, quelle est alors la raison d’être de cette projection? Le même problème sera soulevé par la représentation des noms de nombre modifiés dans le cadre de l’hypothèse DP. 4.3 La représentation des noms de nombre modifiés Les noms de nombre modifiés sont des expressions comme au moins/au plus/exactement cinq. On traitera ce type de SN en supposant que les modifieurs sont générés sous le nœud Q°, à la même place où est généré, par hypothèse, le quantifieur universel (tout, tous, toute, chaque).12 L’argument qui semble corroborer l’hypothèse sur le même site des modifieurs de nombres et du quantifieur universel est le fait que ces deux types d’expressions sont en distribution complémentaire. En effet, les SN suivants sont inacceptables: *au moins chaque livre, *au plus tous les livres, *exactement tous les livres *plus de chaque livre. Si les modifieurs des noms de nombre sont générés sous le nœud Qo, on aura la représentation d’un SN comme au moins trois livres rouges sous 37), où le SN trois livres rouges se déplace de sa position de base vers Spec, DP. La représentation sous 38) montre le résultat de ce déplacement. 37)

 4   3 4  3 ∧ 3    4     -      4          ∅ (   

12 D’après Giusti (1991,1997), si un quantificateur ne peut pas être précédés par l’article défini, il est à représenter dans une position externe au DP. Cette approche, connue sous le nom de “L’Hypothèse QP” (v. Valois 1991, Cardinaletti et Giusti 1992, Shlonsky 1991, Szabolcsi 1994), est une extension de l’approche d’Abney en ce sens qu’elle postule, dans certains cas, une projection maximale dominant la projection NP et toutes les projections fonctionnelles entre NP et DP, la projection DP incluse. En français, le quantificateur universel doit précéder les déterminants définis, les noms de nombre ainsi que les adjectifs qualificatifs (Tous les/mes/ces livres ; Tous (les) trois ; Toutes les belles filles ) Le quantificateur universel serait donc une tête qui sélectionne un DP et projette un syntagme quantificationnel, noté QP (voir Stanojeviæ 2004 pour l’analyse de ce type de syntagmes en français).

96

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Veran Stanojeviæ, De la syntaxe générale à la syntaxe du français: ...

38) [QP[Q’ au moins [DP [NumP trois livres rouges[j [D’ [tj]]]]] Cette représentation des SN introduits par un nom de nombre modifié est conforme au traitement sémantique de cette catégorie d’expressions dans le cadre de la DRT13, selon lequel les noms de nombre modifiés ont un statut quantificationnel à la différence des nombres nus.14 Le problème qui reste à résoudre concernant la structure sous 37) (ou 38) c’est la question de savoir pourquoi la position Do est vide. Quel trait assigner à cette position? Peut-être le trait [-défini]? Si c’était le cas, alors il faudrait légitimer l’existence d’un tel trait de manière indépendante. Jusqu’à présent la syntaxe générale n’a donné aucun argument empirique à la faveur d’un tel trait.15 En l’absence d’arguments empiriques convaincants, on pourrait même se demander si la projection du déterminant est toujours nécessaire pour la représentation du syntagme nominal, qu’il soit défini ou non. 4.4 Constructions partitives et les noms de nombre En analysant de dans l’article dit ‘partitif’ Kupferman (2001) dit que dans des exemples comme 39) “le quantificateur de établit une partition non bornée sur un ensemble”. 39) De la soupe s’est renversée sur nous. De est selon Kupferman un quantificateur, tout comme chaque ou tout, ce qui veut dire qu’il occupe une Q-tête (Qo). La quantification déclenchée par de peut être spécifiée par des adverbiaux comme beaucoup, trop, peu ou bien par des syntagmes nominaux de sortes diverses (p. ex. par des noms de mesure ou des nominaux relativement délexicalisés comme une masse, une foule etc.). Par conséquent, les expressions comme beaucoup, trop, peu etc, fonctionnent selon Kupferman comme des spécificateurs de la projection de la tête de. Kupferman (1994) propose une analyse unifiée des syntagmes mis en italiques dans les exemples en 40)–42): 40) Elle aperçoit/apporte du cognac. 41) Vous avez goûté/bu du cognac. 42) Elle boit beaucoup de bière.

Voir Kamp & Reyle (1993) et, pour les données du français, Corblin (2002). Voir Corblin (2002) et Stanojeviæ (2004, 2005b), pour les données du français. 15 Selon Zribi-Hertz (communication personnelle) on peut se demander même si l’existence d’un trait comme [+défini] auquel on puisse associer une valeur positive ou négative est empiriquement bien motivée. 13 14

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

97

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

Les verbes figurant en 40) (apercevoir, apporter) sont des verbes à complémentation directe (type D de Kupferman) alors que les verbes en 41) et 42) (goûter, boire) sont des verbes admettant aussi bien une complémentation directe qu’une complémentation indirecte (type D/I). Avec les verbes du type D/I de est syntaxiquement ambiguë: c’est soit une préposition, soit un quantifieur. Ainsi, du dans le syntagme du cognac en 41) peut être soit l’article dit contracté, soit l’article partitif. Par contre, avec les verbes à complémentation directe (en 40) du ne peut être que l’article partitif, auquel cas de est indépendant de la syntaxe du verbe, c’est-à-dire que de n’y est pas régi par le verbe. Kupferman propose une analyse unifiée des compléments en du N, des N et de N en supposant une projection enchâssant la projection du déterminant, qu’il nomme syntagme quantifié (QP) et que Zribi-Hertz (2003) rebaptise syntagme partitif (PartP) parce que ces SN s’interprètent comme “impliquant une extraction d’une portion d’un tout “. En adoptant cette dernière étiquette pour la représentation du syntagme quantifié on aura la représentation unifiée suivante de SN comme beaucoup de pommes/beaucoup des (de ces/de tes) pommes; une partie du/ de ce pain:16 43)

                                    

Kupferman ne dit rien des constructions partitives dans lesquelles figurent les noms de nombre comme trois des livres de Paul. Rappelons que d’après l’Hypothèse DP la position de base pour les noms de nombre est Spec,NumP. Comme on l’a vu, cette position permet de rendre compte de la distribution des noms de nombre au sein du syntagme nominal où ils interagissent avec d’autres expressions (déterminants, adjectifs qualificatifs etc.). Comme on est obligé de postuler une projection PartP pour rendre compte des structures partitives, alors pour traiter des SN comme trois des livres de Paul, on peut supposer que le nom de nombre trois occupe la position Spec,PartP (voir la structure sous 44). 16 Les parenthèses dans la représentation sous 43) indiquent le caractère facultatif de certains constituants.

98

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Veran Stanojeviæ, De la syntaxe générale à la syntaxe du français: ...

44) [PartP trois [Part’ de [DP [D’ les [NumP [NumP’ livresi[NP [N’ ti [PP de Paul]]]]]]]]] 5. Conclusion Même si les noms de nombre en français sont rangés dans la classe des déterminants indéfinis, un traitement explicite de cette catégorie d’expressions montre qu’ils ne devraient pas être traités comme projetant le syntagme du déterminant. En effet, dans le cas inverse, on serait confronté à des problèmes empiriques parce qu’un tel traitement ne réussirait pas à rendre compte de syntagmes où le nom de nombre est précédé d’un déterminant défini (p. ex les trois livres). D’autre part, de l’affinité des noms de nombre avec le nombre fonctionnel découle notre hypothèse sur le site où cette catégorie d’expressions est générée, à savoir le spécificateur de la projection du nombre fonctionnel. Tout cela semble suggérer que le syntagme du déterminant n’est pas toujours projeté dans la représentation syntaxique du syntagme nominal en français. RÉFÉRENCES Abney, S. (1987), The English Noun Phrase in its sentential aspects, Ph. D. dissertation MIT. Bernstein, J. (1993), Topics in the syntax of nominal structure accross Romance, Thèse de doctorat inédite, CUNY. Bernstein, J. (2003), “The DP Hypothesis“, in: Baltin M. et al. (ed.), The Handbook of Contemporary Syntactic Theory, 536–561. Cardinaletti, A. et Giusti, G. (1992), “Partitive ne and the QP-Hypothesis“, Proceedings of the XVIII Meeting of Grammatica Generativa Trieste. Turin, 121–141. Cinque, G. (1994a), “On the Evidence for Partial N-Movement in the Romance DP”, Cinque G. et al. (eds), Paths Towards Universal Grammar, Georgetown University Press, pp. 85–110. Corblin, F. (2001), “Défini et génitif : le cas des définis défectifs”, J.-M. Marandin (éd.), Cahier Jean-Claude Milner, Verdier, pp. 19–54. Corblin, F. (2002a), Représentation du discours et sémantique formelle, Presses Universitaires de France. Giusti, G. (1991), “The categorial status of quantified nominals“, Linguistische Berichte 136, 438–52. Giusti, G. (1997) “The categorial status of determiners“, The New Comparative Syntax, Haegeman Liliane (ed), Longman, pp. 95–123. Grimshaw, J. (1991), Extended Projections, ms, Brandeis University, Mass. Haegeman, L. (ed.) (1997), The New Comparative Syntax, Longman. Halle, M. et Marantz, A. (1994), “Distributed Morphology and the Pieces of Inflection”, Hale K. et al. (eds.) The View from Building 20: Essays in ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

99

ÑÒÓÄÈ£Å È ÐÀÑÏÐÀÂÅ

Linguistics in Honor of Sylvain Bromberger, pp. 111–176, Cambridge, MA, MIT Press. Jackendoff, Ray S. (1977), X’ Syntax: A Study of Phrase Structure. Cambridge, Mass. MIT Press. Kamp, H. & Reyle, U. (1993), From Discourse to Logic, Kluwer. Koopman, H. et Sportiche, D. (1985), “Theta Theory and Extraction”, GLOW Newsletter 14. Kupferman, L. (1994), “Du : un autre indéfini?“, Faits de Langues, n. 4, pp. 195–203. Kupferman, L. (2001), “Quantification et détermination dans les groupes nominaux”, Détermination et Formalisation, pp. 219–234. Longobardi, G. (2003), “The Structure of DPs: Some Principles, Parameters and Problems”, Baltin M. et al. (ed.), The Handbook of Contemporary Syntactic Theory, pp. 562–603. Milner, J.-C. (1982), Ordres et raisons de langue, Paris, Seuil. Pollock, J.-Y. (1989), “Verb movement, UG, and the structure of IP”, Linguistic Inquiry 20–23, pp. 365–424. Ritter, E. (1991), “Two functional categories in noun phrases: evidence from Modern Hebrew“, Syntax and Semantics, 25, 37–62. Shlonsky, U. (1991), “Quantifiers as Functional Heads: A Study of Quantifier Float in Hebrew“, Lingua 84, pp. 159–180. Siloni, T. (1997), “Event nominals and the construct state“, Haegeman L. (ed.) The New Comparative Syntax, pp. 165–187. Stanojeviæ, V. (2004), Syntaxe et sémantique des noms de nombre en français, thèse de doctorat non publiée, soutenue le 5 juillet 2004 à l’Université Paris 7 – Denis Diderot. Stanojeviæ, V. (2005), “Les noms de nombre et le syntagme nominal en français”, Nasledje, I/2, Filološko-umetnièki fakultet, Kragujevac, pp. 147–159. Stanojeviæ V (2005), “Les noms de nombre nus et les noms de nombre modifiés en français”, Filološki pregled XXXII, 1, Beograd, pp. 93–111. Stowell, T (1981), Origins of phrase structure, Cambridge MA: MIT dissertation. Szabolcsi, A. (1994), “The Noun Phrase,“ Syntax and Semantics 27, pp. 179–274 Valois, D. (1991), The internal Syntax of DP, Dissertation, UCLA. Zribi-Hertz, A. (1999), “Le système des possessifs en français standard moderne”, Langue française, n. 122, pp. 7–29. Zribi-Hertz A. (2003), “Pour une analyse unitaire de DE partitif”, Corblin F et al. (eds.) Actes du colloque Indéfinis et Prédication, Paris: Presses de la Sorbonne (à paraître).

100

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Veran Stanojeviæ, De la syntaxe générale à la syntaxe du français: ...

Âåðàí Ñòàíî¼åâèž ÎÄ ÎÏØÒÅ ÑÈÍÒÀÊÑÅ ÄÎ ÑÈÍÒÀÊÑÅ ÔÐÀÍÖÓÑÊÎà £ÅÇÈÊÀ: ÊÀÐÄÈÍÀËÍÈ ÁÐΣÅÂÈ Ó ÔÐÀÍÖÓÑÊÎÌ (Ðåçèìå) Ó îâîì ðàäó ïðåäëàæåìî ïðèäåâñêè òðåòìàí êàðäèíàëíèõ áðî¼åâà ïî êî¼åì áðî¼åâè ó ôðàíöóñêîì íå ïðî¼åêòó¼ó ñèíòàãìó äåòåðìèíàòîðà (DP), âåž ñó ãåíåðèñàíè ó ïîçèöè¼è ñïåöèôèêàòîðà ñèíòàãìå êî¼ó áðî¼ êàî ôóíêöèîíàëíà êàòåãîðè¼à ïðî¼åêòó¼å èçíàä èìåíè÷êå ñèíòàãìå (NP). Óêîëèêî áè, ïàê, áðî¼åâè áèëè ãåíåðèñàíè ó ïîçèöè¼è äåòåðìèíàòîðà, íå áè áèëî ìîãóžå îá¼àñíèòè ìîãóžíîñò êîìáèíîâàœà îäðååíîã ÷ëàíà, äåìîíñòðàòèâà èëè ïîñåñèâà ñà êàðäèíàëíèì áðî¼åâèìà (íïð., les/ces/mes trois livres). Óâîåœå ïðî¼åêöè¼å áðî¼à êàî ôóíêöèîíàëíå êàòåãîðè¼å èçíàä èìåíè÷êå ñèíòàãìå ìîòèâèñàíî ¼å, èçìåó îñòàëîã, ïîòðåáîì äà ñå îá¼àñíè ðàçëèêà èçìåó ãåðìàíñêèõ è ðîìàíñêèõ ¼åçèêà ó ïîãëåäó ðåäà ðå÷è óíóòàð íîìèíàëíå ñèíòàãìå. Òàêî ñå, ó ðîìàíñêèì ¼åçèöèìà, çà ðàçëèêó îä ãåðìàíñêèõ, ïðåòïîñòàâšà ïîìåðàœå èìåíèöå èç áàçè÷íå ïîçèöè¼å (N) ó ¼åäíó îä ôóíêöèîíàëíèõ ãëàâà èçíàä èìåíè÷êå ñèíòàãìå, ïî ìîäåëó ïîìåðàœà ãëàãîëà ó îäãîâàðà¼óžó ôóíêöèîíàëíó ãëàâó èçíàä ãëàãîëñêå ñèíòàãìå. Ñ äðóãå ñòðàíå, ó ïîãëåäó ïîçèöè¼å êàðäèíàëíèõ áðî¼åâà ðîìàíñêè ¼åçèöè ïîêàçó¼ó çíàòíå ìåóñîáíå ðàçëèêå. Òàêî ñå, çà ðàçëèêó îä èòàëè¼àíñêîã ó êî¼åì ñå áðî¼ èç áàçè÷íå ïîçèöè¼å, à òî ¼å, ïî õèïîòåçè, ôóíêöèîíàëíà ãëàâà ñèíòàãìå áðî¼à, ïîìåðà ïîä îäðååíèì óñëîâèìà ó ïîçèöè¼ó äåòåðìèíàòîðà (D°), ó ôðàíöóñêîì ¼åçèêó êàðäèíàëíè áðî¼ íå ïîìåðà ó îâó ïîçèöè¼ó, áóäóžè äà ñó íèçîâè òèïà *trois ses livres ó îâîì ¼åçèêó íåïðèõâàòšèâè. Èìà¼óžè îâî ó âèäó, à ñ îáçèðîì íà ñèíòàêñè÷êó áëèñêîñò êàðäèíàëíèõ áðî¼åâà è îïèñíèõ ïðèäåâà, ìè ïðåòïîñòàâšàìî äà áðî¼åâè çàóçèìà¼ó ïîçèöè¼ó ñïåöèôèêàòîðà ñèíòàãìå áðî¼à (Spec,NumP), ÷è¼à (ôóíêöèîíàëíà) ãëàâà èíà÷å ïðèõâàòà èìåíèöó ó ôðàíöóñêîì êî¼à ñå îâäå ïîìåðà ó ïîòðàçè çà ôëåêñè¼îì. Îäñóñòâî ïîìåðàœà êàðäèíàëíèõ áðî¼åâà ó ïîçèöè¼ó D° ó ôðàíöóñêîì, êàî è ñèíòàêñè÷êå îñîáåíîñòè ñòðóêòóðà ñà ìîäèôèêîâàíèì áðî¼åâèìà è òçâ. ïàðòèòèâíèõ ñòðóêòóðà ñóãåðèøó äà ó ôðàíöóñêîì äåòåðìèíàòîð íå ïðî¼åêòó¼å óâåê ñâî¼ó ñèíòàãìó (ò¼. DP). ʚó÷íå ðå÷è: ñèíòàêñà, êàðäèíàëíè áðî¼, äåòåðìèíàòîð, ïðèäåâ, ñèíòàãìà áðî¼à, ôðàíöóñêè.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

101

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ

BIBLID: 0015-1807, 34 (2007) 1 (pp. 103–108) ÓÄÊ 821. 161. 1. 09–2 Ostrovski A. N.

Âÿ÷åñëàâ Ï. Îêåàíñêèé Øóéñêèé ãîñóäàðñòâåííûé ïåäàãîãè÷åñêèé óíèâåðñèòåò

ÏÎÝÒÈÊÀ ÊÓËÜÒÓÐÛ Â ÑÒÐÓÊÒÓÐÅ ÕÓÄÎÆÅÑÒÂÅÍÍÎÉ ÏÅÐÑÎÍÎËÎÃÈÈ ÄÐÀÌÛ À. Í. ÎÑÒÐÎÂÑÊÎÃÎ „ÃÐÎÇÀ“  äàííîé ðàáîòå âïåðâûå îñóùåñòâëÿåòñÿ ãåðìåíåâòè÷åñêîå ïðî÷òåíèå ïüåñû âåëèêîãî ðóññêîãî äðàìàòóðãà À.Í. Îñòðîâñêîãî ñ îïîðîþ íà êóëüòóðîëîãè÷åñêóþ êîíöåïöèþ åãî ñîâðåìåííèêà è åäèíîìûøëåííèêà ïî ðÿäó ñîöèîêóëüòóðíûõ âîïðîñîâ À. Ñ. Õîìÿêîâà.

Ãåðîè, ïåðñîíàæè – íå ñóòü òå, êòî îíè åñòü íà ïåðåäíåì ïëàíå æèçíåííîé ñöåíû èëè çà êîãî îíè âûäàþò ñåáÿ... Òàèíñòâåííàÿ ýêçèñòåíöèîëîãèÿ èõ ïîâåäåíèÿ è äåéñòâèé óõîäèò êîðíÿìè â òå ìåíòàëüíûå îáëàñòè ñìûñëà, êîòîðûå ìíîãî äðåâíåå, ÷åì ôèëîñîôèÿ, à ïîòîìó òðåáóþò íå ñòîëüêî ðàöèîíàëüíîãî îáúÿñíåíèÿ, ñêîëüêî èíèöèàòè÷åñêîãî ïîãðóæåíèÿ â òàèíñòâåííûå îíòîëîãè÷åñêèå ñôåðû è ìåòàôèçè÷åñêèå ãëóáèíû, ãäå ÷åëîâåê îêàçûâàåòñÿ ýõîì òðàíñöåíäåíòíîãî áûòèÿ. Ïîýòèêà êóëüòóðû èçîìîðôíà ñèìâîëè÷åñêîìó ìèðîïîíèìàíèþ, ëåæàùåìó â å¸ îñíîâå. Ìû íèêîãäà íå ñìîæåì ðàöèîíàëüíî äîêàçàòü, ÷òî çàïàäíîåâðîïåéñêóþ êóëüòóðó ëó÷øå ïðîèìåíîâàòü «ôàóñòîâñêîé», êàê ýòî ñäåëàë Øïåíãëåð, ïðèáåãíóâ ê îáðàçó èçâåñòíîãî ïåðñîíàæà èç îäíîèì¸ííîé òðàãåäèè øòå, ÷åì, äîïóñòèì, «ãàìëåòîâñêîé» ëèáî æå «ëåîíàðäîâñêîé», à ãðåêî-ðèìñêèé ìèð – «àïîëëîíîâñêèì», ïî èìåíè ïîêðîâèòåëÿ ìèðîâîé ãàðìîíèè, ñîâåðøàþùåãî ïåðèîäè÷åñêèå ïîë¸òû íàä Ñêèôèåé â Ãèïåðáîðåþ, íåæåëè, ê ïðèìåðó, «äèîíèñîâñêèì», îñîáåííî ó÷èòûâàÿ ôàêòè÷íîñòü ñîõðàíåíèÿ äðåâíèõ ìèñòåðèé. Ñòðàííûå ñîîòâåòñòâèÿ öèâèëèçàöèîííûõ ïðèòÿçàíèé ñ îïîðîþ íà ìàêðîèñòîðè÷åñêèé äèñêóðñ Ñåâåðà íàâîäÿò íà ìûñëü, ÷òî ìåòîíèìè÷åñêèå ïðåäïî÷òåíèÿ áûëè íàïèñàíû ðóêîé ñóäüáû. Äðóãîå äåëî, ÷òî â êóëüòóðîëîãè÷åñêîé ìûñëè Íîâîãî âðåìåíè ìåòîíèìèñòèêà îáðåòàåò ÿðêèå èíäèâèäóàëüíî-àâòîðñêèå ÷åðòû. Ãîâîðÿ î „ôåíîìåíå «Ãðîçû»“ À. Í. Îñòðîâñêîãî, èññëåäîâàòåëü åãî äðàìàòóðãèè È. À. Îâ÷èíèíà óòâåðæäàåò, ÷òî «áåçóñëîâíî, áûëî áû íå ïðîñòî äåðçîñòüþ, à î÷åâèäíîé íàèâíîñòüþ ïðåòåíäîâàòü íà íåêèå îòêðûòèÿ, êîòîðûå ñïîñîáíû ïåðåâåðíóòü ïðåæíèå ïðåäñòàâëåíèÿ î ïüåñå»1, ïî-âèäè1

Îâ÷èíèíà È. À. À. Í. Îñòðîâñêèé. Ýòàïû òâîð÷åñòâà. Ì., 1999. Ñ. 100.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

103

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ

ìîìó, ïîëàãàÿ ïðè ýòîì, ÷òî èçâåñòíûìè ðàáîòàìè À. È. Ðåâÿêèíà, Â. ß. Ëàêøèíà, À. Ë. Øòåéíà, À. È. Æóðàâë¸âîé, Ë. Ì. Ëîòìàí, Þ. Â. Ëåáåäåâà, Í. Í. Ñêàòîâà è íåêîòîðûìè äðóãèìè ïîëíîñòüþ èñ÷åðïûâàåòñÿ ãåðìåíåâòè÷åñêèé îáú¸ì ýòîãî ïðîèçâåäåíèÿ, ÷òî ïî íàøåìó óáåæäåíèþ âïîëíå ëîæíî. Íàì óæå äîâîäèëîñü òðè ãîäà íàçàä âïåðâûå â èñòîðèè íàóêè âûñêàçàòü ðÿä ñîîáðàæåíèé îòíîñèòåëüíî êîíòåêñòóàëüíîé ïðèëîæèìîñòè èñòîðèîñîôèè íåîïðàâîñëàâíîãî ðîìàíòèêà À. Ñ. Õîìÿêîâà ê ïîýòèêå öåíòðàëüíûõ æåíñêèõ îáðàçîâ äðàìû À. Í. Îñòðîâñêîãî «Ãðîçà»2. Íàïîìíèì çäåñü, ÷òî â îñíîâàíèè ãëîáàëüíîé îïïîçèöèè, ïðåäñòàâëåííîé äâóìÿ æåíñêèìè îáðàçàìè ýòîé äðàìû, ëåæèò, ñîãëàñíî íàøåé èíòåðïðåòàöèè, èçâåñòíàÿ îïïîçèöèÿ – ðîìàíòè÷åñêàÿ äèõîòîìèÿ: «Ñâîáîäà è íåîáõîäèìîñòü, – îòìå÷àåò Õîìÿêîâ, – ñîñòàâëÿþò òî òàéíîå íà÷àëî, îêîëî êîòîðîãî â ðàçíûõ îáðàçàõ ñîñðåäîòî÷èâàþòñÿ âñå ìûñëè ÷åëîâåêà»3. Ñîîáðàçíî ýòîìó ïðèíöèïó Õîìÿêîâ ðàçäåëÿåò âñþ êóëüòóðíî-èñòîðè÷åñêóþ äåÿòåëüíîñòü ÷åëîâå÷åñòâà íà äâà íåïðèìèðèìûõ òèïà, èìåíóÿ èõ «Èðàíñòâîì» è «Êóøèòñòâîì». Äëÿ ïåðâîãî õàðàêòåðåí äóõ òâîð÷åñòâà è îòêðûòîñòè, âîîáùå Äóõ, íàõîäÿùèé ñèìâîëè÷åñêîå âûðàæåíèå â íåáåñíûõ (óðàíè÷åñêèõ) îáðàçàõ àíãåëîâ, çâåçä, ïòèö, ïîëåòà, à â ýñòåòè÷åñêîé ñôåðå ïðåäïî÷èòàþùèé ìóçûêó, óñòíîå ñëîâî, ïåíèå. Íåëüçÿ ñêàçàòü, ÷òî åìó âñåãäà òåñíî íà çåìëå (ëèøü ÷àñòíûì ñëó÷àåì åãî âûñòóïàåò ìÿòóùèéñÿ äóõ ãíîñòèöèçìà), íî ìîæíî óòâåðæäàòü, ÷òî îí ïîïàäàåò â òðàãè÷åñêèå òèñêè â òåõ ãåîöåíòðè÷åñêèõ ëîêóñàõ, ãäå íå èñïîâåäóþò àíàëîãè÷íûõ íà÷àë. Âòîðîé òèï õàðàêòåðèçóåòñÿ äèàìåòðàëüíî ïðîòèâîïîëîæíûìè êà÷åñòâàìè: «Çìåÿ, – îòìå÷àåò Õîìÿêîâ, – ïðèíàäëåæàëà êîðåííîìó õàðàêòåðó êóøèòñêîãî ñèìâîëèçìà»4. Ìàòåðèàëüíàÿ ñòèõèÿ, òåëåñíî-âåùåñòâåííàÿ óòÿæåëåííîñòü, ãîñïîäñòâî íîìîñà íàä ñïîíòàííûìè äâèæåíèÿìè, áûòîâîé ìàãèçì, ñêóëüïòóðíîñòü, ãåðìåòè÷íîñòü, àðõèòåêòîíèçì, ëîêàëèçàöèÿ, ïðîòè2 Ñì.: Îêåàíñêèé Â. Ï. Êàòåðèíà è Êàáàíèõà: òðîïàìè Õîìÿêîâà... // À. Í. Îñòðîâñêèé â äâèæåíèè âðåìåíè: Ìàòåðèàëû âñåðîññèéñêîé íàó÷íîé êîíôåðåíöèè 22–24 ìàÿ 2003 ã.:  2 ò. Øóÿ, 2003. Ñ. 2. Ñ. 54–62; Îí æå. À. Ñ. Õîìÿêîâ: ïîýòèêà è ìåòàôèçèêà // Þáèëåéíûé ñáîðíèê. Ìàòåðèàëû Ðîññèéñêîé êîíôåðåíöèè «Ïðîâèäåíöèàëüíîå æèçíåòâîð÷åñòâî À. Ñ. Õîìÿêîâà». Ì.; Ñìîëåíñê, 2004. Ñ. 105–167; Îí æå. Àïîêàëèïñèñ ïðèñóòñòâèÿ: áàðî÷íîå ñîîðóæåíèå èëè íàñòîëüíàÿ êíèãà ïî ôèëîëîãè÷åñêîé ãåðìåíåâòèêå: Ñîáð. cî÷. â ñôåðå ýêñòðåìàëüíîé àíòîðîïîëîãèè â ïÿòè ïðîáëåìíûõ ÷àñòÿõ. Èâàíîâî; Øóÿ, 2004. Ñ. 65–69; Îí æå. À. Ñ. Õîìÿêîâ: ïîýòèêà, ìåòàôèçèêà, êîíòåêñò // The tireless seeker: Íåóìîðíèÿò òúðñà÷. Øóìåí, 2005. Ñ. 181–190. Îáðàòèì âíèìàíèå èññëåäîâàòåëåé ïîýòèêè «Ãðîçû» íà òîò ôàêò, ÷òî â ïåðâîì èç ïåðå÷èñëåííûõ èçäàíèé ñîäåðæèòñÿ ìàòåðèàë Í. Ï. Êðîõèíîé, ãäå òàêæå ïðîâîäèòñÿ íàøà èäåÿ, íî áåç íåîáõîäèìîé ññûëêè íà å¸ àâòîðñòâî. 3 Ñì.: Õîìÿêîâ À. Ñ. Çàïèñêè î Âñåìèðíîé Èñòîðèè // Õîìÿêîâ À. Ñ. Ïîëí. ñîáð. ñî÷.:  8 ò. Ì., 1900. Ò. 5–7. Öèò. ïî: Õîìÿêîâ À. Ñ. «Ñåìèðàìèäà»: Èññëåäîâàíèÿ èñòèíû èñòîðè÷åñêèõ èäåé // Õîìÿêîâ À. Ñ. Ñî÷.:  2 ò. Ì., 1994. Ò. 1: Ðàáîòû ïî èñòîðèîñîôèè. Ñ. 188. 4 Òàì æå. Ñ. 191.

104

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Âÿ÷åñëàâ Ï. Îêåàíñêèé, Ïîýòèêà êóëüòóðû â ñòðóêòóðå õóäîæåñòâåííîé ïåðñîíîëîãèè...

âîñòîÿùàÿ íàïîðó òîòàëèðèçèðóþùåé ÷åëîâå÷åñêîå áûòèå êîñìè÷íîñòè – âîò åãî òèïè÷åñêèå êà÷åñòâà. Èíòåðåñíî, ÷òî è åâàíãåëüñêèå îáðàçû Ìàðèè è Ìàðôû ñèìâîëè÷åñêè âûðàæàþò ýòè äâà òèïà: ïåðâûé âíèìàåò äóõó è ñëîâó Áîæüåìó, âòîðîé – ïîãðóæàåòñÿ â çàáîòó î ïëîòè... Íî Õðèñòîñ, ðàññòàâëÿÿ àêöåíòû («Íå õëåáîì åäèíûì áóäåò æèòü ÷åëîâåê, íî âñÿêèì ñëîâîì, èñõîäÿùèì èç óñò Áîæèèõ» – Ìàòôåé, 4:4) è ïðèîðèòåòû («Ìàðôà! Ìàðôà! Òû çàáîòèøüñÿ è ñóåòèøüñÿ î ìíîãîì, À îäíî òîëüêî íóæíî» – Ëóêà, 10:41–42), íà ñàìîì äåëå – êàê ýòî íè ñòðàííî, ìîæåò áûòü, íà ïåðâûé âçãëÿä! – íè÷åãî íå îòâåðãàåò: îáà ïóòè Åìó óãîäíû. Áîëåå òîãî, îí ãîâîðèò âïîëíå äèðåêòèâíî, èñïîëüçóÿ èíòåðåñóþùèé íàñ ñèìâîëèçì: «Áóäüòå ÷èñòû êàê ãîëóáè è ìóäðû êàê çìåè» (Ìàòôåé, 16:10). Òî åñòü ìîæíî ñêàçàòü è òàê, ÷òî óñëîâèåì çìåèíîé ìóäðîñòè ÿâëÿåòñÿ ãîëóáèíàÿ ÷èñòîòà: íå çàïðåùåíî Âàì «çìåèíîå» («Áóäóò áðàòü çìåé; è åñëè ÷òî ñìåðòîíîñíîå âûïüþò, íå ïîâðåäèò èì; âîçëîæàò ðóêè íà áîëüíûõ è îíè áóäóò çäîðîâû» – Ìàðê, 16:18), åñëè Âû íåñ¸òå â ñâî¸ì ñåðäöå íåáî. Ïåéòå è åøüòå, íî íå îáëåêàéòåñü â ñâèíåé. Èíòåðåñíî, ÷òî åñëè îáðàç Ìàðôû Êàáàíîâîé óêëàäûâàåòñÿ â òèïîëîãè÷åñêîå ñîîòíåñåíèå ñ åâàíãåëüñêîé Ìàðôîé (ïîñëåäíÿÿ çàáîòèëàñü â ñèëó ñâîåãî ðàçóìåíèÿ î Ãîñïîäå, íî âåäü è Ìàðôà Èãíàòüåâíà èñêðåííå îçàáî÷åíà òåì æå â ñèëó ñâîåãî ðàçóìåíèÿ: «...ÿ Áîãó ìîëèòüñÿ ïîéäó; íå ìåøàéòå ìíå»5), òî «èìÿ Åêàòåðèíà, – êàê îòìå÷àåò î. Ïàâåë Ôëîðåíñêèé â ðàáîòå «Èìåíà», – èìååò â êîðíå ñâî¸ì çíà÷åíèå ÷èñòîòû, íåçàïÿòíàííîñòè. Òàêîå çíà÷åíèå èìåíè è ñàìî ïî ñåáå ñëèøêîì îòâåòñòâåííî, ÷òîáû îñóùåñòâëÿòüñÿ ëåãêî è ñâîáîäíî»6. Äëÿ íàñ, îäíàêî, âàæíî, ÷òî Îñòðîâñêèé âûäâèãàåò (ïðÿìî èëè ïîäñïóäíî – ýòî äðóãîé âîïðîñ) öåíòðàëüíóþ ðîìàíòè÷åñêóþ ïðîáëåìó Èäåîêîíôëèêòà (âîëè è ñðåäû, ñâîáîäû è íåîáõîäèìîñòè, ÷åëîâåêà è òîòàëüíîñòè) â ïðèíöèïå íå èìåþùóþ ðàçðåøåíèÿ èçíóòðè äëÿùåãîñÿ â èñòîðèè ðîìàíòè÷åñêîãî ñîçíàíèÿ, êóëüòóðîëîãè÷åñêèå ìàñøòàáû êîòîðîãî ÿâíî âûõîäÿò çà ïðåäåëû íà÷àëà ÕIÕ âåêà è óêðóïíÿþòñÿ âåñüìà íåîïðåäåëåííî â ïðåäåëàõ çàïàäíîåâðîïåéñêîãî, ñðåäèçåìíîìîðñêîãî, áëèæíåâîñòî÷íîãî, èíäîåâðîïåéñêîãî, åâðàçèéñêîãî... ãîðèçîíòîâ, îáíàðóæèâàÿñü â ïðèíöèïå âåçäå, ãäå èä¸ò ïðîòèâîðå÷èâûé ïðîöåññ ãóìàíèçàöèè àíòðîïîñà. Íî ýòî è ñîñòàâëÿåò âåñü ðåàëüíûé êðèçèñîëîãè÷åñêèé îáú¸ì ÷åëîâå÷åñêîé èñòîðèè, ýñõàòîëîãè÷åñêè óòåêàþùåé íà Çàïàä, âîñëåä óõîäÿùåìó Ñîëíöó...  íàóêå î êóëüòóðå áûòóåò óñòîé÷èâîå ìíåíèå î ñïåöèôè÷åñêè çàïàäíûõ – åâðîïåéñêèõ – êîðíÿõ ðîìàíòèçìà; âìåñòå ñ òåì, çàïàäíûå êîðíè è 5 Îñòðîâñêèé À. Í. Ãðîçà: äðàìà // Îñòðîâñêèé À. Í. Òåàòð è æèçíü: Èçáðàííûå ïüåñû. Ì., 1995. Ñ. 82. 6 Ôëîðåíñêèé, Ñâÿùåííèê Ïàâåë. Èìåíà. Êîñòðîìà, 1993. Ñ. 192.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

105

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ

òîãî, ÷òî ÷àñòî íàçûâàåòñÿ «ðóññêîé ìåíòàëüíîñòüþ», «ðóññêîé èäååé», åù¸ íåäîîñìûñëåíû è íå ðàñêðûòû. Íàïðèìåð, èäåÿ ñòàðöà Ôèëîôåÿ «Ìîñêâà – òðåòèé Ðèì» íîñèò, êàê õîðîøî ïîêàçûâàåò î. Ãåîðãèé Ôëîðîâñêèé, çàïàäíûé – óíèàòñêèé! – õàðàêòåð7. Òàê íàçûâàåìîå ñòàíîâëåíèå ðóññêîãî íàöèîíàëüíîãî ñàìîñîçíàíèÿ ïðîõîäèëî â çàïàäíûõ, à íå (!) «ñêèôñêèõ» ñìûñëîâûõ ãðàíèöàõ... Èäåÿ «Òðåòüåãî Ðèìà» – ýòî òîæå ïðîòîðîìàíòè÷åñêàÿ èäåÿ, ðàâíî êàê è èäåÿ Äîìîñòðîÿ – ðóññêîãî ïðàâîñëàâíîãî êîñìîñà... Ñâîeîáðàçíàÿ ñîôèîëîãèÿ ìèðîâîãî õîçÿéñòâà, êîòîðîå èñòîùàåòñÿ, èä¸ò ê ñâîåìó êîíöó, ñòðóêòóðíî ãëîáàëèçèðóåòñÿ â ïðåääâåðèè êàòàñòðîôû. Ó Îñòðîâñêîãî â «Ãðîçå» íå òîëüêî Êàòåðèíà – ðîìàíòèê, íî ïî-ñâîåìó è Êàáàíèõà; îíà – ïîñëåäíÿÿ õðàíèòåëüíèöà äðåâíèõ óñòîåâ ðóññêîãî êîñìîñà, ñâÿùåííîãî Äîìî-ñòðîÿ, æèçíåííîãî ó-ê-Ëàäà, îíà áîèòñÿ «ñìåõà äîáðûõ ëþäåé»8, òî åñòü ó íå¸ åñòü ÷óâñòâî ñòûäà ïåðåä ëþäüìè è îñîçíàíèå íðàâñòâåííîé íåîáõîäèìîñòè ïîñòóïàòü èìåííî òàê, à íå èíà÷å... Ïðè÷¸ì, ÷òî åù¸ áîëåå óäèâèòåëüíî è ïàðàäîêñàëüíî: è Êàòåðèíà, è Êàáàíîâà – êàê è ñî-âìåùàþùå-ðàçâîäÿùèé ýòè ïóòè ïàðàäîêñàëèñò Õîìÿêî⠖ ðîìàíòèêè... ïðàâîñëàâíûå! Ýòî äâå ôîðìû ðóññêîãî ðîìàíòèçìà: àíãåëè÷åñêàÿ è áûòîâàÿ. Íà áîëåå âûñîêîì äóõîâíîì óðîâíå ýòè ôîðìû ïðåäñòàâëåíû äâóìÿ òèïàìè ðóññêîé ñâÿòîñòè ðóáåæà ÕV–ÕVI âåêîâ: ïðåïîäîáíûìè Íèëîì Ñîðñêèì è Èîñèôîì Âîëîöêèì, î êîòîðûõ Â. Â. Êîæèíîâ ïèñàë êàê î «äâóåäèíîì ñâåòå»9. Èíòåðåñíî, ÷òî è äëÿ Êàòåðèíû Îñòðîâñêîãî ëþáîâü ê âîëüíîé æèçíè îñìûñëÿåòñÿ åþ íå â ïðîòèâîáîðñòâå âñÿêîìó óêëàäó âîîáùå, íî â îòòàëêèâàíèè îò óêëàäà ÷óæäîãî, â êîòîðîì ñîãëàñíî å¸ òèïè÷åñêîìó íà÷àëó óðàíè÷åñêàÿ ïàòðèàðõàëüíàÿ ãàðìîíèÿ ðàçðóøåíà è ïîãðåáåíà ïîä òîëùåþ ãåîöåíòðè÷åñêîé òÿæåñòè... Íî ýòó ëîãèêó íèêîãäà íå ñìîæåò ïðèíÿòü è ðàññìàòðèâàòü âñåðüåç å¸ ñâåêðîâü Ìàðôà.  ñþæåòîîáðàçóþùåì ïðîñòðàíñòâå «Ãðîçû» êîíôëèêò äâóõ æåíùèí – íå åñòü áîðüáà ñòàðîãî è íîâîãî, è ýòî âîîáùå íå êîíôëèêò âî âðåìåíè. Ñâåò è Òüìà ðàâíî-áåçíà÷àëüíû â ýòîì ìèðå. Ìåòàêóëüòóðíàÿ òîïîëîãèÿ «Ãðîçû» ñôîðìèðîâàíà ýòèì íàïðÿæåííûì ñèíõðîíèçèðîâàííûì ñî-ïðèñóòñòâèåì äóàëüíûõ íà ñèñòåìíîì óðîâíå, íî àáñîëþòíî ìîíîëîãè÷åñêèõ ñèë èëè ñìûñëîâûõ öåíòðîâ. «Ïòèöû» è «çìåè», «àðèè» è «êóøèòû» (êàê ñëîí è êèò!) îáèòàþò â ðàçëè÷íûõ ýêî-ëîãè÷åñêèõ ëîêóñàõ è êîãäà îíè ïåðåñåêàþòñÿ – ðîæäàåòñÿ ãëîáàëüíàÿ ìåòàôèçè÷åñêàÿ äðàìà ñòîëêíîâåíèÿ äâóõ ìåòàïîâåñòâîâàíèé, äâóõ ìàêðîèñòîðèé: íåáåñíîé è çåìíîé. 7 Ôëîðîâñêèé, Ïðîò. Ãåîðãèé. Ïóòè ðóññêîãî áîãîñëîâèÿ. Ïàðèæ, 1937 (Ðåïð.: Âèëüíþñ, 1991). Ñ. 11–15. 8 Îñòðîâñêèé À. Í. Óêàç. ñî÷. Ñ. 81–82. 9 Ñì.: Êîæèíîâ Â. Â. Äâóåäèíûé ñâåò // Ðóññêàÿ ëèòåðàòóðà. 1995.

106

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Âÿ÷åñëàâ Ï. Îêåàíñêèé, Ïîýòèêà êóëüòóðû â ñòðóêòóðå õóäîæåñòâåííîé ïåðñîíîëîãèè...

 òåêñòå «Ãðîçû» äîñòàòî÷íî ìíîãî óêàçàíèé íà óðàíè÷åñêóþ äåâñòâåííîñòü äóøè Êàòåðèíû, äóøè, èçíà÷àëüíî íåäîâîïëîùåííîé â òåëî («Îò÷åãî ëþäè íå ëåòàþò!»; «...ìíå èíîãäà êàæåòñÿ, ÷òî ÿ ïòèöà»; «ïòè÷êà íà âîëå ... æèëà â äåâóøêàõ»; «Ãëÿäåëà áû ÿ ñ íåáà íà çåìëþ äà ðàäîâàëàñü âñåìó... ïîëåòåëà áû... Âûëåòåëà áû â ïîëå è ëåòàëà áû...»; è äàæå: «...ìíå ÷òî äîìîé, ÷òî â ìîãèëó – âñ¸ ðàâíî. ...  ìîãèëå ëó÷øå ... ïòèöû ïðèëåòÿò íà äåðåâî, áóäóò ïåòü...»; «Ìîëèòüñÿ íå áóäóò? Êòî ëþáèò, òîò áóäåò ìîëèòüñÿ...»10), ðàâíî êàê è õàðàêòåðíûõ ìîìåíòîâ, óêàçûâàþùèõ íà ãåîöåíòðè÷íîñòü, äàæå ãåîìàíòè÷íîñòü, ãåîìîðôíîñòü Ìàðôû («Êàáàíîâà (æåñòîì ïîêàçûâàåò â çåìëþ).  íîãè, â íîãè! Êàáàíîâ êëàíÿåòñÿ â íîãè ...  íîãè êëàíÿéñÿ! Êàòåðèíà êëàíÿåòñÿ â íîãè ... Êàáàíîâà ... â äîìå ñòàðøèå åñòü, èìè äîì-òî è äåðæèòñÿ...»; à íàä ìåðòâûì òåëîì Êàòåðèíû: «Îá íåé ïëàêàòü-òî ãðåõ!»11). Õîçÿéêå äîìà, óâû, íå äàíî ïîíÿòü, ÷òî ÷àäà íåáåñíûå íèêàê íå ìîëîæå ãîñïîä çåìëè è îäàðåíû ñèëîé, ïåðåä êîòîðîé ïîñëåäíèå îêàçûâàþòñÿ âïîëíå áåñïîìîùíû. Ïëàêàòü, êàê èçâåñòíî, îêàçûâàåòñÿ ñïîñîáåí òîëüêî ïîðóãàííûé ëþäüìè-ïòèöàìè ìóæ Êàòåðèíû, ãåíåòè÷åñêè ïðèíàäëåæàùèé ê öàðñòâó ÷åëîâåêîçìåé... Îíî ïåðñîíîëîãè÷åñêè ïðåäñòàâëåíî âåñüìà îáøèðíî: ýòî ïîìèìî Ìàðôû Êàáàíîâîé – è óïîìÿíóòûé ñûí å¸, Òèõîí, ñ åãî «âå÷íî-áàáüèì â ðóññêîé äóøå» (áåðäÿåâñêàÿ õàðàêòåðèñòèêà Â. Â. Ðîçàíîâà è êóëüòóðíîãî ôåíîìåíà «ðîçàíîâùèíû» ñ åãî ïàòîëîãè÷åñêèì áåçâîëèåì); è äðóã å¸ Äèêîé ñ åãî ÿâñòâåííûìè ÷åðòàìè êîçûðíîãî îáèòàòåëÿ çîîëîãè÷åñêîãî îìóòà; è íîñèòåëè ò¸ìíîãî êëóáëåíèÿ âàðâàðñêîé ãðåõîâíîé âîëè ïîä èçâåñòíûì âèäîì «óäàëè ìîëîäåöêîé» – Âàðâàðà è Êóäðÿø; è áåçãëàñàÿ Ãëàøà; è Ôåêëóøà ñ å¸ ïàòîëîãè÷åñêîé ôàíòàçèéíîñòüþ, íå ïîäíèìàþùåéñÿ íàä îíòîëîãè÷åñêèì ïëàíîì çåìíîãî; ýòî – è ñóìàñøåäøàÿ áàðûíÿ ñ å¸ àïîêàëèïòèêîé îáûäåííîñòè, áîëåçíåííîé ýñõàòîëîãèåé ïîâñåäíåâíîñòè... Íàëèöî – äâà ìåòàôèçè÷åñêèõ ìèðîïîíèìàíèÿ, ÿâíî âûõîäÿùèõ çà ïðåäåëû ñîöèàëüíîãî è ïñèõîëîãè÷åñêîãî êîíôëèêòîâ ãëàâíûõ ãåðîèíü «Ãðîçû». Ñòðóêòóðà õóäîæåñòâåííîé ïåðñîíîëîãèè äðàìû ñâèäåòåëüñòâóåò î òîì, ÷òî âñå îñòàëüíûå ïåðñîíàæè ãðóïïèðóþòñÿ óæå âíóòðè ýòîãî äóàëèñòè÷åñêîãî ìèðà. Ïåðåä íàìè – ôóíäàìåíòàëüíàÿ äóàëèçàöèÿ, ïîðîæä¸ííàÿ íåñõîäèìîñòüþ çìåè è ïòèöû... Ïåðñîíàæè, ãðóïïèðóþùèåñÿ âîêðóã êàæäîé èç íèõ, ìîãóò è âîâñå íå íåñòè â ñåáå ñèìâîëè÷åñêèõ ÷åðò ýòèõ îáðàçîâ è äàæå âûñòóïàòü èõ àíòèïîäàìè â ýòîé ñèñòåìå ñìûñëîâûõ êîîðäèíàò, îäíàêî èõ ôèêñèðîâàííàÿ ïðèíàäëåæíîñòü ê îäíîìó èç àíòàãîíèñòè÷åñêèõ ìèðîâ îáóñëîâëåíà ñòðóêòóðíî è ñâÿçàíà ñ îáëàñòüþ ïîýòèêè êóëüòóðû. «Ôàóñòîâñêèå» ïåðñîíàæè ñî ñâîåé ìèðîóñòðîèòåëüíîé ðàçóìíîñòüþ, áîÿçëè10 11

Îñòðîâñêèé À. Í. Óêàç. ñî÷. Ñ. 98. Òàì æå. Óêàç. ñî÷. Ñ. 68, 78, 113, 114. Êóðñèâ íàø – Â. Î.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

107

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ

âîé ðàöèîíàëüíîñòüþ, èðîíè÷åñêîé ðàññóäèòåëüíîñòüþ (ñîîòâåòñòâåííî ýòî – Êóëèãèí, Áîðèñ, Øàïêèí) – ñêîëüçÿùèå, íå óêîðåí¸ííûå â ï¸ñòðîì õàîñå ðóññêîé ñþððåàëüíîé æèçíè... Îíè íå ñïîñîáíû îêàçàòü ñîïðîòèâëåíèå âèòàëüíîìó ïîòîêó âûøåïåðå÷èñëåííûõ äåëàòåëåé áûòîâîé ïîâñåäíåâíîñòè. Ýòî èõ ñáëèæàåò ñ Êàòåðèíîé. È îíè – êàæäûé ïî-ñâîåìó è â ñâîåé ñòåïåíè – òÿíóòñÿ ê íåé, ïî êðàéíåé ìåðå, ñî÷óâñòâóþò åé. Âñå îíè – ìåòàôèçè÷åñêèå ðîäñòâåííèêè, îäíàêî èõ äîì – íà íåáå, à çäåñü îíè – êàê â òþðüìå èëè â ãîñòÿõ, äàæå åñëè ïðîÿâëÿþò çàáîòó è îêàçûâàþò ïîïå÷åíèå î öåëîì ìèðå. Îäíàêî æèçíåííàÿ ôèëîñîôèÿ ýòîãî ìèðà ñîñòîèò â òîì, ÷òî ïîäëèííàÿ ÷åëîâå÷íîñòü â í¸ì âñåãäà ïðîèãðûâàåò ñâîþ ñõâàòêó, íàâÿçàííóþ åé ñî ñòîðîíû «òðàäèöèè», êîòîðàÿ, ðàçóìååòñÿ, òîæå «îòäûõàåò» ïåðåä ëèöîì ïîäðûâàþùåé âñÿêóþ âîçìîæíîñòü Òðàäèöèè – ìåòàôèçèêè Íè÷òî12. Íî èìåííî â íå¸ óïèðàåòñÿ ýêçèñòåíöèàëüíî ðàçâèòîå ó÷åíèå îá àíòðîïîëîãè÷åñêîé àâòîíîìèè, äîñòàòî÷íî äðåâíåå â ñîîòíîøåíèè ñ ëþáîé òðàäèöèåé.

¼à÷åñëàâ Ï. Îêåàíñêè ÏÎÅÒÈÊÀ ÊÓËÒÓÐÅ Ó ÑÒÐÓÊÒÓÐÈ ÓÌÅÒÍÈ×ÊÅ ÏÅÐÑÎÍÎËÎÃȣŠÄÐÀÌÅ ÎÑÒÐÎÂÑÊÎà „ÎËÓ£À“ (Ðåçèìå) Ó ðàäó ñå ïðâè ïóò íóäè õåðìåíåóòè÷êî ÷èòàœå êîìàäà âåëèêîã ðóñêîã äðàìàòè÷àðà À. Í. Îñòðîâñêîã, óç îñëîíàö íà êóëòóðîëîøêó êîíöåïöè¼ó œåãîâîã ñàâðåìåíèêà è èñòîìèøšåíèêà ó íèçó ñîöèîêóëòóðíèõ ïèòàœà À. Ñ. Õîì¼àêîâà. ʚó÷íå ðå÷è: ïîåòèêà, ìåòàôèçèêà, èñòîðèîçîôè¼à, èðàíñòâî, êóøèòñòâî, íåáî, çåìšà, æåíà, ïòèöà, çìè¼à.

12 Ñì.: Äîáðîäååâà È. Þ. Ìåòàôèçèêà êàòàñòðîôû // Ãëîáàëüíûé êðèçèñ: ìåòàêóëüòóðíûå èññëåäîâàíèÿ: Ìàòåðèàëû Ìåæäóíàðîäíîãî íàó÷íîãî ñèìïîçèóìà «Ãëîáàëüíûé êóëüòóðíûé êðèçèñ Íîâîãî âðåìåíè è ðóññêàÿ ñëîâåñíîñòü», ïîñâÿù¸ííîãî ïàìÿòè Àíäðåÿ Òàðêîâñêîãî. Øóÿ, 2006. Ñì. òàêæå: Ýâîëà Þ. Ëþäè è ðóèíû. Ì., 2002.

108

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ

BIBLID: 0015-1807, 34 (2007) 1 (pp. 109–120) UDC 821. 134. 3 (81) . 09–82 (049. 32)

Ivete Lara Camargos Walty Pontifícia Universidade Católica de Minas Gerais (PUC Minas)

ANTHOLOGIES: ARCHIVES ET EXCLUSION; VIOLENCE ET RÉALISME L’auteur étudie deux anthologies brésiliennes relatives à des productions de la période de transition du XXe au XXIe siècle, dans le but de chercher, à partir de la relation entre archives et exclusion, violence et réalisme, des ébauches politico-sociales contemporaines de ce territoire nommé littérature brésilienne.

Notre texte prend comme objet d’analyse deux anthologies de contes brésiliens (2001/2003) publiées dans le passage du siècle, dans le but de chercher, à partir de la relation entre archives et exclusion, quelques configurations possibles de ce territoire nommé littérature brésilienne actuelle. À une époque où la polémique sur l’ouverture des archives politiques de la dictature brésilienne revient avec la force des refoulements mal résolus, parallèlement au débat sur la question du retour du réalisme, vu comme moyen d’aborder des problèmes sociaux, dans la littérature brésilienne, il faut prendre ces anthologies comme des archives qui se donnent à lire, en traduisant des images du pays. L’anthologie, comme résultat d’un processus de choix et de classification, est prise comme support, élément d’extériorité de l’acte d’archiver, marqué par une technique de consignation, en constituant une instance et un lieu d’autorité. Quelqu’un se donne le droit de choisir quelques auteurs comme les meilleurs représentants du conte brésilien, au tournant du XXe au XXIe siècle, en leur attribuant l’étiquette “Génération 90”1. Selon Derrida, l’archonte a le pouvoir de consigner en réunissant des signes. “La consignation s’incline à coordonner un seul ’corpus’ dans un système ou une synchronie, dans laquelle tous les éléments articulent l’unité d’une configuration idéale.” (2001, p.14) Dans ce sens, on peut considérer, analogiquement, l’anthologiste, dans son acte de choisir et de fixer pour la postérité, comme un archonte ayant le contrôle 1 Il s’agit d’un groupe d’écrivains nés après les années 1960. Parmi eux on compte les noms suivants: André Sant’Anna, Cláudio Galperin, Daniel Pellizzari, Fernando Bonassi, Luiz Ruffato, Marçal Aquino, Marcelino Freire, João Batista Melo.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

109

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ

et la compétence herméneutique, le pouvoir d’interpréter les archives. Cependant, si les archives sont la caution du futur, ce pouvoir d’interprétation se scinde dans la mesure où d’autres peuvent l’ouvrir et, en comptant sur la contradiction qui s’y installe, en engendrer la déconstruction. On doit se rappeler que la première anthologie de contes, Geração 90, manuscritos de computador (2001) [Génération 90, manuscrits d’ordinateur] provoque dans le milieu littéraire brésilien une polémique sur le groupe qui dès lors est nommé – quoique polémiquement – génération 90, en plus de renforcer le débat sur le dit conte réaliste, dirigé vers les malheurs sociaux brésiliens. À ce sujet il faut se rappeler le débat entre certains écrivains brésiliens de l’actualité: Bernardo Carvalho et Milton Hatoum d’une part, et Marçal Aquino et Luiz Rufatto de l’autre. L’anthologie est considérée par les premiers comme une stratégie de marketing et on y discute la subordination de la littérature contemporaine à la réalité brésilienne avec ses multiples problèmes sociaux, ce qui la rapprocherait du récit journalistique. À ce sujet, en défendant l’aspect esthétique du texte littéraire, Bernardo de Carvalho dit: L’un des problèmes de la littérature brésilienne d’aujourd’hui c’est cette soumission à la réalité. Ce qui compte indépendamment de votre désespoir, c’est que vous essayez de le vaincre. Si vous êtes soumis à la réalité, pas besoin d’écrire. Quand on écrit, c’est parce que l’on croit à quelque chose. Je pense qu’il y a un retour au naturalisme dans la littérature brésilienne, ce qui est une soumission à cette idée que la réalité détermine ce qu’est la réalité. (Folha se S. Paulo, 26/07/ 2003)

Hatoum est d’accord avec Carvalho. Il dit: Une chose c’est comment la réalité se superpose aux questions individuelles. Autre chose c’est quand elle vous suffoque et vous mettez la tête dehors. C’est une chose, que j’appellerai mimétique, qui est presque journalistique, qu’on fait beaucoup et que je trouve une horreur. Autre chose c’est la réflexion sur cette réalité. (Idem)

Aquino, à son tour, reconnaît qu’ “il existe une littérature, à la rigueur très proche du journalisme, qui est presque le registre in natura des faits quotidiens. Il y en a une autre qui ne part que de la réalité, ce qui est merveilleux. On ne peut pas avoir la prétention d’appréhender la réalité, vous partez d’elle pour créer. La réalité est toujours plus brutale que n’importe quelle fiction écervelée.” L’écrivain continue son raisonnement en affirmant: “Dans mon cas, la réalité est très proche de mon texte; c’est un chemin que j’ai choisi; c’est même ma propre limitation. Mais par la pratique même du journalisme, je me suis aperçu que vouloir transporter la réalité de manière directe, sans le philtre de la fiction, ça sonne faux.” Il faut se demander s’il existe cette possibilité de “transporter la réalité de manière directe”, puisque l’acte de déplacer consiste déjà en un type différencié de médiation. Il importe de vérifier quels effets ce déplacement apporte à la lecture de la fiction et de la réalité. 110

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Ivete Lara Camaragos Walty, Anthologies: archives et exclusion;...

L’attitude de Nelson de Oliveira, en organisant l’anthologie et en en écrivant la préface, illustre bien la quête de ce groupe marqué par une croyance considérée par quelques-uns comme un contre-courant, dans la mesure où l’on y insiste sur les malheurs sociaux, à un moment où l’écriture littéraire se tournerait sur elle-même: Ce que vous, lecteurs, avez en mains, c’est la drogue la plus puissante déjà produite par l’intellect: des bribes d’art. Les contes rassemblés ici nous élèvent du sol et se moquent de l’apparat mécanique qui maintient toujours huilée la machine du monde. Le résultat est presque toujours des larmes et des grincements de dents. La bonne littérature démolit les frontières réelles et imaginaires, les graphiques et les grilles. (Oliveira, 2001, p.11)

Quoiqu’on puisse discuter le concept de “bonne littérature”, il faut admettre que la littérature, dont la mort fut décrétée par quelques-uns, surtout parce que considérée comme élitiste, continuerait à jouer un rôle social, bien qu’elle se sache en morceaux, réduite à des “bribes d’art”. Ce n’est pas sans raison, donc, que Nelson de Oliveira souligne que la fiction des auteurs sélectionnés est “trop humaine”, “elle se fixe sur les choses insignifiantes de la planète Terre, mais dans ses interlignes germe la poussière du cosmos.” Un examen rapide de l’anthologie Geração 90, manuscritos de computador (Oliveira, 2001) peut confirmer cette tentative de la littérature de se fragmenter pour se constituer, de s’identifier par l’anonymat, d’être réaliste en exhibant son côté fictionnel. Il s’agit d’un processus dans lequel on ne dispense pas la photographie ni même la radiographie du réel, mais non seulement on sait que le réel est un processus insaisissable, mais on connaît aussi de nouvelles techniques de la photographie elle-même, qui, en plus de contenir l’angle de celui qui voit, peut encore être manipulée. Il faut citer Deleuze et Guattari pour rappeler qu’à la place de la photographie ou du décalque c’est une carte qui s’installe, la cartographie marquée par la mobilité des agencements. Ils expliquent: Un agencement dans sa multiplicité travaille à la fois forcément sur des flux sémiotiques, des flux matériels et des flux sociaux [...] (1980, p. 33)

Les textes choisis par l’organisateur, courts dans leur majorité, présentent des fragments du quotidien des grandes villes, en attirant sur soi l’attention du lecteur/passant, si sollicitée au jour le jour par d’autres textes/images. Ces textes, quoique écrits les uns après les autres, se superposent en mélangeant des situations et des segments sociaux. On peut lire l’un dans l’autre, dans un processus de contamination révélateur des rapports sociaux. De ce point de vue, Fernando Bonassi, par exemple, met côte à côte “Le Dandy”, le chômeur et “L’apprenti d’assassin”, parmi d’autres habitants des grandes villes, ceux qui, à la première personne, parlent de leur expérience dans un monde “de choses mélangées”. Ces paroles, cependant, sont traversées par la voix de l’auteur implicite qui les rapproche et/ou les distancie. ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

111

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ

Dans le segment “Le Dandy”, on aperçoit une lecture ironique de l’entrepreneur, qui se considère supérieur, tel un Dieu: Je suis né à l’heure juste, dans le lieu le meilleur et de parents parfaits. (...) J’ai payé toutes les femmes qui, éventuellement, ne me voulaient pas. Je me suis marié avec une entreprise qui me rend heureux. (p.44)

À côté de celui qui identifie pouvoir et argent, on a le récit “Le chômeur”, le dépossédé: “Je n’ai pas de chance, je me heurte contre des plaques vides de nécessité.” L’image du soulier associée au trottoir, comme bord de la rue et de la société, accentue la position de ceux qui sont exclus de la vie sociale: “Ce soulier, pour les meilleures cérimonies, me fait mal, soulier usé sur les trottoirs les plus distants.” (p.44) L’ironie s’accentue dans le récit suivant, dont le titre est “L’apprenti d’assassin”. Parce qu’on prend comme objet du texte non pas ce qui serait un assassin, mais plutôt un apprenti, on dévoile la continuité du processus et la force de la violence rapportée aux différences sociales: La différence de base entre ma personne et la personne d’un assassin c’est que, sauf quelques bêtes sans os et quelques arbrisseaux secs, je n’ai jamais tué quelque chose de vivant. (...) Mais aujourd’hui, comme un sanglot, je me suis senti capable de tuer pour un rien. (p.44)

Par un exercice d’altérité, l’auteur essaie de se mettre dans la tête des personnages, en leur attribuant un discours révélateur des rapports sociaux contemporains, dans leur trajet assymétrique vers le pouvoir. L’écrit se fait un brouillon, comme une ébauche, et s’exhibe comme une expérience frustrée d’avoir échoué devant le réel. Ou bien plus que cela, tel que le montrent Olinto et Schollhammer, les textes expriment une tentative d’ “arriver à une expérience au-delà du langage de la modernité ultérieure en tant que traumatique et intransmissible.” (2002, p.129) Marcelino Freire, l’autre auteur de l’anthologie en question, utilise le dialogue direct pour jeter des lumières sur ce même quotidien en le dévoilant à travers des phrases courtes du dialogue entre une passagère d’autobus et un jeune bandit, dans leur force/fragilité commune (“Linha do tiro” p.111) [Ligne de tir], ou de l’homme qui veut se suicider qui, à son tour, met en évidence ironiquement le spectacle dont il fait partie, soit celui construit par son possible saut du pont, soit l’autre, le spectacle de la vie sociale contemporaine (A ponte. “O horizonte”, p. 113) [Le Pont. L’horizon]. Dans ces contes, le regard ou la voix des personnages agit comme un miroir qui réflechit l’autre, en général celui qui a eu toujours le droit d’exprimer son point de vue, tel qu’on le voit dans l’attitude du suicidé face à ceux qui s’arrêtent pour le voir sauter du pont. Lorsqu’il interroge les passants qui s’arrêtent pour voir le spectacle macabre, il leur rend un traitement pareil: “Hé? Pourquoi? Vous 112

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Ivete Lara Camaragos Walty, Anthologies: archives et exclusion;...

voulez comprendre le pourquoi. Demandez ça à la putain de votre mère. Oui, c’est bien ça.. C’est cela une question à poser: pourquoi?” Il interroge ainsi la société, en lui accordant la responsabilité de son acte: “Sincèrement. Je m’en fou. Allez-vous-en. Rentrez. Retournez au travail. Courez à la banque. Ou on va dire que c’est moi qui dérange la circulation.” (Freire, 2001, p.114) Ce même exercice d’altérité peut être vu aussi bien dans d’autres oeuvres des auteurs cités que dans l’autre anthologie organisée par Nelson de Oliveira, Geração 90: os transgressores [Génération 90, les transgresseurs]. Marcelino Freire lui-même, dans “Chacun voit un cadavre” (4 contes funéraires et 1 d’amour)” y fait parler, par exemple, un enfant en manifestant son rêve de Noël, son désir: Tout enfant veut un révolver. Tout enfant veut un révolver pour jouer. Tuer les amis et courir. Tuer les Indiens. Et les extra-terrestres. Tuer les mauvaises gens. La peur est un jouet, croyez-le.

Dans un mélange d’univers, celui du sens commun, de la fête avec du paneton, des lumières et des feux d’artifice, avec des tas de jouets concretisant les rêves; et l’autre, concret lui aussi, le texte jette des lumières sur les moindres relations du quotidien, en exhibant ses coulisses. Un enfant prend la voix du sens commun en signalant ses contradictions et la violence implicite dans les rapports quotidiens: Maman, cette année j’ai été un enfant sage, mais pour l’année prochaine je veux être riche. Et avoir une voiture blindée, la voiture de l’année. Je jure que je ne rigole pas. Ma vie de bandit commence à peine. Ça, si le Père Noël n’arrive pas en tirant sur nous. (2003, p.185)

Comme l’indique bien le titre de l’ensemble des contes, ce qui est montré c’est le cadavre de l’ordre social en vigueur qui rend impossible le récit, en soulignant ce que montrait Benjamin (1987), lorsqu’il traitait de la difficulté de partager l’expérience traumatique de la guerre. Jeanne Marie Gagnebin, dans son étude sur le rapport entre les textes de Benjamin, souligne l’absence de références collectives dominantes dans la société bourgeoise, ce qui conduirait à l’effritement du récit de l’époque étudiée par l’Auteur. On peut en déduire que les conditions sociales décrites par le philosophe allemand se sont accentuées, et que l’expérience de la guerre contamine des segments divers, marqués par la violence et par la mort, ce qui d’ailleurs n’est pas une expérience exclusivement brésilienne. Face à cette question, on peut se demander si la littérature – qui se rend compte de l’impossibilité de reconstruire la figure du narrateur, qui partage des conseils et des expériences – si elle ne cherche pas des formes de s’en tirer. Un exemple de ce jeu pervers entre la réalité et la fiction dans la même anthologie c’est l’ensemble des textes rassemblés sous le titre “Mães”[Mères]. Le texte “Inverno” [Hiver] reprend le fait recueilli dans la rue comme si c’était ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

113

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ

le témoignage d’une gamine âgée de 12 ans en rapportant son expérience d’avortement: La tache rouge teintant les deux cuisses. La nausée envahissant le corps comme un mauvais songe. « ...ça est sorti du dedans de moi... » La voix disparaissait. L’éclat des songes fuyait vers le dedans du pot de mayonnaise Helmann’s appuyé sur les genoux de la mère. (Galperin, 2003, p.194)

La figure de la mère, presque sacrée dans les sociétés chrétiennes, est démystifiée par la description grossière du foetus: “dedans du pot de mayonnaise Helmann’s”. On montre, pourtant, en même temps, l’adolescente doublement violentée: comme femme et comme une possible mère. Dans ce sens, le débat des écrivains a peu de poids: peu importe si le texte prétend être mimétique, en lisant grossièrement la réalité environnante, ou qu’il soit tourné vers le processus de l’écriture lui-même, dans une inflexion métalinguistique. La littérature cherche un langage qui rende compte de son paradoxe dans une société dont les relations sociales se détériorent, en accentuant le processus d’exclusion vu comme phénomène dans lequel “des groupes et des catégories sociaux, des zones, des pays, voire des continents, deviennent rapidement méprisables” [...] (GOMEZ, 1999, p. 154) Un exemple de cette recherche se trouve dans les minicontes de Daniel Pellizzari, groupés sous le nom prosaïque de “Ontologia do saco cheio” [Onthologie du ras-le-bol], alliant l’appel au circonstanciel du Blog au discours à la première personne, à la manière des monologues, tels que “Deus é bom nº 6” [Dieu est bon nº6] et “Rush”, d’André Sant’Anna, le texte s’exhibe comme un exercice d’écriture et d’altérité. Dans le premier cas, le langage collé à l’expérience de la vie s’avère paradoxalement comme coercition de la fiction et matière de l’écrit: I Je suce ta pine pour cinq sous, me dit la gamine criblée de taches de rousseur, au milieu du parc, à deux heures et demie de l’après-midi, et je n’ai eu plus du tout envie d’écrire de la fiction.

Sexe et violence se lient dans le texte fictionnel qui exhibe son impuissance face au caractère insensé de la vie sociale, tandis que, paradoxalement, l’écriture est présentée comme seule issue. II Quand la tête de mon ami a explosé contre une balle perdue, j’ai pensé à la meilleure manière d’écrire ça sur mon blog. (Pellizzari, 2003, p. 271)

Dans les deux contes d’André Sant’Anna, la voix des personnages, collée au sens commun, dans un mélange de football et de religion, dans le premier, des opinions sur la circulation et la politique, dans le second, se laisse traverser par la 114

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Ivete Lara Camaragos Walty, Anthologies: archives et exclusion;...

voix de l’auteur qui crée le déplacement, cause du malaise chez le lecteur. Quand il remplace l’amour pour le football par l’amour de Dieu, de Jésus et du Saint Esprit, le narrateur fait entrevoir au lecteur une société où aussi bien le football que la religion sont, souvent, vus comme objets de fanatisme aliénant. Quand j’aimais le football, j’étais pour le Corinthians. Mais, maintenant, je sais que le football n’est pas Dieu (...) Dieu n’aime pas ça; n’aime pas ces gens qui, au lieu d’aimer Dieu, aiment une équipe de football. De l’amour, on ne peut en avoir qu’envers Dieu. (Sant’Anna, 2003, p. 304)

Le deuxième conte dévoile les coulisses non seulement de la dictature brésilienne après 1964, mais aussi des manifestations de l’autoritarisme qui se maintient dans la société contemporaine, comme, par exemple, le comportement envers la femme: Une femme dans la circulation c’est un problème. Bon c’était au temps de la dictature. On ne donnait pas de permis de conduire à n’importe qui. On devait montrer qu’on savait vraiment conduire (p. 314).

Le regard sur la situation de l’enfant qui demande l’aumône dans les rues révèle lui aussi le point de vue des classes privilégiées face à la misère et à l’abandon des autres segments: Regarde! Regarde! Les petits polissons. Ils simulent d’ avoir faim et les mères restent là cachées. Alors les gamins demandent de l’argent et le donnent pour que la mère boive de l’eau-de-vie. Moi, je n’en donne pas. Ils feignent que c’est pour manger, mais c’est pas ça. J’ai déjà vu. C’est pour que la mère boive de l’eau-devie.[..]

La voix du narrateur, cependant, se vide dans la mesure où la voix ironique de l’auteur implicite se fait entendre: À l’époque de la dictature, on prenait aussi ces gamins, on les mettait dans le bus, là, sur la route Dutra, on prenait la route, les tuait et jetait tout dans les broussailles. Maintenant, non, ils sont tous là à demander de l’argent, en dérangeant la circulation. (Sant’Anna, 2003, p. 317–318)

Dans cet exercice de simulation, la littérature prend comme objet le monde des socialement exclus, en montrant des scènes du quotidien marquées par des valeurs stéréotypées, dans un jeu de rapprochement et de distanciation, qui attire le lecteur et l’éloigne en même temps, non pas pour sa tranquillité, mais pour son malaise. Dans ce sens, on peut se rapporter encore une fois à Olinto et Scholhamer, quand ils affirment: Ainsi, une ambition paradoxale semble-t-elle guider la recherche littéraire et artistique de la génération plus récente. Paradoxale parce qu’elle s’engage, d’un côté, avec le matériel historique de la réalité métropolitaine et, d’un autre, elle trouve ici, dans la violence, dans l’érotisme et dans la misère, le point aveugle de l’expérience qui s’évade ou empêche la représentation, en exigeant des formes

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

115

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ d’expression qui évoquent la réalité en tant qu’effet intrinsèque du texte. (2003, p.129)

Dans cette réflexion s’insère l’éternelle question de la place de la littérature et de ses fonctions, méritant un regard particulier sur le rôle de l’intellectuel/ écrivain non seulement dans l’histoire de la littérature brésilienne, mais aussi dans le processus des relations politico-sociales auxquelles il participe. Ce n’est donc pas sans raison que, en situant les auteurs de la génération 90 dans le monde mondialisé, Nelson de Oliveira tient à les intégrer dans l’histoire du conte brésilien, en dialogue surtout avec ladite génération 70, à côté des phénomènes des média qui ont traversé la formation de ces nouveaux auteurs. L’analyse des contes signale la diversité qui incorpore le dehors et le dedans, à la recherche de l’appréhension d’un territoire qui ne se ferme plus. Par ailleurs, cependant, l’anthologie se ferme sur le groupement familial, sur ce que l’organisateur appelle “contistes qui ont fait des années 90 un autre moment d’or de ce genre au Brésil”, (p. 9) dans la tentative de s’installer dans le canon de l’histoire de la littérature brésilienne. D’autre part, l’organisateur de l’anthologie, dans la même préface, considère que: Ce qu’on voit, quand on considère les années 90, c’est la prépondérance, dans le panorama du conte brésilien, de l’homme blanc de la classe moyenne, hétérosexuel et européanisé. Les excentriques, ceux qui sont maintenus au-dehors du centre où sont prises les grandes décisions –la femme, le nègre, l’Indien, l’habitant du bidonville, l’homosexuel – n’ont pas encore conquis l’espace qu’ils méritent. Dans les années 90, le conte indien et le conte afro-brésilien, à sémantique et à syntaxe diverses de celui du colonisateur blanc, n’ont pas prospéré. Le conte de l’habitant du bidonville ne s’est pas montré, lui non plus – nous n’avons pas eu une Carolina de Jesus (Quarto de despejo) ou un Paulo Lins (Cidade de Deus) dans le récit court. Le conte féminin a maintenu un petit espace conquis il y des décades par Clarice Lispector, Lygia Fagundes Telles, Hilda Hilst, Márcia Denser et Lya Luft. Le conte GLS a menacé de prendre sa place de droit, mais il a recul. [...] (Oliveira, 2001, p. 12)

Sans discuter en détails une telle affirmation, ce qui d’ailleurs pourrait être l’objet d’un autre essai, il faut constater que ceux qui se font sujets, en tant que personnages des textes sélectionnés, continuent comme objet de fiction de l’écriture sanctionnée par les mécanismes éditoriaux. Ce qui est sélectionné c’est une forme consacrée de récit court, même si elle est transgressive, comme on le voit dans la deuxième anthologie, Geração noventa: os transgressores (2003). À côté de récits courts d’auteurs noirs qui ont été exclus, comme Cuti, Conceição Evaristo, Márcio Barbosa, parmi d’autres, il faut se rappeler les variations narratives qui signalent la place de textes afro-descendants et/ou d’habitants de bidonvilles, ou les histoires indiennes publiées aujourd’hui, en marquant le panorama de la production culturelle brésilienne contemporaine. Dans ce sens, il n’est pas sans raison que l’organisateur s’interroge si tels 116

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Ivete Lara Camaragos Walty, Anthologies: archives et exclusion;...

segments sociaux ne cherchent pas des formes d’expression autres que la littérature, comme “la musique, le cinéma, le théâtre et les arts plastiques.” (p.12) L’organisateur de l’anthologie reconnaît donc que dans sa “sélection de fleurs”, “florilège d’une époque”, restent dehors des représentants de l’ensemble de la population qui, tant bien que mal, représentent des segments du territoire latino-américain sur la scène mondiale. Encore que narrateurs, les pauvres, les noires et les Indiens continuent comme objet de fiction et non pas comme sujets auteurs. Ainsi, même si les auteurs des anthologies pratiquent l’exercice de l’altérité, en laissant parler les opprimés, nous pouvons nous interroger, alors, si, d’une manière ou d’une autre, l’organisateur et les auteurs ne se considèrent pas comme les phares des masses, des intellectuels responsables du changement de la forme du monde, quoiqu’ils déclarent reconnaître la différence des nouvelles cartes géographiques, politiques et textuelles. Encore dans ce sens, il faut se rapporter au débat entre des écrivains, mentionné ci-dessus. Aquino reconnaît que l’anthologie représente “une carte de la production d’un moment donné”, quoique sans aucune unité. Bernardo Carvalho, à son tour, souligne que le groupe auquel ils se rapportent appartiendrait au domaine d’ “une militance qui ne concerne pas la littérature, mais la visibilité, un trait normal de militance des minorités. L’auteur commente: Si vous prenez tous ces gens, ils n’ont rien en commun. Ce n’est pas comme la «nouvelle vague», un groupe qui a fait un manifeste, a initié un mouvement. Ici, il s’agit d’une militance qui veut créer, créer un espace dans le marché. Le danger de l’imposture y est grand. Vous ajoutez des choses différentes comme si c’était de la publicité.

À se mettre d’accord avec la pondération de Luiz Rufatto, selon laquelle cette génération “a été créée justement afin de créer un espace de discussion, (...) mais a créé un fait”, il importe de s’interroger si justemente il ne serait pas nécessaire de penser à ce mélange de choses différentes et ses raisons d’être; et nous rappeler, avec Deleuze et Guattari, l’importance de l’ “agencement collectif d’énonciation” (1980, p. 33), de la quête d’une écriture nomade. Il faut remarquer, donc, qu’au sein de cette discussion s’insère, sous différentes formes, la question de l’exclusion. Dès la question portant sur ceux qui sont ou ne sont pas dans l’anthologie, jusqu’à la nécessité du groupe de faire partie du canon de la littérature brésilienne. Dès la préoccupation de la négation du référent face au travail avec le langage, jusqu’à l’affirmation de ce même référent et ses ennuis dans le texte littéraire, sans nier nécessairement le travail avec le langage. Après tout, la dichotomie n’est qu’un point de départ, car la conformation de l’imaginaire est bien plus complexe et l’imagination n’entretient pas un rapport d’exclusion avec la réalité. C’est ainsi que dans la préface de la deuxième anthologie, considérée par l’organisateur comme une continuité de la première, celui-ci, en expliquant le sous-titre “les transgresseurs”, avertit: ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

117

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ Au sein de cette brève présentation, il faut que vous, lecteur, vous vous efforciez de laisser de côté la connotation seulement positive du terme transgression et celle simplement négative de conservation. Je voudrais que vous la voyiez comme des forces équivalentes, toutes les deux portant dans leur sein des charges également positives et négatives. (p.12)

Or, il n’y a de transgression que là où il y a des frontières. Dans ce sens il convient de revenir au concepte d’archives, en l’associant à l’histoire même de la littérature brésilienne, dans son rôle de conserver et/ou exclure. Si, dans un premier moment on pense les archives comme le lieu de la conservation, du contrôle, de la fixation, à un autre moment, elles deviennent le lieu de la violation, de la transgression, en ouvrant la possibilité à des relectures. Ainsi, plutôt que l’intention transgressive, de(s) auteur(s), ce qui compte c’est la mobilité de lectures, qui met en mouvement le “mal d’archives”, qui menace “toute principauté, toute primauté d’archonte, tout désir d’archives”. (Derrida: 2001, p. 23) L’extériorité des l’archives passe à être habitée par l’autre qui se met face à face avec son habitant intérieur. Paradoxalement, l’organisateur des anthologies, lui aussi, afin de grouper des partenaires, sélectionne des textes qui puissent confirmer sa position. Lorsqu’on met en évidence l’importance de nier ou de réaffirmer la place du Brésil comme victime de l’exclusion sociale ou de l’oppression, à cause de la nécessité de se voir et de se définir, on dessine un espace, quoiqu’on reconnaisse la mobilité de certaines frontières et l’exacerbation d’autres. Lorsqu’on s’interroge sur ce qui a motivé les anthologies, quels critères ont conduit au groupement de tels textes et non pas d’autres; comment les anthologies se situent dans l’histoire de la littérature brésilienne; comment s’établit le dialogue de cette littérature avec des productions d’autres espaces, l’organisateur se situe dans le temps et dans l’espace, en marquant sa place dans l’énonciation, de toute manière une place de pouvoir. Il faut donc recourir à Julio Ortega, écrivain péruvien, organisateur d’une autre anthologie, cette fois-ci d’écrivains latino-américains de langue espagnole, quand, en associant archives et marché, il affirme que les rapports groupés dans l’anthologie “al final, no son sino un ligero albergue en la intemperie” (2000, p.16). La marque du provisoire, soulignée par Nelson de Oliveira, confirmée ici par un autre organisateur d’anthologie, ne veut pas, pour le cas brésilien, et ne peut pas, pour le cas péruvien, supprimer des traits qui viennent de la tradition ou des stéréotypes. De tels éléments, consacrés ou repoussés, appartiennent à des modèles donnés, qui se constituent comme des éléments de nouvelles cartes de sens, des configurations mobiles. Il s’installe le paradoxe propre des archives: pour réfléchir sur la mobilité des frontières et les fragilités identitaires, on rassemble des écrivains d’un groupe ou d’une région, avec la force d’une loi, “d’une loi qui est celle de la maison (oîkos), de la maison comme lieu, domicile, famille ou institution”. (cf. Derrida: 2001, p. 17–18) 118

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Ivete Lara Camaragos Walty, Anthologies: archives et exclusion;...

Quand il discute le rapport entre la politique en tant que res publica et les archives, Derrida postule que “la démocratisation effective se mesure toujours par ce critère essentiel: la participation et l’accès aux l’archives, à leur constitution et à son interprétation”. (p.16, nota 1) Il faut examiner, alors, comment les anthologies se constituent et comment elles se donnent à lire, en tant que structures archivistiques dans leur jeu conservateur et révolutionnaire, fermé et ouvert, stéréotypé et inventif, comme un territoire nommé littérature brésilienne. Rien n’empêche, selon Deleuze et Guattari (1996), que de la structure de l’arbre-racine naissent des rhizomes. RÉFÉRENCES BIBLIOGRAPHIQUES Benjamin, Walter. Magia e técnica, arte e política: ensaios sobre literatura e história da cultura. Trad. Sérgio Paulo Rouanet. São Paulo: Brasiliense, 1987 (Obras escolhidas). Deleuze, Gilles; Guattari, Félix. Mille Plateaux. Paris: Editions de Minuit, 1980, pp.11–37. Derrida, Jacques. Mal d’archive: une impression freudienne. Paris: Galilée, 1995. Gagnebin, Jeanne Marie. História e narração em W. Benjamin. São Paulo: Perspectiva, 1994. Goméz, José María. Globalização da política – mitos, realidades e dilemas. In: Gentili, Pablo (Org.). Globalização excludente: desigualdade, exclusão e democracia na nova ordem mundial. Petropólis: Vozes, 1999, pp.128–179. Machado, Cassiano Elek. A literatura brasileira dividida por quatro. FOLHA DE SÃO PAULO, 26 de julho de 2003, p. E 1 e E. 3. (Ilustrada) Olinto, Heidrun Krieger e SCHOLLHAMER, Karl Erik. Novas formas de narrar na cena literária. In: Palavra: revista do Programa de pós-graduação do Departamento de Letras da PUC Rio, nº 9, 2002, p.101 – 88134. Oliveira Nelson de (Org.) Geração 90: manuscritos de computador. São Paulo: Boitempo, 2001. Oliveira, Nelson de (Org.) Geração 90: os transgressores. São Paulo: Boitempo, 2003. Ortega, Julio (Comp.) Antología del cuento latinoamericano del siglo XXI. Las horas y las hordas. 2 ª ed. México: Siglo veintiuno editores, 2001.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

119

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ

Èâåòå Ëàðà Êàìàðãîñ Âàëòè ÄÂÅ ÀÍÒÎËÎÃȣŠÁÐÀÇÈËÑÊŠʌÈÆÅÂÍÎÑÒÈ (Ðåçèìå) Àóòîð àíàëèçèðà äâå àíòîëîãè¼å áðàçèëñêå êœèæåâíîñòè îá¼àâšåíå íà ïðåëàçó èç XX ó XXI âåê – Gerazgo 90, manuscritos de computador (2001) è Gerazgo 90: os transgressores (2003), ÷è¼è ¼å àóòîð Íåëñîí äå Îëèâåèðà – óñðåäñðåó¼óžè ñå íà äðóøòâåíîïîëèòè÷êå êîíîòàöè¼å êî¼å òà êœèæåâíîñò äîáè¼à ó ñàâðåìåíîì òðåíóòêó. Îâå äâå àíòîëîãè¼å ïî¼àâšó¼ó ñå êàî îñëîíàö, êàî åêñòåðèîðèçîâàíè åëåìåíò ÷èíà àðõèâèðàœà, êàî àðõèâñêà äîêóìåíòàöè¼à êî¼à ñå ìîæå ïðî÷èòàòè è êðîç êî¼ó ñå ñëèêà Áðàçèëà îöðòàâà ó êîíòåêñòó ìîíäè¼àëèçàöè¼å, à œèõîâ ñàñòàâšà÷ êàî àðõîíò êî¼è èìà õåðìåíåóòè÷êó êîíòðîëó è êîìïåòåíöè¼ó, îäíîñíî ñíàãó è ìîž äà òó äîêóìåíòàöè¼ó òóìà÷è. ʚó÷íå ðå÷è: àíòîëîãè¼à, àðõèâ, àðõèâñêà äîêóìåíòàöè¼à, ìîíäè¼àëèçàöè¼à.

120

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ

BIBLID: 0015-1807, 34 (2007), 1 (pp. 121–133) ÓÄÊ 821. 521 Akutagava . 08 /. 09

Äàëèáîð Êëè÷êîâèž Ôèëîëîøêè ôàêóëòåò – Áåîãðàä

ÊÐÀÒÀÊ ÏÐÅÃËÅÄ ÄÎÑÀÄÀ،ÈÕ ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ ÑÒÂÀÐÀËÀØÒÂÀ УÓÍÎÑÓÊÅÀ ÀÊÓÒÀÃÀÂÅ: ÇÍÀ×À£ ÊÎÌÏÀÐÀÒÈÑÒÈ×ÊÈÕ ÏÐÎÓ×ÀÂÀŒÀ Ó îâîì ðàäó ïðåäñòàâèžåìî óêðàòêî ðåçóëòàòå âàæíè¼èõ äîñàäàøœèõ êîìïàðàòèñòè÷êèõ èñòðàæèâàœà ñòâàðàëàøòâà ¼àïàíñêîã ïèñöà мóíîñóêåà Àêóòàãàâå (Ryunosuke Akutagawa, 1892–1927). Êàî øòî žåìî ïîêàçàòè, âåžèíà îâèõ èñòðàæèâàœà òåæè òîìå äà ðàñâåòëè êîíòàêòíå âåçå Àêóòàãàâèíèõ ïðèïîâåäàêà è äåëà åâðîïñêå êœèæåâíîñòè, ïðå ñâåãà íà ïëàíó òåìå, ìîòèâà, ïðèïîâåäíîã ïîñòóïêà è ñòèëà. Çà ðàçëèêó îä ãåíåòè÷êèõ âåçà ñà äåëèìà çàïàäíèõ ïèñàöà, íà êî¼å ñó êœèæåâíè êðèòè÷àðè óêàçàëè óáðçî ïîñëå ïèø÷åâå ñìðòè, îçáèšíè¼à êîìïàðàòèñòè÷êà èñòðàæèâàœà œåãîâîã îäíîñà ïðåìà äåëèìà äðåâíå ¼àïàíñêå êœèæåâíîñòè ¼àâèëà ñó ñå òåê çíàòíî êàñíè¼å. Çáîã ñâåñòè î òîìå äà ñå ¼àïàíñêà ìîäåðíà, êî¼î¼ ïðèïàäà¼ó è Àêóòàãàâèíà äåëà, ðàçâèëà óïðàâî çàõâàšó¼óžè ïðåóçèìàœó òåêîâèíà åâðîïñêå êœèæåâíîñòè, ¼àïàíñêè èñòðàæèâà÷è ó òðàãàœó çà òåìåšèìà ñòâàðàëàøòâà îâîã ïèñöà íàðî÷èòó ïàæœó ïîñâåžó¼ó óòèöà¼èìà Àíàòîëà Ôðàíñà, Ïðîñïåðà Ìåðèìåà, Øàðëà Áîäëåðà è äðóãèõ. Çáîã ÷åñòèõ òåìàòñêî-ìîòèâñêèõ ñëè÷íîñòè Àêóòàãàâèíèõ ïðèïîâåäàêà ñà äåëèìà åâðîïñêå êœèæåâíîñòè, ïî¼åäèíè êðèòè÷àðè ïîíåêàä äîâîäå ó ïèòàœå ÷àê è œåãîâó ñòâàðàëà÷êó îðèãèíàëíîñò. Ìíîãè îä œèõ çàìåðà¼ó Àêóòàãàâè äà êîä œåãà ÷èòàëà÷êî èñêóñòâî çàìåœó¼å îíî èç „ñòâàðíîã æèâîòà“, òå äà ÷àê è íà œåãîâå íà¼óñïåëè¼å ïðèïîâåòêå ïàäà ñåíêà êœèæåâíèõ äåëà äðóãèõ ïèñàöà. Ñàì Àêóòàãàâà, ìåóòèì, ñìàòðà äà íàâîäíà „òåæœà êà îïîíàøàœó“ ó ìîäåðíîì êœèæåâíîì ñòâàðàëàøòâó £àïàíà íèïîøòî íå çíà÷è è ïèø÷åâî îäðèöàœå îä îðèãèíàëíîñòè ¼åð žå „îïîíàøàœå“ óòåìåšåíî íà ðàçóìåâàœó íåêîã êœèæåâíîã äåëà èñòîâðåìåíî ïðåäñòàâšàòè è íîâè ñòâàðàëà÷êè ÷èí. Èàêî ¼å œèõîâî ñõâàòàœå óëîãå êîíòàêòíèõ âåçà ó Àêóòàãàâèíîì îïóñó ÷åñòî îãðàíè÷åíî èñóâèøå òðàäèöèîíàëíèì ñõâàòàœåì ïî¼ìîâà îðèãèíàëíîñòè è óòèöà¼à, äîñàäàøœà êîìïàðàòèñòè÷êà èçòðàæèâàœà íåñóìœèâî ñó äîïðèíåëà ðàçóìåâàœó ïðîöåñà íàñòà¼àœà êœèæåâíîñòè îâîã ïèñöà. Ïîðåä ðåçóëòàòà îâèõ êîìïàðàòèñòè÷êèõ ðàäîâà, áóäóžà èñòðàæèâàœà ñâàêàêî žå ñå îñëàœàòè è íà èíòåðòåêñòóàëíè ïðèñòóï Àêóòàãàâèíèì äåëèìà, ÷èìå áè ñå ïîòâðäèëà œèõîâà âèòàëíà è àêòèâíà óëîãà ó êðåèðàœó ñâåòñêîã êœèæåâíîã íàñëåà.

£åäàí îä íà¼âàæíè¼èõ çàäàòàêà ¼àïàíñêèõ ïèñàöà Ìåèè (1868–1912) è Òàèøî (1912–1925) ïåðèîäà áèî ¼å äà ó ñâî¼èì äåëèìà ïðåâàçèó ñóïðîòíîñòè èçìåó Èñòîêà è Çàïàäà, øòî ñå ÷åñòî ¼àâšàëî ó âèäó òåæœå êà îïîíàøàœó ñòðàíèõ, ïðå ñâåãà åâðîïñêèõ, óçîðà ó œèõîâîì ñòâàðàëàøòâó. мóíîñóêå Àêóòàãàâà (1892–1927) î ñëîæåíîì îäíîñó ¼àïàíñêèõ ïèñàöà ïðåìà åâðîïñêî¼ êœèæåâíî¼ òðàäèöè¼è êàæå ñëåäåžå: „Äîê ó õîðèçîíòàëíî¼ ðàâíè îïîíàøà êœèæåâíîñò Çàïàäà, ìîäåðíà ¼àïàíñêà êœèæåâíîñò ó âåðòèêàëíî¼ ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

121

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ

ðàâíè òåæè îðèãèíàëíîì èçðàçó, óêîðåœåíîì ó ñîïñòâåíîì ïîäíåášó.“1 Ìåó íà¼âàæíè¼èì ïèñöèìà òîã âðåìåíà ó ÷è¼èì äåëèìà, ïîðåä ÷âðñòîã îñëàœàœà íà ñîïñòâåíó ëèòåðàðíó òðàäèöè¼ó, ïðèìåžó¼åìî è ñíàæàí óïëèâ åâðîïñêîã ñòâàðàëàøòâà ïîñåáíî ñå èñòè÷ó Îãàè Ìîðè (1862–1922), Ñîñåêè Íàöóìå (1867–1916), Êàòàè Òà¼àìà (1871–1930), Òîñîí Øèìàçàêè (1872– 1943), €óíèžèðî Òàíèçàêè (1886–1965) è äðóãè. Íåêè îä îâèõ ïèñàöà, êàî øòî ñó Øèìàçàêè, Òà¼àìà è Òàíèçàêè, íàêîí âèøåãîäèøœèõ íàñòî¼àœà äà èçãðàäå ñâî¼ êœèæåâíè èçðàç ïðåìà çàïàäíèì óçîðèìà, ó êàñíè¼èì äåëèìà ïîíîâî ñå âðàžà¼ó ¼àïàíñêî¼ òðàäèöè¼è. £åäàí îä ïèñàöà êî¼è ñó ñå ó òðàãàœó çà ñîïñòâåíèì êœèæåâíèì ñòèëîì è ìîäåðíèì ïðèïîâåäíèì ïîñòóïöèìà óãëåäàëè íà äåëà åâðîïñêå êœèæåâíîñòè áèî ¼å è мóíîñóêå Àêóòàãàâà. Àêóòàãàâà ñå 1910. ãîäèíå, çàõâàšó¼óžè îäëè÷íèì îöåíàìà, áåç ïðè¼åìíîã èñïèòà óïèñó¼å ó ïðåñòèæíó ñðåäœó øêîëó è òàäà çàïî÷èœå œåãîâî èíòåíçèâíî „äðóæåœå“ ñà äåëèìà ïîçíàòèõ åâðîïñêèõ ïèñàöà êàî øòî ñó Àíàòîë Ôðàíñ, Õåíðèê Èáçåí, Øàðë Áîäëåð, Àâãóñò Ñòðèíäáåðã è äðóãè. Êàî øòî žåìî êàñíè¼å âèäåòè, êœèæåâíè èñòîðè÷àðè ó £àïàíó ñó óòèö༠ïîìåíóòèõ, àëè è íåêèõ äðóãèõ åâðîïñêèõ ïèñàöà íà Àêóòàãàâó ñìàòðàëè ñàìèì èñõîäèøòåì œåãîâå êœèæåâíîñòè, çàíåìàðó¼óžè ïðè òîì ÷èœåíèöó äà ¼å œåãîâî ñòâàðàëàøòâî íåðàñêèäèâî ïîâåçàíî ñà êœèæåâíèì íàñëååì £àïàíà. Ìåóòèì, çà ðàçëèêó îä ìíîãèõ äðóãèõ ìëàäèõ èíòåëåêòóàëàöà òîãà âðåìåíà, êî¼è ñó, ïîíåñåíè æàðêîì æåšîì çà óñâà¼àœåì çàïàäíèõ âðåäíîñòè, ïîíåêàä ñà ïðåçèðîì ãëåäàëè íà òðàäèöè¼ó ñâî¼å çåìšå, Àêóòàãàâà íèêàä íè¼å îäáàöèî íàñëåå êî¼å ¼å ïîíåî ¼îø èç ñâîã äîìà. Äîáðî ñå çíà äà ¼å îí îä ðàíîã äåòèœñòâà ðàäî ÷èòàî äåëà ïèñàöà èç Åäî ïåðèîäà (1600–1867), êàî øòî ñó Áàêèí ʼîêóòåè (Bakin Kuokutei, 1767–1848) è Ìîíçàåìîí Žèêàìàöó (Monzaemon Chikamatsu, 1653–1724), à òàêîå è äåëà ïèñàöà è êðèòè÷àðà èç ïðîòåêëîã Ìåèè ïåðèîäà êàî øòî ñó Êî¼î Îçàêè (Kouo Ozaki, 1867–1903), ʼîêà Èçóìè (Kuoka Izumi, 1873–1939), Ðîêà Òîêóòîìè (1868– 1927), Žîã¼ó Òàêà¼àìà (Choguu Takauama, 1871–1902) è ìíîãè äðóãè. Ìîðàìî èñòàžè, äîäóøå, äà íà Àêóòàãàâèíó íàêëîíîñò ïðåìà ñòàðî¼ ¼àïàíñêî¼ êœèæåâíîñòè íèñó óòèöàëå ñàìî œåãîâå ÷èòàëà÷êå ñêëîíîñòè èç äåòèœñòâà, âåž è ÷èœåíèöà äà ¼å ïî÷åòêîì Òàèøî ïåðèîäà (1912) èïàê äîøëî äî èçâåñíå ðåàôèðìàöè¼å òðàäèöèîíàëíå óìåòíîñòè, ïîñåáíî ðàíè¼èõ ïîçîðèøíèõ (êàáóêè) è ñëèêàðñêèõ (ukiuoe) ôîðìè. Òàêîå, è íåêè ïîçíàòè¼è ïèñöè, êàî øòî ¼å Êàí Êèêóžè (Kan Kikuchi, 1888–1948), ïîêàçèâàëè ñó ó òîì ïåðèîäó æèâî èíòåðåñîâàœå çà ñòàðó êœèæåâíîñò Åäî ïåðèîäà. Àêóòàãàâèíî çàíèìàœå çà ¼àïàíñêó êœèæåâíó òðàäèöè¼ó ôîðìèðàëî ñå, äàêëå, äåëîì êàî ðåçóëòàò œåãîâèõ ðàíè¼èõ ÷èòàëà÷êèõ ñêëîíîñòè, à äåëîì è ïîä óòèöà¼åì òåæœè êà ðåàôèðìàöè¼è ñòàðèíå ïî÷åòêîì Òàèøî ïåðèîäà. 1 Akutagawa Ryunosuke zenshu (Sabrana dela Rjunosukea Akutagave), tom VI, Tokyo, Iwanami shoten, 1977. Za ovo izdanje odsad sigla: ARZ. Sa japanskog preveo D. K.

122

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Äàëèáîð Êëè÷êîâèž, Êðàòàê ïðåãëåä äîñàäàøœèõ èñòðàæèâàœà ñòâàðàëàøòâà...

Îâå äâå ëèòåðàðíå òðàäèöè¼å, èñòî÷íà è çàïàäíà, íèñó ñàìî ó÷åñòâîâàëå ó èçãðàèâàœó Àêóòàãàâèíîã ïîãëåäà íà ñâåò è óìåòíè÷êî ñòâàðàœå, âåž è ñàìà ïîåòèêà îâîã ïèñöà ïðåäñòàâšà íåêó âðñòó äè¼àëîãà è ñèíòåçå ðàçëè÷èòèõ ëèòåðàðíèõ òåêîâèíà. Èìà¼óžè îâî ó âèäó, èñòðàæèâà÷è óãëàâíîì çàñòóïà¼ó ìèøšåœå äà ¼å œåãîâî ñòâàðàëàøòâî ïðå ñâåãà ïëîä âåëèêîã ÷èòàëà÷êîã èñêóñòâà. £àñíó ñëèêó î çíà÷à¼ó êœèãà è ÷èòàœà ó ïèø÷åâîì æèâîòó ïðóæà¼ó íàì àóòîáèîãðàôñêè åëåìåíòè ó äåëó „Ðàíè æèâîò Äàèäîè¼à Øèíñóêåà“ („Daidoji Shinsuke no hansei“, 1925). Ó ïîãëàâšó „Êœèãå“ („Hon“) íàëàçèìî ñëåäåžå: „Ò༠Øèíñóêå ¼å, ðàçóìšèâî, î ñâåìó ó÷èî èç êœèãà. Èëè, áàðåì, íè¼å áèëî íè÷åãà øòî áè ïîòïóíî áèëî ëèøåíî œèõîâîã óòèöà¼à. Äà áè óïîçíàî æèâîò, îí íè¼å ïîñìàòðàî ïðîëàçíèêå íà óëèöè. Ïðå áè ñå ðåêëî äà ¼å íàñòî¼àî äà ñïîçíà æèâîò êàêàâ ¼å ó êœèãàìà äà áè ìîãàî ïîñìàòðàòè ïðîëàçíèêå íà óëèöè.“2 ʜèãå ñó, äàêëå, çà Àêóòàãàâó áèëå íå ñàìî èçâîð åñòåòñêîã äîæèâšà¼à, âåž ñó îíå îäèãðàëå ïðåñóäíó óëîãó ó ôîðìèðàœó ïèø÷åâîã ïîãëåäà íà ñâåò. Îòóäà ñå ó äîñàäàøœèì ñòóäè¼àìà î œåãîâî¼ êœèæåâíîñòè ÷åñòî êîðèñòå òåðìèíè êàî øòî ñó óòèöà¼, èçâîð è ãðàà. Çíà÷༠îâèõ ïî¼ìîâà äî ïóíîã èçðàæà¼à äîëàçè ó êîìïàðàòèñòè÷êèì èñòðàæèâàœèìà êî¼à ñó çíà÷à¼íî äîïðèíåëà ðàñâåòšàâàœó ãåíåòè÷êèõ âåçà Àêóòàãàâèíèõ ïðèïîâåäàêà è êœèæåâíèõ äåëà Èñòîêà è Çàïàäà. Ïðå íåãî øòî óêðàòêî ïðèêàæåìî ðåçóëòàòå íåêèõ âàæíè¼èõ êîìïàðàòèñòè÷êèõ èñòðàæèâàœà Àêóòàãàâèíîã îïóñà, íàïðàâèžåìî êðàžè ïðåñåê èñòîðè¼å ïðîó÷àâàœà ñòâàðàëàøòâà îâîã ïèñöà, äà áèñìî ïîêàçàëè êàêî ñó ñå ðåöåïöè¼à è ñóä î œåãîâî¼ êœèæåâíîñòè ìåœàëè ñâå äî äàíàñ. Ïðâèõ ãîäèíà ïîñëå Àêóòàãàâèíå ñìðòè ¼îø íèñó ïîñòî¼àëè óñëîâè çà îá¼åêòèâíè¼å ïðîó÷àâàœå œåãîâîã ñòâàðàëàøòâà. Ïîíåêàä ñå äîãàà äà ñå âåëèêè ïèñöè ïîñëå ñâî¼å ñìðòè íàó íà óäàðó êðèòèêå ñëåäåžå ãåíåðàöè¼å. Òî ñå ïîñåáíî äåøàâà îíäà êàäà êœèæåâíîñò ¼åäíîã ïèñöà ó ïîòïóíîñòè îäãîâàðà çàõòåâèìà è î÷åêèâàœèìà œåãîâîã âðåìåíà. Êàêî äî ñìåíå èñòîðè¼ñêèõ ðàçäîášà äîëàçè óïðàâî çáîã ïðîìåœåíèõ äðóøòâåíèõ îêîëíîñòè è òåæœè, ó òàêâèì òðåíóöèìà ¼àâšà ñå è íîâà äîìèíàíòíà ïîåòèêà êî¼à îäãîâàðà äóõó íîâîã âðåìåíà. Îâàêâà ñóäáèíà ¼å çàäåñèëà è Àêóòàãàâèíó êœèæåâíîñò. Íåïîñðåäíî ïîñëå ñàìîóáèñòâà, ñàâðåìåíèöè ñó î Àêóòàãàâè è œåãîâî¼ êœèæåâíîñòè ¼îø óâåê ãîâîðèëè èç ïåðñïåêòèâå óìåòíîñòè Òàèøî ïåðèîäà, áåç äèñòàíöå êî¼à ¼å ïîòðåáíà äà áè ñå äîíåî îá¼åêòèâíè¼è ñóä. Äðóãà÷è¼å, óãëàâíîì îøòðè¼å, ïîãëåäå íà Àêóòàãàâèíî ñòâàðàëàøòâî íàðåäíèõ ãîäèíà žå èçíåòè ïèñöè è êðèòè÷àðè ìàðêñèñòè÷å îðè¼åíòàöè¼å, êî¼è ñó ïî÷åòêîì Øîâà ïåðèîäà (1926-1989) ïðåäñòàâšàëè çíà÷à¼íó ñíàãó ó êœèæåâíèì êðóãîâèìà £àïàíà. £åäàí îä âîäåžèõ òåîðåòè÷àðà ïðîëåòåðñêå êœèæåâíîñòè, êðèòè÷àð Ñóåêèžè Àîíî (Sukeichi Aono, 1890–1961) ó ñâîì ðàäó „Î мóíîñóêåó Àêóòàãàâè“ („Akutagawa Ryunosuke íè renkanshite“, 1927) ïèø÷åâî 2

ARZ, tom VII, str. 186. Sa japanskog preveo D.K.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

123

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ

ñàìîóáèñòâî äîâîäè ó âåçó ñà „ðàñïàäîì áóðæîàñêîã äðóøòâà“. Ñà ñëè÷íîã ñòàíîâèøòà î Àêóòàãàâè ãîâîðè è Êåíè Ìè¼àçàâà (Kenji Miuazawa), ïîçíàòè ëåâè÷àðñêè êðèòè÷àð è êàñíè¼å ïîëèòè÷àð, ó ñâîì ÷óâåíîì òåêñòó „Êœèæåâíîñò ïîðàçà“ („Haiboku no bungaku“), îá¼àâšåíîì ó ÷àñîïèñó Ðåêîíñòðóêöè¼à (Kaizo) 1929. ãîäèíå. Îä 1927. äî 1930. ãîäèíå ïðè èçäàâà÷êî¼ êóžè Iwanami ñõîòåí îá¼àâšåíà ñó ñàáðàíà äåëà мóíîñóêåà Àêóòàãàâå, ÷è¼è ¼å ïðèðåèâà÷ áèî ïèñàö Òàöóî Õîðè (Tatsuo Hori, 1904–1953). ×èíè ñå äà ñó îâèì èçäàœåì ïîòñòàêíóòà íîâà, îá¼åêòèâíè¼à ïðîó÷àâàœà Àêóòàãàâèíîã ñòâàðàëàøòâà. Êàî ¼åäàí îä íà¼ðàíè¼èõ ïðèìåðà äðóãà÷è¼åã, îä èäåîëîøêèõ ïðåäðàñóäà îñëîáîåíîã ïðèñòóïà, ïîìåíóžåìî ñòóäè¼ó Ìàêîòîà Òàêåóžè¼à Ïðîó÷àâàœå êœèæåâíîñòè мóíîñóêåà Àêóòàãàâå.3 Ó îâî¼ ìîíîãðàôè¼è àóòîð ïàæšèâî ðàçìàòðà ïî¼åäèíîñòè ïèø÷åâå áèîãðàôè¼å è äà¼å ïîóçäàíó àíàëèçó Àêóòàãàâèíèõ ïðèïîâåäàêà. Òðèäåñåòèõ ãîäèíà 20. âåêà, ñà ïîãîðøàâàœåì äðóøòâåíî-ïîëèòè÷êèõ ïðèëèêà ó £àïàíó, ¼à÷à¼ó òåæœå êà ðåàôèðìàöè¼è óìåòíîñòè Òàèøî ïåðèîäà. Ó òî âðåìå, çàíèìàœå çà êœèæåâíîñò ïðîòåêëîã ïåðèîäà ïðåäñòàâšàëî ¼å èñòîâðåìåíî è ¼åäàí âèä îòïîðà íåïîâîšíèì äðóøòâåíèì îêîëíîñòèìà. Òèõ ãîäèíà ïî¼àâèëà ñå âàæíà ìîíîãðàôè¼à Ïðîó÷àâàœå êœèæåâíîñòè мóíîñóêåà Àêóòàãàâå,4 êî¼à ïðåäñòàâšà ñêóï ðàäîâà íåêîëèöèíå èñòàêíóòèõ ïîçíàâàëàöà ñòâàðàëàøòâà îâîã ïèñöà. Ìåó œèìà ñå èñòè÷ó Ñåè Èòî, êî¼è ñå áàâè ïîðååœåì Àêóòàãàâèíîã ïîñòóïêà äåñêðèïöè¼å è îïèñà ïðèðîäå êîä Òóðãåœåâà îäíîñíî Òîëñòî¼à, çàòèì Òàöóðî Èíàãàêè, êî¼è ïîðåäè Àêóòàãàâèíå èñòîðè¼ñêå ïðèïîâåòêå ñà èñòîðè¼ñêèì äåëèìà Îãàè¼à Ìîðè¼à, çàòèì õàèêó ïåñíèê Êóñàòàî Íàêàìóðà, êî¼è ðàçìàòðà Àêóòàãàâèíó õàèêó ïîåçè¼ó, êàî è ìíîãè äðóãè. Ìåóòèì, è ïîðåä ÷èœåíèöå äà ñó îâàêâè ñòàâîâè áèëè îñëîáîåíè ðàíè¼èõ ñòåãà ìàðêñèñòè÷êå èäåîëîãè¼å, ¼îø óâåê ¼å ïîñòî¼àëà ñíàæíà òåæœà äà ñå î Àêóòàãàâèíèì äåëèìà ñóäè ñà ñòàíîâèøòà ïîåòèêå £à-ðîìàíà è íàòóðàëèñòè÷êîã ïîèìàœà êœèæåâíîñòè. Äðóãà÷è¼å, ðåêëè áèñìî è ñàâðåìåíè¼å, òóìà÷åœå ñòâàðàëàøòâà îâîã ïèñöà ïîíóäèî ¼å Öóíåàðè Ôóêóäà, êî¼è îä 1941. ãîäèíå ó ëèòåðàðíèì ÷àñîïèñèìà îá¼àâšó¼å çàïàæåíå îãëåäå î Àêóòàãàâè. Ìîãëè áèñìî ÷àê ñìàòðàòè äà ¼å Ôóêóäà ñâî¼èì ïðîó÷àâàœåì óòåìåšèî è ¼åäíî ñõâàòàœå Àêóòàãàâèíå êœèæåâíîñòè êî¼å ïðåîâëàó¼å ¼îø è äàíàñ. Ïðåìà Ôóêóäè, êœèæåâíè ðàä îâîã ïèñöà ïðåäñòàâšà ïîêóø༠óìåòíè÷êîã ñòâàðàœà ó íåêî¼ âðñòè âàêóóìñêîã ìåóïðîñòîðà èçìåó ñòâàðíîã è èäåàëíîã îäíîñíî äîáðà è çëà. Ïðèâëà÷íîñò œåãîâèõ äåëà ëåæè ó òîìå øòî îíà ó ñåáè êðè¼ó ñóäáèíó ÷îâåêà îáóçåòîã æåšîì äà ïðåâàçèå ñòâàðíîñò, àëè áåç âåðå ó áîãà. Ó îñíîâè òå êœèæåâíîñòè, ïî Ôóêóäè, ïðèñóòíî ¼å ¼åäíî 3 4

124

Makoto Takeuchi, Akutagawa Ryunosuke no kenkyu, Tokyo, Daidokan shoten, 1934. Akutagawa Ryunosuke kenkyu, Taisho bungaku kenkyukai, Tokyo, Kawade shobo, 1942.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Äàëèáîð Êëè÷êîâèž, Êðàòàê ïðåãëåä äîñàäàøœèõ èñòðàæèâàœà ñòâàðàëàøòâà...

íîñòàëãè÷íî ðàñïîëîæåœó ïðåìà äåòèœå ÷èñòîì, ¼åäíîñòàâíîì è íåæíîì ¼àïàíñêîì äóõó, êî¼å Àêóòàãàâó îáóçèìà ó òðåíóöèìà óíóòàðœå ïðàçíèíå, íàêîí øòî îñòà¼å áåç îñëîíöà ó ñâîì ñòðåìšåœó êà íàäèëàæåœó ñòâàðíîñòè. Ïîñëå Äðóãîã ñâåòñêîã ðàòà, äîëàçè äî ìåòîäîëîøêîã è èíñòèòóöèîíàëíîã ðàçâî¼à êœèæåâíèõ èñòðàæèâàœà, øòî ¼å òàêîå äîïðèíåëî ïðåöèçíè¼åì è åãçàêòíè¼åì ïðîó÷àâàœó Àêóòàãàâèíîã ñòâàðàëàøòâà. £àâšà¼ó ñå çíà÷à¼íè êîìïàðàòèñòè÷êè ðàäîâè £àñóà £àñóäå, î ÷åìó žåìî âèøå ãîâîðèòè íåøòî êàñíè¼å. Òàêîå, âåîìà âàæàí äîïðèíîñ íîâèì òóìà÷åœèìà íà¼çíà÷à¼íè¼èõ Àêóòàãàâèíèõ äåëà äàî ¼å è £óêèî Ìè¼îøè, êî¼è ó îâîì ïåðèîäó îá¼àâšó¼å ñâî¼ ïðâè ðàä î Àêóòàãàâè ïîä íàñëîâîì „’Çóï÷àíèöè’, ’Æèâîò ¼åäíå ëóäå’, ’×îâåê ñà çàïàäà’ – âå÷èòà òåæœà êà íàäèëàæåœó“ („Haguruma, Aru aho no issho, Saiho no hito – eien ni koento suru mono“). Ñâî¼èì àíàëèçàìà îâèõ êàñíèõ Àêóòàãàâèíèõ ïðèïîâåäàêà Ìè¼îøè îïîâðãàâà óîáè÷à¼åíî ãëåäèøòå ïðåìà êîìå Àêóòàãàâà ó êàñíè¼èì äåëèìà ïîòïóíî ìåœà ñâî¼ ïðèïîâåäíè ïîñòóïàê èç ïðâå ðàçâî¼íå ôàçå. Îâ༠ëåòèìè÷íè ïðåãëåä çíà÷à¼íè¼èõ èñòðàæèâàœà ñâàêàêî áè áèî íåïîòïóí óêîëèêî áèñìî èçîñòàâèëè èìå Øèíèžèðà Íàêàìóðå, ÷è¼à ìîíîãðàôè¼à мóíîñóêå Àêóòàãàâà5, çà¼åäíî ñà ðàäîâèìà Öóíåàðè¼à Ôóêóäå, ïðåäñòàâšà, âåðîâàòíî ÷àê è äàíàñ, íà¼óòèöà¼íè¼å ãëåäèøòå êî¼èì ñå àôèðìèøå Àêóòàãàâèíà êœèæåâíîñò. Ó ñâî¼î¼ ñòóäè¼è Íàêàìóðà ñå óñïðîòèâèî êðèòèêàìà çàãîâîðíèêà £à-ðîìàíà êî¼è ñó ñìàòðàëè äà Àêóòàãàâèíà äåëà íèñó äîâîšíî óòåìåšåíà íà ñòâàðíîì æèâîòíîì èñêóñòâó. Ïîáè¼à¼óžè îâàêâå ñòàâîâå, îí òâðäè äà ¼å Àêóòàãàâà áèî ¼åäàí îä ðåòêèõ ¼àïàíñêèõ ïèñàöà ñïîñîáíèõ äà ïðèìåíå „òðàäèöèîíàëíó åâðîïñêó òåõíèêó ïðèïîâåäàœà“, êî¼à ñå, ïðåìà Íàêàìóðè, íå ñàñòî¼è ó ïðèïîâåäàœó î äîãàà¼èìà èç æèâîòà àóòîðà, âåž ñå òåìåšè íà ôèêöè¼è è çíà÷à¼ó òåìå ó äåëó. Çà íàñ ¼å íàðî÷èòî âàæàí êîðïóñ êîìïàðàòèñòè÷êèõ èñòðàæèâàœà, êî¼à, êàî øòî žåìî âèäåòè, çàïî÷èœó âåž íåêèì îãëåäèìà Àêóòàãàâèíèõ ñàâðåìåíèêà, äà áè ñâî¼å íà¼âàæíè¼å ðåçóëòàòå äàëà ó ðàäîâèìà £àñóà £àñóäå, Ñåèèžè¼à £îøèäå, €îèžè¼à Íàãàíà è äðóãèõ. Îâàêâà ïðîó÷àâàœà ðàñâåòëèëà ñó ïîñòî¼àœå áðî¼íèõ ãåíåòè÷êèõ âåçà Àêóòàãàâèíèõ ïðèïîâåäàêà è äðóãèõ äåëà Èñòîêà è Çàïàäà, øòî íàì îëàêøàâà ðàçóìåâàœå ïðîöåñà íàñòàíêà êœèæåâíîñòè îâîã ïèñöà. Ìíîãè îä òèõ ðàäîâà áàâå ñå ïóòåâèìà ïðåíîøåœà è ïèø÷åâîì ðåöåïöè¼îì äðóãèõ êœèæåâíèõ òåêñòîâà. Áóäóžà èñòðàæèâàœà Àêóòàãàâèíîã îïóñà, êî¼à žå ñå ìîæäà ïîíà¼âèøå çàñíèâàòè íà ñàâðåìåíèì òåîðè¼àìà êàî øòî ¼å òåîðè¼à èíòåðòåêñòóàëíîñòè, áèžå ìîãóžà çàõâàšó¼óžè óïðàâî ñòðïšèâîì ðàäó ïðåòõîäíèêà íà îòêðèâàœó öèòàòíèõ âåçà ó œåãîâèì ïðèïîâåòêàìà. Èàêî ñìî ñâåñíè äà òèìå ÷àê íè èçäàëåêà íåžåìî îáóõâàòèòè ñâå âàæíå êîìïàðàòèñòè÷êå ñòóäè¼å, ïîêóøàžåìî îâäå äà äàìî áàðåì ëåòèìè÷àí ïðåãëåä íåêîëèöèíå çíà÷à¼íè¼èõ ðàäîâà. 5

Shinichiro Nakamura, Akutagawa Ryunosuke, Tokyo, Kawade shobo, 1954.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

125

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ

Ó ñâîìå òåêñòó „мóíîñóêå Àêóòàãàâà“ (1929) ïèñàö Òàöóî Õîðè êàæå ñëåäåžå: „Îí, íà¼çàä, íè¼å èìàî íè ¼åäíî ñîïñòâåíî ðåìåê-äåëî. Ó ñâàêîì îä œåãîâèõ èçâàíðåäíèõ îñòâàðåœà, ïðèñóòíà ¼å ñåíêà âåëèêèõ äåëà èç ïðåòõîäíèõ âåêîâà.“ 6 Ïðåìäà ñå àóòîð íå áàâè ïîäðîáíè¼îì êîìïàðàòèñòè÷êîì àíàëèçîì, âåž èç îâîã öèòàòà ¼àñíî ¼å äà èíòåðëèòåðàðíîñò Àêóòàãàâèíèõ äåëà ïðåäñòàâšà ïîëàçíó îñíîâó Õîðè¼åâîã ðàçìàòðàœà. Îí ñìàòðà äà Àêóòàãàâèíà óìåòíîñò íå ïðîèçèëàçè èç ïèø÷åâîã íåïîñðåäíîã æèâîòíîã èñêóñòâà, âåž ñå çàñíèâà íà œåãîâî¼ ðåöåïöè¼è ïðî÷èòàíèõ êœèæåâíèõ òåêñòîâà. Ó îâîì òåêñòó Õîðè èñòè÷å äà ¼å íà Àêóòàãàâèíî ïîèìàœå ëåïîã ó óìåòíîñòè êšó÷íó óëîãó èìàëà åâðîïñêà êœèæåâíîñò ñ êðà¼à 19. âåêà (fin de siecle), ïðîæåòà ìåëàíõîëè¼îì è îñåžàœåì èñïðàçíîñòè æèâîòà. Òî ïîòâðó¼ó è ñëåäåžå ðå÷è ñàìîã Àêóòàãàâå: „Íà ìåíå ñó íà¼âèøå óòèöàëè Áîäëåð è Ïî. Ò༠óòèö༠¼å, ðåêàî áèõ, è äîáàð è ëîø.“7 Ïðåìà Õîðè¼ó, íàðî÷èòî ¼å âàæíî Áîäëåðîâî äåëî Öâåžå çëà èç êîãà ¼å íàø ïèñàö öðïåî íàäàõíóžå, ïîñòàâšà¼óžè áîäëåðîâñêó „ïàòœó õëàäíîã ñðöà“ ó ñàìî ñðåäèøòå ñâî¼å ïîåòèêå. Ìåóòèì, Õîðè ñìàòðà äà ¼å ïðèõâàòàœåì äåêàäåíòíå êœèæåâíîñòè Àêóòàãàâà èçàáðàî ïóò êî¼è žå œåãîâ æèâîò âîäèòè ó ïðàâöó òðàãè÷íîã çàâðøåòêà. Ó äðóãîì äåëó ðàäà Õîðè ãîâîðè î âåçàìà ïî¼åäèíèõ Àêóòàãàâèíèõ ïðèïîâåäàêà ñà äåëèìà åâðîïñêå êœèæåâíîñòè. Ïî œåìó, íà íèâîó ôàáóëå è ìîòèâà ïîñòî¼å ñëè÷íîñòè èçìåó ðîìàíà Ïðîñïåðà Ìåðèìåà (1803–1870) Êàðìåí è Àêóòàãàâèíå ïðèïîâåòêå „Ïšà÷êàøè“ („Chuto“, 1917), à ïðèïîâåòêà „Áîãîðîäèöà ó öðíîì“ („Kokui seibo“, 1920) íàñòàëà ¼å ïðåìà Ìåðèìåîâîì äåëó „Èšñêà áîãîðîäèöà“. Òàêîå, ïðèïîâåòêà „Ëåïåçà èç Êîíàíà“ („Konan no ogi“, 1926) íàñòàëà ¼å íà îñíîâó ðîìàíà Êîëîìáà îâîã ôðàíöóñêîã ïèñöà. Ïîðåä òîãà, Õîðè èñòè÷å äà ¼å ñàòèðè÷íà ïðèïîâåòêà „Êàïà“ èíñïèðèñàíà Ñâèôòîâèì ðîìàíîì Ãóëèâåðîâà ïóòîâàœà. Îâèì ðàäîì Õîðè ¼å ïîñòàâèî òåìåš çà äàšà êîìïàðàòèñòè÷êà èñòðàæèâàœà Àêóòàãàâèíîã ñòâàðàëàøòâà. Ãîäèíå 1934, ó ìà¼ñêîì áðî¼ó ÷àñîïèñà Ðîìàíòè÷àðñêà êëàñèêà (Ðîìàí êîòåí), Êåíçî Íåçó îá¼àâšó¼å ÷ëàíàê „Ð¼óíîñóêå Àêóòàãàâà è Àíàòîë Ôðàíñ“ („Anatoru Furansu wo toshite mita Akutagawa Ryunosuke“), êî¼è ñå ñìàòðà ¼åäíèì îä íà¼ðàíè¼èõ ïðèìåðà êîìïàðàòèñòè÷êîã ïðîó÷àâàœà Àêóòàãàâèíå êœèæåâíîñòè. Íåçó ó îâîì ðàäó èñòðàæó¼å óòèö༠Àíàòîëà Ôðàíñà íà Àêóòàãàâèíó ïîåòèêó. Íåêå ñëè÷íîñòè æèâîòíèõ îêðóæåœà ó äåòèœñòâó, ïî œåìó, äîïðèíåëå ñó òîìå äà ñå êàñíè¼å ïîäóäàðà¼ó è œèõîâå êœèæåâíå òåæœå. Îáî¼èöà ñó ïîíèêëè ó ãðàäñêî¼ ñðåäèíè – Ôðàíñ ó Ïàðèçó, à Àêóòàãàâà ó Òîêè¼ó. Ó îáëèêîâàœó œèõîâîã ïîãëåäà íà ñâåò âåëèêó ñó óëîãó îäèãðàëå äâå ðåêå, êî¼å ñó 6 Tatsuo Hori, „Akutagawa Ryunosuke“, u knjizi: Akutagawa Ryunosukeshu (Zbirka pripovedaka Rjunosukea Akutagave), Gendai nihon bungaku taikei, tom XLIII, Tokyo, Chikuma shobo, 1977, str. 413. 7 Isto.

126

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Äàëèáîð Êëè÷êîâèž, Êðàòàê ïðåãëåä äîñàäàøœèõ èñòðàæèâàœà ñòâàðàëàøòâà...

èõ ïîäñåžàëå íà ïðîëàçíîñò æèâîòà. Çà Ïàðèæàíèíà Ôðàíñà ¼å òî áèëà Ñåíà ó êî¼î¼ ñïîçíà¼å íåìèíîâíî ïðîòèöàœå ñâåãà ïîñòî¼åžåã, äîê ¼å Àêóòàãàâà ó Òîêè¼ó îä ðàíîã äåòèœñòâà ïîñìàòðàî ðåêó Ñóìèäó, êî¼à žå öåëîãà æèâîòà ó œåìó èçàçèâàòè ñåòó. Îáà ïèñöà ñóìœà¼ó ó âðåäíîñò èíòåëåêòóàëíîã ñàçíàœà è ñïîçíà¼ó íåìîž šóäñêîã óìà, øòî êîä œèõ äîâîäè äî ðààœà ïåñèìèçìà. Ïðåìà îâîì èñòðàæèâà÷ó, Àêóòàãàâà ¼å íàñòî¼àî äà ïåñèìèçàì ïðåâàçèå èðîíèçàöè¼îì ñâîã ïîãëåäà íà ñâåò è šóäå. Îâàêàâ ñòàâ, ïî Íåçóó, ¼àïàíñêè ïèñàö ñòè÷å ïîä óòèöà¼åì Àíàòîëà Ôðàíñà. Ó Àêóòàãàâèíîì îäíîñó ïðåìà šóäèìà è æèâîòó ìîæå äà ñå ïðåïîçíà îäðàç ñëåäåžå Ôðàíñîâå ìèñëè: „Èðîíè¼à è ñàæàšåœå ñó äâà äîáðà ñàãîâîðíèêà. Èðîíè¼à íàì óç ñìåõ ÷èíè æèâîò çàáàâíè¼èì, äîê ñàæàšåœå óç ñóçå ïðåòâàðà æèâîò ó ñâåòèœó. Èðîíè¼à ó êî¼î¼ òðàæèì ñïàñ íèïîøòî íè¼å îêðóòíà. Îíà íå èñìå¼àâà íè šóáàâ íè ëåïîòó, íåæíà ¼å è šóáàçíà. Œåí ñìåõ óáëàæàâà ãíåâ. Îíà íàñ ó÷è äà èñìå¼àâàìî ñâå îíå çëå è ãëóïå. Äà íè¼å èðîíè¼å, ìîæäà áèñìî èõ ìðçåëè.“8 Óòèö༠Àíàòîëà Ôðàíñà, ïî Íåçóó, ïîñåáíî ñå îñåžà ó Àêóòàãàâèíîì ñõâàòàœó èñòîðè¼å, øòî ñå îãëåäà ó ïðèïîâåöè „Òàêàìîðè Ñàèãî“ („Saigo Takamori“, 1918). Ó œî¼ ñå èñêàçó¼å ïèø÷åâà íåïîâåðšèâîñò ïðåìà èñòîðè¼è, êî¼à íå ìîæå ïîóçäàíî äà ðàñâåòëè ïðîøëîñò. Êàêî ¼å íåêàäàøœå äîãàà¼å òåøêî ðåêîíñòðóèñàòè îãðàíè÷åíèì šóäñêèì çíàœåì, ¼åäèíà áè ìîãóžà èñòîðè¼à, ïðåìà Àêóòàãàâè, áèëà îíà êî¼à íàñòà¼å ïîñòóïêîì ïðèïîâåäàœà. Íåçó ñìàòðà äà ñëè÷íî ñõâàòàœå èñòîðè¼å çàñòóïà è Àíàòîë Ôðàíñ. Àêóòàãàâà èñòîðè¼ñêå ëè÷íîñòè ïðèêàçó¼å ñëîáîäíî, ïîíåêàä è ó ñóïðîòíîñòè ñà îïøòåïðèõâàžåíèì ìèøšåœåì. Ñëè÷àí ïîñòóïàê ðóøåœà êîíâåíöèîíàëíå ñëèêå î èñòîðè¼ñêèì ëè÷íîñòèìà ¼àâšà ñå ó äåëó „Ïðîêóðàòîð £óäå¼å“ Àíàòîëà Ôðàíñà. ʜèæåâíè èñòîðè÷àð Ñåèèžè £îøèäà îá¼àâèî ¼å 1942. ãîäèíå ìîíîãðàôè¼ó мóíîñóêå Àêóòàãàâà (Akutagawa Ryunosuke). Ñâî¼îì ñâåîáóõâàòíîøžó è íàó÷íîì óòåìåšåíîøžó îâà ¼å êœèãà ïîñòàëà íåçàîáèëàçíà ëèòåðàòóðà çà èñòðàæèâàœå Àêóòàãàâèíèõ äåëà. Ó ñâîì äåëó £îøèäà èñòè÷å äà ¼å ïðèëèêîì ïðîó÷àâàœà Àêóòàãàâèíå êœèæåâíîñòè íàðî÷èòî âàæíî èñïèòàòè ïîðåêëî è ôóíêöè¼ó öèòàòà êî¼è ñå ó œèìà ¼àâšà¼ó. Îâ༠ñòàâ àóòîð ïîäóïèðå òèìå øòî ó îâî¼ ñòóäè¼è íàâîäè ÷àê øåçäåñåò è äâå ïðèïîâåòêå êî¼å ñàäðæå ðàçëè÷èòå åëåìåíòå ïðåóçåòå èç äðóãèõ äåëà. Ïîðåä ñîïñòâåíèõ èñòðàæèâàœà, £îøèäà ¼å ó îâ༠ïðåãëåä óêšó÷èî è çàïàæàœà äðóãèõ êîìïàðàòèñòà. £îøèäà ïîìèœå íåêîëèêî ôðàíöóñêèõ ïèñàöà ÷è¼å ¼å ñòâàðàëàøòâî áèòíî óòèöàëî íà ôîðìèðàœå Àêóòàãàâèíå ïîåòèêå. Ïîðåä Áîäëåðà è Ôðàíñà, £îøèäà ïîñâåžó¼å ïàæœó Ïðîñïåðó Ìåðèìåó ÷è¼è ñå óòèö༠ïðèìåžó¼å íà ðàâíè ñòèëà è ïðèïîâåäà÷êîã ïîñòóïêà Àêóòàãàâèíèõ äåëà èç ïðâå ðàçâî¼íå 8 Kenzo Nezu, „Anatoru Furansu wo tooshite mita Akutagawa Ryunosuke“, u knjizi: Akutagawa Ryunosuke kenkyu (Istraživanja o Akutagavi Rjunosukeu), priredio Seiichi Yoshida , Tokyo, Chikuma shobo, 1958, str. 157.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

127

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ

ôàçå. Ïî óçîðó íà îâîã ïèñöà, Àêóòàãàâà ¼å óâåî ó ïðèïîâåäàœå íåóòðàëíîã è îá¼åêòèâíîã êàçèâà÷à. Ó ñâîì ðàäó £îøèäà ðàçìàòðà è Àêóòàãàâèí îäíîñ ïðåìà êœèæåâíîñòè ¼àïàíñêîã ïèñöà Îãàè¼à Ìîðè¼à (1862–1922). Íàðî÷èòî ñó çíà÷à¼íè Îãàè¼åâè ïðåâîäè äåëà åâðîïñêèõ ïèñàöà, ìåó êî¼èìà ïîñåáíî ìåñòî çàóçèìà çáèðêà ïðåâåäåíèõ ïðèïîâåäàêà Ïðè÷å èç ðàçíèõ çåìàšà (Shokoku monogatari, 1915), êî¼à ¼å íàøåì ïèñöó ïîêàçàëà íîâå ìîãóžíîñòè ïðèïîâåäàœà íà òåìàòñêîì è ñòèëñêîì ïëàíó. Ïîðåä òîãà, £îøèäà óêàçó¼å è íà òî äà ñó Îãàè¼åâè èñòîðè¼ñêè ðîìàíè òàêîå ïîñëóæèëè êàî íåïîñðåäàí óçîð ïî¼åäèíèì Àêóòàãàâèíèì ïðèïîâåòêàìà. Ãîäèíå 1963. ïî¼àâšó¼ó ñå äâà çíà÷à¼íà ÷ëàíêà êî¼à ñå áàâå èñïèòèâàœåì ïîðåêëà ãðàå ïðèïîâåäàêà „Ïàóêîâà íèò“ è „Ðàøîìîí“. Ó àïðèëñêîì áðî¼ó ÷àñîïèñà ʜèæåâíîñò Ñåèîà (Seijo bungei) òå ãîäèíå Ñåèèžè £àìàãóžè îá¼àâšó¼å ÷ëàíàê „Çàáåëåøêå î ïðèïîâåöè ‘Ïàóêîâà íèò’ è œåíî¼ ãðàè“ („Kumo no ito to sono zaigen ni kansuru oboegaki“). £àìàãóžè ïðåòïîñòàâšà äà ¼å ãðàà çà ïðèïîâåòêó „Ïàóêîâà íèò“ ïðåóçåòà èç äåëà Êàðìà, àìåðè÷êîã ôèëîçîôà íåìà÷êîã ïîðåêëà Ïîëà Êàðóñà (Paul Carus, 1852–1919). Ó ñåïòåìáàðñêîì áðî¼ó ÷àñîïèñà Êðèòèêà (Hihuo) îá¼àâšåí ¼å ÷ëàíàê „Êœèæåâíè ïî÷åöè мóíîñóêåà Àêóòàãàâå“ („Akutagawa Ryunosuke no skuppatsu“) Êåèèžèðîà Êîáîðè¼à. Àóòîð ó îâîì ðàäó èçíîñè ìèøšåœå äà ¼å êàî ïîäòåêñò çà ïðèïîâåòêó „Ðàøîìîí“ ïîñëóæèëî äåëî „Èñïîä ìîñòà“ ôðàíöóñêîã ïèñöà Ôðåäåðèêà Áóòåà (Frederic Boutet, 1874–1941). Ïðåãëåä êîìïàðàòèñòè÷êèõ èñòðàæèâàœà ñâàêàêî áè áèî íåïîòïóí óêîëèêî íå áèñìî ïîìåíóëè ðàä êœèæåâíîã èñòîðè÷àðà €îèžè¼à Íàãàíà êî¼è ñå áàâèî óïîðåäíèì ïðîó÷àâàœåì ñòàðå è ìîäåðíå ¼àïàíñêå êœèæåâíîñòè. Êàî ðåçóëòàò îâèõ èñòðàæèâàœà, 1967. ãîäèíå îá¼àâšåí ¼å œåãîâ äîêòîðñêè ðàä ïîä íàñëîâîì Êëàñè÷íà êœèæåâíîñò è ìîäåðíè ïèñöè – мóíîñóêå Àêóòàãàâà (Koten to kindau sakka – Akutagawà Ryunosuke). Îâà äîêòîðñêà òåçà, âåîìà âàæíà çà èñòðàæèâàœå ïèø÷åâèõ èíòåðòåêñòóàëíèõ âåçà ñà ñòàðîì ¼àïàíñêîì êœèæåâíîøžó, îá¼àâšåíà ¼å 2004. ãîäèíå ïîä èçìåœåíèì íàñëîâîì мóíîñóêå Àêóòàãàâà è êëàñè÷íà êœèæåâíîñò. 9 Ó îâî¼ ñòóäè¼è Íàãàíî èñòè÷å äà ¼å ïîñëå Äðóãîã ñâåòñêîã ðàòà îñòâàðåí èçóçåòàí íàïðåäàê ó èçó÷àâàœó äîìàžå êœèæåâíîñòè ó £àïàíó. Ïëîäîíîñíà ñó áèëà îíà èñòðàæèâàœà êî¼à ñå òè÷ó ñàâðåìåíèõ ïèñàöà. Ìåóòèì, ïî œåìó, ãîòîâî íèêàêâà ïàæœà íè¼å ïîêëîœåíà êîìïàðàòèâíîì èçó÷àâàœó äè¼àõðîíè¼ñêèõ âåçà èçìåó ñòàðå è ñàâðåìåíå ¼àïàíñêå êœèæåâíîñòè ¼åð ñå ñìàòðàëî äà êëàñè÷íà êœèæåâíîñò íè¼å äîïðèíåëà ðàçâî¼ó ¼àïàíñêå ìîäåðíå ó âåžî¼ ìåðè. Îäáàöèâàœå òàäèöè¼å îçíà÷àâàëî ¼å çà ìíîãå ïèñöå è íàãëè ïðåêèä ñà ôåóäàëíîì ïðîøëîøžó. Çà âðåìå Ìåèè ïåðèîäà (1868–1912) £àïàíöè óñâà¼à¼ó âðåäíîñòè çàïàäíå öèâèëèçàöè¼å ó ñâèì îáëàñòèìà, ïà òàêî 9

128

Joichi Nagano, Akutagawa Ryunosuke to koten, Tokyo, Bensei shuppan, 2004.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Äàëèáîð Êëè÷êîâèž, Êðàòàê ïðåãëåä äîñàäàøœèõ èñòðàæèâàœà ñòâàðàëàøòâà...

è ó êœèæåâíîñòè. Ïðèðîäíî ¼å, çàòî, òî øòî ñå ìíîãè ïðîó÷àâàîöè òàäà îêðåžó èñòðàæèâàœó óòèöà¼à è êîíòàêòíèõ âåçà ñà åâðîïñêèì êœèæåâíèì äåëèìà. Èïàê, ïî Íàãàíó, êœèæåâíà òðàäèöè¼à £àïàíà âåîìà ¼å çíà÷à¼íà ¼åð âåž ó íà¼ðàíè¼èì äåëèìà ìîæåìî ïðîíàžè ïàðàëåëèçìå ñà ìîäåðíèì êœèæåâíèì ïðàâöèìà, æàíðîâèìà è ïðèïîâåäíèì ïîñòóïöèìà. „Ñòâàðàëàøòâî Èõàðå Ñàèêàêóà è Êîíàêó ìîíîãàòàðè ïðåòå÷å ñó ðåàëèçìà è íàòóðàëèçìà, äîê ó äåëó Êàãåðî íèêêè ïðåïîçíà¼åìî ïðîòîòèï £à-ðîìàíà. [...] Ðîìàí Ãåíè ìîíîãàòàðè, êî¼è ñå ñìàòðà ñòóáîì êëàñè÷íå ¼àïàíñêå êœèæåâíîñòè, äîñòèãàî ¼å ïóíó çðåëîñò ñàñòàâšàœåì åëåìåíàòà ðîìàíòèçìà, ðåàëèçìà è ñèìáîëèçìà [...].“10 Äà áè ñå ïðàâèëíî îöåíèî çíà÷༠êœèæåâíîã íàñëåà, èñòðàæèâà÷è ìîðà¼ó äà ïîñâåòå ïàæœó íå ñàìî ñèíõðîíè¼ñêèì, âåž è äè¼àõðîíè¼ñêèì âåçàìà ìåó êœèæåâíèì äåëèìà. Íåîïõîäíî ¼å äà óòâðäèìî øòà ñàâðåìåíà êœèæåâíîñò äóãó¼å òðàäèöè¼è è ñïîçíàòè íà êî¼è íà÷èí îíà ñàìà òó òðàäèöè¼ó îáîãàžó¼å. Èñòðàæó¼óžè èíòåðòåêñòóàëíå âåçå èçìåó çáèðêå ïðèïîâåäàêà Êîíàêó ìîíîãàòàðè è Àêóòàãàâèíå êœèæåâíîñòè, Íàãàíî èñòè÷å äà îâî äðåâíî äåëî ïîñåäó¼å íåñóìœèâó ëèòåðàðíó âðåäíîñò êî¼ó íå ñìåìî çàíåìàðèòè. Äåòàšíèì ïîðååœåì Íàãàíî íàñòî¼è äà óòâðäè ñòåïåí òðàíñôîðìàöè¼å åëåìåíàòà èç Êîíàêó ìîíîãàòàðè ó Àêóòàãàâèíèì ïðèïîâåòêàìà. Ó íåêèì ñëó÷à¼åâèìà îí ÷àê äà¼å ïðåäíîñò ïðâîáèòíî¼ ïðè÷è ÷è¼ó êœèæåâíó âðåäíîñò, ïî œåìó, Àêóòàãàâà ïîíåêàä íå óñïåâà äà çíà÷à¼íè¼å íàäìàøè. Ïîðåä £îøèäå è Íàãàíà, âåëèêè äîïðèíîñ êîìïàðàòèâíèì èñòðàæèâàœèìà Àêóòàãàâèíîã îïóñà äàî ¼å £àñóî £àñóäà. Óïîðåäíèì ïðèñòóïîì ðàñâåòëèî ¼å ãåíåçó è ñòðóêòóðó áðî¼íèõ Àêóòàãàâèíèõ ïðèïîâåäàêà èç ïðâå ðàçâî¼íå ôàçå. Ïîñåáíó ïàæœó ¼å ïîñâåòèî ïóòåâèìà ïðåíîøåœà è êîíòàêòíèì âåçàìà ñà åâðîïñêèì êœèæåâíîñòèìà. Íà¼çíà÷à¼íè¼è £àñóäèíè ðàäîâè îá¼àâšåíè ñó ó òðîòîìíî¼ ìîíîãðàôè¼è Êîìïàðàòèñòè÷êå ñòóäè¼å (Hikaku bungaku ronko) 1969. ãîäèíå. £àñóäà ó ñâîì ðàäó „Àêóòàãàâà è Àíàòîë Ôðàíñ“11 ðàñâåòšàâà óòèö༠îâîã ôðàíöóñêîã ïèñöà, ÷è¼ó ¼å ïðè÷ó „Áàëòàçàð“ Àêóòàãàâà ïðåâåî íà ñàìîì ïî÷åòêó ñâîã êœèæåâíîã ðàäà. Îâà ïðè÷à êî¼à óêšó÷ó¼å ìîòèâå èç Áèáëè¼å ïîäñòàêëà ¼å íàøåã ïèñöà äà ñå ó ñâî¼èì ïðâèì ïðèïîâåòêàìà è ñàì ïîñëóæè èñòîðè¼ñêèì ìîòèâèìà. Ïðåìà £àñóäè, Àêóòàãàâà ñå ñà Ôðàíñîâîì êœèæåâíîøžó ïðâè ïóò ñóñðåî 1910. ãîäèíå êàäà ¼å íà åíãëåñêîì ¼åçèêó ïðî÷èòàî ðîìàí Òàèäà (Tais). Îâî äåëî çàñíèâà ñå íà ïðè÷è î æèâîòó ñâåòèòåšêå Òàèäå, ÷è¼å ñå ïðåîáðàžåœå ó õðèøžàíñòâî îïèñó¼å ó õàãèîãðàôñêî¼ çáèðöè Çëàòíà ëåãåíäà (Legenda aurea) èç 13. âåêà. Ïî îâîì èñòðàæèâà÷ó, ïî¼åäèíè îïèñè èç ÀêóIsto, str. 5–6. Yasuo Yasuda, „Akutagawa to Anatoru Furansu“, u knjizi: Hikaku bungaku ronko, tom II, Tokyo, Gakuyusha, 1969. 10 11

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

129

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ

òàãàâèíå ïðèïîâåòêå „Æèâîò Êðèñòîôîðà Âåëèêî㓠(„Kirishtihoro shoninden“, 1919) íåïîñðåäíî ñó ïðåóçåòè èç òîã Ôðàíñîâîã äåëà. Ãëàâíè ¼óíàê Êðèñòîôîð, íà ïðèìåð, ÷îâåê ¼å äèâîâñêîã ðàñòà ó ÷è¼î¼ ñå êîñè ãíåçäå ïòèöå, øòî ïîäñåžà íà îïèñ èíäè¼ñêîã ¼îãè¼à ó ðîìàíó Òàèäà. Íà Àêóòàãàâèíó êœèæåâíîñò, ïî œåìó, óòèöàëà ñó è íåêà äðóãà Ôðàíñîâà äåëà, ìåó êî¼èìà ñó Îñòðâî ïèíãâèíà, Ïîáóíà àíåëà, Åïèêóðîâ âðò è äð. £àñóäà ñå òàêîå ïîäðîáíî áàâè óòâðèâàœåì ãåíåçå ïðèïîâåòêå „Âåðíèêîâà ñìðò“, ïðè÷å î äåâî¼öè êî¼à ¼å æèâåëà ó ìàíàñòèðó ïðåðóøåíà ó ìîíàõà ïî èìåíó Ëîðåíöî. Œåãà ïðîòåðó¼ó èç ìàíàñòèðà ïîñëå îïòóæáå ¼åäíå äåâî¼êå êî¼à òâðäè äà ¼å îí îòàö œåíîã äåòåòà. Íà êðà¼ó, Ëîðåíöî ñïàñàâà äåòå èç ïîæàðà, àëè óìèðå îä ïîâðåäà. Òàäà ñå çàïðàâî ñàçíà¼å äà ¼å Ëîðåíöî îñîáà æåíñêîã ïîëà. £àñóäà çàêšó÷ó¼å äà ¼å ïèñàö ìîòèâ ïðåðóøàâàœà æåíñêå îñîáå ó ìóøêàðöà ïîçà¼ìèî èç Ëàìàðòèíîâå êœèæåâíîñòè, äîê ìîòèâ íåïðàâåäíå îïòóæáå äóãó¼å ¼åäíî¼ ¼àïàíñêî¼ ëåãåíäè î áóäèñòè÷êîì ñâåøòåíèêó Õàêóèíó. £àñóäà ðàçìàòðà è ñòèëñêå îäëèêå îâå ïðèïîâåòêå, ó êî¼î¼ ñå íàðàòîð ñëóæè àðõàè÷íèì ¼åçèêîì èç Ìóðîìàžè ïåðèîäà (1338–1573). Îâ༠¼åçè÷êè îáðàçàö, ïî £àñóäè, Àêóòàãàâà ¼å ïðîíàøàî ó äåëó Ðîìàí î êëàíó Õåèêå-Àìàêóñà èçäàœå, êî¼å ¼å £àïàíñêî ¼åçóèòñêî äðóøòâî èçäàëî ðàäè óïîçíàâàœà õðèøžàíñêèõ ìèñèîíàðà ñà ¼åçèêîì è èñòîðè¼îì £àïàíà. Ïîðåä âåž ïîìåíóòèõ ïðèïîâåäàêà, £àñóäà ñå áàâèî è ãåíåçîì äðóãèõ Àêóòàãàâèíèõ äåëà: „Ó ÷åñòàðó“ („Yabu no naka“,1922), „Ïàóêîâà íèò“, „Áàë“ („Butokai“, 1920) è äð. Ãîäèíå 1973. îá¼àâšåí ¼å ðàä „Ð¼óíîñóêå Àêóòàãàâà è åíãëåñêà êœèæåâíîñò“12 àíãëèñòå Êèíè¼à Øèìàäå, êî¼è ñå áàâè óòèöà¼åì åíãëåñêèõ ïèñàöà Âèëè¼àìà Ìîðèñà (1834–1896) è îðŸà Áåðíàðäà Øîà (1856–1950). Ïî œåìó, îïèñè äîãàà¼à èç äðåâíîã £àïàíà ó Àêóòàãàâèíèì ïðèïîâåòêàìà èíñïèðèñàíè ñó Ìîðèñîâèì ïåñìàìà î Ñðåäœåì âåêó è àíòè÷êîì äîáó Ãð÷êå è Ðèìà. Óòèö༠Áåðíàðäà Øîà íà ¼àïàíñêîã ïèñöà Øèìàäà ïðèìåžó¼å ñå íà ìèñàîíîì ïëàíó. Óïðàâî çàõâàšó¼óžè Øîó, Àêóòàãàâà ¼å, ïðåìà Øèìàäè, ïî÷åî äà ðàçìèøšà î äðóøòâåíèì ïèòàœèìà. Îä¼åê Øîîâå ìèñëè îñåžà ñå ó ïðèïîâåöè „£åäàí äàí ó æèâîòó Îèøè¼à Êóðàíîñóêåà“ („Aru hi no Oishi Kuranosuke“, 1917). Èàêî îâà èñòîðè¼ñêà ëè÷íîñò ó íàðîäó ïðåäñòàâšà îëè÷åœå ñàâðøåíå îäàíîñòè ãîñïîäàðó, Àêóòàãàâà ãà ïðèêàçó¼å êàî ÷îâåêà âåîìà ñëîæåíîã åìîòèâíîã æèâîòà, êî¼è îäóäàðà îä èäåàëèçîâàíå ñëèêå. Ïî Øèìàäè, è ¼àïàíñêè ïèñàö ó îâî¼ ïðèïîâåöè äåëè Øîîâ ñòàâ î ïàðàäîêñàëíîñòè ÷îâåêîâå ïðèðîäå. Àêóòàãàâèíèì ñòâàðàëàøòâîì ñà êîìïàðàòèñòè÷êîã àñïåêòà áàâè ñå è ñëàâèñòà Íàöóêè Êóíèìàòñó, êî¼è ¼å ìåó ïðâèìà ïðèìåòèî Àêóòàãàâèíå êîí12 Kinji Shimada, „Akutagawa Ryunosuke to eibungaku“, u knjizi: Nihon bungaku to eibungaku (O vezama japanske i engleske književnosti), priredili: Kinji Shimada i Yoshie Okazaki, Tokyo, Kyoiku shuppan senta, 1973.

130

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Äàëèáîð Êëè÷êîâèž, Êðàòàê ïðåãëåä äîñàäàøœèõ èñòðàæèâàœà ñòâàðàëàøòâà...

òàêòíå âåçå ñà êœèæåâíîøžó Ô. Äîñòî¼åâñêîã. Êóíèìàòñó ñå îâèì ïèòàœåì áàâè ó ñâîì ðàäó „Äîñòî¼åâñêè ó äåëèìà мóíîñóêåà Àêóòàãàâå“ îá¼àâšåíîì ó êœèçè Óïîðåäíà êœèæåâíîñò.13 Ó ïðâîì äåëó îâîã òåêñòà îí õðîíîëîøêè ïðàòè ïóòåâå ïðåíîøåœà è Àêóòàãàâèíó ðåöåïöè¼ó äåëà îâîã ðóñêîã ïèñöà. Ó äðóãîì äåëó Êóíèìàòñó àíàëèçèðà Àêóòàãàâèíó êðàòêó äè¼àëîøêó ïðèïîâåòêó „Ðàçãîâîð ó òìèíè“ („Anchu mondo“, 1927) è ïîðåäè ¼å ñà Èâàíîâèì ðàçãîâîðîì ñà àâîëîì èç ðîìàíà Áðàžà Êàðàìàçîâè. Ó äåëó ¼àïàíñêîã ïèñöà, ó äè¼àëîãó, êî¼è ñå ñàñòî¼è èç òðè äåëà, ó÷åñòâó¼ó „¼à“ è „íåêè ãëàñ“. Ðàçãîâîð ñå âîäè äè¼àëåêòè÷êè: îä ñóïðîòñòàâšåíîñòè íà ïî÷åòêó êà ïîìèðåœó íà êðà¼ó. Ó ïðâîì ñå äåëó „¼à“ îäëó÷íî áðàíè îä îïòóæáè ñàãîâîðíèêà, äà áè ó äðóãîì ñàãîâîðíèê çàóçåî ÷àê áëàãîíàêëîí ñòàâ ïðåìà „¼à“, êî¼å ñàäà íàñòóïà âåîìà ñàìîêðèòè÷íî. Äî ïîìèðåœà ñóïðîòíîñòè äîëàçè ó òðåžåì äåëó äè¼àëîãà. Ïðåìà Êóíèìàöóó, „íåêè ãëàñ“ ñå íà êîíöó ïðåîáðàæàâà ó Àêóòàãàâèíî㠄äåìîíà óìåòíè÷êîã ñòâàðàœà“, ïà áè ñå îâ༠äè¼àëîã ìîãàî ïîñìàòðàòè êàî ðàçãîâîð ñà àâîëîì. Îâàêàâ ñòðóêòóðàëíè ïàðàëåëèçàì ñà äè¼àëîãîì èç ðîìàíà Ô. Äîñòî¼åâñêîã óêàçó¼å íà òî äà èçìåó òà äâà äåëà ïîñòî¼å ãåíåòè÷êå âåçå. Èïàê, çàêšó÷ó¼å Êóíèìàòñó, Àêóòàãàâèí „äåìîí ñòâàðàœà“ îðèãèíàëíà ¼å ïèø÷åâà òâîðåâèíà è ðàçëèêó¼å ñå îä ïðèêàçà àâîëà ó ðîìàíó ðóñêîã ïèñöà. Êàî øòî ñìî îâäå óêðàòêî ïðèêàçàëè, êîìïàðàòèñòè÷êà èñòðàæèâàœà ðàñâåòëèëà ñó ïðîöåñ íàñòà¼àœà è ïîðåêëî èíòåðòåêñòîâà ìíîãèõ Àêóòàãàâèíèõ ïðèïîâåäàêà. Ïðèìåžó¼åìî, ìåóòèì, äà ñó èñòðàæèâà÷è óãëàâíîì ïðåäàíî òðàãàëè çà óòèöà¼èìà åâðîïñêèõ ïèñàöà íà Àêóòàãàâó è ïðèñóñòâîì œèõîâèõ äåëà ó îïóñó îâîã ¼àïàíñêîã ïèñöà. Âåžèíà œèõ ñìàòðà äà ñå Àêóòàãàâà ó ñâîì ñòâàðàëàøòâó óãëåäàî íà äåëà ñòðàíå êœèæåâíîñòè, à íåêà îä œèõ ¼å ÷àê è îïîíàøàî. €îèžè Íàãàíî, êî¼è ñå çàëàãàî çà äè¼àõðîíè¼ñêè ïðèñòóï ïðîó÷àâàœó Àêóòàãàâèíå êœèæåâíîñòè óíóòàð ëèòåðàðíå òðàäèöè¼å £àïàíà, ñìàòðà äà îâ༠ïèñàö íåêà îä ñâî¼èõ íà¼óñïåëè¼èõ äåëà äîñëîâíî „äóãó¼å“ äðåâíî¼ ¼àïàíñêî¼ êœèæåâíîñòè. Ìîæå ñå ðåžè äà ñó îáà îâà ïðèñòóïà, è îí༠êî¼è Àêóòàãàâèíà äåëà ïîñìàòðà èç àñïåêòà ãåíåòè÷êèõ âåçà ñà åâðîïñêîì êœèæåâíîøžó, êàî è îí༠êî¼è èõ ñâîäè íà ïðîñòå àäàïòàöè¼å ñòàðèõ ¼àïàíñêèõ ïðèïîâåäàêà, ó èçâåñíî¼ ìåðè ¼åäíîñòðàíà. Ïðèëèêîì ïðó÷àâàœà Àêóòàãàâèíîã îäíîñà ïðåìà äðóãèì êœèæåâíèì äåëèìà, êàêî ¼àïàíñêèì òàêî è ñòðàíèì, íå ñìåìî èçãóáèòè èç âèäà ïèø÷åâî ñõâàòàœå ïî¼ìîâà îðèãèíàëíîñòè è îïîíàøàœà. Ó åñå¼ó „Ïðåäðàñóäå“ („Hekiken“) Àêóòàãàâà î òîìå êàæå ñëåäåžå: „Äà áè ñå íåêî óïóñòèî ó îïîíàøàœå, îí ìîðà äà ðàçóìå ñàì ïðåäìåò ñâîã îïîíàøàœà.[...] È îïîíàøàœå ó óìåòíîñòè, êàî øòî ñàì ðåêàî, äóáîêî ¼å óòåìåšåíî íà ðàçóìåâàœó. [...] Êàäà óìåòíè÷êî äåëî ñõâàòèìî ó ïîòïóíîñòè, îïîíàøàœå ãîòîâî äà âèøå è 13 Natsuki Kunimatsu, „Akutagawa Ryunosuke ni okeru Dosutoefusukii“, u knjizi: Hikaku bungaku (Uporedna književnost), priredio: Nihon bungaku kenkyu shiryo kanko kai (Udruženje za izdavanje graðe za prouèavanje japanske književnosti), Tokyo,Yuseido, 1982.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

131

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ

íè¼å îïîíàøàœå. Òàäà ¼å ïðå ðå÷ î ñòâàðàœó, êî¼å ¼å, ïîñâå ïðèðîäíî, ïðîöâåòàëî èç ¼åäèíñòâà ñåáå è îíîã äðóãîã. Àêî áèñìî òðàãàëè çà òðàãîâèìà îïîíàøàœà, íè ¼åäíî äåëî, èç êî¼å ãîä åïîõå ïîòèöàëî, íå áè áèëî ïîñâå íîâî. Ìåóòèì, àêî áèñìî òðàãàëè çà òåìåšèìà îðèãèíàëíîñòè, íè ¼åäíî äåëî, èç êî¼å ãîä åïîõå ïîòèöàëî, íå áè áèëî ïîñâå ñòàðî.“14 Îâèì ðå÷èìà, Àêóòàãàâà íà ¼åäàí ñàâðåìåí íà÷èí äîâîäè ó ïèòàœå óñòàšåíå ïðåäñòàâå î ñòâàðàëà÷êî¼ îðèãèíàëíîñòè è óçâðàžà êðèòè÷àðèìà êî¼è ñó, âèäåžè ó ¼àïàíñêî¼ êœèæåâíîñòè òåê ïîêóø༠èìèòèðàœà åâðîïñêèõ äåëà, çàíåìàðèëè óëîãó òðàäèöè¼å ó ëèòåðàðíîì ñòâàðàëàøòâó. Òðàäèöè¼à íè¼å íåøòî øòî òåê ïîñòî¼è, îíà ñå óâåê èçíîâà îòêðèâà è ñòâàðà. Äàíàñ, ãîòîâî îñàìäåñåò ãîäèíà ïîñëå Àêóòàãàâèíå ñìðòè, ìîæåìî îá¼åêòèâíè¼å äà ðàçìèøšàìî î òîìå íà êî¼è íà÷èí ¼å îâ༠ïèñàö îòêðèâàî è ñîïñòâåíèì ñòâàðàœåì îáîãàžèâàî êœèæåâíî íàñëåå, êàêî ó äè¼àõðîíè¼ñêî¼ òàêî è ó ñèíõðîíè¼ñêî¼ ðàâíè. Äîñàäàøœà êîìïàðàòèñòè÷êà èñòðàæèâàœà ïðåäñòàâšà¼ó òåìåš ñàâðåìåíîã èíòåðòåêñòóàëíîã ïðèñòóïà êî¼èì žå ñòâàðàëàøòâî îâîã ïèñöà áèòè èçíîâà ñàãëåäàíî êàî âèòàëíè è äåëàòíè äåî ñòàëíîã ïðîöåñà îòêðèâàœà è îáîãàžèâàœà êœèæåâíå òðàäèöè¼å. ËÈÒÅÐÀÒÓÐÀ Akutagawa Ryunosuke zenshu (Sabrana dela Rjunosukea Akutagave), Tokyo, Iwanami shoten, 1977. Yasuo Yasuda, Hikaku bungaku ronko (Komparatistièke studije), tom I– III, Tokyo, Gakuyusha,1956. Akutagawa Ryunosukeshu (Zbirka pripovedaka Rjunosukea Akutagave), Gendai nihon bungaku taikei, tom XLIII, Tokyo, Chikuma shobo, 1977. Akutagawa Ryunosuke kenkyu (Istraživanja o Akutagavi Rjunosukeu), priredio Seiichi Yoshida, Tokyo, Chikuma shobo, 1958. Joichi Nagano, Akutagawa Ryunosuke to koten, Tokyo, Bensei shuppan, 2004. Hikaku bungaku (Uporedna književnost), prireðivaè: Nihon bungaku kenkyu shiryo kanko kai, Tokyo,Yuseido, 1982. Nihon bungaku to eibungaku (Japanska i engleska književnost), priredili: Kinji Shimada i Yoshie Okazaki, Tokyo, Kyoiku shuppan senta, 1973. Akutagawa Ryunosuke hikkei (Priruènik za prouèavanje Akutagave Rjunosukea), priredio Yukio Miyoshi, Tokyo, Gakutosha, 1982.

14

132

ARZ, tom VI, str. 354. Sa japanskog preveo D. K.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Äàëèáîð Êëè÷êîâèž, Êðàòàê ïðåãëåä äîñàäàøœèõ èñòðàæèâàœà ñòâàðàëàøòâà...

Dalibor Klièkoviæ A BRIEF OVERVIEW OF THE RYUNOSUKE AKUTAGAWA’S LITERATURE RESEARCHES : THE IMPORTANCE OF THE COMPARATISTIC STUDIES (Summary) Although the whole Japan’s modern literature is said to have had established its modernity by relying on acomplishments of the European literature, Ryunosuke Akutagawa, more than any other Japanese writer, seems to have achieved an almost unmatched insight into the treasure of western literature, both profound and extensive at the same time. However, Akutagawa considers that the “tendency toward imitation“, that can be seen in modern Japanese literature, doesn’t necessarily mean the abandonement of the originality because an “imitation“ that is based on the true understanding of its object represents a new act of creation. Because of his inclination toward relying on existing litarary texts, Akutagawa had been criticized for the prevailing importance of his experience as a reader, to the detriment of a true experience based on the real life. Some of his most succesful short-stories were thus criticized for being strongly influenced by the other writer’s works. The first remarks about his literature, which tended to be rather sharp at the beginning of the period of Showa (1926–1989), pointed out that his works are too much artistic and not enough connected to the social reality. This kind of judgement often comes from the marxistic writers and critics or, in many cases, from the viewpoint of the Japanese naturalistic writers. On the other side, some other researchers think that his literature by its seeming lack of personel and autobiografical elements approaches the works of the West, which mostly are highly fictional, with some important theme being developped in them. We have also to mention that the great contribution to the better understanding of Akutagawa’s literature was made by comparatistic studies. While some serious reasearches avoided too direct evaluation of the Akutagawa’s works, trying instead of it to find out how they are related to other literary texts, some other were eager to understand them in light of the influences of the western writers. If we put aside the partiality of such an attitude, we can say that the comparatistic researches offer a solid and necessary foundation to the future studies of Akutagawa’s literature. ʚó÷íå ðå÷è:мóíîñóêå Àêóòàãàâà, êîìïàðàòèñòè÷êà èñòðàæèâàœà, óòèöà¼, îïîíàøàœå, îðèãèíàëíîñò, òðàäèöè¼à.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

133

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ

BIBLID: 0015-1807, 34 (2007), 1 (pp. 135–147) ÓÄÊ 821. 111. 09–3 Berdžes E.

Ìèðíà Ðàäèí-Ñàáàäîø Ôèëîçîôñêè ôàêóëòåò – Íîâè Ñàä

ÀÍÒÈÓÒÎÏÈ£À ÊÀÎ £ÅÄÍÀ ÄÈÌÅÍÇÈ£À ÑÒÂÀÐÍÎÑÒÈ – „ÂΌÀ£À ÃÐÀƌÀ ÍÀÐÀ͏À Ó ÐÓÊÀÌÀ ÃÎÑÏÎÄ£ÈÍÀ ÎÑÎÁÍΓ1 Ó ðàäó ñå, íà ïðèìåðó ðîìàíà Ïàêëåíà ïîìîðàíŸà Åíòîíè¼à ÁåðŸåñà, ðàçìàòðà¼ó ôóíêöèîíàëíè îáðàñöè íàñèšà ó êîíòåêñòó æàíðà àíòèóòîïè¼å è œèõîâà óëîãà ó èíòåðïðåòèðàœó äðóøòâåíå ñòâàðíîñòè ó îêâèðèìà êœèæåâíîã äåëà.

Äà áè ñå âåðîâàëî ó óòîïè¼ó, ìîðà ñå âåðîâàòè äà ñâî¼èì ðàçóìîì ÷îâåê ìîæå äà çàóçäà è äà ó âåëèêî¼ ìåðè èçìåíè íà áîšå ñâî¼å äðóøòâåíî îêðóæåœå... Äà áè ñå âåðîâàëî ó óòîïè¼ó, ìîðà ñå èìàòè âåðà êî¼ó ¼å íàøà èñòîðè¼à ó÷èíèëà ãîòîâî íåäîñòóïíîì.2 (Booker, 1994)

Æàíðîâñêè îäðååí êàî àíòèóòîïè¼à, ðîìàí Ïàêëåíà ïîìîðàíŸà Åíòîíè¼à ÁåðŸåñà, îá¼àâšåí ¼å 1962. ãîäèíå ó ¼åêó ïîëèòè÷êèõ êðèçà êî¼å ñó íàãîâåñòèëå íåïîâðàòíî ïðîïàäàœå ìîäåðíîã ñâåòà ó ÷è¼î¼ ¼å îñíîâè íåóòàæèâà æåšà çà ïðîãðåñîì. Íî, èäå¼à „ìîäåðíîñòè“ íè¼å óâåê íîñèëà òàêî íåãàòèâàí ïðåäçíàê. £èðãåí Õàáåðìàñ (Óï. Booker, 1994: 8) èçíîñè ïðåòïîñòàâêó äà èäå¼à „ìîäåðíî㓠íàñòà¼å ñ ðàçâî¼åì ìîäåðíå íàóêå ó 17. âåêó, êàäà ¼å íàóêà íàãîâåñòèëà íîâå ìîãóžíîñòè è ïîäñòàêëà âåðó ó „áåçãðàíè÷íè íàïðåäàê çíàœà è ó íåîãðàíè÷åíè íàïðåäàê êà äðóøòâåíîì è ìîðàëíîì óñàâðøàâàœó“. Òà âåðà ó ìîž íàóêå äà èçãðàó¼å ñâå áîšè è áîšè ñâåò èìà ìíîãî òîãà çà¼åäíè÷êîã è ñà òåæœàìà óòîïèñòà; ìåóòèì, òåæœà çà òåõíîëîøêèì ðàçâî¼åì ó ñóïðîòíîñòè ¼å ñà ñòàáèëíîøžó êî¼à ¼å íåðàñêèäèâî âåçàíà çà èäåÓ òåêñòó ñó öèòàòè èç ïðèìàðíîã òåêñòà íàâåäåíè ïðåìà èçäàœó A. Burgess, 1999. Paklena naranèa, ó ïðåâîäó Ìàðêà Ôàí÷îâèžà. Çàãðåáà÷êà íàêëàäà: Çàãðåá, 1999, áóäóžè äà ¼å ïðîöåíà àóòîðêå äà ¼å òî ¼åäèíî äîñòóïíî èçäàœå ñðïñêî-õðâàòñêîã ãîâîðíîã ïîäðó÷¼à êî¼å óíåêîëèêî ÷óâà ÁåðŸåñîâî îðèãèíàëíî ñðåäñòâî î÷óåœà, îäíîñíî, ãëàâíîì ¼óíàêó îñòàâšà íà óïîòðåáó ÷óäíîâàòè ¼åçèê Íàäñàòà òðàíñêðèáîâàí íà õðâàòñêè.. 2 To believe in utopia one must believe that through the exercise of their reason men can control and in major ways alter for the better their social environment… To believe in utopia one must have faith of a kind that our history has made nearly inaccessible. 1

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

135

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ

àëèçîâàíå óòîïè¼ñêå âèçè¼å. Íàóêà èãðà âåîìà âàæíó óëîãó ó èñòîðè¼è óòîïè¼ñêå ìèñëè, êàî è ó ñàâðåìåíîì çàîêðåòó îä óòîïè¼å êà äèñòîïè¼è. Âèçè¼å „Íîâå Àòëàíòèäå“ Ôðàíñèñà Áåêîíà ãîâîðå î èäåàëèçîâàíîì äðóøòâó ÷è¼à ¼å ñâðõà ïîñòî¼àœà äà óæèâà ó ðàäîñòèìà íàó÷íèõ îòêðèžà è èçóìà, íî, êàêî Ïëàòîíîâè Çàêîíè íàãîâåøòàâà¼ó, òåõíîëîøêè èçóìè è íàïðåäàê, ìîãó ëàêî äîíåòè è ïîðåìåžà¼å è íåìèð. Íà ñëè÷àí íà÷èí Ñâèôòîâ äîæèâšà¼ ñâåòà èç Ãóëèâåðîâèõ ïóòîâàœà, èàêî íàñòà¼å ó ïåðèîäó íåïðèêîñíîâåíå âëàäàâèíå íàóêå êî¼à ñå ó 17. âåêó óçäèãëà äî êóëòóðíå õåãåìîíè¼å, âåž óïîçîðàâà íà ïîòåíöè¼àëíå îïàñíîñòè (ïîñåáíî äóõîâíå) êî¼å ñîáîì íîñå íåîãðàíè÷åíî ïîâåðåœå ó íàó÷íå è òåõíîëîøêå ìåòîäå ìèøšåœà è çàêšó÷èâàœà. Äî ïî÷åòêà 19. âåêà, ìíîãà ñó ñå Áåêîíîâà ïðåäâèàœà îáèñòèíèëà, àëè ¼å ïîñòàëî èçâåñíî è òî äà óòèö༠íàóêå íà šóäñêè ðîä íåžå äîâåñòè äî ñëîáîäå ÷îâå÷àíñòâà. Íà¼î÷èãëåäíè¼è ïðèìåð ñâàêàêî ïðåäñòàâšà ÷èœåíèöà äà ¼å òåõíîëîøêè íàïðåäàê îìîãóžèî èíäóñòðè¼ñêó ðåâîëóöè¼ó ó Çàïàäíî¼ Åâðîïè, êî¼à ¼å çàóçâðàò äîâåëà äî îñòâàðåœà èìïåðè¼àëèñòè÷êèõ òåæœè ó ïðàêñè è ïîêàçàëî ñå äà ¼å öåî ïðîöåñ òåõíîëîøêîã ðàçâî¼à óïðàâî îäóçåî ñëîáîäó ìàñè ðàäíèêà çàðîášåíèõ ó ïðîöåñó ïðîèçâîäœå. Îâàêàâ òåõíîëîøêè íàïðåäàê ïðàêòè÷íà ¼å èëóñòðàöè¼à Áåêîíîâå ìàêñèìå „çíàœå ¼å ì, è ïðåäñòàâšà êîíêðåòíó äåìîíñòðàöè¼ó èçâàíðåäíå ñïîñîáíîñòè šóäñêîã óìà äà ïðîíèêíå ó ñóøòèíó ïðèðîäå è çàóçäà ¼å, êàêî áè œîìå óïðàâšàî – íî, èñòè ¼å ïðèíöèï áèî ïðèìåœåí è íà ÷îâå÷àíñòâî. Ñà ðóáà ¼åäíîã áåñêðà¼íî ñëîæåíîã èíäóñòðè¼ñêîã äðóøòâà ìàñîâíå ïîòðîøœå, Áðèòàíè¼å øåçäåñåòèõ ãîäèíà XX âåêà, Ïàêëåíà ïîìîðàíŸà ïðèêàçó¼å ñâåò, ïî ìíîãî ÷åìó íàäðåàëàí, êî¼è èçâàí îêâèðà èñòîðè¼å è æàíðà, òàêîå ìîæåìî ïîñìàòðàòè êàî ñòóäè¼ó ñëó÷à¼à î ñóäáèíè ÷îâåêîâîã ïðàâà íà ñëîáîäàí èçáîð èçìåó ïîðîêà è âðëèíå (Óï. Schoene-Harwood, 2000: 66). Ñ äðóãå ñòðàíå, îñëàœà¼óžè ñå èñêšó÷èâî íà äîæèâšà¼ òîãà ñâåòà ó ñâåñòè ¼åäíîã òèí弟åðà, ðîìàí ðàçîòêðèâà ñèñòåì ðàçâè¼åíå äðóøòâåíå õè¼åðàðõè¼å íèçà äðóøòâåíèõ ãðóïà óíóòàð èñòå çà¼åäíèöå, ãäå ¼å âåðòèêàëíî êðåòàœå ãîòîâî ó ïîòïóíîñòè îíåìîãóžåíî, à óëîãå ïðîñêðèáîâàíå äðóøòâåíèì ïîëîæà¼åì ïî¼åäèíöà óíóòàð ñòðóêòóðå ïðåêî êî¼å ñå îáàâšà äèñêóðçèâíà ïðàêñà. Ó îäíîñèìà äðóøòâåíèõ ñòðóêòóðà ïðåîâëàó¼å ïðèíöèï íàñèšà êàî äîìèíàíòíî îáåëåæ¼å äðóøòâåíèõ îäíîñà, òå ñòîãà ó ñâåòó Ïàêëåíå ïîìîðàíŸå, íàñèšå ïðåäñòàâšà è ¼åäíî îä ïðèìàðíèõ îáåëåæ¼à äèñòîïè¼å êàî æàíðà. Óíóòàð çàòâîðåíîã ñèñòåìà äðóøòâåíèõ óëîãà, íàñèšå ôóíêöèîíèøå ó îáà ïðàâöà, îäíîñíî, ôèçè÷êî íàñèšå êàî ôåíîìåí, èñïîšàâà ñå ó ìåóñîáíèì îäíîñèìà ïî¼åäèíàöà è ó àíòàãîíèçìó äðóøòâåíèõ ãðóïà êî¼å äåëó¼ó ó èñòî¼ õè¼åðàðõè¼ñêî¼ ðàâíè. Òèìå ñå ñàñâèì ¼àñíî ñèãíàëèçèðà äà ¼å ïîäðååœå äðóøòâåíîã æèâîòà ðèòóàëèìà íàñèšà íåäâîñìèñëåíè ïîêàçàòåš ïîòïóíîã îäñóñòâà ñòâàðíå äðóøòâåíå ìîžè ïðèïàäíèêà ïîäðååíå ãðóïå. Ìåóòèì, íàñèšå ñå êàî äèñêóðñ èñòî òàêî î÷èòó¼å ó ìåóñîáíîì 136

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIII 2007 1

Ìèðíà Ðàäèí-Ñàáàäîø, Àíòèóòîïè¼à êàî ¼åäíà äèìåíçè¼à ñòâàðíîñòè...

îäíîñó ãðóïà èç ðàçëè÷èòèõ õè¼åðàðõè¼ñêèõ íèâîà – íàäðååíèõ, îëè÷åíèõ ó äðæàâíîì àïàðàòó, äåõóìàíèçîâàíèõ è ñàêðèâåíèõ èçà ôàñàäà èíñòèòóöè¼à è îíèõ äðóãèõ, êî¼è íåñâåñíè ñâî¼å óëîãå îá¼åêòà, òðïå ñïóòàíè èíñòðóìåíòèìà äðóøòâåíå ïðèíóäå, êî¼å ÁåðŸåñ, èàêî íå îòâîðåíî íèòè èñêšó÷èâî, èïàê ¼àñíî ïîâåçó¼å ñà åêîíîìñêèì ïðèòèñêîì, îäíîñíî ñà äðóøòâåíîì ìîžè ïðîèñòåêëîì èç åêîíîìñêå ìîžè. Ó îâîì ñìèñëó, ðîìàí Ïàêëåíà ïîìîðàíŸà îáåëåæàâà ìåñòî ïðåëàñêà, ïðèêàçó¼å ïðîñòîð ó êî¼åì ¼å Äîáà ïðîñâåòèòåšñòâà çàóâåê óñòóïèëî ìåñòî Äîáó ñóìœå è íàãîâåøòàâà äðóøòâåíó äèôåðåíöè¼àöè¼ó êî¼ó žå ðàçâè¼åíè äèñêóðñè ìîžè òåê ãåíåðèñàòè. Êðîç ñâåò Ïàêëåíå ïîìîðàíŸå, âîäè íàñ ïðîòàãîíèñò, Àëåêñ, êî¼è ¼å èñòîâðåìåíî è ¼åäèíè ïðèïîâåäà÷, è çàïðàâî è ¼åäèíè ãëàñ èç ÷è¼å ïåðñïåêòèâå ñàãëåäàìî àñïåêòå äðóøòâåíîã êîíôëèêòà, à œåãîâà ñå ïðè÷à îäâè¼à êàî ðåòðîñïåêòèâíî ïðèïîâåäàœå ó ïðâîì ëèöó è òå÷å êàî íåïðåêèíóòè ñëåä äîãàà¼à êî¼è ñå îäâè¼àî ó Àëåêñîâîì æèâîòó èçìåó œåãîâå ÷åòðíàåñòå è îñàìíàåñòå ãîäèíå. Àëåêñà íàëàçèìî ó äðóøòâó œåãîâèõ ïðè¼àòåšà ó èíñòèòóöè¼è çâàíî¼ ìëå÷íè áàð, êî¼è âåž ó òðåíóòêó ïðèïîâåäàœà ïðèïàäà ïðîøëîñòè, ìåñòó íàëèê íà ïóøèîíèöå îïè¼óìà íàìåœåíîì îìëàäèíè ðàäíè÷êå êëàñå, „àëè áèëî ¼å è íåêîëèêî ñòàðå¼øèõ â¼åêîâà è æåíà¼à (àëè íå áóðæó¼à, œèõ íèêàä)“ (Burgess, 1999: 34), ãäå ñó ñå ëåãàëíî òî÷èëà ïèžà êî¼à ñàäðæå „ñòâàð÷èöå øòî áè òè äàëå ôèíèõ ìèðíèõ õîððîðøî ïåòíàåñò ìèíóòà äèâšåœà Ãîñïîä¼èíó è ñâèì Œåãîâèì ñâåòèì àíåëèìà ó òâî¼î¼ ëè¼åâî¼ öèïåëè ñà ñâ¼åòëèìà êî¼à òè ïðøòå ñâóä ïî ì¼àçãó“ (Burgess, 1999: 11). Îìëàäèíà ïðåäñòàâšà ñíàæàí êîíòðàñò ãðóïè ñòàðèõ, èàêî è ¼åäíè è äðóãè ïðåìà êàòåãîðèçàöè¼è íà îñíîâó äðóøòâåíå ïðîäóêòèâíîñòè ïðèïàäà¼ó êàòåãîðè¼è èçäðæàâàíèõ, îäíîñíî íå-ïðîäóêòèâíèõ ëèöà, øòî èõ ó õè¼åðàðõè¼è ìîžè ïîñòàâšà íà ñàìî äíî äðóøòâåíå ëåñòâèöå. Ìåóòèì, óíóòàð òå êàòåãîðè¼å, îïåò ïîñòî¼è äèôåðåíöè¼àöè¼à êî¼à çàñíîâàíà, îâîãà ïóòà íà ôèçè÷êî¼ ñíàçè è âîšè äà ñå ïðèáåãíå ôèçè÷êîì íàñèšó èëè, íà íåìîãóžíîñòè äà ñå îä ôèçè÷êå ñèëå áðàíè, ïîñòàâšà ãðóïó îìëàäèíå ó ïîëîæ༠íàäðååí ãðóïè ñòàðèõ. Çëîñòàâšàœå óñàìšåíèõ ñòàðàöà „ó÷èòåšñêîã òèïà“ çà Àëåêñà è œåãîâå äðóãîâå ïðåäñòàâšà ãëàâíó óñïóòíó ðàçîíîäó è óâåðòèðó çà „èñòèíñêó“ àêöè¼ó. Êàñíè¼å, êàäà íå áóäå ðàñïîëàãàî ôèçè÷êîì ñíàãîì, ñèëîì ïðèëèêà è äðóøòâåíå ïðèíóäå, Àëåêñ žå ñå ó èñòîì òàêâîì îêðóæåœó íàžè ó óëîçè æðòâå, è íà œåãà žå áåç èìàëî ìèëîñòè èëè ñàîñåžàœà íàñðíóòè ãðóïà èñòèõ òèõ ñòàðàöà èç áèáëèîòåêå êî¼è ñó èíà÷å âå÷èòå æðòâå ðàçóëàðåíå îìëàäèíå. Êàêî è ñàì ïðèïîâåäà÷ êàæå, ñòàðîñò ¼å óäàðèëà íà ìëàäîñò (Óï. Burgess, 1999: 148), ’Èìàìî ãà’, êðè÷à¼àî ¼å...’Òðîôå¼íè ïðèì¼åðàê êóêàâè÷êå áðóòàëíå ìëàäîñòè’, êðè÷à¼àî ¼å. ’Îâä¼å óñðåä íàñ è íàìà íà ìèëîñò. Îí è œåãîâè ïðè¼àòåšè òóêëè ñó ìå è øóòèðàëè ìå è ëóïàëè ìå. Ðàçîä¼åíóëè ñó ìå è èñòðãíóëè ìè

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIII 2007 1

137

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ çóáå...£à ñàì îäêðè÷àî ’Òî ¼å áèëî ïðè¼å âèøå îä äâè¼å ãîäèíå. Îä òàäà ñàì áèî êàæœåí’...’Êàçíà, õà? ’ðåêàî ¼å ¼åäàí ñòàðå¼øè êàî òèï áèâøåã âî¼íèêà. ’Âàñ ñâå òðåáà èñòðè¼åáèòè. Êàî äîñàäíó ñìåòœó. Êàçíà íåãî øòî.’ (Burgess, 1999: 147)

Íàïîðåäî ïîñòàâšàœå ó óëîãó íàñèëíèêà è ó óëîãó æðòâå, ñóïòèëíî óêàçó¼å íà ¼åäíîäèìåíçèîíàëíîñò äðóøòâåíèõ îäíîñà è ïîòïóíî îäñóñòâî ìîãóžíîñòè çà äèñêóðñ èçâàí îêâèðà îäíîñà ìîžè, øòî žå ñå è ïîêàçàòè êàî ãëàâíè óçðîê äðóøòâåíå ïàðàëèçå è êàî ðàçëîã äà ñå ïîñåãíå çà ñòðîãèì, íåïîâðàòíèì è ïîòïóíèì îäâà¼àœåì äðóøòâåíèõ êàòåãîðè¼à. Àëåêñîâ äîæèâšà¼ äîãàà¼à íàìåžå çàêšó÷àê äà îí ñåáå âèäè êàî èíòåëåêòóàëíî è äóõîâíî íàäìîžíîã è äà çàïðàâî íå ïðèïàäà è íå æåëè äà ïðèïàäà òîì ñâåòó íà èñòè íà÷èí êàî îñòàëè. Œåãîâ èçâàíðåäàí óêóñ êàäà ¼å ìóçèêà ó ïèòàœó ïðåäñòàâšà ñíàæàí êîíòðàñò œåãîâî¼ áðóòàëíîñòè è ñâåñíî¼ æåšè äà ÷èíè çëî (¼åð ¼å òî œåãîâ èçáîð, œåãîâ íà÷èí äà áóäå äðóãà÷è¼è), àëè èñòîâðåìåíî ïðåäñòàâšà âåçó ñà îíèì äðóãèì ñâåòîì, ÷è¼å îáðèñå Àëåêñ òåê íàñëóžó¼å, ó êîìå ñå ïðàâèëà ïîíàøàœà ðàçëèêó¼ó è ó êîìå ñå äèñêóðñ ìîžè íå ïîèñòîâåžó¼å ñ ïåñíè÷åœåì. Ñóêîá ó ãðóïè íàñòà¼å óïðàâî çáîã íåïîøòîâàœà ëåïîòå è ñàâðøåíñòâà ìóçèêå, êî¼å ¼å çà Àëåêñà íåêà âðñòà œåãîâîã alter ega, íàãîâåøò༠æåšå çà ëè÷íèì èäåíòèòåòîì êî¼è áè ïîñòî¼àî íåçàâèñíî îä óëîãå êî¼ó ìó íàìåžå ñðåäèíà. Àëåêñ ïðåä ñâèìà óäàðà Òóïîã. Ñóêîá ñå çàîøòðàâà êàäà è äðóãà äâà ÷ëàíà ãðóïå ïîñòàâå ïèòàœå âàëèäíîñòè îâå êàçíå, è ãðóïà ñå ðàçèëàçè ñ ïðåžóòíîì íàìåðîì äà èäóžåã äàíà îäëó÷å î íîâîì âîè. Ïðåìäà Àëåêñ íåìà íàìåðó äà ñâî¼å ìåñòî óñòóïè äðóãîìå, è íîâîíàñòàëó ñèòóàöè¼ó íåøòî êàñíè¼å ðàçðåøàâà ïðèìåíîì ñèëå è êðàòêîòðà¼íèì òðè¼óìôîì íàä ïîáóœåíèì ÷ëàíîâèìà ãðóïå, œåãîâà ¼å ìîž, êî¼à ¼å äî òàäà ïîòèöàëà îä ïîäðøêå ãðóïå, ïîòïóíî íåñòàëà, ìàäà îí òîãà íè¼å ñâåñòàí: „Ïà ñó îíè ñàä çíàëè òêî ¼å ãîñïîäàð è âîà, îâöå, ìèñëèî ñàì ¼à.“ (Burgess, 1999: 59) Îí žå îñòàòè òåê ôîðìàëíè âîà, è òî íå çàäóãî, äî ïðèëèêå êàäà žå ãà äðóãîâè îòâîðåíî èçíåâåðèòè, èçäàòè ãà è ïðåäàòè íà íåìèëîñò „âëàñòèìà“. Ó îïèñó äàíà êî¼è ¼å ïðåòõîäèî îâîì äîãàà¼ó, Àëåêñ ñëèêà è äðóãå àñïåêòå æèâîòà ó ñâîì îêðóæåœó. Äåõóìàíèçîâàíè è îïàñíîñòè ïóí, ñòàìáåíè áëîê 18À, ãäå ¼å íà ïóòó äî óëàçà íàèøàî íà íåêîãà èñå÷åíîã ó ¼àðêó è íà êîìàä æåíñêîã âåøà, ñòðãíóòîã ó ñòðàñòè (Burgess, 1999: 38); „ìàšóòêå îäà¼å“ ñòàíà 10-8 ó êî¼åì „ò è ì“ áëàæåíî ñïàâà¼ó è íèòè íå ñëóòå èëè íèòè íå æåëå çíàòè ÷èìå ñå œèõîâ ÷åòðíàåñòîãîäèøœè ñèí çàíèìà; ïîñåòó íå áàø òàêî áåçàçëåíîã, àëè èïàê íåìîžíîã è ó ïîãëåäó ðåôîðìèñàœà Àëåêñîâå ëè÷íîñòè è ïîòïóíî áåñêîðèñíîã ñîöè¼àëíîã ðàäíèêà Äåëòîèäà êî¼è ìó äîíîñè óïîçîðåœå äà ñå ïàçè, ¼åð ñëåäåžåã ïóòà íåžå òî áèòè ïîïðàâíè äîì íåãî ìåñòî ñ ðåøåòêàìà çà ìàëîã Àëåêñà (Óï. Burgess, 1999: 45); íîâèíå ó êî¼èìà ñå âåñòè î íàñèšó è ïšà÷êàìà è î „íîãîìåòàøèìà êî¼è ñó ñâå ïàðàëèçèðàëè ñòðàõîì êàä ñó çàïðè¼åòèëè äà íåžå èãðàòè ó ñšåäåžó íåä¼åšó àêî íå äîáè¼ó âåžå ïëàžå, áàø ñó òî ãàäíè ìàš÷èêè“ (Burgess, 1999: 47) ñìåœó¼ó ñà îáåžàœåì ïîòðîøà÷êèõ ðà¼åâà ó êî¼èìà ñó òåëåâèçîðè ¼îø âåžè, à óç ñâàêó 138

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIII 2007 1

Ìèðíà Ðàäèí-Ñàáàäîø, Àíòèóòîïè¼à êàî ¼åäíà äèìåíçè¼à ñòâàðíîñòè...

êóïšåíó ñòâàð ñå äîáè¼å ¼åäíà íà ïîêëîí. Ïîäñòàêíóò Äåëòîèäîâîì ïîñåòîì, Àëåêñ ñå òðóäè äà äîíåñå çíà÷à¼íå çàêšó÷êå ó âåçè ñà ñâî¼èì ìåñòîì ó òàêâîì îêðóæåœó. Íà Äåëòîèäîâî âà¼êàœå êàêî ñå „ïðîáëåì“ ïðîó÷àâà âåž ÷èòàâî ñòîëåžå, àëè íàïðåòêà íåìà – çàøòî ¼å è ïîðåä äîáðîã äîìà è ðîäèòåšà êî¼è ãà âîëå è íå áàø ëîøå ïàìåòè, íåêè àâî óøàî ó œåãà (Óï. Burgess, 1999: 46) – Àëåêñ ó ñåáè óçâðàžà ó îäáðàíó ñâî¼å ïîñåáíîñòè è ñëîáîäå è àíòèöèïèðà ñîïñòâåíó ñóäáèíó: Äîáðî, ¼à ÷èíèì çëî... Ìî¼å íàñòî¼àœå áèò žå ó îíî¼ áóäóžíîñòè êî¼à ïðóæà ìåíè ñâî¼å ñœåæíîáè¼åëå ðóêå, ïðè¼å íåãî øòî íîæà¼à íàäâëàäà èëè êðâ ïîïðñêà ñâî¼ çàâðøíè ñòàâàê ó èñêðèâšåíî¼ êîâèíè è ðàñïóêëîì ñòàêëó íà öåñòè, äà ñå íå äàì îïåò óëîâšàòè... çëîžà ¼å ó îñîáè, ¼åäèíêè, âàìà èëè ìåíè ñàìîì ñàìöèòîì, à òó îñîáó ïðàâè ñòàðè Ãîñïîä¼èí èëè Áîã è œåãîâ ¼å âåëèêè ïîíîñ è ðàäîñò¼à. Àëè íå-îñîáà íå ìîæå èìàòè çëîžó, øòî çíà÷è äà îíè ó âëàäè è ñóöè è øêîëå íå ìîãó äîïóøòàòè çëî ¼åð íå ìîãó äîïóøòàòè îñîáíîñò. È íè¼å ëè íàøà ñóâðåìåíà ïîâè¼åñò, áðàžî ìî¼à, ïðè÷à î íàøèì ìàšóòêèì îñîáàìà êî¼å ñå áîðå ïðîòèâ òèõ âåëèêèõ ñòðî¼åâà? (Burgess, 1999: 46)

Âåëèêà ìàøèíåðè¼à ¼å ñòàâšåíà ó ïîãîí è Àëåêñ ¼å íà ñâî¼ óæàñ óõâàžåí íà äåëó, ó êóžè áîãàòå ñòàðèöå êî¼ó ¼å èìàî íàìåðó äà îïšà÷êà, àëè ¼ó ¼å ó æàðó òðåíóòêà óäàðèî ïî ãëàâè ñðåáðíîì áèñòîì Áåòîâåíà. Áðàòè¼à ãà ¼å èçäàëà, à Òóïè ìó ñå óñïåî îñâåòèòè, ëàíöåì ãà ¼å óäàðèî ïðåêî î÷è¼ó. Àëåêñîâèì ìóêàìà òó íè¼å êðà¼, ¼åð ¼å äîïàî øàêà çàøòèòíèöèìà çàêîíà, îäíîñíî ïîëèöè¼è, êî¼ó òàêîå ñà÷èœàâà ãðóïà ñèëåŸè¼à îäðàíè¼å ïîçíàòà Àëåêñó, è êî¼à ¼å ñà âåëèêîì ðàäîøžó ïðèãðëèëà òðåíóòàê ó êî¼åì ñå ïðèëèêà äà íåêàæœåíî ïðåìëàòå ìàëîã Àëåêñà ñàìà íóäèëà. Äî òðåíóòêà êàäà èì ñå ïðèäðóæèî Ï. Ð. Äåëòîèä, ñîöè¼àëíè ðàäíèê, Àëåêñ ¼å áèî „êðâàâà ëîïòà“ (Burgess, 1999: 74), à ãëàâíè ¼å ïîëèöà¼àö âðëî ñâåòà÷êèì ãëàñîì èçãîâîðèî „Íàñèšå ïðîèçâîäè íàñèšå... Îïèðàî ñå çàêîíèòîì óõèžåœó.“ (Óï. Burgess, 1999: 74). Àëåêñ ó òî¼ ñèòóàöè¼è ñåáå ¼àñíî âèäè íà ñòðàíè êî¼à ¼å ñóïðîòíà îä îíå êî¼î¼ ïðèïàäà ïîëèöè¼à è çàêšó÷ó¼å äà àêî îíè ñïàäà¼ó íà ñòðàíó äîáðà, îíäà ¼å çàäîâîšàí øòî ¼å îí ñàì íà îíî¼ äðóãî¼ ñòðàíè (Óï. Burgess, 1999: 75). Ìåóòèì, è œåãîâà ñó î÷åêèâàœà íàäìàøåíà âåøžó äà ¼å ñòàðèöà èçäàõíóëà è äà ¼å âåž ñâå ó æèâîòó íàïðàâèî, à òåê ìó ¼å ïåòíàåñò (Óï. Burgess, 1999: 75). Èç ãåòà ñòàìáåíîã áëîêà 18À è áëàæåíîã íåçíàœà ñâåòà ñòåðåî òåëåâèçîðà ñâå âåžèõ è âåžèõ åêðàíà è ïîêëîí-ïàêåòèžà äåòåðŸåíàòà (Burgess, 1999: 47), èç íîžè êî¼à ¼å ïðèïàäàëà œåìó è œåãîâèì äðóãîâèìà äîê ñå „ñòàðå¼øà áóðæîàçè¼à“ ñêóïšàëà èñïðåä çàãëóïšó¼óžå ìîíäîâèçè¼å (Óï. Burgess, 1999: 47) Àëåêñîâà ïðè÷à ñå ñåëè ó „ïëà÷íè è êàî òðàãè÷àí“ (Burgess, 1999: 81) äåî êî¼è ñå äåøàâà ó Äðæàâíîì çàòâîðó 84Ô. Àëåêñ ¼å îñóåí íà ÷åòðíàåñò ãîäèíà çàòâîðà è ïðèíóåí äà ñå ñíàëàçè ó ñâåòó êî¼è íàçèâà šóäñêèì çâåðèœàêîì – äà òðïè øóòèðàœà è „òîë÷îêèðàœà“ áðóòàëíèõ ÷óâàðà è äà èçáåãàâà ñóñðåòå ñà êðèìèíàëöèìà èñöåðåíèì è „âîœà¼èì“. Ñèòóàöè¼à ó çàòâîðó íå ðàçëèêó¼å ñå ïî ìíîãî ÷åìó îä âåž îïèñàíîã îêðóæåœà ãåòà íèæå êëàñå è ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIII 2007 1

139

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ

êàî äà ïîòâðó¼å òåçó Æàíà Áîäðè¼àðà äà çàòâîðè ïîñòî¼å çàòî äà áè ïðèêðèëè ÷èœåíèöó äà ¼å šóäñêî äðóøòâî ïî ñâî¼î¼ ïðèðîäè ñïóòàâà¼óžå, äà ñó êàòåãîðè¼å ïóòåì êî¼èõ îíî ôóíêöèîíèøå ó ïîòïóíîñòè àðáèòðàðíå è äà çàâèñå îä òà÷êå ãëåäèøòà (Óï. Bodrijar, 1991), î ÷åìó ãîâîðå è Àëåêñîâè ðàíè¼è çàêšó÷öè. Êàäà ¼å ñóî÷åí ñà îêðóæåœåì çàòâîðà, Àëåêñîâ ¼åäèíè öèš ïîñòà¼å äà èç çàòâîðà èçàå, áóäóžè äà ñåáå íå äîæèâšàâà êàî äåî òîã îêðóæåœà (Óï. Burgess, 1999: 83). Ìåóòèì, ñòèöà¼åì îêîëíîñòè, œåãî⠞å ïóò êà èçëàñêó èç îâîã êîíòðîëèñàíîã îêðóæåœà è êà „òîòàëíî¼ ðåôîðìàöè¼è“ ïîñðåäñòâîì íîâå íàó÷íå ìåòîäå íàçâàíå Ëóäîâèêî, âîäèòè ïðåêî ¼îø ¼åäíîã óáèñòâà, îâîã ïóòà ó çàòâîðñêî¼ žåëè¼è, è ¼îø ¼åäíîã èçäà¼ñòâà – îâîã ïóòà ñó ãà èçäàëà ïåòîðèöà žåëè¼ñêèõ äðóãîâà, ñâàëèâøè êðèâèöó íà œåãà. Îíî øòî ¼å çàòèì óñëåäèëî áèëà ¼å „íåêàêâà ñâå÷àíà àòìîñôåðà“ êî¼à ¼å ïðåòõîäèëà ïîñåòè âåîìà âàæíîã ÷îâåêà – Ìèíèñòðà Óíóòðàøœèõ (èëè Èçíóòðèöà, êàêî žå ãà êàñíè¼å íàçâàòè); íåêîãà çà êîãà ñå âåž ó ïðâè ìàõ, ïî îäåžè, ìîãëî ïðîñóäèòè äà ó ñâî¼èì ðóêàìà èìà ìîž êî¼à íàäèëàçè ãðàíèöå çàòâîðà è ãðàíèöå ãåòà. Îí ¼å áèî îòåëîâšåœå Àëåêñîâå òåæœå, ïðîòîòèï ïðèâèëåãîâàíîã áåëîã ìóøêàðöà. Œåãîâ ¼å ãîâîð áèî êðàòàê, àëè èçâàíðåäíî äåëîòâîðàí: Âëàäà ñå âèøå íå ìîæå áàâèòè çàñòàð¼åëèì ïåíîëîøêèì òåîðè¼àìà. Íàòðïà¼òå êðèìèíàëöå ñêóïà è ïîãëåäà¼òå øòî ñå äîãîäè. Äîáè¼åòå êîíöåíòðèñàíè êðèìèíàë, çëî÷èí óñðåä êàçíå. Óñêîðî žå íàì ìîæäà áèòè ïîòðåáíè ñâè çàòâîðñêè êàïàöèòåòè çà ïîëèòè÷êå ïðè¼åñòóïíèêå. (Burgess, 1999: 96)

Îí ¼å ò༠êî¼è îäëó÷ó¼å äà ¼å èñïðàâíî è ëåãèòèìíî ïðèìåíèòè „êîðåêòèâíó ìåòîäó“ êî¼à žå ó êðèìèíàëöó óáèòè êðèìèíàëíè íàãîí, òå žå ãà òàêî ó÷èíèòè êîðèñíèì ïðèïàäíèêîì äðóøòâåíå çà¼åäíèöå, áåç èêàêâîã îáçèðà íà ïîñëåäèöå êî¼å žå ò༠÷èí èìàòè èçâàí îïèñàíîã êîíòåêñòà. Àëåêñ, êàî çëè ìëàäè õóëèãàí, áèžå ïðîìåœåí äî íåïðåïîçíàòšèâîñòè (Óï. Bugress, 1999: 97) è òèì ¼å òåøêèì ðå÷èìà îòïî÷åî œåãîâ ïóò ó ñëîáîäó. Îíî øòî ¼å Ëóäîâèêî òåõíèêà îáåžàâàëà áèëî ¼å äà ñå ñóá¼åêòó ïðîöåñîì óñëîâšàâàœà ó ïîòïóíîñòè îäóçìå ìîãóžíîñò èçáîðà, òå äà îí ó ñâàêî¼ ñèòóàöè¼è ó êî¼î¼ ìîãóžíîñò èçáîðà ïîñòî¼è, áóäå ïðèíóåí äà îäàáåðå äðóøòâåíî ïðèõâàòšèâ îáëèê ïîíàøàœà, ÷àê è îíäà êàäà ìó òî óãðîæàâà îïñòàíàê. Ëóäîâèêî òåõíèêà êàî èäå¼à ïðåäñòàâšà ïðåòå÷ó èäå¼å ïðåïðîãðàìèðàœà è óâîä ó âèçè¼ó äðóøòâà ïîäðååíîã èíòåðåñèìà åëèòå, êî¼ó žå æàíð íàó÷íå ôàíòàñòèêå çíà÷à¼íî óíàïðåäèòè è ðàçâèòè. Ìåóòèì ó êîíòåêñòó òðåíóòêà ó êî¼åì íàñòà¼å ðîìàí Ïàêëåíà ïîìîðàíŸà, èäå¼à î ïðèìåíè òåõíèêå êî¼îì ñå óïðàâšà šóäñêèì ïîíàøàœåì ìîæå ñå òóìà÷èòè è êàî ãðîòåñêíà ïàðîäè¼à íà äå¼ñòâî òåëåâèçè¼å è ïîòðîøà÷êîã äðóøòâà êàî íîâîã ìîžíîã îðóà äðóøòâåíå êîíòðîëå è èíòåðåñà êàïèòàëà. Àëåêñ ¼å íàêîí äâå íåäåšå òåðàïè¼å ïðîãëàøåí èçëå÷åíèì è ñïðåìàí ¼å äà ñå âðàòè ó ñëîáîäó. Îáàâåçàí ¼å ¼îø ñàìî äà ó÷åñòâó¼å ó ïðåçåíòàöè¼è ðåçóëòàòà åêñïåðèìåíòà ãäå ïðåä çàòâîðñêèì è âëàäèíèì çâàíè÷íèöèìà è 140

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIII 2007 1

Ìèðíà Ðàäèí-Ñàáàäîø, Àíòèóòîïè¼à êàî ¼åäíà äèìåíçè¼à ñòâàðíîñòè...

ìíîãîáðî¼íîì äðóãîì ïóáëèêîì äåìîíñòðèðà ñâî¼ó ñàäà àïñîëóòíó íåñïîñîáíîñò äà ñå ñëóæè ôèçè÷êîì ñèëîì. Î ðåçóëòàòèìà åêñïåðèìåíòà äîêòîð Áðîäñêè, ¼åäàí îä àóòîðà, ãîâîðè: Ñóòðà ãà øàšåìî ñ ïîâ¼åðåœåì îïåò ó ñâè¼åò, îíîëèêî äîáàð ìîìàê êàêâîã óîïžå ìîæåòå ñðåñòè ó ñâèáàœñêî ¼óòðî, áåç çëà, íåíàñèëàí; àêî óîïžå áèëî êàêà⠖ êàî øòî žåòå ïðèì¼åòèòè – îíäà ñêëîí šóáàçíî¼ ðè¼å÷è è äîáðîì ä¼åëó. (Burgess, 1999: 127)

Àëåêñ, íàðàâíî, íè¼å àïñîëóòíî „äîáàð“. Äî ñóøòèíñêå ïðîìåíå íè¼å äîøëî. Ðåçóëòàò åêñïåðèìåíòà çàäîâîšàâà îíî øòî ïîëèòè÷êè ïðàãìàòèçàì íàìåžå êàî èìïåðàòèâ, äà áè ñå ñìàœèëà ñòîïà çëî÷èíà è ïðåíàòðïàíîñò çàòâîðà (Óï. Burgess, 1999: 130); îí èçãëåäà è äåëó¼å îíàêî êàêî àóòîðèìà îâîã ïðîãðàìà îäãîâàðà, àëè œåãîâå ñó íàìåðå è îíî øòî îí îñåžà ó ñèìóëèðàíèì ñèòóàöè¼àìà èñòîâåòíå êàî è ïðå òðåòìàíà. Îí è ñàì ïîñòà¼å ñèìóëèðàíà âåðçè¼à ñàìîã ñåáå, áóäóžè äà ¼å, äà áè ïîòèñíóî îñåžà¼ ôèçè÷êîã áîëà, ïðèíóåí äà ñèìóëèðà ìèñëè è äåëà êî¼à žå ò༠îñåžà¼ îòêëîíèòè. Ëóäîâèêî ¼å òåõíèêà êî¼îì áè ñå äàî óòðòè ïóò êà ñèìóëàêðóìó „÷óäîâèøíå èäèîòñêå ñðåžå“ Âðëîã íîâîã ñâåòà (Óï. Êîšåâèž, 2003: 134), íî îíî øòî îâó èäå¼ó ÷èíè ¼îø îïàñíè¼îì îä Õàêñëè¼åâå, ïðåäñòàâšà íàãîâåøòà¼, ó ¼åäíî¼ êðàòêî¼ îïàñêè íà êðà¼ó äðóãå ñèìóëàöè¼å, äà êîíòðîëà íàñèëíèõ èìïóëñà èïàê íåžå áèòè óíèâåðçàëíî ïðèìåœåíà, âåž äà žå ñå òàêî „ïîïðàâšàòè“ ñàìî îíè èç ðåäîâà íèø÷èõ, áóäóžè äà ñó „ãëàç¼å íåêèõ ñòàðå¼øèõ â¼åêîâà ó ïóáëèöè... êàî èñêàêàëå íà òó ìëàäó ä¼åâî÷êó, ñ ïðšàâèì è êàî ïîêâàðåíèì æåšàìà“ (Burgess, 1999: 132), êî¼è, ðåêëî áè ñå, íèêàäà íåžå áèòè ó íåïðèëèöè äà áóäó ïîäâðãíóòè èñöåšó¼óžèì ìîžèìà Ëóäîâèêî ïîñòóïêà. Äîãàà¼ ¼å ïðèâóêàî ïàæœó ìåäè¼à è Àëåêñ ïîñòà¼å âåñò – œåãîâà ¼å ñëèêà è ïðè÷à î œåìó äîñïåëà ó íîâèíå, êàî øòî žå è ñàì îòêðèòè íàêîí øòî ãà ïóñòå èç çàòâîðà. Ïðèëè÷íî íåñèãóðàí, ðåôîðìèñàíè ñå Àëåêñ óïóžó¼å ó ñâåò. Ñâåò ñå, îä œèõîâîã ïîñëåäœåã ñóñðåòà ó íåêèì àñïåêòèìà èçìåíèî, íî ó íåêèì äðóãèì ¼å îñòàî èñòè. Àëåêñ ðåøàâà äà îäå êóžè, áåç íàìåðå äà áèëî øòà ïðîìåíè ó äîòàäàøœî¼ ïðàêñè, ìåóòèì, òàìî çàòè÷å íèç èçíåíàåœà – ìóðàë íà óëàçó ó çãðàäó, êî¼è „èñòè÷å äîñòî¼àíñòâî ðàäíè÷êå êëàñå“, î÷èøžåí ¼å îä øêðàáîòèíà è ñêàðåäíèõ öðòåæà, ëèôò ðàäè ñàâðøåíî, à ó œåãîâó ñîáó ó ñòàíó 10-8 è ó æèâîò œåãîâèõ ðîäèòåšà, óñåëèî ñå ïîäñòàíàð î. Çàêšó÷èâøè äà çà œåãà òó íåìà ìåñòà, Àëåêñ ñå ó èçëèâó ñàìîñàæàšåœà óïóžó¼å ó ïðîäàâíèöó ãðàìîôîíñêèõ ïëî÷à ó æåšè äà óäîâîšè ñåáè òàêî øòî žå ïîñëóøàòè Ìîöàðòîâó ñèìôîíè¼ó áðî¼ 40. Íî, è òàìî ñó ñå ñòâàðè ïðîìåíèëå, ñâå ¼å ïðåïóíî äå÷óðëè¼å êî¼à âðèøòè è îòóïåëî ïëåøå óç íåêó íîâó „óæàñíó ïîï-ïåñìèöó“ (Óï. Burgess, 1999: 142). Àëåêñà ñèòóàöè¼à ðàçäðàæó¼å, àëè ¼å ñâåñòàí äà „ìîðà ïàçèòè íà òî“ (Óï. Burgess, 1999: 143); îí äîæèâšàâà ïîòïóíè ñëîì êàäà ãà, íàêîí ïðâèõ òàêòîâà êàêî ñå èñïîñòàâšà ïðâå Ìîöàðòîâå ïëî÷å êî¼à ¼å ïðîäàâöó ïàëà ïîä ðóêó, ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIII 2007 1

141

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ

ïðåïëàâšó¼å îñåžà¼ ãàåœà è ìó÷íèíå è îí ñõâàòà äà žå ñâàêà ìóçèêà êî¼à èçàçèâà åìîöè¼å ó œåìó èçàçâàòè áîë, ìó÷íèíó è ãàåœå áàø êàî è æåšà çà íàñèšåì, „¼åð ñó òàêî óðåäèëè äîêòîðè“ (Burgess, 1999: 143). Îâà ¼å ñèòóàöè¼à íàãîâåøò༠êî¼è žå Ô. Àëåêñàíäåð, ïèñàö „Íàðàí÷å íà íàâè¼àœå“ èç Àëåêñîâå ïðè÷å, íåøòî êàñíè¼å îòâîðåíî íàçâàòè ìàðãèíàëíèì êîíäèöèîíèðàœåì ïóòåì êî¼åã ìóçèêà, ñåêñóàëíè ÷èí, êœèæåâíîñò è óìåòíîñò, óìåñòî èçâîðà óæèòêà ïîñòà¼ó èçâîð áîëà (Óï. Burgess, 1999: 158), ó ÷åìó ñå îïåò ¼àâšà îä¼åê Âðëîã íîâîã ñâåòà, êî¼è žå òàêî „åëèìèíèñàòè ñâå ïðîáëåìå, ñâå âèäîâå îäàíîñòè, ñâå îáëèêå óìåòíîñòè è ôèëîçîôè¼å è áèëî ÷åãà äðóãîã øòî áè âîäèëî ó îïàñíè èíäèâèäóàëèçàì èëè ¼îø îïàñíè¼å ñòðàñòè è îñåžàœà“ (Êîšåâèž, 2003: 133). Àëåêñ ¼å ó îâîì îêðóæåœó èäåíòèôèêîâàí êàî ¼åäàí îä íà¼îïàñíè¼èõ îòïàäíèêà, ¼åð êàêî ïîñòà¼å î÷èãëåäíî, íà îâ༠èëè îí༠íà÷èí ó îêâèðèìà œåãîâå äðóøòâåíå ãðóïå, ïðîöåñ ìèøšåœà ¼å çàóñòàâšåí ó íåêî¼ âðñòè ïåòšå ó êî¼î¼ ñå èñòè ñëåä îãðàíè÷åíîã áðî¼à îïåðàöè¼à ïîíàâšà ó ïîíàøàœó ñâàêîã îä ïðèïàäíèêà òîã îêðóæåœà, áèëî äà ñó òî òèí弟åðè, ðàäíèöè èëè ñòàðöè. Îíî ïî ÷åìó ñå îíè ðàçëèêó¼ó ¼å âðñòà îïåðàöè¼à, àëè ¼å çàïðàâî ñâðõà ñâåãà òîãà óïðàâšåíà êà îäðæàœó ñèñòåìà îíàêâèì êàêàâ ¼åñòå. Óëîãå ó òîì ñèñòåìó ñå ñâîäå íà óëîãå êðâíèêà è æðòàâà, êàêî è Àëåêñ ïðèìåžó¼å ïîìàëî èçíåíàåí èíòåðåñîâàœåì ñâî¼åã, òàäà ¼îø âåðíîã äðóãà Òóïîã çà ñòàœå ñòâàðè íà Ìåñåöó è çâåçäàìà: „Áèò žå æèâîò êàî è îâä¼å äîšå íà¼â¼åðî¼àòíè¼å, ñ òèì äà íåêè äîáè¼ó íîæ, à íåêè ãà çàáè¼ó“ (Burgess, 1999: 26). Àëåêñ ¼å ó ñâî¼ ñâåò îâîãà ïóòà âðàžåí êàî ñàâðøåíà æðòâà, áèëî ôèçè÷êîã íàñèšà, êî¼å ñïðîâîäå ñòàðöè èç áèáëèîòåêå èëè Òóïè è Áèëèáî¼ ñàä ìëàäè çàøòèòíèöè çàêîíà, áèëî ïîëèòè÷êèõ èãàðà âëàñòè èëè „áðàíèòåšà Ñëîáîäå“, êî¼è ó œåìó ïðåïîçíà¼ó ìîãóžíîñò çà ñîïñòâåíó ïðîìîöè¼ó: Êàêâî âðñíî ñðåäñòâî îí ìîæå áèòè îâ༠ä¼å÷àê. £îø áîšå íàðàâíî ìîãàî áè àêî ìîæå èçãëåäàòè ¼îø áîëåñíè¼å è ìðòâà÷êè¼å íåãî ñàä... Ìó÷åíèê çà ñòâàð Ñëîáîäå... Èìàø ñâî¼ó óëîãó çà îäèãðàòè è íåìî¼ òî çàáîðàâèòè. (Burgess, 1999: 164–65)

Ìåóòèì, Àëåêñ íè¼å âîšàí äà áóäå ìàðèîíåòà è íàêîí ïîïðàâšàœà ñâåãà øòî ¼å íà œåìó òðåáàëî áèòè ïîïðàâšåíî íàêîí ñêîêà ó îíî øòî ¼å ìèñëèî äà žå áèòè ñìðò, è ïîòèðàœà äå¼ñòâà Ëóäîâèêî ïîñòóïêà, Àëåêñ ¼å îïåò îí༠ñòàðè, îïåò ñïîñîáàí è ðàä äà ïðåóçìå óëîãó îãðàíè÷åíîã ñóá¼åêòà, àëè ¼å èñòî òàêî è äàšå çàðîášåí ó ñâåòó è ðèòóàëèìà íèæå êëàñå. Ó ïîñëåäœåì, 21. ïîãëàâšó, îí êîíà÷íî ïî÷èœå äà îñåžà íåçàäîâîšñòâî è îòïîð ïðåìà òîì áåñêðà¼íîì ïîíàâšàœó ñëåäà èñòèõ ñòâàðè, ïîñòà¼å äóáîêî íåñðåžàí, òå ò༠ñâî¼ óíóòðàøœè êîíôëèêò ðàçðåøàâà çàêšó÷êîì äà æåëè ïîòîìñòâî – ñèíà, è òà æåšà îáåëåæàâà œåãîâ ïðåëàçàê ó ñâåò îäðàñëèõ. Ìåóòèì, Àëåêñ çàïðàâî èç ¼åäíîã çà÷àðàíîã êðóãà ïðåëàçè ó ñëåäåžè, ó êðóã ó êî¼åì îí íà ñåáå ïðåóçèìà óëîãó çàøòèòíèêà è ñòâàðàîöà, àëè ó êî¼åì žå œåãîâ ñèí ïîíîâèòè ñâå îíî øòî ¼å è îí ñàì óðàäèî, à îí íåžå èìàòè íà÷èíà äà ãà ó òîìå 142

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIII 2007 1

Ìèðíà Ðàäèí-Ñàáàäîø, Àíòèóòîïè¼à êàî ¼åäíà äèìåíçè¼à ñòâàðíîñòè...

ñïðå÷è, ¼åð ñå öåî ñâåò îêðåžå êàî íàðàíŸà ó Ãîñïîäœèì ðóêàìà (Óï. Burgess, 1999: 189) øòî íà êðà¼ó è ¼åñòå ¼åäíà îä ãëàâíèõ èäå¼à îâîã ðîìàíà. ÁåðŸåñ êàî ¼åäèíñòâåíó êàðàêòåðèñòèêó šóäñêîñòè íàâîäè ìîãóžíîñò èçáîðà è ïðàâî íà èçáîð, êàî è òî äà ÷îâåê íè¼å ìåõàíèçàì êî¼åã íàâè¼à Áîã èëè àâî èëè Ñâåìîãóžà äðæàâà (êî¼à ñâå ÷åøžå çàìåœó¼å è ¼åäíî è äðóãî) (Óï. Burgess, 1986: iv). Ìåóòèì, êîëèêî ãîä äà ¼å íàñèšå îáåëåæåíî êàî èíäèêàòîð äåñòðóêòèâíîñòè, îíî ¼å òàêîå è ñèìáîë àêòèâíîã ïðèíöèïà êî¼è íàìåžå ïàòðè¼àðõàëíà äðóøòâåíà ìàòðèöà. Ïàêëåíà ïîìîðàíŸà ïðèêàçó¼å ïðîñòîð ðåçåðâèñàí èñêšó÷èâî çà ìóøêå ëèêîâå, äîê æåíå ñâîäè íà êàòåãîðè¼ó òîëèêî áåçíà÷à¼íó äà ¼ó ¼å ïðàêòè÷íî íåìîãóžå êëàñèôèêîâàòè – æåíñêè ëèêîâè íåìà¼ó äèìåíçè¼ó êî¼à áè èì äàëà ìîž èëè àóòîðèòåò äà áóäó áèëî øòà äðóãî äî îá¼åêòè. Èàêî ¼å ïàòðè¼àðõàëíà ìàòðèöà î÷èòà, íà îâîì ïðèìåðó êîíôëèêò íè¼å óñìåðåí êà æåíàìà, âåž êà äèôåðåíöè¼àöè¼è óíóòàð ìóøêå ïîïóëàöè¼å ïðåìà ïàòðè¼àðõàëíîì ïðåäëîøêó. Òàêîå, âåîìà ¼å çíà÷à¼íî ïîòïóíî îäñóñòâî êëàñíîã ñóêîáà, øòî ìîæäà óêàçó¼å íà òî äà ¼å ÁåðŸåñîâà íàìåðà áèëà äà èçáåãíå ñâîåœå ïðè÷å íà îêâèð åêîíîìñêèõ îäíîñà è íàãëàñàê ñòàâè íà èäåíòèòåò ïî¼åäèíöà êî¼è íå ìîæå áèòè ïîèñòîâåžåí ñà èäåíòèòåòîì ãðóïå. Îí ñàì êàæå äà ¼å Ïàêëåíà ïîìîðàíŸà ¼åäíà êåíåäè¼åâñêà êœèãà êî¼à ãîâîðè î ìîðàëíîì íàïðåòêó, äîê ðîìàí è ôèëì ñëàâó äóãó¼ó íèêñîíîâñêîì ïîãëåäó íà ñâåò ó êî¼åì íåìà ìåñòà íè òðóíêè îïòèìèçìà (Óï. Burgess, viii). Èïàê, íå ìîæåìî ïðåíåáðåžè ÷èœåíèöó äà èàêî âåîìà ìëàä, Àëåêñ ïîñòî¼è è ôóíêöèîíèøå ó èçâàíðåäíî çàòâîðåíî¼ è ðèãèäíî¼ ìàòðèöè ïðàâèëà ïîíàøàœà êî¼î¼ öèš íè¼å ñëàìàœå äðóøòâåíèõ ñòåãà íèòè ðåäåôèíèñàœå äðóøòâåíå ñòâàðíîñòè ïðåìà íåêîì áîšåì, íàïðåäíè¼åì ìîäåëó. Àëåêñ ñå äðæè ïðàâèëà óçäà¼óžè ñå ó ñîïñòâåíå ñïîñîáíîñòè è òóó íåîïðåçíîñò íå áè ëè èçáåãàî ñóäáèíó êî¼î¼ ïîäëåæó ñâè èç ðàäíè÷êèõ ãåòà. Îí âåîìà ðàíî ñõâàòà ñâî¼ èíôåðèîðíè äðóøòâåíè ïîëîæ༠êàî è òî äà ¼å ò༠êðóã çà œåãà è œåìó ñëè÷íå àïñîëóòíî çàòâîðåí. Ïðåäîäðååí äà áèðà èçìåó ïàñèâíîñòè êî¼î¼ ñå îäà¼ó œåãîâè ðîäèòåšè è èëóçè¼å ñóïåðõåðî¼à (íåêå âðñòå Ðîáèíà Õóäà êî¼è äåî ñâî¼åã ïëåíà ïîäåëè ñà ñèðîìàøíèìà), îí ñå ëîãè÷íî îïðåäåšó¼å çà äèìåíçè¼ó ñòâàðíîñòè ó êî¼î¼, èàêî êðàòêîã âåêà, õåðî¼ñêà áóäóžíîñò íóäè ñâî¼å ñíåæíîáåëå ðóêå (Óï. Burgess 1999: 46), íàñóïðîò îíå äðóãå ñòâàðíîñòè ó êî¼î¼ ïîñòî¼è çàêîí äà ñâàêî êî íè¼å äåòå, íå íîñè äåòå è íè¼å áîëåñòàí ìîðà ðàäèòè, è ìîðà öåëîã, èçâåñíî íå áàø êðàòêîã æèâîòà, ðåöèìî, ïóíèòè ïîëèöå êîíçåðâèðàíîì õðàíîì (Óï. Áóðãåññ, 1999: 42). Ðàäíè÷êà êëàñà Ïàêëåíå ïîìîðàíŸå îìàè¼àíà ¼å âåøòà÷êèì ðà¼åâèìà ïîòðîøœå è ìàñîâíèõ ìåäè¼à; ïðîäàëè ñó ñëîáîäó çà ìèðíè¼è æèâîò êàêî êàñíè¼å óïîçîðàâà Ô. Àëåêñàíäåð (Óï. Burgess, 1999: 163) è êàî äà óîïøòå è íå ïîñòî¼è ñâåñò î òîìå äà ¼å ñòàœå ñòâàðè ìîæäà ìîãóžå ïðîìåíèòè íà íåêîì ñâåîáóõâàòíè¼åì ïëàíó. Àëåêñîâå åêñïåäèöè¼å óëòðà-íàñèšà íèñó íèêàäà óñìåðåíå ïðîòèâ èíñòèòóöè¼à ðåæèìà, âåž óâåê ïðåìà ñëàáè¼èìà è ïîäÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIII 2007 1

143

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ

ðååíèìà – æåíàìà, ñòàðèìà, áåñêóžíèöèìà, äåöè. Ñïèñàê œåãîâèõ æðòàâà ãîòîâî äà ñàäðæè ñâå ìàðãèíàëèçîâàíå äðóøòâåíå ãðóïå ïàòðè¼àðõàëíèõ äðóøòàâà, è ó ¼åäíîì øèðåì êîíòåêñòó Ïàêëåíà ïîìîðàíŸà ðàçîòêðèâà ðàœèâîñò è ïîäëîæíîñò âèêòèìèçàöè¼è òèõ êàòåãîðè¼à êî¼å îáåëåæàâà¼ó ïðèíöèï äðóãîñòè. Èíñòèòóöè¼à äðæàâå, îâäå ïðåäñòàâšåíà ìàãëîâèòèì îáðèñèìà êðîç ïîëèòè÷êó ïðîïàãàíäó è „Ìèíèñòðà Èçíóòðèöà“, ãëàâíè ¼å èíñòðóìåíò íå-ñëîáîäå è íà èñòè íà÷èí íà êî¼è çàòâîðè ôóíêöèîíèøó êàî äèâåðçè¼à êî¼îì ñå ñêðåžå ïàæœà ñà ÷èœåíèöå äà äðóøòâî êàî ñèñòåì îãðàíè÷àâà è ñïóòàâà šóäñêó ñëîáîäó, è åêñïåðèìåíò ïîñòóïêà Ëóäîâèêî, ìîæå ñêðåíóòè ïàæœó ñà ÷èœåíèöå äà ¼å ó äðóøòâåíîì îêâèðó êî¼è îñëèêàâà ÁåðŸåñ, ñëîáîäà íåêîã ñòâàðíîã èçáîðà îäàâíî îäóçåòà ñâèìà îíèìà êî¼è ñó íà ëåñòâèöè õè¼åðàðõè¼å äîâîšíî íèñêî äà ñå íå ìîãó ïðîáèòè äî ñòàòóñà ñóá¼åêòà. Êàòåãîðè¼å äîáðà è çëà î êî¼èìà òàêî ïîìíî ðàçìèøšà Àëåêñ, ðåëàòèâèçîâàíå ñó è àïñîëóòíî ïîäðååíå ñòðóêòóðàìà ìîžè òàêî äà ñå ñâå, ïà ÷àê è íàñèšå ìîæå îêâàëèôèêîâàòè êàî äîáðî óêîëèêî ñëóæè èíòåðåñèìà òèõ ñòðóêòóðà, äîê ¼å òî èñòî íàñèšå çëî àêî ¼å óïåðåíî ïðîòè⠜èõ. (Óï. Schoene-Harwood, 2000: 70). Àëåêñ èïàê âåðó¼å ó äðóøòâåíó õè¼åðàðõè¼ó; íå îêëåâà äà ñå ïîçîâå íà ïàòðè¼àðõàëíå èìïåðàòèâå èëè äà èõ ïðèìåíè: „Ìîðà áèòè âîäñòâà. Ñòåãå ìîðà áèòè. Òî÷íî?“ (Burgess, 1999: 37) è íå ëèáè ñå äà ïðåóçìå àêòèâíó óëîãó ó îäðæàâàœó òå ìàòðèöå, ñïðåìàí äà ó œó óêšó÷è è ñâî¼å ïîòîìñòâî, êî¼å žå íàðàâíî áèòè ñèí, íå êžè. Ñâî¼ó ìëàäîñò è ñâî¼å ïîíàøàœå, îí âèäè êàî íåêó âðñòó ïîïóëàðíîã çàäîâîšñòâà ó èçáåãàâàœó äå¼ñòâà ìîžè êî¼à íàñòî¼è äà ãà óêðîòè è ïîò÷èíè, èëè ó èñïîšàâàœó ìîžè íàä äðóãèìà, ïðèìåíîì ñèëå íàä ñëàáè¼èìà (Óï. Fisk, 2001: 61). Íà êðà¼ó, îí ñå çàèñòà ïðîìåíèî ïðîëàñêîì êðîç èñêóøåœà ìåòîäà óñëîâšàâàœà è èçãëåäà äà ¼å ïðåðàñòàî óîáè÷à¼åíå íàñèëíè÷êå ðèòóàëå. Ìåóòèì œåãîâà ïðîìåíà íå ïîäðàçóìåâà îñëîáààœå èç ïàòðè¼àðõàëíå ìàòðèöå, ¼åð îí òî íèêàäà è íè¼å íàìåðàâàî, ðåêëî áè ñå äà ¼å íè¼å íè ñâåñòàí. Îí íè òàäà íå íàñòî¼è äà îñèãóðà îïñòàíàê ñâîã ëè÷íîã èäåíòèòåòà, êî¼è ñå íå ìîæå ïîðåžè è êî¼è ñâå âðåìå ïîñòî¼è íàïîðåäî ñà ðàçëè÷èòèì ïðîñêðèáîâàíèì óëîãàìà êî¼å îí íà ñåáå ïðåóçèìà, âåž èçíîâà ïðèñòà¼å äà èãðà ¼îø ¼åäíó óëîãó èç èñòîã íèçà ïàòðè¼àðõàëíèõ óëîãà, îâîãà ïóòà óëîãó îöà è ó÷èòåšà. È òà è ñâå äðóãå óíàïðåä äåôèíèñàíå óëîãå ó âåëèêî¼ ìåðè ïîòèðó ïðîñòîð ëè÷íîã èäåíòèòåòà áóäóžè äà èõ óíàïðåä äåôèíèøå ïîëèòè÷êè ïðàãìàòèçàì, äîê Àëåêñ ñâåñíî ïðèñòà¼å äà áóäå „âîœà¼à ãðàæœà íàðàí÷à ó äèâîâñêèì ðóêà¼àìà Ãîñïîä¼èíà îñîáíî“ (Óï. Burgess, 1999: 189). ÁåðŸåñîâà ñòðàòåãè¼à î÷óåœà óïîòðåášåíà ñ íàìåðîì äà ïðè÷ó î Ïàêëåíî¼ ïîìîðàíŸè óñìåðè êà „áóäóžèì íåäîñòàöèìà“ äðóøòâåíå ñòâàðíîñòè, èïàê íå ïðèêðèâà ïðåäåòåðìèíèçàì [overdeterminism] àêòóåëíîã òðåíóòêà, è òàêîðåžè ïðàêòè÷íèì ïðèìåðîì äî÷àðàâà äèõîòîìè¼ó êî¼ó Àëòóçåð, îòïðèëèêå ó èñòî âðåìå è ó èñòîì îêðóæåœó ó êî¼åì íàñòà¼å è Ïàêëåíà ïîìîðàíŸà, ó òåîðè¼è íàçèâà äðæàâíîì êîíòðîëîì è äðæàâíîì ìîžè. Äðæàâíó 144

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIII 2007 1

Ìèðíà Ðàäèí-Ñàáàäîø, Àíòèóòîïè¼à êàî ¼åäíà äèìåíçè¼à ñòâàðíîñòè...

ìîž, ïðåìà Àëòóçåðó, îäðæàâà¼ó ñòðóêòóðå ðåïðåñè¼å îëè÷åíå ó èíñòèòóöè¼àìà äðæàâå – ñóäó, çàòâîðó, ïîëèöè¼è, âî¼ñöè – êî¼å ôóíêöèîíèøó êàî ñèëà ïðèìåœåíà ñïîšà. Ìåóòèì, ìîž äðæàâå çàèñòà ïîòè÷å îä ïî¼åäèíöà êî¼è òî¼ ìîžè äà¼å ëåãèòèìèòåò ïðèõâàòà¼óžè èäåîëîøêè àïàðàò äðæàâå êàî ñâî¼ ñîïñòâåíè ïîãëåä íà ñâåò. Èäåîëîøêè àïàðàò ïðåäñòàâšà ¼åäèíñòâî ñòðóêòóðà äðóøòâåíèõ èíñòèòóöè¼à – øêîëà, öðêâà, ìåäè¼è, ïîðîäèöà, ïîëèòè÷êå ñòðàíêå, ïà ÷àê è óìåòíîñò – êî¼å äåëó¼ó ó ñïðåçè è ðàçâè¼à¼ó èäåîëîãè¼ó êàî íèç èäå¼à è ñòàâîâà ÷è¼à ¼å êîíà÷íà ñâðõà îäðæàœå íåïðîìåœåíîã ïîëèòè÷êîã è äðæàâíîã îêðóæåœà. Îâà ¼å èäå¼à ñðîäíà ñà Ãðàìøè¼åâîì (Gramsci) èäå¼îì õåãåìîíè¼å ãäå ñó ñâè äðóøòâåíè ïðîöåñè ïðàêòè÷íî îðãàíèçîâàíè îêî ñïåöèôè÷íèõ äîìèíàíòíèõ çíà÷åœà, âðåäíîñòè è óâåðåœà êî¼à ñå ìîãó ñìàòðàòè ’ñâåòîíàçîðîì’, îäíîñíî êëàñíèì ïîãëåäîì íà ñâåò. Õåãåìîíè¼à ¼å èíòåðíàëèçîâàíè îáëèê äðóøòâåíå êîíòðîëå, êî¼à äåëó¼å òàêî äà ñå îäðååíè ïîãëåäè ñìàòðà¼ó ’ïðèðîäíèì’ èëè ñó óîïøòå òåøêî óî÷šèâè, òå ñå è íå ÷èíè äà ñå ðàäè î îäðååíèì ïîãëåäèìà íà ñâåò, âåž äà ¼å òàêâî ¼åäíîñòàâíî ’ñòàœå ñòâàðè’. Äâàäåñåòïðâî ïîãëàâšå Ïàêëåíå ïîìîðàíŸå ïàòðè¼àðõàò ïðåäñòàâšà óïðàâî êàî ïîãëåä íà ñâåò êî¼è ãëàâíè ¼óíàê èíòåðïðåòèðà êàî ’ñòàœå ñòâàðè’ è ñâåäî÷è î ñòåïåíó èíòåðíàëèçàöè¼å àïàðàòà äðæàâíå êîíòðîëå êàî è î ïîìèðåœó ñà òàêâèì ñòàœåì ñòâàðè. Òàêàâ ñòàâ, èàêî ó êîíòåêñòó æàíðà àíòèóòîïè¼å óïóžó¼å íà îíî øòî žå ó áóäóžíîñòè ïîñòàòè î÷èãëåäíè íåäîñòàöè äðóøòâà, è ïîðåä íà¼áîšå íàìåðå äà áóäå ñâåäî÷àíñòâî î ìîãóžíîñòè ìîðàëíîã íàïðåòêà, óïîçîðàâà è íà îãðîìàí ïðàçàí ïðîñòîð êî¼è ôóíêöèîíèøå êàî ñïîšíè îáîä ãðàíèöå ñâåòîâà èçìåó äðóøòâåíèõ îá¼åêàòà è ñóá¼åêàòà è îòâàðà ìîãóžíîñò äà ñå ò༠ïðîñòîð, êàî ïîñëåäèöà ìèðåœà ñà ñòàœåì ñòâàðè, ïðîèñòåêëîã çàïðàâî èç íåïðåïîçíàâàœà ñòâàðíîã ñòàœà ñòâàðè, èñïóíè ïîñðåäíèöèìà, ìåäè¼èìà ðàçëè÷èòîã ïðîôèëà, îïåò ó ñâðõó îäðæàœà ñòàœà ñòâàðè, êî¼è žå íà êðà¼ó äâàäåñåòîã âåêà ó ïîòïóíîñòè åëèìèíèñàòè ìîãóžíîñò íåïîñðåäíîã ñïîçíàâàœà äðóøòâåíå ñòâàðíîñòè óîïøòå. ÁåðŸåñîâ ìåäè¼óì êî¼èì ãðàäè è îìåó¼å èçìèøšåíè ñâåò Àëåêñîâå àíòèóòîïè¼å, ó êîíòåêñòó äðóøòâåíå ñòâàðíîñòè 1962. ãîäèíå è ñóêîáà õëàäíîã ðàòà, êî¼å ó æàíðîâñêîì ñìèñëó è ôîðìàëíî ïðåäñòàâšà ñòðàòåãè¼ó î÷óåœà, èçìèøšåíè ¼å ¼åçèê Íàäñàò. Èàêî ïðîñå÷íîì ÷èòàîöó àíãëîôîíîã ïîäðó÷¼à ïîòïóíî íåðàçóìšèâ áëåíä ðóñêîã è åíãëåñêîã, ôîðìàëíå êàðàêòåðèñòèêå ìåøàâèíå òèõ äâà¼ó ¼åçèêà ñàìå çà ñåáå óïîçîðàâà¼ó íà âðñòó è êâàëèòåò äðóøòâåíîã îêðóæåœà ó êîìå ñå êðåžó Àëåêñ è ñâè îñòàëè ñà êî¼èìà îí ñòóïà ó íåïîñðåäíè êîíòàêò, è êî¼è ò༠¼åçèê ðàçóìå¼ó. Àëåêñ, äàêàêî, ðàçóìå è ãîâîðè è îí༠äðóãè ¼åçèê, äà ãà òàêî íàçîâåìî, íîðìàëíè åíãëåñêè, àëè íè¼å ðàä äà ãà ÷åñòî óïîòðåášàâà. Àêî ñå ïîçîâåìî íà òåçó äà ¼å ¼åçèê êî¼èì íåêî ãîâîðè ìåäè¼óì êðîç êî¼è ñå ìàòåðè¼àëèçó¼å œåãîâà ñòâàðíîñò, òàäà ¼å èçâåñíî äà ¼å Àëåêñîâà ñòâàðíîñò îìååíà ïî¼ìîâèìà êî¼è îáåëåæàâà¼ó ôèçè÷êî íàñèšå è ñðåäñòâà çà œåãîâî ñïðîâîåœå, òå êðèìèíàëíå àêòèâíîñòè ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIII 2007 1

145

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ

è îðãàíå ðåäà. Î öèãàðåòàìà è äðîãàìà ñå íà Íàäñàòó ìîæå ãîâîðèòè ó äåñåòàê âàðè¼àíòè, à ïðèáëèæíî ¼å èñòî òîëèêî íà÷èíà çà ïñîâàœå. Íîâàö ó òîì ñâåòó èìà òðè èìåíà, à ãëàãîëè êî¼è ñå íå òè÷ó ôèçè÷êîã íàñèšà îäíîñå ñå íà ðàä, ïðîèçâîäœó è êóïîâèíó. Ò༠¼å ñâåò î÷èãëåäíî íåêè äðóãè, ðàçëè÷èò îä „ñòâàðíîã“, àëè íå ìîæåìî ðåžè äà ¼å ¼àñíî îäðååíà âðåìåíñêà èëè ïðîñòîðíà äèñòàíöà ó îäíîñó íà „èñòîðè¼ñêè òðåíóòàê“ ó êî¼åì íàñòà¼å ðîìàí. Àëåêñîâî ïðèïîâåäàœå ïî÷èœå in medias res, íî, çàõâàšó¼óžè ñïåöèôè÷íîñòèìà œåãîâîã ¼åçèêà, ÷èòàîöó íè¼å ïîòðåáíî íàãëàøàâàòè äà ñå ðàäœà äåøàâà, èëè ñå äåøàâàëà (áóäóžè äà ñå ðàäè î ðåòðîñïåêòèâíîì ïðèïîâåäàœó èç íå¼àñíî îäðååíå òà÷êå ó âðåìåíó, ó êî¼î¼ ñå Àëåêñîâà ïðèïîâåñò çàïðàâî çàâðøàâà) ó íåêîì òðåíóòêó êî¼èì žå èçâåñíî áèòè îáåëåæåíà áóäóžíîñò Åíãëåñêå è ñâåòà, ìàòåðè¼àëèçîâàíîã 1962. ãîäèíå. Îäàáèð ðóñêîã êàî äðóãîã ¼åçèêà ñà êî¼èì åíãëåñêè ÷èíè áëåíä ðåôëåêòó¼å çíà÷༠è âåëè÷èíó ïðåòœå õëàäíîðàòîâñêîã äîáà, àëè èñòîâðåìåíî îòâàðà ìîãóžíîñò äà ñå ïðè÷à î Àëåêñó ïðåñåëè íà áèëî êî¼ó ãåîãðàôñêó êîîðäèíàòó äî êî¼å žå íåìèíîâíî ñòèžè äóãå ðóêå òîòàëèòåòà êîíçóìåðèçìà è êîìóíèçìà, ïà ÁåðŸåñîâà ïðè÷à ìîæäà ïîðó÷ó¼å è òî äà áèñìî ñå ¼åäíîãà äàíà ìîãëè îáðåòè ó ñâåòó êî¼è ¼å èñêšó÷èâî àìåðè÷êî-ðóñêè ñâåò ó êîìå íåžå áèòè ìåñòà çà íåøòî òðåžå. Ó êîíòåêñòó æàíðà Àëåêñîâà ïðè÷à è œåãîâ ¼åçèê, ïðåäñòàâšà¼ó èçâåñíó âðñòó òåõíîëîøêîã óíàïðååœà; ïðåäñòàâšà¼ó ïðàêòè÷íó äåìîíñòðàöè¼ó íåñòàíêà ìàòåðè¼àëíèõ ñðåäñòàâà ïîñðåäîâàœà èçìåó ñàäàøœîñòè è áóäóžíîñòè ðàíè¼å óîáè÷à¼åíîã çà æàíð óòîïè¼å, è îâàïëîžó¼ó èäå¼ó î ¼åçèêó è ñàìîì êœèæåâíîì, îäíîñíî óìåòíè÷êîì, äåëó êàî óíèâåðçàëíîì ìåäè¼óìó. Ïèñàö, ãîâîðåžè î íåâåñåëî¼ áóäóžíîñòè, óïóžó¼å íà äðóøòâåíå ìàíå êî¼å ñå ìîãó óî÷èòè âåž ó òðåíóòêó íàñòà¼àœà ïðè÷å, ñëóæåžè ñå ëèêîì íàðàòîðà êàî ïîñðåäíèêîì. Ìåóòèì, îâàêî ïîñòàâšåíà ñòðàòåãè¼à ñàîïøòàâàœà „ñâåäî÷àíñòàâà î áóäóžíîñòè“, îñòàâšà ïðîñòîð è çà äðóãà÷è¼å ðàçóìåâàœå ïðè÷å î Ïàêëåíî¼ ïîìîðàíŸè. Îâà ïðè÷à ïîïðèìà äèìåíçè¼ó óíèâåðçàëíå èñòèíå î äðóøòâåíîì è äóõîâíîì ïîðîášàâàœó, î÷èãëåäíîì è ó îêîëíîñòèìà ó êî¼èìà ñó ñå ìíîãà œåíà íà¼öðœà ïðåäâèàœà îáèñòèíèëà è êàäà ¼å äèìåíçè¼à èìàãèíàðíå áóäóžíîñòè îâå àíòèóòîïè¼å ïîñòàëà íåñòàáèëíà ñòâàðíîñò èç êî¼å ñå èçëàçè òåê „êàä íîæà¼à íàäâëàäà èëè êðâ ïîïðñêà ñâî¼ çàâðøíè ñòàâàê“. Î òîìå, ñëóæåžè ñå ñëè÷íèì ïîñòóïêîì, ïðîãîâàðà¼ó íåêà ñàâðåìåíà óìåòíè÷êà äåëà, èç äðóãîã ìåäè¼óìà è ó ¼åäíîì äðóãà÷è¼åì îêðóæåœó, îïåò ðå÷èòî áåëåæåžè áóäóžó ñòâàðíîñò ñàãëåäàíó èç ñàäàøœåã òðåíóòêà.3 Ïðåìà òðàäèöèîíàëíîì ñõâàòàœó è èñêóñòâó êî¼å êàî ÷èòàîöè ñòè÷åìî ÷èòàœåì, îä æàíðà (àíòè)óòîïè¼å î÷åêó¼åìî äà ãîâîðè î íåêàêâî¼ äàëåêî¼ è òåøêî îñòâàðèâî¼, àïîêàëèïòè÷íî¼ áóäóžíîñòè. ÁåðŸåñîâà àíòèóòîïè¼à, êà3 Îâäå ñå ïðå ñâåãà ìèñëè íà íîâè¼à îñòâàðåœà ñðïñêå êèíåìàòîãðàôè¼å è ôåíîìåí òðàíçèöè¼å.

146

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIII 2007 1

Ìèðíà Ðàäèí-Ñàáàäîø, Àíòèóòîïè¼à êàî ¼åäíà äèìåíçè¼à ñòâàðíîñòè...

êî ñå ïîêàçó¼å, ãîâîðè î ïîñòìîäåðíî¼ ñòâàðíîñòè ¼åäíîã îêðóæåœà êî¼å ñå íà¼îïøòè¼å ìîæå íàçâàòè äðóãèì ñâåòîì, ÷è¼å ¼å ïîñòî¼àœå íåñóìœèâî è íåîãðàíè÷åíî îêâèðèìà âðåìåíà. ËÈÒÅÐÀÒÓÐÀ H. Adams and Leroy Searle, eds. Critical Theory since 1965, Florida State University Press, Tallahassee, 1986. Entoni Bardžis, Paklena pomorandža, prev. Zoran Živkoviæ, BIGZ, Beograd, 1973. Žan Bodrijar, Simulakrumi i simulacije. prev. Frida Filipoviæ, Svetovi, Novi Sad, 1991. M. K. Booker, The Dystopian Impulse in Modern Literature: Fiction as social criticism, Greenwood Press, Westport, CT, 1994. Anthony Burgess, A Clockwork Orange, W. W. Norton, New York, 1987. Anthony Burgess, Paklena naranèa, prev. Marko Fanèoviæ, Zagrebaèka naklada. Zagreb, 1999. Džon Fisk, Popularna kultura, prev. Zoran Paunoviæ, Clio, Beograd, 2001. Svetozar Koljeviæ, Engleski romansijeri dvadesetog veka (1914–1960), Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003. Bertold Schoene-Harwood, Writing Men. Literary masculinities from Frankenstein to the New Men, Edinburgh University Press, Edinburgh, 2000.

Mirna Radin-Sabadoš ANTI-UTOPIA AS A DIMESION OF REALITY – A VONNY GRAHZNY ORANGE IN THE ROOKERS OF OLD BOG HIMSELF (Summary) A Clockwork Orange is set in a futuristic context and supposedly presents a society detached from the common temporal and spatial framework. Still, it provides an insight into numerous manifestations of violence within a sophisticated and well developed system of social control identified as a social model of the Western tradition. This model exposes several social levels by pinpointing variations in the type and scale of violence, as well as its different interpretations. Physical violence is the most obvious in the confrontations of the hero with his rivals or with those lower in the hierarchy, and it functions as a marker of the negative definition of his own identity. Yet, the novel eloquently speaks about the institutionalized violence, conducted by the state apparatuses, highly developed and most often beyond physical, functioning as a marker of the space belonging to elite in power and encompassing the world of the other suggesting the formation of the mediated spaces of the postmodern. ʚó÷íå ðå÷è: Åíòîíè ÁåðŸåñ, Ïàêëåíà ïîìîðàíŸà, àíòèóòîïè¼à, íàñèšå ó êœèæåâíîñòè, ìåõàíèçàì î÷óåœà.

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIII 2007 1

147

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ

BIBLID: 0015-1807, 34 (2007), 1 (pp. 149–154) ÓÄÊ 821. 111 (94). 09–3 Vajt P.

Íàòàøà Êàðàíôèëîâèž Ôèëîçîôñêè ôàêóëòåò – Íîâè Ñàä

ÏÀÒÐÈÊ ÂÀ£Ò È ÒÐÀÄÈÖÈ£À ÐÅÀËÈÇÌÀ Ó ðàäó ñå àíàëèçèðà¼ó îñîáåíîñòè ïðèïîâåäíå òåõíèêå, ñòèë è òåìàòñêè îäàáèð ó äåëèìà àóñòðàëè¼ñêîã íîáåëîâöà Ïàòðèêà Âà¼òà, ïðè ÷åìó ¼å íàãëàñàê ñòàâšåí íà îäíîñ ìîäåðíèñòè÷êîã ñòàíîâèøòà ñà êî¼åã íàñòóïà Âà¼ò è äî òàäà äîìèíàíòíå òðàäèöè¼å ðåàëèçìà.

Âà¼ò ïðèïàäà ìîäåðíèñòèìà êî¼è ñå íå çàäîâîšàâà¼ó ðåàëèñòè÷íèì îïèñîì äðóøòâà êî¼èì ñó îêðóæåíè, âåž ñå èíòåðåñó¼ó çà íà÷èí íà êî¼è ÷îâåê ðåàãó¼å íà ñâåóêóïíî èñêóñòâî, à íå ñàìî íà ïîäñòèöà¼å óñëîâšåíå äðóøòâåíèì ìèšåîì. Øòàâèøå, ó Âà¼òîâèì ðîìàíèìà óñðåäñðååíîñò íà ñóá¼åêòèâíè äîæèâšà¼ ïðàžåíà ¼å îòâîðåíèì îäáàöèâàœåì äðóøòâà è öèâèëèçàöè¼å óîïøòå, è òåæœîì êà õàðìîíè¼è ñ ïðèðîäîì êî¼ó çàõòåâà óíóòðàøœå èíñòèíêòèâíî áèžå. Ìåóòèì, íè ¼åäàí êœèæåâíè ïðàâàö, êàî íè ¼åäàí ïèñàö, íå ñòî¼è èçîëîâàíî îä êœèæåâíî-èñòîðè¼ñêîã êîíòåêñòà ó êîìå íàñòà¼å, îäíîñíî ñòâàðà, è óâåê ¼å ó íåêîì îäíîñó ñà âåž ïîñòî¼åžîì òðàäèöè¼îì, áèëî êàî íàñòàâàê òå òðàäèöè¼å èëè êàî ðåàêöè¼à íà ïîñòî¼åžå íîðìå, ïà ñå è ìîäåðíèçàì ñâåñíîì ïàðîäè¼îì ðåàëèñòè÷íèõ òåìà, ìîòèâà è ïðèïîâåäîã òåõíèêå íàäîâåçó¼å íà äåâåòíàåñòîâåêîâíó òðàäèöè¼ó. Âà¼òîâà ìîäåðíèñòè÷êà îðè¼åíòàöè¼à ïîòâðó¼å ñå è ñà àñïåêòà ïàðîäè¼ñêîã îäíîñà ñà òðàäèöè¼îì àóñòðàëè¼ñêîã ðîìàíà êî¼ó îïèñó¼å êàî „ñóìîðíè, ïîöðíåëè èçäàíàê íîâèíàðñêîã ðåàëèçìà“ (Brennan and Flunn, 1989: 16). Âà¼ò îñâåæàâà òðàäèöè¼ó òàêî øòî ïðåóçèìà òåìå è ìîòèâå è óãðàó¼å èõ ó îñîáåíó íîâó ñòðóêòóðó êî¼à ìåœà œèõîâ ñìèñàî è çíà÷åœå. Çàíåìàðèâøè òðàäèöèîíàëíó åâðîïñêó ìèòîëîãè¼ó, àóñòðàëè¼ñêè ïèñöè ñ êðà¼à äåâåòíàåñòîã è ïî÷åòêà äâàäåñåòîã âåêà, ó îêâèðèìà ðåàëèñòè÷íå ïðîçå, ñòâîðèëè ñó âëàñòèòè ìèò î çàóçèìàœó è íàñåšàâàœó çåìšå, ìèò êî¼è âåëè÷à ïîáåäó ÷îâåêà íàä ïðèðîäîì, ïðèêàçó¼å òðàãåäè¼ó œåãîâîã ïîðàçà, èëè ïðåäñòàâšà àïîòåîçó šóäñêèõ íàïîðà è èçäðæšèâîñòè. Âà¼ò ïðåóçèìà òåìå ðåàëèñòà, îäíîñíî ïîñåæå çà èñòîðè¼ñêèì ìàòåðè¼àëîì, è èçëàæå èõ íàèçãëåä ìèìåòè÷êè, çáîã ÷åãà ñå œåãîâè ðîìàíè ìîãó ó÷èíèòè êëàñèöèìà ðåàëèñòè÷íå òðàäèöè¼å. Ìåóòèì, Âà¼òîâ ðîìàí î ïèîíèðñêèì íàïîðèìà, èñòðàæèâà÷êèì ïîäóõâàòèìà èëè ñàâðåìåíîì æèâîòó îáîãàžåí ¼å ìèòñêèì íàñëååì çàïàäíå öèâèëèçàöè¼å êî¼å èìà óëîãó àðõåòèïñêå è ñïèðèòóàëíå ìåòàôîðå êî¼îì Âà¼òîâ ðîìàí ïîñòà¼å õðîíèêà ïèîíèðñêèõ íàïîðà äà ñå îäãîâîÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

149

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ

ðè íà îíòîëîøêî ïèòàœå „Êî ñàì ¼à?“, ïðè÷à î èñòðàæèâà÷êèì ïîäóõâàòèìà êî¼è ìàïèðà¼ó ñòàçó äóõîâíîã ðàñòà, êðèòèêà ñàâðåìåíîã äðóøòâà êî¼å äîâîäè äî äåõóìàíèçàöè¼å è îòóåœà. Ñ òèì ó âåçè, Âà¼òîâî ìîäåðíèñòè÷êî îñòâàðåœå çíà÷à¼íî ¼å è çáîã íà÷èíà íà êî¼è ïðèëàãîàâà ñðåäñòâà ìîäåðíå óìåòíîñòè ëîêàëíî¼ òðàäèöè¼è øòî çà êð༜è ðåçóëòàò èìà íîâó, àìáèâàëåíòíó èëè êðèòè÷êó åâîêàöè¼ó Àóñòðàëè¼å. Ìèòîâè î àóñòðàëè¼ñêîì òëó è œåãîâî¼ ïðîøëîñòè ïîäâðãíóòè ñó ìîäåðíî¼ èíòåðïðåòàöè¼è îáîãàžåíî¼ ìåòàôèçè÷êèì åëåìåíòèìà ïîòðàãå çà íåêîì âðñòîì âèçèîíàðñêîã èñêóñòâà óñëîâšåíîã êîíòàêòîì ñ ïðèðîäíèì îêðóæåœåì. Îâàêâà ïðåôîðìóëàöè¼à ëåãåíäå äîâîäè è äî ìåòàôèçè÷êå òðàíñôîðìàöè¼å îêðóæåœà, ïà ïðèðîäíî îêðóæåœå ëîñîíîâñêå òðàäèöè¼å, îäíîñíî áóø èç êîãà ïîòè÷å îñîáåí àóñòðàëè¼ñêè äóõ, ó Âà¼òîâîì äåëó ïîñòà¼å ïóñòèœà èç êî¼å äîëàçå ïðîðîöè è âèçèîíàðè. Ïàòðèê Âà¼ò íàñòî¼è äà îá¼àñíè ìîäåðíó åãçèñòåíöè¼ó è ïðèäà ¼î¼ çíà÷åœå è ñìèñàî, äà šóäñêîì æèâîòó óäàõíå çíà÷åœå ïóòåì îñëîáààœà ïîòåíöè¼àëà êî¼å ñâàêî íîñè ó ñåáè. Âà¼ò íå îïèñó¼å òîëèêî ÷îâåêà ó áîðáè ñ íåïðè¼àòåšñêèì îêðóæåœåì, êàî øòî òî ÷èíè Ëîñîí, êîëèêî óíóòðàøœó áîðáó ÷îâåêà êî¼è òðàãà çà ñìèñëîì ó áåçîñåžà¼íî¼ ñðåäèíè. Áèòíó çíà÷åœñêó óëîãó è êîä Ëîñîíà è êîä Âà¼òà èìà¼ó îïèñè ñðåäèíå, ïðèðîäíå èëè óðáàíå, àëè äîê ñó Ëîñîíîâè îïèñè ïëàñòè÷íè¼è è äåòàšíè¼è ¼åð ¼å ñðåäèíà ó œåãîâîì äåëó ïîñåáàí ëèê, Âà¼òîâè îïèñè ñó ìàœå äåòàšíè àëè âèøå ñóãåñòèâíè ¼åð ôèãóðèðà¼ó êàî ñëèêå ñòàœà šóäñêîã óìà. Âà¼òîâà òåìà ¼å óíóòðàøœè æèâîò ÷îâåêà è îí ¼å îáðàó¼å äèðåêòíî, äîê Ëîñîí íà óíóòðàøœå ñòàœå ëèêîâà óïóžó¼å èíäèðåêòíî îïèñîì ñâàêîäíåâèöå, ïî¼åäèíèõ äîãàà¼à èëè íàãîâåøòà¼èìà óòèöà¼à ñðåäèíå. Îáà ïèñöà êîðèñòå òåìó óñàìšåíîñòè ¼óíàêà ó íåïðè¼àòåšñêîì ñâåòó, àëè òðàæå ðàçëè÷èòå ïóòåâå ïðåâàçèëàæåœà òîã ñòàœà. Ëîñîí âèäè èçëàç ó ñòàáèëíî¼ áðà÷íî¼ çà¼åäíèöè èëè ó äðóãàðñòâó, à Âà¼ò ðåøåœå ïðîíàëàçè ó ìèñòè÷íî¼ äóõîâíî¼ âåçè ñðîäíèõ ëèêîâà. Âà¼òîâî óíàïðååœå êœèæåâíå òðàäèöè¼å êî¼à ¼å èçíèêëà èç ïîêóøà¼à äà ñå ïîêîðè è êóëòèâèøå íîâà, íåïîçíàòà è íåãîñòîšóáèâà ñðåäèíà îãëåäà ñå è ó òîìå øòî ñå óðáàíè æèâîò óêšó÷ó¼å êàî áèòàí åëåìåíàò àóñòðàëè¼ñêîã åòîñà, è øòî ñå ïîäðèâà óòîïè¼ñêà âèçè¼à áóäóžíîñòè äåìîêðàòñêîã äðóøòâà çàñíîâàíîã íà ¼åäíîñòàâíèì è ÷âðñòèì ïðèíöèïèìà ÷îâåêà èç áóøà. Âà¼òîâè ðîìàíè ïðèêàçó¼ó êàêî àóñòðàëè¼ñêà óòîïè¼à ïîïðèìà îáëè÷¼å ñâå âåžèõ è íàñåšåíè¼èõ ïðåäãðàà, êî¼à, äàëåêî îä òîãà äà îçíà÷àâà¼ó ïîáåäó íàä òðàäèöèîíàëíèì íåïðè¼àòåšåì, çàïðàâî ïðåäñòàâšà¼ó œåãîâî íîâî ëèöå. Îñèì ïàðîäè¼ñêîã îäíîñà ïðåìà òðàäèöè¼è, ìîäåðíèñòè÷êà îð¼åíòàöè¼à ïðèñóòíà ¼å è ó Âà¼òîâî¼ ïðèïîâåäíî¼ òåõíèöè è ñòèëó. Âà¼òîâè ðîìàíè çàñèžåíè ñó ñèìáîëèìà, ìåòàôîðàìà, ïåñíè÷êèì ñëèêàìà, êœèæåâíèì, ìèòñêèì è ðåëèãè¼ñêèì àëóçè¼àìà, ñòðàíèì ðå÷èìà è ïàæšèâî èíòîíèðàíîì èðîíè¼îì, øòî èõ ÷èíè ïðèìåðîì âåëèêå ôîðìàëíå äîòåðàíîñòè è ¼åçè÷êå âåøòèíå. Ñëîæåí íà÷èí è ñòèë ïðèïîâåäàœà óñëîâšåíè ñó òåìàòèêîì, îäíîñíî Âà¼òîâèì íàïîðîì äà ìåäè¼îì ¼åçèêà èçëîæè îíî øòî ¼å íåïî¼ìšèâî, íå150

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Íàòàøà Êàðàíôèëîâèž, Ïàòðèê Âà¼ò è òðàäèöè¼à ðåàëèçìà

ìåðšèâî, íåóõâàòšèâî, îíî øòî ïðèïàäà äîìåíó èðàöèîíàëíîã è èíòóèòèâíîã. Ó äåëèìà êî¼à ãîâîðå î ìèñòè÷íîì èñêóñòâó Âà¼ò ñòâàðà ìðåæó ñèìáîëà è ïîåòñêèõ ñëèêà êî¼è çàìåœó¼ó äèñêóðçèâíó ïðîçó è ïîñòà¼ó íåîïõîäíè âåêòîðè çíà÷åœà, øòî çíà÷è äà ñå Âà¼ò îïðåäåšó¼å çà èçâàíðàöèîíàëíå îñîáåíîñòè ¼åçèêà êàêî áè äî÷àðî âðåäíîñòè òåìåšíè¼å è òðà¼íè¼å îä âèäšèâèõ àñïåêàòà ðàöèîíàëíå è ïðîñå÷íå ñâåñòè. Èç ÷èœåíè÷íîã ïðèêàçèâàœà ñëè÷íîã ðåàëèñòè÷íî¼ íàðàöè¼è, èçâîäå ñå, ìåóòèì, ñèìáîëè÷íà çíà÷åœà ñòâàðè, ïî¼ìîâà è äîãàà¼à ÷è¼èì ñå òóìà÷åœåì îòêðèâà íàìåðàâàíè ñìèñàî. Ïîïëàâà, ïîæàð è ñóøà ó ðîìàíó Äðâî ÷îâåêà, íà ïðèìåð, èñòîâðåìåíî ñó è ðåàëíè äîãàà¼è, íåèçáåæíè åëåìåíòè ñâàêå ñàãå î íàñåšàâàœó Àóñòðàëè¼å, àëè è ñèìáîëè åìîöèîíàëíîã ñòàœà ¼óíàêà, è ïîêàçàòåšè åòàïà œèõîâîã îäíîñà è äóõîâíîã ðàçâî¼à. Âà¼òîâ ñèìáîëèçàì ¼å ñëîæåí è âèøåçíà÷àí, òàêî äà îäðååíè ñèìáîë è œåãîâî çíà÷åœå íèêàäà íå ñòî¼å ó îäíîñó ¼åäàí íà ïðåìà ¼åäàí, âåž ¼åäàí ñèìáîë íîñè íåêîëèêî ìîãóžèõ èíòåðïðåòàöè¼à, êàêî ïîçèòèâíèõ òàêî è íåãàòèâíèõ. Òàêî, íà ïðèìåð, ëàíàö ìîæå äà ñèìáîëèçó¼å çàðîášåíèøòâî, àëè è îñëîáîåœå, äîê èñòîâðåìåíî óêàçó¼å è íà ïîâåçàíîñò ñâèõ šóäè è íà œèõîâó âåçó ñ áîãîì. Âàòðà ¼å ÷åñò è âàæàí ñèìáîë êî¼è ñèãíàëèçèðà áîæàíñêó ìóœó ïðîñâåòšåœà, àëè ïîæàð, êàî è îñòàëå ïðèðîäíå êàòàñòðîôå, íîñè íåãàòèâíå àñïåêòå ïàòœå çäðóæåíå ñ ïîçèòèâíèì àñïåêòèìà èñêóïšåœà ïóòåì ñòðàäàœà ó êîìå ñå ¼àâšà¼ó ìîìåíòè âèçè¼å. Ðóæà, íà ïðèìåð, ñèìáîëèçó¼å óäîáíîñò è ñèãóðíîñò ó êðóãó ïîðîäèöå, äîê òðí íà ðóæè îçíà÷àâà êîíôîðìèçàì, æðòâîâàœå ñëîáîäå çàðàä ïðèïàäíîñòè íåêî¼ äðóøòâåíî¼ ¼åäèíèöè. Ïðàøèíà, ïåñàê è ñòåœå êîíòðàñòèðà¼ó ñå ñà òðàâîì è öâåžåì, èñòî êàî è ïóñòèœà èëè ïóñòà çåìšà ñà áàøòîì, è ïðåäñòàâšà¼ó ñóïðîòñòàâšåíå àðõåòèïå šóäñêå äðàìå, ïðè ÷åìó ¼å ñòàœå óìà òî êî¼å ïðèïèñó¼å óãîäíå èëè ïðåòåžå àñïåêòå ñèìáîëè÷íîì îêðóæåœó. Ïòèöà ¼å óãëàâíîì ñèìáîë äóøå, ñëîáîäå èëè Õðèñòà. Îâó ñó ñàìî íåêè îä íà¼îïøòè¼èõ ïðèìåðà, äîê áè äåòàšíè¼à àíàëèçà çàõòåâàëà ïîñåáíó ñòóäè¼ó ñ îáçèðîì íà òî äà ñâàêè ïî¼åäèíà÷íè ñèìáîë èçðàñòà èç ñàìîã òêèâà ðîìàíà, ïîíåêàä òåøêî ïðåïîçíàòšèâ è óî÷šèâ çáîã êàìåëåîíñêå ïðèëàãîäšèâîñòè îñîáåíî¼ ñèòóàöè¼è, åìîöè¼è èëè äîãàà¼ó. Áî¼å ñó òàêîå ìîžíî èçðàæà¼íî ñðåäñòâî è íîñèîöè ñèìáîëè÷íîã çíà÷åœà, ÷èìå ñå óìåòíîñò ðå÷è ïðåïëèžå ñà óìåòíîøžó áî¼à, îäíîñíî ñëèêàðñòâîì, ïà Âà¼òîâå ïåñíè÷êå ñëèêå ïîñòà¼ó ïëîä ñëèêîâíå âèçóàëèçàöè¼å êî¼à íàñòî¼è äà ïðåíåñå òåêñòóðó è áî¼ó èñêóñòâà. Ïëàâà áî¼à ñèìáîëèøå âåðó è íåáåñêó èñòèíó, øòî ¼å íà¼î÷èòè¼å ó ëèêó ¼åâðå¼ñêîã èçáåãëèöå Õèìåëôàðáà (íåì. himmel – íåáî, farb – áî¼à) êî¼è ñå ó êëèìàêòè÷íîì òðåíóòêó ðîìàíà èç¼åäíà÷àâà ñà ëèêîì Õðèñòà. Ñèâà áî¼à ó ñâîì íåãàòèâíîì àñïåêòó óêàçó¼å íà ìåäèîêðèòåòå è äðóøòâåíå êîíôîðìèñòå, œèõîâà êîæà ¼å ïîñèâåëà îä óñòà¼àëå øìèíêå, è œèõîâà ó÷ìàëà äóøà ¼å ñèâà. Ó ñâîì ïîçèòèâíîì àñïåêòó ñèâà áî¼à ¼å áî¼à àóñòðàëè¼ñêîã áóøà è œåãîâèõ èñêîíñêèõ ñòàíîâíèêà, ÀáîðèŸèíà, êî¼è æèâå ó õàðìîíè¼è è äóõîâíî¼ âåçè ñà çåìšîì. Ïîçèòèâíå ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

151

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ

êîíîòàöè¼å çåëåíå áî¼å âåçàíå ñó ïðâåíñòâåíî çà ïðèðîäó, à íåãàòèâíå çà ïðîöåñ òðóšåœà, ðàñïàäàœà è íåñðåžå. Çëàòíà è áåëà áî¼à óîêâèðó¼ó ìîìåíòå îòêðîâåœà è ñóãåðèøó áîæàíñêè ñ¼à¼, ÷èñòîòó è âå÷íîñò èëè ó ñâî¼î¼ íåãàòèâíî¼ èíòåðïðåòàöè¼è ñèãíàëèçèðà¼ó ëàæíè ñ¼à¼, èçâåøòà÷åíîñò ñàìîçàäîâîšíèõ ëèêîâà êî¼è äîæèâšàâà¼ó ñâå îñèì ïðîñâåòšó¼óžå âèçè¼å. Áî¼å, îá¼åêòè, îáëèöè è ïðîñòîðíè îäíîñè èñêîðèøžåíè ñó êàî ñèìáîëè äà áè ñå èçðàçèëå êîíñòåëàöè¼å çíà÷åœà è åìîöè¼à êî¼è áè ñå òåøêî ïðåíåëè ðå÷èìà, òàêî äà, èàêî ñå Âà¼òîâà àìáèöè¼à äà áóäå ñëèêàð íèêàä íè¼å îáèñòèíèëà, îí ñàñâèì ñèãóðíî ñëèêà ðå÷èìà, à œåãîâè ðîìàíè óìíîãîìå ïîñòà¼ó „íàïèñàíå ñëèêå“. Óïîòðåáà æèâîïèñíèõ ïîåòñêèõ ñëèêà ó ôóíêöè¼è ïðåíîøåœà çíà÷åœà äà¼ó Âà¼òîâî¼ ïðîçè ïîåòñêå êâàëèòåòå. Ïîåòñêè ¼åçèê Âà¼òîâå ïðîçå îãëåäà ñå è ó ñëîáîäíî¼ ìàíèïóëàöè¼è ¼åçè÷êèì ïðàâèëèìà, èçëîìšåíî¼ ñèíòàêñè è ãóñòèì ñïëåòîì ìåòàôîðà. Äóãà÷êå, áîãàòî óêðàøåíå ðå÷åíèöå èçðàçèòî ñàìîñâåñíå óìåòíîñòè šóòèëå ñó êðèòè÷àðå âåž îä ïî÷åòêà, ãäå ¼å íà¼÷åøžå íàâîåí êîìåíòàð À. Ä. Õîóïà (Hope) ïðåìà ÷è¼åì ìèøšåœó ñòèë ðîìàíà Äðâî ÷îâåêà ïðåäñòàâšà „ïðåòåíöèîçíó è íåïèñìåíó âåðáàëíó áðšîòèíó“ (Wolfe, 1983: 21). Ïîãëàâšå 22 îâîã ðîìàíà ïî÷èœå ðå÷åíèöîì êî¼à ¼å, ïî ðå÷èìà Ïèòåðà Âóëôà, ¼åäíà îä íà¼äóæèõ ó Âà¼òîâîì êàíîíó: Èçãóášåíî ïîíåêàä ó Ÿóíãëè œåíèõ ïðîøëèõ íåóñïåõà, żìè Ïàðêåð èìàëà ¼å ñâî¼å öâåžå, íå òîëèêî îíî æáóœå êî¼å ¼å íàðàñëî è ïðèòèñêàëî êóžó îòåæàëèì ãðîçäîâèìà è øèášåì, êî¼å ¼å òâîðèëî ïðàâó Ÿóíãëó, è ìàìèëî ñâåïðèñóòíèì çàäàõîì òðóëåæè è ìèðèñîì õëàäíèõ öâåòîâà ó ëèìóí-æóòî ñâåòëî òà¼íè è âåëèêèõ ëèñòîâà, íå òîëèêî îâî, âåž îíî öâåžå øòî ¼å äðæàëà ïî âåðàíäàìà êóžå, îíî íåæíè¼å, ôèíè¼å öâåžå ó ñàêñè¼àìà, êî¼å ¼å ÷åñòî ïèïêàëà è íàä êî¼èì ¼å óçäèñàëà, è çàãëåäàëà ãà äîê íå áè óãëåäàëà áóáå íà œåìó, è ïîðå è ÷âîðèžå íà òàìíèì ëèñòîâèìà. (White, 1974: 433–434)

Ðàçãðàíàòà è èñïðåïëåòàíà êàî ïîìåíóòà Ÿóíãëà, îâà ðå÷åíèöà, óìåñòî äà ïðè÷à î żìèíî¼ ñâàêîäíåâíî¼ áðèçè î öâåžó, ïðåíîñè âëàæíó è çåëåíó èñòèíèòîñò öâåžà è æáóœà êî¼å żìè óçãà¼à. Îâîì äóãà÷êîì, àðîìàòè÷íîì, ðèòìè÷íîì ðå÷åíèöîì Âà¼ò íàíîâî ñòâàðà èñêóñòâî óìåñòî äà ãà îá¼àñíè èëè îïèøå, ÷èìå ñå ïîñòèæå ¼åäèíñòâî ôîðìå è çíà÷åœà. Îâà ðå÷åíèöà èëóñòðó¼å ñïðåòíîñò êî¼îì Âà¼ò, íå ñàìî ïðåíîñè, âåž ñòâàðà òåëåñíå îñåžà¼å øòî œåãîâó ïðîçó ÷èíè „îïèïšèâîì“. Ðåòîðè÷êà ñòðàòåãè¼à ÷èíè œåãîâî äåëî òåøêèì è ïðèìîðàâà ÷èòàîöà äà ñå ñà œèì óñàãëàñè ÷óëíî è èíòåëåêòóàëíî. Îñèì òîãà, èíòåíçèòåòó Âà¼òîâå ïðîçå äîïðèíîñè è âåëèêà çãóñíóòîñò çíà÷åœà ãäå ñå ó îêâèðèìà ¼åäíå ðå÷åíèöå ñóãåðèøå íåêîëèêî èñïðåïëåòàíèõ ñìèñàîíèõ íèòè, è ñâàêà ðå÷åíèöà èìà ñâî¼ó óëîãó ó èçãðàäœè öåëîêóïíå ñòðóêòóðå äåëà. ×óëíè óãîà¼ íàâåäåíå ðå÷åíèöå èñòîâðåìåíî ñóãåðèøå żìèíó ÷óëíó ïðèðîäó, êî¼à ¼å ó êîíòðàñòó ñ ìåòàôèçè÷êèì ïðåîêóïàöè¼àìà œåíîã ìóæà, è óêàçó¼å íà çàðàñëó áàøòó żìèíå äóøå, à óç òî ñèãíàëèçèðà è ñâå äóášè ðàñöåï ó îäíîñèìà ñóïðóæíèêà. Âà¼ò íå òðîøè ðå÷è äà 152

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

Íàòàøà Êàðàíôèëîâèž, Ïàòðèê Âà¼ò è òðàäèöè¼à ðåàëèçìà

îïèøå íåðàçóìåâàœå áðà÷íîã ïàðà è ñâå èçðàæåíè¼è ¼àç ìåó œèìà, àëè ¼å èçäàøàí êàäà ãðàäè ïåñíè÷êó ñëèêó ñ šóáàâšó è íàäîì çàñàåíå, ïà íàïóøòåíå ìóøêàòëå. Èìà¼óžè ó âèäó ñâå ïîìåíóòå îñîáèíå Âà¼òîâå çàõòåâíå ïðîçå, ëàêî ¼å ðàçóìåòè ïðâîáèòíî îãîð÷åœå êðèòè÷àðà, è îñóäó ÷èòàëà÷êå ïóáëèêå íåíàâèêíóòèõ íà îñîáåí íà÷èí ÷èòàœà êî¼è çàõòåâà ïðîçà îâîã íîáåëîâöà. Ïîòåøêîžó çà ÷èòàîöà ïðåäñòàâšà ñâàêàêî è çíàòàí óïëèâ ðàçíîâðñèõ ó÷åœà, ôèëîçîôè¼à, ðåëèãè¼à è ìèòîâà. Ïðîáëåì ïðåíîøåœà íåïðåíîñèâîã çíà÷åœà ó îêâèðó êîíçèñòåíòíå âèçè¼å ðåøåí ¼å ó Âà¼òîâèì ðîìàíèìà è ïîìîžó âåçèâíîã òêèâà ðåëèãè¼ñêèõ àðõåòèïà è êâàçè-õðèøžàíñêå äîêòðèíå. Ñâåò êî¼èì ñå Âà¼ò êðåžå ñà÷èœåí ¼å îä ¼óäåî-õðèøžàíñêèõ ñòàâîâà è îä ìèñòèöèçìà. Âà¼ò êîðèñòè ðåëèãè¼ñêå ïî¼ìîâå, êàî øòî ñó àïîêàëèïñà è çàãîíåòíî ¼åäèíñòâî ñà áîæàíñêèì, è ïðîæèìà èõ îñåžà¼åì íàäíàðàâíîã. Íà Âà¼òà ¼å óòèöàëà è ãð÷êà ìèòîëîãè¼à, à î÷èãëåäàí ¼å è èíòåðåñ çà èñòî÷œà÷êó ôèëîçîôè¼ó, õèíäóèçàì è áóäèçàì. Îñèì òîãà, è äóáèíñêà ïñèõîëîãè¼à ëè÷íîñòè è àðõåòèïîëîãè¼à Êàðëà £óíãà ñó òàêîå ïîñëóæèëè êàî êœèæåâíå ñìåðíèöå. Áèòàí åëåìåíàò Âà¼òîâå ïðèïîâåäíå òåõíèêå óñêî ïîâåçàíå ñà çíà÷åœñêîì êîìïîíåíòîì ðîìàíà ¼åñó åïèãðàôè. Îíè èçíîñå èñòèíå êî¼å žå ñå ó ðîìàíó àíàëèçèðàòè è óêàçó¼ó íà íåêîëèêî ìîãóžèõ çíà÷åœà, îäíîñíî èíòåðïðåòàöè¼à. Ñ îáçèðîì íà òî äà ñâàêè ðîìàí ïðåäñòàâšà äåî ¼åäèíñòâåíå âèçè¼å, åïèãðàôè íå ðàñâåòšàâà¼ó ñàìî çíà÷åœå ðîìàíà ó êî¼åì ñå íàëàçå, âåž ó÷åñòâó¼ó è ó çíà÷åœó äðóãèõ ðîìàíà îòâàðà¼óžè çíà÷à¼íå óâèäå ó öåëîêóïíó Âà¼òîâó ñòâàðàëà÷êó çàìèñàî. Òàêî, íà ïðèìåð, åïèãðàôè ðîìàíà Ñàâðøåíà ìàíäàëà „Ïîñòî¼è ¼îø ¼åäàí ñâåò, àëè ¼å ó îâîìå“ è „Îí íè¼å èçâàí, îí ¼å óíóòðà: ó ïîòïóíîñòè èçíóòðà.“ (Wolfe, 1983: 141) ¼åñó èñòèíå êî¼å ñå ïîòâð¼ó è ó îñòàëèì ðîìàíèìà. Ãàíäè¼åâå ìèñëè î íåîïõîäíîñòè ïàòœå êî¼å ïðåòõîäå ðîìàíó Ñðåžíà äîëèíà ïðèìåœèâå ñó íà ñâå ãëàâíå ëèêîâå Âà¼òîâèõ ðîìàíà. Íàâîä èç Áëå¼êà î ïðèñóòíîñòè áîãà ó ñâåìó ïîñòî¼åžåì è íåîïõîäíîñòè îäðèöàœà ó îâîçåìàšñêîì æèâîòó çàðàä ïîòîœåã áëàæåíñòâà òàêîå ¼å âàæíà êîìïîíåíòà Âà¼òîâå ïåðöåïöè¼å ñòâàðíîñè êî¼à ñå ïðîòåæå öåëîêóïíèì ðîìàíåñêíèì îïóñîì. ×èòàœå Âà¼òîâèõ ðîìàíà ÷åñòî íàëèêó¼å è íà ðåøàâàœå çàãîíåòêå, ðàçóìåâàœå öåíòðàëíå ìåòàôîðå äåëà, íåðåòêî èçðàæåíå ó ñàìîì íàñëîâó. Äðâî ÷îâåêà ¼åñòå ñâåäî÷àíñòâî î ðàñòó è ãðàíàœó ÷îâåêîâîã äóõà; ïðè÷à î áèžó êî¼å ¼å ñâî¼èì òåëîì âåçàíî çà çåìšó, àëè ÷è¼è äóõ ñòðåìè êà íåáó. Ó ïóñòèœñêî¼ åêñïåäèöè¼è ðîìàíà Âîñ íåîïõîäíî ¼å ïðåïîçíàòè èñòðàæèâàœå íåïîçíàòèõ ïðîñòðàíñòàâà âëàñòèòå äóøå. Êî÷è¼à ó ðîìàíó Ïóòíèöè ó êî÷è¼è ¼åñòå Âàòðåíà êî÷è¼à èñêóïšåœà è äîêàç ¼å ïîñòî¼àœà óçâèøåíå æèâîòâîðíå ñèëå êî¼à ïðîæèìà ñâåò è íè¼å çàâèñíà íè îä ¼åäíå ïîñåáíå ðåëèãè¼å. Ñàâðøåíà ìàíäàëà ó íàñëîâó íîñè ñèìáîë áîæàíñêå õàðìîíè¼å, ñèìáîë òîòàëèòåòà, ¼åäèíñòâà ñóïðîòíîñòè, îäíîñíî òåëà è äóõà ÷è¼è ¼å íåñêëàä ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

153

ÈÑÒÐÀÆÈÂÀŒÀ

ïðåâàçèåí ïóòåì šóáàâè êî¼à èìà ìîž èñêóïšåœà. Íà ñàíñêðèòó ìàíäàëà çíà÷è ìàãè÷íè êðóã, à òî ¼å òàêîå è áóäèñòè÷êà ïðåäñòàâà î óíèâåðçóìó, ñâåîáóõâàòíîñòè è öåëîâèòîñòè ó âèäó êâàäðàòà ñà êðóãîâèìà ó èëè îêî œåãà. Êàðë £óíã, ÷è¼à ñó èçó÷àâàœà íåñâåñíîã èìàëà óòèöà¼à íà Âà¼òîâî äåëî, êîðèñòè ñèìáîë êðóæíå ìàíäàëå äà èçðàçè ñàâðøåíó ðàâíîòåæó ñâåñíîã è íåñâåñíîã. Ñëè÷íî îïðåäåšåœó êî¼å Âà¼ò äà¼å ñâî¼èì ¼óíàöèìà è £óíã íàãëàøàâà äà ¼å èñòðàæèâàœå âëàñòèòîã íåñâåñíîã ¼åäèíà ïðàâà ïóñòîëîâèíà êî¼à ¼å ïðåîñòàëà ñâàêîì ïî¼åäèíöó (£óíã 1996: 254–256). Ðîìàí Âèâèñåêòîð ñòâàðà ïîðòðåò óìåòíèêà, ïðîãîœåíîã õèðóðãà êî¼åì óìåòíîñò ñëóæè êàî íîæ êî¼èì ñå ñåöèðà äàòà ñòâàðíîñò, óìåòíîñò ïðîäèðå èñïîä ïîâðøèíå ìàòåðè¼àëíèõ ñòâàðè è ïðîíàëàçè ñêðèâåíå, óíóòðàøœå ïðèíöèïå. Ñðåäèøòå îëó¼å ¼åñòå ìèð ïðîñâåòšåíå äóøå óñðåä ñâåòîâíèõ ïðåâèðàœà. Èàêî Âà¼òîâ îïóñ êàðàêòåðèøå êîíçèñòåíòíîñò ñòâàðàëà÷êèõ ïðåîêóïàöè¼à, ñâàêî œåãîâî äåëî èìà ðàçëè÷èòó ñòðóêòóðó è ðàçëè÷èòå ëèêîâå êî¼è ïèñöó ñëóæå äà áè èñòðàæèî ïî¼åäèíå çàìèñëè ó îêâèðó ¼åäíå âåëèêå èäå¼íå öåëèíå, ïà ¼å ñâàêè ðîìàí ðàçëè÷èòà ìàíèôåñòàöè¼à ¼åäèíñòâåíå íåïðåêèíóòå âèçè¼å. ËÈÒÅÐÀÒÓÐÀ Flynn, C. and Paul Brennan. (1989). Patrick White Speaks. Sydney, Primavera Press. Jung, Karl. (1996). Èovek i njegovi simboli. Beograd, Narodna knjiga, Alfa. Semmler, C. (1967). Twentieth Century Australian Criticism. Melbourne, OUP. White, P. (1974). The Tree of Man. London: Jonathan Cape. Wolfe, P. (1983). Laden Choirs: The Fiction of Patrick White. Lexington, The University Press of Kentucky.

Nataša Karanfiloviæ PATRICK WHITE AND REALISTIC TRADITION (Summary) The paper deals with the narrative technique, style and themes in the novels of the Australian Nobel Prize winner Patrick White, with special emphasis on the relationship of White’s modernist standpoint and realistic tradition in Australian literature. ʚó÷íå ðå÷è: Âà¼ò, ìîäåðíèçàì, ðåàëèçàì.

154

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

ÎÖÅÍÅ È ÏÐÈÊÀÇÈ

ÇÁÎÐÍÈÊ Î ÑÀÐÒÐÓ (Æàí-Ïîë Ñàðòð ó ñâîì è íàøåì âðåìåíó. – Áåîãðàä : Ôèëîëîøêè ôàêóëòåò, 2006, 250 ñòð.) Ïîâîäîì 100 ãîäèíà îä ðîåœà è 25 ãîäèíà îä ñìðòè Æàí-Ïîëà Ñàðòðà, ¼åäíîã îä âîäåžèõ èíòåëåêòóàëàöà 20. âåêà, Ôèëîëîøêè ôàêóëòåò ó Áåîãðàäó îá¼àâèî ¼å Çáîðíèê ïîñâåžåí îâîì âåëèêàíó êœèæåâíîñòè è ôèëîçîôñêå ìèñëè. Ó Çáîðíèêó ñó ïðèëîãå äàëè àóòîðè èç Ôðàíöóñêå, çàòèì èñòàêíóòè ôèëîçîôè è èñòîðè÷àðè êœèæåâíîñòè ñà áåîãðàäñêîã óíèâåðçèòåòà, êàî è äðàìñêè ñòâàðàîöè. Ó ñâî¼èì ðàäîâèìà îíè ñó ðàç¼àøœàâàëè ðàçëè÷èòå âèäîâå Ñàðòðîâîã ñòâàðàëàøòâà, óêàçó¼óžè íà òðà¼àí çíà÷༠è äîïðèíîñ œåãîâîã ðàäà êàêî ó ôèëîçîôè¼è, òàêî è ó êœèæåâíîñòè, ïîñåáíî äðàìñêî¼. Íàó÷íèöà èç Ôðàíöóñêå, Àíè Êîåí-Ñîëàë, ïðîôåñîð óíèâåðçèòåòà ó Êàíó, ïèøå î îñîáåíîñòè ðåöåïöè¼å Ñàðòðîâîã äåëà ó ÑÀÄ, èìà¼óžè ó âèäó œåãîâå ëåâè÷àðñêå èäå¼å èç 50-òèõ, êàäà ¼å ìàêàðòèçàì ãóøèî ñâàêó èäå¼ó ëèáåðàëíîã òèïà ó Àìåðèöè, à ïðå ñâåãà, èäå¼ó àíãàæîâàíîñòè ïèñöà. Èïàê, îâ༠òåêñò óíåêîëèêî îäáàöó¼å ÷åñòå òâðäœå äà ¼å Ñàðòð óâåê íàñòóïàî îòâîðåíî ïðîòèâ Àìåðèêå, çà øòà ñå îáè÷íî íàâîäå œåãîâà äâà òåêñòà èç ïåäåñåòèõ è øåçäåñåòèõ ãîäèíà 20. âåêà. Íàèìå, ó ìíîãèì òåêñòîâèìà êî¼è ñó íàñòàëè òîêîì œåãîâîã áîðàâêà ó ÑÀÄ 1945. ãîäèíå, Ñàðòð ãîâîðè ïîçèòèâíî î àìåðè÷êèì âðåäíîñòèìà è äåìîêðàòè¼è, ïîñåáíî èñòè÷óžè çíà÷༠ïèñàöà êàêàâ ¼å áèî îí Äîñ Ïàñîñ, è ðàçóìšèâî, àìåðè÷êî àíãàæîâàœå ó Äðóãîì ñâåòñêîì ðàòó ïðîòèâ íàöèçìà. Ìåóòèì, àóòîðêà óêàçó¼å äà œåãîâî îäóøåâšåœå Àìåðèêîì íè¼å äóãî òðà¼àëî, è äà ¼å îí îäáèî äà ïîíîâî äîå ó òó çåìšó øåçäåñåòèõ ãîäèíà, çáî㠜åíîã èíòåðâåíèñàœà ó Âè¼åòíàìó. Òèìå ¼å ïîòâðäèî ñâî¼ó òåçó î ïèø÷åâîì ïðåâàñõîäíî ïîëèòè÷êîì àíãàæìàíó, êî¼èì îäáàöó¼å ñõâàòàœå äà ¼å Àìåðèêà çáîã ñâî¼å íåñïîðíå ìîžè êàî âåëèêà ñèëà, èñòîâðåìåíî è öåíòàð ñâåòà. Îí ñå ñîëèäàðèøå ñà íàðîäèìà Òðåžåã ñâåòà êî¼è ñå áîðå çà ñâî¼ó åãçèñòåíöè¼ó è ñëîáîäó è êî¼è ñòàëíî „äîêàçó¼ó äà íà¼âåžà ñèëà íà ñâåòó èïàê íè¼å ó ñòàœó äà íàìåòíå ñâî¼å çàêîíå...“ Àíãàæìàí ¼å èíà÷å ñðåäèøíè ïîñòóëàò Ñàðòðîâîã ëèòåðàðíîã è æèâîòíîã êðåäà, ïà ¼å îòóäà ðàçóìšèâî äà íà òó òåìó èìà âèøå ðàäîâà è ôðàíöóñêèõ è äîìàžèõ ôèëîçîôà. Òàêî ϼåð Ìèøåë, ñà óíèâåðçèòåòà ó Àíæåó, ïîâåçó¼å òåìó àíãàæìàíà ñà ïî¼ìîì ìó÷íèíå, ó êîìïàðàòèâíî èíòîíèðàíîì òåêñòó ó êîìå ñå ïàðàëåëíî ïîñìàòðà¼ó îâå êàòåãîðè¼å êîä Ñàðòðà è Îêòàâà Ìèðáîà. Îí ïðîíàëàçè âåçó èçìåó ñòàíîâèøòà îâà äâà àíãàæîâàíà èíòåëåêòóàëöà, êî¼è ñó, ñâàêè ó ñâîì âðåìåíó, ïðåäñòàâšàëè íå ñàìî „åòè÷êè, âåž è êœèæåâíè è ïîëèòè÷êè àóòîðèòåò.“ Ïîðåäåžè Ìèðáîîâ Äíåâíèê ¼åäíå ñîáàðèöå ñà Ñàðòðîâèì ðîìàíîì Ìó÷íèíà, àóòîð òðàãà çà åãçèñòåíöè¼àëíîì íåëàãîäîì êî¼à ¼å óêîðåœåíà è ó äðóøòâåíîì, àëè è ó ìåòàôèçè÷êîì, î ÷åìó ó âèäó äíåâíè÷êèõ çàïèñà ïèøó ¼óíàöè îâà äâà ðîìàíà. Ïèñàœåì î ìó÷íèíè, ó ñòâàðè, ìîãóžå ¼å äà ñå îíà ïðåâàçèå, øòî áè ìîãëî è äà îòâîðè ïóò çà àêöè¼ó êî¼à âîäè ó àíãàæìàí. Ïðîôåñîð ñà Ôèëîçîôñêèîã ôàêóëòåòà ó Áåîãðàäó, Ìëàäåí Êîçîìàðà, ðàçìàòðà ñàì ïî¼àì àíãàæîâàíîñòè ó œåãîâèì ðàçëè÷èòèì âèäîâèìà, îä ïîëèòèêå, ïðåêî ôèëîçîôè¼å äî êœèæåâíîñòè, îä òóìà÷åœà ñàìîã ïî¼ìà, ïðåêî „äâîñìèñëåíî㓠àíÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

155

ÎÖÅÍÅ È ÏÐÈÊÀÇÈ

ãàæìàíà, êàî „åêâèâàëåíòà áèòèñàœó-ó-ñâåòó“, àëè è êàî ïðàêòè÷íîã ïîëèòè÷êîã àíãàæîâàœà. Îí ïîâåçó¼å Ñàðòðîâ àíãàæìàí ñà Õóñåðëîâîì èäå¼îì èíòåíöèîíàëíîñòè, ñìàòðà¼óžè ãà âðñòîì îäíîñà, ¼åð ¼å ÷îâåê óâåê ó îäíîñó ïðåìà ñâåòó èëè ïðåìà äðóãèìà. Àíãæìàí ó ñóøòèíè ¼åñòå çàëàãàœå çà ñëîáîäó – íà êî¼ó ¼å ïî Ñàðòðó ÷îâåê îñóåí, ¼åð óâåê èìà ìîãóžíîñò èçáîðà. Àíãàæìàí çíà÷è ïðèçíàâàœå äðóãèõ, è òî ïðèçíàâàœå ¼å óçà¼àìíî: „ïðèçíà¼åì ñëîáîäó äðóãîã êî¼è ïðèçíà¼å ìî¼ó ñëîáîäó...“ è òî óçà¼àìíî ïîêëàœàœå ñëîáîäå ïðåòïîñòàâšà áîðáó èëè ñóêîá ïðåêî êî¼èõ ñå ìîæå äîïðåòè äî îíîã äðóãîã. Àíãàæìàí çíà÷è ò༠íåèçáåæíè ñóêîá êî¼è èìà çà ïîñëåäèöó óçà¼àìíî ïðèçíàâàœå àëè è ïðèçíàâàœå óçà¼àìàíîñòè, êàæå Ì. Êîçîìàðà. Ñ äðóãå ñòðàíå, Ì. óíèž-Äðèœàêîâèž, ñà Åêîíîìñêîã ôàêóëòåòà ó Áåîãðàäó, óïðàâî êðèòè÷êè ïðèëàçè òåìè àíãàæìàíà, ïëåäèðà¼óžè çà êœèæåâíîñò „ñëîáîäíó îä àíãàæìàíà.“ Íàèìå, óêàçó¼óžè äà ¼å òåê Ð. Áàðò òåîðè¼ñêè åëàáîðèðàî ìàœêàâîñòè òàêâîã íà÷èíà ìèøšåœà êî¼è „êœèæåâíî ïîäâðãàâà èäå¼íîì è èäåîëîøêîì“, îíà ïîêàçó¼å äà ñó âåž ó âðåìå Ñàðòðîâå íåïðèêîñíîâåíå „âëàäàâèíå“ áðî¼íè àóòîðè çàñòóïàëè ñàñâèì ñóïðîòíå ñòàâîâå ïðåêî êî¼èõ ñó îäáàöèâàëè êàêî Ñàðòðîâ åãçèñòåíöè¼àëèçàì òàêî è „ñâàêè ìèëèòàíòíè ðåàëèçàì.“ Ñàðòðîâîì ôèëîçîôè¼îì, œåíîì ðåöåïöè¼îì íà áèâøåì ¼óãîñëîâåíñêîì ïðîñòîðó è êîíòðîâåðçàìà ñ òèì ó âåçè, áàâè ñå ïðîô. äð Ðàòêî Íåøêîâèž (Ôèëîëîøêè ôàêóëòåò, Áåîãðàä). Îí ïîìèœå áðî¼íå èäåîëîøêå è ôèëîçîôñêå ðàñïðàâå ó êî¼èìà ñå Ñàðòðîâ åãçèñòåíöè¼àëèçàì ñïîðèî ñà „âëàäà¼óžèì ìàðêñèñòè÷êèì“ ïîèìàœåì ñòâàðíîñòè. È ïîðåä îøòðèõ èñòóïà è îöåíà, àóòîð ñìàòðà äà ¼å Ñàðòðîâî äåëî èçâðøèëî îãðîìàí óòèö༠íà ôèëîçîôñêó ìèñàî ó íåêàäàøœî¼ £óãîñëàâè¼è, îñëîáàà¼óžè ¼å îä ñòåðåîòèïà è äîãìàòñêèõ ñòåãà. Àóòîðà òàêîå èíòåðåñó¼å Ñàðòðîâà èäå¼à ñëîáîäå êàî è ñóøòèíñêà ïðåòïîñòàâêà Ñàðòðîâå ôèëîçîôè¼å äà „åãçèñòåíöè¼à ïîñòî¼è ïðå åñåíöè¼å“, ò¼. äà ÷îâåê ñàì áèðà ñâî¼ó „åñåíöè¼ó“, äà ¼å ñëîáîäàí äà ñå îäðåó¼å ó äàòèì îêîëíîñòèìà. Òà ñëîáîäà äà ñå íåïðåêèäíî äîíîñå îäëóêå, ïî Ñàðòðó èçàçèâà, ïàðàäîêñàëíî, ó ÷îâåêó îñåžà¼ ìó÷íèíå. Èïàê, Ð. Íåøêîâèž çàêšó÷ó¼å äà Ñàðòð íè äî äàíàñ íè¼å öåëîâèòî ñõâàžåí, ò¼. äà ñå œåãîâà ìèñàî òóìà÷è âèøå ïîëèòè÷êè íåãî ôèëîçîôñêè, çáîã ÷åãà ¼å îí ¼îø óâåê „âèøå ñëàâàí íåãî ïîçíàò“. Î ïðîáëåìó ñëîáîäå ïèøå è ïðîô. Àäè Ðèñê èç Ïàðèçà, íàãîâåøòàâà¼óžè âåž è ñàìèì íàñëîâîì ñâîã òåêñòà ¼åäíî îñîáåíî òóìà÷åœå Ñàðòðîâîã ïî¼ìà êàî „ïðîíàëàñêà ñâåòà“ (l’invention du monde). Îí íàâîäè Ñàðòðîâó ìèñàî äà ¼å „ñëîáîäà ïî¼àâà íèøòàâèëà ó ñâåòó“, ò¼. äà ¼å „ñëîáîäà ¼å ïðîæåòà íèøòàâèëîì.“ Àóòîð óî÷àâà êîä Ñàðòðà ¼åäàí ìîãóžè îáëèê ôèëîçîôè¼å èìàíåíöè¼å êî¼à ñå íåãàòèâíî îäíîñè è ïðåìà ñóá¼åêòó è ïðåìà ïèòàœó áèžà. Ñà ñâî¼å ñòðàíå ïðîô. äð Ìèðêî Çóðîâàö, ñà Ôèëîçîôñêîã ôàêóëòåòà ó Áåîãðàäó, èíà÷å àóòîð çíà÷à¼íèõ ñòóäè¼à î Ñàðòðîâî¼ ôèëîçîôè¼è, òóìà÷è ïðîáëåì ñëîáîäå ñà ñòàíîâøòà îíòîëîãè¼å. Îí ñìàòðà äà Ñàðòðîâà ôåíîìåíîëîøêà îíòîëîãè¼à ïî÷èâà íà „íåñàâëàäèâî¼ ñóïðîòíîñòè èçìåó áèžà è åãçèñòåíöè¼å“ êî¼è ñó ñâàêè çà ñåáå îñîáåíè íà÷èíè áèâñòâîâàœà. Çà ðàçëèêó îä áèžà êî¼å ¼å äàòî è îãðàíè÷åíî, åãçèñòåíöè¼à ¼å ïðåïóíà ìîãóžíîñòè êî¼å ÷îâåêó ñòî¼å íà ðàñïîëàãàœó èëè çà êî¼å ÷îâåê ìîæå ñëîáîäíî äà ñå îäëó÷è. „Îíòîëîãè¼å ñâåñòè“ òàêî, êàæå Çóðîâàö, „ïîñòà¼å îíòîëîãè¼à ñëîáîäå: îíà ñõâàòà ñëîáîäó êàî îñíîâó šóäñêîã áèžà è œåãîâó òðà¼íó äèìåíçè¼ó.“ Àóòîð óêàçó¼å íà îäëó÷àí Ñàðòðîâ ñòàâ äà ¼å ÷îâåê „èçâîðíî ñëîáîäàí“, àëè è äà ñå òà ñëîáîäà íåïðåêèäíî ñòâàðà, ïà ñå òàêî œåãîâà ñóøòèíà, åñåíöè¼à, íèêàä íå ìîæå äîñåžè íèòè îñòâàðèòè, ¼åð ñå íîâè ïóòåâè ñòàëíî îòâàðà¼ó.

156

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

ÎÖÅÍÅ È ÏÐÈÊÀÇÈ

Ñàðòðîâ èíòåëåêòóàëíè è ïîëèòè÷êè àíãàæìàí èç ïåðñïåêòèâå äàíàøœèöå, èíòåðåñó¼å ïðîôåñîðà Ñèìó Åëàêîâèžà (Ôèëîçîôñêè ôàêóëòåò ó Áåîãðàäó), ïà ¼å îòóäà ïèòàœå êî¼èì ñå áàâè áèëî, êàêî áè Ñàðòð ãëåäàî íà ó¼åäèœåíó Åâðîïó äàíàñ, ó âðåìåíó êàäà ¼å âåžèíà èäå¼à ëåâèöå, à ïîñåáíî êîìóíèçìà, îòèøëà íà áóœèøòå èñòîðè¼å. Äîáàð äåî ðàäîâà ó Çáîðíèêó ïîñâåžåí ¼å Ñàðòðîâîì êœèæåâíîì äåëó, èàêî ¼å íàãëàøåíî äà ñó ôèëîçîôñêå èìïëèêàöè¼å œåãîâå ìèñëè íåîäâî¼èâå îä œåãîâèõ êœèæåâíèõ òåìà. Âëàäèìèð £åâòîâèž, ñà Ôàêóëòåòà äðàìñêèõ óìåòíîñòè ó Áåîãðàäó, ïîâåçó¼å òå äâå âåëèêå îáëàñòè Ñàðòðîâîã àíãàæìàíà ó ðàäó ïîä íàñëîâîì „Ñàðòðîâà êœèæåâíîñò êàî ìåäè¼óì œåãîâå ôèëîçîôè¼å“, ñìàòðà¼óžè äà ñó Ñàðòðîâå ôèëîçîôñêå èäå¼å áèòíå çà œåãîâî ëèòåðàðíî ñòâàðàëàøòâî, îäíîñíî äà ¼å êœèæåâíîñò ïîãîäíî òëå çà ïëàñèðàœå œåãîâèõ ïîëèòè÷êèõ ïîñòàâêè. Íà ïèòàœå îä êàêâîã ¼å çíà÷à¼à âåçà èçìåó êœèæåâíîñòè è ôèëîçîôè¼å çà ðàçóìåâàœå Ñàðòðà, £åâòîâèž íóäè âèøå îäãîâîðà. Ïðå ñâåãà, îí ìèñëè äà ñó òå äâå îáëàñòè êîä Ñàðòðà óñêëàåíå è äà ÷èíå öåëèíó è äà ¼å íåìîãóžå òóìà÷èòè ¼åäíó íå óçèìà¼óžè ó îáçèð è îíó äðóãó. Àíàëèçó¼óžè Ñàðòðîâå äðàìå àóòîð óòâðó¼å äà ñó îíå „ñàìî èëóñòðàöè¼å íåêèõ œåãîâèõ ôèëîçîôñêèõ ñòàâîâà.“ ʜèæåâíîñò èìà ïîëàçèøòå ó Ñàðòðîâî¼ ôèëîçîôè¼è, àëè îí ñå ñà èñòèì òàëåíòîì áàâè è ¼åäíèì è äðóãèì. Êîíà÷íî, àïñòðàêòíå ôèëîçîôñêå èäå¼å, äîáè¼à¼ó ñâî¼å îòåëîâšåœå ó êœèæåâíîñòè ãäå ñå êîíêðåòèçó¼å èäå¼à î ñëîáîäè ÷îâåêîâîã èçáîðà è îñòâàðåœà šóäñêèõ ìîãóžíîñòè. Íàø ïîçíàòè ðîìàíèñòà ïðîô. äð £åëåíà Íîâàêîâèž (Ôèëîëîøêè ôàêóëòåò ó Áåîãðàäó), ÷è¼à ñó ñïåöè¼àëíîñò àâàíãàðäíè ôðàíöóñêè ïîêðåòè 20. âåêà, à êî¼à ¼å áèëà è îðãàíèçàòîð ñêóïà è ïèñàö ïðåäîãîâîðà çà Çáîðíèê, äà¼å ¼åäíó êîìïàðàòèâíó ñòóäè¼ó ó êî¼î¼ ïîðåäè Ñàðòðîâ åãçèñòåíöè¼àëèçàì ñà íàäðåàëèñòè÷êèì ïîêðåòîì ó Ñðáè¼è. Œåíî èíòåðåñîâàœå ¼å ïîñåáíî óñìåðåíî íà òóìà÷åœå êî¼å ¼å î Ñàðòðó äàî íàø èñòàêíóòè íàäðåàëèñòà, Ìàðêî Ðèñòèž. Ïîðåäåžè îâà äâà ïèñöà, ïðîô. Íîâàêîâèž óî÷àâà äà ñó îáî¼èöà îäáàöèëè ëàðïóðëàðòèñòè÷êî ñõâàòàœå óìåòíîñòè ó êîðèñò œåíå „ìîðàëíå è ñîöè¼àëíå àíãàæîâàíîñòè.“ Ðèñòèž, ìåóòèì, îâ༠òåðìèí çàìåœó¼å òåðìèíîì „ðåâîëóöè¼à“ ÷èìå ñå, ìèñëè àóòîðêà, ïðèáëèæàâà ñòàâîâèìà À. Áðåòîíà çà êîãà ¼å óìåòíîñò „ðåâîëóöèîíàðíà äðóøòâåíà àêòèâíîñò“ êî¼à èìà çà öèš ðóøåœå êàïèòàëèñòè÷êîã ñâåòà. Ïà èïàê, ïðàâè àíãàæìàí çà Ðèñòèžà âåçó¼å ñå çà ïîåçè¼ó êî¼à ¼å ïðàâà êðåàòèâíà àêòèâíîñò, îäíîñíî, æèâîò ñàì. Ñ äðóãå ñòðàíå, ôðàíöóñêà àóòîðêà, Àíè Óðáàíèê-Ðèñê, òàêîå êîìïàðàòèâíèì ìåòîäîì, èñïèòó¼å ôëîáåðîâñêå òðàãîâå ó Ìó÷íèíè, êàî è ìîãóžíîñò äà ñå îä „çàãàåíîñòè íàä ñâåòîì ñòèãíå äî óìåòíè÷êîã äåëà.“ Îáà ïèñöà, êàæå Óðáàíèê-Ðèñê, è Ã. Ôëîáåð ó Èäèîòó ïîðîäèöå è Ñàðòð ó ñâîì äåëó, ïèøó, ó ñòâàðè, î ìó÷íî¼ íåëàãîäè êî¼à ¼å ïîñëåäèöà ãëóïîñòè âðåìåíà è èñïðàçíîã æèâîòà „ìàëîãðààíñêîã ñâåòà ó ïðîâèíöè¼è.“ Ñïàñ îä òàêâîã ïðîìàøåíîã, íåïîòïóíîã è çàëóäíîã æèâîòà íóäè ¼åäèíî óìåòíîñò, êî¼à žå êàñíè¼å Ñàðòðó, çà ðàçëèêó îä Ôëîáåðà, îòêðèòè „óêšó÷èâàœå ó ñòâàðíîñò êî¼à ìåœà êîíòèíãåíöè¼ó ó íåîïõîäíîñò.“ Ñàãëåäàâà¼óžè äåëî Æàí-Ïîëà Ñàðòðà ñà àñïåêòà äðàìàòóðãè¼å è óìåòíîñòè ïîçîðèøòà óîïøòå, íåêîëèöèíà àóòîðà èñòðàæó¼å ðåöåïöè¼ó œåãîâîã äåëà ó íàñ. Îíè çàêšó÷ó¼ó äà œåãîâå äðàìå (Ïðšàâå ðóêå, Çàòî÷åíèöè èç Àëòîíå, Èçà çàòâîðåíèõ âðàòà) íèñó íè ïîëèòè÷êî íè ôèëîçîôñêî ïîçîðèøòå, âåž äà ñó ó œèìà îòåëîâšåíà Ñàðòðîâà ôèëîçîôñêà ïðîìèøšàœà è œåãîâà ïîëèòè÷êà ãëåäèøòà. Áîðî Äðàøêîâèž, ïðîôåñîð íà Àêàäåìè¼è óìåòíîñòè ó Íîâîì Ñàäó è ðåäèòåš äðàìå Ïðšàâå ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

157

ÎÖÅÍÅ È ÏÐÈÊÀÇÈ

ðóêå, êî¼à ¼å ïîñòàâšåíà ïî÷åòêîì ñåäàìäåñåòèõ ó £óãîñëîâåíñêîì äðàìñêîì ïîçîðèøòó, åâîöèðà ñâî¼à ñåžàœà íà ïîñòàâêó è èçâîåœå îâå ïðåäñòàâå êî¼à ¼å èìàëà äîñòà äðàìàòè÷íó ñóäáèíó, àëè è íà ñóñðåò ñà âåëèêèì ïèñöåì êî¼è ¼å òèõ ãîäèíà ïîñåòèî Áåîãðàä. Ñëè÷íó åâîêàöè¼ó èìà è £îâàí Žèðèëîâ, äðàìàòóðã, êî¼è òàêîå ïîäñåžà íà äðàìó Ïðšàâå ðóêå, è œåíó àêòóåëíîñò äàíàñ, ñìàòðà¼óžè äà ñó Ñàðòðîâè ëèêîâè (Îäåðåð è Èãî) ãîòîâî ïðîòîòèïîâè ÷è¼å áèòíå îñîáèíå íèñó çàñòàðåëå èëè ïðåâàçèåíå íè ó äàíàøœå âðåìå. Íåíàä Ïðîêèž (Ôàêóëòåò äðàìñêèõ óìåòíîñòè) è Áðàíêà Ãåðàòîâèž (Ôèëîëîøêè ôàêóëòåò) ìåóòèì, ãîâîðåžè óîïøòå î Ñàðòðîâîì äðàìàñêîì ñòâàðàëàøòâó, íàãëàøàâà¼ó íåêå ÷èñòî äðàìàòóðøêå êîìïîíåíòå äåëà (Ïðîêèž) èëè ðåöåïöè¼ó œåãîâîã äðàìñêîã îïóñà ó áåîãðàäñêèì ïîçîðèøòèìà (Ãåðàòîâèž). Ó ¼åäíîì åñå¼èñòè÷êè èíòîíèðàíîì òåêñòó äð Àëåêñàíäàð £åðêîâ (Ôèëîëîøêè ôàêóëòåò) ïîìàëî ñåòíî òâðäè äà ¼å Ñàðòðîâ åãçèñòåíöè¼àëèçàì äàíàñ çàáîðàâšåí, ïîñåáíî ó „çàïàäœà÷êî¼ ñâåñòè“ êî¼à ¼å çàáàâšåíà íåêèì äðóãèì èäåîëîãè¼àìà ó êî¼èìà èñïðàçíå ïðè÷å î šóäñêèì ïðàâèìà çàóçèìà¼ó âàæíè¼å ìåñòî. „Ôèëîçîôè¼à ïðîôèòà,“ âåëè àóòîð, „ïðîãóòàëà ¼å ôèëîçîôè¼ó åãçèñòåíöè¼å.“ Íà êðà¼ó Çáîðíèêà, Äîáðèëî Àðàíèòîâèž äàî ¼å äðàãîöåíó áèáëèîãðàôè¼ó Ñàðòðà êîä £óãîñëîâåíà (1939–2004) ó êî¼î¼ ïðâî íàâîäè œåãîâà çàñåáíî øòàìïàíà äåëà, ïîòîì è ñâå îñòàëî øòî ¼å îá¼àâšåíî ïî ðàçíèì íàøèì èëè ñòðàíèì ïóáëèêàöè¼àìà, à êîä íàñ ïðåâåäåíî, êàî è îâäå îá¼àâšåíå áðî¼íå ðàçãîâîðå è èíòåðâ¼óå êî¼å ñó íîâèíàðè è ïóáëèöèñòè, äîìàžè è ñòðàíè, âîäèëè ñà Ñàðòðîì. Äðóãè äåî áèáëèîãðàôè¼å ÷èíè èçóçåòíî èìïðåñèâíà, áîãàòà ëèòåðàòóðà î Ñàðòðó îá¼àâšåíà ó £óãîñëàâè¼è ó íàâåäåíîì ïåðèîäó. Œó ïðå ñâåãà ÷èíå ïîñåáíà èçäàœà, à ïîòîì áðî¼íè ÷ëàíöè è ñòóäè¼å êî¼è ñå áàâå œåãîâèì äåëîì, êàî è ïðèêàçè èçâîåœà œåãîâèõ äðàìà íà ¼óãîñëîâåíñêèì ñöåíàìà. Óêðàòêî, Çáîðíèê ïîñâåžåí Ñàðòðîâîì äåëó îñâåòšàâà ðàçëè÷èòå àñïåêòå äåëîâàœà îâîã èñòàêíóòîã åâðîïñêîã èíòåëåêòóàëöà, ¼åäíå îä âîäåžèõ ñòâàðàëà÷êèõ ëè÷íîñòè äâàäåñåòîã âåêà. Œåãîâà ñâåñòðàíà ôèëîçîôñêà è ëèòåðàðíà, àëè è ñíàæíà ìîðàëíà ëè÷íîñò, ñàãëåäàíà ¼å ïðåêî œåãîâå ôèëîçîôñêî-õóìàíèñòè÷êå ìèñëè, êðîç œåãîâå äðóøòâåíå è ïîëèòè÷êå ñòàâîâå, êðîç œåãîâî êœèæåâíî äåëî è ó òîìå ïîñåáíî êðîç ðåöåïöè¼ó œåãîâèõ äðàìà íà áåîãðàäñêèì ñöåíàìà. Òèìå îâ༠Çáîðíèê äà¼å íå ñàìî îìàæ ¼åäíî¼ èçóçåòíî¼ åâðîïñêî¼ ëè÷íîñòè è œåíîì äåëó, âåž è âåîìà çíà÷à¼àí äîïðèíîñ ïðîó÷àâàœó íåêèõ âàæíèõ òåíäåíöè¼à ó ôèëîçîôè¼è è êœèæåâíîñòè äâàäåñåòîã âåêà. £àñíà £àíèžè¼åâèž

158

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

ÎÖÅÍÅ È ÏÐÈÊÀÇÈ

ΠʌÈÇÈ ÅÏÎÕÅ È ÏÐÀÂÖÈ Ó ÔÐÀÍÖÓÑÊΣ ʌÈÆÅÂÍÎÑÒÈ ÏÐÎÔÅÑÎÐÀ ÑËÎÁÎÄÀÍÀ ÂÈÒÀÍÎÂȎÀ (Slobodan Vitanoviæ, Epohe i pravci u francuskoj književnosti. Istorija kritièkih pojmova. Deo 1. Od poèetaka do prosveæenosti. – Beograd : Èigoja štampa, 2006, 254 str.)   Íåäàâíî ¼å, êðà¼åì 2006. ãîäèíå, èçàøàî èç øòàìïå ïðâè äåî ìàãèñòðàëíå ñòóäè¼å ïðîôåñîðà äð Ñëîáîäàíà Âèòàíîâèžà Åïîõå è ïðàâöè ó ôðàíöóñêî¼ êœèæåâíîñòè. Íàæàëîñò, àóòîðó íè¼å áèëî äàòî äà çà îá¼àâšèâàœå ïðèïðåìè è äðóãè äåî ñòóäè¼å, êî¼ó ¼å, ñâè ñìî òî çíàëè, äåöåíè¼àìà èñïèñèâàî ó ñåáè, äîïóœàâàî íîâèì ïîäàöèìà è òóìà÷åœèìà, äîìèøšàî, äîê ¼å èñòîèìåíè ïðåäìåò ïðåäàâàî ñòóäåíòèìà I ãîäèíå Ãðóïå çà ôðàíöóñêè ¼åçèê è êœèæåâíîñò. Íåêàäàøœè ñòóäåíòè ïàìòå äà ñó èì òà ïðåäàâàœà äîñëîâöå îòâàðàëà âèäèêå, áåëåøêå ñà œèõ ÷óâàëè ñìî êàî ñâåòèœó. Êàñíè¼å, êàäà ¼å îòèøàî ó ïåíçè¼ó, ïðîôåñîð Âèòàíîâèž æóðèî ¼å äà çàâðøè òðèëîãè¼ó î Äó÷èžó (£îâàí Äó÷èž ó çíàêó Åðîñà, 1990; £îâàí Äó÷èž ó çíàêó Àïîëîíà è Äèîíèñà, 1994; £îâàí Äó÷èž ó çíàêó Àòåíå, 1997), äà óêðàòêî ïðèêàæå ôðàíöóñêó öèâèëèçàöè¼ó (Ôðàíöóñêà öèâèëèçàöè¼à, 1994, êî¼ó ¼å íàïèñàî çà¼åäíî ñà ñóïðóãîì Ãîðäàíîì), äà ïðîãîâîðè î èñòîðè¼ñêî¼ è ïîëèòè÷êî¼ ñâåñòè êîä Ñðáà (Ïðåèñïèòèâàœà, 1997), î ïèòàœèìà íàöè¼å, Êîñîâà, íîâå Åâðîïå, ñìàòðà¼óžè íåêàêî äà ñå „Åïîõå è ïðàâöè“ ïîäðàçóìåâà¼ó è äà ñàìî òðåáà äà ñà÷åêà¼ó ñâî¼ ðåä çà îá¼àâšèâàœå. Ñàäà, óç ðàäîñò øòî ¼å íà¼çàä ïðåä íàìà ïðâè äåî ñòóäè¼å, èñïóœàâà íàñ æàšåœå øòî ðåä íà œó íè¼å äîøàî ðàíè¼å, æàšåœå çà íåíàäîêíàäèâèì. ʜèãà Åïîõå è ïðàâöè çàïðàâî ¼å èñòîðè¼à èäå¼à ó ôðàíöóñêî¼ êœèæåâíîñòè, êî¼à ñå îñëàœà íà ïîëèòè÷êó, ó ìàœî¼ ìåðè åêîíîìñêó, è íàäàñâå íà êóëòóðíó èñòîðè¼ó Åâðîïå è Ôðàíöóñêå. 1. Ïðåãëåä èñòîðè¼ñêèõ åïîõà  ïî÷èœå îä íà¼ðàíè¼åã äîáà íà òëó äàíàøœå Ôðàíöóñêå, ïà ïðåêî ãàëñêå è ãàëñêî-ðèìñêå öèâèëèçàöè¼å, ïî¼àâå õðèøžàíñòâà, ïàäà Çàïàäíîã ðèìñêîã öàðñòâà, âàðâàðñêèõ îñâà¼àœà, ìåðîâèíøêîã è êàðîëèíøêîã äîáà, êðñòàøêèõ ðàòîâà, ðààœà ãðàäîâà, Ñòîãîäèøœåã ðàòà, âîäè êà Ðåíåñàíñè. Çàòèì ñå ïðèêàçó¼ó èòàëè¼àíñêè, ïà ôðàíöóñêè õóìàíèçàì, åâàíãåëèñòè÷êè ïîêðåò, Ëóòåðîâà è Êàëâèíîâà ðåôîðìà, êàòîëè÷êà êîíòðàðåôîðìà, âåðñêè ðàòîâè äðóãå ïîëîâèíå XVI âåêà ó Ôðàíöóñêî¼ è œèõîâî íàñëåå äî 1789. Ó XVII ñòîëåžó îïèñó¼ó ñå âëàäàâèíà Àíðè¼à IV, äîáà ñòâàðàœà àïñîëóòíå ìîíàðõè¼å ñà Ëó¼åì XIII è Ðèøåšåîì, Ôðîíäà, ñëàâíè âåê Ëó¼à XIV, ïðåâèðàœà ó êðèëó êàòîëè÷êå öðêâå, íàñòàíàê Ôðàíöóñêå àêàäåìè¼å. Åïîõà ñå çàîêðóæó¼å òçâ. Ñïîðîì îêî ñòàðèõ è ìîäåðíèõ íà ñàìîì êðà¼ó XVII âåêà, åñòåòè÷êèì ñïîðîì êî¼è ¼å íà¼àâèî ïîìðà÷åœå êëàñè÷íå öèâèëèçàöè¼å, îäíîñíî ðààœå ìîäåðíå. Îâó ðàâàí ñòóäè¼å ïîäâëà÷è è õðîíîëîãè¼à íà¼âàæíè¼èõ ïîëèòè÷êèõ äîãàà¼à ó èñòîðè¼è Ôðàíöóñêå, íà êðà¼ó êœèãå. Çàðàä èñòîðè¼ñêå ñèíòåçå êî¼à ïîêðèâà îâàêî äóã ïåðèîä, êàî è çàðàä ïîñòàâšåíîã îáðàçîâíîã öèšà, àóòîð ¼å èçàáðàî êšó÷íå ïî¼àâå, ÷óâà¼óžè ñå è óñòàšåíèõ ôîðìóëà è ¼åäíîëè÷íîñòè êî¼à âðåáà ó èñòîðèîãðàôñêîì æàíðó. Íåìà òó ñóâå õðîíîëîÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

159

ÎÖÅÍÅ È ÏÐÈÊÀÇÈ

ãè¼å, ïðåîáèšà äîãàà¼à, ñòàòèñòè÷êèõ áðî¼êè, ñóâèøíèõ èìåíà ëè÷íîñòè èëè äåëà: îí çíà äà ¼å îñíîâ ñâàêå äîáðå èñòîðè¼å ïðè÷à, òå äà ¼å èñòîðè÷àðåâ çàäàòàê äà ñå ÷óäè è îíîìå øòî ñå ïî ñåáè ðàçóìå. Ïðîôåñîð Âèòàíîâèž ïðèïîâåäà òàêî øòî óãëàâíîì ñàæåòî äà¼å ïîëèòè÷êè òîê, çàäðæè ñå íà ïîíåêî¼ êàðàêòåðèñòè÷íî¼ åïèçîäè êî¼ó ñëèêîâèòî äî÷àðà, óç äåòàšå ìàòåðè¼àëíå öèâèëèçàöè¼å, èëè íà íåêîì îä òçâ. „âåëèêàíà“,  çàòèì èõ ïîâåæå ñà äóõîì âðåìåíà, ïîòêðåïè ñîöèîëîøêîì (îäíîñíî ïñèõîëîøêîì) àíàëèçîì, ïà ó ñâîì ïðîìèøšàœó çàêîðà÷è è ó åñå¼èçàì. È ïîçíàòà ÷èœåíèöà òàêî ó œåãîâîì ïðèêàçó ïîáóó¼å ðàäîçíàëîñò ¼åð èìà ÷àð íîâèíå; àóòîð óñïåâà äà ¼î¼ ñà÷óâà ïîñåáíîñò èàêî ¼å óêëàïà ó íåêîëèêå êîíòåêñòå.   2. Ïîëèòè÷êî-èñòîðè¼ñêå åïîõå ïðåäñòàâšà¼ó îêâèð çà ïðèêàçèâàœå êóëòóðíèõ è êœèæåâíèõ åïîõà, ãäå ñó èñòàêíóòè ÷èíèîöè êîíòèíóèòåòà è ìîìåíòè ïðåëîìà. Íà ïðèìåð, ó ñðåäœåì âåêó àóòîð ñå çàíèìà çà ñòâàðàœå ìîíàøêèõ ðåäîâà, çà âèòåøêè äóõ, ôåóäàëíó îðãàíèçàöè¼ó äðóøòâà, êîðïîðàòèâíó ñâåñò, ðàçâî¼ òåîëîøêå ó÷åíîñòè è ôèëîçîôè¼å; ó XV âåêó, àóòîð ñëèêà, ðåêëî áè ñå „çà ñâàêè ñëó÷༓, Êîëóìáîâ ïîëàçàê ïðåêî îêåàíà, ïðîíàëàçàê øòàìïå, ïàä Öàðèãðàäà; îí îá¼àøœàâà, äàšå, ñìåíó íàó÷íèõ ïàðàäèãìè, íîâî ñõâàòàœå âðåìåíñêîã òîêà, ïðîöåñ èíäèâèäóàöè¼å; à ó XVII âåêó îáíîâó âåðå, èñòîðè¼ó Ïîð Ðîà¼àëà, ðàçâî¼ ñëîáîäíå ìèñëè, Äåêàðòîâ ðàöèîíàëèçàì, áàðîêíè äóõ, ïðåöèîçíîñò, èäåàë óãëàåíîã ÷îâåêà. Ìåòîä ¼å óâåê êîìïàðàòèâàí, à ó ñðåäèøòó ïàæœå ¼å „îïøòè“ ÷îâåê äàòîã ïåðèîäà, ò¼. œåãîâ ìåíòàëèòåò è õîðèçîíò. Äîãàà¼íà è íåäîãàà¼íà èñòîðè¼à ñå íåðàçäâî¼íî ïðåïëèžó, ¼åð ¼å ïðîôåñîð Âèòàíîâèž ó ñâî¼ íà÷èí ìèøšåœà äóáîêî óãðàäèî íàëàçå ñîöèîëîãè¼å, àíòðîïîëîãè¼å, ïñèõîëîãè¼å è ôèëîçîôè¼å. Çà óâèä ó èñòîðè¼ó êóëòóðå íàðî÷èòî íàì ñå ÷èíè äðàãîöåíèì ñàæåò ïðèêàç òåîëîøêå äîêòðèíå Òåðòóëè¼àíîâå è Àâãóñòèíîâå ó ðàíîì õðèøžàíñòâó, òå Àíñåëìà Êàíòåðáåðè¼ñêîã è Àáåëàðà ó XI–XII âåêó, êî¼èì ñå çãîäíî èëóñòðó¼å êàêî ñå îäíîñ âåðîâàœà è çíàœà, ñïèðèòóàëíîã è èíòåëåêòóàëíîã ìåœà ó çàïàäíîì õðèøžàíñòâó. Àóòîð íå ïðîïóøòà äà îá¼àñíè êóëòóðíî çðà÷åœå àðàïñêå ó÷åíîñòè èç èñëàìñêèõ çåìàšà è ìàâàðñêå Øïàíè¼å, óëîãó Òîìå Àêâèíñêîã, ðàçâî¼ ñèñòåìà îáðàçîâàœà ó çàïàäíî¼ Åâðîïè, ïîäñåžà íà îñíîâíå äîêòðèíàðíå ðàçëèêå èçìåó êàòîëè÷êå è ðåôîðìèñàíå öðêâå, íà ñóøòèíó êâè¼åòèçìà, ¼àíñåíèñòè÷êîã è ¼åçóèòñêîã ó÷åœà ó XVII âåêó. Òàêâè ñó îäåšöè ïîïóò åíöèêëîïåäè¼ñêèõ ÷ëàíàêà (äîäóøå, ïèñàíè çàíèìšèâè¼å è àíàëèòè÷íè¼å íî ó âåžèíè ëåêñèêîíà), çà êî¼å ñå îáè÷íî ó èñòîðè¼àìà êœèæåâíîñòè íå íàå ìåñòà. Òó ëåæè ¼îø ¼åäíà âðëèíà îâå êœèãå: ïðîôåñîð Âèòàíîâèž íå ñàìî øòî âåðó¼å äà ñó  ïî¼ìîâè åïîõà è ïðàâàöà „íåîäâî¼èâè îä ïîçíàâàœà îïøòåèñòîðè¼ñêèõ ÷èœåíèöà è ðàçâî¼à öèâèëèçàöè¼å“ (ñòð. 11), âåž òî íà÷åëî ñïðîâîäè ó äåëî íóäåžè îäìàõ ñòóäåíòó èëè ìàœå óïóžåíîì ÷èòàîöó ðåøåœà âàíêœèæåâíèõ íåïîçíàíèöà è ñòàâšà¼óžè ìó äî çíàœà äà òà ðåøåœà íèñó ñïîðåäíà, „ôàêóëòàòèâíà“ çà ÷èòàœå êœèæåâíîñòè. Îâà ¼å êœèãà, íàèìå, ïðîæåòà çàïèòàíîøžó ñâîãà àóòîðà: êàêî äàíàñ ïðåäàâàòè êœèæåâíîñò? Ïðîôåñîð Âèòàíîâèž ¼å, äà ïîäñåòèìî, íà áåîãðàäñêî¼ Êàòåäðè çà ôðàíöóñêè ¼åçèê ïðîâåî, øòî êàî ñòóäåíò, øòî êàî íàñòàâíèê, ïðåêî ÷åòðäåñåò ãîäèíà; ïðåäàâàî ¼å ôðàíöóñêó êœèæåâíîñò êàî ïðîôåñîð ïî ïîçèâó íà ÷åòèðè ôðàíöóñêà óíèâåðçèòåòà (Áîðäî 3, Åêñ - Ìàðñå¼, Ïàðèç III – Íîâà Ñîðáîíà è Ïàðèç XII); íà ïîñòäèïëîìñêèì ñòóäè¼àìà ó Áåîãðàäó è Ïàðèçó ïðåäàâàî ¼å ôðàíöóñêó êœèæåâíó

160

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

ÎÖÅÍÅ È ÏÐÈÊÀÇÈ

êðèòèêó è òåîðè¼å èíòåðïðåòàöè¼å òåêñòà; ó÷åñòâîâàî ¼å íà ìíîãî ñâåòñêèõ íàó÷íèõ ñêóïîâà. Òàêî ¼å óïîçíàî íå ñàìî ðàçëè÷èòå êîíöåïöè¼å íàñòàâå êœèæåâíîñòè êî¼å ñó áèëå èëè ¼åñó çàñòóïšåíå íà åâðîïñêèì è àìåðè÷êèì óíèâåðçèòåòèìà, âåž è ðåçóëòàòå òèõ ìåòîäà – êðîç ðàäîâå íàó÷íèêà êî¼è ñó ñà œèõ ïîòåêëè. Ïîðåäåžè èõ, âîëåî ¼å ó ðàçãîâîðó äà óêàæå íà ôðàãìåíòàðíîñò çíàœà ìíîãèõ àìåðè÷êèõ ñòðó÷œàêà, íà óñêó ñïåöè¼àëèçîâàíîñò êî¼à èäå íà óøòðá îïøòèõ ïðåäñòàâà, àëè è íà ïðåâèøå óîïøòåí êœèæåâíî-èñòîðè¼ñêè ïðèñòóï äðóãèõ øêîëà, êî¼è îñòà¼å äàëåêî îä ñàìèõ êœèæåâíèõ òåêñòîâà. Ïëàøèî ñå îáå âðñòå ïðàçíèíå: êàäà ïî¼åäèíà÷íî äåëî çà ÷èòàîöà ëåáäè êàî ó êàêâîì êóëòóðíîì è êœèæåâíîì âàêóóìó, àëè è êàäà ÷èòàëàö, çíà¼óžè ñâå î åïîõè ó êî¼î¼ ¼å äåëî íàñòàëî, î œåãîâîì àóòîðó, æàíðó èòä., íå îñåžà ïî ÷åìó ¼å îíî ïîñåáíî, íå äîæèâšàâà ãà. Ñàì àóòîð ñå êàî íàñòàâíèê çàëàãàî, êàêî ó Ïðåäãîâîðó êàæå, çà òî äà ñå ñòóäåíòè íà¼ïðå óïîçíà¼ó ñà øèðèì îêâèðîì „èñòîðè¼å, ôèëîçîôè¼å, åñòåòèêå, ïñèõîëîãè¼å, ðåëèãè¼å“ (ñòð. 5), äà áè ñå îíäà ïî¼åäèíà âðõóíñêà äåëà ïîäâðãëà „ïðîäóášåíî¼ èíòåðïðåòàöè¼è, ïðå ñâåãà ñà ïñèõîëîøêîã, ìîðàëíîã, ôèëîçîôñêîã è íàðàâíî åñòåòñêîã è ôîðìàëíîã ãëåäèøòà“ (ñòð. 7). Ïðàòåžè ñàäàøœó ðåôîðìó óíèâåðçèòåòà êî¼à ¼å ó ïî¼åäèíèì åâðîïñêèì çåìšàìà îáàâšåíà èëè çàïî÷åòà çíàòíî ðàíè¼å, ïðîôåñîð Âèòàíîâèž ñå óâåðèî ó œåíå äîáðå è ëîøå ñòðàíå; óâèäåî ¼å „äà žå íåêàäàøœè èñòîðè¼ñêî-åíöèêëîïåäè¼ñêè îêâèð ñòóäèðàœà êœèæåâíîñòè áèòè êîíà÷íî ñðóøåí. ×èòàâ ñèñòåì žå ñå äðæàòè íà ñàìî íåêîëèêî èçàáðàíèõ ñòóáîâà çà ñâàêî ðàçäîášå.“ (ñòð. 8). À òèìå žå îïàñíîñò îä ïðåòåðàíå ïàðöè¼àëèçîâàíîñòè çíàœà áèòè ñâå âåžà. Ïðîôåñîð Âèòàíîâèž ¼å ñâî¼ó ñòóäè¼ó, ó ñòâàðè, íàìåíèî áóäóžèì ñòóäåíòèìà êàî ïðèðó÷íèê è ïðå÷èöó äî ïîçíàâàœà øèðèõ êîíòåêñòà.   3. Èñòîðè¼à êœèæåâíèõ ïî¼àâà ó óæåì ñìèñëó ïîëàçè îä Êàíòèëåíå î ñâåòî¼ Åóëàëè¼è èç IX âåêà, òå îáóõâàòà ó îâî¼ ñòóäè¼è õðèøžàíñêè ñïèðèòóàëèçàì (ñà àíàëèçîì ðåïðåçåíòàòèâíèõ äåëà êàî øòî ñó Ïåðñåâàë èëè ìèñòåðè¼å), åïñêî-ôåóäàëíè èäåàëèçàì (Ïåñìà î Ðîëàíäó è äð.), êóðòîàçíè èäåàëèçàì (ðîìàíè î âèòåçîâèìà îêðóãëîã ñòîëà, íàðî÷èòî Ëàíñåëî, âèòåç îä òàšèãà; òðóáàäóðñêà ïîåçè¼à; Ðîìàí î Òðèñòàíó è Èçîëäè), íàðîäíè è ãðààíñêè ðåàëèçàì (ôàáëèîè, Ðîìàí î Ëèñöó, ôàðñå), ïåñíèøòâî XIV è XV âåêà (Âè¼îí), õóìàíèçàì ó Èòàëè¼è è Ôðàíöóñêî¼, äåëàòíîñò ïåñíèêà Ïëå¼àäå, ïëàòîíèçàì è ïåòðàðêèçàì, Ëèîíñêó øêîëó, ëèáåðòåíñêå ïèñöå XVI–XVII âåêà, ìàíèðèçàì, áàðîê, ïðåöèîçíó êœèæåâíîñò, ãðàä¼àíñêè ðîìàí XVII âåêà, êëàñèöèçàì. Ïîãëàâšà î ïîåòèêàìà áàðîêà è êëàñèöèçìà ñó íåøòî äóæà è ïîäðîáíè¼à; òà äâà ïåðèîäà ñó, óîñòàëîì, áèëà àóòîðîâà óæà ñïåöè¼àëíîñò. Íåêîëèöèíè âåëèêèõ ïèñàöà àóòîð ¼å ïîñâåòèî ïîñåáíå îäåšêå: Êðåò¼åí äå Òðîà, Ðàáëå, Ðîíñàð, Äè Áåëå, Ìàðãàðèòà Íàâàðñêà, Ìîðèñ Ñåâ, Àãðèïà ä’Îáèœå,  Ìîíòåœ, Ïàñêàë, Ìàäëåí äå Ñêèäåðè, Ìàëåðá, Áîàëî. Ó òåæœè äà ïîáóäè ëè÷íè ñóñðåò ÷èòàëàöà ñà äàòèì ïèñöèìà, ïðîôåñîð Âèòàíîâèž íàâîäè îäëîìêå èç äåëà, ãðàäè ïñèõîëîãè¼ó àóòîðà, äî÷àðàâà îêîëíîñòè ïèñàœà (ðåöèìî, âèäèìî Ìîíòåœà êàêî ñåäè ó ñâî¼î¼ êóëè ó ñòàðîì çàìêó, îêðóæåí ðóêîïèñèìà è êœèãàìà, äîê Ôðàíöóñêó ðàñòðæå âåðñêè ðàò), ïîíåêàä ïðàòè òðàíñôîðìàöè¼å äàòå òåìå äàšå êðîç âåêîâå (êàî òåìó ïðîëàçíîñòè è ñìðòè îä Ðîíñàðà äî ïîçíèõ ðîìàíòè÷àðà). Ïðîôåñîð Âèòàíîâèž áèî ¼å âåëèêè áåñåäíèê, ¼åäàí îä íà¼âåžèõ ïðåäàâà÷à íà Áåîãðàäñêîì óíèâåðçèòåòó. Íè¼å òî ó ¼àâíèì íàñòóïèìà áèî ¼åäàí îä îíèõ ãîâîðíèêà êî¼è çàáëåñíó ñëóøàîöà âðàòîëîìíèì îñïîðàâàœåì âàæåžèõ ïîñòàâêè, íàãëèì ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

161

ÎÖÅÍÅ È ÏÐÈÊÀÇÈ

ïðåîêðåòîì ïåðñïåêòèâå è ñìåëèì ðåçîâèìà. Íàïðîòèâ, ïîøòîâàî ¼å ñëóøàî÷åâî îñåžàœå ðàâíîòåæå, ìàäà ñå äåøàâàëî äà ïóáëèêà è íåìà ñòàâ î íåêîì ïèòàœó, íå ïîçíà¼óžè ãà äîâîšíî, íå óâèäåâøè œåãîâó èñòðàæèâîñò èëè íå ïðèñòà¼óžè íà œåãîâó äèñêóòàáèëíîñò (íàðî÷èòî êàä ¼å ãîâîðèî î àêòóåëíîñòè). Ñòîãà ¼å ïðîôåñîð Âèòàíîâèž ñòðïšèâî, àðãóìåíòîâàíî ïîìåðàî òåæèøòå ñâå äîê œåãîâî òóìà÷åœå íå áè ïîñòåïåíî, ó òîêó èçëàãàœà, ïîñòàëî è ñëóøàî÷åâî íîâî óïîðèøòå. Îìèšåíå êàòåãîðè¼å ó ïðîìèøšàœó áèëå ñó ìó îïøòå è ïî¼åäèíà÷íî, ðàöèîíàëíî è åñòåòè÷êî, àïîëîíè¼ñêî è äèîíèçè¼ñêî. Íà ïðåäàâàœèìà ¼å âîëåî ëèêîâíà è ãåîìåòðè¼ñêà ïîðååœà, êî¼à ñó, óç ÷âðñòó è ¼àñíó ñòðóêòóðó œåãîâèõ èçëàãàœà, òå áåñêðà¼íó àëè äèñêðåòíó åðóäèöè¼ó, äîâîäèëà ñòóäåíòå äî óñõèžåœà. Ìíîãî îä òîã ãîâîðíè÷êîã äàðà è ìåòîäå ïðåïîçíà¼åìî è ó êœèçè: êàî äà ÷ó¼åìî ïðîôåñîðà êàêî èçãîâàðà ñâî¼å äóãå, âåîìà ñëîæåíå ðå÷åíèöå, èñòêàíå îä áèðàíèõ ðå÷è, óìåòíóòèõ ïàðàëåëíèõ êîíñòðóêöè¼à, îïîçèöè¼à, ãðàäàöè¼à, ðåëàòèâèçîâàœà („ó èçâåñíî¼ ìåðè“, „ïðå ñâåãà“, „ðàçóìå ñå“ – óâåê ¼å óáëàæàâàî èçðàç, êëîíåžè ñå àïîäèêòè÷íîñòè) ... Èàêî ãîâîðè î íà¼ñëîæåíè¼î¼ ìàòåðè¼è, òåêñò òå÷å ëåïî è ëàêî, íåîïòåðåžåí ôóñíîòàìà è ó÷åíèì ðåôåðåíöàìà. ʜèæåâíîñò ¼å ïðèêàçàíà êàî æèâè, îðãàíñêè òîê êî¼è òðåïåðè, ðàçâè¼à ñå êðîç âåêîâå, óâåê ó ñïðåçè ñà îñòàëèì èñòîðè¼ñêèì òîêîâèìà, à óâåê äîâîšíî ñàìîñòàëíà. Çàõâàšó¼óžè àóòîðîâîì òðóäó äà îòêðè¼å âèøåñòðóêó äåòåðìèíèñàíîñò ìíîãèõ êœèæåâíèõ ïî¼àâà, êî¼å ñìî èíà÷å ñêëîíè äà ñõâàòàìî êàî ÷èñòå êîíâåíöè¼å, îíå íàì ñå óêàçó¼ó êàî øèðîêî èñòîðè¼ñêè óòåìåšåíå è íà íåêè íà÷èí íåìèíîâíå. À òà òåæœà êà êîíôèãóðèñàœó ñìèñëà öåëèíå, ïîòïóíî ñòàðèíñêà (ó íà¼áîšåì ñìèñëó ðå÷è), êî¼à ñå, øòàâèøå, èñïîšèëà è ó îäëóöè äà ñå õîðèçîíò ïîñìàòðàœà ÷åñòî ïðîøèðè íà çàïàäíó Åâðîïó êàî âèøåâåêîâíè öåëîâèò äóõîâíè ïðîñòîð, ¼åäíî ¼å îä íà¼çíà÷à¼íè¼èõ äîñòèãíóžà îâå êœèãå – ñïîìåíèêà ¼åäíîì âåëèêîì ðîìàíèñòè. Ìèëèöà Âèíàâåð-Êîâèž

162

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

ÎÖÅÍÅ È ÏÐÈÊÀÇÈ

Ìèëêà Èâèž, £åçèê î íàìà: ëèíãâèñòè÷êè îãëåäè, øåñò. – Áåîãðàä : Áèáëèîòåêà XX âåê, 2006, ñòð. 120.

Çáèðêà ðàäîâà Ìèëêå Èâèž £åçèê î íàìà èçíîñè ïðåä ÷èòàîöà âåîìà ñëîæåíà ëèíãâèñòè÷êà ïèòàœà è ïî ñâî¼î¼ ñå òåìàòèöè óêšó÷ó¼å ó ðàñïðàâå êî¼å ñå îäâè¼à¼ó ïîä îêðèšåì êîãíèòèâíå ëèíãâèñòèêå, ¼åäíå îä âîäåžèõ îðè¼åíòàöè¼à ñàâðåìåíå ¼åçè÷êå ìèñëè. Êàêî àóòîðêà è ñàìà èñòè÷å ó óâîäíî¼ íàïîìåíè, ðàäîâè ñàêóïšåíè ó îâî¼ ïóáëèêàöè¼è èìà¼ó çà öèš äà ïðåêî ¼åçè÷êèõ äàòîñòè ïðîíèêíó ó ÷îâåêîâå êîãíèòèâíå ïðîöåñå. ʜèãà ó öåëèíè îáóõâàòà ÷åòðíàåñò òåêñòîâà, ãðóïèñàíèõ ó äâå òåìàòñêå öåëèíå, êî¼å íîñå íàñëîâå Òåîðè¼ñêè óñìåðåíà ïðîáëåìàòèêà è Êóëòóðîëîøêè óñìåðåíà ïðîáëåìàòèêà. Ïðâè äåî êœèãå, ïî îáèìó çíàòíî âåžè îä äðóãîã äåëà, îáðàó¼å „òåîðè¼ñêè ðåëåâàíòíå òåìå“ è ñàäðæè ñëåäåžå ðàäîâå: Î òçâ. „òðàíçèòèâíèì èìåíèöàìà“ êî¼å îçíà÷àâà¼ó šóäñêà áèžà; Î ¼åäíîì ñïåöèôè÷íîì ñèíòàêñè÷êîì ñðåäñòâó çà îâðåìåœèâàœå ñðïñêèõ íàçèâà šóäè; Î òåîðè¼è àíòðîïîöåíòðèçìà è ñðïñêèì ¼åçè÷êèì äàòîñòèìà; Î „ìàëèì êëàóçàìà“ è ñëè÷íèì ñèíòàêñè÷êèì êîíñòðóêöè¼àìà; Î óëîçè ïðèäåâñêîã àòðèáóòà ó îòêëàœàœó/óñïîñòàâšàœó äâîñìèñëà; £åäàí çàêàñíåëè îäãîâîð íà ¼åäíî äàâíî ïîñòàâšåíî ïèòàœå; Ðåëåâàíòíà óëîãà ÷óëà ìèðèñà åãçåìïëèôèêîâàíà ñðïñêèì ¼åçè÷êèì ôàêòèìà; Î ïðèäåâèìà ÂÈÑÎÊ è ÂÅËÈÊÈ; Óëîãà ïðèäåâà ÂÈÑÎÊ è ÂÅËÈÊÈ îäà êàäà íå îçíà÷àâà¼ó ôèçè÷êî ñâî¼ñòâî. Äðóãèì äåëîì îáóõâàžåíî ¼å ïåò êðàžèõ ñòðó÷íèõ ðàçìàòðàœà êî¼à ñó îä êóëòóðîëîøêîã çíà÷à¼à: Ëåêñèêîëîãó ó ÷àñò: î ¼åäíî¼ ëåêñè÷êî¼ òåìè; Î äàíàñ äîìèíàíòíèì íàó÷íèì ïîãëåäèìà ïðîó÷àâàëàöà ¼åçèêà è êœèæåâíîñòè; È êœèãå ñó ñå íåêàäà „îäëèêîâàëå äîáðîòîì“; Ïîìèœàœå Áåîãðàäà ó Âóêîâîì Ñðïñêîì ð¼å÷íèêó; Ìóçèêà ó Âóêîâîì ¼åçèêó. Ó ñòðó÷íèì íàïèñèìà òåîðè¼ñêå îðè¼åíòàöè¼å àóòîðêà ïðåóçèìà äåî ñàâðåìåíèõ îïøòåëèíãâèñòè÷êèõ òåìà êî¼à ñå òè÷ó: óòèöà¼à ëåêñè÷êå ñåìàíòèêå íà óñòðî¼àâàœå ñèíòàêñè÷êèõ ñòðóêòóðà; èñêàçèâàœà îäðååíèõ ìåíòàëíèõ ñàäðæà¼à ¼åçè÷êèì ñðåäñòâèìà íà ñâèì íèâîèìà; èíôîðìàòèâíîã ïîòåíöè¼àëà „ìàëèõ êëàóçà“; ¼åäíîñìåðíî óñòðî¼åíèõ ñèíòàêñè÷êèõ êîíñòðóêöè¼à ó ñëîâåíñêèì ¼åçèöèìà; ñåìàíòè÷êî-ñèíòàêñè÷êîã ïîíàøàœà ãëàãîëñêèõ ëåêñè÷êèõ ¼åäèíèöà êî¼å èçðàæàâà¼ó îäðååíå ÷óëíå óòèñêå; ñåìàíòè÷êî-ñèíòàêñè÷êîã ïîíàøàœà ïðèäåâñêèõ ëåêñåìà êî¼å èçðàæàâà¼ó íà¼îñíîâíè¼å êîíöåïòå šóäñêîã óìà. Ó ÷ëàíêó ïîñâåžåíîì òðàíçèòèâíèì èëè ðåëàöèîíèì èìåíèöàìà Ìèëêà Èâèž, âîäåžè ðà÷óíà î çíà÷åœñêî¼ ðàçëèöè èñêàçàíî¼ îäíîñîì ðåöèïðîöèòåòà/íåñèìåòðè÷íå óçà¼àìíîñòè, íà êî¼ó ¼å ó íàøî¼ ñðåäèíè ïðâè óêàçàî Èâàí Êëà¼í, êîíôðîíòèðà ñèíòàêñè÷êî ïîíàøàœå ñðïñêèõ ðåëàöèîíèõ èìåíèöà îòàö, áðàò è òå÷à, àíàëèçèðà¼óžè ìîãóžíîñò œèõîâîã ïîñòàâšàœà ó ïðåäèêàòñêó ñèíòàêñè÷êó ïîçèöè¼ó è ïîâåçèâàœà ñà ãëàãîëîì ïîñòàòè. Íà ñëè÷àí íà÷èí, óïóøòà¼óžè ñå ó àíàëèçó òðàíçèòèâíå èìåíèöå àóòîð, Èâèž äîëàçè äî çàêšó÷êà äà ¼å èìåíèöè àóòîð íåäîñòóïíà ñèíòàêñè÷êà ïîçèöè¼à ïðåäèêàòñêîã ¼åçãðà óêîëèêî îíà íè¼å ïðàžåíà îäãîâàðà¼óžîì äîïóíîì (óï. *€îðå ¼å àóòîð íàñïðàì €îðå ¼å àóòîð êœèãå ***). À ó âåçè ñà òðàíçèòèâíîøžó èìåíèöà êî¼å îçíà÷àâà¼ó ïðîôåñèîíàëíî çâàœå ïî¼åäèíöà óî÷àâà ñå íåÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

163

ÎÖÅÍÅ È ÏÐÈÊÀÇÈ

ìîãóžíîñò äà îâàêâå èìåíèöå óç ñåáå äîáè¼ó äîïóíó (óï. *Îí ¼å äîöåíò ôðàíöóñêîã ¼åçèêà). Ñòðó÷íà ¼àâíîñò óïîçíàòà ¼å ñà ÷èœåíèöîì äà ñå ó îäðååíèì ¼åçèöèìà èìåíèöàìà ïðèäîäà¼ó êàòåãîðè¼å âðåìåíà, àñïåêòà è ìîäàëíîñòè (Nordlinger and Sandler 2004). Ó åíãëåñêîì ¼åçèêó ìîãóžå ¼å îäðååíè áðî¼ èìåíèöà ïîäâðžè îâðåìåœàâàœó ìîðôîëîøêèì ïóòåì ïðåêî ïðåôèêñà åx-. Íîâèíà ðàäà Î ¼åäíîì ñïåöèôè÷íîì ñèíòàêñè÷êîì ñðåäñòâó çà îâðåìåœèâàœå ñðïñêèõ íàçèâà šóäè ëåæè ó èñïèòèâàœó ïîñòóïêà îâðåìåœàâàœà ñðïñêèõ ïðåâîäíèõ åêâèâàëåíàòà åíãëåñêèõ èìåíèöà ñà ïðåôèêñîì åx- ñèíòàêñè÷êèì ñðåäñòâèìà, ïðåêî ïîïðèäåâšåíîã ãëàãîëñêîã ïðèëîãà ïðîøëîã áèâøè (-à,-å). Àóòîðêà èñïèòó¼å ïîä êî¼èì ¼å óñëîâèìà ìîãóžå óç íàçèâå šóäè óïîòðåáèòè îâ༠àòðèáóò. Çàêšó÷àê ¼å äà ¼å óïîòðåáà èçðàçà áèâøè (-à,-å), áàðåì ó íà÷åëó, óñëîâšåíà ìîãóžíîøžó íàêíàäíå äåçàêòóàëèçàöè¼å èìåíèöå êî¼ó îâ༠èçðàç áëèæå îäðåó¼å (óï. áèâøè ìóæ èëè áèâøà ñâàñòèêà ó ïîðååœó ñà *œåí áèâøè äåäà èëè *œåãîâ áèâøè áðàòàíàö). Ìèëêà Èâèž íàñ ïîáëèæå óïîçíà¼å è ñà òåîðè¼îì àíòðîïîöåíòðèçìà. Àíòðîïîöåíòðè÷íîñò ïðåòïîñòàâšà äà ÷îâåê ¼åçèêîì èçðàæàâà ñóá¼åêòèâíî âèåœå ñâåòà èçäâà¼à¼óžè ñåáå „êàî èçóçåòíó ïî¼àâíó êàòåãîðè¼ó“. Ó òåêñòó Î òåîðè¼è àíòðîïîöåíòðèçìà è ñðïñêèì ¼åçè÷êèì äàòîñòèìà óïîçíà¼åìî ñå ñà èñòðàæèâàœèìà ëèíãâèñòà êî¼è ñó ó ¼åçè÷êî¼ ñåìàíòèçîâàíîñòè è ìîðôîëîøêî-ñèíòàêñè÷êèì ñðåäñòâèìà íàëàçèëè ïîòâðäå îâå òåîðè¼å, èñòîâðåìåíî ñòè÷óžè ñàçíàœà î ïðèìåðèìà èç ìàœå ïîçíàòèõ ¼åçèêà, øòî áàöà ñóìœó íà óíèâåðçàëíè êàðàêòåð àíòðîïîöåíòðèçìà. Ó âåçè ñà ñðïñêîì ¼åçè÷êîì ñèòóàöè¼îì îâ༠ðàä íàñòî¼è äà äîìèíàöè¼ó àíòðîïîöåíòðèçìà èñïèòà íà ïîšó ëåêñèêå ðàçìàòðàœåì øóìàäè¼ñêèõ ëåêñåìà æèâîòèœà, æèâèí÷å è æèâèíà. Ó ñòóäè¼è Î „ìàëèì êëàóçàìà“ è ñëè÷íèì ñèíòàêñè÷êèì êîíñòðóêöè¼àìà èñòðàæó¼ó ñå îíå ¼åçè÷êå äàòîñòè (ó ñòðó÷íî¼ ëèòåðàòóðè ïîçíàòå ïîä òåðìèíîì „small clauses“) êî¼å ôîðìàëíî íå ìîãó äà ñå ñìàòðà¼ó ðå÷åíèöàìà àëè êî¼å, óêëàïàœåì ó ñóá¼åêàòñêî-ïðåäèêàòñêó ñèíòàêñè÷êó ñòðóêòóðó, òàêâó ðå÷åíèöó ïî ñâîì çíà÷åœó ïðåîáðàžà¼ó ó ñëîæåíó ñòðóêòóðó. Àóòîðêà óî÷àâà êàêî èçâåñíå ïàäåæíå êîíñòðóêöè¼å ñà ïðåäëîãîì çà è íåêå ïðèäåâñêå ðå÷è ñâî¼èì ïðèñóñòâîì ó ïðîñòî¼ ðå÷åíèöè ó ñðïñêîì ¼åçèêó ìîãó äà çíàòíî îáîãàòå œåí îáàâåøòà¼íè ñàäðæà¼. Ó öèšó óíàïðååœà ñàçíàœà î ïðîñòî¼ ðå÷åíèöè, ïðåä ñòðó÷œàêå ñå ïîñòàâšà çàäàòàê óòâðèâàœà èíâåíòàðà ¼åçè÷êèõ ñðåäñòàâà îçíà÷åíèõ åíãëåñêèì òåðìèíîì „small clauses“, èçíàëàæåœà ¼åäèíñòâåíîã òåðìèíà çà òå ðàçíîëèêå ¼åçè÷êå äàòîñòè, êàî è èñïèòèâàœå îêîëíîñòè ïîä êî¼èìà ¼å ìîãóžà œèõîâà óïîòðåáà ó ïðîñòèì ðå÷åíèöàìà. Ðåãóëàòèâíà óëîãà ëåêñè÷êå ñåìàíòèêå íà ïëàíó ñèíòàêñå ïðåäìåò ¼å ðàäà êî¼è íîñè íàñëîâ Î óëîçè ïðèäåâñêîã àòðèáóòà ó îòêëàœàœó/óñïîñòàâšàœó äâîñìèñëà. Ó âåçè ñà íàâåäåíîì òåìîì ïðèìåòíà ñó íàñòî¼àœà ëèíãâèñòà äà óòâðäå íà êî¼è ñå íà÷èí íà ïëàíó ñèíòàêñå óñïîñòàâšà¼ó ðåøåœà êî¼èì ñå èçáåãàâà èíôîðìàòèâíà äâîñìèñëåíîñò. Ó ëèíãâèñòè÷êå çàäàòêå ñïàäà è óî÷àâàœå ñëó÷à¼åâà ó êî¼èìà ïðèäåâ èìà óëîãó äà îòêëîíè îáàâåøòà¼íó íå¼àñíîžó äâîñìèñëåíèõ ñèíòàêñè÷êèõ êîíñòðóêöè¼à. Îâèì ñå ÷ëàíêîì, ìåóòèì, ðàçìàòðà ñóïðîòàí ôåíîìåí: ïðèäåâ ñâî¼èì ïðèñóñòâîì ó èñêàçó ìîæå óíåòè èíôîðìàòèâíó íå¼àñíîžó. Ïîòâðäó çà ïîñòî¼àœå îâàêâîã ôåíîìåíà àóòîðêà ïðîíàëàçè ó ñðïñêîì ¼åçèêó èñïèòó¼óžè ïðèìåð ãëàâà ìëàäå æåíå. £îø ¼å 1975. ãîäèíå Ìèëêà Èâèž óêàçàëà äà ó ñëîâåíñêèì ¼åçèöèìà ïîñòî¼å ñëîæåíå ðå÷åíè÷íå ñòðóêòóðå ñà íåèäåíòè÷íî óñòðî¼åíèì ñåìàíòè÷êî-ñèíòàêñè÷-

164

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

ÎÖÅÍÅ È ÏÐÈÊÀÇÈ

êèì ôóíêöè¼àìà, îñòâàðåíèì ñàìî ó ¼åäíîì ïðàâöó. Ó ñâîì ðàäó £åäàí çàêàñíåëè îäãîâîð íà ¼åäíî äàâíî ïîñòàâšåíî ïèòàœå Ìèëêà Èâèž îá¼àøœàâà ïîìåíóòó ¼åçè÷êó õè¼åðàðõèçàöè¼ó ó äóõó êîãíèòèâíå ëèíãâèñòèêå. Íàèìå, õè¼åðàðõèçàöè¼à ñå ïîñìàòðà êàî ïîñëåäèöà ïðèìåíå ñïîçíà¼íîã ïðèíöèïà äà äîãàà¼ íà ïëàíó ñâåñòè äîæèâšåí êàî ñìåøòà¼íè îêâèð ó ñåáå óêšó÷è è èíôîðìàöè¼ó ñàäðæàíó ó äðóãîì äåëó ñëîæåíå ðå÷åíè÷íå ñòðóêòóðå (óï. Talmy, 2000). Ïîäñòàêíóòà èñïèòèâàœèìà êîãíèòèâèñòà î óëîçè ÷óëíèõ îïàæàœà íà ¼åçèê, àóòîðêà ñå ó ñòóäè¼è Ðåëåâàíòíà óëîãà ÷óëà ìèðèñà åãçåìïëèôèêîâàíà ñðïñêèì ¼åçè÷êèì ôàêòèìà áàâè óäåëîì „çàïîñòàâšåíèõ“ óòèñàêà ÷óëà ìèðèñà êðîç ñåìàíòè÷êî-ñèíòàêñè÷êó àíàëèçó ñðïñêèõ ãëàãîëñêèõ ëåêñåìà ìèðèñàòè è ñìðäåòè. Ðàçëè÷èòà ñèíòàêñè÷êî-ìîðôîëîøêà îñòâàðåœà îâà äâà ãëàãîëà ñó, êàêî êàæå Ìèëêà Èâèž, „¼îø ¼åäàí äîêàç âèøå î óìåñíîñòè óâåðåœà ìíîãèõ ìåðîäàâíèõ äà ñó íà¼÷åøžå ãëàâíè ’êðèâöè’ çà ìîãóžà/íåìîãóžà äîãààœà ó äîìåíó ñèíòàêñå ñâàêîã ¼åçèêà ïîíàîñîá ëåêñè÷êà çíà÷åœà œåãîâèõ ðå÷è.“ (ñòð. 61) Ïîñëåäœà äâà òåêñòà èç ïðâîã òåìàòñêîã êðóãà òè÷ó ñå ïðèäåâà âèñîê è âåëèê. Ïðâè ðàä èñòðàæó¼å îáà ïðèäåâà îíäà êàäà îíè ñâî¼èì çíà÷åœåì èñêàçó¼ó ôèçè÷êà ñâî¼ñòâà, äîê ñå ó äðóãîì òåêñòó èñïèòó¼ó ñâà îíà çíà÷åœà êî¼èìà ñå íå èìåíó¼ó ôèçè÷êå îäëèêå. Ïîñåáíà ïàæœà ¼å ïîñâåžåíà êîìïëåêñíî¼ ñåìàíòèöè îâèõ ïðèäåâà. Ïðèäåâè âåëèê è âèñîê ñïàäà¼ó ó ãðóïó „óíèâåðçàëíèõ ñåìàíòè÷êèõ ïðèìà“ (Wierzbicka, 2004), ÷èìå ñå òóìà÷è œèõîâ èçóçåòíî áîãàò çíà÷åœñêè ïîòåíöè¼àë. Ìèëêà Èâèž ïîìíî ðàçìàòðà ñèíòàêñè÷êî ïîçèöèîíèðàœå îâèõ ïðèäåâà è óñëîâå ïîä êî¼èìà ñå îíî îñòâàðó¼å. Äðóãè ðàä èñòðàæó¼å ñåìàíòè÷êî-ñèíòàêñè÷êå ðàçëèêå ïðèäåâà âèñîê è âåëèê îíäà êàäà ñå œèìà íå èñïîšàâà ôèçè÷êî ñâî¼ñòâî à çàòèì ðàçìàòðà ñëó÷à¼åâå ó êî¼èìà èõ ¼å ìîãóžå óïîòðåáèòè ó ñàìîñòàëíî¼ ñèíòàêñè÷êî¼ ïîçèöè¼è. Ó ðàäîâèìà êóëòóðîëîøêå îðè¼åíòàöè¼å àóòîðêà óñïîñòàâšà âåçó èçìåó çíà÷åœà ðå÷è è ñîöè¼àëíî-êóëòóðíèõ êîíâåíöè¼à. Ïðâà äâà ðàäà ïðåèñïèòó¼ó ïðîìåíå êî¼å ñó çàäåñèëå ïî¼åäèíå äåëîâå ñðïñêîã ðå÷íèêà îä Âóêîâèõ âðåìåíà äî äàíàøœèõ äàíà íà ïðèìåðèìà ëåêñåìà šóáàâíèê/šóáàâíèöà è äîáðîòà è óêàçó¼ó íà çíà÷༠ïîçíàâàœà äðóøòâåíèõ è êóëòóðíèõ ïðèëèêà çà èñïðàâíî òóìà÷åœå èçâåñíèõ ðå÷è, ïà è ÷èòàâèõ ðå÷åíèöà. Ëåêñè÷êå îäðåäíèöå èç Âóêîâîã Ñðïñêîã ð¼å÷íèêà êî¼å ãîâîðå î æèâîòó ó îíäàøœåì Áåîãðàäó è ïðåãëåä èñòîðè¼ñêîã ðàçâî¼à ñðïñêèõ ãëàãîëñêèõ ëåêñåìà êî¼å ñå âåçó¼ó óç èìåíèöó êëàâèð òåìà ñó ïîñëåäœà äâà ðàäà äðóãîã äåëà çáèðêå. Äåëî £åçèê î íàìà ïðåäñòàâšà äðàãîöåí äîïðèíîñ ñàâðåìåíèì ëèíãâèñòè÷êèì òîêîâèìà. Ñâî¼èì ðàçìàòðàœèìà ó âåçè ñà ñðïñêèì ¼åçèêîì, Ìèëêà Èâèž íàëàçè ïîòâðäå íåêèõ òåîðè¼ñêèõ ïðåòïîñòàâêè êîãíèòèâíå ëèíãâèñòèêå, íàñòî¼åžè äà óñìåðè ïàæœó ¼åçè÷êèõ ñòðó÷œàêà íà ïðîáëåìå êî¼è äî ñàäà íèñó íàèøëè íà çàñëóæåíó ïàæœó ó íàóöè î ¼åçèêó. ʜèãà íà âðëî ¼åçãðîâèò íà÷èí ïðóæà óâèä ó îïøòà óñìåðåœà ñàâðåìåíå ëèíãâèñòèêå è ïîäñòè÷å ïðîó÷àâàîöå ñðïñêîã ¼åçèêà, ïðå ñâåãà ñèíòàêñè÷àðå è ñåìàíòè÷àðå, äà ó ãðàìàòè÷êå îïèñå èíòåãðèøó ñàçíàœà äî êî¼èõ ñå äîøëî ó íà¼íîâè¼èì ëèíãâèñòè÷êèì çáèâàœèìà. Ìàðè¼à Ðóíèž

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

165

ÎÖÅÍÅ È ÏÐÈÊÀÇÈ

Tatjana Šotra, Kako progovoriti na stranom jeziku. – Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2006, 260 str. Ó îâî¼ ìîíîãðàôè¼è íà¼ïðå çàïàæàìî œåíó ñòðóêòóðó; îíà ¼å ïðåãëåäíà, ¼àñíà è ÷âðñòà. Çà „Óâîäíèì ñëîâîì“ óñëåó¼å Ïðåäãîâîð, êî¼è íàñ íåïîñðåäíî óïóžó¼å ó äàòó ïðîáëåìàòèêó. Ó œåìó ñå èñòè÷å ãëàâíè öèš îâîã èñòðàæèâàœà: êàêî íà¼áðæå íàó÷èòè ñòðàíè ¼åçèê (Ñ£) ó óñëîâèìà èíñòèòóöè¼ñêå íàñòàâå. Íàïîìèœå ñå äà íåêè ¼åäèíñòâåí íàñòàâíè ìîäåë êî¼èì áè ñå, ó íåìàòè÷íî¼ ¼åçè÷êî¼ ñðåäèíè, óñïåøíî ðàçðåøèëî ïèòàœå ñàîïøòàâàœà ìèñëè íà Ñ£ – çàïðàâî íå ïîñòî¼è. Óñòàíîâšó¼å ñå ¼åäíî àêòóåëíî ñòàœå, òå ñå ïðèìåžó¼å äà ¼å ñòðàíè ¼åçèê, à ïîñåáíî œåãîâà ãîâîðíà ôîðìà, çà ìëàäå ó íàñ óãëàâíîì àïñòðàêòíà øêîëñêà ìàòåðè¼à. Ó ïðâîì äåëó êœèãå, Ïðîáëåìàòèêà, íà¼ïðå ñå äà¼ó îñíîâíè ïî¼ìîâè è òåðìèíè. Àóòîð óêàçó¼å íà ãëàâíå òåøêîžå êî¼å ¼å óî÷èî ó ïðîöåñó ó÷åœà/óñâà¼àœà îäí. ñòèöàœà óñìåíå ¼åçè÷êå ñïîñîáíîñòè. Ïðèêàçó¼å ïðèñòóïå/ìåòîäå êî¼èìà ñå ñëóæèìî ó ó÷åœó ñòðàíîã èëè äðóãîã ¼åçèêà (L2). Ó ñêëàäó ñà ñâî¼èì óñìåðåœåì, íåèçáåæíî ñå îñâðžå íà êîíòðàñòèâíó àíàëèçó, àíàëèçó ãðåøàêà è íà ìåó¼åçèê, ò¼. íà êšó÷íå ïî¼ìîâå è òåðìèíå ó äèäàêòèöè L2. Ñîöèîëèíãâèñòèêà, ëèíãâèñòè÷êà ïðàãìàòèêà, êàî è ñåìèîòèêà ñó íàóêå êî¼å äàíàñ ó äèäàêòèöè Ñ£ èìà¼ó çíàòíîã ó÷åøžà; à òó ñå ïîñåáíî èñòè÷ó êîãíèòèâíà ïñèõîëîãè¼à è àíàëèçà äèñêóðñà. Ñâå òå äèñöèïëèíå, êî¼å ñå óãëàâíîì òåìåšå íà óñìåíî¼ äèìåíçè¼è ¼åçèêà, àóòîð óâðøžó¼å ó äîìåí ñâîã èñïèòèâàœà. Ïîêàçó¼å êàêî ¼å âèøå íåãî óïóžåí ó ÷èœåíèöó äà èñïèòèâàœå óñìåíîã èçðàæàâàœà íåìèíîâíî èçèñêó¼å ñàðàäœó âèøå íàó÷íèõ ãðàíà, ò¼. èíòåðäèñöèïëèíàðíè ïðèñòóï. Èñòî íàì ñå òàêî óêàçó¼å íà ãëàâíå ðàçëèêå êî¼å ïîñòî¼å èçìåó óñìåíîã è ïèñàíîã ¼åçè÷êîã èçðàçà, êî¼è ñå îäëèêó¼ó äðóê÷è¼èì îðãàíèçîâàœåì èíôîðìàöè¼à. Íàãëàøàâà ñå êàêî ñëîæåíè ïðîöåñ âåðáàëèçàöè¼å šóäñêîã ìèøšåœà òðåáà ñàãëåäàòè ¼åäèíñòâåíî, èìà¼óžè ó âèäó ñëî¼åâèòîñò äàòîã ôåíîìåíà. Îâäå ñå íàãëàøàâà âåçà êî¼à ïîñòî¼è èçìåó „¼åçèêà-ñèñòåìà“, ñà ¼åäíå, è ãîâîðíå äåëàòíîñòè, ñà äðóãå ñòðàíå. Ñóá¼åêàò êî¼è ãîâîðè, íàèìå, ¼åçèê-ñèñòåì ñòàâšà ó ñëóæáó „êîíñòèòóòèâíî íåðàçäâî¼íå“ ãîâîðíå äåëàòíîñòè. Òàêîå íàì ñå ñêðåžå ïàæœà íà áåçáðî¼íå èíäèâèäóàëíå âàðè¼àöè¼å ¼åçè÷êîã/ãîâîðíîã èçðàæàâàœà. Ïî÷åâ îä ñåäàìäåñåòèõ ãîäèíà ïðîøëîã âåêà, äèäàêòèêà Ñ£ (ó ñïðåçè ñà äðóãèì íàó÷íèì ãðàíàìà, äàêàêî) ïèòàœå óñìåíîã èçðàæàâàœà ñàãëåäàâà íà ïîóçäàíè¼èì, ÷âðøžèì òåìåšèìà. Òàò¼àíà Øîòðà íàñòî¼è äà óñòàíîâè íà ÷åìó ñå çàñíèâà íàøå óñìåíî èçðàæàâàœå íà ñòðàíîì ¼åçèêó è êî¼å ñó òî íàñòàâíå ñòðàòåãè¼å êî¼èìà ñå ïðè òîì âàšà êîðèñòèòè. Ïðóæà íàì ïðåãëåä ìåòîäà (ïðèñòóïà) êî¼è ñå êîðèñòå ó äèäàêòèöè Ñ£; ïîñåáíî òðåáà èñòàžè äà ñå îâäå èçíîñè ¼åäíî óïîòïóœåíî, ðàçðàåíî ñõâàòàœå êîìóíèêàòèâíå êîìïåòåíöè¼å, êî¼à ñå ó íàñ íåðåòêî óïðîøžàâà ïà è âóëãàðèçó¼å. Òàêâà ñïîñîáíîñò îïøòåœà, ìåóòèì, ïîäðàçóìåâà àêòèâàöè¼ó íàøåã óêóïíîã èíòåëåêòóàëíîã è åìîòèâíîã ïîòåíöè¼àëà. Íàðî÷èòî ¼å âàæíà è ÷èœåíèöà äà ñòèöàœå ¼åçè÷êå ñïîñîáíîñòè (óîïøòå óçåòî) òðåáà äà äîïðèíåñå ðàçâè¼àœó èíäèâèäóàëèçìà. Õà¼ìç (Hymes), âàí Åê è âàí Äå¼ê (Dijk) ñâàêàêî ñó ìåó íà¼âåžèì èìåíèìà íà ïëàíó àíàëèçå äèñêóðñà, êî¼è (ïîñðåäíî, àëè è ñàñâèì íåïîñðåäíî) óòè÷ó íà ðàçâî¼ äèäàêòèêå Ñ£; îíè ñå íàâîäå è îâäå. Íàãëàøàâà ñå äà ¼å íàøå ñàîáðàžåœå ó ó÷èîíèöè çàïðàâî îáëèê ïñåóäîêîìóíèêàöè¼å ó îêâèðó ¼åäíî㠄çàòâîðåíîã ñèñòåìà“. Íàñòàâíèê ¼å, íàèìå, ò༠êî¼è ¼å ó äàòèì îêîëíîñòèìà „ñâåìîžàí“: îí ãîâîð-

166

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

ÎÖÅÍÅ È ÏÐÈÊÀÇÈ

íîì äåëàòíîøžó óïðàâšà òàêî øòî ðàçãîâîð ïî÷èœå, ïðåêèäà, óñìåðàâà, ïîêàçó¼óžè òàêî ñâî¼ó ìîž „íàäçîðíèêà“. Ãîâîð ó ðàçðåäó, ìåóòèì, èïàê íè¼å „îêàìåœåí“, êàæå Øîòðà, ÷èìå íàñ íàâîäè íà ¼åäíî âàæíî ïèòàœå ¼åçè÷êå ðàçìåíå ó ó÷èîíèöè. Íàãëàøàâà çíà÷༠ìîòèâàöè¼å, íà êî¼ó óòè÷å êàêî êîãíèòèâíè, òàêî è åìîöèîíè ÷èíèëàö, ò¼. àôåêòèâíè îäíîñ ó÷åíèêà ïðåìà Ñ£. Èñòè÷å ñå œåãîâà ïîòðåáà äà ñâî¼ èäåíòèòåò îäðæè è îäðæàâà; œåãîâà ñå ëè÷íîñò, íàèìå, è ó ó÷èîíèöè ðåîðãàíèçó¼å – ó ¼åäíî¼ (ïî äåôèíèöè¼è „âåøòà÷ê) ñòâàðíîñòè êàêâà áè òðåáàëî äà ñå ðåñòðóêòóðèøå. Ïîêðåòàœå óñìåíå ãîâîðíå àêòèâíîñòè äðóãè ¼å äåî îâå êœèãå. Òó ñå íà¼ïðå êîíñòàòó¼å äà ¼å ãîâîðíà äåëàòíîñò ñâàêàêî ó îñíîâè íàøå óêóïíå âåðáàëíå ñïîñîáíîñòè; ñàìà ¼å œåíà ñóøòèíà. Òàêî íàì êîëåãèíèöà Øîòðà óêàçó¼å íà áèòíó ÷èœåíèöó: ó òåìåšó óêóïíîã íàøåã ¼åçè÷êîã óìåœà ñå, íàèìå, çàöåëî íàõîäè èçãîâîðåíà ðå÷; íàøå ¼å „îáè÷íî“, ñâàêîäíåâíî ãîâîðåœå, ó ñòâàðè, ïðâîáèòíè îáëèê ¼åçè÷êå äåëàòíîñòè óîïøòå óçåòî. Ïîçèâà¼óžè ñå íà ðåçóëòàòå êîãíèòèâíå ïñèõîëîãè¼å, àóòîð èñòè÷å äà ¼å óñìåíî èçðàæàâàœå ó íåïîñðåäíî¼ âåçè ñà ðàçâî¼åì ìèñëè. Óìåñòî „Ìåòîäèêå íàñòàâå ñòðàíîã ¼åçèêà“, îâäå ñå êîðèñòè ïðèêëàäíè¼è (ïà è åêîíîìè÷íè¼è) òåðìèí – äèäàêòèêà ñòðàíîã ¼åçèêà, ïðåóçåò èç ôðàíöóñêå ëèòåðàòðóðå. Ôîíîäèäàêòèêà ¼å, ìåóòèì, èñòî òàêî âèøå íåãî óìåñàí òåðìèí, êî¼è íàì ïàê ïðåäëàæå ñàì àóòîð. Ó ñòóäè¼è çàòèì óñëåó¼å èñöðïàí èíâåíòàð ãëàñîâà ñðïñêîã è ôðàíöóñêîã ¼åçèêà; èñïèòó¼å ñå œèõîâà ïðîçîäè¼ñêà ïðîäóêöè¼à, òå ñå íàãëàøàâà çíà÷༠èíòîíàöè¼å êàî íîñèîöà ñåìàíòè÷êå ïîðóêå. Àóòîð íàì ñêðåžå ïàæœó íà òî äà ñå ó ôðàíöóñêî¼ ëèòåðàòóðè èç îâå îáëàñòè âåž âèøå äåöåíè¼à îáðàžà ïîñåáíà ïàæœà íà èíòîíàöè¼ó è ðèòàì ôðàíöóñêîã ¼åçèêà, òå ñå êàæå è ñëåäåžå: „¼åçèê èçðàœà èç ðèòìà, ïðåêî ìåëîäè¼å, ïðå íåãî øòî äîñïå äî ôàçå ãîâîðà àðòèêóëèñàíîã ó ãëàñîâå“. Ïîäóõâàòèâøè ñå ïîñòóïêà êîíòðàñòèâíå àíàëèçå, Øîòðà óêàçó¼å íà ïîñåáíó ìåëîäè¼ñêó ñõåìó ìàòåðœåã (ñðïñêîã) ¼åçèêà, ò¼. íà ìåó¼åçè÷êè åëåìåíò êî¼è ¼å âåîìà îòïîðàí íà ïðîìåíå. Îâäå ñå ïîñåáíî óïóžó¼åìî íà ïðîçîäè¼ñêè ñèòåì ñðïñêîã è ôðàíöóñêîã ¼åçèêà – íà ïðîçîäè¼ó ðå÷è êàî è ðå÷åíèöå. Óñòàíîâšó¼å ñå êàêî ñó àêöåíàò, ðèòìè÷êå ãðóïå è (øèðå óçåòî) ðå÷åíè÷íà ìåëîäè¼à íà¼îñåòšèâè¼å òà÷êå ïðîïóñíîñòè (ïåðìåàáèëíîñòè). Òàêî ó ôðàíöóñêîì (L2) ïðåïîçíà¼åìî ïðîçîäè¼ñêè åëåìåíò, ò¼. èíòîíàöè¼ó è ðèòàì êî¼è ñó çàïðàâî îáåëåæ¼å ñðïñêîã ¼åçèêà; ïðèäîäà¼ó ñå áðî¼íè ñîíîãðàìè êî¼è òó ÷èœåíèöó î÷èãëåäíî èëóñòðó¼ó. Ó îâîì ðàäó ñå íà èñöðïàí íà÷èí óñòàíîâšó¼ó áèòíå, íà¼âàæíè¼å ðàçëèêå èçìåó äâà ¼åçèêà, ò¼. óêàçó¼å ñå íà îñåòšèâà ìåñòà ó ïðîçîäè¼ñêî¼ ìåó¼åçè÷êî¼ ïðîäóêöè¼è. Àóòîð ñå ïðè òîì çàëàæå çà êîãíèòèâíî-ðåôëåêñíè ïîñòóïàê; äðóãèì ðå÷èìà, íà ó÷åœå ¼åçèêà ñå ãëåäà êàî íà ñòèöàœå íàâèêå, àëè è êàî íà ðàöèîíàëíè ïîñòóïàê. Îä îñàìäåñåòèõ ãîäèíà ïðîøëîã âåêà ïîñåáíî ñå íåãó¼å ãîâîðåœå ó÷åíèêà; ïðè òîì ñå óñìåðàâàìî íà œåãîâ àóòîíîìàí è àóòåíòè÷àí èçðàç, ïðèìåžó¼å àóòîð. Ó÷åœó Ë2 ïðèñòóïà ñå ãëîáàëíî, òàêî øòî ñå ó îáçèð óçèìà¼ó êàêî ïðîçîäè¼à, òàêî è „¼åçèê òåëà“ (èçðàç ëèöà èëè ãåñò). Ïîä „ñòðàòåãè¼àìà óñâà¼àœà ìàêðîïðîçîäè¼å“ ïîäðàçóìåâà ñå èíòîíàöè¼à êî¼à ñå âåçó¼å çà ëîãè÷êè èçðàç, êàî è çà åìîöèîíà ñòàœà. Ðàçâè¼à ñå ïåäàãîãè¼à ñëóøàœà; îâäå íàì ñå óêàçó¼å è íà òî êàêî ñå îä ñåíçîðñêîã ïðåëàçè íà êîãíèòèâíè íèâî. Ó âèäó èìàìî è ðàöèîíàëíî è ñïîíòàíî ó÷åœå; èíòîíàöè¼à èëè ðàçâè¼àœå „ìóçè÷êå ìåìîðè¼å“ ñå ïðè òîì ñõâàòà êàî íà¼ñëîæåíè¼è íèâî ó ó÷åœó Ñ£. Óñìåíà ïðîäóêöè¼à ¼å íàñëîâ òðåžåã äåëà êœèãå. È òó ñå èñòè÷å äà ãîâîðèòè ó ïðâîì ðåäó çíà÷è äðóãîì óñìåíî ñàîïøòàâàòè ñâî¼å ìèñëè, ïîòðåáå, íàìåðå æåšå; ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

167

ÎÖÅÍÅ È ÏÐÈÊÀÇÈ

ñà äðóãèì, óêðàòêî, óñïîñòàâšàìî îäíîñå è ñà œèìå ðàçìåœó¼åìî ïîðóêå. Óñìåíè èçðàç ïîäðàçóìåâà óïîðåäíó äåëàòíîñò; äà¼óžè ìó ôîðìó, ìè œèìå, íàèìå, ïîêðåžåìî ñëîæåíå èíòåëåêòóàëíå ìåõàíèçìå. È òó ñå íàãëàøàâà êàêî ìè, ñòè÷óžè íàâèêó åôèêàñíå àðòèêóëàöè¼å, èçíîñèìî ñâî¼ó îðãàíèçîâàíó ìèñàî. Óñìåíè ¼å èçðàç ó äîáðî¼ ìåðè íåóõâàòšèâ; íåìîãóžå ¼å, íàèìå, óñòàíîâèòè íåêó œåãîâó „ëèíãâèñòèêó“ èëè „ãðàìàòèêó“. Óêîëèêî áèñìî òî ïîêóøàëè, òðåáàëî áè äà ïèñàíèì êîäîì çàáåëåæèìî è óñòàíîâèìî ñâå œåãîâå êîíñòèòóòèâíå åëåìåíòå, ñâó œåãîâó ñëî¼åâèòîñò: óêóïíà œåãîâà ïðîçîäè¼ñêà îáåëåæ¼à, ò¼. àêöåíàò, èíòîíàöè¼ó, ðèòàì. Òåìåšåžè ñå íà ñâî¼ñòâèìà ãîâîðåœà, Øîòðà òàêîå ñêðåžå ïàæœó íà òî äà è áðçèíà ãîâîðà, ïðîìåíà ðèòìà è ìåëîäè¼å èñòî òàêî óòè÷ó íà ðàçóìåâàœå; ïîäñåžà íàñ è íà ÷èœåíèöó äà ¼å ìèñàî îäí. íàìåðà äðóãîã ñóøòèíñêè íå òàêî ðåòêî íåäîêó÷èâà, òå äà çàòî äîëàçè äî íåñïîðàçóìà êàî è äî ïîòïóíîã íåðàçóìåâàœà. Ãîâîðåžè î ðàçëèêàìà èçìåó óñìåíîã è ïèñàíîã ¼åçè÷êîã èçðàçà, àóòîð êœèæåâíó ðå÷ ïîðåäè ñà ãîâîðåíîì, îñâðíóâøè ñå íà ìèøšåœå äà ¼å ãîâîðåœå òåê „óïðîøžåíè“ ¼åçè÷êè âèä. Ëåêñåìå ñå òó, íàèìå, ÷åñòî ïîíàâšà¼ó, ðå÷åíèöà ¼å ¼åäíîñòàâíè¼à; èñêàç íåðåòêî îñòà¼å íåäîâðøåí; òåøêî ¼å óõâàòšèâ; ïàóçå ó œåìó ìîãó áèòè òåê äèñà¼íå, àëè è îðàòîðñêå. Øîòðà íàïîêîí èñòè÷å ÷èœåíèöó äà ¼å óñìåíè èçðàç (íàñïðàì ïèñàíîãà) äèíàìè÷íè¼è, åêîíîìè÷íè¼è. Ó œåìó ñå áðî¼íè ¼åçè÷êè åëåìåíòè èçîñòàâšà¼ó ¼åð ¼å çà ðàçóìåâàœå óãëàâíîì äîâîšàí äàòè ñèòóàöè¼ñêè êîíòåêñò. Óñìåíî ¼å èçðàæàâàœå ñàæåòî; îäëèêó¼å ãà ¼åäíà œåãîâà òèïè÷íà îñîáåíîñò – åëèïòè÷íîñò, „êî¼à ãîâîðíè ëàíàö ìîæå çàòâîðèòè èëè ãà îòâîðèòè ïðåìà ìíîãîñòðóêèì òóìà÷åœèìà“ (ïðèìåžó¼å àóòîð). Îâäå ñå èñòî òàêî óïóžó¼åìî íà ðàçëè÷èòå æàíðîâå è òèïîëîãè¼å; íàïîìèœå ñå êàêî ¼å ïðàãìàòñêà äèìåíçè¼à ¼åçèêà ó ñðåäèøòå ñâî¼å ïàæœå ñòàâèëà íà÷èí íà êî¼è ñóá¼åêàò ¼åçèê ïðîèçâîäè è êàêî ñå îí œèìå êîðèñòè. Èñêàçèâàœå ïîäðàçóìåâà äà ñå – ó òðåíóòêó ó êî¼åì ñóá¼åêàò óñìåíî óîáëè÷àâà ñâî¼å ìèñëè – ïîêðåžó ñâå œåãîâå ñïîñîáíîñòè. Òî ¼å ñàñâèì ïðèðîäíî ïîøòî ó âèäó èìàìî ñëåäåžó ÷èœåíèöó: „Ñâàêî èñêàçèâàœå ìèñëè ¼åçèêîì óñëîâšåíî ¼å ëîãè÷êè, ïñèõîëîøêè è ëèíãâèñòè÷êè“. Íàãëàñàê ñå ó îâîì èçó÷àâàœó ñòàâšà íà äåëàòíîñò ñóá¼åêòà êî¼è ãîâîðè; îí ¼å, íàèìå, àóòîíîìíè èçâîð ñìèñëà. Çàñëóæåíà ïàæœà îâäå ñå ïîñâåžó¼å è ðàäó Ì. Áàõòèíà, ÷è¼à ¼å ìèñàî äàíàñ àêòóåëíè¼à íåãî èêàäà ðàíè¼å. Ñâà ¼å íàøà ðå÷, êàæå Áàõòèí, ïðîæåòî èñêàçîì äðóãîãà; ìè òó ðå÷ àñèìèëó¼åìî, îáðàó¼åìî, èñêðèâšó¼åìî; òàêî ñå íà ¼åçèê ãëåäà êàî íà „äè¼àëîøêó áîðáó“ íàøèõ è òóèõ ðå÷è, ó êî¼î¼ ñó ãðàíèöå êî¼å ïîñòî¼å èçìåó òå „íàøå“ è „òóå“ ðå÷è ïðîìåíšèâå. Øîòðà îâäå íåìèíîâíî ñêðåžå ïàæœó è íà Áàõòèíîâ ïî¼àì âåðáàëíîã æàíðà, ò¼. íà êîëåêòèâíè æàíð: îí ñå îðãàíèçó¼å è ïðåðàó¼å, ïðåòâàðà¼óžè ñå ó èíäèâèäóàëíè ñòèë. Ó ïîãëàâšó „Ïåäàãîøêå ïðèìåíå“ êîíñòàòó¼å ñå äà ¼å (çàõâàšó¼óžè êîìóíèêàöèîíîì ïðèñòóïó) ñâå âèøå ìåòîäîëîøêèõ ïîñòóïàêà êàêâè ñå ïðèìåœó¼ó êîìáèíîâàíî, îäâî¼åíî, ñóêöåñèâíî, èñïðåïëåòàíî. Àóòîð ¼å ñòàâà äà ñå ñòðàòåãè¼å ó÷åœà Ñ£ òåìåšå íà êîãíèòèâíî¼ ïñèõîëîãè¼è, êî¼à ñå íåïîñðåäíî âåçó¼å çà êîìóíèêàòèâíè ïðèñòóï. Ó ñâî¼ ðàä óâîäè è ïî¼àì êî¼è ¼å âàæàí çà ïåäàãîãè¼ó óñìåíîã èçðàæàâàœà – ïî¼àì ñòðàòåøêèõ çíàœà èëè ñòðàòåøêó êîìïåòåíöè¼ó. Òàêî ñå èçäâà¼à¼ó îñíîâíå ñïîñîáíîñòè êî¼å ñå êîìáèíó¼ó ó ñòèöàœó íàøèõ âåðáàëíèõ çíàœà: êîìóíèêàöèîíà, êàî è ãðàìàòè÷êà êîìïåòåíöè¼à, òå ñîöèîëèíãâèñòè÷êî óìåœå (êî¼å ñå òè÷å äðóøòâåíèõ ïðàâèëà ¼åçè÷êå óïîòðåáå). Äèñêóðñíà êîìïåòåíöè¼à ó ñðåäèøòå ñâî¼å ïàæœå

168

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

ÎÖÅÍÅ È ÏÐÈÊÀÇÈ

ñòàâšà êîõåðåíòàí òåêñò è èçðàç; è, íàïîêîí, ñòðàòåøêà êîìïåòåíöè¼à ó÷åíèêó ïîìàæå äà îí ñâî¼à óñêëàäèøòåíà çíàœà íà íà¼áîšè ìîãóžè íà÷èí ðåàêòèâèðà. Ïðè òîì ñå ïîäèæå ñòåïåí œåãîâå ìåòàêîãíèòèâíå ñâåñòè. Òî ¼å ñâåñò êî¼à ñå òè÷å ñàìîã ïîñòóïêà ó÷åœà; œîìå ñå ïîáîšøàâà ñïîñîáíîñò ó÷åíèêà äà òîêîì ãîâîðíå ïðîäóêöè¼å ñàì ñåáå ñâåñíî íàäãëåäà, ïðîöåœó¼å, èñïðàâšà. Ó îâî¼ ñå ìîíîãðàôè¼è ïîñåáíî èñòè÷å äèñêóðñíà èëè ñòðàòåøêà êîìïåòåíöè¼à – êî¼å ñó ó èíñòèòóöè¼ñêî¼ ïðàêñè ó÷åœà ôðàíöóñêîã ¼åçèêà „ãîòîâî íåïîñòî¼åžå“. Ó îêâèðó ñòðàòåãè¼à óñìåíèõ ìîíîëîøêèõ è äè¼àëîøêèõ äåëàòíîñòè, óïóžó¼åìî ñå ó íåêîëèêî ìîãóžèõ ìîäåëà; òàêî íàì ñå ïàæœà ñêðåžå êàêî íà äåñêðèïòèâíè ìîíîëîøêè èñêàç, òàêî è íà íàðàöè¼ó – êî¼à ó äàíàøœèì ëèíãâèñòè÷êèì èñïèòèâàœèìà çàóçèìà èñòàêíóòî ìåñòî. Âàšà íàãëàñèòè äà ¼å àóòîð ó îâîì ñâîì èñòðàæèâàœó òàêîå èçâðøèî ïîäðîáíó àíàëèçó óñìåíå ïðîäóêöè¼å ñòóäåíàòà ôðàíöóñêîã ¼åçèêà; òàêâà ¼å ¼åçè÷êà ïðîäóêöè¼à èñïèòàíà íà òåìàòñêîì, ëåêñè÷êîì, ìîðôîñèíòàêòè÷êîì, êàî è íà ñåìàíòè÷êîì íèâîó. Îâ༠(ïðàêòè÷êè) ñåãìåíò ðàäà èñòî ¼å òàêî äðàãîöåí äîïðèíîñ äàòî¼ òåìè. Àóòîð ó îâîì ñâîì ïðåãíóžó òåîðè¼ñêå ïîñòàâêå óñïåøíî ñïà¼à ñà ¼åçè÷êîì ïðàêñîì. Òàêî ¼å ïîñëåäœå ïîãëàâšå íàçâàíî „Äè¼àëîøêå óñìåíå àêòèâíîñòè ó íàñòàâè“. Ó œåìó ñå íà¼ïðå óêàçó¼å íà ïðåøíó ïîòðåáó äà ñå óñòàšåíå óŸáåíè÷êå ñõåìå ñâàêàêî ïðîìåíå. Ñèòóàöè¼ñêè ¼å ðàçãîâîð òó è äàšå îñíîâíè îáðàçàö; òàêî ñå êðîç œåãà – çàòî äà áè íàø ¼åçè÷êè èçðàç áèî èçðàæà¼íè¼è, äà áè äè¼àëîã äåëîâàî ïðèðîäíè¼å – ïðóæà èçáîð óîáè÷à¼åíèõ (ðàç)ãîâîðíèõ ìåõàíèçàìà. Óâîäå ñå, íàèìå, êàêî èçðàçè åòèêåöè¼å, òàêî è èçíåíàåœà, àëè è íà÷èíè îêëåâàœà òå èñïóœàâàœà (äðóøòâåíî óãëàâíîì íåïðèìåðåíîã) žóòàœà èòä. Òî ¼å ¼åäàí îä îñíîâíèõ ïðèìåðà ñòðàòåøêèõ îðóà ó ñâàêîäíåâíî¼ äè¼àëîøêî¼ äåëàòíîñòè. À êàî îñíîâíî íà÷åëî êî¼å âàšà ñïðîâåñòè ó ïðàêñè îâäå ñå èñòè÷å ïèòàœå êàêî ïîñòèžè ñïîíòàíó èíòåðàêöè¼ñêó ðàçìåíó. Íàãëàøàâà ñå äà ó÷åíèê ïðè òîì ñâî¼ óñìåíè èçðàç òðåáà äà ðàöèîíàëèçó¼å, ò¼. äà ãà ïîñòàíå ñâåñòàí; òàêî žå îí – óç ïîìîž ìåòàêîãíèòèâíîã ïîñòóïêà – áèòè ó ñòàœó äà åôèêàñíè¼å äîñåãíå çíàòàí ñòåïåí ñàìîñòàëíîñòè è ñëîáîäå. Çàòî ñó êîíöåïòóàëèçàöè¼à è (ìåòà)êîãíèòèâíî îâäå êšó÷íå ðå÷è. Òàò¼àíà Øîòðà ñå ó îâî¼ ñâî¼î¼ èñöðïíî¼, ðàçãðàíàòî¼ ñòóäè¼è òåìåšè íà âðåäíî¼ è ïðîáðàíî¼ ëèòåðàòóðè. Ñèíòåòèçó¼å ¼å çíàëà÷êè, èçíîñåžè ñîïñòâåíè ñòàâ, êî¼è ¼å ó ñêëàäó ñà íà¼íîâè¼èì äîñòèãíóžèìà ó îâî¼ îáëàñòè ¼åçè÷êîã èñòðàæèâàœà. Òàêî íà ïèòàœå „øòà“ ó÷èíèòè è „êàêî“ òî ñïðîâåñòè ó ïðàêñè äà áè ó÷åíèöè íà ñòðàíîì ¼åçèêó ïðîãîâîðèëè, îâà êœèãà äà¼å âèøå íåãî çíà÷à¼àí îäãîâîð. Ñëîáîäàí Ñòåâèž

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

169

ÎÖÅÍÅ È ÏÐÈÊÀÇÈ

Äð Âåðàí Ñòàíî¼åâèž è äð Òè¼àíà Àøèž, Ñåìàíòèêà è ïðàãìàòèêà ãëàãîëñêèõ âðåìåíà ó ôðàíöóñêîì ¼åçèêó. – Êðàãó¼åâàö : Ôèëîëîøêî-óìåòíè÷êè ôàêóëòåò, 2006, 203 ñòð. Ñòóäè¼à Ñåìàíòèêà è ïðàãìàòèêà ãëàãîëñêèõ âðåìåíà ó ôðàíöóñêîì ¼åçèêó àóòîðà äð Âåðàíà Ñòàíî¼åâèžà è äð Òè¼àíå Àøèž íàïèñàíà ¼å ñà äâîñòðóêèì öèšåì: ñà ¼åäíå ñòðàíå, äà ñå ïðåäñòàâå òåîðè¼ñêè îêâèðè àíàëèçå ôðàíöóñêèõ ãëàãîëñêèõ âðåìåíà è äà ñå óòâðäå ñâè íåîïõîäíè ïàðàìåòðè çà œèõîâî ïðîó÷àâàœå, à ñà äðóãå, äà ñå ñòóäåíòèìà ôðàíöóñêîã ¼åçèêà è ñâèìà îíèìà êî¼å çàíèìà îâà îáëàñò ïðóæè ¼åäàí óŸáåíèê êî¼è íà ¼àñàí è èñöðïàí íà÷èí îëàêøàâà ñíàëàæåœå ó ¼åäíîì âåîìà ñëîæåíîì ¼åçè÷êîì ñèñòåìó êàî øòî ¼å ðàçóìåâàœå è óïîòðåáà ôðàíöóñêèõ ãëàãîëñêèõ âðåìåíà. Ñòóäè¼à ñå ñàñòî¼è îä äåñåò ïîãëàâšà, çàêšó÷êà, ðå÷íèêà ïî¼ìîâà è âåîìà èñöðïíå áèáëèîãðàôè¼å. Ïðâî ïîãëàâšå „Î âðåìåíó è âðåìåíèìà“ ïðåäñòàâšà îïøòè òåîðè¼ñêè óâîä ó ïðîó÷àâàœå ãëàãîëñêèõ âðåìåíà. Îâäå ñó îá¼àøœåíè ôèëîçîôñêè è ëèíãâèñòè÷êè ïðèñòóï ïîèìàœó âðåìåíà è äàòè òåîðè¼ñêè ïðèíöèïè íà êî¼èìà ñå çàñíèâà äàšà àíàëèçà ãëàãîëñêèõ âðåìåíà. Òó ñó íà âåîìà ïðèñòóïà÷àí íà÷èí îá¼àøœåíè ïî¼ìîâè ñåìàíòèêå è ïðàãìàòèêå è ïðåäñòàâšåíè ìåõàíèçàì êîåðöè¼å è òåîðè¼à îïòèìàëèòåòà, òåðìèíè ÷è¼å ¼å ðàçóìåâàœå íåîïõîäíî äà áè ñå ìîãëî ïðàòèòè äàšå èçëàãàœå. Äðóãî ïîãëàâšå òàêîå èìà çà öèš äà ÷èòàîöà óâåäå ó îïøòó ïðîáëåìàòèêó ãëàãîëñêèõ âðåìåíà, íî ñàäà ñå áëèæå ïðèëàçè öåíòðàëíî¼ òåìè ñòóäè¼å è ïðåäñòàâšà¼ó ñå îñíîâíè àñïåêòóàëíè è òåìïîðàëíè ïàðàìåòðè. Îâäå ¼å íà ïðåãëåäàí íà÷èí îá¼àøœåí ïî¼àì ãëàãîëñêîã àñïåêòà è ïðåäñòàâšåíå ñó òåîðè¼å î àñïåêòó, ïðå ñâåãà Âåíäëåðîâà îíòîëîãè¼à è Jackendoffova åëàáîðàöè¼à îâîã ïðèñòóïà êàî è Âåòîâà êëàñèôèêàöè¼à ïðîöåñà. Îâ༠ïðåãëåä òåîðè¼à ¼å áîãàòî èëóñòðîâàí ïðèìåðèìà, àëè ñó äàòà è ïåðòèíåíòíà êðèòè÷êà îïàæàœà êî¼à óêàçó¼ó íà êîìïëåêñíîñò ïðîáëåìà àñïåêòà. Ó îâîì ïîãëàâšó ñó òàêîå èçëîæåíå îñíîâíå ðåëàöè¼å èçìåó âðåìåíñêèõ åíòèòåòà: ñóêöåñè¼à, èíêëóçè¼à, ïðåêëàïàœå è òðà¼àœå. Îâäå ¼å íà âåîìà ðàçóìšèâ íà÷èí ïðåäñòàâšåíà Reichenbachova òåîðè¼à ãëàãîëñêèõ âðåìåíà ïðåìà êî¼î¼ ñå ñâàêî âðåìå äåôèíèøå ïîìîžó òðè òà÷êå íà âðåìåíñêî¼ îñè: ìîìåíòà ãîâîðà, ìîìåíòà äîãàà¼à è ðåôåðåíöè¼àëíå òà÷êå. Ïîøòî ñó ó ïðâà äâà ïîãëàâšà ïðåäñòàâšåíè íåîïõîäíè òåîðè¼ñêè îêâèðè çà àíàëèçó çíà÷åœà è óïîòðåáå ôðàíöóñêèõ ãëàãîëñêèõ âðåìåíà, ó ñëåäåžèì ïîãëàâšèìà ñå òóìà÷å ñàìà ãëàãîëñêà âðåìåíà: ïðåçåíò, ïåðôåêàò, àîðèñò, èìïåðôåêàò, ïëóñêâàìïåðôåêàò è àíòåðèîðíè ïåðôåêàò, áóäóžà âðåìåíà, êîíäèöèîíàë è ñëîáîäíè èíäèðåêòíè ãîâîð. Ïîãëàâšå ïîñâåžåíî ïðåçåíòó íóäè ¼åäíó âåîìà èíñïèðàòèâíó èíòåðïðåòàöè¼ó. Ïîøòî ñó íà¼ïðå äàëè ïðåãëåä êëàñè÷íèõ òóìà÷åœà îâîã ãëàãîëñêîã âðåìåíà êî¼à ñå áàçèðà¼ó íà îäðåèâàœó ¼åäíå îñíîâíå âðåäíîñòè, äîê ñó ñâå îñòàëå ïðåäñòàâšåíå êàî îäñòóïàœà è ãäå ¼å çà ñâàêó âðåäíîñò ïîòðåáíî ôîðìèðàòè ïîñåáíó èíòåëåêòóàëíó øåìó ôóíêöèîíèñàœà, àóòîðè ïðåäëàæó ¼åäíó èíòåðïðåòàöè¼ó êî¼à áè èìàëà çà¼åäíè÷êó øåìó çà ñâå óïîòðåáå ïðåçåíòà. Îâî ðåøåœå ñå çàñíèâà íà ðàçëèöè

170

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

ÎÖÅÍÅ È ÏÐÈÊÀÇÈ

èçìåó äåñêðèïòèâíå è èíòåðïðåòàòèâíå óïîòðåáå ïðåçåíòà, ãäå ñå äåñêðèïòèâíà óïîòðåáà îá¼àøœàâà ïîêëàïàœåì ñâå òðè òà÷êå âðåìåíñêå îñå: ìîìåíòà ãîâîðà, ìîìåíòà äîãàà¼à è ðåôåðåíöè¼àëíå òà÷êå. Íî îâà øåìà íå îäãîâàðà îñòàëèì óïîòðåáàìà è àóòîðè ïðåäëàæó çà èíòåðïðåòàòèâíó óïîòðåáó ¼åäíî ñóïòèëíè¼å òóìà÷åœå òà÷êå ìîìåíòà ãîâîðà: äîê ¼å êîä äåñêðèïòèâíå âðåäíîñòè ìîìåíàò ãîâîðà íàøà ðåàëíîñò hic et nunc, êîä èíòåðïðåòàòèâíå óïîòðåáå ¼å ïîòðåáíî èäåíòèôèêîâàòè ìîìåíàò ãîâîðà êî¼è ñå íå ïîêëàïà ñà íàøîì ðåàëíîøžó. Ó ïîãëàâšó î ïåðôåêòó, àóòîðè ïðèõâàòà¼ó èäå¼ó î ¼åäèíñòâåíîì ñåìàíòèçìó îâîã âðåìåíà ó ôðàíöóñêîì ¼åçèêó øòî îìîãóžàâà ãëîáàëíî òóìà÷åœå ñâèõ âðåäíîñòè ïåðôåêòà. Ïîøòî ¼å îá¼àøœåíà àñïåêòóàëíà ñòðóêòóðà ïåðôåêòà è óñëîâè ó êî¼èìà ñå ðåàëèçó¼ó íàðàòèâíå, êàî è îíè ó êî¼èìà ñå ðåàëèçó¼ó ðåçóëòàòèâíå óïîòðåáå îâîã âðåìåíà, äàò ¼å êðàòàê ïðåãëåä äèñêóðçèâíå ñåìàíòèêå ïåðôåêòà. Âåîìà êîðèñòàí äåî ïîñâåžåí ïåðôåêòó ïðåäñòàâšà èçëàãàœå î òåìïîðàëíèì ðåëàöè¼àìà èçìåó ðå÷åíèöà ó ïåðôåêòó (ïîñòåðèîðíîñò, ñèìóëòàíîñò, òåìïîðàëíà èíâåðçè¼à, òåìïîðàëíà ïðîãðåñè¼à). Ïîãëàâšå î àîðèñòó (le passé simple) ïî÷èœå óêàçèâàœåì íà íåêå óâðåæåíå ïîãðåøíå èíòåðïðåòàöè¼å âåçàíå çà óïîòðåáó àîðèñòà è èìïåðôåêòà è áàçèðàíå íà îïîçèöè¼è äóðàòèâíîñò / ïóíêòóàëíîñò ãäå àóòîðè íàâîäå äîáðî èçàáðàíå ïðèìåðå êî¼è ïîêàçó¼ó äà ñå àîðèñòîì íå ñàìî ìîæå èñêàçàòè äóðàòèâíîñò, âåž äà ñå ó èñòîì êîíòåêñòó íå ìîæå óïîòðåáèòè èìïåðôåêò. Íèçîì ïðèìåðà è ðåëåâàíòíèì òåîðè¼ñêèì îáðàçëîæåœèìà ïðåäñòàâšåíà ¼å óëîãà àîðèñòà ó èñêàçèâàœó òåìïîðàëíå ïðîãðåñè¼å. Èñòî òàêî ñó êîíöèçíî îá¼àøœåíè òåìïîðàëíè îäíîñè ðå÷åíèöà ó àîðèñòó. Âåîìà ¼å äîáðî øòî ñó àóòîðè îâîì ãëàãîëñêîì âðåìåíó ïîñâåòèëè ïðîñòîð êî¼å îíî çàñëóæó¼å ¼åð ñå ôðàíöóñêè ìîæå ãîâîðèòè áåç àîðèñòà, àëè ñå íå ìîæå áèòè ïèñìåí íà ôðàíöóñêîì áåç ïîçíàâàœà óïîòðåáå îâîã âðåìåíà. Ïîãëàâšå î èìïåðôåêòó ïî÷èœå ïðåãëåäîì òåîðè¼ñêèõ ïðîáëåìà êî¼è ñå íàìåžó êîä äåôèíèñàœà îâîã ãëàãîëñêîã âðåìåíà. Âåîìà ïåðòèíåíòíèì ïðèìåðèìà ñå óêàçó¼å íà íåäîñòàòíîñò íåêèõ òåîðè¼à è íà œèõîâó íåìîãóžíîñò äà îá¼àñíå âåîìà øèðîêó ëåïåçó óïîòðåáà èìïåðôåêòà. Ïîøòî ñó òåîðè¼ñêè è ïðàêòè÷íî àíàëèçèðàíà íà¼÷åøžå ïîìèœàíà ñâî¼ñòâà èìïåðôåêòà (èìïåðôåêòèâíîñò, àíàôîðè÷íîñò, ãëîáàëíà ñèìóëòàíîñò), ïðåëàçè ñå íà èçëàãàœå íåêèõ ïðîáëåìàòè÷íèõ ïèòàœà êàî øòî ñó èìïåðôåêò è õåòåðîãåíè ïðåäèêàòè. Âåîìà äåòàšíî ñó îïèñàíå óïîòðåáå èìïåðôåêòà: îçíà÷àâàœå ïðîãðåñèâíîñòè, èìïåðôåêò ñòàœà, õàáèòóàëíè è íàðàòèâíè èìïåðôåêò. Àóòîðè íà äîñòóïàí íà÷èí îá¼àøœàâà¼ó ïðåëàç îä òåìïîðàëíèõ êà íåòåìïîðàëíèì óïîòðåáàìà èìïåðôåêòà (èìïåðôåêò èðåàëíîñòè è õèïîêîðèñòè÷êè èìïåðôåêò). Èìïåðôåêò ¼å íå ñàìî ¼åäíî îä íà¼âàæíè¼èõ ïðîøëèõ âðåìåíà ó ôðàíöóñêîì ¼åçèêó, âåž è íà¼ñëîæåíè¼å, è ó ïåäàãîøêî¼ ïðàêñè ñå ïðèìåžó¼ó ïî¼åäíîñòàâšåíà è ïîãðåøíà òóìà÷åœà îâîã âðåìåìà. Íàäàìî ñå äà žå èñöðïíà è êîíöèçíà îá¼àøœåœà óïîòðåáà èìïåðôåêòà ó îâî¼ êœèçè çíà÷à¼íî äîïðèíåòè äà ñå íàñòàâà ôðàíöóñêîã ¼åçèêà ó îâî¼ îáëàñòè ïîáîšøà. Ïëóñêâàìïåðôåêàò è àíòåðèîðíè ïåðôåêàò ïîðåä äîãàà¼à óâîäå è ðåçóëòàòèâíî ñòàœå, øòî ¼å àóòîðå ïîäñòàêëî äà îâà äâà ãëàãîëñêà âðåìåíà òðåòèðà¼ó ó èñòîì ïîãëàâšó. Íî, çà ðàçëèêó îä àíòåðèîðíîã ïåðôåêòà, ñòàœå êî¼å óâîäè ïëóñêâàìïåðôåêàò ¼å àêòóåëíî ó ìîìåíòó êî¼è ôóíêöèîíèøå êàî œåãîâ òåìïîðàëíè àíòåöåäåíñ. Àóòîðè óïîçîðàâà¼ó äà àíòåðèîðíè ïåðôåêàò íå òðåáà ïîñìàòðàòè êàî âðåìå àíòåðèîðíîñòè, âåž êàî ðåçóëòàòèâíó âàðè¼àíòó àîðèñòà. Îíè äà¼ó íèç ïðèìåðà êîìáèíàÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

171

ÎÖÅÍÅ È ÏÐÈÊÀÇÈ

öè¼à îâîã âðåìåíà ñà äðóãèì ïðîøëèì âðåìåíèìà èç êî¼èõ ñå ¼àñíî âèäè œåãîâà âðåäíîñò. Øòî ñå ïëóñêâàìïåðôåêòà òè÷å, äåòàšíî ¼å èçëîæåíà õèïîòåçà î äâîñòðóêî¼ âðåäíîñòè îâîã ãëàãîëñêîã âðåìåíà, íî àóòîðè ïðåäëàæó ¼åäèíñòâåí òåìïîðàëíî-äèñêóðçèâíè ñåìàíòèçàì, áåç îáçèðà äà ëè ¼å ðå÷ î åôåêòó àíòåðèîðíîñòè èëè ðåçóëòàòèâíîñòè. Âåîìà êîðèñíå èíôîðìàöè¼å î îâîì âðåìåíó ïðåäñòàâšà¼ó äåëîâè ïîñâåžåíè òåìïîðàëíèì ðåëàöè¼àìà èçìåó ðå÷åíèöà ó ïëóñêâàìïåðôåêòó è òåìïîðàëíå ðåëàöè¼å ïëóñêâàìïåðôåêòà è îñòàëèõ ïðîøëèõ âðåìåíà ó ôðàíöóñêîì. Ãëàãîëñêà âðåìåíà çà ïðîøëîñò ó ôðàíöóñêîì ¼åçèêó ïðåäñòàâšà¼ó ¼åäàí âåîìà ñëîæåí ñèñòåì ó êîìå ñå îíè êî¼è ó÷å ôðàíöóñêè òåøêî ñíàëàçå è çàòî ¼å âåîìà êîðèñíî øòî ñó îíà èñöðïíî îáðàåíà òàêî äà çàóçèìà¼ó âèøå îä ïîëîâèíå êœèãå. Ñâà áóäóžà âðåìåíà ñó ñìåøòåíà ó ¼åäíî ïîãëàâšå, øòî îëàêøàâà äåôèíèñàœå œèõîâèõ ðåëàöè¼à è ðàçëèêà ìåó œèìà. Ãîâîðåžè î ïðîñòîì ôóòóðó (le futur simple), àóòîðè ðàçðàó¼ó œåãîâå àíàôîðè÷íå è íåàíàôîðè÷íå óïîòðåáå. Êîä ïðâèõ èñòè÷ó íåîïõîäíîñò òåìïîðàëíîã àíòåöåäåíñà êî¼è ìîæå áèòè íàçíà÷åí áëèñêî-áóäóžèì âðåìåíîì (le futur proche) èëè ïîìîžó íåêîã àäâåðáà. Àóòîðè íåêå óïîòðåáå ôóòóðà, êàî øòî ñó ôóòóð íàðåäáå, ôóòóð îáåžàœà, ôóòóð èíäèãíàöè¼å, ïðåäèêòèâíè ôóòóð, è êî¼è ñå òðàäèöèîíàëíî ñìàòðà¼ó ìîäàëíèì óïîòðåáàìà, ñ ïðàâîì ñâðñòàâà¼ó ó òåìïîðàëíå, ïîøòî ñó îíå ëîãè÷íî îðè¼åíòèñàíå êà áóäóžíîñòè, à ìîäàëíå íè¼àíñå ïðîèçèëàçå íà¼÷åøžå èç ñàìîã êîíòåêñòà (Quoi! L'autoroute traversera ces bocages?). Íà ò༠íà÷èí ¼å ¼àñíè¼å äåëèìèòèðàíà îáëàñò ìîäàëíèõ óïîòðåáà ôóòóðà: ôóòóð óáëàæàâàœà è åïèñòåìè÷êè ôóòóð. Øòî ñå àíòåðèîðíîã ôóòóðà òè÷å, íàãëàøàâà ñå àñïåêòóàëíà ðàçëèêà ó îäíîñó íà ïðîñòè ôóòóð è ¼àñíî äåôèíèñàœå òåìïîðàëíèõ è ìîäàëíèõ óïîòðåáà. Âåîìà êîðèñòàí äåî îâîã ïîãëàâšà ïîñâåžåíîã áóäóžèì âðåìåíèìà ¼å ïîðååœå áëèñêî-áóäóžåã âðåìåíà è ïðåçåíòà êî¼è èçðàæàâà áóäóžíîñò ãäå ñå ïîêàçó¼å íåñèíîíèìè÷íîñò îâà äâà íà÷èíà èñêàçèâàœà áóäóžåã äîãàà¼à. Ïðåòïîñëåäœå ïîãëàâšå íîñè íàñëî⠄Êîíäèöèîíàë è ñëîáîäíè èíäèðåêòíè ãîâîð“. Àóòîðè ñ ðàçëîãîì ó ñâî¼ó êœèãó î ãëàãîëñêèì âðåìåíèìà óâðøžó¼ó êîíäèöèîíàë (ïðåçåíòà è ïåðôåêòà), áóäóžè äà ñó œåãîâå òåìïîðàëíå óïîòðåáå íåñïîðíå è äà îí, ó îäðååíèì óñëîâèìà êî¼è ñó ó îâîì îäåšêó ¼àñíî äåôèíèñàíè, ôóíêöèîíèøå êàî ôóòóð. Ãîâîðåžè î óïîòðåáè êîíäèöèîíàëà ó ñëàãàœó âðåìåíà, îíè ¼àñíî óêàçó¼ó íà ¼åäàí ôåíîìåí íà êîìå ñå ó ïåäàãîøêî¼ ïðàêñè íåäîâîšíî èíñèñòèðà è êî¼è îñòàâšà ¼åäíó çîíó íå¼àñíîñòè: äî ñëàãàœà âðåìåíà íå äîëàçè ñàìî ó çàâèñíèì ðå÷åíèöàìà, âåž è ó íåçàâèñíèì, ñâàêè ïóò êàäà ¼å ìîìåíàò òåìïîðàëíå ïåðñïåêòèâå ñìåøòåí ó ïðîøëîñò. Îâ༠ïðîáëåì ¼å äåòàšíè¼å ðàçðàåí ó îäåšêó î ñëîáîäíîì èíäèðåêòíîì ãîâîðó. Ìîäàëíå óïîòðåáå êîíäèöèîíàëà, êàêî îíå ó õèïîòåòè÷êîì ñèñòåìó, òàêî è îíå èçâàí œåãà, àíàëèçèðàíå ñó àðãóìåíòîâàíî è ñà îáèšåì ¼àñíèõ è ðåëåâàíòíèõ ïðèìåðà. Ïîñëåäœå ïîãëàâšå ó êœèçè ïîñâåžåíî ¼å ïîðååœó ñèñòåìà ãëàãîëñêèõ âðåìåíà ó ñðïñêîì è ôðàíöóñêîì ¼åçèêó. Íà¼ïðå ¼å äàòà âåîìà êîíöèçíà øåìàòñêà ðåêàïèòóëàöè¼à ñèñòåìà ãëàãîëñêèõ âðåìåíà ó ôðàíöóñêîì, à çàòèì ¼å äàò êðàòàê ïðåãëåä ñðïñêèõ ãëàãîëñêèõ âðåìåíà ñà ïðåöèçíèì äåôèíèöè¼àìà è îäãîâàðà¼óžèì ïðèìåðèìà, äà áè ïîñåáàí îäåšàê áèî ïîñâåžåí óïîðåäíîì ïðåãëåäó îáà ñèñòåìà. Îâ༠ïðåãëåä ¼å ïðåäñòàâšåí ó âèäó òàáåëå ó êî¼î¼ ñó ñà ëåâå ñòðàíå äàòà ôðàíöóñêà âðåìåíà ñà êðàòêèì ïðèìåðèìà, à ñà äåñíå œèìà åêâèâàëåíòíà ñðïñêà âðåìåíà è ïðå-

172

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

ÎÖÅÍÅ È ÏÐÈÊÀÇÈ

âîä ïðèìåðà. Îâî ïîãëàâšå ¼å âåîìà êîðèñíî óïðàâî çàòî øòî ïîñòî¼è íåñðàçìåðà èçìåó áðî¼à ãëàãîëñêèõ âðåìåíà ó ôðàíöóñêîì è ó ñðïñêîì è øòî ñó îâäå èçëîæåíå ñëè÷íîñòè è ðàçëèêå èçìåó äâà ñèñòåìà. Íà êðà¼ó êœèãå ñå íàëàçè èçóçåòíî êîðèñòàí ðå÷íèê ïî¼ìîâà, ãäå ñó íà¼çíà÷à¼íè¼è òåðìèíè óïîòðåášàâàíè òîêîì èçëàãàœà âåîìà ¼àñíî è êîíöèçíî äåôèíèñàíè, øòî ó ìíîãîìå îëàêøàâà ÷èòàœå îâå ñòóäè¼å. ʜèãà Ñåìàíòèêà è ïðàãìàòèêà ãëàãîëñêèõ âðåìåíà ó ôðàíöóñêîì ¼åçèêó èìïîíó¼å âåîìà ñîëèäíîì òåîðè¼ñêîì àðãóìåíòàöè¼îì. Ó œî¼ ñó ïðåäñòàâšåíå ñàâðåìåíå òåîðè¼å î ëèíãâèñòè÷êîì ïîèìàœó âðåìåíà, àëè íå ñàìî äåñêðèïòèâíî, âåž è ñà êðèòè÷êèì îñâðòîì, ãäå ñå óáåäšèâèì êîíòðàïðèìåðèìà äîâîäè ó ïèòàœå òåîðè¼ñêà çàñíîâàíîñò íåêèõ ïðåäëîæåíèõ ðåøåœà. Àóòîðè ñà íàó÷íîì ñòðîãîøžó è îá¼åêòèâíîøžó ïðèõâàòà¼ó èëè îäáàöó¼ó èçâåñíå òåîðè¼ñêå ïîñòàâêå è œèõîâè ïðåäëîçè ñó óâåê óáåäšèâè. Ìåóòèì òà óáåäšèâîñò íèêàäà íå çàìàãšó¼å êîìïëåêñíîñò ìàòåðè¼å êî¼ó èçëàæó è òîêîì ÷èòàœà îâå ñòóäè¼å ñå ñòàëíî íàìåžå èäå¼à äà íå ïîñòî¼å ¼åäíîñòàâíà ðåøåœà. Äðóãè íåñïîðíè êâàëèòåò îâå êœèãå ñó áðèæšèâî îäàáðàíè ïðèìåðè êî¼è ñó âåîìà äåòàšíî àíàëèçèðàíè è êî¼è ¼àñíî èëóñòðó¼ó òåîðè¼ñêå ïîñòàâêå àóòîðà. Ïðèìåðè ïðèïàäà¼ó ðàçíîâðñíèì ¼åçè÷êèì ðåãèñòðèìà îä ñâàêîäíåâíîã ãîâîðà äî êœèæåâíîã ¼åçèêà, òàêî äà ñó îáóõâàžåíè âåîìà øèðîêè êîíòåêñòè óïîòðåáå ãëàãîëñêèõ âðåìåíà. Îâà ñòóäè¼à žå áèòè âåîìà êîðèñíà íå ñàìî ñòóäåíòèìà ôðàíöóñêîã ¼åçèêà, âåž è ïðîôåñîðèìà è ñâèìà îíèìà êî¼å çàíèìà âåîìà ñëîæåíà îáëàñò ôðàíöóñêèõ ãëàãîëñêèõ âðåìåíà. Ìèõàèëî Ïîïîâèž

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

173

ÕÐÎÍÈÊÀ

ÄÂÅ ÂÅËÈÊÅ ÊÀØÓÏÑÊÅ ÃÎÄÈ،ÈÖÅ Îâå, 2007. ãîäèíå, íàâðøàâà ñå ñòîãîäèøœèöà ðîåœà äâà âåëèêà êàøóïñêà êóëòóðíà è íàó÷íà äåëàòíèêà: Áåðíàòà Çåõòå (ïðåìà ïîšñêîì èçãîâîðó: Áåðíàðä Ñuõòà, êàø. Bernat Zëchta, ïîš. Bernard Sychta, 1907–1982), ñâåøòåíèêà, äîêòîðà åòíîãðàôè¼å, ïåñíèêà, äðàìñêîã ïèñöà, ëåêñèêîãðàôà, ïñèõè¼àòðà è ïðåäàâà÷à íà âèøî¼ òåîëîøêî¼ øêîëè è £îíà Òðåï÷èêà (ïðåìà ïîšñêîì èçãîâîðó: £àí Òðåï÷èê, êàø. Jôn Trepczik, ïîš. Jan Trepczyk, 1907– 1989), ïðîñâåòèòåšà, óðåäíèêà ÷àñîïèñâ, ïåñíèêà, åñå¼èñòå, êîìïîçèòîðà, ëåêñèêîãðàôà è ïðîïàãàòîðà êàøóïñêå êóëòóðå, à ïðå ñâåãà ìóçèêå. * Áåðíàò Çåõòà íàñòàâšà êàøóïñêó òðàäèöè¼ó êî¼ó, ïðåòïîñòàâšà ñå, èíòåëåêòóàëöè ÷åñòî ðåãðóòó¼ó èç ðåäîâà ñâåøòåíñòâà è çàâðøàâà Âèøè äóõîâíè ñåìèíàð ó Ïåëïëèíó 1932. ãîäèíå, êàäà ¼å è ðóêîïîëîæåí çà ñâåøòåíèêà. Òó âèøó øêîëó ó Ïåëïëèíó çàâðøàâà¼ó è ìíîãè êàøóïñêè ïèñöè è ïåñíèöè, ïîïóò £àíà Âàëêóøà (Jan Walkùsz), Àíòîœè¼à Ïåïëèœø÷è¼à (ïðåìà ïîšñêîì èçãîâîðó Àíòîœè Ïåïëèœñêè, êàø. Antoni Pepliñsczi, ïîš. A. Pepliñski), £àíà Êîðíîâø÷è¼à (ïðåìà ïîšñêîì èçãîâîðó £àí Êàðíîâñêè, êàø. Jan Kôrnowsczi, ïîš. J. Karnowski), Ëåóåíà Õå¼êåà (Leòn Heyke). ×àê è äàíàñ áðî¼íè ìëàäè Êàøóáè òàìî ñòóäèðà¼ó, ïà è ó îêâèðó òå óñòàíîâå èçäà¼ó ðàçíîâðñíå ïóáëèêàöè¼å ïîïóò „Êàøóïñêîã çâîíà“ („Zwónk Kaszëbsczi“), ÷àñîïèñà íà êàøóïñêîì ¼åçèêó, ïîñâåžåíîã ðåëèãè¼ñêèì òåìàìà. Ìîæå ñå ðåžè äà Âèøè äóõîâíè ñåìèíàð ó Ïåëïëèíó ïðåäñòàâšà ¼åäèíó âèñîêó øêîëó ó Ïîšñêî¼ è íà ñâåòó, ãäå ñå êàøóïñêè ¼åçèê ïðîó÷àâà êàî ðåäîâàí ïðåäìåò. Òèòóëó äîêòîðà Çåõòà ñòè÷å íà Óíèâåðçèòåòó Àäàìà Ìèöê¼åâè÷à ó Ïîçíàœó, îäáðàíèâøè äèñåðòàöè¼ó Ìàòåðè¼àëíà êóëòóðà Òóõîëñêèõ Áîðîâà (Kultura materialna Borów Tucholskich), 1947. ãîäèíå. Çåõòà ñïàäà ó ðåä ïðâèõ ñàâðåìåíèõ êàøóïñêèõ ïèñàöà, îá¼àâšó¼óžè ïðå II ñâåòñêîã ðàòà ñâî¼å âåîìà ïîïóëàðíå äðàìå, èãðàíå íà ñöåíàìà äî äàíàøœèõ äàíà. Íà¼ïîçíàòè¼å îä œèõ ñó Õàíêà ñå æåíè (Hanka sê ¿eni, 1935), Óñíóëà âî¼ñêà (Spi¹ce uejskue, 1937), Äåâî¼êà è ìåà (Dzéwczê i miedza, 1938). £îø 1925. è 1930. ó âå¼õåðîâñêî¼ (Wejherowo) ãèìíàçè¼è ñó ïðèêàçàíå äâå œåãîâå ðàíå äðàìå: Êàøóïñêå ¼àñëèöå (Szopka kaszubska) è Óî÷è Áîæèžà (We Gwiôzdkê). Îñòàëå ñïîìåíóòå ïðåäñòàâå ñó èãðàíå, èàêî íà Êàøóáèìà íèñó ïîñòî¼àëà ïðîôåñèîíàëíà ïîçîðèøòà, ¼îø ïðå 1939. ãîäèíå, ñà âåëèêèì óñïåõîì. Ó œèìà ¼å çíà÷à¼íî øòî ¼å Çåõòà óñïåî äà ìà¼ñòîðñêè ïðèêàæå òèïè÷íå êàøóïñêå îáè÷à¼å è íàðîäíå îáðåäå è îä œèõ ñòâîðè ñöåíñêå ñëèêå. Çåõòà èõ íå ìîäåëèðà, âåž èõ ïðåïóøòà œèõîâî¼ íàòóðàëíî¼ ïðîñòîòè, ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

175

ÕÐÎÍÈÊÀ

øòî íà¼âåðîâàòíè¼å ïðåäñòàâšà òà¼íó ïîïóëàðíîñòè ïðåäñòàâà, òî ñå ïîñåáíî îäíîñè íà êàøóïñêó ñâàäáó ïðèêàçàíó ó ïðåäñòàâè Õàíêà ñå æåíè. Çåõòà ¼å íàïèñàî ¼îø íåêîëèêî äðàìà ñà èñòîðè¼ñêîì òåìàòèêîì: Ïðîáóäèòå óñíóëå (Budzta spi¹cech), ïîñâåžåíó Ñëîâèœöèìà, ÷è¼è ñó öåî òèðàæ (10 000 ïðèìåðàêà) Íåìöè ó ñåïòåìáðó 1939. òðè¼óìôàëíî ñïàëèëè íà öåíòðàëíîì òðãó ó Âå¼õåðîâó (Wejherowo) è íè¼å ñà÷óâàí íè¼åäàí ïðèìåðàê, à íåñòàî ¼å è ðóêîïèñ; Áóåœå (Przebudzenie); Ïîñëåäœà Ìåñòâèíîâà çâåçäà (Ostatnia gwjôzdka Mestwina), êî¼å íèñó áèëå îá¼àâšåíå, àëè ñó áèëå èãðàíå. Ìåó çíà÷à¼íè¼à êœèæåâíà îñòâàðåœà òðåáà óáðî¼àòè è íåêîëèêî ïåñàìà, îä êî¼èõ ¼å íà¼÷åøžå íàâîåíà ó àíòîëîãè¼àìà Êàøóáà ¼å áèî ìî¼ îòàö (Kaszëba bé³ mój tatk), ãäå àóòîð èçðàæàâà æåšó äà îñòàíå Êàøóáà êàî øòî ¼å áèî è œåãîâ îòàö è ïîäâëà÷è äà çàõâàšó¼óžè Êàøóáèìà Ïîšñêà èìà èçëàç íà ìîðå îä Ø÷åžèíà äî Ãäàœñêà. Ïîñëå 1945. Çåõòà ñå óãëàâíîì ïîñâåòèî ñàêóïšàœó êàøóïñêå ëåêñèêå è íè¼å ñå óêšó÷èâàî ó ïîçîðèøíè è ëèòåðàðíè æèâîò, êàî ïðå ðàòà. Áèî ¼å çàäîâîšàí íîâèì ñöåíñêèì ïîñòàâêàìà ñâî¼èõ äðàìà, àëè âèøå íè¼å áèî àêòèâàí ó òîì ïðàâöó. Èïàê, óòèö༠œåãîâå êœèæåâíîñòè ïîñëå II ñâåòñêîã ðàòà ¼å âåëèêè è ó çíàòíî¼ ìåðè ó÷åñòâó¼å íà ôîðìèðàœå êàøóïñêå íàðîäíå ñâåñòè. Œåãîâå èñòîðè¼ñêå äðàìå ñó áóäèëå ïàòðèîòñêà îñåžàœà, à îíå äðóãå ÷èíå äà êàøóïñêå îáè÷à¼å è ìèòîëîøêå ìîòèâå ñòàâå ó ðåä ôóíêöèîíàëíî âåîìà çíà÷à¼íèõ åëåìåíàòà êóëòóðå. Ó ïîñëåðàòíîì ïåðèîäó Çåõòà ñå ïðå ñâåãà ïîñâåžó¼å íàó÷íîì ðàäó, ïèøóžè ñâî¼å ìîíóìåíòàëíî äåëî Ðå÷íèê êàøóïñêèõ äè¼àëåêàòà ñà îñâðòîì íà íàðîäíó êóëòóðó (S³ownik gwar kaszubskich na tle kultury ludowej, Wroc³aw, 1967–1976), ÷è¼è çíà÷༠ïðåâàçèëàçè îêâèðå ïîäðó÷¼à íà êî¼åì ñå êàøóïñêè ¼åçèê ãîâîðè, à œåãîâ àóòîð äîæèâšàâà äà ñå ïîâîäîì èçëàñêà ñåäìîã òîìà ñâîã âåëèêîã äåëà èçëè¼å ñïîìåí-ìåäàšà ó œåãîâó ÷àñò, øòî ¼å ïðå œåãà, ó ïîšñêî¼ ëèíãâèñòèöè, äîæèâåî ¼îø ñàìî Ñàìóåë Ëèíäå. Ïîðåä ðàäà íà Ðå÷íèêó, îá¼àâšó¼å íåêîëèêî çíà÷à¼íèõ ÷ëàíàêà: Íàäèìöè êîä Êàøóáà (Przezwiska u Kaszubów, „Jêzyk Polski“, XXXVI, 1956), ãäå îá¼àâšó¼å îãðîìàí ìàòåðè¼àë è èçâîäè äåòàšíó êëàñèôèêàöè¼ó íàäèìàêà, êî¼à, êàî è ñòóäè¼à, ïðåäñòàâšà¼ó óçîð çà äðóãå îíîìàñòè÷êå ðàäîâå ó Ïîšñêî¼ ïîñâåžåíå íàäèìöèìà; ñòóäè¼ó ìîíîãðàôñêîã êàðàêòåðà Êàøóïñêå ðåãèîíàëíå è ëîêàëíå ãðóïå. Œèõîâè íàçèâè è óçà¼àìíè îäíîñè (Kaszubskie grupy regionalne i lokalne. Ich nazwy i wzajemny stosunek do siebie, „Rocznik Gdañski, XVII/XVIII, 1960), ñà áîãàòîì ôðàçåîëîãè¼îì è ïîêóøà¼åì äà ñå îá¼àñíè åòèìîëîãè¼à òèõ íàçèâà, ó œî¼ íóäè ñåìàíòè÷êó êëàñèôèêàöè¼ó íàçèâà, êàî è èíòåðåñàíòàí ôîëêëîðèñòè÷êè ìàòåðè¼àë; Ãåîãðàôè¼à [êàøóïñêèõ] øàšèâèõ ðå÷è (Geografia wyrazów ¿artobliwych, „Jêzyk Polski“, XXXVII, 1957) ó êî¼èìà íàâîäè âåëèêè áðî¼ øàšèâèõ, ñòèäšèâèõ è âóëãàðíèõ ðå÷è êàøóïñêîã ¼åçèêà. Ó ðóêîïèñó ñó îñòàëè ðàäîâè Êàøóïñêà îáðåäíà ãîäèíà (Kaszubski rok obrzêdowy) è Íàðîäíà ìåäèöèíà è âåòåðèíà (Medycyna i weterynaria ludowa). 176

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

ÕÐÎÍÈÊÀ

Ðå÷íèê êàøóïñêèõ äè¼àëåêàòà ñà îñâðòîì íà íàðîäíó êóëòóðó ñàäðæè âåëèêî áîãàòñòâî êàøóïñêå ëåêñèêå, ïðåäñòàâšåíå çà¼åäíî ñà åëåìåíòèìà ìàòåðè¼àëíå è äóõîâíå êóëòóðå, ñà åòíîãðàôñêèì è ôîëêëîðíèì ìàòåðè¼àëèìà, çáîã ÷åãà îí íå ïðåäñòàâšà ñàìî îáè÷àí ¼åçè÷êè ðå÷íèê, âåž èìà îáëèê êóëòóðíå åíöèêëîïåäè¼å Êàøóáà. Ç. Ñòèáåð êàæå, äà „êàøóïñêèì ðå÷íèêîì Áåðíàðäà Ñèõòå ïîšñêà íàóêà äîáè¼à èçóçåòíî äåëî“. Ìàòåðè¼àë çà Ðå÷íèê Çåõòà ñàêóïšà ñàì íà òåðèòîðè¼è Êàøóáà ìåó êàøóïñêèì ñåšàöèìà, çàíàòëè¼àìà è ëîêàëíîì èíòåëèãåíöè¼îì. Õàíà Ïîïîâñêà-Òàáîðñêà èñòè÷å, äà „ðå÷íèê ïðåäñòàâšà íåïîíîâšèâó çáèðêó çáîã ñâôã áîãàòñòâà, îáëèêà, êàøóïñêå ñåìàíòèêå è ôðàçåîëîãè¼å“, äà ¼å Çåõòà „ïðèêóïèî ó íà¼âåžî¼ ìåðè àóòåíòè÷àí ìàòåðè¼àë, ñàêóïšåí çà âðåìå áðî¼íèõ ïóòîâàœà ïî Êàøóáèìà“, äà ñå „ó íàó÷íîì ñâåòó ò༠Ðå÷íèê ñìàòðà çà ¼åäíî îä íà¼áîšèõ äåëà òå âðñòå è ïðåäñòàâšà íåçàîáèëàçàí èçâîð çà øèðå ñëàâèñòè÷êå êîìïàðàòèâíå ñòóäè¼å“. Ïðåìà àóòîðèìà îáðàòíîã ðå÷íèêà (Indeks a tergo do S³ownika gwar kaszubskich B. Sychty, óð. Á. Ðîöëàâñêè, 1991), êî¼è ñå áàçèðà íà Çåõòèíîì, Ðå÷íèê êàøóïñêèõ äè¼àëåêàòà ñàäðæè îêî 61 000 ðå÷è ðàñïîðååíèõ ó îêî 31 000 îäðåäíèöà, à ïðåìà íåêèì äðóãèì èçâîðèìà ðå÷íèê, îñèì òîãà ñàäðæè è 8 000 ôðàçà è îêî 4 000 ïîñëîâèöà, øòî ¼å çàèñòà èìïîçàíòàí áðî¼! Öèòàòè èçâîðà ñó âåîìà áðî¼íè è ÷åñòî äóãè è ñàäðæå ìàòåðè¼àëå èç êàøóïñêå êóëòóðå è ôîëêëîðà. Ðå÷íèê ïîñåäó¼å âåëèêó êîëè÷èíó è òçâ. åêñïðåñèâíîã ìàòåðè¼àëà, èçìåó îñòàëîã, óçâèêå, îíîìàòîïå¼å, õèïîêîðèñòèêå. Íàâåäåíî ¼å ìíîøòâî êàøóïñêèõ íàçèâà íàñåšà (êî¼è ñå çíàòíî ðàçëèêó¼ó îä çâàíè÷íèõ ïîšñêèõ), ïîñåáíî îíèõ ìàëèõ, œèõîâå îðèãèíàëíå è íàðîäíå âåðçè¼å, ïà ÷àê è îíå íåïîñòî¼åžå, íàâîåíå íïð. ó êœèæåâíèì äåëèìà. Íà¼âèøå, ìåóòèì, ðåãèñòðó¼å òåðåíñêèõ òîïîãðàôñêèõ íàçèâà, êàî è íàçèâà êàøóïñêèõ ïîäðåãèîíà. Ðå÷íèê ïðåäñòàâšà áîãàòó çáèðêó çà çîîíèìè¼ó, êî¼à îáóõâàòà íàçèâå êîœà, êðàâà, âîëîâà, ïàñà, ìà÷àêà èòä. Ðå÷íèê ¼å íåçàîáèëàçíè èçâîð è ïðèðó÷íèê çà ëèíãâèñòå êî¼è òðàæå èíòåðåñàíòíå ëåêñè÷êå è ñåìàíòè÷êå àðõàèçìå, ïðîó÷àâàîöå ïðèâðåäå è ñîöèîëîãå, èñòîðè÷àðå ìàòåðè¼àëíå êóëòóðå, ïèñöå è ñâå šóáèòåšå Ïðèìîð¼à. Áåç ìàòåðè¼àëà îá¼àâšåíîã ó Çåõòèíîì ðå÷íèêó, íèñó ìîãëå äà ñå çàìèñëå ìíîãå êàñíè¼å ïóáëèêàöè¼å íïð. î êàøóïñêî¼ ôðàçåîëîãè¼è (J. Treder, Frazeologia kaszubska a wierzenia i zwyczaje, Wejherowo, 1989; ôðàãìåíò íà Èíòåðíåòó: http://www.rastko.net/rastko-ka/content/view/253/1/; Kaszubi wierzenia i twórczoœæ. Ze S³ownika Sychty, zgromadzi³ i u³o¿y³ J. Treder, Gdañsk, 2004), î íàçèâèìà áèšàêà (E. Rogowska, Kaszubskie nazwy roœlin uprawnych, Gdañsk, 1998), î êàøóïñêî¼ åòèìîëîãè¼è (S³ownik etymologiczny kaszubszczyzny, I–V, Warszawa, 1994–2006), åòíîãðàôñêèõ (Marian Jeliñski, Kaszubskie pszczelarstwo ludowe w œwietle s³owników Bernarda Sychty, ó: Kaszubskie Zeszyty Muzealne, Kartuzy, 2000, z. 8; íà Èíòåðíåòó: http://www.rastko.net/ rastko-ka/content/view/254/1/), à è ñàì Áåðíàò Çåõòà íà îñíîâó ñâîã ðå÷íèêà èçäà¼å íåêîëèêî ðàäîâà: Ìîðñêè åëåìåíòè ó êàøóïñêî¼ ôðàçåîëîãè¼è (EleÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

177

ÕÐÎÍÈÊÀ

ment morski w kaszubskiej frazeologii, „Jêzyk Polski“, XXXV, 1955), Êàøóïñêà íàçèâè çà àâîëà (Kaszubskie nazwy diab³a, „Jêzyk Polski“, ÕÕÕVII, 1957), Ñòâàðàëà÷êå ñïîñîáíîñòè Êàøóáà (íà ïðèìåðó ñèíîíèìà çà áóáàìàðó) (Twórcze zdolnoœci Kaszubów (na przyk³adzie synonimów biedronki), „Jêzyk Polski“, XXXVIII, 1958), à Èíñòèòóò çà ïîšñêó ôèëîëîãè¼ó ¼å, ó ñàðàäœè ñà Ëèíãâèñòè÷êîì êîìèñè¼îì Ãäàœñêîã íàó÷íîã äðóøòâà, îðãàíèçîâàî îä 20. äî 21. äåöåìáðà 2000. ñèìïîçè¼óì ïîñâåžåí œåìó. Çåõòó ÷åñòî ïîðåäå ñà âåëèêèì ïîšñêèì ëåêñèêîãðàôîì Ëèíäåîì (Samuel Linde), êî¼è ¼å ïðåäñòàâšàî óçîð è çà íàøåã Âóêà ÊàðàŸèžà, ñ òèì øòî ¼å Ëèíäå ñâî¼ ìàòåðè¼àë ïðèêóïšàî èç øòàìïàíèõ äåëà, à êàøóïñêè ëåêñèêîãðàô íà òåðåíó (êàî è Âóê). Æåëåî ¼å äà „îíî øòî ¼å íàðîäíî ïîñòàíå íàöèîíàëíî“. Ïîðåä áðî¼íèõ êàøóáîëîøêèõ ðàäîâà Áåðíàò Çåõòà ñå ¼å ñâî¼ íàó÷íè òàëåíàò ïîñâåòèî è ãðàíè÷íîì êóëòóðíî-¼åçè÷êîì ïîäðó÷¼ó èçìåó êàøóïñêèõ è ïîšñêèõ äè¼àëåêàòà – Êîžåâ¼ó (Kociewie) è œåãîâèì áðî¼íèì ñïåöèôè÷íîñòèìà. Íà¼çíà÷à¼íè¼å ïóáëèêàöè¼å èç òå îáëàñòè ñó ñâàêàêî ðå÷íèê Êîžåâñêà ëåêñèêà ñà îñâðòîì íà íàðîäíó êóëòóðó (S³ownictwo kociewskie na tle kultury ludowej, t. 1–3, Wroc³aw, 1980–1985) è äðàìà Êîžåâñêà ñâàäáà (Wesele kociewskie, Gdynia, 1959). Î êàêâîì ðåíåñàíñíîì ÷îâåêó ñå ðàäè ãîâîðè è ïîäàòàê äà ñå Çåõòà áàâèî è ïñèõîïàòîëîãè¼îì. Îñòàâèî ¼å çà ñîáîì äåñåòàê ñòðó÷íèõ ðàäîâà èç òå îáëàñòè, íïð. Ñëîáîäà âîšå êàî ïðèðîäîñëîâíî-ïñèõîëîøêè ïðîáëåì, Øòà ¼å òî ïñèõîõèðóðãè¼à èòä., îí, òàêîå, èçâðñíî öðòà, âðñíè ¼å êàðèêàòóðèñòà, à íàñëèêàî ¼å è âåëèêè áðî¼ ïå¼çàæà ñà êàøóïñêîì òåìàòèêîì. Íà¼âåžà è íà¼çíà÷à¼íè¼à êàøóïñêà îðãàíèçàöè¼à (ó¼åäíî íà¼âåžà íåâëàäèíà îðãàíèçàöè¼à ó Ïîšñêî¼) Êàøóïñêî-ïðèìîðñêè ñàâåç (Zrzeszenie Kaszubsko-Pomorskie) óïèñó¼å Çåõòó íà ïî÷àñíó ëèñòó ñâî¼èõ ÷ëàíîâà. Ãîäèíå 1977. äîáè¼à íàãðàäó Îñêàðà Êîëáåðãà (Oskar Kolberg) è íàãðàäó Êàæèì¼åæà Œè÷à (Kazimierz Nitsch) îä Ëèíãâèñòè÷êîã êîìèòåòà Ïîšñêå àêàäåìè¼å íàóêà. Ñòóäåíòñêî êàøóïñêî óäðóæåœå Ïîìåðàíè¼à (Pomerania) 1968. íàãðàó¼å Çåõòó Ìåäàšîì Ñòîëåìà (Ñòîëåì – êàøóïñêè äèâ èç íàðîäíèõ ïðèïîâåäàêà), íàãðàäîì êî¼ó äîáè¼à¼ó íà¼çàñëóæíè¼è šóäè íà Êàøóáèìà è Ïðèìîð¼ó, 1981. äîáè¼à íàãðàäó Ãäàœñêîã âî¼âîäå, à 1982. ïî÷àñíè äîêòîðàò Ãäàœñêîã óíèâåðçèòåòà. Òå èñòå ãîäèíå Ïîšñêà àêàäåìè¼à íàóêà ãà íàãðàó¼å è Ìåäàšîì Íèêîëå Êîïåðíèêà. * £îí Òðåï÷èê ñâî¼ó àêòèâíîñò íà ïîïóëàðèñàœó êàøóïñêå êóëòóðå, ¼åçèêà è ìóçèêå, çàïî÷èœå èíòåíçèâíî, ïî ñîïñòâåíèì ðå÷èìà, (òåê) ïîñëå 1928. ãîäèíå, êàäà, çà¼åäíî ñà äðóãèì âåëèêèì êàøóïñêèì äåëàòíèêîì òîã âðåìåíà, Àëåêñàíäðîì Ëàáóäîì (Aleksander Labùda), óïîçíà¼å, äîêòîðîì Àëåê178

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

ÕÐÎÍÈÊÀ

ñàíäðîì Ìà¼êóåâø÷èì (ïðåìà ïîšñêîì Ìà¼êîâñêè, êàø. Majkòwsczi, ïîš. Majkowski), èçäàâà÷åì ïðâîã ìîäåðíîã êàøóïñêîã ÷àñîïèñà „Ãðèôîí“ („Gryf“), âåëèêîã àóòîðèòåòà êàøóáèñòèêå è êàñíè¼åã àóòîðà íà¼çíà÷à¼íè¼åã êàøóïñêîã ðîìàíà Ðåìóñ (Remùs), îá¼àâšåíîã 1938. ãîäèíå. Ñà œèì ñå ñóñðåî ó œåãîâî¼ êóžè, ó Êàðòóçèìà (êàø. Kartuzë, ïîš. Kartuzy), óïîçíàî ñà œåãîâîì êàøóáîëîøêîì äåëàòíîøžó, ñà óëîãîì Öåíîâå (êàø. Cenôwa, ïîš. Ceynowa), ïðâîã êàøóïñêîã ïèñöà è íàðîäíîã òðèáóíà è Äåðäîâø÷è¼à (êàø. Derdowsczi, ïîš. Derdowski), ïðâîã âåëèêîã êàøóïñêîã ðîìàíòè÷àðñêîã ïèñöà. Ñàì Òðåï÷èê òâðäè äà ¼å íà œåãà çíà÷à¼íî óòèöàëà è àêòèâíîñò Àëåêñàíäðà Ëàáóäå, êî¼è ¼å áèî ïðàâè èíñïèðàòîð ñâèõ äåëîâàœà ó âåçè ñà êàøóïñêèì ïîêðåòîì òîã äîáà. Èç òîã âðåìåíà Òðåï÷èêîâî äåëîâàœå ñå íå ìîæå îäâî¼èòè îä äåëîâàœà œåãîâîã âåëèêîã ïðè¼àòåšà è „ñàáîðöà“ Àëåêñàíäðà Ëàáóäå. Œèõîâà ïàðîëà ¼å ãëàñèëà: „Ïðåïîðîä êàøóïñêîã íàðîäà êðîç íåãîâàœå è ðàçâî¼ êàøóïñêîã ¼åçèêà è ñâèõ äîìàžèõ êóëòóðíèõ âðåäíîñòè“. Îäëó÷ó¼ó ñå äà îñíó¼ó îðãàíèçàöè¼ó êî¼à áè ïîäðæàâàëà œèõîâó äåëàòíîñò è ïî÷íó äà èçäà¼ó êàøóïñêè ÷àñîïèñ (ó òî âðåìå ¼å „Ãðèôîí“ áèî óãàøåí), êàî è äà èíèöèðà¼ó îðãàíèçîâàœå ðàçëè÷èòèõ ôîëêëîðíèõ è ìóçè÷êèõ ãðóïà, êóëòóðíèõ ìàíèôåñòàöè¼à èòä. Ïîøòî ñó îáî¼èöà áèëè íàñòàâíèöè, ó ïî÷åòêó æåëå äà îêóïå íàñòàâíèêå Êàøóáå, àëè íà îðãàíèçàöèîíîì ñàñòàíêó ó àâãóñòó 1929. ãîäèíå, ïàäà îäëóêà äà ñå îñíó¼å îðãàíèçàöè¼à ïîä íàçèâîì Ðåãèîíàëíè ñàâåç Êàøóáà (Zrzeszenie Regionalne Kaszubów), ÷è¼è Òðåï÷èê ïîñòà¼å ñåêðåòàð. Äà áè ìîãëè äà èçäà¼ó ÷àñîïèñ, óñïîñòàâšà¼ó, ó îêâèðó Ñàâåçà, çàäðóãó „Ãðèôîí“ (Ãðèôîí öðíå áî¼å ¼å êàøóïñêè íàöèîíàëíè ñèìáîë, ãðá), êî¼à îáíàâšà èçäàâàœå ÷àñîïèñà „Ãðèôîí“ ó ïåðèîäó îä 1931. äî 1933. ãîäèíå. Íåãäå ó òî âðåìå ïî÷èœó è Òðåï÷èêîâà êîìïîçèòîðñêà èíòåðåñîâàœà. Äî òîã âðåìåíà, êàøóïñêî ìóçè÷êî ñòâàðàëàøòâî, îñèì îíîã íàðîäíîã, èçâîðíîã, áèëî ¼å ñëàáî ðàçâè¼åíî. Òðåï÷èê, êàêî ñàì êàæå, ñêðîìíî ïî÷èœå äà ñòâàðà. Çà ¼åäàí îä ñóñðåòà Êàøóïñêîã ñàâåçà êîìïîíó¼å íåêîëèêî ìåëîäè¼à íà ðå÷è ïåñíèêà Õå¼êåà, àëè çáîã ñâîã ïåðôåêöèîíèñòè÷êîã îäíîñà ïðåìà ÷èñòîòè êàøóïñêîã ¼åçèêà, œåãîâîì ïîåçè¼îì íè¼å áèî çàäîâîšàí. Êîìïîíîâàî ¼å è íåêîëèêî ìåëîäè¼à ïðåìà òåêñòîâèìà Àëåêñàíäðà Ëàáóäå. Ò༠îäíîñ ïðåìà êàøóïñêîì ¼åçèêó ãà íàâîäè äà è ñàì ïî÷íå äà ïèøå ïåñìå, êî¼èìà êàñíè¼å äîäà¼å è ìóçèêó. £åäíó îä íà¼ðàíè¼èõ ïåñàìà, êî¼à ¼å áèëà èçâåäåíà 1929. ãîäèíå, ¼å Ïåñìà Ñëàâå (Piesnio S³awe), ó êî¼î¼ Òðåï÷èê èçíîñè äåêëàðàöè¼ó ïðèïàäíîñòè Êàøóáà âåëèêî¼ ñëîâåíñêî¼ ïîðîäèöè, à ó¼åäíî è èçðàç ïîøòîâàœà ïðåìà Ôëîð¼àíó Öåíîâè, ïðâîì áóäèòåšó êàøóïñêîã íàðîäà è âåëèêîì ïðèñòàëèöè áðàòñòâà ìåó Ñëîâåíèìà. Ïîøòî „Ãðèôîí“ ïðåñòà¼å äà èçëàçè, Òðåï÷èê è íà¼àêòèâíè¼è ÷ëàíîâè Êàøóïñêîã ñàâåçà îñíèâà¼ó íîâè ÷àñîïèñ „Êàøóïñêî ó¼åäèœåœå“ („Zrezesz Kaszëbskô“), êî¼è îä 1933. ñà ìàëèì ïðåêèäèìà èçëàçè ñâå äî èçáè¼àœà II ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

179

ÕÐÎÍÈÊÀ

ñâåòñêîã ðàòà. Ãîäèíå 1935, óç ïîìîž ñòóäåíàòà âèøåã ñåìèíàðà ó Ïåëïëèíó, èçäà¼å Êàøóïñêó ïåñíàðèöó (Kaszëbsczi piesnjôk), ñà ñâî¼èì ïðâèì ìóçè÷êèì è ïåñíè÷êèì ðàäîâèìà. Ó òîêó II ñâåòñêîã ðàòà, òðóäåžè ñå äà êàêî-òàêî îïñòàíå ó Øàíîâó íà Êàøóáèìà, à ñ îáçèðîì äà ó òî âðåìå ðàäè ó äðæàâíî¼ àäìèíèñòðàöè¼è êàî áëàãà¼íèê, ïîòïèñó¼å òçâ. òðåžå ãðóïó íåìà÷êå ôîëêñëèñòå, øòî èìà çà ïîñëåäèöó äà ãà 1. ¼óíà 1943. ïîçèâà¼ó ó íåìà÷êó âî¼ñêó, ñà êî¼îì óáðçî áèâà ïðåìåøòåí ó Áåëãè¼ó. Òàêâî ïîòïèñèâàœå ëèñòå ëî¼àëíîñòè, ïðåäñòàâšà êàðàêòåðèñòè÷íó åïèçîäó çà áðî¼íå Êàøóáå, ó òîêó II ñâåòñêîã ðàòà. Íåìöè èì êàî íå-Ïîšàöèìà íóäå äà áóäó ïðèõâàžåíè êàî Íåìöè, øòî ìíîãè îä œèõ è ïðèõâàòà¼ó è ÷åñòî ðàòó¼ó è ãèíó íà ñòðàíè Âåðìàõòà. Ðàò Òðåï÷èêà äîâîäè ó Èòàëè¼ó, ãäå ñå ïðèêšó÷ó¼å ïîšñêî¼ âî¼ñöè. Ó ïîñëåðàòíîì ïåðèîäó è ïîðåä ìàòåðè¼àëíèõ òåøêîžà, àêòèâíî ó÷åñòâó¼å ó ñàêóïšàœó ìóçè÷êîã ôîëêëîðà, ïðîíàëàæåœó íàðîäíèõ èçâîà÷à, íîòèðàœó ìåëîäè¼à è òåêñòîâà è ñíèìàœó ìóçèêå. Ãîäèíå 1956. äîëàçè äî ïðåêðåòíèöå ó èñòîðè¼è êàøóïñêîã íàðîäà. Îñíèâà ñå íîâè Êàøóïñêè ñàâåç ó Ãäàœñêó, à ìåó îñíèâà÷èìà ¼å è Òðåï÷èê. Óíóòàð ñàâåçà, áàâè ñå óãëàâíîì êóëòóðíîì äåëàòíîøžó, ïîñåáíî ïðîïàãèðàœåì êàøóïñêå ïîåçè¼å è ìóçèêå. ×åñòî íàñòóïà ñà ñóïðóãîì, óç êëàâèðñêó ïðàòœó žåðêå, èçâîäåžè, ïðå ñâåãà ñîïñòâåíå êàøóïñêå ïåñìå. Òà œåãîâà èçâîåœà ñó èìàëà âåëèêè óñïåõ è ÷åñòî áèëà ïðèìàíà ñà ñóçàìà ó î÷èìà. Ó ñâî¼î¼ ïîåçè¼è ñå òðóäè äà êîðèñòè âåž çàáîðàâšåœå êàøóïñêå ðå÷è, êî¼å ÷åñòî çáîã òîãà øòî ó ïîšñêî¼ ñðåäèíè íèñó ðàçóìšèâå, áèâà¼ó èçîñòàâšàíå èç êœèæåâíîã ñòâàðàëàøòâà. Óêàçó¼å íà ëåïîòó êàøóïñêèõ ïðåäåëà, ïîäñåžà íà çíà÷à¼íå èñòîðè¼ñêå äîãàà¼å è çíà÷à¼íå ëè÷íîñòè, çàñëóæíå çà êàøóïñêè íàðîäíè ïîêðåò. ×åñòî ñå îáðàžà íà¼ìëàèìà, ó÷åžè èõ ïàòðèîòèçìó è šóáàâè ïðåìà äîìîâèíè, à áðî¼íà äåëà ïîñâåžó¼å êàøóïñêîì ïðèìîð¼ó è ðèáàðèìà. Ïîñåáíî ñå ïîñâåžó¼å ñïåöèôè÷íîì êàøóïñêîì àêöåíòó, äà¼óžè òàêâó ñòðóêòóðó ñâî¼î¼ ïîåçè¼è, äà ñå îí íåèçáåæíî ìîðà êîðèñòèòè ó ñâîì êàðàêòåðèñòè÷íîì îáëèêó, øòî íå óñïåâà ñâèì êàøóïñêèì ñòâàðàîöèìà. Òðåï÷èê, êàî ïåñíèê, ñ¼à¼íî îñåžà óíóòðàøœó ìåëîäè¼ó êàøóïñêîã ¼åçèêà Îä 70. ãîäèíà ÕÕ âåêà, êàäà Êàøóïñêè ñàâåç êðåžå ñà çíà÷à¼íè¼îì èçäàâà÷êîì ïðîäóêöè¼îì èçäà¼ó ñó è âàæíå Òðåï÷èêîâå çáèðêå: Ìî¼à ñòàçà (Moja stegna, 1970), Çáèðêà çà äåöó (Uk³ôdk dlô dzôtk, 1975), Áóåœå (Odecknienié, 1977), êàî è òðè èçáîðà œåãîâèõ ìóçè÷êèõ äåëà: Ðîäíà çåìšà (Rodno zemia, 1974), Ìî¼à êóžà (Moja chëcz, 1978) è Ëåòè ïåñìî (Lecë choranko, 1980, äîïóœåíî èçäàœå 1997), à îä 1969. äî 1974. ó ÷àñîïèñó „Ïîìåðàíè¼à“ âîäè ðóáðèêó Äîìàžà ðèçíèöà (Domôcy nórcëk), ïîñâåžåíó, èçìåó îñòàëîã, ëåïîòè êàøóïñêîã ¼åçèêà ó êœèæåâíèì äåëèìà. Íåêå œåãîâå ïåñìå ñó îá¼àâšèâàíå è ó èíîñòðàíèì àíòîëîãè¼àìà. 180

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

ÕÐÎÍÈÊÀ

Òðåï÷èêà ïîñåáíî èíòåðåñó¼ó ¼åçè÷êè ïðîáëåìè. Ñâî¼åâðåìåíî ¼å ïðåâîäèî íà êàøóïñêè ¼åçè÷êå ðàäîâå Áîäóåíà äå Êóðòåíåà Êðàòêà çáèðêà êàøóïñêèõ ïðîáëåìà (Krótczi zestôwk kaszëbsczi problemë, „Acta Cassubiana“, II, 2000), ðåòîðîìàíñêîã àóòîðà Ôëèðåíà Ìåñàíà, £åçèê êàî êóëòóðíî ïðåäàœå (Flurin Maissen, Mowa jakno kuturowi nadôwk, „Pomerania“, 1987, áð. 8). Îä 1967. Òðåï÷èê ðàäè íà äâî¼åçè÷íîì ïîšñêî-êàøóïñêîì ðå÷íèêó, êî¼è èçëàçè èç øòàìïå 1994. (S³ownik polsko-kaszubski, Gdañsk, I–II). Ò༠ðå÷íèê ïðåäñòàâšà íàñòàâàê ëåêñèêîãðàôñêîã ðàäà Àëåêñàíäðà Ëàáóäå è òðåáà äà ïîñëóæè ñâèìà êî¼è ïèøó èëè æåëå äà ïèøó íà êàøóïñêîì. Êàðàêòåðèñòè÷àí ¼å âåëèêè áðî¼ êàøóïñêèõ ñèíîíèìà ïîíóåíèõ çà ñâàêó ïîšñêó îäðåäíèöó. Âåëèêè áðî¼ íåîëîãèçàìà êî¼å ðå÷íèê íóäè ¼å áèî êðèòèêîâàí, àëè ¼å ïðèìåòàí œèõîâ îïøòè ñêëàä ñà òåíäåíöè¼àìà ó ãîâîðíîì ¼åçèêó. Âèäšèâà ¼å è èçðàçèòà íàìåðà äà ñå èçáåãàâà¼ó ïîšñêî-êàøóïñêå ëåêñè÷êå ïîäóäàðíîñòè. Òðåï÷èêîâ ñòâàðàëà÷êè êðåäî áè ñå ìîãàî ñâåñòè íà ïîêóø༠îäáðàíå êàøóïñêîã ¼åçèêà, êàî íà¼âèäšèâè¼å îñîáèíå Êàøóáà, êî¼à ó Ïîšñêî¼ ó íà¼âåžî¼ ìåðè îäðåó¼å ïîñòî¼àœå Êàøóáà, ¼åð, êàêî òâðäè, óãëàâíîì îí༠êî èçãóáè ñâî¼ ¼åçèê, ãóáè è îñåžà¼ î ñâîì åòíè÷êîì ïîðåêëó è ïðèïàäíîñòè. Ó ðàñïðàâàìà îêî êàøóïñêîã ïðàâîïèñà íå óçèìà ïðåâåëèêîã ó÷åøžà, ¼åð ñìàòðà äà ¼å ïðàâîïèñ ñòâàð äîãîâîðà, èàêî ïðèçíà¼å äà îí èìà çíà÷à¼íó óëîãó ó ¼åçèêó. Ïðåìà œåìó, êœèæåâíè ðàçâî¼ êàøóïñêå ïèñàíå ðå÷è áè òðåáàî äà èäå ó ïðàâöó åëèìèíàöè¼å ñòðàíèõ ðå÷è ó êàøóïñêîì, ó ñëó÷à¼åâèìà êàäà ïîñòî¼å äîìàžå. Êàøóïñêè ïèñàö òðåáà òàêîå äà ñå èñêàæå ó ñòâàðàœó íåîëîãèçàìà çà ðå÷è êî¼å íåäîñòà¼ó. Ïðîòèâè ñå ñòàâó äà êàøóïñêè ¼åçèê òðåáà ïðèáëèæèòè ïîšñêîì, äà áè áèî çà ñâå ðàçóìšèâ, ¼åð òî ïðåäñòàâšà ïðîïàñò çà êàøóïñêè êœèæåâíè ¼åçèê. Ïîñòî¼è è òàìíà ñòðàíà Òðåï÷èêîâîã æèâîòà. Ó ñâî¼èì ñåžàœèìà (Moje ¿ycie, ó: Jan Drze¿d¿on, Kaszubska literatura wspó³czesna: 1945–1980, Warszawa, 1986, ñòð. 226–246), îí íàâîäè ïðèìåðå íåãàòèâíîã îäíîñà ïðåìà Êàøóáèìà, íå ñàìî îä ñòðàíå Íåìàöà. Ñàìè ïî÷åöè œåãîâå äåëàòíîñòè êàðàêòåðèøó ðàçãîâîðè êî¼å âîäè ñà Ëàáóäîì è Ìà¼êóåâø÷èì, à ó êî¼èìà ïðîâå¼àâà ñâåñò äà îäðååíè êðóãîâè ó Ïîšñêî¼ èçðàæàâà¼ó íåçàäîâîšñòâî œèõîâèì ðàäîì è ïðîãëàøàâà¼ó ãà çà ñåïàðàòèçàì. £îø ïðå II ñâåòñêîã ðàòà, 1934. ãîäèíå, çáîã ñâîã ðàäà íà èçäàâàœó ÷àñîïèñà „Êàøóïñêî ó¼åäèœåœå“ è ïîêðåòà êî¼è ñå îêî œåãà ñòâàðà, âëàñòè ãà êàî íàñòàâíèêà, ïðåáàöó¼ó íà ãîäèíó äàíà, ó Âåëèêîïîšñêó. È ïîñëå ðàòà ¼å áèî ñâåäîê äà ñó êàøóïñêè äåëàòíèöè áèëè ïðîãëàøàâàíè çà ñåïàðàòèñòå, à èçäàâàœå äåëà íà êàøóïñêîì ¼åçèêó, çà ïî¼àâíè îáëèê òîã ñåïàðàòèçìà. Ãîäèíå 1956. ¼å ÷àê ïîçâàí íà ðàçãîâîð ó Ñëóæáó áåçáåäíîñòè, ãäå ìîðà äà îá¼àøœàâà öèšåâå ñâîã áàâšåœà êàøóïñêèì ïèòàœèìà. £àñíî ìó ¼å ñòàâšåíî äî çíàœà äà äåëà íà êàøóïñêîì ¼åçèêó ïðåäñòàâšà¼ó îáëèê äåëîâàœà ïðîòèâ Ïîšñêå è ïîšñêå äðæàâíîñòè. ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

181

ÕÐÎÍÈÊÀ

Çà ñâî¼ó äåëàòíîñò ¼å äîáèî, èïàê, âåëèêè áðî¼ íàãðàäà. Ãîäèíå 1966, îä Ìèíèñòðà êóëòóðå è óìåòíîñòè äîáè¼à çíà÷êó „Çàñëóæíîã äåëàòíèêà èç îáëàñòè êóëòóðå“, èñòå ãîäèíå Íàðîäíî âåžå Ãäàœñêà ìó äîäåšó¼å ïî÷àñíó çíà÷êó „Çàñëóæíè ãðààíèí ãäàœñêîã êðà¼à“, Ñòóäåíòñêè êëóá „Ïîìåðàíè¼à“ ãà, 1967. ãîäèíå, íàãðàó¼å íà¼çíà÷à¼íè¼îì êàøóïñêîì íàãðàäîì – „Ìåäàšîì Ñòîëåìà“, Íàðîäíî âåžå Âå¼õåðîâà ãà 1975. íàãðàó¼å ïî÷àñíîì ìåäàšîì „Çàñëóæíè ãðààíèí âå¼õåðîâñêîã êðà¼à“, à 1971. äîáè¼à îðäåí „Çëàòíè êðñò çà çàñëóãå“ Ðåïóáëèêå Ïîšñêå. Ãîäèíå 1979. ¼å ïðèìšåí ó Ñàâåç ïèñàöà Ïîšñêå. Òðåï÷èê ¼å, òàêîå, ¼åäàí îä îñíèâà÷à, ¼åäíå îä íà¼çíà÷à¼íè¼èõ êàøóïñêèõ óñòàíîâà êóëòóðå, çà Êàøóáå ó ðàíãó íàöèîíàëíå – Ìóçå¼à êàøóïñêî-ïðèìîðñêå ïèñàíå ðå÷è è ìóçèêå (1968) ó Âå¼õåðîâó (Muzeum Piœmiennicta i Muzyki Kaszubsko-Pomorskiej). Äóøàí Âëàäèñëàâ Ïàæåðñêè

182

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ XXXIV 2007 1

IN MEMORIAM

ÌËÀÄÅÍ ÌÈÕÀ£ËÎÂȎ (1937–2007) Ó ¼àíóàðó 2007. ãîäèíå, íà Áîãî¼àâšeœå, ïðåìèíóî ¼å äð Ìëàäåí Ìèõà¼ëîâèž, äóãîãîäèøœè ïðîôåñîð íà Êàòåäðè çà åíãëåñêè ¼åçèê Ôèëîëîøêîã ôàêóëòåòà è œåí âèøåãîäèøœè óïðàâíèê. Íàêîí øòî ¼å äèïëîìèðàî íà Ôèëîçîôñêîì ôàêóëòåòó ó Íîâîì Ñàäó íà Ãðóïè çà åíãëåñêè ¼åçèê è êœèæåâíîñò 1962. ãîäèíå, îäìàõ ñå óïèñàî íà ïîñòäèïëîìñêå ñòóäè¼å, íà ñìåð çà íàóêó î ¼åçèêó íà Ôèëîëîøêîì ôàêóëòåòó ó Áåîãðàäó. Ãîäèíå 1964. óñïåøíî ¼å îäáðàíèî ìàãèñòàðñêè ðàä Ñåìàíòè÷êî-ñòèëñêå ôóíêöè¼å åëèïòè÷íèõ ðå÷åíèöà ó ñàâðåìåíîì åíãëåñêîì ¼åçèêó. Äî ñâîã äîëàñêà íà ìåñòî àñèñòåíòà çà åíãëåñêè ¼åçèê íà Ôèëîëîøêîì ôàêóëòåòó, 1969. ãîäèíå, èíòåíçèâíî ñå áàâèî ïðåâîåœåì, íàðî÷èòî ñòðó÷íèõ òåêñòîâà. Äîëàñêîì íà Îäñåê çà åíãëåñêè ¼åçèê œåãîâà èíòåðåñîâàœà èç îáëàñòè èçó÷àâàœà ¼åçèêà äîáè¼à¼ó ¼àñíè¼è ïîäñòèö༠è óñìåðåœå. Òîìå ¼å íàðî÷èòî äîïðèíåëî ñòðó÷íî óñàâðøàâàœå, íà êî¼å ¼å òîêîì àêàäåìñêå 1972/ 73. ãîäèíå îòèøàî ó Ѽåäèœåíå Àìåðè÷êå Äðæàâå. Òîêîì ¼åäíîã ïåðèîäà ñâîã áîðàâêà ó ÑÀÄ èìàî ¼å ïðèëèêó äà ñå íà MIT-ó (Massachusetts Institute of Technology) ñóñðåòíå è óïîçíà ñà ðàäîâèìà è íàó÷íîèñòðàæèâà÷êèì ïðî¼åêòèìà íåêèõ ìëàäèõ ëèíãâèñòà êî¼è žå êàñíè¼å ïîñòàòè âîäåžà èìåíà ñâåòñêå ëèíãâèñòè÷êå ñöåíå. Àìåðè÷êî èñêóñòâî ¼å áèëî äðàãîöåíî çà Ìëàäåíà Ìèõà¼ëîâèžà ¼åð ìó ¼å ïðóæåíà ïðèëèêà äà ñå äåòàšíè¼å óïîçíà è äóášå çàèíòåðåñó¼å çà òðàíñôîðìàöèîíî-ãåíåðàòèâíó ëèíãâèñòè÷êó òåîðè¼ó íà œåíîì ñàìîì èçâîðèøòó, è òî ó âðåìå êàäà ¼å îâà òåîðè¼à áèëà ó èçóçåòíî¼ åêñïàíçè¼è. Ñâàêàêî ñó òà èñêóñòâà è ñàçíàœà èìàëà äîñòà óòèöà¼à è îñòàâèëà óïå÷àòšèâ òðàã íà œåãîâó äîêòîðñêó äèñåðòàöè¼ó ïîä íàçèâîì Êîíòðàñòèâíà àíàëèçà ñèíäåòñêå ïàðàòàêñå ó åíãëåñêîì è ñðïñêîõðâàòñêîì ¼åçèêó, êî¼ó ¼å 1979. ãîäèíå îäáðàíèî íà Ôèëîëîøêîì ôàêóëòåòó ó Áåîãðàäó. Âåž ñàì îäàáèð òåìå çà äîêòîðñêó äèñåðòàöè¼ó ïðåäñòàâšà îäðàç èíòåðåñîâàœà Ìëàäåíà Ìèõà¼ëîâèžà êî¼à ñó, áàðåì òîêîì 70-òèõ è 80-òèõ ãîäèíà äâàäåñåòîã âåêà, áèëà óãëàâíîì óñìåðåíà íà ïðèìåœåíó ëèíãâèñòèêó, òà÷íè¼å, êîíòðàñòèâíà ¼åçè÷êà èñòðàæèâàœà. Áàø ó òîì ïåðèîäó îí ¼å àêòèâíî ó÷åñòâîâàî ó £óãîñëîâåíñêîì ïðî¼åêòó êîíòðàñòèâíå àíàëèçå ñðïñêîõðâàòñêîã è åíãëåñêîã ¼åçèêà, êî¼è ¼å âîäèî Èíñòèòóò çà ëèíãâèñòèêó Ôèëîçîôñêîã ôàêóëòåòà ó Çàãðåáó. Ñàðàäœà ñà âîäåžèì ëèíãâèñòèìà áèâøå ÑÔУ íà ïîìåíóòîì ïðî¼åêòó ïðîøèðèëà ¼å œåãîâà ñòðó÷íà è íàó÷íà çíàœà, øòî žå ñå íàðî÷èòî îäðàçèòè íà œåãîâ ïðåäàâà÷êî-ïåäàãîøêè ðàä íà ôàêóëòåòó. Øòî ñå òè÷å ðàäà íà Ôèëîëîøêîì ôàêóëòåòó ó Áåîãðàäó, ïðâèõ äåñåòàê ãîäèíà ñâîã ðàäà íà Îäñåêó çà àíãëèñòèêó, Ìëàäåí Ìèõà¼ëîâèž ¼å ó çâàœó àñèñòåíòà äðæàî ÷èòàâ íèç ïðåäìåòà. Èçìåó îñòàëèõ, äðæàî ¼å âåæáàÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ :::18 %

183

IN MEMORIAM

œà èç åíãëåñêîã ¼åçèêà êàî ïîìîžíîã ïðåäìåòà (èñêóñòâî êî¼å žå ìó, ïðåìà ðå÷èìà ñàìîã Ìèõà¼ëîâèžà, áèòè îä íåïðîöåœèâå âðåäíîñòè ó êàñíè¼åì ðàäó è êàî ïðåäàâà÷à, àëè è êàî óïðàâíèêà îäñåêà), çàòèì ¼åçè÷êà âåæáàœà èç åíãëåñêîã êàî ãëàâíîã ïðåäìåòà íà ïðâî¼ è òðåžî¼ ãîäèíè. È ïîðåä âåëèêèõ îáàâåçà ó ïîãëåäó íàñòàâå, îí ïðåäàíî ðàäè íà ïðèïðåìè âåž ïðè¼àâšåíå äîêòîðñêå òåçå. Êàî äîêòîðàíò, êî¼è ¼å íà ïðàãó îäáðàíå ñâî¼å äîêòîðñêå äèñåðòàöè¼å, øêîëñêå 1977/78. ãîäèíå ïî ïðâè ïóò ïðåäà¼å ¼åäàí óæåñòðó÷àí ëèíãâèñòè÷êè ïðåäìåò, òà÷íè¼å, óâîä ó åíãëåñêó ëèíãâèñòèêó. Ãîäèíå 1980, íàêîí øòî ¼å ãîäèíó äàíà ðàíè¼å óñïåøíî îäáðàíèî äîêòîðñêó äèñåðòàöè¼ó è òèìå ñòåêàî ïðàâî çà èçáîð ó íàñòàâíè÷êî çâàœå, áèâà ïî ïðâè ïóò èçàáðàí ó çâàœå äîöåíòà. Ó îâî çâàœå ¼å ðåèçàáðàí 1985. ãîäèíå, äà áè 1991. áèî èçàáðàí çà âàíðåäíîã ïðîôåñîðà è ó òîì çâàœó îñòà¼å äî îäëàñêà ó ïåíçè¼ó 1997. ãîäèíå. Îä ñâîã ïðâîã èçáîðà ó íàñòàâíè÷êî çâàœå ïðåäàâàî ¼å óãëàâíîì åíãëåñêó ìîðôîëîãè¼ó, à ó íåêîëèêî íàâðàòà è êîíòðàñòèâíó àíàëèçó. Ñòóäåíòè ïàìòå œåãîâà ïðåäàâàœà êàî èçóçåòíî ñèñòåìàòè÷íà è òåìåšíà, íåîïòåðåžåíà ñóâèøíîì è íåàäåêâàòíîì ãðàîì è ïîäàöèìà. Êàî ïðåäàâà÷ Ìëàäåí Ìèõà¼ëîâèž ¼å èìàî èñòàí÷àí îñåžà¼ äà ñâî¼èì ñòóäåíòèìà ïðóæè ïðàâó ìåðó ôóíêöèîíàëíèõ è ïðàêòè÷íèõ çíàœà. Îä 1991. äî 1997. ãîäèíå áèî ¼å óïðàâíèê Êàòåäðå çà àíãëèñòèêó. Êàî ÷îâåê îäëè÷íèõ îðãàíèçàòîðñêèõ ñïîñîáíîñòè è èçóçåòíå ñòðó÷íîñòè è èñêóñòâà Ìëàäåí Ìèõà¼ëîâèž ¼å Êàòåäðó çà àíãëèñòèêó âîäèî èçóçåòíî ïðîôåñèîíàëíî è äèñöèïëèíîâàíî, óâåê íàñòî¼åžè äà ñå, êàä ¼å ðå÷ î êâàëèòåòó íàñòàâå, èñïîøòó¼ó ìàêñèìàëíè ñòàíäàðäè. Îí ¼å çíà÷à¼íî äîïðèíåî åôèêàñíè¼î¼ îðãàíèçàöè¼è íàñòàâå íà Êàòåäðè. Óïðêîñ òîìå øòî ¼å èçâîåœå âåæáàœà è äðæàœå ïðåäàâàœà çàõòåâàëî ìíîãî âðåìåíà è åíåðãè¼å çà ïðèïðåìó ÷àñîâà è êîíñóëòàöè¼å ñà ñòóäåíòèìà, Ìëàäåí Ìèõà¼ëîâèž ñå îä äîëàñêà íà Êàòåäðó áàâèî è íàó÷íîèñòðàæèâà÷êèì ðàäîì. Òîìå ó ïðèëîã ãîâîðè è âåžè áðî¼ îá¼àâšåíèõ ÷ëàíàêà è íàó÷íèõ ðàäîâà. Àêòèâíî ¼å ó÷åñòâîâàî ó ðàäó Äðóøòâà çà ïðèìåœåíó ëèíãâèñòèêó Ñðáè¼å, ÷è¼è ¼å ñåêðåòàð áèî ó ¼åäíîì ìàíäàòó. Òàêîå ¼å áèî è ÷ëàí óðåèâà÷êîã îäáîðà ÷àñîïèñà Æèâè ¼åçèöè. Èñêóñòâà ñòå÷åíà ó ðàäó ñà ñòóäåíòèìà íà ¼åçè÷êèì âåæáàœèìà íà ïðâî¼ è òðåžî¼ ãîäèíè ãëàâíîã ïðåäìåòà áèëà ñó èíñïèðàöè¼à è ïîäñòèö༠Ìëàäåíó Ìèõà¼ëîâèžó äà ñå ïîêðåíå ïðî¼åêàò èçðàäå óŸáåíèêà çà ïðåäìåòå Ñàâðåìåíè åíãëåñêè ¼åçèê I è II. Ãîäèíå 1985, îá¼àâšåíè ñó óŸáåíèöè Ñàâðåìåíè åíãëåñêè ¼åçèê, I êóðñ è Ñàâðåìåíè åíãëåñêè ¼åçèê, II êóðñ, ÷è¼è ¼å Ìèõà¼ëîâèž áèî êîàóòîð è óðåäíèê. Îâè óŸáåíèöè, çàõâàšó¼óžè áðèæšèâî îäàáðàíîì ìàòåðè¼àëó, ïàæšèâî ãðàäèðàíèì äèäàêòè÷êèì ¼åäèíèöàìà è ¼åçè÷êî¼ ãðàè, îäëèêó¼ó ñå èçóçåòíîì ñèñòåìàòè÷íîøžó, ïîñòóïíîøžó è ïðåãëåäíîøžó. Çáîã òîãà ñó äóãè íèç ãîäèíà áèëè îêîñíèöà èçâîåœà íàñòàâå íà ïðåäìåòó Ñàâðåìåíè åíãëåñêè ¼åçèê ó ïðâå äâå ãîäèíå ñòóäè¼à åíãëåñêîã ¼åçèêà. 184

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ :::18 %

IN MEMORIAM

Ó îäíîñèìà ñà ñòóäåíòèìà è êîëåãàìà, èàêî ïîçíàò ïî ñâî¼î¼ ïðàâè÷íîñòè è ñòðîãîñòè, Ìëàäåí Ìèõà¼ëîâèž ¼å óâåê áèî ïðèñòóïà÷àí è èçóçåòíî ïðîôåñèîíàëàí. Ìåóòèì, ñâå êîëåãå ñå ñëàæó ó ¼åäíîì: ó òðåíóöèìà îïóøòàœà ïðèëèêîì çà¼åäíè÷êèõ ïðîñëàâà, ïðèâàòíèõ ñêóïîâà, êàî è óâåê ó íåôîðìàëíèì ñèòóàöè¼àìà, Ìëàäåí Ìèõà¼ëîâèž áèî ¼å íåîáè÷íî äðóæåšóáèâà, ðàñïîëîæåíà, çàíèìšèâà è äóõîâèòà ëè÷íîñò, ÷è¼à âèñïðåíîñò è áðèäàê ¼åçèê íèêîã íèñó îñòàâšàëè ðàâíîäóøíèì. Ñ îáçèðîì íà òî äà ¼å òå÷íî ãîâîðèî òðè ¼åçèêà, ñðïñêè, ìààðñêè è åíãëåñêè, à äà ñå äîáðî ñëóæèî íåìà÷êèì è ðóñêèì, áèî ¼å èçóçåòíî íà÷èòàí è èíôîðìèñàí øòî ãà ¼å, ó êîìáèíàöè¼è ñà œåãîâèì êðèòè÷êèì äóõîì, ÷èíèëî âåîìà èíòåðåñàíòíèì è âðåäíèì ñàãîâîðíèêîì. Íå áè áèëî ïîòïóíî ãîâîðèòè î „Ìëàè“, êàêî ñó ãà êîëåãå îáè÷íî çâàëå, à íå ïîìåíóòè äà ¼å ìåó êîëåãàìà è áðî¼íèì ïðè¼àòåšèìà áèî íàøèðîêî ïîçíàò è ïî ñâîì êóëèíàðñêîì óìåžó, êî¼å ñå íà ìîìåíòå ãðàíè÷èëî ñà ïðàâîì óìåòíîøžó. Êîä ñâî¼èõ êîëåãà è ñòóäåíàòà îñòàî ¼å çàïàìžåí ïî ñâî¼î¼ ïðèíöèïè¼åëíîñòè è íåïîêîëåášèâîñòè. Ó çàñòóïàœó îíîãà øòî ¼å ñìàòðàî èñïðàâíèì áèî ¼å ÷âðñò, äîñëåäàí è áåñêîìðïîìèñàí ÷àê è îíäà êàäà ¼å çíàî äà òîì ñâî¼îì ïðèíöèïè¼åëíîøžó è íå óçìèöàœåì ïðåä ñóá¼åêòèâíèì óòèöà¼èìà ñà ñòðàíå èçàçèâà îòïîð è àíèìîçèòåò íåêèõ ñâî¼èõ êîëåãà è ñàðàäíèêà. Íàñóïðîò òîìå, óâåê ¼å äàâàî áåçðåçåðâíó ïîäðøêó ìëàèì ïåðñïåêòèâíèì êîëåãàìà äà¼óžè èì ñàâåòå è íåïðåñòàíî èõ ìîòèâèøóžè íà äàšå ëè÷íî è ïðîôåñèîíàëíî óñàâðøàâàœå. Íàäàñâå ñêðîìàí è ïîøòåí, à èñòîâðåìåíî øèðîêîã áîåìñêîã äóõà áàø êàî è Ïàíîíñêà ðàâíèöà èç êî¼å ¼å ïîòåêàî, Ìëàäåí Ìèõà¼ëîâèž ¼å ñâî¼èì íàñòàâíè÷êèì, ïåäàãîøêèì è íàó÷íîèñòðàæèâà÷êèì ðàäîì ñâàêàêî îñòàâèî ëè÷íè ïå÷àò ó ðàçâî¼ó Êàòåäðå çà àíãëèñòèêó Ôèëîëîøêîã ôàêóëòåòà ó Áåîãðàäó è äàî çíà÷à¼àí äîïðèíîñ øèðåœó è óòåìåšåœó ñòóäè¼à àíãëèñòèêå è ó äðóãèì óíèâåðçèòåòñêèì öåíòðèìà íå ñàìî Ñðáè¼å âåž è Öðíå Ãîðå. £åëåíà Âó¼èž

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ :::18 %

185

IN MEMORIAM

ÑËÎÁÎÄÀÍ ÂÈÒÀÍÎÂȎ (1928–2007) Ïî÷åòêîì îâå ãîäèíå íàïóñòèî íàñ ¼å íàø êîëåãà, äð Ñëîáîäàí Âèòàíîâèž, ðåäîâíè ïðîôåñîð ôðàíöóñêå êœèæåâíîñòè íà Êàòåäðè çà ðîìàíèñòèêó Ôèëîëîøêîã ôàêóëòåòà ó Áåîãðàäó è âèøåãîäèøœè óïðàâíèê òå êàòåäðå, Âèòåç Ëåãè¼å ÷àñòè. Ñëîáîäàí Âèòàíîâèž ¼å ðîåí 3. ¼óëà 1928. ãîäèíå ó Áåîãðàäó, ãäå ¼å ó÷èî îñíîâíó è ñðåäœó øêîëó, à çàòèì ñå óïèñàî íà Ôèëîçîôñêè ôàêóëòåò ó ÷è¼åì ¼å îêðèšó òàäà áèëà Ãðóïà çà ôðàíöóñêè ¼åçèê è êœèæåâíîñò, è òó, óïðêîñ íåèçáðèñèâèì òðàãîâèìà êî¼å ñó íà œåìó îñòàâèëà ðàòíà ðàçàðàœà, äèïëîìèðàî 1956. ãîäèíå ñà íà¼áîšèì ìîãóžèì óñïåõîì, ñà ñðåäœîì îöåíîì 10. Ãîäèíå 1958. çàâðøèî ¼å ïîñòäèïëîìñêå ñòóäè¼å, à 1961. îäáðàíèî ¼å äîêòîðñêó äèñåðòàöè¼ó Àíäðå Æèä è ôðàíöóñêè êëàñèöèçàì, êî¼ó žå 1967. è îá¼àâèòè. Ïîñëå èçáîðà ó çâàœå äîöåíòà è âàíðåäíîã ïðîôåñîðà, èçàáðàí ¼å çà ðåäîâíîã ïðîôåñîðà 1977. ãîäèíå. Ïîðåä äóæíîñòè óïðàâíèêà Êàòåäðå çà ðîìàíèñòèêó, âðøèî ¼å è äóæíîñò óïðàâíèêà Öåíòðà çà ïîñòäèïëîìñêå ñòóäè¼å (1970/71. è 1971/72). Ó÷åñòâîâàî ¼å ó ðàäó ìíîãèõ äîìàžèõ è ìåóíàðîäíèõ íàó÷íèõ ñêóïîâà è îäðæàî ¼å íèç ¼àâíèõ ïðåäàâàœà. Ïðîôåñîð Ñëîáîäàí Âèòàíîâèž ¼å áèî ìåó íà¼èñòàêíóòè¼èì ïðîôåñîðèìà íà Ôèëîëîøêîì ôàêóëòåòó, îáäàðåí ñïîñîáíîøžó çà òàíàíå àíàëèçå è çà âåëèêå ñèíòåçå, êàäàð äà ïðîäðå ó íà¼ñêðèâåíè¼à çíà÷åœà ¼åäíîã êœèæåâíîã äåëà è äà ñâî¼à îòêðèžà çàòèì ïðåíåñå ñòóäåíòèìà íà ñâî¼èì óâåê çàíèìšèâèì, îñìèøšåíèì è ¼àñíî èçëîæåíèì ïðåäàâàœèìà êî¼à ñó ñëóøàîöè ïîìíî ïðàòèëè. Ñâî¼îì ëóöèäíîì ìèøšó è ñâî¼îì ãîâîðíè÷êîì âåøòèíîì, íà êî¼å ñå íàäîâåçèâàëî øèðîêî è ñâåñòðàíî îáðàçîâàœå, îí ¼å èçàçèâàî äèâšåœå ñòóäåíàòà è ñâî¼èõ êîëåãà è ïîáóèâàî èíòåðåñîâàœå çà îíî î ÷åìó ¼å ãîâîðèî. Äðæàî ¼å òå÷à¼åâå ÷è¼è ñó ïðåäìåò áèëè òåîðè¼ñêè ïðîáëåìè ôðàíöóñêîã êëàñèöèçìà, çàòèì òå÷à¼åâå ïîñâåžåíå åïîõàìà è ïðàâöèìà ó ôðàíöóñêî¼ êœèæåâíîñòè óîïøòå, êàî è òå÷à¼åâå î ñàâðåìåíî¼ ôðàíöóñêî¼ êðèòèöè è òåîðè¼è êœèæåâíîñòè. Œåãîâà èçóçåòíà ïðåäàâàœà èç îáëàñòè ôðàíöóñêå êœèæåâíîñòè XVII âåêà è òåîðè¼å èíòåðïðåòàöè¼å òåêñòà èìàëè ñó ïðèëèêå äà ÷ó¼ó è ôðàíöóñêè ñòóäåíòè íà óíèâåðçèòåòèìà ó Áîðäîó, Åêñ Ìàðñå¼ó, Ïàðèçó 12 è Ïàðèçó 3 – Íîâà Ñîðáîíà, ãäå ¼å ó âèøå íàâðàòà áèî ïðîôåñîð ïî ïîçèâó. Íà óñïåøàí ïåäàãîøêî-ïðåäàâà÷êè ðàä ïðîôåñîðà Âèòàíîâèžà íàäîâåçèâàëà ñå èñòî òàêî óñïåøíà íàó÷íîèñòðàæèâà÷êà äåëàòíîñò. Ïðåäìåò œåãîâå èñòðàæèâà÷êå ïàæœå áèëè ñó ïðàâöè è ðàçäîášà ó ôðàíöóñêî¼ êœèæåâíîñòè, ôðàíöóñêà íîâà êðèòèêà, ôðàíöóñêà öèâèëèçàöè¼à, à ïðå ñâåãà ôðàíöóñêè ïèñöè XVII âåêà, ÷è¼à ¼å äåëà èñïèòèâàî ñà èçóçåòíîì èñòàí÷à186

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ :::18 %

IN MEMORIAM

íîøžó è óâåê ïðèñóòíîì ëóöèäíîøžó, ïðèìåœó¼óžè òåêîâèíå ìîäåðíå êœèæåâíîêðèòè÷êå ìèñëè. Î òîìå ñâåäî÷å è œåãîâè øòàìïàíè ðàäîâè, ìåó êî¼èìà ñå èñòè÷å Ïîåòèêà Íèêîëå Áîàëîà è ôðàíöóñêè êëàñèöèçàì (1971) êî¼à, ïîðåä äóãå óâîäíå ñòóäè¼å, ñàäðæè è ñòèõîâàí ïðåâîä Áîàëîîâå Ïåñíè÷êå óìåòíîñòè, êœèãà êî¼à ¼å ïîñòàëà íåçàîáèëàçíî øòèâî ó ïðîó÷àâàœó ôðàíöóñêå êœèæåâíîñòè êëàñèöèñòè÷êîã ðàçäîášà, êàêî çà ñòóäåíòå, òàêî è çà ñâå îíå êî¼å òà îáëàñò çàíèìà. Ó ñâî¼î¼ ñòóäè¼è, íàïèñàíî¼ áèðàíèì ¼åçèêîì, Âèòàíîâèž èñïèòó¼å Áîàëîîâó ïîåòèêó êàî öåëèíó, ó ñâèì œåíèì îäíîñèìà, îí òåîðè¼ñêè óîïøòàâà œåãîâå åñòåòè÷êå ïîãëåäå, à ïîñåáíî œåãîâî ñõâàòàœå êœèæåâíîñòè, ñìåøòà¼óžè îâîã òåîðåòè÷àðà êëàñèöèçìà ó øèðè êîíòåêñò èäå¼íèõ ñòðó¼àœà è êœèæåâíèõ ïðàâàöà êî¼è ïðåòõîäå êëàñèöèçìó èëè ïîñòî¼å óïîðåäî ñà œèì, äà áè àðãóìåíòîâàíî ïîêàçàî Áîàëîîâó óëîãó ó ôîðìèðàœó åñòåòèêå êëàñèöèçìà. Áîàëî ñå íå îãðàíè÷àâà íà ñèñòåìàòèçîâàœå âåž ïîñòî¼åžèõ ïðàâèëà è íîðìè, âåž èäå è äàšå, èçðè÷èòî è ¼àñíî ôîðìóëèøóžè îíî øòî äðóãè êëàñè÷àðè óçãðåä ïîìèœó èëè ñàìî ïîäðàçóìåâà¼ó. Èñòðàæèâàœà îâîã ðàçäîášà ó ôðàíöóñêî¼ êœèæåâíîñòè äîïóœàâà è çàîêðóæó¼å ðàä Ôðàíöóñêà êœèæåâíîñò áàðîêà è êëàñèöèçìà, êî¼è ¼å èçàøàî ó îêâèðó êœèãå Ôðàíöóñêà êœèæåâíîñò 1 (1976), à êî¼è áè ïî îáèìó è çíà÷à¼ó ìîãàî áèòè øòàìïàí è êàî ïîñåáíà êœèãà. Îáóõâàòà¼óžè ïåðèîä îä 1598. ãîäèíå, îä Íàíòñêîã åäèêòà è Ìàëåðáîâå ðåôîðìå, ïà äî 1693. ãîäèíå, äî ïî¼àâå Ôîíòåíåëà, âåñíèêà íîâîã âðåìåíà, Âèòàíîâèž ãðàäè ¼åäíó êîõåðåíòíó öåëèíó ó êî¼î¼ ñå îñåžà ñíàæíà ïîâåçàíîñò äðóøòâåíèõ è äóõîâíèõ êðåòàœà è ïîêàçó¼å œèõîâ óòèö༠íà ñòâàðàœå ïî¼åäèíèõ ïèñàöà, àëè è ëè÷íè äîïðèíîñ âåëèêèõ ñòâàðàëàöà êœèæåâíîì ñòâàðàëàøòâó ñâîãà âðåìåíà. Îâ༠ñìèñàî çà ñèíòåçó, íà êî¼è ñå íàäîâåçó¼ó ¼àñíà ìèñàî è îäíåãîâàí ñòèë, äîëàçè äî èçðàæà¼à è ó äðóãèì Âèòàíîâèžåâèì ôðàíêîðîìàíèñòè÷êèì ðàäîâèìà, êàî øòî ¼å „Äóáðîâñêè è œåãîâà ñòóäè¼à î ôðàíöóñêî¼ íîâî¼ êðèòèöè“, îá¼àâšåí êàî óâîäíà ñòóäè¼à ó êœèãó Ñåðæà Äóáðîâñêîã Çàøòî íîâà êðèòèêà? (1971), ó êî¼î¼ îí, ñà îäëè÷íèì ïîçíàâàœåì è ðàçóìåâàœåì äåëà Ñåðæà Äóáðîâñêîã, èñïèòó¼å œåãîâ îäíîñ ïðåìà äðóãèì ïðåäñòàâíèöèìà ôðàíöóñêå Íîâå êðèòèêå, ïðå ñâåãà ïðåìà Ðîëàíó Áàðòó è Øàðëó Ìîðîíó, ðàñïðàâšà¼óžè î ñóøòèíè œèõîâîã ñóêîáà ñà êðèòè÷êîã îäñòî¼àœà è ñà ¼àñíî èçðàæåíèì ëè÷íèì ñòàâîì, çàòèì êœèãà Èñòîðè¼à ôðàíöóñêå öèâèëèçàöè¼å (ñà Ãîðäàíîì Âèòàíîâèž, 1994), êàî è íåäàâíî îá¼àâšåíà êœèãà Åïîõå è ïðàâöè ó ôðàíöóñêî¼ êœèæåâíîñòè (2006), èñòîðè¼ñêà ñèíòåçà êœèæåâíèõ òîêîâà ó Ôðàíöóñêî¼, ó ðàçäîášó îä Ñðåäœåã âåêà äî êðà¼à XVII âåêà, ïðèêàçàíèõ êàî äåî îïøòèõ èäå¼íèõ êðåòàœà, à ó ñïðåçè ñà äðóãèì, èñòîðè¼ñêèì è ïîëèòè÷êèì òîêîâèìà. Àëè ïîšå èíòåðåñîâàœà ïðîôåñîðà Âèòàíîâèžà ïðåìàøèâàëî ¼å ôðàíöóñêó êœèæåâíîñò. Ñâî¼ó èñòðàæèâà÷êó ïàæœó îí ¼å óñìåðàâàî è êà ñðïñêî¼ êœèæåâíîñòè, êî¼ó ¼å ïîñìàòðàî ñà êîìïàðàòèñòè÷êîã ñòàíîâèøòà, ó ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ :::18 %

187

IN MEMORIAM

êîíòåêñòó åâðîïñêèõ êœèæåâíèõ è èäå¼íèõ òîêîâà. Î òîìå ñâåäî÷è è ðàä „Ïðîáëåì åâðîïå¼ñòâà ó Âóêîâî¼ áîðáè ñà ïðîòèâíèöèìà“, îá¼àâšåí ó îêâèðó çáîðíèêà ñà Ìåóíàðîäíîã ñàñòàíêà ñëàâèñòà ó Âóêîâå äàíå (1974), ó êîìå ñå ðàñïðàâšà î Âóêîâî¼ áîðáè è ïîáåäè ó ñâåòëîñòè îäíîñà ñðïñêå êóëòóðå XVIII âåêà ñà åâðîïñêèì êóëòóðàìà, à íàðî÷èòî òðè êœèãå î ïîåòèöè £îâàíà Äó÷èžà (£îâàí Äó÷èž ó çíàêó Åðîñà, 1990, £îâàí Äó÷èž ó çíàêó Àïîëîíà è Äèîíèñà, 1994. è £îâàí Äó÷èž ó çíàêó Àòåíå, 1997), ó êî¼èìà ñå äåëî îâîã ñðïñêîã ïåñíèêà ïðàòè êðîç œåãîâà èñòîðè¼ñêà, êóëòóðíà, ôèëîçîôñêà, åñòåòè÷êà è êœèæåâíà ðàçìèøšàœà, ó øèðîêîì êîíòåêñòó êî¼è îáóõâàòà âðåìå îä àíòè÷êîã äîáà äî ñàâðåìåíîã òðåíóòêà. Ïîðåä íàñòàâíå è íàó÷íå àêòèâíîñòè, ïðîôåñîð Âèòàíîâèž ñå áàâèî è äðóøòâåíîïîëèòè÷êèì ïèòàœèìà è ðåçóëòàòå ñâî¼èõ ðàçìàòðàœà ñàîïøòèî ¼å ó êœèçè Ïðåèñïèòèâàœà (1997). Òî áàâšåœå èìàëî ¼å è ñâî¼ ïðàêòè÷àí è êîíêðåòíè âèä. Áèî ¼å ÷ëàí èçâðøíîã îäáîðà è ïîòïðåäñåäíèê Áåîãðàäñêîã öåíòðà Åâðîïñêîã äðóøòâà çà êóëòóðó, ïîòïðåäñåäíèê äðóøòâà Alliance Yougoslavie-France, ïîòïðåäñåäíèê óäðóæåœà íåçàâèñíèõ èíòåëåêòóàëàöà „Àïåë 50“, ïðåäñåäíèê Äðóøòâà ïðè¼àòåšà Ôðàíöóñêå, ÷ëàí Êðóíñêîã ñàâåòà è ÷ëàí Ðîòàðè êëóáà Áåîãðàä – Ñèíãèäóíóì. Êîëåãàìà ñà Êàòåäðå çà ðîìàíèñòèêó è ñâî¼èì ïðè¼àòåšèìà ïðîôåñîð Âèòàíîâèž žå îñòàòè ó òðà¼íîì ñåžàœó è ïî ñâî¼èì šóäñêèì êâàëèòåòèìà, êàî ìóäàð è äóõîâèò ñàãîâîðíèê øèðîêå êóëòóðå, êàî èíòåëåêòóàëàö ÷è¼î¼ ñó ñå ëóöèäíî¼ ìèñëè äèâèëè, êàî ÷îâåê êî¼è ñå àêòèâíî èíòåðåñîâàî çà ðàä ñðåäèíå ó êî¼î¼ ¼å äåëîâàî è óâåê áèî ñïðåìàí äà äîïðèíåñå ðåøàâàœó ïðîáëåìà êî¼è ñó ñå ïîñòàâšàëè, à íàðî÷èòî êàî ÷îâåê èçóçåòíå äóõîâíå ñíàãå, êàäàð äà ñòîè÷êè, õðàáðî è ìèðíî, íèêàäà ñå íå æàëåžè è îäáàöó¼óžè ñâàêó ïàòåòèêó, ïîäíåñå è íà¼âåžà æèâîòíà èñêóøåœà è ïðåâàçèå íåäàžå êî¼å ìó ¼å æèâîò äîíåî. Íà Êàòåäðè çà ðîìàíèñòèêó çà œèì ¼å îñòàî íåèçáðèñèâ òðàã. £åëåíà Íîâàêîâèž

188

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ :::18 %

IN MEMORIAM

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 80 FILOLO[KI pregled = Revue de philologie : ~asopis za stranu filologiju / glavni i odgovorni urdnik = rédacteur en chef Jelena Novakovi}. – God. 1, broj 1 (1963)–kw. 23, br. 1/4 (1985) ; god. 24, br. 1/2 (1997)– . – Beograd (Studentski trg 3) : Filolo{ki fakultet, 1963–1985; 1997– (Beograd : ^igoja {tampa). – 24 cm Dostupno i na: http:/www.fil.bg.ac.yu/fpregled/index.htm. – Polugodi{we. – ^asopis ima paralelnu naslovnu stranu na francuskkom jeziku. Objavquje ~lanke stranih autora u originalu (na nema~kom, francuskom i engleskom jeziku) ISSN 0015-1807 = Filolo{ki pregled COBISS.SR-ID 28393991

ÔÈËÎËÎØÊÈ ÏÐÅÃËÅÄ :::111 $

1